62
10
689
-
https://afzarhiv.org/files/original/b18d00382bc78c4b8dbe683d28cc655c.pdf
86fd429269b6be62969c64203d7c4a7b
PDF Text
Text
MIODRAG NIKOLIC
Recenzija
JOVO POPOVIC
Odgovomi urednik
RADMILO LALE MANDIC
Urediva.Cki odbor
MIRKO VUJACIC
RADMILO LALE MANDIC
IVO MATOVIC (urednik) i
DRAGAN MARJANOVIC
Korektura
STANICA MILOSEVIC
IzdavaCi
SAVET ZA VASPITANJE I BRIGU 0 DECI
SR SRBIJE, BEOGRAD i
NIP »DECJE NOVINE«
GORNJI MILANOVAC
Tirai
3.000 primeraka
.Stamp a
GP »NIKOLA NIKOLIC«
Kragujevac
Stampanje zavr.Seno februara 1977.
GrafiCki dizajn
RADE RANCIC
©
[3
DECJE N9VINE
GJ<:omullista
cvrsci od kg.mella
ZIVOTNI PUT NARODNOG HEROJA
DRAGICE PRAVICE
�ZAVICAJNI BJELAC
BIBLIOTEKA LEGENDE V KOLO
Usred lbesikrajnog hercegovaOkog ilmmenjara, desno ad puta Trebinje--Dubrovnik i sko:iveno izmedu
krSa i niske Sume, zaleglo je viSe razbacanih sivih ku~
ca, zidanih ad k»mena. To je selo Bjelac, rodno rnesto narodnog heroja Dragice Drage Pravice. U njemu je,
izmedu dva rata, Zivelo 11 porodica i sve su se pre~
zivale Pravica.
U Bjelacu je sacuvana rodna .kuca Dragice Pravice; kamena, pr.izemna, kakve su, inaCe, i druge -kuCe
u ovom delu Hercegov]ne. U •toj lwCi i u Bjelacu je
Dragica, sa svoji-m vrSnjacima, provela detinjstvo. I
ne samo •to; tu, u jednoj sohici toplog roditeljskog
doma, Dragica Ce, godinama ·kasnije, dolazeCi iz Dubrov•nika ili iz Beograda, za V·reme skolskih raspusta,
danju i noCu, dugo i zaneta nad tekstom, Citati marksistiCku literaturu. Cinila je to ·pri sve!'losti raskOSnog sunca ovog podneblja ili uz petrolejku, zeleci, pre
svega, da nauci kako se treba boriti za ·jedan pravedniji svet, .za =lepSu sutraSnjicu ...
U tom ·sveuu za sebe; u toj s-urovoj Zivotnoj sredini gde ·taka prkosno i ponosito stoje kamen i covek
- jedan drugome verni sapa~tnik i saputnik, Dragica
zasniva svoju .misao o prav.im bogatstvima i :lepoti
sveta, o toplini rodne grude i teZini nepq-avdi koje su
prltiskale svet u kame se kretala.
5
�6
Sa tih staza, na kojima putnika sunce leti nemilosrdno przi, a ximi !edenl vlazn; velar probija do ikosti
- ~renula je Dragica u borbu za s!obodu.
Porodica Ris~ta Pravice u BjelaCu i .okolini vaZila
je .za uglednu i imu6niju. Glava kuCe, Risto, imao je
dva razreda osnovne .S:tcole, Sto za njegovo doba nije
bilo tako ·malo. Uz ~to, on je stalno kupovao nov.ine i
neke Casqpise, .Citao to i nutkao drugima, pa je u nje..
govoj kud postojala i >Orsta skromne biblioteke, sto
je tada i ovde bila prilicna retkost i bogatstvo.
Risto je u akolini vaZio za prav,iCnog i ·Cestitog Co.
veka, pa su kod njega mnogi dolaziH za savete, iii s
molbom da im pomo!Jne priliikom deobe ocevine ili 'reSavanja nekih sporova ·koji bi, s vremena na vreme,
planuli i medu ov·im mknirm i Cestitim ljudirna. Takve, )>diplomatske« .misije donele su Ristu kod sugrada.
na nadimak Konzul, Sto je izgovarano s p.riznanjem
i postovanjem. I dogadaJo se da ga neko trazi ;po ime.
nu i da ga teSko nade, aH ako bi zapi·tao za Konzula
- lako bi ga pronasao.
Dragioinu majku Milieu mladi su odrana zvali baba Milica, izgovarajuCi to s izuzetnim :poStovamjem jer
je ~padala u red odvaznih i otresitih zena. Ona je hila bez i jednog razreda skole, ali je znaJa da cita i
p.iSe. JuS je bUa -reCita, a Cesto i aStra na jeziku.
tovu porodicu trebalo je toliko hlcba koliko ova zern.
lja nije uvek mogla dati.
Milica i Risto su jmali osmoro dece - sina jedinca Rada i sedam kce,ri od kojih je najrnlada b1la Dra.
gica, ili, kako su je svi od ·miloSte zvali, Draga, rodena
28. oktobra 1919. godine. Sv,i su je voleli jer je uvek
bi·la veoma Z·lva duha, radina i izrazito lepa, sa plavim
pletenicama boje zrelog Zita.
Branko Sotra: Hercegovka
7
BjelaC je sav na JuSu, ok•ruZen niskom Sumom.
Oko kuce u i<ojoj je Dragica crodena i danas su davno
podignute kamene podzide, a •izmedu njih obradiva
zemlja na kojoj raste posebna vrsta kupusa zvana
raStan, z&tim krompir i Cuveni duvan. Stoke se ovde
nikada riije drzaJo mnogo, jer za to nije bHo uslova,
a1i je svaki doma6in dr.Zao bar po jednu kravicu da bi 1prihranio i podigao po•rod. Sto se koza ,tiCe
njih je u ovom kamenjaru obraslom sitnogoricom bilo
na buljuke,
narod ih je, zbog 1toga Sto su mnogo
viSe davale nego Sto su traZi·le!' nazivao sirotinjsld.m
kravama, Hi hraniteljicama.
Ovaj iktraj juZne Herc~govine je smatran izrazito
siromaSnim, ali je .porodica Rista P•ravice, po mediirna ondasnjih Bjelacana, spadala u bogatije. To pre
svega jer je imaJa nekoliko dahrih parcela u Trebinjskom ,polju, od ko}ih su neke, natapane vodom pomoCu .drvenih 1toCkova i 1
pod .toplim hercegovaC.kim suncem - dava.le bogate prinose. Ipak, 'Za brojnu Ris-
a
'-!
�Dve Ristove starije Cerke, udate, Zivele su u Arne.
rici, a tri su se udale i udomile nedaleko od BjelaCa
od kojih Danica i Zorka u Dubrovniku.
'
Jedinac Rade i mezimka Dragica bili su u srediStu paznje cele .porodice. Okruzeni ljubavlju porodice
. i u l<rilu Partije, oni dvoje ce izrasti u ljude po kojima Ce se ova kuCa, veCno .pamHti.
VESELA DEVOJCICA
NEZNOG ZDRAVLJA
8
U decijim godinama Dragica je bila neznog zdTav.
lja. Cesto je pobolevala; bolesti oo se .redaJe, dolazile
i odlazile - od onih najobionijih pa do veoma o,pakih. U tome bi ukucane ophrvala i teska misao - da
Ce im Draga umreti.
Jednom se ra21bolela od ·Sarlaha, u ono vreme veo.
rna opasne boles.ti. Lekova je bilo -malo, a naCin leCenja jos nepouzdan. Celu sedmicu bolest nije popus.tala. Uto su ukucani jednog dana primetili da ooa i
slabo Cuje.
- Drage, Drage! - zva!li su je glasno, sve glasnije.
DevojCica je, stvarno, slabo Cula, Mo je sve one.
veselilo.
Po selu se pocelo pricati da ce devojcica posle
ove bolesti ostatj gluva. Neko je tome dodao zlu slutnju - da maZe .ostati i nema.
OgnjJste je pritisla zabriniutost.
Svi su cutali.
Majka je bHa ocajna.
Dragica se, na sreCu, nekako poCela oporavljati.
Salila se, smejala i zadirkivala -Srtarije, a majku najviSe.
- sta bi bilo bolje, majko: da ostanem gluha i1i
da ti budem nijema? - pitala je, toboZe ozbiljno.
- Ne gOvori o tome, .kCeri ·moja! Ne va1ja ni
jedno ni drugo, daleko mu bio dam!
- Ako ti ostanem gluha onda ne bih cula kada
mi zapovijedaS da neSto uradim! - nastavljala je,
naoko i.zazovno, Draga.
Majka se ljutkaJa, ali je prihvatala ·igru:
- Eh, onda je bolje da bude5 nijema ... Bolje
CeS me sluSati.
Dragica se slatko smejala, s.to je i majci izmaniilo
osmeh. Prvi put otkako joj se mezimica razbolela od
Sarlaha.
Drugam prilikom devojcic;a Draga je trcala i, va~j
da, .nezgodno stala, pa je tesko hodala. Pnmetno Je
sepala. A maJka, kao j svaka ma]ka, opel se zabrmula nemoena da dokuci od cega je to. Pocela je na
s,;e da sumnja i, Ill .pota}i, da .place, sto je Dragica
brzo primetila .
- Sta ti je, mama, zaSto !plaCeS?
- Ta noga ... - promucala je potisteno majka.
- BojiS se da ti se neCu udati, da neCu moCi
raditi!? Ne boj se, majko.
.
.
..
Devojcica je ponudila uplakanOJ ma]ci taka rec1
celi ·plan Zivota.
- Nemoj plakati, majko. Makar ostala i sepava
- neCu umrijeti od gladi. NabaviCu SivaCu maSinu
Siti, a kad Rade zavrSi Skolu i o:Zeni se - podizaCu njegovu djecu.
Majci su tek tada grunule suze, makar da je oseCala da se .to Dragica Sali.
- Hajde, bona, bice sve dobra. Sta H je sada ...
Sve ce to da prode ...
»1 proSlo je(( - zaNljuCuje o toj p~jedino&ti. i~
DragiCina Zivota. publicis.ta 1':'1-ila Be.~·kovl~. u SVOJOJ
1~njizi »·Zene heroJII«, dosad naJIPOtpuniJem stlvu o DragiOinom Zivotnom ·putu i revolucionarnom delu.
Kada je Dragica stasala za daka o~novmih skola ,
je bilo malo, ipa i one su, i tako retke, cesto gra~e:r;e
samo zahvaljuju6i upornosti i darezljivosti pojedm1h
meStana. U Drag.iCilllom rodnom k!raju se, sem toga,
smatraJo i da zenskoj deci -nije potrebna skola.
- Sta Ce to Zeni!? - Cula su se pitanja sa prizvukom Cudenja, sadr.ZavajuCi, u isto vreme, negativa~
odgovor - da su devojke za domaCinstv(), za porodlcu, a za te poslove, zna se, nije ,potrebna nikakva S'kola.
DragiCin otac, Risto, sreCom, drugaCije je misHo.
On je mesecima iSao od kuCe do kuCe, ubedivao -seljake da se gradi s·kola i sakupljao dobrovoljne priloge
za taj veliki narodni poduhvat.
Godine su proS,le dok je, narodnim pdlozhna i
slogom sagradena 010Va skolska zgrada u selu Duzi, u
koju s;, odlazila i deca iz Bjelaca. Ona, istina, nije
mogla stiCi za Dragicu, koja je svakog dana pesacila
po tri kilometra do skole ,j ·isto toliko od skole do kuCe. UCHa je u vreme kada se Sko1a nalazila u manastiru.
Stnpljivo i uporno je •ta nezna, krhka i bole5ljiva
devojCica, pune Cetiri godine, peSaCila tih Sest kilometara, po ostmm kamenitom rputeljku.
9
�-
Nije .to rnnogo, rnogu ja i vise da hodam!
govorila je, samouvereno.
- Sv~kodn.ev~o ,pjesa~enje nije. joj srnetalo da
bude odhcna ucen1ca - pnseca se nJena starija sestra
Zorka.
MALO CU JESTI, ALI CU UCITI
BaS u godini u kojoj je zavrSila osnovnu S·kolu
u selu DuZi, ovim inaCe pasivnim krajevima zavladale
10
s~ joS veCe nevo1je. "PoCeo je period nerodn.ih godina.
A1 1 ono ~malo roda sto bi dala ova posna i Skrta zemlj~ nije se im.,lo kome da ;proda, a do posla se
tesko do!azilo.
U. ~ta~v~:n ~slovima ·i P?rodica Rista Pravice je,
.
mko 1m.ucniJa, J.'?dva .svastavJ]ala kraj s krajem, mada
se to tl1I·kome ·niJe .pncaclo. Ovde se nemaStina stoiC.ki
podnosi. TeSkoCe su poveCavane Srkolovanjem -dva Oaka - Zonke i Rada. Tim izdaoima se pridru.Z·io i novi
jer je za novog gimnazijalca .~rebalo obezbediti stan:
hranu, .knjige ...
- Ja hoCu u .gi•mnaziju! - kategoriCki se opredelila Dragica.
Otac je znao koliko vredi skola; uostalom i sam
se brJnuo da se ona izgradi. UbeOivao je susede' da svu
decu, Sto znaCi. i ZeD:s·ku! svakako Skoluju. Medutirrn,
sada se postav.J]alo pttanJe: a otlruda mu toliko sred.
stava ·~a ~i Skolov~o i :treCe .dete u .ginmaziji?!
.
yoho bJh d<: .te skolujem, ali ne mogu, drago mo.
Je dJ]ete. skolu]emo Zorku i Rada ... Ostani jos kod
kuCe, rno.Zda Ce dogodine bd.ti ·bolje.
v• ~ragica je znala situaciju u ·kuCi, pa je sama reSl•la 1Zlaz:
- Nema mi druge - 1moliCu Milana i Danicu da
me ani 1prime!
Na to bi sama napravila pauzu i s·kromno -dodala:
- Ma.Jo Cu ,i•m jesti, samo ovolicko! - obele.Zila
je palcem vrsak kazipr&ta.
Starija seSJtra, Danica, koja je sa mu.Zem MHanom
zivela u DubroV>nil<u, .primila je Dragicu kod sebe.
Dragica se brzo snasla i stekla brojne ;prijatelje
dobro je ucila.
'
N-ije se, ka.Zu, »modirala<{, ali je uvek hila uredno
odevena.
Od mallh nogu je pocela d31 cita i to ~ve Mo bi
joj stizalo do 1:t:uku - nov1ne, casop1se, knJige.
- SjeC:am se da su joj se drugar·ice smijale Sto
Cita dnevnu Stampu; smatralo se da j~ »bavljenje po-'
litikom« iskljuCivo muSki !posao - seca se .sestra ~~
nica, .kod koje je Dr<~gica provela vise godma. - C!·
tala je danju i nocu. I kad jede i kad se od~ara.
Videci sveHo u njenoj sobi, Danica bi ~1se puta
no6u ustajala i ;pokuSavala da ga ugas1. Drag1ca se TIIje dala; htela je da cita:
- Neka, Damice, avo je meni najbolji odmor. Kad
zadrijemam sama Cu ga ugas1ti.
Neki put je Danica b;Ia UjpOrnija: ug~sila ?i _sve~lo
i gotovo joj naredlla da ~·pava.. A Drag1ca b;, IZ l]U·
bavi i paznje prema sestn, kOJ! trenutak.yocutala, a
onda ustala, upalila svetlo 1 111astavJ.Ja da_ c>ta .. ~eretko
je Citala i za v•reme jela. Jednostavno: Jede ·I c1ta.
- Dragice, od .tih Jmjiga n.e bi. ~rimjetila da ti
_ stavim otrova u jdo! - prekonla b1 ]e sestra.
- Sarno ti stavi uz lijepu lmjigu i to bi se pro·
bavllo - okretala j~ Dragica pri.govor na salu.
Dragica je uCila dosta j, ka~u, bil:'; s.t~arn_o do bar
dak. Mi za nju je du~rovac~a gm~JClaZJ]a b1la 1 mnogo
v·iSe, od toga - prava 1 prva skola zwota.
Tu su - na okU!pu, u istoj zajed~ici. :;--: bi:a de::a
razlicitog socijalnog ..porekla:. iz. sk~lfOJBVIC~rJ:: 1 stanh
ugled.nih porodica; IZ sJrotmJyl<~h 1 ~ogataskrh dO!fiO·
va · kCeri i sino vi hercegovaokog 1krsa 1 dub~ovack1h
tr{~ova ..Medu tt~<:i~a je bi:lo dece !?a11;kara kDJ<:t ~ su se
lepo odevala, ah 1 .s~nova nb~ra kD]'l b1 u kaputlcu starijeg 'hrata provodih celu godmu.
.
Daci su 'lako i brzo zapaZali .da svaki ,profesor H~~
svoje ljubimce u -razredu. Isttna, .za D:eke su ~~o. bll~
baS sinovi sirmnaha, ali za druge, dac1-ma se .'c1n11~ 1
brojnije, Ito su bi1a deca iz ,poznatih, gosi?a~sk1~ kuca.
To je Dmgica shvatala kao nepravdu ko]a JU JB mnogo bolela.
Kao solidan uCenik, poduCavala je svoju vrSnjakinju, cerku direktara banke, kojoj)e skola,.. stv"rno,
teSko >>J§la<{, a~li je »uCiteljica<{ dobi]ala sla;bl]e ocene
od svoj e »uCenice{< .poreklon: ·iz p~ate k1;1ce_. J ednom
se zbog toga, onako ponosrta, to.Jrko nal]UtJ!a da se
rasplakala.
- sta je, Drage, zasto places? - upitala ju je
sestra.
11
�. - Od nemoei, Dane! Ne mogu .to viSe trpjeti! Ja
bolje odgovaram, a ona i ostala cinovniCka djeca do.
bijaju bolje ocjene.
-: Eh,_ djevojCice moja, zar je to baS ~mnogo vaZ~
no. B1tno Je da se Sto viSe nauCi da se Skola zavr.Si
- Nije meni krivo >Jbog sl~bijih ocena vee ~~:
pravdu ne mogu trpjeti:. a plaCem zbog nem~Ci!
_Zbo_g ~e ocevidne nepravde je i protestovala. Za·
moh!a je I d;rektora sko!e da U njegovo,m .priSUSIVU
odg?yara: Mnoge drugarice su je u tome .podrzale.
Odlicno Je odgovarala i louei se vratila prezadovoljna.
. - Poka:za·la ~arm im da mnogo bolje znarn i da mi
I?.rrpada ·~ol]a '?CJena - :uskl-iknula je radosno, ljube.
~~ 1 ~rJec1 Dap1c~. - ~c]ena, stvarno, nije va.Zna; vaZJ?-O Je d~. se Cc;>VJek bo_n za ~r;tanje, al~ i protiv neprav.
di, da".te~I bo!Jem, hvh napmjed, pobjeduje...
. !.fc:niea Drag1ca Pravica je u dubrovaCkoj gim.
naziJl, skolske 1937, rpostala clan Saveza •komunisticke
omladlne _Ju(':os]avije (SK~lJ). Postala je to zbog svoje
borb~nostl, I,zraZI•tog osecaja za (pravdu, marljivoSiti.
Iz nJe. su, ka~o s.e seeaju njeni skolski dmgovi, pros.
12 to bu]a,le na]Jepse ljudske osobine: pravicnost odvaznost, covekoljublje. . .
'
Kada je hila u osmom razredu gimnazije ne.Sto je
op~t ·l?o~olela .. Jednog dana, nekako oko .podne, banula Je 1Z Skole I odmah legla, ialeCi se sestri na .poviSenu •temperaturu.
Danica se zabrinula i odluCHa se da zove Iekara.
- Ne, ne, nije potrebno, sejo; rproCiCe me.
Ipak, njeno inaCe neZm.o zdravlje se s.poro sreCtivalo. ~ekolrko dana kasnije pozvale su lekara. Pred
s~ nJeg?Y dolazak sa sestrom je za,pode!a razgovor,
VIdno ipO!Istena:
- Glt~po li je sve to kada covjek, bespomoean
krepava.
'
. Sestr? je_ zbunilo ovakvo DragiCino razmiSJjanje,
tim pre Jer ]u je znala kao snaZnu, veselu punu Zivota.
'
- Sta je, D'!'age, .prep>tla si se!?
.
- Ne, .ne ·bojim se, a1i je, zaista, glupo kada CovJek ovako krepava, nemoCan da sam radi nekoristan
~a d·:~g:og. C~vi<;k !reba da djeluje, a kad~ gine - da
I tO Cllll kao COV]ek!
.Uto se poj~yi?. leka! i_ ra~govor je prekinut. Lekovl su brzo UC1n1h SVOJe 1 Dragica se vr31tila u Skolsku ·l<lupu - vedra i nasmejana.
IZDANAK STO ZRAcl
LEPOTOM DUHA
JecLnog dama su joj, u po casa, javili da je ocu
Ristu, u poslednje vreme inaCe boleSJjiv~m, namah
pozlilo. To ju je, onaka vezanu za porodiCU, veoma
zabrinulo. Po2)urila je da ga vidi, za.Zeli ·IDU brzo o~
dravljenje. Nazalost, to je bilo njihova pos!ednje VIdenje, jer su joj koji da,n kasnije,_ (\pet na ~':'su, mkLi da je ostala bez oca. PoZudla Je, sa stan]om sestrom, na sahranu.
I brat jedinac Rade, student, pohitao je iz Beograga na taj tuzni :porodicni sastanak. On je takode IeSko podneo nestanak glave porodice - mudrog, radnog i Casnog Coveka oko _koga su. s~ _s .ra~~SCu i. -~oS
tovanjem okupljali, vezan1 aJ.eraskidiVl·ID n1t1ma l]ubavi .i sloge. u telji da sto cesee abide bolesnog oca,
Rade je promenio i fakultet, kako bi mogao povremeno napusHti predavanja i poei na koji dan u Bjelac,
roditeljima i sestrama. Taka je sa Tehniokog, na kame je ;primerno uCio, preSao na Pravni fakultet, gde
je rpokoje predavanje mogao i ~preskoOiti<<:
.
...
Posle oCeve sahrane, Drag1ca se vrat1la gnnnaziJI,
knjizi. Nekako baS -iz tog vremena nje se seCa njena
nastavnica knjiZevnosti Hristina MiliC:
- Kao da je vidim kaka sjedi ~ klupi ,preda mnom,
negdje u srednjem '!'edu, onaka VIsoka, s kosom plavo-kestenjastom i oCima Stto odraZavaju jedno 1stmsko
duhovno interesovanje.
Jednom je Hristlna delila svojim ucenicirna teme
za referate iz knjizevnosti. Dragica nije pozelela ni
jednu od navedenih .te~a vee. _te ·P':nudila da .prikaz~
r:oman »Sam« ad amencke knJIZevnlce Agnes SmedleJ,
u kojem je tretirala problem emancipacije zene.
- Sa velikim uspjehom je .pred razredom izlagala a tome tada malo .poznatom djelu - seea se f!r!sti·
na. - Dala je vanrednu anaHzu odnosa medu hmma
i ·Citav tretman romana 2Ivo i zrelo rpostavHa.
Nast~anka je pohvalila tu DragiCinu inicijativu, a
.pogotovu njen uspeh. Rekl~ je,_ cak, da je .prikaz ro,rnana »Sam« jedan ad naJbOl]lh refe~~ta
razre~u,
ukazujuCi na ozbi,ljnost i zrelost s ko]Ima Je Drag1ca
priS!a i taj obavezi .
Gim!llazijalka Dragica je, po opstaj oceni profesora i skolskih drugova, hila devojka siroke kulture, s_a
izrazHom siklonoSCu za knjiZevnost. !mala je .naroC1t
:r
13
�afinitet ,prema klasidma svetske 'literature. InaCe, uCeCi ozbiljno - brZe je saznavala o Zivotu od mnogih
drug.ih daka.
No ne samo da je ,prHjeZno uCila i zraCila zreloSCu i S,1rinom znanja, veC je hila vredna i u kiuCi. Dobra se razumela u kucne pos!ove. Od malih nogu je
naucHa da skuva jelo i pospremi kucu.
Nisu joj tesko padali n.i posJovi u polju. Kao gimnazijalka, a kasnije i kao studentkinja, let; je iSla
»U drva« i da kupi seno. I neretko bi uprti:la breme
drva ili sena, odnosno Hsnika. U naj-kraCem, radila je
sve Sto su -radili i drugj meStani i, po qpStem priznanju, sve joj je to pristajalo, sve je -radHa s ambici~
jom da bude obavljeno na najbolj.i mogu6i nacin.
SKOJEVKA MEDU RADNICIMA
14
U Dubrovniku je provela osam dackih godina. Grad
slavne proSiosti i ,turistiC.ka »Meka« tada nije imao
jaCe radniCke klase, S,to je bio siuCaj i sa njenim zavicajnim gradom Trehinjem koje je brojalo jedva nesto vise ad 5.000 ·liitelja. Ip,.k, DUJbrovni:k se odvajao
i po svojoj bogatoj tradiciji il po po!itiCkim strujanjima, pa i po broju radnika. Gruska Iuka je sve cesce
bHa boraviste brojnih brodova, a za njihov utova•r i
istovar je trebala sve ·brojnija radna snaga. Zbog toga je medu dokerima bilo sve vise njenih zemljaka
Trebinjaca. Tu su i hiljade mornara, i brojni intelek.
tua!ci ovog kraja. Ti ljudi, bas .kao i T•rebinjci, i brojni Zirtelji Jz drugih susednih veCih mesta, sve Ske ['rihvataju ideje komunista, UilJijaj-u i Sire njihove misli.
Ideje i borbu razgaraju radnici, ,pogotovo mladi, zatim g·imnazijalci, intelektua1ci i se]jaci ovog :kraja koji se po svom druStvenom poloZaju nisu m.nogo razlL
kovali od radnika.
Gdje je -.i kada Dragica .Pravica cula za ideje komunjzma, ka·ko se s lllji,ma upozna1a? Odgbvori na ta
pitanja verovatno Ce ostati veCita taJna, Sto J nije najvaznije. Pouzdano se, pale, ;ona da je u <oku poslednje dve ,godine ucenja u gimnaziji u Dubrovniku bila
veoma aktivna u politiCkom Zivotu Srkole i g~rada. Zna
se i to da je, kao uCenica gimnazije u Dubrovniku i u
roditeljskom domu, upoznala dobar deo dela klasika
socijalistiCke misli. Njena najom1Ijenija Uteratura bile su knjige o Ijudima upalih dbraza, sa umascenim
�16
komhinezonom i sivhn ka6ketorti, rliastanjenim u mertiljJve sobe u kojima provode noc, obnavljajuci svoju
snagu za sutrasnji naporan rad od ,koga profit ubira
nemilosrdni kapitalista. Diskusije su bile duge i zucne,
Cega se, i danas, seCa ZoTika.
Agitovala je medu svoj-im drugovima za korenite
druStvene promene u ·korJst onih koji rade. Ras~prav
Jjala je vatreno i anga.Zovano, jasno iznoseCi svoje UJO·
glede.
Na ruku joj je iSla i sama Cinjenica Sto je za vreme uCenja osmog razreda gimnazije stanovala kod
svoje druge sestre, Zorke Kolic, na Lapadu, u viii »Micika«. Ta vila na kraju grada nije hila na »Udaru« pa
se omladina u njenom dvoriStu mogla da okuplja kod
Dragice i slabodno raspravlja o svim temama.
- Kad bi se .ti mladi !judi, Dragicini skolski drugov.i, raziSli, rasprave su nastavljane u krugu porodi.
ce i naslh najblizih pnijatelja; obicna o borbi protiv
fasizma, o potrebi pri2mavanja Sovjetskog Saveza od
strane vlade Jugoslavije. Dragica bi nas podsticala na
diskusiju 1pa SiffiO neretko raspravljali i do ikasno uveC.e.
Ne jednom se u tim diskusijama culo od ;prijatelja
porodice KoliC - na -raCunu razborite Dragice:
- Ova devojka me je nauoila kako da misllm!
Posebno se Dragica brinula za radnike iz trebinj~
skog kraja kojJ su radili po Dubrovntku, narofito u
gruskoj luci. Vise puta je odlazila tamo, na Iicu mesta, gde su kosti njenih zemljaka pucale pod teretom
za veoma male pare, okupljala ih, davala ·im savete
kako da se bore za zaStitu svojih .pravaJ obaveSrtavala
ih o ,politickim :zbivanjima.
Nekoliko godina stariji brat Rade vee je uveliko
bio student na Beogradsk.o,m univerzitetu ,i veoma barben clan KPJ, o cemu se dobro znalo u celoj okolini
Trebinja.
U vreme izbora komrmisti su obilazili sela, govo~
rili narodu jasnim jezikom, nazivaju6i svaku s.tvar
njeni1m prav:im imenom, pozivajuCi da se glasa za opoziciju. Ti hrabr-i [ •reCLti ljud.i privlaCJli su Dragicu, a
Rade je vee bio u njihovom »kOliU<C,
Jednog dana u selo je banuo i neki nepoznati co.
vek. On je nekako neCujno i doSao i otiSao.
- To je Sava KovaCeviC Mizara, :komunis.ta od
glave do pete!
Majka je trazila ,pojedinos!Ji, ;pul;lije obavestenje od
Rada. Iz radoznalosti, ali i zbpg roditeljske o,preze.
- On je, majko, naS drug, :pravi i V.eliki naroctn·
covjek - objasnio joj je Rade.
Mizara je jos nekoHko puta bio gost u njenom
domu, a drugovao je J sa Dragicom.
Susreti Dragice P1ravice - borbene devojke Zeljne
pravih znanja i ;pune pravde za sve sloj~ve druStya ~
sa radnicima, seljacima i svim napredn1m orgamzovanim ljudima brzo su se Sirili, .granaLi. I svi su je brzo
uocavali, .pPihvatali, voleli i cenHi kao saborca. 0 tome Vlado Segr.t ,kaze:
- Kada sam je 1938. godine prvi put sreo u Tre.
binju smjesta sam u njoj upoznao vrlo energiCn1:1 i
razborLtu Zenu. Odmah nakon kraCeg razgovora upi.tala me je kako da otpocne sa politicktm radom za vri·
jeme skolskih ferija, a to me pitala :zato sto je znala
da sam u tom kraju bio jedan od paruijskih radnika
i ona mi je doSla ipreko sigurne veze. Njenog ibrata
Rada upoznao sam jos •ranije, negdje 1936. godine,
kao studenta koji je bio vrlo popularan u Trebinju. i
Trebinjskoj sumi. On je tada, kao student i km_nums.
ta, radio sa istaknut!im zemljoradniCkim .prvamma u
OVOID krajU ...
SudeCi prema Segrtovom seCanju i seCanjima drugih, ,Rade je clan Komunisticke partije Jugoslavije postao 1935. godine, a Dragica Clan Skoja 1938,,kao uce.
nica gimnazije. I to Rade u Beogradu a Drag1ca u Dubrovniku.
MEDU PRVIM KOMUNISTIMA
P~rvi zagovornici komunistiCke ideje u ovom kraju
pojavili su se sa railanjem Partije. Njihove ideje su
jos bile nejasne, ali sru oni bili borbeni i cestiti !judi:
kolarski radnik J ovo Sekerez, pisac Milorad Lecic,
krojacki radnik Avdo Fetahagic, pa Dusan Grkovic ...
I dok se jos odvec malo znalo o njihovim teznjama
- na nj-ih su se ustremHi Zandarmi. Usledili su pretresi i pretnje, a ani proglaSeni za ·ljude koji su protiv
reda i zakona, za )>crvene otpadntke« koji su, tako
re6i, stavljeni van zakona.
ProSle su godine dok. se u narodu .ponovo poCelo
da SapuCe o komunistitma. U Las.tvi, oduvek pitomoj
oazi i danas omiljenom izletiStu Trebinjaca, 1928. godine je osnovam.a skojevska organizacija, a uskoro i
prva partijska celija koja je, za .pocetak, bTOji!a ~ri
clana. To su bili V.lado i Rajko Segrt i Bozidar Gobovic. Ocevidno, bilo ·ih je malo, ali, ipak, dovoljno
2 Dragica Pravica
, i7
�18
da s~ taka oglase svojim delom da je narod ubrzo cuo
za nJih.
. . U strog'?i t~Jnost! j~ i u "!rebinju osnovana par.
t1]ska orgamzaC1Ja. Njem rprvi clanovi su bili studenti
Stevo Bratic i Vojo Korac i radnici Huso HadziahmetoviC i Mko AleksiC.
'
" Na t~ebinj skom podruCju, je, u vreme riragiCinog
skol?_vai_l.Ja u Dubrovniku, delovalo desetak clanova
PaDtlJe 1 S~oja, organizaoije koje su za svoj cilj uzele
- menJanJe sveta. Radi usmeravanja njihovo,g rada
1935. godine je fori_llirano jedinstveno partijsko rukov<;>dst':o, Mesm komltet KPJ za Trebinje, koji su sacin)avah Jovo Sekerez, Stevo Bratic i Vojo Korac. BorC1 su odanah kren!fli ·;> ~e,ostedne bl•ke koje su, orpet,
P?.drazumevale teskoce ,J zrtve. Sarno god·inu dana kasll1J<;,. !936, u sll:sednoj Crnoj Gori je doslo do provala.
Pohc11a Je, . ?-a>me, uspela. da, nastUtpajuci korak po
korak, otkn]e _neke parll]ske organizacije i pokida
~noge v~zc:: koJe su sa tog podruCja iSle prema sused~um kraJ~V1rna. T~o su .pol.icajci i :iandarmi doSli do
rm~a :rrse ko!fiunrsta u trebinjskom kraju. p,rva mera .le brla da ..rh sve pohapse, pri Cemu je jedino lastvans~a partiJska organizacija ostala neotkrivena a
nekoliko Clanova Partije se »Odmetnuloc< u Sumu k~o
bi ~begli eventualn~ lisice Za,J.?.darma. Sve je to, na
pr_v1 pogled, zaustav1lo talas s1renja revolucionarne
m1sli i akcij,e. ~ suStini,_ dogodilo se rposve drugaCije
-:- _tala~. hapse~J~ k:o~unrsta o~renuo se protiv 1policiJe 1 r~z1ma u c11e Je 1me haps1la. Ugled Partije u nar<;>~u Je _ras:ta~, Jer su najugledniji !judi, komunisti, i
llJ1hove 1deJ<;v 1zvo~eni na optuzenicku klupu, pa ih je
narod s~~ v1se pnhvata.o kao svoje, deo se'be. Ljudi
st; sve ~1se Culi i znali o komunistima i njihovim teZ.
O]ama, _Jer se uveliko i javno priCalo o n}ima, njihovom delu.
:-;- :z:ahvaljuju~i dolasku druga Tita na celo nase
P.~~llJe 1 _I1]<:v1~ac1Ji _frakciOnastva, partijska organizaC1Ja !_rebm]a Je yec u 1937. godini razvila svoj rad
vrlo s1rok~ - .~7ca se _n':'ro~ni. heroj Vlado segrt, je~a?. o,~ naJ~tarlJ!!' treb>n]Sk1h J<:omunista. - ZahvaljuJ~CI s1roko] ~kt1vnos.t,1 komuni.scta, Partija viSe nije
brla nepoznamca ni ru najudaljenijim selima.
Period od 1937. do pocetka rata ispunjen je raz.
ni'm akcijama koje je zapoCinjala vodila i izmosila
Partija. Cesto su odr:Zavani izleti, 'zborovi i sportski
sus;eti mladih, kulturni i politicki skUtrpovi na kojima
su 1stupali na,predni !judi.
Posebno se osetio dolazak Mira Popare u Trebinje. On je mnogo doprineo radu prve organizacije
SKOJ·a, sastavJjene uglavnom od mladih radnika i
uCenika gimnazije. Mladi komunisti su Oinili .ZariSte
oko kojeg su izrastali hrabri borci za bolju lbuducnost:
N:hlcola ZubCeviC, BoZo rPejoviC, MiloS CuCkoviC, Vrla~
dimir Duoic, Ljubo Bjelica, Zorka VaskoviC, Pajo Dzedzo, Branko Ilic, Esref Saraj1ic, Kasian Budalica, BoZida,.r DamjanoviC, ·MiloS Disin, Branko StijaCiC, Bran.
ko Kapor, Stjepo sarenac, Jovo Jovanovic, Draga i Ra·
de Pravka i mno!ji drUtgi.
Dragica je bila izuzetno agilna: stiZe na brojne
susrete, obilazi mnoga sela, okuplja mlade. Na sastancima im.osi utiske, stavlja pdmedbe i daje rpredloge kako bolje da se organizuju mladi, posebno grupe
SKOJ·a. Na tim zadacirma ju je sretao Vlado segrt
koji o njoj kaze:
- Tada sam video da je neumorna u radu i veliki
optimista.
U -dogovoru sa Mirom Poparom i Savom KovaCe.
vicem, Mesni ·komitet K:PJ za T'rebinje je 1940. godine
prerastao u sresko rukovodstvo Par,tije. Dragica je izabrana u to novo r1Ukovodstvo [ zaduZena da radi sa
Zenskom om'ladinom. Sada je (pOCeSCe stizala u sve
krajeve sreza. Sekretar Sreskog komiteta KPJ bio je
Zaim HadZiC a Clanovi, sem Dragice: Asim ZuibCeviC,
Mica Aleksic, I VO VuokoviC i Vlado segrt. Sada se,
pored La•tve i Trebinja, partijske organizacije ratlaju
i u DZivaru, Orahovu, Zu,pi, Arand:elovu i drugim selima.
Svetloplavih uvojaka i oCiju u ·kojirma se ogleda!o
juznjaCko nebo, visoka i vitka kao jablanovi pored
pitome T.rebisnjice, Dragica je izrastala u vrednog partijskog radnika i iskusnog borca metlu narodom srp·
sk.e, musiimanske i hrvatske narodnosti, jednog iz
stroja onih koji su spremno docekali sudbonosnu 1941.
godi·nu. Ona se za to, sem u politi6kom radu u zaviCa jnom tnibinjskom kraju, pr}preanala i ka!Ua i u bitkama na Beogradskom uuiverz;tetu, gde je hila jedan od istaknutih vojnlka Pantije.
KOMUNISTA
NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU
Dragica je u Beograd stigla sredinom jeseni 1939.
godine, odluCna da studill'a >)ikraljicu nauka«, f-ilozof,i2'
19
�20
ju, ali da ne .prekida vezu sa svojim rodnim krajem.
Upisala se na odsek biologije. Brzo se nasla u drus·
tvu »mlade garde«, :koja neCe samo tumaCiti svet vee
Ce se svi1m srcem boriti da ga izmeni .i uCini boljim,.
pravednijim. Istina, pre Dragicina odlaska na studije
opet su se is~preCHe materijalne teSkoCe. Njeni, znajuCi kako malo unogu i ·1maju i za Radevo studiranje,
vajkali su se:
- Kako CeS, Drarga, studirati? NemaS novaca, a
nema ko ni da te izdrZava!
Zebnja je bila opravdana: vrednog oca je nestalo, jedina muska glava iz kuce je studirala u dalekom
Beogradu, starije sestre se mabom poudale, pa ni kod
kruce nije imao ko da radi.
- Nemojte da se s.ekirate, radiCu Sto bHo i zaradivati za hleb i skn\p,ta - smirivala ih je Dragica.
Stigla je na beogradska ras:krsca, upisaia se rra
studije, ukljuCila u buran studentski pokret. Trcala je
sa sastanak.a na sastanak, dr.Zala britke govore, ali i
stizala da uc; i polare ispite. N>kome, kako kazu njell'i QJOznanici iz tih darna, »nije davala pardona«.
- Ova Draga je, post joj cacin, velika energija.
DiplomiraCe pre mene! - govorio je svojim drugovima njen zemljak i revolucionar Mlro ~opara.
Od prvih dana boravka u novoj, revolucionarnoj
sredini Dragica se razvila u istaknutog borca studentskog pokreta. u njega je usia rasciScenih pojmova i
jasnih pogleda na ulogu radnickog pokreta i zestinu
borbe koja mu tek ,predsuoji. Medutlm, za svoju majku
i sestre ona je jos bila dete. Majka je o njoj uvek ta·
ko mislila. Za clrugarice je, pak, hila bolesljivo i ce.
dno devojce - kada bi govm>ila 0 svojim ze!jama, ali
i odlui\nan borac - :kada <bi govorila da 'n<dni covek za.
sluzuje mnogo bolji ziyot od onog kojeg je ziveo. Ce·
nili su to i d•rugovi na fakultetu, pogotovu saborci u
akcijama. Njima bi neretko bilo i neverovatno da u
tom slabasnoon, neznom i krhkom telu ima toliko
snage.
Kada je Dragica pocela da studira njen brat Rade
je zavr.Savao prava. On· je bio nerazdvojni d11ug i pri~
jatelj Lole Ribara, Mka Popare i niza drugih mladih
revolucionara. Spa.d-ao je u )}staru« generaciju naprednih studenata, a svojim radom je Siroko o•tvorio vrata i Dmgici, koja je, uosualom, glas naprednag poli·
tickog aktiviste stekla jos u gimnazijskoj klupi, pa je
kroz ta vrata revolucionamog poloceta Beograda od.
luCno zakoraCila.
U Beogradu se smestila u Domu st~dentkinja l'lde
je odmah uocena, pre svega zbog svoJe .pnmaml]Ive
pojave, jer je bHa lik kojih namah osvaja, pamti se
i nasi.
Uprava Udruzenja studentkinja, koja je upra'"Ij-ala Domom, strogo je vodila raCuna o ·radu te ustanove. Br.inula se kako o njenom poslovan ju t·ako i o
zivotu stuclenkinja. U Domu je v~~dala stroga disci;
plina, ta1oo da se, sem ostalog, m]e moglo po vol]l
izlazi ti i dolaziti.
Visoki rename Doma studentkinja koristHi su napredni studenti za Sirenje svog uticaja u njemu i iz
njega.
Svakog cetvrtka odrlavani. su radnj_ sastanci. R~
zgovaralo se o opstim do:nskrm pltanJlma.- Kada Je
to bilo potrebno, na dnevm red su stav!Jam i postJupci po jedinaca.
.
.
•. • .
.
Dragica se brzo uklopil~.. u domsk1 ~a~In z1yota 1
nasla u drustvo najnapredm}>h studenrkm]a, omh koje su svoj.im prionemim vlad_anjem :uticale n~ dTU~~
Meautim za razliku od mnog1h drug1h, ona n1 tu mJe
bila ject.n'ostrana, taCnije reCeno nije se angaZovala samo na jednom sektoru rada, veC radi u struCnom ~dru
Zenju studenata i u ~ultO.rn?·P~Os~et~om. drustvu,
ucestvuje u mdu Parti]e, sudwmk Je cestih studentskih demonstracija.
- Svuda se cula njena bdtka r.ijec, svuda zaJ>azala njena bogata aiktvnost - kazuje Neda Bo~j,no
vJ·C. - U di'skusijama je 1Justra i heskol11lPrOmisna;
otvoreno iznosi svoje stav·ove, primjedbe i prijedloge.
U to vreme studenti su se najCeSCe okupljali u
zav.icajnim ldubovia:na. B<:~anska-hercegovaCki stud"~ti
imaH su kultum~metntcko druStvo »Petar Kocic«.
U okviru tog drustva He~cegovci su.. 1939. godine organizovali posebnu omladins~u sekCIJU »J:'fer~tva« .. .
Pocetkarn zime 1939. godine u strogoJ taJnos.tl Je
pripremljen letak koj.i je trebalo da potpiSu napredn; studenti Bosne ! He_rcegovi~e. Sastan!'k !'l~denata
jz Herc~ov;ne odrzan Je u H1lendarskoJ uhm.
D11agica se medu prvi1ma Javila ~a reC. Bnergi6no
je iznela svoja _vi?.ei?ja .pro\J~~ma koJ1 .su na dnevnom
redu, ne izos.ta]UCI ·17la s'tariJih komun1sta.
- P.omalo sam se Cudio kako se taj »brucoS<c
usuduj.e da raspnavlja ~ao st~ri is.ku~~_i _aktivista seca se Miienko sotra t1h prv1h Drag1cmih koraka u
beo.gradskoj organizacij'i, .gde je samo kao student
bila »bruco.S« i tPOCetnr.ik, Sto se nij_e mogl? reCi i vza
njeno politicko iskustvo. Ali ubrzo Je ona 1 ovde usia
21
�u red najaktivnijih s'tudena<a i naj1staknutijih boraca.
U suterenu Pravnog fakulteta hor »Petr-a KoCiCa«
je izvodio hoPske reoi!'acij,e u Cemu je i D11agica ima1a
znacajnu ulogu. Vrlo je aktivna i u pripremanju proslave 8. mlaTta 1941. godine, 1pretvaraju6i to u Jedan od
ju11iSa u borbi za emancipaciju Zene.
- Pr1premamo 1pros-lavu os·mog ·marta! - oduSevljeno je govorHa svujti·m poznanidma, opravdavajuCi
time Sto ne s:ti~ da se odaz-ove na neke nj1ihove pozive.
Uz sve to, stalno se i iskreno interesovrala za prilike u svom rodnom kraju.
- Sta ima novo u Hercegovini, :Milem1ko, miriSe
1i i onamo na barut? - pitala je sotru kada je, samo na neko1ilko dana, navrat'io u Beograd.
U DECEMBARSKIM DEMONSTRACIJAMA
22
Blizi se kraj 1939. godine. Dragica je student druge godine.
Ev.m;pom je besneo drugi svetski rat. Vrh jugo~slovenske burZoazije se, U!}JlaSen za svoje pozJicije, priklanja nai~gled jacem - Hitleru i Musoliniju. I, preko svoj·ih instrurmenata - ~am.darmerije, policije i
vojske- pojaCava teror nad svim naprednim snagama,
medu koj;i:ma -su najviSe na udaru radnici i studenti.
ZabranJerui su radni6Ioi zborovi. Potom je dosla na
red z:etbrana okJupJj,anja studenata. Mei.lutim, i stJUdenti i radnici SrU bili U!porni u traZenju svojih prava,
traZeCi, pred javnQIS.Cu, odgov:ore od vlastod!f.Zaca na
pltanje: k:o ill maze spre6iti da osui.luju fasizam, da
se bore :protiv pa;ta?
·O,pstestudentskii protestni zbor je zalmzan za 5.
decembar 1939. Zbor je uredno i prijavljen, kako su
to traZile vlasti, ali lpol'icija je, lliiilesto odobrenja izdala zabranu.
Student; su ponovo zaka•a1i zbor ~a 10. decemjuj!ll6i ga poUciji i unh,erZlitetskim vlast·ibar, prijavl1
rna. Policija Je o;pet stavila zabranu. Sada mkovods,-tvo studenata, sve komunisti, i po VreCi .put z:aka2uju
zhor, ali ovog, treceg, puta bez trazenja odobrenja
v1asti.
Pozvani su studentli da se rano izjutra 14. decembra okU!pe na Slaviji (danas Trg Dimitrija Tucovica)
i da odatle po-Cnu da demonstfliraju ulicama grada
protiv rata, faSjznna, .policijs:ke samovolje, nes.taSice
hleba, za slobodu, demakra1liju, rad i red . --
Pokrajti.nski komitet KPJ za Srbiju i Mesni komitet Pa,rtije 2la Beograd drZali su celu situaciju u
rukama. I p.lanirali da se i radnici beogradskih pre.
duze6a okupe istog dana, na isnom mestu i sa i·stim
oiljem.
Nesta posle OSaJffi casova, kada je ,popustio hlaclan vetaa- koji j.e brisao Beogradom, sa svih strana
su poCe1i da pristiZu studenti, radnici, daci. Dolazilo
se pojedinaOno i u grupicama, sa zastavama i t·rans.
parentrlma.
Dragica je stigla sa svojim dru!Jaricama i drugovima sa Fi!olzofskog fakulteta. Bili su razdragani, govorili sru buCno, odavali. borbeno raspoloZenje.
- SHa smo m i, ovak,o ujedinjeni, odluCni, udru·
zeni sa radnicima! - govorila je s odusevJjenjem, gle..
dajuCi nepreglednu masu demonstranaJta koji su glasnon i2ra:Zavali zahteve potlaC.enih i obe~pravljenih.
Slaviju su pTelorJli raclnioi i studenti. Ali ubrzo
su se u svi·m okolnim uHcama pojavHi i Zanda~mi i
agenti. Zandamni joS na konj1ifrna, sa isukanim seCivima sablj1i.
Odjeknuo je pucanj. To zmo je odletelo u wsine~
Ali to nije izazvalo loomesanje, jos manje ;pa'Iliku. Sarno su se joS jaCe zaorHi povki: »Zivela sloboda«,
»Dole rat{{; Dole sJn.woCa!«
Uta je usledio drugi pucanj. Ovog puta cev zandarmskOrg oruZja bHa Je usmerena mnogo niZe - u
masu 1judi.
- Ranjen je clrug Brko! - vikao je neko.
(Brloo je bio nadimak 6lana Mesnog komiteta
KPJ za Beograd Racloja Dakiea.)
Do:ugovi su Booka odneli Ill bolnicu. To j e irzazva" Io joS ve6i revoit mase. I narod se nije razilazio, veC,
u nekoliko pravaca, krenuo .po,put bujioe koju V'iSe
nik:o nije rnogao da zaustavi.
J edna od kolona isla Je prema Pravnom fakultetu. Demonsvmnte su dloru:lavali zandmmi i agenti.
- Dolje rat! Zivj.ela slaboda univen1teta! Smrt
nasian ubicama! Hocemo hljeba! - odzvanjao je Dm
giCilll glas, izmeSan sa uzvicima, vriskom, pozdravima
naroda k!ojli Je sa prorora i sa trotoara hrabrio demonstrrante, .podrZavajuC.i ih u zahtevima,
Pored Dragice je, ulioom, grabio neki mladJ.C. Bili su medu Ce1nim u koloni, izmeSani sa drugi1m demonstrall!tima. Ona je vi.k1ala:
- Z1o0tn je i sramota pucati u goloruki narod! .. _
Lepo obucen mladic ju je ubvatio pod ruku. I
ana j.e drzaJa ;pod ruku clruge demonstrom.te, zaneta
1
23
�24
snagom koolone, gledaju6i u njima saborce. I kada ju
je taj mladiC »,podiaikitio« ona tome nije pridavala ne~
1oi znacaj, nije cak ni osetila. Jednostavno, mislila je
da je to neko od drugova iz studentskog ,pokore1Ja. Nasta1ftHa je da uzvi'kuje parole ...
U jednom trenutlm u mladicevoj ruci je ugledala
piStolj. Shvatila je: to je agenat, policaj"'c. Zgrabio ju
je, uklestio joj rum.
Pocela je da se <>lima. Na to je policajac pozvao
upomoe drugog agenta.
Otrg_la se kad j e naiS!a na grupu S1fto jih drugova.
Oni su JOj pomog·li da se oslobodi polioijskog »zagrljaja«. Utrcala je u gmpu demonstrana1Ja sva zajapurena i zadihatna.
'
- t.eljela sam da nastavim sa varna, da demonstdramo, da se borirrno, Sto mi je dalo snage da se
oddia:n i o1Jr.gnem, kakoo ne 1Yih zaglavi'la u Upravi
grada >>pTije vremena« - kazivala je svoj-im d11Ugovima.
Povorka se zaustavHa Jkod P.ravnog .frukulteta.
- Dmgo1fti, omlad.lno, gradani! Mi hocemo slobodu i v.i.Se hleba, mi hoCemo md - vikao je, podignut
na ramena svojih drugova, }edan od vod:a s>tudentskog
pokreta Beograda Rifat BurdZevic TTso.
GoV'orili su jos nekoi. Povioi su odjekivali danasn}itm Bulevarom revolucije. A kada je naiSao novj kor~
don zrundarma p01ftorkoa je krenula prema Tehn\ckoom
faku11etu.
Mladi radnik se ,popeo na postolje spollilenika Vu·
ka KaradZica i poce da govori. Sarno oni najbliz·i su
mogli .'OOti Sta .govori. Uto ISU nai'Sli, na kamionima
Zanda rmi pod Slemo'Vli'ma i naoilUZanJ. puSkama sa na~
taknutim noZevima. Besl()muCno su nawnuH na demonsbcante. Poceli da opucaJu, da gaze ranjenike.
- Pogibe Mirko! - odjeknuo je, bmedu pucnjeV1a g1as neke drugarice.
Broj ranjenika se paveCavao, Zamda•rmi su ju:d
SaH, demonstranti su kr.enuli u viSe pravaca, u manjdm grupa1I11a, odlucni da se ne predaju.
PredveCe je saOinjen straviCaJ:l bilans: ubijen je
student medicine i komunista Mfu:-ko LukoV1ic, rodom
iz Kraljeva, ranjeno pedesetak radni!ka i studenata,
medu kooj•ima je bila i SIIIlrtno ranjena Bosa Milicevic.
DogadaM nisu 21austavHi pokret, nisu zaplaSili njene saborce. Dragioa niJe odustajala sa pula kojim je
K.renula. Nap~otiv. za plavokosu s~tudentk·inju ovo je
bio dokaz V1iSe da je u pravu - <La su cHjevi koje Je
postavila KPJ u isto vreme i njeni Ziv.otni ·ideali, uzv.iSeni i ostvarivi.
1
Obilazila je mnjene drugarjce i dTUgov~, hr~brila
ih da lakse podnesu bo1ove, dezura J_mred nphoV11h. uzglavlja koako im vlasti ne bi nato':amle nove neP?:1hke.
U isto vreme je uCestvova•la u nov11ffi demonstvac:rJama.
U -t~m kao i sVlim drugim teSkim trenucilma nikada se nije kolebala. Zaostravanje politi~ke si~ua.cije i
sve izrazitije nasHje v.Ias.tod:r:Zaca podstlcalo Je a produbljivalo njenu prkosnu otpornost.
Iz dokumenata kojd. su saCuvani kao s:vedoCanst.
va o delovanju komunistiOkog i uopSte na1prednog pokreta Beograda, vidi se da je Dragica stizala cl~. oba:
vlja i mnoge druge zadatke kao clan KPJ u P.~rl!]SkO]
organizaciji Filozofskoog_faJkll;lteta. ~- ta pa~ll]Ska organieaCIJa u to v•reme niJe bll_a paroc1to _brDJ?~· Pored
Dragice PTavice, u njoi su J'OS de1~)Vah L]l~~aJ:la .~a·
lovska, Zija Dizd!arrev·iC, DuSan KostlC, Vukas1n MICunovic, Mileva-Lula PlamJojev.ic ...
U ZivDtu studenata F:ilozofs k:Qg kao i osta_.lih fakulteta veoma vaZnu u~ogu je imao Akcioni odbor
struCnih studentskH1 udruZenja, to »vrhorvno studentsko ntkovodstvo«, kako ga je jednom priHkom. nazvao
Veljko V.lahovic. Saeuvan je zap·isnik ~a sedmce 0~
bora odriane 11. novembra 1940. godme. Medu pnsutrrima se porimeniCno pominju i Dragica .~_r,avica,
Slobodan Penezic, MiliC Bugarcic, :z:ma Bt1gen!Slc, Se;lmo Hasirnbegovk To je, inace, brio vr~e kada. _1e
po.stojala opasnost ~d. N_)ga _da. se domaca reak~l!Ja,
ohrabrena od istomislJenika 1z 1nos.1:ranstva, obo.~·l na
· stJudentski pokret ·kako bi g~, mz~im pr_ovokaCIJ"ma
i l~·Zima komp.I'Iomitoval1a ill oc1ma Javnost-1.
Na ovoj sednici je odluCeno da se -s;r~ sJ;td~tska
udruzenja na fakultetima pokrenu na JOS Z!Vl]I rad,
da izdaju letke, pose6uju dekan~ 1i J'~ofes.~e na s:roj-im fakuitetima, kao i druge Javne radnl'l{'e, te 1m
ukazujru na naj-novtje mahinacije reakcije.
Orijentacija na veCu p_olit·~?ku s.a~osta.lnost stu:
dentskih ud:nuZenja i orgamzaOI]a poJacala Je ulogu ~
odgovornost Sltudena~ta i nj-ih~;ih ud.r:u:Zenja 1ia raz~oJ
dogadaja looji su ubrw us!ed1h. To JC posebno. doslo
do izraZaja u dogadat}im1a od 27. marta, kada Je namd, predvoden komunistirna, odlucno rekao.. da nema
pak1iiranja sa -faSistima, :kao. i ~eSto lka~sni'Je, u d.~
1
nima apriJ.skoog rata. I u jedmm 1 u ~rug1m _dogad~J;l
ma studenti su bHi u .prvim redov1ma sv1h akciJa
koje je KPJ pmduzimala pmtiv kapitulans•tva i izdaje vlada~1116ih vrhova, kao i u akcijama za odbranu
zemlje od fasisticke najezde.
1
25
�SA MLADIMA SELA I GRADA
P.?k je. bo~av.hla i d:oJovala u Beogradu, Dragica
se ~.e~c~, p!Sffi'I1m~, ob:r;ao::la nek~ t~ehinjs:kim gimn""1Ja1dma. Pod~hcala .1h Je da uce, da se pripremaju
za. sudbo_nosne dogadaj~ J<;oj_i ~u hn p:r:edstojali; hrabrila 1h Je ~a ~e bore, Sia'lJUCI :rm, u na}ki1a6em, poruke ohrabren]a 1 rpod-r!lke. J.sti!lla, i drugi trebinjski student1 u Beogr~du bill su veoma napredni i sve svoje
snag': su. staVlJali u sluZbu Partije i revolucije, ali je
Dr~~gl'ca 1 ? tome p~~d?!jaCHa. OJ1Ja je 6eS6e, naroOito
I~t1~ na'Vira_ca~a u. zav•ICa!J. A svak~ dan proveden u Trebrn]~ k0!'1stHa Je da deluje kao po1itick:i radnik Ci'?e je. u namdu stekla siroku ,popularnost, mk,; da
~~ u ]ulskom ';'~l,.nku 1941. njeno .ime biti poo:nato
SJ'li0111.
26
HercegovJne.
.. I~tkala ~~ u ~adu zaviCajne s.ekcije studenata,
koJa Je Jlla!I10CI1tO Ellgl'lno delovala za vreme letnjih rasp~st~. _Ta.I~o su i u godini uoCi ra:ta u gradu na Trrehl1SDJI?I s:t·:!Jgli stud~ntrl da u zav:iCaju pvovedu svoj, ispal<;. Je 1 P?sledn]ri r~spust ~od kuce, u kru:gu najdra2th. Do5b su Drag1ea, MuJo Zubcevic, Kasim Buda1Ica ...
~t~pJJ.i su u _v~zu ~ parrt_ijs~irm rukov;ods•tVlDm u
!reb~n]u 1 ?"'Jtav1:1i akC1JU 2b]1zavanja radni6ke, seljaeke 1. sred':'Jo~·k?ls~~ oml~dine. Swda se osecala blizi:na
rata .1 to je ]OS v-1~e zbl1zavalo ]jude iz svili sredina.
~"d•.>Zgo_vomrn cla 1du na i2llete van grada - mladi su
?~r:z·~vali sastamke, dogovaraH se o tome Sta valja
crn1t1, kako s.e o:rgani:zJovati da bi bilj na vi·si:n:i odgovovnosti omladine rPred ~stor.ijom.
"
D!ia)gioa je . u toirm dk!o~nostima najv·iSe na'dila sa
ze~s,~om on:'la~n?~· I ~- J~ vole!':' da raspravlja, dok""ll]e, a kad b, JOJ se ucnulo da Je u tome neuverljiva - ocln:eknd bi vadilla knjJgu sa oheleienim mesti~a u tekJstu i [pe>cela [prija1lnim glasom da Cita ono
sto Je pret),odno pok!usala da objasni.
U ~eogmd':' je, pak, raclo ,p~ihvatala i mlade sa
sela kOJ:l su st1za!li u" glavni gmd. Tako je jrma 1940.
god1ne u ~eograd dosla oml:>dinska ku!turno-umetnic~a ~pa ~}da L01parro, sa Majevke. Ona s.e sa svo·
J:IID .. Slmp~tl!~n:i~ i . borhenim pr:ogramom predstaviJa
SVOJUn .vrsnJa011Il1a _I'Z Beograda u Fizi'c'S.kod sa~i (danas
SaJa nanod'l]th hero Ja). Studenti su poz;d-raviJ.i prqgram
ohra?rili •izyoda6e. Tako je to osm-Ja jedna ad brojnih
macmfestJamJa s'loge 1 saradtnJe napredne seoske i studentske om'ladine.
Dmgica je oelo vrerne bila sa mladim Loparoima.
Nje se ovako seca Stevo Popovic:
- Ta njezna, 1ijepa djevoj;ka svesrdno nam je ,pomagala cla se sto bolje snadeJJ?-O prvi put u veltlg:ll!du,
vodi:la nas je okolo i .pokaz1va:la narrn znamen1tost1
glavnog grada. Sa nama se i fo1lografisala ispred zgrade Glavne paste. Oclusev.io nas je njen odnos ,prema
nama seljacima. Poseb?u pa~nju je pos~e6h:~l·~ naS.im dmgaiJ'icama, mladmn sel]atTkama, korJstecr
priltku za emanoipadju Zene u druStvu.
1
ovu
ZA ODBRANU ZEMLJE
Dragica je, kao Clan KPJ, u situaciji kada su rat
i n<>pad na JugosJav.iju preclstavlja1i neminovnost, bila
za sma.Zan, .svenwodni Olt(pOr agresoru, za o~bram;. sva:
ke stope domovine. I verovala _je u to d~. ce VOJS~a 1
narod- sv,i,m sn:agama i $edS!tvrma, bran1tl dom,o:v1nu.
Rat, {,_ kame je Hitler zeleo da orutj!'m i sto 1leie
kazni naSe narode S-to -su 27. marta odJucno rek.Ji »Ne! «
~ dosoo je brno, -iznenadno.
U prv1m jutamjdm casov.ima 6. aprila 1941. nemacki bornbaPderi sru se obrusili na Beograd. U neza.StiCenom gradu je, samo narkon nekiO!IiJkO naleta
qe-
rin.gov:ih eSk<E<lrHa, poglnulo j ranjeno oko 10.000 !judi, Zena i -dece.
Eksp!o2ilje bambi, sna~ni p_otresd tla trgli. su Dr>;:
gicu iz jutarnjeg sna. Istrca}a Je na uhou. P~1w; l<o]1
joj se u:kazao b1o je strav1~an. Mnoge, do";sm~ lepe
ku6e .prertvorene -s.u u ruSeVime. O~lak prasm~ 1 . vatre
se dLZia1o nad gradom. Jatik i plac su se shvah, sledivali.
Od te stravJCne atmosfere se, najpre, prepala, ne
znaju6i, za momenat, Sta da radi i kuda da k1rene, ali
se ubrm p~ibraila.
Smirivala je susede, pom:agala lp.oznatim i prvi put
v,id:eui.Jm sugLradanima, teSila, apominjala ...
- Polako, ]judi, S'klonite se. Ne vrij-edi vam panika -i ,plac, a naj.glavnije je da ste preiivjB!i prvi udar.
Ubrzo su st'igH _
glasovi o nadiranju faSistiCk·ih srnaga na sv.im fron tov&ma.
Zbunjeni i ~prtjpuSteni sebi, !judi su be:Zali iz Beograda. K-renula Je i Dragica, pr-:J;>ao.hla ~e do svog rodnog gracla. ISla j e ,po snegu, ktso, kam1omma, vozom,
pe&ice.
27
�I u Trebinju haos i neizvesnost.
Svakog trenutloa pr.;srizu kontradiktorne infiorma9ije. Medu njima i -vest o 1proglaSenju »Nezavisne Drzave HQ."Vatske«. PaveHC je na njenom Celu. Tvebinjski
kraj je stavJjen pod njegovu kontro1u.
.
Grwpa ~lad~ca se oku,pHa u centro gradi6a. K'iSa
Je padala. B>lo Je hladno. Mladici su cutalJ ili su se
p~tali - da li je ?.'oguce da 6e se fasis.ti dovde prolYJti, a da, tako reCI, ni metka ne ispale? Dok su upra-
vo o t,ome. razgoy~:rali, p~iSia im je, sa joS nekoliko
Wugara.ca 1 mladica, DragiCa,- odevena u svetao kiSni
manti!: pciniJ:a je ~ to _jednostavno i neposredno. NeJ<:o JOJ Je odmah 1spncao 1kwko su se om!adinci Capl~me i. Stoca dobrovoljno javili za borbu protiv ne-
28
PBJatelja, za oclbra.nu zemlje, njene casti i obr3!2Ja.
- 'Pa .da idemo i miH - ,Quo se DragiCin Lkomentar.
Dogovorise se da pozovu jos nekoliko svojdh drugova i dnugarica.
P:~o tnidesetak m!aclica i de>'ojaka poslo je, na
D.rag;om pr:ed!Qg, u >'OJlllll lmmandu. BHo je tu radnika, daka 1 studenata. Tmzili su UJUske i bill spremni
da odmah iclu na &ont.
Ali, ni!Gako im nisu dali da dodu do komandanta
garni1Jona. StoviSe, optu])ili su :ih za izazJivooje nereda.
- ~asto mi bunite omla<Hnu, poWaljujete narod?!
- podf\n1knuo im je sres.ki naCelni•k.
Tada je odluceno da, onaloo u grupi, krenu u Niks~c i .da se tamo ,p~ikljuce onim retkim, hrabcim branrrtelJIITJ.a zernlje. No i u NikSiCu su naiS1i na isti mukli zid cutanja i odbojnosti predSitavnika cldave'.
USTASKA ZLODELA
Kraljev,ina je za nedelj111 dana, ·poput knee od kar::ta, o;rus~n:a. !<ralj je pobegao Jz zemlje, a za njim
n]egov1 mmi.stru.
ZemlJ'! su ras.komadali fasj.sti iz Halije, Nemacke,
tJ. Madrurske. J,stovremen.o su na povrS:.inu jzb±li. svakojaki izdajnioi. Svaki od njih je zagovarao
SVOJe mraOne planove - i oni Sto su ZeLeli da po.ka~u
Sto veCu revnost faSisti.Cki1m gospodaorima, i oni kioji su
pokusaval; da masmaju svoju izdaju.
. ltalijansloi okl!Jla~oni •SILl nastupal;j kao »otmena
Bugarske
nmska gos.poda lepog vaspitanja<c. Medutim, ta Ia.Zna
fasada svakim danom je ,ponegcle ,pucala, raspadala
se 1i ruSila. Prarvo Uce videlo se sanio preko cevi njihovih tenkova 1j pusaka.
NaiZigled ob'i6arn poziv >>na red, mir i rad<{ ~naCi,?
je neprlkosnovenu zapovest na totalnu, ropsku poslus:
nost, sa kojom se nasi ljud; nisu hteli niti mogh
m·rriti.
Ono, pak, Sto bi, zbog svoje »fino6e«, propustili
rimski legionari - tn":Udili su se da revnosno nadoknade njihove sJuge, ustaSe.
Cim su se ustase pojavile u Trebinj111 namaikle su
omCu oko vrata s.p:omeniku ve1ikom pesniku Petru
Petrow6u Njegosu, md vajara Ivana Mestrovi6a. »Obesili« su veJilkog pesnika i rodoljuba. Tim-e Sill javno dem·onstr.ilrati sredstva i dljeve svoje vladavine i smi sao
politike sovojih »kuUurnih« gosJ?odar~. Drugim. reCima,
time su, na veoma drza:k naCrn, svrma kazah da su
odabra'li put Z!loCIDa ne srumo protiv nacionalne _slo.bode i Casti veC i prema najrvredniljfun .tekoviinama civiNzaoije.
Nesto kasnije je, jezivo odjekujuci, pukao glas:
- Ustase Jmlju !jude!
Bez suda i sudenja, bez ikaJkvog razloga ubijali su
ljude samo zato &to ne misle kao oni, Sto su komu?islii, rodoljubi, casni gradani. Dogadalo se: sretnu oov.eka na uillici i umesto da mu kaZu »dobar dan«
zwkoiju ga. Ponavljalo se: omrlone 6ovek - os>Cane les.
Po selima i7lllledu Gacka i Bilece usta5e su jedne
no6u pokwpili <Yko 200 selj"ka, pobili lh maljevima i
baaili u Konitsku jamu.
Kako se iz dubine bezdana dan!i,ma Cuo jauk, ponovo su nav-ratile na njeno tgrotlo j 1sa otvora vdkale:
- Da ld Je neiro Ziv? Ovde su va&i &pasioci!
Za spusten lwnop uha"~nti:la su se dva po!um~tva
co'Jeka koji su pet dana proveli u jami zatru:>anrl lesevima. Na Jzlazu ih j e umesto ruke spasloca - ponovo saCekao drvend. malj po temenu.
U Trebinju je pocetkom juna ubijeno 15 !judi.
Jednog dana ustase su Jorenule prema Hijeloj gori,
gde se nalazio poveCi zheg naroda. Na pni1azima zbegu su lh, medutirn, sacekali boro; narodne s1raze. Jutamju tiSinu su rasekld puSCani pucnji. Izr:enad:e~e i
prenerazene ustase su bezgla¥o pobegle, ali su stigle
da ubiju sedam CurJca iz Zubaca, koje su prethodnog
dana pohvatale.
1
29
�Pucnjd na Buje!oj govi bili su jedni od prvih glasova naPodrnog oruZja u trebinjsikom kraju, vesni'k narodnog o11p:ora naSiilju koje je doneo rat.
U Rankovcima, Kapa10ici i Vlahovicu, seLiana u ljubinskoj ops,tini, usrtase su uhvatile oko 150 ljudU, poubijale ih mwlj,ewma i baciJi u jamu Ka;paVlicu.
GLAS I DELO KOMUNISTA
30
Navod su brzo U"J!'U•tili i lako prep:usnili ne samo
kralj i vJada vee ,j sve gradanske pol!itlicke stranke,
Sarno je Komunisticka partija Jugoslavije ostala
s na11odom, deL±la nj.egov:u sudbinu. I svi ugroZeni i
ponizeilJi SU gleda}j U koomUII]iSte, od njih ocekivail,i adJuku kada su se ljucli suooili sa divljanjem ustasa.
U Ta-ebinju je odrbna sedn.ica Sreskog komi1eta
Pavtije. Sastnnkmn je mklovodio sekretar Zaim Hadzovic, klrojackij radndk. Tu su jos biill Dmgica P,ravdca, njen brat Rade, zat:iJm stolwrski radni•k As.im ZubCevriC, SJtuden~t prava Stev:o BratiC, Mi6o- AleksiC i Vladro Seg11t, zatirm Sava KlovaCeviC i Mi:11o Pop-a:ra, i:stak-
nutli kJmnumsta sa BeogmciSil<og un.iverci<eta.
Stalo~eno i razloZno je ra2motrena vojno-po:1i:tiC.ka
situacija. Polaziio se od toga da se ne sme ta-peti nasHje i da se naro.d mara orgjanizovano metri u zaSJti,tu,
pri Cemu, u istlo weme, t11eba spre6iti svaiko nJegovo
p.odva:jaJilje, u korenu zaif:1vffi uslove za bratoubi~laCki
Tat. Ovcle su Mnsi.imani, Hrvati, Srbi i Ornogord od
vajkada Zive1i. zajedn.o i s1oZno, pa se nri sada ne maze, Zbog nedela ~Ji;Joo"\Caca iz redova pojedinih naci-ja,
sumnjati u cesrti1Jos1t bRo kojeg nruro.da. Tu su pouke
ilstorije bHe j.rusne, o tome su svedoCili i ov1i druni kada Je naa:<,od, d u ovi.m najteZim trenuci'ma, uspevao
da jedan -dnugome .pruZi nu:ku pomoCi, jedan drugoga
ohmbri.
Po -sellirma sru se, najCeSCe predu.zrlmljivoSCu I~oonu
nista a rede SJPonrt:ano, stvarale Cete namodne vo}s1ke
koje brme namd od fasi's,tii)lcih :olodela.
Kad j e Hillier Jorenuo na Sovj etski Savez SI]YI'emnost. na11oda za borbu je j1oS vdSe p-orasla, jer su ljudi
oseCaH da nis!U sam} DJi u ratnim nevoljama ni u borbi
sa moCnorll a!Zdajom.
Sarno dva da;na posoe Hitlerovog napada na Sovjetskli Savez masa ustan!ilka je napala ZandM1meri jsku
1
�32
staniou Lukavac kod Nevesinja. Za pet dana borbe
ustanrici su nniS,ti1i devet Zandarmerijskih stanica, os•loboclili Avtovac i prodr.li u Nevesinje. Oslobodeni su
delmnj 1lrebinJskog, bile6kog i stolackog, te gotovo ceo
nevesinjski i veci deo gatackog s.reza. Kojd dan potom
kod Avtovca je oboren cak i nepr1jateljsloi av1on. Sve
je to biro delo komun]sta i brojnlh dTll@ih a.rutifaslsta
i rodo:ljuba, potomaka euven:ih hercegovai\loih slobodara. U svemu Do.me i Dragica P•ravica je funala znaeajnu ulogu. Odlican organizator i horae, ona je, sa
svujom fu.ol~om devojaCkom duSom, Zi11ala da pride
ljudima, ohrabrd ih, ulije lm snagu, povede ih. Dobra
je shva~ila mrektive Partije i umesno ih je primenjivala u uslov1i1ma koji su tada vla:dali u Hercegovini.
Radovala se ·dolasku novog, veJilkog vremena u kame
su decenijama tlacenl j obespravljeni ·dobili g!avnu rec,
ispdlj.i.li odlu6nost da »jurUSaj•u na nebo«. SreCna Sto
je vcreme ilegalnog rada pmS!o u nepovrat, ponavljala
je pred narodom rei\i. maj;,kog proglasa Partije: »Ra·
dn:ici, seljaci, gradan:i - svi rocLoljubivi elementi! Na
okup! U ovdm sudbonosnim darrima potre1:mo je uje.
dini tli sve naSe snage u bor·bi za vaS opstanark ...«
lzdajnici su radtHi na rasplamtsavanju bratoubiiaCke borbe, a klomuuistkinja Dragica i drugovi su sve
Cinili na jaCanju narodnog jedinS'tva. Izdajnici ;su za~
htevali nemu pos•lusnost pred okl\patocrom, a Dragica
i saborci su govordli o sloboc1j i o po1lrebi istrajne
bonbe 1Za nju.
Srbi, IVLusl1mani i Hrvaui su S•tvarali nacrodne cete
i prihDpLjali oruzje za oclbranu golih Zivota, ali je
Dmgica bila sigurna cLa ce sve to ovd, koliko je sutra,
u,potrebi•ti za jrumiSe cLo lwnacne pobede.
Dmgioa je puuovala danonocno, od sela do sela.
StitZala je clo komunista i njnhovih or;ganizacija, okupljala mlade i stare, objasnjavala crljeve i rramere komurri!Sfta, govo.nila o h.ratstvu i jedimstvu, o wtraSnjem,
neupocredivo boljem d pmvicnijem zivotu. Upinjala je
sve snage da narodni revo1t ne bi krenuo Sitramputi~
com, a pogotovu ne protiv d.:nugih nauoda.
- NaSi narodi moraju bitij S'1oZni, naSa sudbdna
je nerazdvojna! - neumorno je objaSnjavala Dragica.
Sejala je u narodu nac1u u boz siam fasizma 1 svih
~ala koja je on ·c1oneo, StO je narodn godi!D, bez obzif:a .§to se iz tiih irrnrnnih vremena teSko nazirao bnz i
lal< izlao:.
1
1
BOUE USPRAVNO POGINUTI
NEGO POGNUTO Z!VETI
Komuuisti su, ne prlznajuCi. okupaciju i vlast do.
macih izdajnrloa, poceli da pr1premaju oruian; ustanak. Organizovali su skupljanje oruvja, hrabrhli !jude,
sirhli veru u uspesan 1shod borbe prorti•v faS!its·ticloog
zla.
Rade d Dragka su bHi s,ta:Ino angaiovani na za.
dacima Pa:ntije, uvereni da je doSlo weme crkcije,
borbe. Pllll1lova1i su danju i noeu. Dragica se cesto kuci
vraCala -sa oteCelri'm j ras~avljen:im n-ogama, Sto je
bila po·sledica dugih i tdklih puteva.
- Gdje sa to hlla, kceri moja? - pitala bi je zabrirnuta majka.
-A gdje? Gdje bih i bila!? Brala sam kupirre,
eto gdje sam bdla! - odgovara,la je, osmehujuCi se i
stavljajuci vise ge9tom, cLo znanja c1a ima vafuih poslova.
Jednom se ipak poverila sestri:
- Prepjesaeila sam od sela Zubaca do Poljica na
Popavom polju, d to sve .preCicmna.
Ses1lrina deca su galamlla. Ona ih je mHovala. Pog!ed joj je neznano kuda lut"o a njene mdsli su po·
novo potekle:
- Zarro, uskoro ce buknuti naroclrri ustanak. Sigumo je da <Jkupator nije dosao u zemlju da nam donese dob"o i srecu rrello da nas O[pljacka i porobi.
Zbog toga ce se narod pocLici protiv olrupatora i svih
onih koji budu UIZ nje;ga.
Sestra se zabninula, sem ostalog i z.bog toga Sto
je bila okruZena nej.akom deoom, a Dragdca je govorila
o paburri, uS'tanku, bespo!\teclnim borbama ...
-A Sta Cemo mi s malom djecom DTage!? Sta
cu ja s ovom pHadijom, majko moja!?
Dragica je .malo po6utala, ocevdclrrD ganUila tom
sesrtrinorn nedownicorn i b11igom.
- Ti, Zore, i pokraj njih, mazes, aloo hoces, kor&stitoi narodu. C,uvaj i poSteno ,podi~i OVIU djeou, pazi
majku, uCini sve Silo moZeS 2ia dr.ugove. MoZda Cerna
katkad <i nawatit; do tebe, a mozda ce i mnogi drugov; morati da se sklone u tvojoj kuci. Ti ces tu
moci da nam budes od koristi; primaces cLrugove, sklanjati rh od neprijateljskih ociju ...
Jedne noCi u DragiCinu kucu je potajno, dosao
srtari !Prijatelj, Mus!iman, Tahir Hadzovic.
1
3 Dragica Pravica
33
�- Sklomte se, fuavice! Ustase spremaju opsti pokolj! - rekao je sa vrata.
Hr1sutni &u b·r2lo uzeli najneophodnije stvari i
sklonili se u obJiZnju sumicu.
PTvog juma R,;de i Dragica su, pre nego sto se i
ra2ld,.ni!o, banuli u ti<u6u svoje sestre Zonke, usred Dubrovnika. Ses,cra je sada stamovala u centro gmda, na
Stradnnu. Ovde su jllposlovane »uredne pll'iJave« za
34
I10C!_a.ke _kl?jti se »ne bc:we politiko~_«. StaviSe, qpStinski
s1uz:beniCI sru ubedern da su dosl]acj >>naik.lonjend no¥Gj vlastti«. A njih dvoje su se ovde, po odluci Partije, skJonHi ~Sipred racija ustaSa i Italij.ama.
Os~tav,fu su ih s:aJme u kuOi, dok se sestra sa muZem i drugim ukuCanima povrUkla na periferj ju grada. 0<:\atle i!h je obi!lazi'ia, ali samo uvece, kada im je
donosda hral11U i stampu, dok je preko dana izgledalo
lrno da u kuci nema Illiknga.
To je bllo vreme k,;da je opasnost vreb,;ia na s¥akom koralm, pa je i Zorka strahova:la za zi\"ot bra1a
j ed.inca i sestre.
Suze su joj navlrale lrnda bi gledala u Rada. On
je, pak, u njooom pQgledu nazirao v-rstu prekocra, bacanje krWice za mnoge porodhJne nedaCe; Kao da je
Ceka-o da rnu ka2e: »Ti si odavna komunis!'Jja, ti s:i na
naSu Dragu mnogo uttieao«. A da bi umanj'lio tu ses-
p.rede na opStli ustana!k; da pwt]z)anskli rat bude
gde je zakazano savetovanje hercegovaCkih komunista.
Okupi~i su se u J<o,J<ibiai koja n:ije bHa na »prome1Jnom mestw<. SaSitanaik je otvorila DDagica. Dnevni
red je bio ·kratak i jasarn: Vojna i politiC!ka situaaija;
Stanje ill tre1Y.imjslkom :sretz~u; Zada:ci: nus,podela terena,
naCin odsrZavm}a ve2e.
fuedlofuta je da s"stankom rukovodi Slobodan
Sakata. Petnaesmk ,pvisutnfu, sve pozmata lica, prlhvati'lo je predlog. Meilu nj:ima su hili: Rade P·ravioa, SteV10 BratiC, .Doko SkoOOjti,C, MJi6o AleksiC, Radovan i
Vuka Sakoric, Brankio K;atic, \Cojo Osmokovic, Bozo
PejoVIic, Smrilja NiniJroVic ...
Sastanak je bio ratni:Oki lcrata!k, efJJka&an 1 Jasan.
Svako je neSto nauCto, S'ke shva1ti10, dobio Zladatak, stekao poverenje da Ce i drugi uCiniti sve za zajedniCki
uscpeh.
tninJs:ku brigu, nasmejao se:
- Ma hajde, Zvm, bogati, nemoj da se ponailas
kao neka prqpafa <>r.istokratkinja; necu, valjda, da se
plasion za o;vo m"lo svoje koze! Hajde, bud\ junak!
Glavu gore, valja na nogama ostMi, boriti se i pobjed:ivaDi! ...
Draga se UIIneSala u ro..z;govor, obraCajuCi se seSitri:
1
-
Mi!sli's da je tesloo ,po!Jin'I.!Jti za slobodu!? Vi'diS,
i ti s-a torn sdtnom djeoom mor.aS da se sklanjaS i
krijes. ZaT nije poniiavajuce i to sto tuilln u tvojoj
"odenoj kuCi zoapovijecla?! Bolje je slavno poginuti
ll<l!JO ovako, pod cuctinom, krepavati!
No6u uoili 25. juna za njih je dosao kunk. Prebaoili su se b<>rloom na ostrvo LQJomm. Odatle su na-
•S1:aviH Carrncem ri, uz pomoC vesala, stigli negde na~
S,pTam Konarvla, nedaleko od ornogorske gmnice. Odatle su se prebaaili u Herceg-Novi.
U Herceg-Novom nisu dugo ostali, jer su iurili da
ucest"'llju u na<rodnom us:tanku kojrr je briZ!javo pripreman. Is•tina, barbe su vodene vee dvadesetak ·dana, ali je tek tr~b.wlo taj oslobodilacloi pokret usmeriti, srediti, ustali.m. U tome ·su znaeajno .pomDgle odluke Politbima ad 4. jtcla da se od sabotaia ; diverzija
os~
noVIIli obl]k ra'lVoja ustanka; da se sve fl'koije i borbe
sJ:ijru u jedl.tn.~st:ven'i .part:izanslki rat naroda i narodnosti Jugoslavije proti.v okupatora i doma6i!h izdajnika.
Odluku o ustanku Rade i Dragica su proucili s
komunistima iz Bake. Odatle su pozurili na Bijelu
goru, na tromedi Crne Gore, Hrvatske i Hercegovine,
Sllltradam. je ve6ina lcrenula na izvrSavanje
zada~
taka. Draglioo, Rade i Slolbodan os<ta1i su jos na Bij e1oj ga'I'i.
Sledec<1g jutra ovamo je stigao Asim Zubcevic, S!'
nj'im su Rade i Dragica dtW~o i o svemu ra;zgova:mll,
a naj!ViSe o org~av:anju »tehi'lJiJk!e« za umoZavanje
pavtij slmg i prqpagandnog mMerljala.
- Narod t:relba obavjeStavarti! o svemu. On mo~a
znarti li•stinu o dogada!j'ima i o naSti1m Ciljeviana.
Ra:de, inaCe -rez,ervni oficir, i!Inao je deta.Jj-nu geogr<>fsku k<>rl!U ovoga kmja i dugo j e •razgledaD i pro-
ueavao s111ku svakag objekta. Sem ast,.log, traiio je
najk11aCe i najbezbedlnije pUlteve i naCine odrlavanja
veza i 'kretanja pa:vti1zana.
Ati<tiVIisti su <iblsli oio ·trebinjsk;; kraj. Ceka se jos
samo Ste¥o HratiC koji je upuCen u Zupce da ispita
sttuacidu u DZivamu. On nilkako nije do'la01o, pa je
wupa kre111Ula k oclreclistu.
·Klod Save KO¥acevioa su stigli 13. jula 1941. godine. Zatelcli su ga kako secli za jednostav.nim drvenim
stoC:iCem na kome sru se videli »nagan« i homba. Ne~
Sto je, zamiSljen, Ci tao d. beleZio.
1
3*
35
�Kada su mu na:zoval!i dobro jurt:ro trgao se i otpozdravi;o im. l1spriJCao im je o odluci ruikovodstva
cmogorskih kom=lsta o pocetku na.-odnog ustanka.
- Danas u Ornoj Gori ,poCinje ustanak, a pire ne~
delju dana poceo je u S.-bijd. Digla se ku:ka i mo~ika,
zakn..tv:a:lo se i ,poSiustajanju nema mjesta.
Poza!io im se kako je kiunir koji je 111pucen ovamo zakasn:io, pa je odlu:ka o pocetJku boroi u Grahovu
doneta sa zaikaiiDJenjem, te Ce ustana:k poC·eti sut:ra,
u ponedeljak, 14. jula.
Trebimjoi su mu objasnili svoje odlu:ke, usvojene
na Bijeloj gori. Onda su analizirali situaciju zajednicki. Zakljucili su da se narod nedeljama bori za
Slobodu i za bmtsttno i jeclinstvo. Dali su svakome pre.
o;zna zaduienja i ocked:ili za svaki kmj .po nekoUko
komuni·sta koj.i Ce radi1ti na 011gantzovarnju oslobodHaCke i revo1uaionwne borbe.
36
- Dobm ste poceli, dmgovi. Sada je najvaznije
da S¥aJko od vas smjesta krene na s¥oje odred:iste,
medu l131TOd, i da se odmah pris·tupi izvrSavanju zadaJtaka, a prlje S'Vega rusenju komuruilkacija, kaiko bi
se s·prijecio ,proctor italijanskiih ·tru!pa ;z DubTornika
i Treblnja prema Grahovu - zakljuCio je Sava.
Pozurili su na Bijelu goru, gde se na!azi narod
sa podruCja Lastve j Zubaca. Organizovano je ruSenJe .puta. Odredene su cete koje !reba da ostanu na
polozajilma prema ustasama. J edan vod LaS>tvlmske
cete, s V!adom segrtom na celu, dobio je zadatak da
srusi most na putu koji vocli iz Trebinja u Lastvu.
Drugi vod dobio je zadaJt:ak da eksplozi'Vorn un:isti
teljeznlCki most na pr~ Trebinje - Hileca.
- Put, dnu:govi, temelj!ito ,pomsHe. Ta!ijani mogu
proci jedino prel!oo vas mrtvlh! - rekao im je Sava
KovaCeviC.
»Te noCi i jo.S nekoliko naredni h dama u seLima
1
se ni'je spavalo« -
hele.Z.i u svoj<im »Raotninn uspome-
nama« Segrt. - »Svadq caJS je stizala pooeka vrij est o
pobjedama uS>tanika«.
KOMUNISTI MORAJU BITI .
NAJBOLJI LJUDI
Svetlos<t buktinje slobode ozari'la je svako selo,
grad, uvalu i planmu s!obodarske HeTcegovine. Vesti
o .pobedama pone!e su ]jude u nove borbe. Radi se
na ucvrscenju mesnrh jedinica, prosirenju partijskih
skojevslcth Tedova, udacranju temelja bu~uce .~arodne
v.Jaeti. Dra!jiaa je, nosena pobedaJma, radlla v1s~ nego
lkada. Strlzala je da pozove, podstakne, upozoTl, prekani.
Sredi'IKlm jula Ob1asni JromHet KPJ }": Herceg?'
v.inu upozorio je narod na nov talas ustaskth poko'l]a
i p-ojaCani terDr kao posledi~u ?'pStenarodn~g ustanka . Namd je pozvan da se U]edmi oko Partqe u J;>orbi za oclbranu svoFh tivota i za bolju i lepsu zaJed:
n'iaku buduenost, sto je i jedin:i put da se zaustav1
bmtoubilacki .pokol j koj:i podsticu okupatoni.
A:kdje SJU bile jos 10<kalnog znacaja, ali. su sta:l!11?
izvodene. Genilske trupe ;z zbegova u Zuborma, Bobln:i i Hija-P!an]rri P?ruslle su ielj.e•.niCku P':"!'ll GabeIa-H=~Duwovn>k i put L]'ubmJe-TrebmJ"· .
.
U ,seJu Ljubovu je odd~n jedan o~ Pr:'lh ,1avn1h
dogovora komurusta i ostal1h napredmh .IJU!'b. ~~
ostalih tu su biE Dragica i Rade, Jovo L]ublbn>tJ<o 1
Jovo G:rkovac, te Hoko PuThC~, bivsi vazduhoplovni kapetan koj,; je poce~kom a.pr!lsl<e>g rart;a bombard<>vao
Grac ; nemaC.ke kolone koje su na,dJiale prema Jugoslaviji.
.
..
Dragica je ukra~ko govonla. o P!'wl:iJ<:am": na ovom
terenu. Znala 'ie svakog mestamna, ler je Ljui:>OVO rodno .mesto njene majke, pa su ona 1 ~ade ovd~ Cesto
navracali jos kao de'?a. Dogo'l'~ren? Je da se 1 ovde
odmah pTI'S>!u.Pi form1ran]u gerrl~h. g~pa .. S posebnom paznjom govorili su o okupl]am]u ]JU<;[l
Pa~:
>nije i Skoja, nj.irhovom pr:ijeri?-u u te organ12laCIJe. TaJ
zadatak je n"jjasnije naznaCio Rade:
- Sve zclrave snage trebalo bi vezati za poJ.<:ret,
za Partiju ...
Dragica je osem;Ja potrebu da mu u;padne u rec,
kako ne bi ostalo nedoumiice:
- Ne moZe baS svako b11Ji komunista, jer to rnoraju b]ti Ijucli ,posebnog kova, ali moze biti rodoljub
!i pomoCi nas u naSoj bor1bi. _!Cornun1s,tj r_no:m;u bifi
najcvrSC:i Jj,.,di i zato u Parti]U treba .pnmllltl saJmo
najborbenije, najodanije, najprovjerenije ...
Nakon sastanka Dmgica je raJZgOVllJrala sa J ~m
Grkovcem, irnteresuju6i se za prilike u njegov;om kra]u:
- Sta m]slls, Jovo, hoce li bilti ,uglednih Ijucli iz
tvog kmja koji ce stat:i na pozicije nepPijatelja?
- Hoce, Dragice bogam; - bice ih!
- A da li S>te sta vi, ,koml]ruisti, uradili da se i ti
!judi vezu za nas, da im objasnirrno sta mi ieLi.mo i
profiv koga se boit'imo?
o5o
37
�- 'I'o p:itanje me vee malo 1ibnnllo - seca se tog
ra21govora Jovo Grkova:c.
Poslednji :lll"ac! sunca prelamalo su se prelko kamenih gvomada, a v]ka cobana je odjekiiv"la gorom kada su ucesnki tog 1ibora mvrsili dol)OVDr. Dra§ioa je
b'ila ocevidno vesela, &ilgurna u ruspeh. Na rastanku je
rekla:
- Na;md je uz nas, drugow, i z"to je potrebno
da u1o:limo sve snage kako b:ismo oprav.dailii to povjerenje. Ku:onuo je velriki, pravi Cas, drugovi!
KAD SEHOCESVE SEMOZE
38
Oslo'bodllacki pakret u ovom delu Hercego"ine od
pocetka je belezio vel'ike pobede.
Dana 27. av.gusta 1941. kod sela Mosko, na putu
T-rebinje-Bileca, nekoli!ko ceta naTodne vo}ske je, uz
rpomoc dva ger,i>lsika odreda iz Brurujana, ra2lbllo b"taIjon 14. domobTansikog pul<a uspucenog u pomnc ugroZenom gannillzonu u BileCi. Ustan:irai su zauzeli Zandarme:£1i;jslru stalltiou na J asenu i zaplendll"i haubicu, 2 mindbacaca, 4 mitmljeza, 21 puS:kom>tmljez i viSe od
200 prusaka.
Slede6eg dana Cete na.rodne vojske su, uz pom:oC
nekoHko ornogonskiih gerll~kih odreda, nalocm dvodnevne bo!ibe mmele Ploou.
U toku nffiedne no.Cj bor:oi Cete narodme vojske i
crnogoTski Banj•sko-vucedol&fki bataljon u&lci su u Bilecu.
Lastvans.ka ger1lska ceta i g~pa boil'aca Gmhovskog haJtalj.ona 31. avgusta su zauze1i L"stvu kod Trebd:nja i ZaJrobili zandarmerijsku [pOSadu. Toga dana je
grupa boraca irz odreda narodne vojsike »Nevesdnj.s·ka
puska« craJzcmuz"la 340 darno'bmna!
Dz·icvaJ1Sk~ovrska eeta je uspe&no mzbJlla itali·
jaJnsku posadu u Rupnom Dolu, pos-le cega su hoil'ci,
11 alko verona umorni, bi1li zadovoljm:i. Iz akoije su se
vraltili i smes.thli u s.livnlaku skolu, gde je hio i stab.
Govorili 1SU:
- BaS je red da se ma!lo odmorimo!
NOOI:o su pojeli, ocis.'iili orm:Zje i prH~gli. Odjed.
nom je odneklllid nasla Dragica. Znala je za plan ak.
cije, Oula je d za uspeSa'll '.liShod bo1.1be, a1i se, ipak,
~asp.irtivala za •tok bi1tke. Interesovala ju j e svaka podrobnos·t.
- Dobno ste »Zabarrima« o6i·ta1i bukl'vdcu, drugovi,
i zaslu~ili pohvaJlu i predah - rekla im je na kraju.
DragiOino raspolozen j e prenelo se na borce. Oni
su odjednom zalbomVlili na umor i san.
Kada je pol.aizlla Mho i u pmlazu je rekla Velik:>
[ Milanu, boroima vee Za!paZenim po junaStViU u aJkCljama - da rpodu za njom.
Set; ·su u daJcku k1rupu, u uCionici. Nenametljivo
je poce1a -raz!JOvor i pmskila ga na ulogu Pa:rtije i
kom'lliil]Slta, na njjhove zadatke i ciljeve.
- Da li vas d'V'ojica zelilte da budete komunfus•ti,
drugovi? - rupi,tala ih je.
Zhun'lni su se, ne =ajuci sta da odgovore. Oni su,
uosrtalom, o kornunis•1llima malo :z;nali.
- Za boTbu smo ti j u tome od nas moZeS 5-to
god hoces, ·rnli st~ se Partilje ti6e - tu smo ti seljac;i:
maio zrnrumo, teStko na~m je uCi1ti, a k<omund!slti mora]u
b>ti i dobri politicari!
DragJca ih je po1s1mat·rcda, smeS1kaju6i se:
- Kad se hoCe - sve se m-o:Ze, drugoiVli. Uostalom
polako, mozete i to ·savlad"ti - hraJhrrla ilh. je. - A
u p["aVU ste: mora komunista b'iti hrabar horae ali i
dobar politicar, tumac u narodu linrje Partije koja
se ne sme i•skrivlj.irvaTi.
Oni su se malo aslo'bodil>i, postaH raz,gavorljiviji,
a onda im je Dragica saopstila odluku:
- Vi ste, ·drugow, predQozeni za kandid,te za cianove KPJ. To je veliko ,pavjerenje i ja vrum cestitam!
Sa lica dvojice boraca cltala se radvst, izbijalo je
eadavO!jstvo. Od Dra:gice su odmah dobili nelkoli!ko
b:PoSura - da Cirt:aju, uC.e, t:umaCe dnugo~dma. A ona
Ce se i kasnije &nteresovati Srta Citaju. I iz svoje koZne
torbe uve!k bi ·iS·C·epnkaJlra po neku novu i:nrteresantnu
knjizicu, od koj"h je pokoja sti,gla i u ruke Veljka i
MilaJUa. Onii ·su, kao i mnogi drugi mladi komuruisti,
pokaiZallj da se zais·ta skoro ·sv:e moZe postrl.Ci, ram1ne
se - kada se hoce.
I JA SAM S VAMA, DJECO
Pantlzanske f!kcije su se reCiale jedna za drugom.
VeCe i manje, s razld.Ciltim uspehom zawSene. Bi tno
je bilo da okupawri i doma6i izdajnici nemaju milra,
ne rriogu sprovodi1ti svdju politi·ku, radilti po svome.
Pred jec:linu aikclju !JilUiPe od petnaestmk boraca
navmtlla je Dmgica u ku6u Kcsta Petrovica u DZiva1
39
�ru. U tu borbu su, pored Krsta, odla>Jila i njegova dva
bmta. Njdhova majka je pred s.inove i clrugove iznela
jelo ; z"brim'I]!O, cuteci, pmtila njihov ra~goror. Malo zatim donela irm je i vina, Qpet ni-Sta ne govoreCi.
- Zasto ti je majka ovako tuzna, K!!"sto? - upitala
je Dragioa diok starioa nije bila tu.
- Ne znam. A zar je tufua?
- Jeste, Krsto, jeste. Bto, milislim ne5to: takva
je i ona moja - sa =ama Rada i meoe i docekuje i
ispraCa.
40
Uto je naiSla <Starica. Dragica ju je fPOZVala i 'llljl1tala:
- Sta si se, majko, sneveselhla?
- Ma niSta, kcerJ, samo me malo boli glava ...
lliagica je s•tariou uzela pod ·rulou i Wvela je u
dvoriSte. Usplllt su nesto cuoorile. Dragiaa se vratila
nasmejana.
- Maj'ka se za djecu 2labnim.lla. T·rd sina joj, kaZe, idu u a!kciju, a ~o je njena krv, pa joj ruije lako.
Ali sada sam je malo razveselila.
Majka se pojavila kod boraoa, n"smejana, sa jos
jednim bokalom vina. NaJZdravila je sv<ima pdsu1Jnlrlla,
pozelela im pobedu:
- Zdravi da ste m!i djeco moja, sokolovi nasi
clicni. Za!o mi je sto sam omko stara, inace bih i ja
s varna, pa kome opanci - kame obojci!. ..
Te reei su uzbudiile Rrrsta i bra6u, kao i njihove
drugove. Dragica j e s!<Jocila i zagrlila staricu.
Sa poeetkom j'INisa za slobodu 1 koreni11 clrustveni preobrazaj borba za emanojpaoiju zeoe i u patrJjarh~lnoj he!!"Cegovai\koj sredln; u&la je u zavrsnku.
zena J e ovde odgovorno prihv,.utla obaveru ; i2lbmila
pravo da se ravnap·I1avno, rame uz rame sa muS1karcima, bori za slobodu. Ova sredina je s radozmdoscu
pdhvatala · tu istorJjsku neminorvnost, za Sta se, i sa
C1me se, izmedru osta1og, rva,Ia i Dragioa, mlarda komunistkinja i paruiz,.,.,ka.
- Sta ces ti, zeMko, s vojskom!? - pitale su
Je mnQge Zene.
Mus:kaorci su o tome malo govorili, jos manje
zapitkivaiJ, ali su cesoto wteli glavom:
- Za zenslm mje puska!
Dragica je sve to slusala i strplj!iovo objasnjava·la:
- I rrui zene mozemo dos1a doprinijeti borbi.
UoSita:lom, zemlja je i naSa bar lrol iko i muSkaraca,
a ja bih relda jos '"lse, jer Joj radamo hrani•telje i
branHelje.
·
Govorila je i o potrebi ravn~avmosoN muskaTaca i Zena.
1
- Kad se os1obodimo, moraCemo da se »razraOunavamO<< i sa vama, de1.ilje .naSe,-:- ~ Sa~i. je izn~si·~a
l<ooncept naseg novog clrustva i proJekcryu yolozaJa
Zene u njemu. - Mor:amo )>ote~l« od v~s nasa. prava.
Pazljiv-o su je slusa!li, naroC11o devoJ'ke. Up!Ja!le su
svafk.u njenu reC.
USTASE PRIZNAJU SVOJ PORAZ
Tri meseca na!kon rpocetka narodnooslobodilai\ke
borbe, usta.Se su javno piiiznale poraze i u ov~m delu
zem1je. Pod:nci,~ nj.ihove str~ho~la,de . se s~mva, a
sldbodna tenton]a znamo pros!II1UJe. Om Sill Jedva uspevali da <?d·rZavaJju 9aJr:t1zOJ?-~ ~ ve:6im. mestima, ~e
su Cesto brli u c&:ruzenJU, hserut veze 1 hrane · · .
U pokiusaj.ima da ·kak~~tako povetu svoje »bc:jne_«,
oili da se povremeno pro'bii.]u do nekog :nesta, :;ta>lru;;Ih
su na SITiaZan otuJ.or nwoda. Sem toga, 1 redov1 su un
se osipali.
Mdbilisanim. domob.rami,ma se nije rartoval-o za tu~
de interese, a ne mali broj njih bi u. bo':bi jedva
.cekao pr1liku da n"Pllsui jediniou. Meoo nm ]Judstvom
'partijska i vo<jna rul<ovodstva su iJmala svoje_ obaveStajce, a sa zardb'ljenim domobranlima _u&~Cl ~. po·
.stupa!lj veoma koreMono: rporazgovaral1 bo sa UJ~ma,
•Ukaza!ld i:m na ilzdaju i z1o6ine us:taSa.' . op_o;nenul.t n~
poslediice brart:oubila~ke borbe, o1J:J'":;t'li. cilJe;'e ~art!;
je i partizana, u NOJll!lila su, zbrruulmlJeoi, S!!"b1, Hirvat1
i Musli'IIlani ...
SuOCene na neuS!IJesima, ustaSe izlarz nalarze u traZenju pomoCi od Ital.ijana ·kioji s.u, in~e, ve<? uCestvovali u nekim nj.ihovim bOJ!b..ma prottiv partxZ"na. T':ko ustase u ovom kmju vee 2. septembra 1941. godlne priznaju svojru nemoC da dtr.Ze sli,tuadju u rukam~
i ce1okupnn v10jnu o1.1gani.Jzao~ju i ykllst, javno i zvantcno, predaju ltalijanskoj kO!IIlandii.
»Na ovom divizijt&kom podrucju dogadaj1i su uzell
takav tok da je vojrucka situa:Clija _postala t~ska i ·k?r:;t·
plicirana u svakom pogledu« - Jadao se rrz T:reb!>nJa
general Iser .m1nisltarstvu domohranst'Va »NezaVl'sne
DrZave Hrva1Jske«. »VeUko je p]tanje da 1i Ce si~tuactja
dosadaS.njim snagama i sredstvi1mi mo6_i da se od_rZi
u ruai. To se po1mrza1o prd napadu parttzana na BdeCu i Planu, koji je v.rSen velikim masama dobra n~o:
rutanih grupa sa swju strana. MoraJi smo. se obrat1t1
za pomoc Italijanilma, koj·i su nam je dah ...«
41
�42
Samo neloollko dal!la kasnije >Jvamcno je saopsteno da Italijami pr=imaju vojrm komamdu i vla&t u
celoj Hercegov;ni. Na o"o podrucje stlgla je Musolin~jeva diiv.izdja >>'M1arrlke«. Stab njenog 55 .. puka sme51Jio se u Trebinjru, a st<~b 56. plika u Mosta>ru. U borbarrna Ce se polkaJZati da i.m.ajru dobro naoruZanje i
dosta munioije, ali da lm to .u borbd protiv naroda,
iJ><Ik, malo vredi.
U tmmeseCniim blUkama stecena sru brojna i dragocena ·ilsikuJSttva Iroja su bhla osnova za joS Slini razma!h oslobodNaCke bo.cbe. Svakog clana se potvrdiwa!a
sprernnast veCi1ne sDan<YVmiStva da se boni za sopsrtrvenu s~lobodu, nez3Jv.is!l10S't i bo1j<i Zivort, ne oCeku1uCi da
to neko clmlgl 2la njtih ain!i.
Od ceta nanodne vojske stvarajru se c\Omte i d·isdpL1novooe pa~ll1z311!Sike Jedi.lnli1ce Ciji se borci viSe,
kao datad, misru pOS1le svatke alkcije raziJlazi1hl 1kJuCama,
veC ru Zlirveli vojnd6k!ilm Zivatom, sliuSali predavanja,
uCesftviovali u pol:imtOkom Zivatu. Sem toga, Cete narodne vojslke SILl se u svdjilm dejstvd.ma uglavnom og;rani,Cavale na svoja sela i uZa pod-ruCja, Sto ni,je" b.ilo
uvek clobro a ni opravdauo. Sada j-e trebailo objeddiniti dej1S11Jva s'Alh (]Jart~<~mik.fu jedtinioa sa Siireg po<drucja, sa cil.jem da ~ajedniilka i usaglas.ena dejstva ~·
nesu s:to bo[Je reZJUltaJte.
Prelipostruvka za uspeh u tome bllo je i organizovanje zivog po.litii'!kog ratla ne <sanro u jedtimicama vee
i u naxodu, S~enje ibrOO'hene ,sa;radnlje sa drugim .kiraje\"iuna i njdhovim pa'!ltijlskim rukovodst'Vii!ma i staboViima. To 'S.U hili r~lozi Sto <je Par.ti'ja na ovaj teren
pos'laJla VlMe islkJusn1ih alk!ti'VIisrta, m,eQu IroJima su biJ.i
P.etar Dmp&irn, J <lkov Barruh, Ante saric ; VoJin Popovlc.
Formiran je Oblasni komltet KPJ za j-ullnu HercegoVIinu i St-ab HercegovaC!kllh narodnooslobod\laokih
oclreda. Sve j e to teklo nepirekidno i napomdo sa ne.
prestmi.m bo11bama. A ka!lro je ovo bilo ratno vreme
i samo uvod u odsudne bitke, najveca paznja je pok!oojena <JII1garnzovanjru i uev,rscenjru p;wti:zanslloi'h jedin&ca.
Sred'inom oktobra u Desirn-Selu je oclri1!lla sreska konferencija KPJ za T:rebinje. Tu su, pos!le podrobne ana.rldze srirtruaciJe, 1IJIOISitav1jend zadaci 7 naJroOito u
pogledru t0il1lll.lr11llja namdnooslobocli!lackih pa11tizanskih
(NOP) odreda, a illlJabmuo je i sTesko partrj1sko rukovodstvo.
N~s,taC? )·e 1p~riod. f~01rmi:uanj ~- ·bart~,ljona na21vnnih po
Ouvenrm ·LionOiS'trma 1lr dagadaJa•ma JZ bogate i s-vetle
istortiije owg kraja nase zemlje. Taloo_ sru mst,ja~i _i
n11stavljaJ1; da se b~m; za sl?bod~ baJt<~IJOIJJJ: »Neves~J
Slka puSka«,. »V1~~Jimr:ur G~omov'1:c«, .»~kB: ~~~l~C<<,
»Nedo CabDinoviC«, te L]Uboml.I1srki 1 LJUbllllJSkl baualjon.
•
k ·
Svaki baJtaljon j.e >mao po -jednu uda·rnu cetru, OJ:u
su soaCin'javalii najlboljli b01rci, preteZr~:o .01amov1 PatrtlJe
i SKOJ-a, a kao celina su preclstavl]all veOiffia pokretne jeclinke Jwje se n~su v.iSe vezJirv~le za odr~denu tedlto:r'iju· veC sru, prema odlukama stabova, srtillzale gde
ou bi!le najpotrebnij.e.
.
..
Redovi part]jts<kliLh orgarrJ>izaoija su _jacami naj'bO]JOffi
i najhra~brijli,m ustanidma, a fomnllraJU se 1 nov~ p~r
-tij,ske 6elije. Oc1rzacvaju se paruijska savetovanp, _,z.
vlace is:ku~·nva liz borbe i pnljuli\Joog Dada, demokraMklm
putem bi.raju sreski komiteti Par1lije.
.
Krajem d:kltobra ~drZano je p~rtijsl<o savetovanJe
za trebinlji.s3.<_.j srez. P:niJsru!stvovalo Je desetak del~garta,
zat,im Sava KovaCeviC, IVI&ro Plapara-, i drugi. ReCeno je
da u ore>Ju ,ima 14 parvijskih celija, Sto je ovaj sk~p
ocendo ':tao i dos:ta i malo; dosta u odnosu na ramlJ e
stanje, maJ1o prem_a b~o)u sela a jos m11llj~ prema
broju onih drugar1ca 1 ,clmlgova loop :'. borbi za sl.obodru daju sve Sto illmaju, pa i svoJe Zlvo~!·e, za lepsu
na'l1odnu sUJt•raSnj~cu, 6ime na delu po\karz:u~IU da su uz
Pai1Diju.
Na Swevovanju je dugo i a s-vemu _podr;obnS' razgovarooo. Dragica je nekoliko puta U2lmnaJa rec. Ponav,Jjala je:
- Moramo sm'jeli.je i sa vi'Se povjerenj>a p-tilaziti
l}udillrna, pojaC.a'ti ildejni rad, primati u Par1:iju mlade }jude.
U no:vo partdj1sil<Jo-· nul~ov.odstvo sTeza izaibram.i su:
Vlaclo segrt, Doko Skocajic, za;m Hadzovic, Dragica
Pr.avtica i Jovo Ljubibra1liC.
K10j'i dam -kasr1i1·e (l!}\jlllpirl'i su se .i ~elegati J?ladih
komun:iJsta. Sk01jev1skd atktJivi sill p01s1VO]aJh _u Lasrty1, Zu~
cima D:Zri!Vamu, Tn:Jbinj1skoj Sumi i dmugnn veCI.m. seli~
rna, ~H i nj:ih mo:Ze i me;]1a bi!ti viSe, jer ~u skoJeVCI
uzdamrica Pa:rti,je u po1HiCkom radu, u borb:1. Izabran?
je i novo nukovodsrtvo SKOJ~~, sa sekret~.om .. Dragicom PfraiVicom na 6elu. 0 tome 'illako su 1 koHOOo ~a:
dHi DD'a!gica i drugovi govori i P?datruk da. slf alk1)]:Vl
SKOJ-a krajem prve ratne goclme okUJpl]aili preko
200 o]al!lOVa.
U dkrtJdbru DraJgica je izabrana u Obl,asni komitet
SKOJ-a za ;Sibo<Crtu Hercegovinu.
1
43
�Redale su se pabede, ali i zadaoi i aba·veze. Sve
viSe . dbarveza je tbilo i iZa mladu, -neZnru iplavokosu
devoylruo
NARODNI ZBOR U BJELACU
Dub~~ao i;osen je prigr1ila i Bjelaco Same su ogoIele, pov,1JaJU01 se pred va:1ovima hladnog i v"afuog
vetra. Oko kuCe parodice R.ista P.ravke veC meseaima
~ema uobi6aje~og ::eda!
.godiDaana negovamog; nije
1l!'aoo ko da raclio Kllipow kuku:rum, ubranog nabr.zinu,
\11deh su se mzbacani.
U kuCi j e bila sama maj•ka, baba Milicao S v.remena na 1vreme bi 1e [pOSeti1i ,cerke lli unuci jz Duhrov.
n~kao
Lj~dio sy ~ill >;~b:l_nuti. I1stina, u Bjelaoo Italijani
Ul8tas.e JOS n1su cinEl·I zverstva karo u d'rugim mesti.
rna, a:1i su ~ec navrae>lli, tram1i Dragiou ,i Rada.
.
'l
44
. !e;cllnog ~:utJra su u selo, sa prvi•m zracima sunca,
~tigJu 1 Dvagrca i Rade. Radosni, vedri, u iJthl:1bi. Bamu-
h su u kueu, pnigrlili maj<ku uneli lerpu rec s~h
Maj'ka Milka se setlla njihovih skolskih d~ao ali
ovako vedri i nasmejani clolazili su ill odlazd1io
, Rekli su joj da ct; ub::llo ovde do6i jos neki . g_ov1.o ~a sastan.oruk. Ma]:ka 1 sestra Zorka su se ,pr> va,
t1le pir~premanJao hrane, dok su se Dragica a Rad zab":viJa\!. s~ Zorkinom '!,ec?~o salili_su se, peva:1i, galaIDih, noah ,;mv deoom, Zel'J'llli porod~cnog Zivota.
Uto pocese da dollwze yiaclo, Doko i druge komS1Jeo Z~ nerpun sa;t Oiko Jouce SU se okurp11i gotovo SVi
mestamo Toalko ~reo1 celo selo se ,Sl<lglo ako kuceo
Rade J" ustao, pozclravio !jude i ra:.govor je brzo
skrenuo na rat: ~~xkobno · j,m je govo:nio o ciljevtiuna
narrodnoosU:obodiilaiOke borhe, o Ulspesima i Zrtrvama.
!'Jema cJ:":gq~ puma oslm borbe pl'otiv svih ne[ptl]aJtelJa ·~ oza ]acanJe bra1stva i jedinstva n:woda,
Govoruli su i me5taui, p;tali, slusa1io
Draga se tak!ode sa srvi1ma poodravila, uCestvovala
u ~azgovoru, cesto ponavljajuci:
U~pjecemo, jasta, samo ruko budemo od1ucni i
Jedmstven1o
!=Jogadaji su ubnro i Dragici i Radu dali za pravo:
arz:vojev~e. ~u no¥e pobede, uCv•rSCena borbena saradllJa sa ]<>dm1carrna iz clrugih krajevao
U s~Ju Par~w s~o ~ast¥anska ceta TrebinjS'l<og bataiJOlla 1 de!OVI Ni!km6kog N OP odreda unistili hidro••
0
,
-
0
,
-
0
0
0
CerJJtra.lu i sruililli zeljerniO!ru komrpo:.ioiju i most na
TrebiSnjici, zarobljene su domobmnske posade na tim
objektima i nalwlilw ;tallijanski'h vojnika, a saobracaj na pruzJi T1rebmje - Bi:leca je obustav.Jjen za celih sest meseaio
Na putlll od Trebinja prema Nilksieu, u sa.radnji
hercegovai\kih i arnogorskih jed:ittrica, razbijena je mot011izovana kolona divi1zije »Marke«, zaplenjeno 22 motooil<la, 4 puSokmiJtraljeza i 10 puswkao
PutllljuCj irz jednog u d:rugo mesto i potitd6kli delujuCi u naroclu, negde krajem novembra Dragica se
uputila sa podrucja sela Povrsi i Slivnice u sumu trebmjsl<uo Taj ptJJt je bio tezak, a osiu:n toga i opasano
T'rebalo je nekoli!ko puta preai cestlll i pru~ l<oje su
l<ontrotisali Italijanj i ustaseo Na tom putu Dragici se
prldruzio Rlisto Rasevac, mladic i kanclidat za clana
KPJo Rekao joj je da dabro poZ![laje taj put i da zeli
cla je zastlirtli ako se nade u nevoljli, stlo je bilo lako
moguCno.
..
IS!i su preko besputnih suma, brda, kamenjao
D.ragica je stalno nesto pripitJkivala R,istao Interesovalo ju je i to kalk!vi su ljucli sluzbeniai u opst>ni i kakvo je njihovo clrzanje danas, sto je Rlisto dobro znao
jer je sa njd.ma mdioo Odgovamo joj je, SIJl'ominju6i
imena ljucli, dogadajeo
- Znas, Ristlo, zandarmi, polioijski pisari, opstlinski i sreskli nacelnioi i cijela ta bulumenta bild su osIonac biiVSeg rellima. To s.u bile us1tanove na koje se
monarbija sigumo os·lanjala, ali nemoj to da ti smeta, jer to ne znacj da meilu njima nema i dobllih !judi. Da znaS - medu Zandarmilma i'ma Cak i kOimru:ruiJstao Hocu da ti kazem da treba sa tim ljudima saTadivati, da lh pridobijas Za nailu stvar, da ukazujes na
neprijatelj.sku djelatnost pojeclinaca, njdhovo S11uzenje
ol<Uipatoruo
·
Zaneti razmovorom naisli su i na prugu. Oslu5nu!i
su, pogledali ima li nerprijateljevlh vojnikao Nisu videli nillkoga, pa su pmtccalio I Dr.a,g)ica je nastavljala
sa piltanjoimao
- Kako R'is1lo, bogatd, nasi !judi go¥ore o mtu,
0 snazi njemaake ratne masine, 0 tome kada ce kraj
r:atu? Sta vi, mLadi komunisti, o SNemu Uome govorite
ljudima?
.
·
- Pa, eto, govonimo da ceu:no pobijeddti, md vjer.ujemo i brno, sa nama je velika Rusija ooo
- Morart:e srtrogo vodJi1ffl. raOuna o svoJim rijeCima.
Nemoj1te -da budete proroci, veC se okrenil!e onome
sto da.rms radimo i sta treba mi da uradimo za pobj e-
45
�duo Natma je pobjeda slgurna, ailii ljucLi sru zaillnteresovani ktoHko Ce rat ~rajati, kada Ce se zavaSiti i S,ta Ce
bi'Ui posUje rata. Mi marrno Sta hoCemo, mU Cemo se
boil'lti za to, ali ta bocr<ba nece btirti rui kwa;nka I1i lakao
Voklls, kaJ!oo, se ZOJPerljalo i kod n"s a u sv]jetu, koltko
iklrv'ti teCe i trebaCe vremena i snage da se sli:le mraka
slQrSe i zatum iz k!Dil1idena. Naood, RJJsto, ne smijemo
obeshra;hri!Va-H, a:l1i ga Tii zarvaravarti pdCruna o la1kim i
b~ pcJbjedatmao KaJ!w V!idis, i taj po>itllakoi rad u
narodu ne samo Sto nriJe lak veC je, na srvoj na61n, i
1pravi il'aJt ...
Dragica je pr-l6aila dugo, n<>itahnuto, lf!POo Risto
ju je pU!s1tio da govorl, pailjivo je slusaju6i. 0 njoj je
Cuo mnoge priCe, cenrlo je kao 6wstog komum:i1srtru i
u:zora. Odjedmom sru. Cu1i hnun~
danje mo:tor,a koloine voZi1 To su ustaSe g1raJbi:le pula.
sv;og nuikJoViodliloca -
46
temo Silclonili su se u sumatrklu dOik j e kalona odmakla, ostav1Jarju6i tza sebe pramen praSine. Narstavili su
pUit, a Drwgliea zapaCetm prThOu.
- Borba ce klod naJs biVi teska, cak sve teza; fasirnm je surov, biee jos mno!Jo pmlivene krvti. Nije
neme>!JUCe da 6emo uslko:ro sa avih brda gledati kako
nam sela g01re, a mi, moZda, neCemo mo6i ni,S1ta uCiniti
za njihovu zastilltuo ALi, ne nreba se bojatli teSkoea, jer
ce pobijeill11i hmbri i koj>i 2lll"ju sta h:\e,. to su
a
kiomun1ilsti ...
MUSLIMANI SPREMNI ZA BORBU
Krajem O!lo!obra odtrz<>n je sa;sta;naik Sres'kog komiteta KJPJ za Tlr'ehinjeo Dra;gica je podnela izvestaj o
poletu oslcJbocliila.O'kog pDikreta, o l<rupnim uspes'ima i
ve1~kim te'SkoCal!na. GovoDhla je otvtoreno, komuntiis~tiC
,kJi. Ulkarza!la je na z1o'Oitne ustaSa i nove o.pasndsrt:i od
nj'lh, ali i na lnkarw i~ Hallljana kojd su c"k, da bi
obmrumli nall'od, n<>oko ola!oo ]>l'esli i preko zrtava
kioje su u borbatma u Hercegp'"mi preln1J>elio Da bi se
sr;prs1kom Zi~~lju po!kaJZa1i kao ndegov1i »Za.§tiltcnioi« Ca!k
Sill iz j1ama vard:il1i i sal:Jxarrllj!ivaU Wtve usitaSlrog terora,
dovode6i na te »ipredstave« -i rpmvoslavne sveS:tenilike,
a o!Ivaraju i raJdnje s~pskm trgovaca koje su zrutaucabiirle U.<Sita!Se.
Dm!Jica j.e apelovaJ!a da komun!lstli dobro vade
ra6una o planovi•ma i [pOtezima 01kupMora i doma6fh iiZ~
daljn1ka, rda ,pred narodom ntJzgoliiCuju njihave nam.ere,
jer sve to oine da hi unisVili oupor, a Italijani lisicju
]gi1ll vode da bi tako, kad ne ~ogu .u bovbi, stisal i
smirili ustanruk, da oslo:bode 'SVOJe VOJne snage za druge a;adatke, Q.lliilanje sapstvene zr,tve.
- Nisu ani, .drugova, nikada lbili, a to ponajmanje :'
mqgu bit< danas, nasa pdjateljti, njiana _?muyka sloga '
na.Seg naroda moZ.e samo su:ner~tl, a ov:o. sto Clllle sramv~
je takitiCka va111ka, i ona predw:eta s 5'itiJem d!' se nayr
nwodi rov<>de, z~krve, pa da Ollll lakse v"aOOJIU, IJ<jj>Se
gospoduju - govonilla je Dragicao
ClanoMi Sre•klog komiteta su takoae govon:1i J asno,
ra~lo:lno; od1uCno.
A:s1m ZruJbCeWC je govoillo o punoj sprernnosti veC.ine Muslimooa da se b01re za slobodu, da sru za bratstvo, a pr1otiv proliflmnja klrvi. On je to dobro zna~o jer
je, po zaJda1lku Pa111tije, svakodnevno bio medu nJrma,
•
0
0
0
s na,rrOdom.
- Musliimarnd
Sill,
twdrliin vam sa punom komuni:s-
tickom odJ!JDfi'Oirnos6u, SIJ?il'enmi. za borbu - zaJklljuCio
je As.irn. I p~ao je,. tru na sa;s~tam.kru, nov?:g se:&retara
Sreskog kloiiilillteta Voja PO[prnTIOoa da sa _ilJiffi krene u
Bihovo
mulS.UmalOlsiko seoce bbJzu T~ehl'nJa.
,
Se:krr-etaJr Vojo je rado prilivaJtio pozlvo Posli su i
octmah pooelii sa s,;stoooima u Biliovuo Za pocetak su
olwtpHi kJomnndste i Uu je Asian predloZi10 da se, sern
sastanka pwti!Jske i skojev~slke celije, odtrZi oi osJ.mp "?""
5-bam:a. V101jo je Zeleo ,. da se sretrne sa muslunarnskJim
2iivljem, cia razgovara sa njima, objasni im !\to Par;
tija i od njlh o.cekuje, po2l0ve lh u borhuo ~omurHstr
ruz Bihova .su to poodravitli:
MoZ·e se odmZaJti talkav slrup, a i V•Iiijerne je,
valao Posdjednje je V1rijeme, da znaJteo
Okcup>ili sru se i siko,jevaio Svi do j ednog su i7rrazili
spremnolst da k:renu ru omuZanu borbru. Nellci su .se i na
sastanku ja114jaii da Slrujpe u pwtlzanske jecLiruice.
PoiliiJvu na konf.erenai~u odaJZVali Sill se svi seljaci.
Cak nije bilo 11J. onrlih koj.i su, obiOno, imailii >lldr.ugih
va:Z:nih obav,eza« te nilisru »:StiligH«. PaZlj irvio sru s:luSali
Vojovo i Asimovo i:zla;ganje, odcJbravali borbu, iPrihvataJlli ciljeve PGllrtije, a liiz nji1hovfu reCi se videlo da
im je jaJS!Ila politilka okiuJpaJiora i doma&h i:zdaj,n.lkao
NaroNto ~im se de>palo to Mo pmtt:iza;ni nisru pravili
r3iZJJlke i2'1111edu Musalmana i Srba, sbgal< su se da vestabki ja!Z i:zmecliu jednlh i dl1llgih pwd"Wbljwjcu Italija;ni i ustaseo Jeda;n od n"jstaJdj'ih mesta;na je zakljuCio:
-
- T·o je naOin da se nasa ljucLi medusobno ubijaju, istr·ebljuju, a to odgovacra oklupatoru, s"im fa~isttma.
·
47
�- Okiujpatar ni ovdje nece imati mira! - rijeci
su koje je Voj.o ponio kao zavet i zakletvu ovih !judi.
Dosie su nove lbovbe, nove rpobede i narodna radovanja. ltliVedene su brojne i uspesne akcije, fovmirand novi bataljoni Tevolucionarne vojoske, izabrnni or~
gffilli nove, nnrodne \"Jasti. Sve je to uveeavalo zadatke komunista, poostravalo njihovu od@ovornost pred
1:1aJI1odom ...
POD ZVEZDOM PETOKRAKOM
48
Sresko p~jlsko rukovodstvo se cesto srustajalo,
rM[pmv,Jjalo o politickoj i vojnoj situaciji, n>SiiJ?Olozenju nruroda, odjeku borbi, moguenostima izvodenja
novi!h oruZani1 akdja. ZakljuCci sednica uvek su billi:
h
»N~ je s nama«, ali se uz to, kako je bwba od!l1licala, sve CeSCe Culo i pokoje ))aJH«: da ima i ondh koji
se »ograduju« od ustanka; da se nade i pokoji spijun ...
- cetniai vee wu glavu - procenio je Komltet.
PropagiTaju borbu protiv Hrvata i Muslimana, a ne
protiv okupatJora i domacih lzdajni1)sa. To je noz u
leda, opas:nost koja se ne smlje ~np,~· jer je cilj
eti,
raSiiJ?kivanje bwbe medu bracom.
Dugo, cak i noeu do pono6i, razgo aralli su o svemu tome Dragica, Rade, Jo'l'o, Nlkola Vojo. OseCali
SU SNe VeCU oc\govornos\t koju UOSe
ed Ocima na;roda, pred re\llo1udjom.
ReSenje je traZeno i u nome da se u ipOHttiakom
rrudiu j os w5e naglasava ne samo oslobodila&a vee i
Tevolucionama strana bou<be koju su poveli komunilsti.
U vee;i sa tim je reseno da plll!'tizamike cete iz Dzivara, PovrSi i T~ebinjsike Surrne poCnu da nose zvezde
petokir:>ke - kao simbol proletera i vesnike korenitih
['evdludonaa:mrih pa:-omena.
- Tako treba madi1ti SNUda. Neka se jasno vidi
sta hoeemo! Narod ce p071draviti tu meru, napredni
Ljudd. ce se jail mrusovn"je Uikljucivati u na5u V10Jsku,
ularziti u bwbu - zflkljucHa je Dm!jica.
Da ne bi bllo nerazumevanja u pojedinih seljaka
0 to!l1le §to truj znaJk sada treba da znaci i ko ce mo6i
da ga nasi, Dragica je predlozila da se u Slivniai odrii
zbor stanovnistva iz nekollko okolnih sela i da se na
tom skurpu rprvi pult pojave borai sa petoklt"akama, a
njHwva jeddnioa · sa orvenom parti}s-k.om za:Sitavom sa
S'1J'0!111 i celcicem. l'iredJog je prihvaeen i pavt]j.ski rukovodioci su za!Sli u nllll'Od, da ga pooov:u na zbor.
U centnu sela se Okupil.o c:>k i v"se naroda i:tego
sto je Drag;ica ocakival:a. U veeine lica su bila ozarena, nasmejana. Icz ljrt.>d' je irtbijao rponos 21bog toga sto
su Srt.>dionioi rnaoajnog dogadaj a.
Ljudd su paZJ.jivo slJusali goro[111]ke, 21nane komuoote. Cu:l.i su da ust:miOka puSka plamtli u Srbiji, Bosni, Hiwatskoj, SiovenJji, Makedoni!jd, a o borboona u
Cmoj Gori vatreno im je govorio •sekretaT Vojo, koJi
j e odaJrude i dosao na polilliOki md. Posebno i!l11 j e govOilio o borbama Orjenaca pmtliv Ltalijana. Ovi !judi
su upravo odjeke te barbe, n""ocito grmljavine topova, veC damillrna sluSa.J.i, ali nisu taCno znali o Cemu se
radi, ipa su oseCalii i .lrzvestan nemir, zebli ;za &voju
deou i domove, naucend da uvek oeekuju od zla i
gore. Sada su ouilii da to bTaca Cmogoroi, - ovde su
svi govorlli »Saw.ina vaj1slka« jer su Savu Ko.va-CeviCa
svi =ali - bije ljuti boj proniv Musolinidevih snaga,
rpa opst; zrukljuCarr< ni ovog zbora nije mogao bitd clrugacij~ ;n:ego:
·
- Da i mi ktrenemo u nove alkciJe!
SVli su se sa time sllozili sem jednog. To je meStanin :IDoji je, lmo »Carta«, reWlo&no &luZio klraljev~
skom reZi•mU. On je, inaCe, veC par nedelja tv·:11dio
kako je mno za borbu, kako su ~Dtve ba1'be koju su
rpoveli komunillslt.i bespotrebne, da snage i zivote treba
cuvati, 6uteCi pred okurpaJtor0!111, pt'i<teCi U boi'bU onda
kada se s1oboda pojavi pred kuenim pragom.
Prisumi, a me<'lu njima i Dmgica, pdkusavali su
da ga uvere u opral."danost i neminovnost boo-be, u
realnost aiJjeva revulucije, da se nema sta cekati, jer
se sloboda ne doblja na poilclon. Bivs; »e..ta« je tvrdoglavo ostajao pri SN1ome.
Na:rod je, medutim, sllo2Jno doneo odiuku da se ne
samo ruas1tavi vee i pojaca oslobodilaCka borba. Reseno je da paJt1tlizani l<renu na Radovan-zdrijelo, poruse put Trebmje - DubTovnlk i tu sacekaju neprijateljevu ko!Oillltl l<oj•a S¥aklodnevno p:rolazi tom cestoirn,
valjda demorrstrirajuei silu.
POBEDA NA RADOVAN-ZDRIJELU
Osamnaestog decembra borai Siu krellJ!lli u akciju.
Sa pesmom. Me§tani su im zazeleli u"J)eh. Ipa:k, osta"
lo je prizv;uka zebnje, mrukar kod onih koj.ima su na
Radovan-Zclnljel.o posli naj.clraZi. I pitaoje: »Hoce li
4 Dragica Pravica
49
�~je<td alkcija, Jro. ce onamo od naSdh zauvijeik ostati,
dlli rana dOipaJsti?<(
Ces1ta je b!7JO poouSe.na i ZJaitvo!rena. Hercegovci su,
inaee, !judi Jmji pozmajru o duSiu krsa, znajru da ga pobede i U[>Otrrebe, pa irrn nlje tesko da se u njeunu snaCiu, utw:lde. SlozenJiji deo posla irrn je tek predstojao:
da docekajru ltalijaJnslke i uSitaSke jediruice, zaustave
ilh, [>C!bede.
Borci su mS[>oredeni s olbe strrane pUJta. p,us.komitrraljez je bio u I111kama Burro Skera. On je zffiegao
na samoj dlmlci, t'alko da moZe >>br.ilsalti« u oiba pravca,
duf ;pUJta.
U,gov,oreno j e da nlko ne otvarr-a vamru il<>k to ne
u6ini Duro Prutica, koma~ndir Suimslke cete. A on je
to trebao da u6ini kada nqprilijatelj<ska kolona zastarne
iS[>red p<llmsenog ,deJa ;pUJta
Plred ~OlU Sill 01smrutraOi kirerruld na ViJtov KoS,
ausmrid<Stku tvrdavu, iznad samog Radovan-Zclnijela. OdaNe je pucao viilik preuna DubmV111ilou, a ney>rijartelj se
mQgao u01Ctitti gpltov:o Ciu:n napl11Sit1 garnizon u ton1
i
gmilu.
so
Na osmaJtraCn:ilai je bi,la Dragka P.rav.ica.
Ne§to pred podlll.e, iz Dubr<>vruka je izas,la omanja kalona vozila. Za njom seisa maikadamskog ilruma, dizao abJalk pmsilne.
- Idu, idu Halidani! - WI udeno je javi1a Dmgka. - Eno, napr'iljed je moto irkJd,sl!a, za nj'iun Cetiri
temlka i nekoliiko lmmillona, ~] 1 no punih VlOijn~ka ...
V ooila su ~sJa brzo pa su e sa osma>trraCruice laJko
i dob111o vilidela. A sto su se '"iSe prlbll'ilavaJa - obavestenja sa Vruto1.0og Ko5a su billa sve potuxun~ja.
Uil:>mo su i borci i'Z zasede dobno Wideli tenkove
i kraun.iJome. Vozilla su se laga11ro, a:"eklo bi se opremo,
pribiHzavaila <Jkruci i mestu gJde su se moraJa zaustaviti na .poouSenom dlrumru.
»StruviiO.oa tliJSi.na« - zabelelio je Vojo BopoviC
u s1.0om p1!1llogru u kruji121i. »Hercegavirr:ta u NOR«. »Neprijateiljrski motocnkJI!ista j.e stao. Staili su i tenkovi. JoS koji trrel11LlJta.k, .pa pllloa:nj«.
Mort<>ciklisrta je pa,o pogoden iJ>rvilim zmom. P1otun
j e rplanuo kao po koma~ndi. Vojrruici su pada,li po kamlionirrna i pod k~one. Neki su pdkusavaili da se,
lskaJkarnjem ilz vollila, clocqpajru baJT ka>I<vo,g zakilona.
PaJdaili su i onJ pre n<1go §~o bi se dotatkli kannena.
T enkovi sru pakrusavaili da se okrrenu. PO'Va dva su se
zag)lavliila u jar1kJU. 0Sitru1i su klrerm1i u >>'.rikverc« .. Masine su urla'le, aJ.i se nj.iho\(o bul<tarnje gOilovo nije
cUJlo ad vatre koja rnje preSitaj8ila. Uhrzo se za6ula ko-
"
.,
~
·~
...
"
.,
~
.:2_
.;;
"'
,.
"'
:;,;
"'
•
"
c
"
-
~
..,
c
""
"'
"'
"
-~
~
~
"'
a
~
"
c
~
"'
..,
"
§<
"'
(0
4•
�mamda da se prekilne paljha i da se jwiSa na tenkove.
Borai su se kao Iav·ina srtJuSti~li prema karrnioninna i
zaglaVI!jenim t~n:kovdma. Skojevoi ill Bi'hov:'! sru m_edu
prvima skaJka;h na ten:kove. Ostatak ltal1iJ:>na dJZao
Nke~rijatelj
52
je
je imao 64 poginula, uniSteno je 2 tenka, 8 kamiona i 12 motocikla; zaplenjeno 9 puskomitraljeza; oko 100 pusaka i veca kolicina druge opreme.
·
Dok je b()l]1ba jos vodena, Dmgllica je sa osmatraCnice jwila da iz Dubmvndka nasliu[>a nova 1talijanska
kolona.
Lzv]dinice postaVIljene prema Trebilnju takode su
javljaile da se i otJlld priliblizavaju motor>zovane kolone Italij ooa i ustasa.
To je blla nova, tda situaai~a. Posle klraceg dogovora effie su se :pOVIUlkle u sela, kako bi blagovremeno zastitile S'ta:tlOVIl!iSitvo od neprijwteljeve oove>te. Sa
sobom su povele 48 zarobljenih Halijana.
- sta ce nam ova bagra fasistdiika!? - protestovao je nelm iz kolone, Ua.ZavajuCi ne samo svoj stav
- da se Ilkvidrlirajru kao sto oni likvidiraju partizane,
taoce, nejaC.
- Ne, ne tako drugovi, ne rub za zub, jer mi necemo da budemo kao oni. u borbi to je drugo, suo na.
rod rekao: »Puska t i - pus~a
mi«, pa ·ko ·koga p:rije.
OvaJko, sada su uo nas'i zaJrob!j ici i mommo biti prav]orui "']tezovri. Da vict.lmo ko e od njJh faSJc>ta, a ko
je m~bil]san. Medu nj.ima, vJ ecete, irma mduika i seIjilll<a, casi>ih ljucH, a fasisti
ib ,gurnilli na put zlocina - objasnjavala je Dragica.
.
·Kada su suigli ru selo predJoZ,ila je borcima da podele s"'oju veceru sa zwrobljenicirrna. Najvec\; deo b?Taca, pobedlnika u ovoj bOO!bi i -predstavnika ovog mteskog naroda, to je prlhvaoo prirod'Il'im gest:om domatiina, j os pobedruika prema :p obedenom.
· · Na bojisrou sru ostaJ!i Rade, Duro, Jovo i Vojo, '<la wde Sita ce radlti dkupaJtori d domaci izdajnici i
da bi .;m; V'atrom ,iz svojti:h oruzja, Silorenruld paZilju od
glavnine jedinlca koje su odmicale.
lta\Jj ani i ustase SU nestedimdce .Jl'UCali. Granate
su ·treMale na sve strane. Jeclno zrno je zakacilo i Rada. Drugovd mu pniskaau, zele da mu :.auetave krv,
olakSaju rane. Vojo mu, ~medu drva s-voj.a pucnja, dovilikuje· po star-om c-mogor;slmm obJCaju: )>SreDne ti
rane, junaCe! «
- N:i1j e to niSta, drrugoV'i. Uosta'lom, moramo i mi
da qsjetimo bitku! - smiruje ih Rade .i sti-ska zube.
Nai1od je bmotski doeekao •i odusev·ljeno .pozdravio
svoje barce, jrunake J brani1elje. ~ladi~ su traZili d~
ih !PI'ime u pant:iJzanJSke Cete. Borarma Je nu~ena n~J
bolja hrana, najugodnJji sme§taj. Oduse:'•ljenJe ml~d1~
je za sve bilo pmirod!no ; spontano, ali Je to plenilo 1
kod st=ij"h !jllJdi, lskrusVJih mtndka. 0 t~e ]e s~~e
tar Sreskog ·komiteta KPJ, Vojo PopoviC, . zabelezio:
»NajmteresaJI>tniji su b~li stardjd lducJ;i. Toliko . s~ se
odusevilii bwbom i pobJeruom da su ' samu ht]eh ~a
podu u jed'im.ice. Mo:lida naj•svefll•lje llkove .predstavlp]u
Radule Ta.-adlo d Rlisto V!mkovic. Lmali su bar po 70
godi:na. Nasa pojaova u kuCi stamga Taraila .predstavljala je za njega ·slavlje. U r!l!lgovoru nam rece da mu
je ki1oz n<Jkoliko dana krsna s]ava, ali umjes1o da je
Ceka sa onilm Sto je za njru pripremi-o - naJglasd da J~
njegova slava pobjeda nad fa5istima na Radovan-zdnjelu. ZJbog t:oga je .poze)]o da nas ugosti - kac na
S lavi«.
1
- Afenirm, sdmov.i moji! Sarno talko na:stavilte! Eh,
Sto me ova starost ob.rhvala te ne mogu i ja s varna!
- vajrkao se Sltari Taraitlo ,pre nego Sto s,u boroi krenu·
li ;z njegove kuce.
SEKRETAR OBLASNOG KOMITETA SKOJA
MJadi su i cwde od prvlli dana us1oanka, bas •kao
i u drugim krajevima zemlje, bi!i najborobeniji, od~
ni rev:o1uaidi, uvak u rprvrim h01rbernm redoVlillla, na naJtezim mestima. MJaJde Hercego"Vlke su se prvri put u
istorij.i s puskom u ruci borile z~ zaj.~dnil\k;u s_lobo~u,
za SV1oju ravnQPravnost i emancr~pa~IJU. ~ve ]e ~'Jl~,
i de"Vlojke i mladiCe, trebalo ongamzov:>ti, okuplJ';'l-1,
vaspitavati, UJsmeravajuCi nrj!fuovu ne~ernu· enev~IJU
na naj'Va.Znije zaJdatlk:e. U tom_e je D:ragrca, kao Si~OJev.
ka .; komunl9Ukinja, stekla bogata iskustvo: od ~mna1lid•Siklrh dana, preko faJkulteta, kroz borbe •do prve ;atne zime. Ona je, uostalom, pored toga ~t~ Je bila
Clam najmeg partij,Sikog rukoV'Odstva trel;nrr]'skog sreza mesecima biJ!a i sekretm Sresl<og komiteila SKOJ-a.
pr{iffiila je u OO!ganizacJju mladih kOilliUlllis~a desetine
devojaJka i mlaruica, olouplj:>Ia omladdnu u ~Vifasis
rtiC.ke ongarrhlrzadje, vod:i!la •ih u b011bu, organi~ovala.. s
njima i ~a njih polilltii'lki rad. Krajem 1941. godme nlJe
bi.l!o ni jednog veceg trebdnj•Sikog sela bez orgaoizacije
SKOJ-a, bez ourllladmSiklh aJktiva, u cemu su Dragledne
53
�z"sluge blle nei:zmemo veUke. Ali, postojala je stalna
potreba da se 1sa mladilma joS vi!.Se rard~, da se OiSIPOsdbljavruju za to da u svaikoj rpdlici hudu Celni, da mo-
gu sami, samootah!o, odlluOirvati u sv,.koj prilioi. Velilm odgovomost u nome webao je da ponese Oblasni
komiltet SKOJ-a, a u njernru seikrreta:r, i odmaih se postaViilo pltanje ko na svojim leilima moze da ponese
taJko velik teret.
- Dragica! - rekao je, bez dvourrnljenja, Mi,ro
Popara, sekret"r Ol<nu~nog loomilteta KPJ za jugoos1JoC.
nu Hercegovinu. To je Cestita djevojka; inteligentna je, eneng,t·Ona, li'evoluoionarna i vjerna IPartiji. Po-
54
znajem je jo5 sa stud&ja. Sve zad311:1ke ]Sipunjava za
Zaroon.
tp,red!QgJU nije lbilo prigovora. Time je Dragica Pravka jednogilasno wa!brana za sel<Jretawa Oblasmog komiteta SKOJ-a za jufuu Hercegovinu. To je za ruju bilo
joS jedno ve:tilko pr;irzmamje wli i vel·iika oibaveza ViiSe
- da cJlrup1ja mlade l<Jomurulste u Ciuavoj ju1moj Hercegovillli, o~posobljava ih za lstor,ij~ millS'iJju koju
su, sa starlj:im drugoviima-Jmmrunls11irma, prewzeli
kao na:j1svesnij~ deo <vC1g namda. Ali pored o!lrup1janja ~
mladLi!h, racHila je na SiJrenjru uticaja ·OTgana nove naTO/
dine v"asti. Uspes[ su i u tome bili neospomn!i: l<Jrajem
decembra ~aibrm je diaidjaltiWld narodnooslobodhlaCki
odbor 10a Sll'ez Trebinj e. P,u:mlh sBdam decembars'lcih
dana pwtdzMSke jedinice su uspeSno Stp['eCavale proctor Italijana i UJstasa od T~reblnja i Dul:xrovtnilka ka BoleCi, gde im se nail1a2Ji1o sa svdlh strana opikoljen bataljon, pni cemu je llf1pnljatelj ]mao preko 100 poginulih.
Lastvan•ka ceta je u selu K.Ial<u, bez v'las,titih gubitaka. rm]Srtilla snalb!devaO~u aut01ko1aJlu i Cetu divizije »M·art1ke(<, U ViraCevici su pamtiiza'lli rmi;SrNl•i zaSt:itIiicu 56. Miu:solmljevog pUJ!<a i, 'Sffill ostalog, Z"'''l<mili
i 2 t<Jipa.
Na slobodn:oj teriirbDDijd, u L31Slt,vi, odrian.o je sarvetovanje vOjiThih predstaJVlnilka .i!z HercegoviDe i Cme Go're. Odluceno je da se wskladtnjru srva dej1sltva, o cemu
Ce se Sava Ko¥a6eWC liCno brinruti. Fomn1(I"811J.O je· i opemtlivno rukovo1rus1t>no pantilzaiJJslolh odreda za Hercego·
vilruu koje je clcJblilo zadataik da uSI!claduje dejstva par1Jilzans'k;lh odreda i clnu:gih jedinica.
S dmuge s~tram,e, sve v.iSe sru SttrCali, bili srve b~oj
nij.i d. bul0nl1j,i. sve 1~dvojeDJi,joi od po!l(!reta i iz nruroda
ani Noj i sru biM protiv petokiraike, prorHrv r~o1udje,
ipriOtirv ob}ave nuta ·dkJUipalt10J:U, veC sarn:o za »Cistu bor1
bu i oOuvanje Sllpistva<(, Cemu ni sami nLsu davaJli abjaS'lljen!ja. Cetnlid se bmo :irzdvaja:ju i grupiSu, u~ivaju-
Ci najsira ovlascenja izdajnika Draze Mihailovica. Cetnici nisu bili za borbu protiv okupatora jer ce pitanje
pobede, po njima, reSiti velike sile. Oni su Cekali samo
da u pogodnom trenutku zgrabe vlast. Ono u cemu su
bili nepokolebljivi bilo je - krvavi obracun sa Hrvatima i Muslimanima, za Sta se i vojniCki organizuju,
pa je tesko prosao svaki onaj Hrvat iii Musliman koji bi im dopao Saka. Uz to, zucl<_alo se u narodu da
ani Suruju i .sa italijanskim faSistima, a preko partijskih kanala iz Dubrovnika stiglo je obavestenje da
su CetniCke vade sa najviSim okupatorovim vojnim
rukovodiocima u Dubrovniku potpisali »Sporazum o
saradnji u borbi protiv NOP-a«.
»Cetmdci nikruda neCe svoje oruZje oklrenuti pro-.trlv
itwHljanskih vojmlilka!« - sveOaJIJo su ,tzja¥JJ1i Cetnd.Oki
.j:za!bram.iai u Duibrovllllilk.u.
Poc<lbl<lom jamruaTa certmJici su U"!Pali vod pal'tizanskag bataldt0111a »LUJka V.ulkaloviC«, Cime su o11poCe1i otvorenu omuZamu bor1bu prOOiv NOP~a.
Ol<Ujplj,~Li SIU neupucene i zatucane, cesto hlgov~>rajuCi parole o >)o6uvan!ju supstva, :tra1ja, krune, CaSIIlog
kr1sta«, a s druge srbrane SILl oouije Cllkirenru.Ji protiv sopslvenog naroda, slcJbode, prowesa i budiuenosti.
UMESTO LJUBAVI- REVOLUCIJA
Selo Fatnica, na putu od Bilece za Srtolac i Nevesitnje, ,uoikom zilme je postaolo znaeajno srediiste na~cJdnooslobodllailke borbe ~a jugoosto6ruu HercegoV'inu.
Tu su odrla~Vamd. broj[llJj sastaJnai, odnnarale jedinice,
stilzalle mnqge part'.itzan!ske »veze«. Ono Je bd!lo i sediSM
te cJblasnog pamtij1skog i 11'0ja:1og IUJikovrirustva.
J edmoga dama, I1el<Jal<o ,pred srurmralk, selom se pmneo gl"s da dolazi Petar Dr"!Psitn.
Ubrzo je p:red staru kucu, ilooju je otac Micra Popare polo1onio za sloolu, dosao Dr"!Ps'itn i sa njim devojika u polugradansiiDcJj nosnji, nasmejana, !epa, sa
ra\Ono pochrez3ll101lll 1oosom koja joj je nemillrno leprsala na ve1Jru. p,pOIIleJO se da je dosoa ca'k ill T~rebinjSike
sume. Gos,toljubi>v,j ljurui su joj poill1.>d>hli da se odmori,
a· ona Ce:
-
Nije to
ni~]a!
Bila j e to Dragica Prarv1ca.
55
�56
Vee uvece sedeli su u toploj sobi, dogova;rajuc; se
kako da docekaju dclegalte iz svrlh kmjeva ovag deJa
Hercegovine koj[ Ce stiCi na va2Jno savetovanje. Si1ne
i hladne kap,j su dabovale pa pmwru, ail:i je unutra,
u toploj sobi, bilo ugodno. Da bi se skmtilo vreme pricalo se 0 S·VBI!l!U i svacemu. Cule su se i pokoja dosetka i sala, prepillcavam.i su kom>eni dogadaji.
S vremena na werne bi odjelmula i pesma. Toliko dugo su u pr·ioi za<trwjal<i da petrolejka n"lroliko
puta samo Sio nDje dogorela.
- Ma gdje je Milro? - upitala je u jednom trenutku Draga drugove, tra±ecj ga pogledom po sobi.
Kada su joj re!kli da je odsutan rekla je da hoce
da 1m ga ma!lo »ogovara«. SluSaH su je paZlj,ivo:
- Jedn:oga darna, pOC'&je koju godinu, pride rni Mira na ulioi u Trebinju. P.irta me, onaka poi-zdalje: »Drage, hoeemo li maln setaJti i pricati?« Pogledah ga pomalo i zafudeno. N~sam ga taJda dobru ni znala. Pomislih: ovaj, borne, hoce da aslkujemo. Slusam ga i stidljivo gledam, pa prihvaJtih ponudu. Ptl!itS<tad<Yh, a sta
blh clnt>g~o: ja djevojka a on lijep momak. Idemo po!lalko, a Miro prica li prlca: »Tezak je, Drage, polozaj
naseg radnika i mdnih selj,ka. V.]chis kollko je trg~o
ca zelenaSa, poliHCara &pekulanata .. .<{ V•idim ja: niSta
od udvamnja, udruria moj lijepi saputni!k u poHitiku«.
Sv; se smeju. Smeje se i Drag)ica.
- Taiko wrnjesto asikoovamja, Milro m1 Je referisao
o poJ.jrtJLC>koj situac1ji, i ·ro ne saano u zemlJi veC i u
svijetu.
Ki!kot je nadjacao udaJre hladme kiSe. U:to je banuo i Mira. Rekose mu da su ga ogovaraN, a Dragica
ga je, krud su je veC »otlkucaJ1i«, podseiHa· na tu Setmju.
Prilmlao je )~greSiku«, ali i rekao -da su svi i bili i ostali
taJkivi - svirrn S!Vojlinn biCem dklrenuti rev10lucijd, narod~
nom interes11, bez 1iCnog Zivota ...
POZDRAV MIRUSKOJ CETI
U selu Minmse, nedaleko od Bilece, dclavala je
Miruska pwfuan:ska ceta. Njena komanda se smes<ila
u Zg)['adi ~eljezniCke stan.ice, a komandir joj je bdo Nikola Komnenic. Jedne januarske noCi, nekruko u sitme
sate, probudio ga je straZa;r:
- DruZe klo-mandilre, tiraZe te jedna cLrugarica
dvojica dmgova.
Srunj.ivi Nikola je p~ed ku~DI!' ugledao .tri s.~uete.
Zag!edao ih je prema sve1Jlu, al1 nJ:I<oga od n]ih _rr>Je po-,
znavao. Devojlka mu se preclstaviJa kao Dmg1ca Pr.av>ica i zrutraZila pmtnju do Baljaka, jer sutra moraJU
ooti u Fatmdci. Komrumlir N~kola je vee bio ooo njeno
ime, pa joj je oclg)Ovorio da to nece biti teSko. Por:udio lh je da pred·ruhnu, a lmda su sell rekao je:
- S~grurno sd gla!d.na, Dragke?
- Veruj mli, Joomrundire, jesam, pa daj akoo sto
imate, a znao:n sigrUJrno da nemate od·veC ni za -se.
Jedan od boraca je doneo malo kajmal<:':' i ko:r;md
je6mena hJeba. <?na je,, pak, .iz~ed~ .zaloga]a, [[J.r1cala
o uspes.ima d11ugili partl!Zaills'k·Ih Jedmiea, o uspehu na
Radovarn-Zclrijelu, o prilivu novih boraca.
- TaJko mste i jaca nasa narodna voj1ska, drugoVIi - oduse"lj eno j e zakljucila.
Sv>i borci su je pazljoi'"o slusali i rado=rulo posmatra1i. A kako i ne bi: Dragica je bila jedino zensko
ime koje se ~pamii:n.jalo u ovom kraju medu org"!'iza;
tori1ma UJsrt3111lka · svi su o njoj sliuSali i dosta znah, all
ju je mrulo ,Joo 'oct nj>lh ranije sretao. A bila je i izrazito lfi!Ja devojka: sa zlatmo~smedom kosom, prepJa.
nula od srtl'nca i vetra, viJsoka i vittlka ... Dok je govo·_
Dila skinula je sa glave sal. Na nogama je lmala bele
vunene Carape i opanrke. Volela je obi!Cne »hercegovaOke« pJetene 01panke, jer je u nji1ma hoda11a kao SJrna,
!aka i skokovlto. P<reko krankog ka,pwta je imaila pis·
tolj na gajtarnu.
- Kako ova Dragica govori a nlgdje da z~pne:
post joj njem! - sap<UtaH su bocci, diveCi se II!J6UO]
pojav•i, lepoti, recltos11i..
Po:fulegla je u rutrazari, jer druge nije bilo. Swazari iz siabod.ne smene su joj uStUjpiH lezaj. Ustala je u
zoru, bez poC<iJva. U pmhJ!adno jutro odredeno j~ neWlko boraca Milruiike cete da je prate do Ba!Jaka,
gde ce je pr;lhvatiti i do Fa:tmice odvesrti balj":~ki par•
tiizami. U Fatmiai je zaJkruzaJla veliku klonferenC>JU zena
i nije htela ni po koju cenu da zakrusni. Na rastan:ku
se po~dOC'avila sa loomarndi"om i svakirrn bOOC'C"'r:. Ruku
je stezala !lllWSkd i svakome gledala pravo u oc1. Kada
je zamicala iznad Zeljezni,Qke s:tanice o~en~ se i ~a~
hnu)a celtj koja ju je pogledom pratila 1 zeJeJa ]OJ
sreCan put na struzama bOJ:1be.
ST
�RADE SE JAVLJA SA POLOZAJA
Dok j,e Dra!giea, baveCi se, uglavnom, politiCki1m
do sel:a, od Cete do Cete, oodru.Z
i pqpreko jugolstoenorn Hercegovinom, njen bcrat Rade j e blo na polozajlirrna. On je blo po.!Jiti6ki komesar,
a Vojo PqpoVIlc kounaJUdaJUt sek1lom Tcrebinje-Dubmvnilk, gde 'ffil se n~estaJno voclhle bovbe. 0 bratu jedinou Dragica se dbwes:tavala uglavnom iz njegovili vojnih lzvestaja koji su stilza!li prurtljrs:kJim ru:kovodsUvilma
radom, »letela« .Qid sela
na terenu. Iistitna, on je piJsao :fs!<JljuCi:v:o o bo:ribama, ali
58
je i to bilo za nju dovot!jno da dakuci ono najosnovnije - da je ~iv i zdrav.
Ttre6eg februa>ra 1942. stliglo je od komesara Rada
poduze pi~mo, namen:jeno Operativ<nom s:tabu za Hercegovinu. To je tilpicoo "l"ojni izvestaj, aJi je iz njega
•sestra mogla da vi eli da je Reade dobra i da j e na tom
podrucju pot!il1Iicka situaailja Sllle bolja, sto j.e Dragici
bhlo doVIoljno za i!Sililrusko mdovooje. Evo izvoda iz tog
i:zveS,taja:
»1. Dvadeset seSilog januara 1942. godine desetina
PovrSike cete, koja se nal,l!a u zrusjedi na put Tlt"ebinje - DubrOI\l[lilk, ot\Oorhla je vatru na dva 1li w:na automobila lwja rnsu htjela da se na poziv za tave. Tom pr"lflrom j>II'Vd ant10 je wsp:io d<i rnna:me,
ali je nalkoo dva<1lri ]<J;lomevra, us1jed kvara, zastao u
· bllzlni n"'!'rijwtelj1s'klh snaga, "le se nlje moglo :priC:i ..•
Drugi au1Jo je umJSiten, posto su pm!hodno dilJiluta cetiJ:Ii toCika, aJku:mu:lator i sdediSta...
2. T1rt!dese1Jog januara jedna desetlna Po~~~rSike cete, i<oja se nallazhla u zasjedi na pu1Ju Trebinje - Dulxrovm!ik, pmlmorala j e vatnom i:z pusaka j edan luksurzni amo da z<istane. futnloi su legi1imisaa:Jii, pa ka:ko
meau njtima nrlJje bhlo nikakvillh sumrrrjivih lica, kao Sto
nirje bio s:urmnj~v ni sam Sofer, Do 'S'll svi puSteni. Tom
prill]kom je zaipilijenjeno: 515 •komada jaja, 40 komada .pomora'!lldi,ii, IS komruda sapuna za pmnje, 4 prazna dZalka ... Ovo je sve, po ~j£wi samih putnika, i:Slo
"a ItaJljane.
Pntnioi su dali 400 clinara dohrovoljnog pil:iloga
partlzanfuna kao borcirna za namdno osloboctenje.
3. 1Prvog ovog mjeseca 1postavljena je zasjeda na
;putu Trebinje - Dubrovnik (Radovan Zdnijelo [ Gluha
Smokva) od partlzana Povrske i Dzivarske cete. Oko
12,30 saljj naisla je kdlona ad 6 kaJmiona iz Dubmvnika. Kaan i!Qnli sru os,~aH na dalanatinrskoj S·Urarrll, a voj.nici su pmduzili .p~eSice ka Trebinju ...
1
Rezu11art: bo11be je: preko 30 mrlv'ih i ranj~ i~a
Hj,;nsJ.dh vo}nilka. Om koji su oSila1i kod ka=1ooa Jav.ili su u DtJbrovnilk i doili je pojaeanje od oi<o 30~
vojniloa, koji su tJ~pje11 da u kamione ~tllpa>JU po~
nulle i ranjene i odv;uilru >h ~a Dubr~. Borba ]~
1Jrajala do noci, a u 1JC1ku. n~OJ, od 9 1 po do 11 satl,
n"'PIPljart:elj je tulkao artil] er>JLS!k?'fl va:nr,om n~e polozruje ... U 1JokU bori!Je cula Se Viika o£1mra ID]l SU goHili '"ojiDiike sllom u b~ i S\P<f~aval~ eventJua1n~ predaju. Sa n:ase strane Jedoo pllliPtliZ:JJn Je laJko ran]en u
ru·ku. ..«
•
."
••
.
.
Komesar R,;de Ilravica o seb1 11cn:o m]e p1sao n~
reoi. CBJk se lz njegovll~ ~esta!ja ne viJdi m t~ da li
je uCest;vovao u ~iun okn:sapma. Alh to su on~ kop su ga
pdZJilavatl.i ~ali pos111e ~dbro. Jer .~~ar Je bi? uve!'
med:u pit"V'IIffia, u prii!OJ borbenOJ ii'I1IJU. ~ruto Je n~J
bolje i zmao •sta se tamo dogaaa, t!mkvo Je ;raspolozenje kod boraca i u narodu.
.
Prl'1i mestruj jos n:lje bio ni stigoo do Qulerail'ivnog staba, a oo je ,poslao i ~ru@i, 11. f<Jbruara 1942.
U njemu je i=edu oSillalog, p>sao:
» 1. p,nllikom nliiP"da na voz ULS!kO!Plie Hum zambljeno je 33 Jita'!lj:JJna, kloj1 su SJP'l'~edooi za Zubce ...
2. p,pillJ]kJom na11mda 9.. "'"Oil'! mJeseca.. na voz Uskoplje - Zel."':'iika za>rdb!JenO Je ~? It~lJa;na, od ko}ih su dva oflcrnra ... Italiijam su bll~.ran]ell';, r.a su _danals upuCeni, sa piismom, prel~o nasthv•polozaJa u Ltali~ansku komMIIdu u Dulb;r0111nmku. T•raz'li smo od Italijooa da dndu da pokupe mrtve i da ne. ;prave r"'P;esalije... Ovom prlliikorn bHo je 25 It.alfrJana ~11tvlh.
Za.plijen:jeno je: 41 qmSika {5 pe>kvar':"ih), 4 puSikomltraljeza (2 pokvarena), 50 do 60 bombi...«
U DOBRICEVU, MEDU BORCIMA
DdhriCevo je seLo na desnoj abali TnJblSr!jke, blizu Bilece.
.
T1alko se zove i mautalst1r, .kojd se nala~m u se.llll, na
vrhu brezuljika, podllgnUJt negde u XV! veiD:>· U feb':":
amu 1942. olkruzavallo ga o[')ooelo dtrve~e, a JIZcla~le .~1v·1
'ka,men. Dole i ni!Ze je kao ogleda!lo b1!s.1Jra Tll'ebiiSlnJ'l!~a.
Tu se nalwzio st,;b Bile6kog partlz,;nskog bata!JO·
na sa grtllpiOm boraca. Osrtali. b5J!rci sru JJU:It na poloZa)i·
rna, dliZ pula 1i pruge Trelbll1Je - BI·lec.a, ?stva;ruJuci zapovest da nepriijat<Jlju ne treba d:JJtl m m!IThute
mira.
59
�~ Odatle je,. samv pre drva dana, klrenuo na nove
zadatke rnlacli, odv;>znj Dalro Putica, pootavljen za
komandanta Qperwt1<vnog staba, za juznu Hercegovinu., Drugo~ su se m,grlili sa njim, pozele1i llliU ratnu
srecu.
panas je st1g!a .'?bavesrt da im u posetu dolazi ne!<o orz. obl~g pwti]'skog rul<Jovoclstva. Ubrzo se i\ulo
1 ko ce to bi1r:
.
. - DolaJZi nam Dragica Pravica. Neka se J ovo sprem'l za razgovor.
. Taj zadatak se ?dnoslo na Jova Vujno¥ica, zamemka .komesara bMalJona. I dodali su:
- ¥odi ra-Cun_a, ?ju ~ve in:teresuje, pa da te ne
nade nespremnog, anace tesl<Jo tebi.
. , J.ov.'! se malo zamlslio. Za Dragicu je ouo, ali je
~1cno n>Je porznavao ..~ao lsk:usni partijslci rukovoclilac
1 oCvrsnuo bora~, IDJe se nilkog bojao, nilje ni .Fmao
rarzl'?ga za. ~o, >~hl se u ovom slucaju, kao i obicno u
Eakvlm pr]likama, r:rlr>!emao, rarzmiS!jao, ;pravio bele.
ske. Istov~emeno, bro Je radoznao da vidi ru Zenu cuvenog bOI'Ca i partij•sl<og rukovodioca.
60
Kad je dosla u stab srdacno se sa svima pozdravHa i Z"ftJoeeJa nepasredan razgO<II'OI', kao da su srtari
~nanci. Govo"'ila Je o akcijama koje su irzvedene, pozelela da. obaveS'tr .~?rce o USQJe~~a njiho. · d•rugova
u S'Wse,<:lrnm po_clrucJrma. To su JOJ omogucih A ona i
kada Je govom•la o teSkocama na licru j e z riavala
osmeb kojri je ulivao snagu, veru u 110 da ce se sve
te!lkoC~ s:-vla~ati, da ce bi•ti nowh pobeda, sve eCih ...
PazlJ•Ivo )~ sLusala Jova dok ju je detaljno ~po
:mavao sa P!"l!ilkam~ n.a _poclru~ju koje je S'-'Ojim borb:una >>J?OJ.o;L;'ao" ~lleok1 bata!Jon, o ra!Sipolozenju Ijucl1 u po]eclioum selima, 0 mzanju boraca.
- A da li u sela ;.dete cesto, ciilllZe Jo,o? Da 1i se
narr:o:!_u ~ovo~jno .cest~,- jasno d detaljrro objasnjava
P?}IbiCka 1 VOIJ~a .S]liUaCIJa ~ ko tO cini ilz st!illJa, poimelllCilO? - ,Z"lP11lkdvaila ga 3e Dmgica.
. ~actne.n:tlk-·~om~sa~r~ je tiznosio svoja videnja. Mi~h~ Je. da s1;1 ~a ~ tacna, verovao da dobm rade, da
]e 1 UJego;' 012J;'estaJ polipun. A ona je, opel, posotavljala nova p;tanl~· uz obavezne svoje komentare:
. - Ne Slffi'l•J~mo- s~ .zanositi samo vojllliCkLm uspjesrma. Ponrebno Je rad1t1 sa onrladlnom sa zenama djecom, eto - sa cijelim nar:odorn, aLi, stalno up~rno
.paometmo.
·
'
'
.
!';o•le sastooika su klrenuli da dbictu man,stir. On
Je. V1se puta s~radao u svojoj dugoj i bumoj istoriji,
all su freske dosta dobJ:"o oouvane. Mnogi su tvrdi!i
da one prech<>tavljaju i weclna umetnicka dela. 0 tome
je· Jovo g:ovocio Drag;ki, a i ona je o tome, videlo se,
dosta omala.
- Vidite, ikako su kaluder.i 1l!llljeli da zive. Ovdje
im je bilo lidepo - sal~a se Dragica, dok joj je pogled setao nelrud po d'V<l'risbu, kao da je nekog trazila, ocekdcvala.
Nel.oo je zuonuo da je ona o"de, sem ostailog, dosla
i da wdi Doka Putrlou. 6uo je, crece, da su njih dcvoje
vereni, u Sta nd1je ltOn:o stgurffil, jer je to sam:o Cuo.
Oni koji su to culi pozeleli su i da je tai\no, jer su
Boka znali kao ces.tlta i hrabra coveka i l<omanddra
jos iiZ akcije na Radovan-zoolje1u, a o Dragici su culi
samo naj-lepse .
Dragica je rarzgledala selo i okolmu. Svldeo joj
se kra jolik, iako j e bio februar. Ali s uma ruj e skidala
rMne brige:
- Zao mi je, rurugovi, suo ce i vaS bataljon morati da napusti ovako lijepo mjesrto!
Doma6ini su se SIITle.Sikali, ne tugujuCi Sto Ce tako
bdti, jer ce se slobodna teritorija proshriti
. futog casa zamenlka komesan;a je jedan horae p<>vukao za rukav. Ovaj je zaSI!ao, i,;makao se.
- Ubijen je drug Dol<o Putica. Cetnioi su ga ubili u Ljubonriru. 0 tome nil<ome ni rijeCi. Upoznat je
samo komandni kadar.
Dragica je obiolazila Dobvicevo. Razgovara ponovo sa boo-cima. Hrab.rila ih, .prilpremala za nove okrsaje.
Odatle je klrenula na nove zadatke. Jovo se nide
usll]dio da joj saopS!i vest o Dokovoj pogj;brjli, rezonujlll6i da za takvu vest, uostalom, nilkad nilje kasno.
Svejedno da li su bdU verenici iii ne - bil; su, slgurno, pravQ l.rorniun~Siti, poWJdani i blisOOi vojnici iste
re-.o1ucije.
CRNI OBLAK PUN GROMOVA
Bas tlh dana je, na sastanlkru u Lastvi, anali.zirana situaolja u trebmjsl<om kraju.
- U Lj>1bomiru stanje nije nwjbolje. Tamo rooramo hiui oprezni - upoznavao je Luka Vui\dnic. Cemici ddZu glave.
Dmgdca je dJrugacije m]slila:
- Nemoj tako, drute Luka. Mi se u Ljoubomirce
moZemo pouzdati.
61
�bwlv se v~se dvkatza v valjamosni i jedme i cfumge
ocene. Dragica je 01s1tala PJ:ii sv:ome. Lsk:uSI11Ji ratmik Sa~
va KovaCevrlC, lrojl je prilsnJJstJviovao sa'Sitantkru, rekao je
da je s~tuacida »dosta dolbra, ali ne i idea:lna«.
SluCaj[]() je Smra izaSalO varn, ali je Dren ka:snije
uleteo kao pu SCam.o zumo. Vil'ata za njim su tresnula
1
62
svom_ snagom.
. - D.nl\gJO>'i, nmjen je Majo Benderic. Mu6ki ranila }>ipeta kolona« u Ljulbomiru na!Seg d.Sitaiknutrog horca!
- Ma? Maja? Na8eg Maja! - zahrruto je irzlustila D.ragica, sada sprremna da don<Jl<le irzlmell!i ocenu
o stanju u Ljubomi!l'll.
- Diltligovi, bil]j smo ;pog]feSrr!o in~orm1sani o stanju u ljQ]b.omJimskom loraj,u - b.rzo se ipl'ilhrao Sava
~~ace~c. Sad nilj e prilika da se jadamo i p!t"ebacuJemo jedno drugom, vee da kaznlmo izdaju.
- J,oo nismo ni :pocelj V<JI]ke bi1Jke a vee gubimo
najbolje drugove - Q!J001ceno i za!brilnuto se oglasila
Dmgica.
Svi1ma je bilo .teSko, ali Sill ratni uslovi nalagali
da se i trul<o ll<jpovoljrrii iJzveiitajli prlmaju pdbrano i
razumno. Lpa!k, D.rag±ca se nije mogla 112><kzati.
- Treba 1ilkvicli,mti 1Ju bamdu. I to odma!h! Dro-
ge nam nema.
TeSkn se ffilk.i:la s 6linjenioO!Ill~irrna ~dajnilka,
iako je OOLa srvesna da su gubici n
· ovnos1t na Sta
je, uostalom, i druge UI)Yozoravala. Za n ·u je s~a:ki. borac bi.o deo zajetdniOkog bi Ca, nezaunen 'iv rojnik revaluolje. Dna je C<>S>to ponavljala:
- Svaki oovjek nam je d<ragocjen!
F'ola casa kasn]je s<VLgaJo je lruniLr <ilz Za"IOa<'la, kod
Biiece. U najik!ra6ell11 je dbavestio S.avu da lta]ijamd pripiremaju nai)Jad irz Biieee preku Zavoda - u pr:wcu
TnJbinja.
Na tu vest IDO'lllandanrt:i bata!lj ona su odmah ustali
bez komarr1de.
- Za vas Je dogovor zarvrrSem. - rekao ilm je Sava. - Na fOJorut, dra.I!JOW, i drzite se kao lavovli!
!'Joodor olmJipatonsikJh sn.,ga je sprecen. F'.ored vece koHcine ]a!kog oruzja paDtizani su za,plenili i dva
t"'!'a.
Dok su delov; jedinica jos drzaJ!i pdlozruje u Blranom Dolu, jedmog r:mog juto:a predstraze su pit"lmetile
gDUI]YU ljucli looja se pit"eko smezne visoravni probiljala
ka linijL Sta;reS<ilna preds·.traZe je izaSao da vidl o Cernu
se rad•i. U dalj•ini je pit""'J'OZI!lao SaiVIU Kovacevica.
- B~o je s·trasan. Namustiv se! ~ao = i oblak
pun gromova! - seCa se to,g sUJsreta Ltuka VuOitniC.
1
OnulJeni komandant mje mogao da se pomir~ sa
isti.nom da su Cetnict ubih i poprularnog rukovod'roca
Doka Putiou.
Dragica j e iSla sa Savmn, potresena i tru:l.na. Od
Lastve do Branog Dola n}ih dv:oje su, .sa malo.I? prat-·
njom, putovali celu noC, mada ta udalJenos.>t nilJe. i,!lk?
veUka. Na Branom Dolu su se samo kratiko zadJI1rzah,
a onda Zurno otiSli dalje. Na sneZnoj belini dugo su
se zapaZalc naoCitc figure Save KovaCeviCa i Dragice
Pravice.
Branko Sotra: KOLONA
63
�64
ZuTi[a je u LjubO!Illlir, ne sluteC:i da ce i sama, sa.
mo nekollko meseoi kwsnije, nas1Jrada1'i bas u tom,
slobod»rsloom lorojru, od ruke doma6ih irzd,jnika koji
su ubHi i Pmiou.
»Kom>mdant OpmatJiw10g staba za Herce!J(l'Vimu,
Doko Putica, ovc!Jje je dosao da pomog;ne u sredi¥anju
politickih pl'llika, pa i da pdk!uSa da ceiJniCku g1Ilupu
prldoblje za saradnju sa pwtizanimla i boi'bu protiv
okupatora<< - piSe lvo JenkiC u knjfuzi »Hercegovina
u NOR"'Iu<{. >),Smarbrallo se da Ce 001 svojj.m a:utorittetom,
posebno kao alolliw:ti vazduhaplOVill!i karr>et»n bivse jugoslovenske ¥ojlske, uspjeui da uhljed:i zavedene !jude
da stupe u partlzan~e jedlnlce, da iml dokaze kaJko
seljaci i nemaju drugog puta za svoj bo1j; zivol«.
futica je odriao kanferendju u Domasevu. Raz.
gov»rao je sa mogim LjllUbomiJrdma. Ve6ima je prihvatila njegove »rgumente. A:li mu se zestoiko supTots.taiVilla ce1lnicka gl'U!pa Sava Kovaca. Sutradan je Putica kretllllo pnJko sela zdrij elovica, sa zamj enlkom
komMJJdarna par1Jlzan&kog bataljana Tr1pom ZotO'Vicem.
Nlje htio nlkakV!U pratl!lju. ISH su sQobodno. Ali je
njegovo kretanje prwtlo cetniCk.i kolovoda Sam Kova.C.I21nenad!il:i Sru ga na ul(l!Zu u selo ZdrLjeLo~ri'Ci i mucki, k»menom, ubili.
fudaJjnlika Sava Kovaca po zava!la je samo gru[pica Ljubomiraca, dOk je ve6ina ljludi i<Z ovog kraja
tada hila za bODbu pmtiv okUI])Mo i s¥ih nj.iho¥ih sa·
~"cmika. U tollko je i Dmgiclna
cena o poli1lickom
stanju u Ljubomim Mia tacna, ali joj je to hila slaba
s"tisf»kdja, jer Do'ka Fwtice vise nije bilo medu saboralma, !ito je nju teie nego lkog pogodilo.
HITNO NA FRONT, DRUGOVI!
Nakan tog zlocima cetnridi su se raz!bezali, ali su
neki pohvatani. Hitno se sastaJo narodni sud. VISe
njih je osudeno na smmt. Odluka je odmah, javno, lz.
v:r.Sena.
Dak je trajao obraeun sa cetnii\klm kolovodama,
pocelo je <>loupljanje politickih akltivista. Stlgli su pozadiOJJski radnici, poHNi\ki komesari i komandanti jedimca. Podrobno Sill rae.motvli poli<Dii\ku i ¥0jnu si tuadju, Wkazujru6; na cetnii\ku i:zdaju, koja se prikrivala
paro[ama o tome k»ko jos nije vreme za borbu protiv OlkUipatora, kako bovbu 1Jreba vod]ti za SI'ipS1vo a
.ne za bra,tsrtvo i ravnO{l>ravnost svih naroda. U svom
delovanju cetnici su se, medu1Jim, korisNli pred n"rodom i nekirrn greskama ustanika, zbog cega je ukaza.
no na potlr~bu viSe ela9ti6nosti i is>tanCaniji s1uh za
promene koje nastaju u razvoju dogadaja, u shvatanji·
rna !judi.
- Mi im»mo velike wspjehe, ali ne smijemo za.
boravljati ni na greSke. Neke, koje smo imali, ne hi
smjele da se ponocve, imace cemo !jude odbiti od se.
be, od borbe.
Savetovanjem SJU, na~meniCno, nukovodiili Mira
Fopara i Sava ~ovacevic, Dragica je sedela izmedu
Save i Petra Draps·lna i pazljivo pratila izlaganje svakog govomnlka. Traiili su rec i mladi komunlsti.
»Nlk,k'Ve bole6iva&ti prema lzdajnicima; oni su
jos gori od okup,1Jora!« - hila je njihova ocena, holje reCi zahtev za energiCan obraCun.
,
Na DragiCinom lieu se pojavio diskretan osmeh.
OseCala je da su to &tasaJH novi borrci, 51meH mladd poli1tiCari, iz Cega je zakljuCila da je njen rad sa mladlma bio u~pesan.
Na odlasku, Dragica se, po obiCaju, pozdravila sa
svima. Posla je siguma u to da se cetnioi, sada proredeni za glaVe kolovoda i sabijeni u miSje vupe, viSe
neCe oglaLSiti. M1ladim komuni·stima, koji su pokaiZali
punu zrelost i spremnost da istraju u bovbi da se bez
milosti obra6rmavaju sa izdajnicima - najCvrSCe je
stezala ruku. I, kao i uvek, nije zaboravila da upozori
na brigu o po!iltii\kom i vaspltnom radu sa mladima
kao glavnom snagom revolucije.
D.Zrlrvansika paJPtilzruns'ka Ceta trulrode se ohra6unavala
sa doma6irrn iC~~dajniclma. Neko!nko cetnickih kolovoda
je uhvaceno, a jedam je u~peo da pobegne. U borbi je
pogi111uo i vredan i Stmeo orn1ladimac Dar,ko UrliC iz
Dubmvnika. Sahmnjen je su1Jradan, na seookom groblju u Poljiou. Borci su se postroj1lli Olko gJ'oba, ispred
mase meStooa.
- Nema rijeCi ko}illll.a se moZe itSkazati naSa Zalost za drugom, za m•laJdim junakom; nemoguCe je
naCi rije6i za ve1i,Cinu i·deala za koje se on, drug Dar~o, sa svima naana. borio; nemoguCe je na6i re6i osude 2l3 cetniCku izdaju - dostojanstveno je govorila
Dragica.
Culi su se jecaji, potekle Sill suze za d•rugom i
borcem. Onda su odjeknuli zvuci posmrtnog marsa.
Svi su pevrui tuznu i wzbudljivu pesmu koja hrabri,
opominje. To je hila P'rva Zrtva i Zalost ave Cete nakon viSe uspeha i mnogo radosti. I dok su barrci s~
hranjivali svog druga, Italijani iz garnizona u Treb1·
5 Draglca Pravica
65
�nju sru narcfu'-aH, sa Cetniicima i ustaSama, a topovske
granate su pa;da<!e oko grdblja.
Borci su ':i\ur1ili na front. Sa njoi<rna i Dragica.
IZ NEPRIJATELJEVIH IZVESTAJA
66
Usta8ka fuoma;nda u T'rebillljou gTozm:ica'l'o je sastavljala ]zJveS·taje o pr.illilkama u ovo.m k:raju, bojeCi se
da<ljeg toka doga<la:ja, osec"(juci snagu naJnoda, moleci
pOimoC sa svilh SIDrama. Boje6i se »o.drrnetnika« i »band:i((
i u zelji da sto pre clob;jou pomoc biJo sa looje strane,
neretko sou u<vecaval; bmj prlilpad<>lka p-:izaJnstk!iih j edillica. Ta;ko u svom ;zvestajtU ad 9. mamta 1942. stoji:
»1. P.oclroucje ob6lne Lasltova i podtrucje oru:Znicke
posctaje LaJstva Csa!da napusteno) ugmzaNa loomunisti6ka banda na celu i pod V'00S'!V1om Save KovacevJca
zv. »M:i!zaJra«, i·z sela Nudola, ob6itna Graihovo - Orma
Gora. Ova banda se g,uslo~i od, po pni<lici, oko 1.000
odtmetnilka. Svi su loomnnisti ...
Ova baJnda ugmzava zeljelllliCku prugu Ttrebinje-
nas sa stJrane ilsti!h nd1Sta nije podluizeto da se S1tarnde
rpopravi da se odmetJnloi otjemju i podrucje lootara
oCiiscti ... UmJesto da se od nje:nog clola!ska sta;nje rpo·
rprav,i, ono se pogorsallo. Jer, do njenog clolm'>ka put
Trebinje - Dubn:wonilk i ze1jellllliaka pmga Tlr<lbiin!ie Dubrovn1k b:i;li s.u nesmetamd i stilgruJmi, a od njenog
dolaska Jlll'Omet (pUtem TTebimje - Dublrovmk je dlm·
sta<vljen 1lbog i<otrnunilst]i'lki'h a!kolja, a zeljee;DJicki piromet TtrebimJje - Dumovrrrlk svalooclnevno se uwoza<va.
\';rse se sWine odmetrrricke pljaoke vlakova i ubijanje
naSi'h i sav~i1 0ki!h vojniJka ...«
Onda mdllba, jam za pomoe. l'ot,p]sani UlStaski
zapovedTIJilk iz Treb1nja je, na kraJju :iiZ'veStwja, Ulporz:o~
ravao i qp.om.]njao:
»Ovo Sltalllje je nepodmoS.ljJvo i alko se ono
produ~
zi imat ce V1I1l0 teskih i stetn:ih posJ:jedJica«.
S dmge stram.·e, jedinice .nove revoLuoionavne viojske, na>daihmrne lj.,ba;v:lju naroda, sva!kodnevno su beleZile no•ve pobede i tako, sem osta<log, prooobljiwale
snrah Lta!liojam.a, USitaSa i CetJnilka. Uz to, irzahrnni sru
nov:i naTodonoaslobodtilaCki oclbolri, fiormirani noiV'i bata;ljoni tpartizana ...
Bhle6a, na kojoj se uo:bCe ne ohaN'Jja p.romet ... I1sta
banda unistitla je hidmcentra<lu u P.a;kesu koja je dava,la sv&jetJo za TLVe!b1iroje i pogon vodoarpa na Vrelu
Oko ...
2. Podtrucje obclne Grab-Zubq; ugrozava konrunisliCka banda [JOd vodis<cyom StpaJsoja Spaka, da!ka pmV1nog fwloulteta, rodom 'i~" Graba, kotar T<rebmje .. .
Snwge o¥e ba>nde b.mje 1'200 dto 2.000 odmetnika .. .
3. Bodlt'Ucje olbcine TreJ'\illlje i S=a, te rejon oruZill10ke pOIS'taje TII"eibiilnde, Lvarnica, Dobroman i RaVIIlo,
Ug'l"ozava fuomQIDi~1li6ka bai.da pod \Oo<lstvom Rada
Pra;v1ice, bri!VSeg sudca irz BileCe, kotar Trebi'nje. Sa is.tilm je njegova seJS'tlra Dragica, koja je s1!lrSHa fi'loZ'ofiju. U njegoCIOoj bandi funa ve6i broj prvruka klomuni"
s1ta rl.iZ Hercego;v1ne, Orne Go..ve i OS!tali.h krajeva na.Se
drzave. Jadna ove baonde broji se na oko 1.000 odmetn!ka. Ova banda ugrozava ze:ljezniCkou pnug)U Trebllinje - HUIIll - Zavala, Rum - Us,kJqplje - Gmda
- Us:kotplje - Dubrov:nik, te pwteve Trebmje - Dubrovnilk i sru okl01icu .. .<c
To Sto je PaveHC
Hero~g;ovim.u
»Stavilo« pod italiM
jllillSku vojnu llQ)Ta¥rU ni1je mu niSta pomogl.o. StavriSe~
situadja je biola jos teza. 0 1lome je ustaska komanda
iZ T.rehiDja ,p:iJsa•la:
»U m j estJu se nalazi save.zm.,iC.ka :iJtali!j a'!lska divilzi
M
ja ,Marke' sa ogromnim brojem vojnika, ali do da-
NOVE POBEDE I PRIZNANJA
Na zegulju, na putJu Lj.ubmje - Stolac, Si<tnloki
i Ljublnjl,ki batalj•on su umistl>i nemaofuu atUtokdonu,
Sto je nemaakil. ofi10i1r za vojllllU p;rif\ll!'edru, kajpetan Hajs?
ovako op·iisao:
»Oko 4 km iza Ljubilllja, na jednom platoou, lza
kam.enja!ra je limnenada atvorena vaotJra. Ko1oma se billa
ramuklla na oko 800 met'""'a i odmah j e dtabi!la vmru
sa desne .srtJI'Iam.e, ffiz n€1pOis1redrne blitzlline. Za -krrattko we.
,me ana je na ceJ.01j drulbini napa-dnuta, zatirm. sa leve
stram.e kao i sa Cela i zaCe~ja. P:osle troCarsovne boJfue?
i<aJd je doslo dto opasnosti ad nescta;nka nrunidje, na<redtnik Leka je sa jednim kotitma, po&to je pniklu[Jti.o
leseve monoolkllis<ta i motoclkle, <izNtrsio prodor, pri
cemu je ddslo do dali'lh gublta;ka u ranjenfun i poginUJHm ...«
U tad bonb,i je unlMeno 12 nemackih karrniona, dtok
sou torvami cluvana koje su rpreV1020il>i ,iz Ljubiln!ja Z8[Jlenjeni. Poglnulo je 27, r;mjeno 12 i za;rolbljeono 45 nemaakih vojnika. Z8[llenjeno je: 3 mltralje:za, 11 ;p<tlskomirnalje:za i a;utomata, ako 60 pusa!ka, 20 pisto1ja i
Cetfri
s•
Tadli.os~tarnice.
67
�68
Sredinom marta u selu Betkovi6itma, kod StJoca,
prikupilo se toliko nemaCltih i itaiijanskih zwohljenika da je Operativni §t"b NOP o<1reda za Hercegovinu
mOrao da formillrn. po1seban zarob1jeni0ki logor.
Krajem mwta kod sela Vlahoje, bli= Hilece, dva
hercegova6ka i jedan cmogorski partizansiki bataljon
S!PreCi:li su 56. pruk divi!Eitje »Marke«, oja6an sa 4 tenka
i ·Cetnicima, da W:ade ilz BilleCe. Nakon desetoCasovne
b011be n'1J)Diji>telj je bio p.risi'ljen da se povuce, uz preko 70 mrtvlh i ranjenilih. Za taj dogadaj se daleko culo, a <1rug Tiro je liono pohvalio tu akclju.
Poce~kom a;prila u gomjem Gatackom polju razbijen je cetni6ki ga1acki odred i oslobodeno desetak
sela; ostatak od oko 400 cetnika po<VlUkao se i podvukao pod slout italijansko-domobranskih gal:1lrizona u
Avtovou i Gacku.
Uskoro je irzvrSen demonsrtradiVIIli napad na italijansko-clomolbr=ska uporista spo1ljne odbrane T,rebinja. Ita'lijanima su naneti velikJ gubici, ali je u toj
borbi pogmuo komandant bataljona »Luka Vukalovic« Majo Benderac (proglasen za narodnog heroja).
Za gru[pu Italijana zarobljenih tih dana vezana je
jedna zgoda u vezi sa babom Milicoon. Ona je doiila
u Stab i donela sdnu Rac1u neSto hrane.
- Sjedi, majko, da zajedno jedemo! - rekao
joj je.
Sela je, gledajuci ponosno u sina. A on je naTedio
da dovedu grupu Ita!ijana. Poceo je da deH hranu
d.rugovi•ma ,~·
zaroi:Jljenicima.
-
Kuk
sine, za.r ces i njih da hranis piletinom
zacudeno ce baba Milica.
- Neka, eka, ne brini! I to su, mi>j,Joo, !judi odgovoJ'io j'Oj e, smeSkajuCi se.
- Blago ·eni s toborn sine, vazda li si mi smiren, m~ka srca kao u janjeta, vazda PTaviCan i poSten
i zmaS Sta hoCeS. Za tebe se manje boJim nego za
Dragu, jeT ona zna da b'->de i prijeka. Krv je predaka; sva je na onog djeda Ljublhratica sto se krv,io sa
Turdma. Ona je vatra djevoj-ka: zna da voli i da
mr.zi, okom da zaZeZe~ ri!jeCju da posjeCe, pa moZe da
prenagli, pretjera, a ovo vuCja V!femena, puna iskusenja ...
- Neka, majllm, neka, ne brini ni za Dragu ni za
mene. Tu je Partija da ni>ill ne da pogrijeS.iti. Sarno
ti id:i ku6i i Cakaj nas, vratiCemo se mi, sigurno .. .
Pocetkom maja irzabran je Okru~ni komitet KPJ
za juimu Hercegovi111u, a za njegovog sekretara Dragica Pravica. U komitet su izabra!lj i drugovi Todo
i bijelom po acorn!? -
Kmrtovic, Cedo K"Por, TriJpo sarenac i Milerrko so.
tra. To je za Dragiou bllo veliko priznanje i jos veca
obaveza.
OFANZIVA »TRIO«
Pocetak m"ja 1942. bio je i=etno lep: weme topia, nebo bistro, zelenilo osvojilo, ptice neumome u
pevanjlll. Bilo je to pravo hercegovacko prolece.
SelD Zagora se pr1prema1o za konferendju Zena
sa oslobodene i neoslohod:ene teri'iorije juZne Hercegovine. Delega1kinje su pristizale, ka=jiU6i o veHkim
teSiko6ama koje su doZivele dok su se proh1jale neretkD i kroz nepri:ja1eljske polozaje - samo da ·bi
sHgle. Ponegde se moralo probijatj i nadomi>k tiStaskih i italij an&kih bunkera.
Konferenoi1ja je odrZana noCu, u S·koli. Uvodni referat je podneo Pwle KovaCeviC, a zatlm je UJZela reC
Dragica.
- Ova nasa borba je bltka i za slobodu zena, da
Zena bude ravnqpraVilla, da i.ma pravo na svaki posao ... Ne maze biti slobodne zemlje ako su u njoj
Zene robovi.
Delegacije se rulSIU ni mziS!e kada je stigao glas
da su ok~patt!ori i doma6i i!Zdajnici zapoC:eli novu, veltku »tre6u ofaruzivu«. Ranije &u u ofal.lZ)i'Vama protiv
'Pantizana uCestvoiVali ltalijami i ustaSe, a ovog puta su
ian se .pridruZili i Cetnici. Svi su, noSenj rnrZnj.om, krenuH p.rotiv partilzana, i to u weme kada se u Herce·
govini pod Zi>Stavom NOP-a bori'lo oko 10.000 bo·raca,
svrstanih u 8 udamih i 14 terenskih pavtizans,kih ba.taljona. Taka Sill stvoreni povoljni uslovi za na.pad na
Horae, jeooo od najjacih ustaskih UiPOri!lta i krupnu
kost u grlu pwtirzanfuna, jer je oko 1.200 ustasa iz
njega ometalo evrsce povezi'Vanje velikih slobodnih te.
dtorija Hercegovine, Crne Gore i Bosne.
Odli>skom jaeih pi>rtiz;>nskih snaga na Borae, neki
delovi slolbodne tedtorije Hercegovine ostali su, meduti.m, sa mali'm Cetama, Sto je neprijatelj i1skodstio
i brz!1m prodorima oswojio dobar deo slobocloe teri·
torije, spalio mnoga sela i stanovniStvo masovoo intenn:kaoa.
Horae je pao mno irzjutra, 18. aprila, odakle su
partizani Nrenu1i u nove bitike, na sve Sl1irane. Redali
su se uspesi, ali i p!iolazni porazi.
69
�U b0111bi na pit]tu Nevesin:Jije - Foj1nica poginulo
je 60 a zambljeno 50 ltaJ!ija!IJJsklh vojnilka. Zau:>lenjena
su 2 te!lka m]!Jraljeza, 60 p<USaka i 60 to>vara rame voj.
nii'lke oprerne, ve6ilnorrn odela i cebadi.
Jumohercegovaeklj oclred prodirao je na neosloboaene kirajeve jume .Hercegovme, s ciljem da pod
kontvolu sta'l"i zeljezm<ilake evo11ove kod Huma i Us·koplja, dcJk: se drugi deo prabijao ka Konavlima, s cliljem
da irzbilje na mOOisklu dbalu.
Sedmog maJja na porurucjru AJV1Jovca pojacvilo se oko
1.500 Hali(jaJDa i 300 cetlnika. l<Orenru•1i sru ka Upn'ilk.u
i Samoboru, ubidaju6i 1j~~>de, pljaCikajuci kluce, paleci
sela, UJZ velilke sopstveme gubhke.
Od Mostara ka NevesdJnju grablo je deo ita1rjanske div:irzije >><Murtie« :sa 70 lkam1iona, 30 •motocilkla, Ceti!ri tenka. Borba je ces~o voaena p~sa u pvsa.
U clrugoj pOilovino m"ja italijaDJs'ke smuge iz CaJ)Jljillle ~oko 1.200 'I"Dj.nilka) takoae su se ukLjuC>le u ofanzi'I"IU protiv NOP--a.
U sadejiSt'I"IU jedi\Il;ica itallljaJnskih dillfirLija »Kacatore dele AILpi«, »Manke« i »Murde«, ust~Sa i CetnriJka
70
-
poCeo je koncentriCan napad na ]stoCnu He:rcegovt-
ruu. Bo~be su vodeme bez predalha pu:nlh 8 druna. Italrj<lJili i cenniC:i SIU u 25 sela '1J'allli ol<o 1.000 kuca.
Italiijani su na planini Cemernici uniStJili jednu naSu
bolnicu.
Dvad<lsetses~og rnaja .delovi lWNjaMke di<vieiije
»Matr'ke«, Cetni•d i llll~tatSe ovlladaUi su La1stvorn, a od 31.
rn,;ja i de1om sloborrune teritorije imneau Treblnja i
B]!ece.
TreCa neprijateljs.ka ofam=ziva, ta}no nazivnna »Txio«,
S\Ve vi1Se je ~ra:Zav:ala StVidje teZiSte u dejstvi,ma na
ercegovi1ruu i Ca.mu Goru. Zama:hu ofam;irve irtaiJ:1jan. faiSifs1:a i USitaSa znaCaJjno su dqp['.ifneli Certmici,
su ce1o proleCe, uz svels,t.ram.u pO!ffioC J,taUjana,
su pa111tirzarr:ti cr-artovali, radiH na uOvrSCenju svrojih
ka.
1
JA SAM KOMUNISTA!
Otkoad je !POCeo u&tanak ova je bhla nruj,teb situ·
acija. N<jpDlja<teLj je osva!jao, jedan za rurugirrn, delove
osldbotleme teritorije, pa!leOi i ZareCi, saJbij:ajiu6i narod
u '"begove. Zlbog toga SIU se hltmo sa~ta]j poli~1okd i
V.ojni l"lllk!OV!odiJoci. Dragi1ca' je s :ieluzetnam paZnjon1
sliuJSai]a uCe:smJitke u dilslkrulSiji, a zaHm je i -sama u1zela
�72
reC, onaka sk11omno odevena - u vojrniCkoj bluzi, sa
pistoljem na opasaau. Govorila je tlho, stalozeno, argUJmentovano:
- !mali smo puna u51pjeha. Narod je sa nama.
Neprijatelj cia sada nije imao u51pjeha. Ali sada nastoji da mus ra0bije, opkoli i 2lbije u uSiki ·kmug, sa
ma•lo mogruCnosti za manew'i1sanje ...
Izrazila je uverenje da se sa svim snagama rtreba
probljati u pravcu severn, prema Gaoku i povezati sa
Operativnian Stabom.
- Svi treba da krenemo za Bosnu, a odande cemo se vratHi oceliceni - bio je njen za.k!ljucak.
Dogovoreno je da se na ovom podrucju zaclr:Ze same mwnje grupe pootizana i jedan broj poliltiokih aktivista. Za n<wrijatelja mwnje po,.muti borci pocice
privremeno svojilm kuCama.
·
Glavnina partiewnskih jedinlca l<lrenula je u susret Vrhovnom stwbu Narodnooslobodilaoke vojske Jugoslavije, preko Gaoka, ,ka Zelengori. Ali ni jednima
ni clrugima n1je bilo lwko. Pwrtizanske grupe koje su,
ir.zo1Iovane i nepovezane, ostale na terenu, padale su u
TUke neprijatelja, a ista sudbina je zadesila i vise poHtiokili aktivista. Narod je bezao nellil.ano kud. Zbegova je bHo na sve strane. Plac i jooci su se razlegali.
Tako je bi'lo i u MioniClma, gdje su I.talijani zaposeli i Cuvali most na DraZin-Do1lu, dok su Cetmici
nadirali s druge strwne. stektanje mitraljeza i .i~ka
~opova cula se sa svih stJrwna. Narod je bezao ka Slivnici i put Mionica i Trebin}ske sume. Kalona lzmorenlh se tesko kretala.
- Dje su me>ja cljeca! - mclilsa'la je baba MiIica, ne ,pomi!Hjaju6i na glad i mnor.
. Sa njom je u 2lbegu jedna od cerki. Nasle su se
u 2lbegu u Poljiou. ISle su ad· grupe do go:-upe, nada·
juCi se da ce videti R"da ili Dragicu.
- Marne! - presekao je babu MHiou poznati glas.
U susret irn je trcala Dmgica. Prepoznali su je
tek bda im je prisla u neposrednu b!i.ziritu. Na glavi
je imala maramu. p,rigrlila je maq,ku.
- Gdje ces, majko?
/
m
- A gdje ces ti, zalosua ~- ka?!
Urnest-o da cenku poJj..,bi - ujede je.
- sta je, marne, msto
ujedas?! - pitala ju
je, pokusavajuci da zadrZi osmeh.
- Bolje da te ja rubima zakoljem nego da te
oni krvnici muCe! - .i2lustHa je majk.a, naslu6u}uCi
jos vece zlo.
- A'H, ne boj se, marne, ti Ouvaj ~ebe, a ~e~i
9ta god bude - nece mi biti tesl<lo. Nece me bol]eti.
Ja sam komumlsta ...
- Eh, klomuni,sta! A gdje je moj R.vde? --;- pitah
je maj1ka za jedinca sina, na sta joj Dragica nl]e Zlilala
da odgovori. ~pak, .procedila je:
.•
.
- Marne, rekla sam ti da se ti parz>s, a Rade ]e
na sigur.nom mjesrtm. Ne boj se za nas dvoje, mi smo
sa dllllgovlma ...
CUDO OD DEVOJKE
Krajem maja, u jeku neprijate]jlske ofanzive, _Dragica je st1gla u rodni kn>j, u zelji d~ :pornogne !_Jude,
ohrabri ih u ovim nevoljama. Posla Je sama u ]edna
ad sela. Domacin joj je izneo kafu, ali se ova nije ni
ohladila kada se na vratima pojavi domaCin sa
Cetnicima! Nije stigla ni da se okrene - a Cetnici su
je zgrabili.
Odanah su je S{]Yroveli u zam<no~, u Zubce. Se~ra
Danica, kada je cula za irzdaju, pohltala je kod Dragice, UlPlaSena, truZna.
- sta je sesnm, sta si se suuMi~a?! - docekala
ju je Dmgica. - Nemaj da se sekiras; J?azi na 2ldmvlje na djeou, njili imas, u njih se uzdaJ.
' Nekoliko trenutalka kasmje itz cetniokog ZaJtvma
se zaorila sualma, partizanSika pesma. Oni koji su Dragiou znali i slusali laJkJo su .pre.pozn<illi njen glas.
.
Zatv= je bio pun kwndidaJta 2la slllliTt, ali su se IZdajnici odmah okomili na Dragicu. Ona, pa1k, nioe yz~
stlla ni reei koja bi ian hila od biio kalkve konstJ.
Plavokosa devojka dala je :primer neuiSitrasi<Vog, hemjskog dr2amja kornunls,te.
»Svalki dam njezhniih rmlka ':' dui\mwnsk~. kazamati·ma IPredstavlja zwseiban ipOdvtiJg, rzasebnu tpriOll«
zaplsao je M. s·atra u knjizi »NBJsi heroji«.
.
·Pwrtizwnske jedi!llice u lstoenoj HercegOIVini JOS
su oilizava'le slobodnu terit<>riju, ali je i partizoosika
bolnica u ZviJjerimi kod BHeCe, i~mala sve viSe posla.
GlalWli lekar u njoj blla je Dwna Bjelica - Pecanac,
koja je pmvo ·iz studentske Iolupe krenuJa na prak~~
- u rodni kraj, u borbu proti'V okupato<e~: U to;biCI
je nosila skronmi studentski instrui?-en'tan] - pmcete, makruze, neSto lelcJava, ma1o zarv.O.Ja.
U Zvijerimi je bila >~rava« bol1n~ca, sa dve s~e
u kojima je na1mpmo oko 30 vojniC!kih kreveta. Tu ]e
73
�74
bHo dov:aljlllo zavoja, vlaJSti1a kuhiiJJja, onganilzovooo
Sllla!bdevooj e, a neolphodoo nameSt>~j Sill sagr>~clilli sa:
mi tSeljaci.
Sa odv:ijanjern n<wrlja.telj!ske ofanzive ~rmldavima
el<lsplazija se sve j"Sillije cula, a u bolJnioi Sill ranjen:ici stifza!li u srve veCem b.t1oju. Sa teZim ramjenicima
je stlgao i pomati mostaii1Slci lekar komumilsta Safet
Mui'kic kome se Dana veoma obmdova'ia. J edl!le veCerj u bolnirou je st1gao i Ralde P.ravica, po drugi put
nmj= od pocet·ka partizansl<Jog vojevanja. Sreoom,
rana nije hila te5ka, ali mu je bilo neopholdno krace
leCenje i rn~11ovanje.
Boribe nlSIU prestajale, Nei0vesnost je hila sve veGa. SnaZan CetmirCki obruC se stezao oko Zv:i'jedne.
Cltav 'doo Sill vodene bovbe neposredno oko bolinice,
a naveee je oplooljena i zwobljel!la.
Cetnicd su odima!h poceli sa mucel!ljem, odbcojavanjem i ra/Zldva(jaJJ:l!iem Musllmama ad Svba, s'treljanjem
ranjenilka. Sve ~dtrave su post.vojili, i to u dve gW[pe na jednoj strani Srbe, a na dm~oj Muslimooe. Dolktor Safet Mujlkic, ranjel!l u borhi za odbranu bolnice, po cenu zivota nlje hteo da se od¥oji od Strba, oct
avOj ih ratnih drugova.
Vest o zatr.ohljavamju ra•njeni1h boraca pwt:ilzanima
je P"la k>~o otmv na ljODtU ranu. OdluCili su da, caik i
po cenu da · svi izgimu, spaSIU SV'qje roojene dmgoiVe;
ne dqpu&tajuci da th izdaj1rrici kolju i hacaju u jame,
C.etnici sru se, opet, veseli[·i P10> brdima &U no6u
zapali,li bmojne vatre, aglaisavali se pesmom, uriloojem.
Na brmu Sill se [prilk~plli borci za slobadiu i za!P"'hli se prrema Zvijerim:i. ~oloua je turilla koliil<o je
najiVlse bilo u 1j!Wd~loaj moci, saano da bi S'blgla da
spase SIVoje ramjene dmugove.
·
,p,red zorn su '}edna /Proleterska ,(;eta ,i oveCa 1grupa
herc<>govaCiklh partlzana, J<Jroz retku !lumu, ioobili pred
selo Zvi[jerine. Kod prwlh seoJS:klh 1J<Juca docekala th je
sialba puSCama valtrra, na Sta .se niiSu mnogo obaz:ilraii.
Ilred zgraidom Sllrole S<U lh 6etrrlci dCJcekali m6nlm bombama i m]tralj eSkirrn rafalima. llmci su i mimo 11Qga,
~rilooi!Il, prosli hr!eci ujpomoc ranjerrldma. Uleteli su
u bolrn_;icu i po mralk!u, pozirvom j lampam, tra.ZH:i po~~te dmgove Mi'lijlll, Safeta, Raida, Hasiba, Sefludima,
Crca, ..
Pasle duglli 11renutaka ilz prilomjlka sobe Ouli su
iraidostoo iWSkl]k:
1
-
NaSH IP.aa:Jili:ani!
12lg)rlil; su se. I pCJstavlli pitanje: gde
Prawka, H'l]sret CuSiC. A-ka . SeMmoviC? . ..
Sill
Rade
Ubmo su s3iZlllali: Cetnici Sill ilh Zive i pretuCene:
baci:li u j arne he:11dooe.
U Vldu5ku jamu su baclli: Rista - Ci6u Milicevica H=efa CO>sica i Husrefa ~r,pu lz Mostara, Aim
Selfunov,ic i Se}fiuJctina Sellmov:ica ilz Bi'leee, Hasibu
RamoviC i A!k!u Kaczazi!Ca ]z Nevesinja ...
Rrudu Pravicu su od'Veli neomano l<uda, kao i jos
neke l<oje Sill prepOZllla!li. U stiVarri, Rada s'':' prvo ~:;tli
u hi.lledkoim zatJVtOiru, a pdtom. ga preba~:h u T~:~~l~Je:
Taiko se dogodilo ono cega se baiba Mllhca. naj'cesce I
najvise pribojavala: oboje n,jene dece, D>ragJcu i Raida,
Cetnici su S.C~arli, i to ~stili dana.
Poslednrj;i CJ!kn:1Saji, na :arvot i smr.t, vodeni su oko
Gacka i B;illeCe, na posiednjem ~~adi6u os-l~bo~ene
teritorlje, posle cega sru, ka!ko se seca pros!av!Jel!li ko:
mandalllll: Vlaido S<1g;rt, '''"'"tupi:li n<~j!tezi troouci u ovc)
<velilooj neprJ}a.teljlskoj ofa!I11Zivi«. Je,~im:lce Sill, stopu po
stopu, o111ganirzovaJno j ,preld nezadJ!IZ'liViOID sull.om, ods<tuP"le, stcirteCi narr:ad i osl.rnjajuc; se na njega. peo hercegova6klli boraca ce, svrntan u Herce!j~VaOki N~P
odred i u sais.tavu l<Jolona gnrnpe proletersildh 1 udarmh
brlgada, koje je preJdvoclio Tlt?, sti& do B<;>~a~s~!"
lorajine i odande se, nalloon godlrm dana, vr":t1t1 Jac~,
oOVlnsli i Cuvemi u mnogilm borfbarna, postav.1h okosrruca proslavljene 10. udarne brigade.
KRATAK TRIUMF IZDAJE
CetnlOke vode su u HercegoviJni, kao i d!1Ug;de,
du@o :pd!oODsavale da prillorijlll svoj izdajtr1iCki raid. h~r
na, govonli su. da j1r>S mje v.reme za borfuu prorto1v
olCiupaltJOra; Qltvoren:o su apDuZiv.ali hrva~"t!S'lci i ill'lllS:llmamJslki nrurod z!bog toga Mo je Satica njiilhoVJih _izroda
pravHa zloclne nad SllPISklm zi<vJjem; prechs1oav]]a1i su
se ,kao jeJdlni legalni predstavnioi kra!lja i otadZhine;
o kJonnnnisttima S!U Sdmilli nnjnevewova.!tni1je Ia.Zi, a u po~
sledrrje weme Sill, ashlj<mi, ulbljali rukowdioce
NOP-a ...
Sada, u prdece 1942, skinuli su masku i otvotreno
se prildi!lUlZHi l'tali!}amitma i UJs:taSarrna, Cfule6i, kao :i o\kupatori i paveil:icevci, neoovene zlocime: ubljalli su, rukli
do smrtli, bacali 2li<ve u jame, predava1i J:talijartin:na pohvartarne borce za s'lobocllu, ~gp.;ade veC.ilile .seosikih Sk.o~
Ia pret'llarili u ljODdslka muclli§ta, a samo u tolku leta
1942. O>blce vi1se od 50 herceJgovaokih komrmlsta, ']log
75
�teskog v.-emena Todo K<I11tovic, tada sekretar Sireskog
koaniteta KPJ za T'rebinje, ovako se seca:
»lzld,ja je, iako zaklratko, trijumfovala. Najnegativniji tlpovi, !judi bez lkakvih moralnih kvaliteta,
pod okriljem i uzirvajUCi izdasnu pomoc oloupatora,
otvoreno su slavili i"daju, slktali mrznjom protiv srvega s-to je rodoljubivo i slobodarsko, protiv probudenih narodnih snaga, p.-otiv 1nolje i rijesenost; naroda
da sudbinu, P""Vi put, urzme u svoje mke __ .
Teror je za h"attko vdjeme, neo51porno, paraHISao
al<tiviste nrurodnooslobodllaakog pokreta, S!o je koristilo Ollourpatoru, ali snagu pokreta nije mogao uniSti·
tL Na'PWotiv, Dra1srti-6nim suoCavanjem sa CetniCkom izdajom na djelu, postepeno su se razbijale i1uzije i
J<od onih kojj SU, twovani sovini•Stiokim i demoralizatorsikim:J. paro!ama, neposredno poslije 'povlacenja
partizansk&h sna•ga iz Hercegov·i'De, Zivjeli u zahludi.
Sada su izdaja cetnlka i put kojim ani idu i njima
bivali jas·ni•ji.
Uticaj ce1mlka m>glo je orpadwo cak i u selima gdje
su ram.ije nalazili jaCa uporiSta .. .«
76
SAMO HRABRO, DRUGOVI!
PoCetkom juna Cetnici su i ma•1u zgradu seoske
skole, ozidane od kamena u selu Grabu kod Trebi-nja,
pretvorlli u muCiliste part~ana koj.i su 1m pali ruku.
Svi zartvorenici su muCeni, ali su znali da Dragicu
posebno mute, pa su sa surahom upirali poglede prerna reSetkama itza ko j ih se ona povremeno mogla videli. Vidali su je irbmucenu, ali ponosnu i prkosmu;
svaki tren je korlstiQa da svoje dm.ugove - bar ruloom lli pogledom - ohrabri.
Kao da je svakome od njih i svakom prilikom
premosila amanet: »Sarno hrabro, da.ugovi!«
Jednog dana su je izveli iz zatvora. Oko nje je
bilo pet-sest cetnika i vise italijanskih oficira. KoraCala je lagoa.no, aJli us1pravno, dostojanS\Weno, da joj
ruke nlsu bile vezane pomi~lio bi oov"k da hoda trebinj.skim korzom. Odjedmom se pronelo zatvorom:
»Odvode Dragicu!« Na to su svi nagnnuli na p<Tozore.
Ona je, mirno, odmicala dvoristem. Na dvorisnim
vratfuna, gde su je svi zatvorenici mogli lepo videti i
cuti, neoeekivano je stala, olorenlllla se prema svojim
saborcima. Svezane ruke je pod;g!a uvis:
- Smrt fasizmu, drugovi! Ne bojte se, pobjeda je naSa!
Cetndci su blli 2>bumjeni, Italijani jos vise. Ne znajuci sta da mde - pofurivaJi su jedni druge da se
s.mesta ide.
U celijwma je, rprvo, zavladala tiSina, da lb1 se samo
knji trenutak kasnije ouli komentari:
- Hrabra O'Va naSa Dragica! ... Pravi komunista!
Njen brat Rade vee danima je lezao u trebinjskom
zatvoru. Cula je to preko sigurnih veza, znaJ!a je da je
ranjen, da je u kandzama cetnika i Italijana, ali ne i
to da su mu, mruCeCi ga, iz;bili sve zube, te1o pretvorili u zive rane. Cula je da je toliko oslabio da mu organizam ne p.-ima nista od hrane roju mu daju. I
tada je iz nje pmgovwila ses1Jrinska ljubav - rekla
je svojim drugovima:
- Devet zivota da imam sve bih lh dala za spas
brata. Dala bih i ruke i noge, oba oka, i srce i sve
bih ucinila za njegov 2Jiw.at samo ne bih izdala Partiju, domovinu.
Sarno koji c3iS pre nego sto su je poveli iz gradskog zatvora rekla je:
- Znam, streljace me, ali baT da rpostede Rada!
Eh, kada bi mogao .da pobjegne, da bar on ostane
majci ...
Potom je uzela jedan s.motulja~ i pruzlla ga Mini
KovaCeviC. Bila su to dva novCanilka: jedan vezen, a
drug; obican, od koze. Rekla je, p.-lbrano:
- Uzmi avo, Mina, i molim te, predaj svome djeveru DuSanu, ka-da te abide. Ka:li tnu neka za ove
pare ku.rpi hrane i doturi mome bralu Ra,du u Trebinju. A ako neko preiivi - neka ave novcaffike preda
mojoj majci za tllSipotnenu.
Ni-su je odmah ubili. Hteli su jos da je muce. U
Trebinje su je doveli oko 10. juna. Tamo je zMekla
desetine paPHzama, medu kojima i viSe skojevaca i
k:omunista kojima je bila H>l<ovodilac. Onde su hili
i njena majka, barba MiUca, i starija ,sestra Danica.
Baba Mllica je znala kakvim su mukama izlozena
njena deca, ali se j'lMlaCki ddala.
- Trpjecu, da se neprijatelj ne raduje - govo•rila je. Sarno kada bi ostala sama, sa najblizima, tesko
bi uzJdahnula, mi•sleCi na Dragicu:
- Oh, guj:o moja ljuta, kaloo ces majci muke izdrzati!
77
�"11!·
' TeSJko joj je padailo sto je znala da je sa decom
u ]stom zatvtorril, a ne moZe ilh videti nirti itm poonoCi.
Ploslle rata, kiarda medu Ziv]ma nije brnlo ni DTagke
ni Rada, oma se tlh dana ovailoo se6ala:
.
- P:novedu n!ls klmj V<f!lta njlhovih eelija, a ja
vlklnem kloliko me grlo nosi: »Maj~a pita ualjeviea
Marka .. ·" UmiV'am · se i galamlm da bi me ouli. Ne
zbog Kraljevi6a Marrika, vee 2lbog moje djece. Da ost31llu jaka! Da lm olaksam muke. Ni jedna nJ.ihova
kosCioa nij e blla ciltll!Va ...
pa bi dosli do podat,;ka koji su lh int&esOIV'ali,
cetrrn~i su l~•rlb~li jos jednoj pocllosti. ZnajuCi kiOliko
Dra,gruca voh brata, vemvali su da ee je t,;ko zalboleti
&rce kada ga pokaZU SV<lg U ziv]m mnama i U ThOV•Un
mmama - da ee progOIV'oriti i pri2lnruti. Sarma da bi
bmta spasila. Zbog tiOga su lh srusltavili. Ralde je bio
~zmuCen, s1av u lm-vi i jedva se drZa10 na noga\llla:. Olboje S'll i t»da eutali pred ,Jzmdirrna koji S'll cekali da
Dmgka, da bi spas]la brata jedimca muka i SllllJllti, progmno1ri o onome S1Jo- zma, a hill1 su s1gurnni da zna
mno!)o.
. Oceki<vaJli su Dnaigicim s1om. Umesto toga, u njemm oclm~ SU Sl>SIV•im j aiS'llO vldeli da !h prezi.re, da se
ruga sm:Pti.
- Radi•te, gadovi, sto god hocete! Jecluom cete,
\pak, pl,tlti za sve! - govorlla je cemiclma loraijnje
isanpljena, pmm'l.JkJim glaisom.
MuciN su je i · droje. Taj z..uat Sill blli dobro usavrslli. Nisu zmlli sarrno jedno: kako da je slome c1ob~jlll od nje [p'riqlnan~je, Ouju jau1 vitde smu.
k,
J ednog jruJt<fa su j e poveli za DubroVillilk. Hallj wskd i1s.lednirci su, naime, Ouli za drZamje te ».Dudne devojke« pa S'll .pozeleli da je lni\no '*"'lusaju. cemici su
taj Zaihtev svoj;h goopodaa:a jedva docekali.
- Zidmvo clrugovi! Drcl\>te se dobno! Nasa borba
ce ·Uspjeti! ~ dovilknula je s·vojw z"tocemm sahoodma.
VodiLi su je !oroz Ta:-ebmje, njen omlljenti grad.
Na ullicaillla je bitlo puna SIVeta. Neki gradani sru je
prepoonavaili.
- Vidlte li, moji T•rebim:jci, kakav me olos predaje OkUQJ<JJtODIU - vnkala je. - DoCi ce vi1iljeme kada
Ce OVi lzrodi odgovarati pred na;rodn!m S'Uruom.
Doclir oSrtrice bajoneta ju je opome.nuo da Outi i
brte kloraoa.
STA VI, OKUPATORI,
TRAZITE U MOJOJ ZEMLJI?
Predratni bar »K82lbe'k« na L3jpadu pretvoren je
u z8!tvor i muCiQi,S te. J ednog dana za DOCenici su u zatvornkom klru!JU wdeli gom;Jru lmraJbinijera, cmokoSuljaSa i >~tJoslka:ruslkih V'llllrova{{, kalko poZfUJI'lljU, ~u
i udaJmju iJ!lUfPU veeanlh ~atvorooika. Bill su to lSitakllTuti hercegOfVlaCki ho~ci: Dragka i Rade Pravica i Spasoje i Mlna Spajlic.
D1131gi1Qim_ 'Hik se :iiZJdvajao, privlaCio, l)l:mnjivao. U
zguZvanoj, laganoj haljini, onako visoka, s Iancima na
ruk8lll1a, pnkOlsila je do Zlulba na~OQiu~anim ~ilmsiklim leginnariJma.
ZrutVlorenid Dragiou viiSe nirsu · vliderli. Lzvodili SIU je
samu na sa1sJuSavanje, pdkruSavruli da je, batinJanjeril,
pomiZav,amljeo.n, pa i sla1:1koreCi<voS6u, UJ~rilsHe na k31Piituladj!U. Te krvarve se31nse redoVlllio je praJti:la zagluSuj'li.Ca murzilka, u Cemu se o1gfl_edao cinitlam i nemoC pred
ZenOitll kotja nliMa nije prirnavala.
lisledn~k Je, po ko ZlUa vee kJoj'i put i preko ~umaca, pitao de'j'qjkru:
- ~ako vad:n je ime?
- Parrltizanlka sam i komUIJJista, jedl>U od hiljada
koji Ce dak,raj~Citti faS,j~aJI11 i VlaSeg .diuCea. To je za vas
moje ime i prezhlne.
Agent se ·raelbesneo. Batimas je nemllosrdno udarao. Dragica je, u skllrudu sa fasi•tiakim metodarrna, bi.
Ia bez odeee, naga, gledala je ofiiclm u oCi:
- KtamrumJiJsta sam, a oni ne odajru sv10je drugo~
ve. Sve :~nann ali Qld mene neCete nioS.ta dozma<ti . - .
.
Jedndga dana je, p<>clstaiknut radooooilos6u, u »Kazbek« doiiao italijanski generail. Arnilko. Rozeleo je da
viidi »Ouldov:USte Sto pn:ik!Osi u lano:ilma na I1Lllkama i odbi~a da ka.Ze s-¥qje ime<<.
Vrart:rlJo se uibrrzo, poS!Nden, zaptrept6Cen reCima mla~
de stulde.,tk\nae koje ce ga dooima progonilti. Upiltao
jru je, p.reko tllllmaCa, Sto s·e d]gla na oPUZje, poS~a sa
>>boodh'ilrna« u Snllme, prtllcalla na irtcrli:j3[11S!ke voljmilke ...
- Nil.oome cJd vasih nista dosad ni~aan r~kla, a
varna 6u odgo\"oriti, ali saano pod jednirrn uslovOilll da vJ men'i, g;aSipodirrle genera!le, odgov:orite na pirtanje:
Sta Vi traZite u m01j1od zermlji - rekla mu je, p.re!ko
tumaCa, gledrujruCi ga pravro u oCi.
Qenerall je 6urta!o, a_ po6Ultalla je i Dragica, pa Ce:
79
�80
- ¥asa louJ'llurna m]sija se svela na paljenje sela,
ubijanje dece, mucenje ranjenika. Napolje iz moje
zemlje, ubice!...
u
Tu2Jfitelj i lnlZeni su bi:li i:=lenili uloge. General) je,
zanemeo, slusao lekciju.
- Stici ce ducea i njegove zlocince osveta za popaljena sela i poobijanu djeou u ovoj zem1ji - porucila je Dmgica Musoiliniju preko njegovog genemla.
Talijansud general je, nasavsi se u Cudu, nesto .
mrmljao, psov<to, kleo ...
Sa 22 godine, kollko je imala Dragka - devojka
je cvet najlepsih boja, neretko spremna da za sebe
puzeli tollko da druge zaboravi. Dragica je bila devojlm puna zelja; zelela je zivot, ali bez sebicluka, vee
je htela slobooo za sve, trazila mogucnost da svoj zivot posveti veJ!ikoj pomdici radnika, svim ljudima svoje domovine. Sada, smestena u nekadasnjem »Kazbeku«, hila je :irmnOJrena, prebijena, ia:muCena. Jedva se
kretala. Ipak, bHa je vedcra i ponosna, odlucna da istraje, da ne obruka svoj siri zavicaj, slobodarski kraj,
junacko gnjezdo u kome su odnjihani i stasali voda
hercegovaokog ustanka Luka Vukalovic; ucesnik u sarajevs•kom atentatu na Franju Ferdirnanda, Nedeljko
Cabrinovic; clan PoHtbkoa CK KPJ i politicki komesar internacionalne hri·gade u Spa.n,skom nacionalnoosJoboclilaCkom ratu Blagoje Pa.-ovic $mit...
Svi koji su je voleli mali su, bas kao i ooa kako ce biti s'lrasna cena takvog njenog drzanja.' Rodaei su, u najboljoj nameri, pokusavali da je n"kako izVUJku, pa su, mimo njenog znanja, pokusa'Vali da
nekaJko podmite Italijane. Neki por<>d·icni prijatelji
su joj predlagali da bar samo prividno neSto >Joprizna«
i »omeksa« S'Voje dzeJate, k;ako bi je DIIli mogli nekako
lzvuci. Dragica je to odbijala, l!'esena da urrme a da ne
poklekne pll'ed klasnim pmllivnrkom.
Ponovo su je, po ko 2m.a koji put, i12veli na saS!lusanje, opet nagu, izmucenu. ]slednik je poceo:
- Nema ti zivota, Dragice. Bicete streljani ti i
tvoj bmt Radel
- Aiko! Od vas drugJO nista i ne ocekujemo - ni
on ni ja!
Na Drrugicinom lieu islednik ruije video ni traga
stll'aha ni tuge. Shva1io je: saslusanje je bespredmetno. Naredio je da je odvedu. hasla je dostojanstveno,
otpozdravljajuci drugovima prolazeci pored celija.
POSLEDNJE PISMO
U kratkim Setnjaana dvori.Stem · »Kazbeka« svaki
koralk pratlo je stra:Zar. Jednog dana se, ipak,
pdbliZi,la .prozoru Celije u kojoj sru bili zatvoreni muS~
karci. Pitaila .je za brata Radu, za Spasoja, Minu i
Italijana Pje.-a. U trenublou kada je pokusaila da proturi poii1UJ!ru za brata, pnitrcao joj je CUVai i OfPSOVaO
ju grubo, uvredljivo.
Dragica m.ri.t je, srmrknurta Cela i Cvrsta kora!ka, krenula usiUJsret, prB.la mu na korak~d!Va i - pljunula mu
u lice.
lllllenaden i zaJbezeknut, Italljan je dbdsao lice
rukavom i udaJjio se. Zatvomm je odjeknuo a,plauz.
Sarno koj; tren kasnije ioz lslednilkove sobe su odjeknuili 211mci glasne mWlilk:e. Svi su >Oilali da je Dragica
stavJiiena na nove muke.
Nakorn onog susreta sa Dragi'Ooon, Musolinijev genera·l A:mi,ko danima nije iJmao mka. I proganjan neCim
sto je bllo jace od njega, povrem.,Ilio bj postajao popustljirvilji prema zatvoreni:cima. Neki njegovi zatoCe.
ni:ci su ·CvrldHi da on tiome tzlazi us~Usret poslednji1m Ze~
ljama sv10}i!h sru&mjeva, d01k su drugi u tome videli
trenrut-ke gri,ze sa'Ve&tli.. Bilo .kako bHo, Qll1 je jednog
ckma liCno do~olio da se Dragica pismom javi srvojoj
se9tni Zoliki KOliDC k:Joja je Zi'Vela u Dubrovniku. Pis.mo
je Zonka stvarno dobila i saouvala .ga kao posl.,dnju
porukru svoje omUjene sestre... Pi•saJa je, oCeV!idno,
ono za .Ma je bhla sigurna da Ce proCi pored stroge
cenzure, ali i irz .takvog telosta izbija sestrinsika ljubav,
covekoljublje, imlzetna toplina.
»Draga moja Zore,
Ja i Rade smo u zatvoru kod Talijana u »Kazbek.u« na Lrupadru. Rade je pun uSiju a nema u Sto da se
presvuCe, za~to mu, aim dobirjeS ov.o pismo, odmah
poSalji veS i kakve Perove .pantalooe, kmput i mara~
mice. Isrto .wko posalji i meni ves i halji.nu. PosaJji
nam sapuna i pe5-kir. Posalji nam i kakve cipele, jer
smo oboje bosi i nemamo Sta da obujemo. Ovo posalji odmah sutra jeT mozda necemo ovdje ostati nego jos malo. lsio tako posalji i sto za jelo, a ako mazes i kaik¥u deku i jasruk Radu za spavanje. Posalji
odmah!!!
KaJro ste vi svi sa zdra'V.Ijem? Kako su Duro i Iva?
PoJjwbi ih mjesto nas. Danrlca i majka su bitle u zoatvoDrag~iCi<n
6 Dragica Pravica
81
�82
rt;, u Trebidju, ~ Sta je sa njT~~ sada ne znamJ.. Nemoj
msta da Se sek1ras nego posaJj1 odmah S'Ve Srto mazes.
Sve Va<; puno vole i poodTavljaju vasi
Drage i Rade«.
Zora je poS11usala mladu sestDu sada zatecenu u
nevolji. Pok<Uipila je na brzirm sve sto je lmala od traZenog i, s muZem, po~urlli.a u »l<!arZJbek«. Ka!ko je veC
pao mra.k nisu im doovol]li da se vide sa Dragicom
alli su uzeli stvari.
'
Sutmda.n, 16 . .juna 1942, Zora je, sat p.re '"remena odredenog za prijem stran~ka, stajala pred zrutvorom. Pmdstav]la se karabiulijeru na ulazu kazala sta
z~.
.
- VaSi su jll]tTOS rano odvedeni, ne znam k.uda
- rekao joj je i mimilklom predlozio da se obmti oficlru koji je tog trermtka prolazio.
- Sta je... Gdje su moji bra1 i sestra Rade i
Dragica Pravka?
.
'
~astao je, pogledao ju sa postovanjem, valjda zbog
heroJ&kog DmgiCinog i Radetovog drzanja:
. - zalim, gospodo, ali ne 1Jllaffi lmda su odvedeni.
A 1 da znam bo vam, po svojoj s!Juzbenaj duinos1Ji, ne
b1h mogao reCi. Obrrutite se nasoj komandi u hotelu
»lmperlljal«, o:H1Jjbolje li<ino genera.lu Amiku ...
Pohitala je onamo, a.li je uzalud poJmsaovala da
dode ~o generala i iJzmoli njegovu mllost. Na njenu
ponov.1Jenu mo!lbu naredio je svom adUltaontu:
---; Re~Jte joj da ce i on~, i 1JO VUllo brw, doCi pod
udar ~t:rlrJ·aons:lmg_}al<ona kaJi se ne sali. Katite joj i
to da .ou s7 Ja l1cno starMi da taj z"'klon bude strlk·
tno pnmenJen!
·
Iz »Ka20beka« Dmgica je 'l?:ebaJcena ·>:.?'~r~dsoblje
~~rt«, u drevnu tvrdavu LovnJenac, na CIJOJ Je kapi·
Jl. tiklesan Z>a·vet i otpomena: »Sloboda se ne prodaje
ill}~ krukvo. :~la.1~.:o«. U kUJli, na ~ojoj danas, za Dubrovack1h" letn)Th 11gru~a, twis!i gledaJu nasa nruju"Jl'elija
gjlumacka o~tvrurenJa, stotn1e rodo~)'uba u drugom svet.
skarn r:a1u 1g)rale su .pos1ednje ziv·otne uloge, ali bez
glume 1 ,porze. Odrutle, iz tvrdave Lovrijenac, ocllarzili su .
chrektno pod vesa.la, na stre!iSta. Tu S'WPOVU istinu Drag;ca _je dobra znala.
. . UbaciQi su je u tesnu prostoriju u kojoj je bilo
zb,Jemo otl<o ~00 zrut'Vorenlka. Tesko se disaJ.o, nije se
moglo hoda,tl. Medutim, vee S!Utraodan su je Italijani
pTedaJi cetnicima.
UMRIJECU KOMUNISTICKI!
Cetni~ake >>'Vojvolde« su u seoce DomaSevo, na rubu l<raskog potl~a Ljubomira, smes·tile svoj stab, a viSe k!uCa i &tala pretvor@e u zat·vore. Tu SQl ».U ime
kralja ·i -Ca!S\ll.Otg krsta<<; V1r.Seni z1oC1ni nad .rodolju:bicrna.
A kada hi se meSini zawori popunHi, zrutvoreni:ke su
prebacitvruli u Bile6u i Trebinje, a odande dcwod·ili one
Jmji su bili prvi na redu da lzgube glavu, pa su glavesi'lle zelele da ih potslednji put vide, ponize. Medu
:IDoljaCirrna Sill se, sv.a.jom revnoSCu i zvwsrtvirrna, i'sti:cala tri braJta Kovac.
Odj!Uitra 17. jruna u cetnickom Strubu Sill nastali pucnjava, veselje i galarrna.
- Dovode Dr"'!JiOU i Rada! - tlho se pn001elo medu za1:Vorenidma.
To je za Dragiou i Raoda bio poeetak novih, strahovi'llih muka koje je recima nemogu6no oplsati.
Zilavi korbaC urezivao se u DragtCina neZna Ieda
grudi i lice. Ali ona, prema M. Cegaorcu, nije ni pomiSljaJa na klonuCe, joS manj~ da izusti reC pr:iizn~n~a
i molbu za milost. Odolevala Je hrabra komumstkmp
i partizanka kao sto je odolevala i prethodnim mucenjima. Tela joj je P"Stve utrnulo, a samo su oci, kada
bi se SIUJsrele sa zakrvavljenlm pogled.om Cetntka, sevale rpoput munje. Mucilc",ia bi oblio znoj - a ona ni
da jaukne!
Da hi je primomli na P"iznanje, Hi ·baT mo.lhu za
milosot, na otvoTene rane, koje su joj prekrivale svaki delic tela, sipaju gust m•tvor soli. Zalivali su joj
ranu po ranu, polako, sadisticki, dO>k se njeno iznmCeno telo grCilo.
Krvnioi su smislja.li nove m<>ke. Pogled im se zaustavio na Dragi:Cinorn visokom, ·krvlju umrljG!!nom Celu, preko koga je padao pramen sl\l1ilaste, ta.laosas,te kose. Neko je predilozio da oupaju 1Ju meku, krvlju umrljanu .kosu ali je drugi rekao -da je to vee isprcibano.
I dotdaoo: »Ali aka plamen Jizne njenu lobanju - propii;tace komunis•Vkiruja da se clo neba ouje!« Koljac se,
najrzad, dosetio om.oga STo, ni Ita1ijani ma nije palo na
pamet. Saida Ce moCi iza6i pred svog komandanta j
reCi mu da ·j e sve u redu - -»crv.ena j e p-tica propevala« .
Prljave zido'le muCllista osveVlila je buktinja devojacl<e kose. TaJj orveni jezik llzao je lobaJnju i Dragica je vee oseca.la kaiko joj se glava rpretvwra u ognjiSte ...
1
6•
83
�Obamrla je ali IJJije .mo}\la. Koljaci su shvat>li da
od nade neCe bilti niSta: ni viSeg Cina, ni kratljevSikog
ordena.
- Ja warm da 6u U!illri.jeti - govor,la je DraiJiCa
svojhl11 dmgovima. - Ali neka bar umre.m casno, kao
Sto umioru komunilstti!
Potom su je svuroli, vezali joj ru:ke isopod roolena,
u rolupce je savlli. U sredmj su stavi1i gvoodenu sipku
i takoo n"PravHi raz'lllj, os>lonjen na dva stola. Dvojica
&U okretala truj straviiOnii raZamj, a o&twli l.QOiljaCi sede~
Ii okolo i siljclma bold njooo tela, cerekajuci se.
- Priznaj da si Clan Partije, roui\ko!
-
84
Jesam, to mi sluZi na Cast! -
izrgov-orila je p:re
negJo §to je iz!)Ubi1a sves•t.
Pos\palrl su je \'Odom, pa opet n"staeviljruli sa muce.
njem.
Jedme nodi je doslo na pmnisao da skrati te muJke.
Rel<J!a je cetniiikom s1ra.Z>~ru da bi zelela pre smrti
da vldi svoju dmgaTicu, mladu partio:an~rou lekanku
D'lllu Bjelicu - Pecanac. Nije oceki"'ala da ce je cetnik poslusati, >llrl je wede1o pokusati. A ovaj je zalsta
poSao 1po Danru.
Dana je 6utlke UJSitala na pozi'V straZara i poSla za
1!1j~m.
Ovaj ju je uvea u mraCnn l§ltalu._ Onde- je ugle-
da:la Rada Fravlou kako sedi u jednom 6osku zaprustene StaJ.e. Sedeo -je na zemlji, naslonjen na g-rede, a
na krittu· mu je leZala ses tJra Dragica, srva i,s.Iorvavljena,
nerno6na.
- P11otruri mi, Dana, neiki otTov, iH Zilet k:rne; ove
1
grede! .,-- sarputaJa je Dragica. -
Da okoncam O•Ve
muke.
Dana, Dragicina nemzd~jna drugarica sa fakulteta i iz bOTbe, znala je da nije tremwtak nl za suze, ni
za reCi smiii'irvanja i utehe, a joS manie za izlaZenje
USUSiret trul<vlm zeljama; Dmgica j.e za Danu bi.]a mar
komunis.te, i k"da ona ka:Ze da hoce da prekmti sebi
mu:ke onda su te mruke pos<tale neWdrZive i tteba po~
kusati i po.sl!ednje. I pokusala je...
Proredt'llli kormrmiSiti Lj.ubomira, od roajih su mno.
gi ibili · Dragini uCenici, IZnali su, 1preko ·svojih veza.
sta se do<gada u tom eetni6kom os;njakru, iiulrl kako se
Dra~ica dr.Zi. OdrlrurCi1li ISIU da, i pored svih r.izVka i nejaklh snaga, poJruSaju da je oslobode. Jednostavno:
napaSCe stra.Ze po!Ted zatvora, a ona, Rade i ostali neka beze ...
Kao bivSa ZaJtvorenica, ,zo.ra se svakog dana moorala da javlja cetnialma. Njen odlruz"k cetniclma is·korlstili su komrmisti i ;po~laili plm akdje.
- Poodravi, Zioro, sve dnugove - odgovori!a je
Dmgica, pos~o j.e proc\tala tpilsmo. - Vli.dis, ja ne mogJU s mjesta maknu~i a karma ·li bjezati. Do<tukU •ru me,
gi>dovi! Talroo je i sa Radom, sa Stevom. NiS<ta od to,
ga ...
Ra®Tii-SJ'jarno je 1i o nekom cJ,ru,gom reSenju, ali
SU cetnici nas1ut\Ji da Se
obe~bedenje oko zatvora.
nesto SI]JTe.ma pa SU pojacaJi
Cetnicl su naJstavhli da je muce. Ona nije jauknula, n>z njene blede, be~kTVne 10braze nije kailliUlo
surze, ali je toliko onemocaila da je jedva govorHa. IiPak,
naprezala se da i pred SIIThrt zrupeva svome bratu, da
mu tib.IaZi CemeJIDe 'CaJsorve Z-iv01tnog kraja. S wemena na Vlreme, 6u1Ji hi se, promuk.J.o, bolno, is·kidano
- millodije i reCi »BhleCanJke«:
Sred .p<L>saka, bajoneta, straze oko nws,
Hrabm stupa nasa ceta kToz b]!eolci tlora j
6uje se odjek komka, po karmenju hercegovackom
Hej, haj, hoj ...
- T,reba da i1m poka.Zemo, b.ra1le, da s11.11o i ovdje
ostali ono Sto smo 1biH u borribi.
Cetnioki komandant je jos jednom po1rusao da od
Dragice iJzvuCe ball' reC kajam.ja. Umesto octgovora pl1unula rnru je u lice.
Uzv:ra1lio joj je - lllDIVilm muCenjem.
- Bi.lo je to S'1Jra8too! UZasno! Jezirvo! MuCenja
koja su tacrn.o v.rS·ena, posebno. nad Dragicorn, ne mogu se rijeCi·ma :lls:kazati - seCa· se Radoj;ka KruniC,
koja se tiih dana nalazHa u lstom zatvoru. - Ubili su
je sa bratom Radom i Stevom Hra1tiCem, uoCi Vi.dovdana. Ta:j da1um su :izalbmli na~mjemno ...
P•redvece 27. jurra 1942. godine cetnici su izveili
Drrugiou i Rada, vezane sik:JUipa, i Steva BratiCa, Clana
Sreskog komlteta KPJ za Trebinje. Dragica je bii]a
polusvesna i jedva je hodrula, ali se oslrunjala na RaJda.
O:n ju je vulkao i prid1r.Zavao, boJje reCi nosi'O, 1natda je
i sam jedva hodao.
Odveli su fu u selo Ugarke. Na poslednie putovanje. Streiiam.ie Ce itZJvrrSi ti Cetni,Oka dohrovoljaCka Ce.
ta, j oS uoCi V~dcwdana.
Rade ie, rnose6i Dragicu, viikao:
- Itzldajnlci, SJVe Cete ova .plati1ti. Mi Cerna biti
osveCeni!
- Smrt fas.i1Zlmu :i Cetnidma! - dodavao _je Stevo.
Svallrome sru namenilli po dva metka. D01k su ih,
vezane, >>-dolb.r.ovo1jci« ostaviH, da saCekaju dok se ani
1
85
�P"r l<orilili:a izm"knu i naniisane, Dragica je priku'Pila i
rpo.-ledtnji dah i smOlJla snage da ~razi svoju pos!ednju m~sao:
- U<zalt~d nas u!brja,te, i~d.rjnlci naroda, pc>bjeda
Ce
b~ti
naSa.
Komun~sti'Okiu
pa:r.tiju nhste u stanju. da
ubijete. Ona ce ziveti dok Zive mdmici i radni seljaci...
Na lromaiildu >>-Pali!« RaJde i Stevo su se odmah
S11U'SiM na zem'ljlll, dok se Dr3lgica samo zatetrulra!la j
se•la. Posto su u rujeno telo l5'PalHi jos dva metika
srusila se i ona. Pmed S£Vojlh saboraca.
Dragiou P,raV~1ou su -ulbili, ali ne i delo za koje se
bori!a i .zrtvovala.
Bas tih d»na kada je njeno srce prestalo da kuca, na Zelengori je uormiran Hercegovaoki NOP octred, a dva meseca kaSill]je u DragiCinom zav.iCaju je
fonm>ran partilzanskii batail:jon »Sloboda«; obnavljane
su pantijlske celi je i skojevsloi al<tivi po selima, '"nivani ovgani nar.01d!Ile vJasti, raSiplamsavan otpo,r :bloCini-
86
ma. J ed»n od novoformiranih batail:jona partilzanSike
vo}ske ponece ime Rada Flmvice. Po koji vee put se
potwdHo da slobodanski duh naroda ne moze u'biti
nikalka'V oilruparor nlti nj egov pomagae.
0 Ilragicinom heroj,skom drl'anju prBd n"P'l'JJiateljem detaljno je obavesten i drug Tito.
- Treba je odmah 'Progla.&ti za narodnog heroja!
- rBkao je on, dok mu se na lieu oc11tavao bol.
Ratne okOilnos<ti, med'lltim, nisn dozvoljavail:e da
>e ta preporuka V•~hovmog komand»n ta i generalnog
sekretara KPJ oS1lvari. Tako ce Dragica Flravica za narodnog heroja bi1i pr<~glasena 8. juna 1945. godine s.arrno mesec dana 1po zawSetku rata i oslobodenju zem~
l}e, o Cemru je tJoHkro ma:Mala, za Sta se hrabro i us-
trojno borlla i u toj bovbi dala sv<>j zivot, ostajuci primer komunistiol<og drzrunja pred lolasnim neprijateljem, primer rodo1jlU!blja i odanosti narodu.
SADRZAJ
Str
Zavicajni Bjelac
. . . . . . .
Vesela devojCica ne:bnog zdravlja
Malo Cu Jesti, ali 6u u6iti . . . .
lzd";nak sto zraCi lepotom duha .
Skojevka medu radnicima
Medu prvim kornunistima · · ·
Komunista n": Beogradskom · uci~e~it~t~
U decembarsklm demorrstracijama
Sa mladima sela i grada . . . . ' ' '
Za odbranu zemlje
Ustaska zlodela
. : :
Glas :i delo komunista .
»Bolje .uspravno poginuti nego pog~uto . z{vj~ti<~
Komunrrsti ~ moraju biti najbolji ljudi
. . .
K~d se hoce - sve se maZe .
I Javsam s varna, djeoo . .
Ustase priznaju svoj poraz .
Naro~lru ~bar u BjelaCu . .
Mushmam spremni za borbu
Pod zvezdom petokrakom .
Pobeda na Radovan-2drijelu
10
13
14
17
19
22
28
27
28
30
33
36
38
39
41
44
46
. .
Sekretar .oblasnog komiteta S!k:oja
Umesto 1Jubavi - revolucija
Pozdrav MiruSkoj Ceti . . . · ·
Rade se. _javlja sa poloZaja .
U DobJ:itcevu, medu borcima
Cr:ni oblak pun gromova
.
H1tno na front, drugovil .
Iz neprijateljevih izveStaja
Nove pobede i priznanja
Ofanziva »TRIO<<
Ja sam komunista · : ·
Cudo od devojke . .
Kratak triumf izdaje .
Sarno. hrabro, drugovi
Sta Vl, okupatori traZite u mojoj zemlJ"i?
Poslednje pismo ' .
UmrijeCu komuni1stiCkli ·
5
8
48
49
53
55
56
58
59
61
64
66
67
69
70
73
75
76
79
81
83
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Komunista čvršći od kamena : životni put narodnog heroja Dragice Pravice
Subject
The topic of the resource
Dragica Pravica
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Miodrag Nikolić
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije i Dečje novine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1977
Rights
Information about rights held in and over the resource
Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije : Dečje novine
Language
A language of the resource
SH
Type
The nature or genre of the resource
proza
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
13-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
86 str.
Dragica Pravica
narodna herojka
-
https://afzarhiv.org/files/original/775a4a92c347cdd2c78774ff938446cb.pdf
e04cb23e1cfabcfdea3ca35716b81545
PDF Text
Text
��Kata PejnoviC
�IZDAVACI MONOGRAFIJE:
Savjet za pitanja drustvenog polof.aja tene RK SSRNH
redakcija Casopisa »:lena«
Odbor Nagrade »Kata PejnoviC« i
Institut za historiju radniCkog pokreta SRH
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Marija So/jan BakariC
Savjet za pitanja drustvenog polozaja zene RK SSRNH
REDAKCIJA:
Stojanka Aralica
Anka Bents
lela BiCaniC
N eda Drakulit
Marija Erbet.nik Fuks
Soka KrajaCiC
Artica Maga.Sit
Marija SentiC :ZakniC
clr Gordcma VlajCiC
Savjet redakcije casopisa »Zena«
Odbor Nagrada »Kata Pejnovic«
Institut za historiju radnickog pokreta SRH
SIRA REDAKCIJA:
izdaju ovu monografiju
Cana BaboviC
Jakov Blazevic
Pero Car
lela Cuk
V aska Duganova
l'iktorija JankoviC RadoviC
Doko 1ovaniC
Greta Kavaj
Zorka Karat
Veselinka Malinska
Torno NikSiC
Bosa PejoviC ProtiC
dr Mirjana PoCek MatiC
Mile Pocuca
Mara Rupena
Dubravka Skarica
Rui.a TacliC
Vida TonzSiC
Mara VejnoviC
U cast cetrdesetgodisnjice Titovih i nasih jubileja
U cast tridesetpetgodisnjice Antifasisticke fronte zena
Jugoslavije
U Zagrebu prosinca 1977.
TEHNICKA REDAKCIJA I OPREMA:
CuCa
Smokvi1za~BoraniC
SEKRETAR REDAKCIJE:
Draga PisaroviC
KOREKTOR:
Blai.e~zka
Trf.an
Tisak: Stamparski zavod »Ognjen Prica« Zagreb
Naklada: 10 000 primjeraka
Stampanje zavrSeno studenog 1977. g.
��,
v
KATA PEJNOVIC- ZIVOT I DJELO
Revolucionarni radnicki pokrct u Jugoslaviji,
prcdvoc1en Komunistickom partijom, imao jc
mean stotinama tisuca sudionika svoje junake, junakinje i narodne heroje. Njihov se lik
revolucionara stvarao na odanosti KomustiC~
koj partiji, u djelovanju ostvarivanja zivotnih
stremljenja radnih !judi, u zajednistvu nasih
naroda. Obiljezja su njihova: neustrasivost,
samoprijegor i poZrtvovnost berea, podudarnost rijeci i vlastitog djela.
Kata Pejnovic jedna je od tih junakinja Jugo·
slavije i narodnih hcroja, koja vee u godinama
prije drugog svjetskog rata izrasta u prekaljenog revolucionara. Njen Zivot je priCao o
trazenjima boljeg, ljudskijeg zivota za sebe,
svoje suseljane, za narod. Njeno djelo govori
o beskrajnoj odanosti Komunistickoj partiji,
idejama koje su je nadahnjivale i koje su je
vodile. Prenoseci ih, sama raste s njima, unosed u njih svu njoj svojstvenu zivotnu realnos!.
Kao istaknuta licnost nase oslobodilacke borbe
i Revolucije ona ucestvuje u dizanju naroda
na Ustanak, sluzi primjerom tisucama zena
antifasistkinja. U jednom historijskom trenutku ona raste do simbola borbenih zena Jugoslavije.
I upravo zato lik Kate Pejnovic, zene u crnoj
marami - predratnog komuniste, clana OkTliZnog komiteta KPH za Liku, majke petero
djece i clana IO Antifasistickog vijeca narodnog osloboaenja Jugoslavije i Zemaljskog antifasistickog vijeca narodnog oslobot!enja Hrvatske, saveznog i republickog zastupnika u
mnogim sazivima, i clana CK KPH ne moze
se odvojiti od historijske Prve zemaljske konferencije AF2 Jugoslavije. Tako je Kala pestala simbol jednog vremena u kojem se rat!ao
novi tip zene Jugoslavije - partizanke, borca
i rukovodioca.
Krenimo na izvoriSte tog bogatog i osebujnog
zivota. Sagledajmo pobliZe odaklc je dosla
Kata Pejnovic, gdje je to, i kada, nasla sebe u
onoj svojoj autenticnoj ulozi i u smislu postojanja. Upoznajmo sredinu, prilike i !jude s
kojima se sretala, s kojima je djelovala i
drugovala, koji su doprinijeli tome da ut!e u
Partiju u vrijeme kad je Komunisticka partija hila u dubokoj ilegalnosti i kad je u cijeloj Jugoslaviji bilo osam tisuca clanova Partije. Upoznajmo je kao clijcte, cljevojku, zenu
i majku, poljoprivreclnika, susjeda, clruga, partijskog raclnika i funkcionera. Srest cemo je
mcc1u rukovocliocima - pokretaCima Ustanka
u Lici, i kao jednog od najistaknutijih nosilaca razvoja organizacija Antifasisticke fronte
zena Like i preclsjednicu te licke organizacije.
Ta nasa traZenja bit ce kretanje tragovima
clokumenata, njcnih zabiljeski, Clanaka i govora, sjecanja njenih suboraca-suclionika u zajednickoj borbi.
Na kraju srest cemo jc kao Naroclnog heroja.
A prije toga jos na mnogim mjestima u kojima je cljelovala. U Vijecu naroda Savezne Skupstine kao poslanika, u Preziclijumu Sabora
NRH kao potpredsjeclnika, u rukovoclstvu Crvenog kriza Hrvatske, u Matici iseljenika Hrvatske, u PreclsjeclniStvu Ratnih vojnih invalicla
i Savezu uclruzenja boraca Hrvatske, kao
potpreclsjeclnika Prosvjete, kao clana CK KP
Hrvatske. Naravno, i u njenoj Lici kojoj sc
uvijek vracala kao svom pravom ognjiStu, u
Smiljanu gclje je ostalo samo razoreno kuCiste
njcnog nekaclasnjcg doma i stara lipa pod
kojom je rado sjeclila sa svojom porodicom,
sa svojim suseljanima i drugovima.
5
�Njena trazenja srest cemo i u skolama koje
nose danas njeno ime, u radoznalosti ucenika
za saznanjima, u domovima zdravlja s njenim
imenom, u djecjim ustanovama po njoj imenovanim. Srest cemo je posebno u Nagradi
njenog imena koja se dodjeljuje za izuzetne
napore i za stvaranje konkretnih uvjeta za
afirmaciju drustvene uloge zene u udruZenom
radu i javnom zivotu i takva ostvarenja u
oblasti znanosti, publicistike, knjizevnosti.
DJETINJSTVO, DJEVOJASTVO
I MATERINSTVO PODNO VELEBITA
Da bismo je bolje upoznali, moramo poceti
pricanjem jedne zivotne povijesti s kraja proslog stoljeca. Kala Pejnovie, rodena Bogie, rodila se 21. marta 1899. godine u Smiljanu, selu
podno Velebita. Smiljan je pet kilometara
udaljen od Gospica. »Vrlo lijep i divan kraj«
- reCi ce Kata Pejnovic za svoj zavicaj. Uz
to ce dodati, opisujuCi taj predratni opcinski
centar, i nekoliko statistickih podataka da ga
pobliZe odredi: »U godini 1931. bilo je 985
domacinstava sa 4.782 stanovnika. Od toga
2.145 muskaraca i 2.637 zena. Medu njima
Hrvata 4.161 i Srba - 621. U nasu opCinu
Smiljan pripadala su jos i mnoga sela i zaseoci: BuZim, Rastoka, Trnavac, BruSane, Rizvanusa i Polje Smiljansko. Prema podacima
iz isle godine, teritorij opCine protezao se na
158 km' sa oko 27.000 jutara zemlje. Racuna se
da je pred izbijanje II svjetskog rata opCina
mogla brojiti oko 5.500 stanovnika« .' Katin
otac, Dmitar Bogie, jos za sluzbovanja u Austro-Ugarskoj monarhiji razbolio se i otiSao ra6
no u penziju. Tada s zenom Jelenom, rodenom
Dobric, seli iz Lapca, gdje se nalazio na sluzbi
sa svoje cetvero djece, u svoj rodni Smiljan.
Tu se rada jos petoro djece, sesta po redu rodenja bila je Kala. »U Smiljanu se otac zaduzio
i napravio kucu. Zemlje ga je dopalo malo.
Otac je bio jako dobar. Iako nije mogao raditi,
ucio nas je raditi. Vee od osme godine uCili
su me svim poslovima u kuCi i van nje. Majka
je bila krojacica. Ona je zensku djecu ucila
sivati. Najstarija sestra sivala je s njom u selu.
Drugu, mladu sestru poslala je u Gospic da
nauCi sivati gradanska odijela. Tako nas je
majka na iglicu othranila«.
Najosnovnije potrebe porodice namirivale su
se iz oceve penzije.
»Sjeeam se dobro, kad bi otac dobio penziju
otisao bi da kupi najosnovnije namirnice. To
bi dijelio pomalo svakome, i nikad se do sita
najesti.
Zivjelo se Iesko. Mati je sila dan i noc. Trudila
se da nas dobro odgoji. Majka je bila plemenita i inteligentna zena. Ucila je seljake higijeni i redu, zene je uCila kuhati i imala je na
njih puno utjecaja iako je bila nepismena.
Smatram i danas da sam sve ono sto je u
meni plemenito bastinila od svoje majke. Ne
znam da li je otac imao neku drugu skolu
osim osnovne. Imao je malu bibliotecicu iz
koje sam kao dijete sve knjige procitala: narodne pjsme, kalendare i sl.«
Cim su Bogieeva djeca porasla, iSH su raditi
i drugima, da smanje roditeljima brige za uzddavanje doista velike, jedanaestoclane poredice. Kata se isticala medu dobrim radnicima
i svi su je trazili. Kata o tome kaze: »Bracu je
mati slala u zanat, tako da su se razasuli
svuda po zemlji. Bila sam mala kad su otisli
u svijet. U Smiljanu je jedino ostala sestra
Draga Lemajie. Nju su ustase ubili 1941. godine. Ostavila je iza sebe dvoje djece prvoboraca NOB·a«. Sestra Mica, udata Krajnovic,
u Citluku, rasla je s Katom podno Velebita i
odgojila cetvero djece boraca NOB-a.
Kata je bila izvanredno zivahno i nestasno
dijete, odlican dak, ali je dobivala i batina.
Otac je cesto morao u skolu, a i zanimao se
kako mu uci dijete. Tada bi slusao same
pohvale od uciteljica Jovicke i Petrovieke i od
nadzornika Stipca: »Dei dobro, najbolji je dak
u skoli. Ali je sva vrazja, pobiju se djeca, tu
je i Kata, pa ju moram viSe puta tuci.«
Otac bi uvijek nalazio razumijevanja, jer je
znao da je odlican dak. »Caca me volio mnogo.
Sjecam se jednom mi je kupio plavi cic na
cvjetice. Sasila sam suknjicu na tri volana, a
gore bluza. Eh, sto sam se ogledala i vrckala
u torne«.1
Kako su duboko usjecena u pamcenje takva
djetinja ispunjenja zelja. Ali poslije zavrsene skole, Kata ostaje kod kuce. Nadzornik
skole Stipac uzalud uvjerava oca da ju dade
u gimnaziju. Prilike i mogucnosti nisu to dozvoljavale.
Tako je poceo njen zivot i borba za zivot. U
Smiljanu se zivjelo tesko, pogotovo ako se
zivjelo samo od poljoprivrede. Proizvodi su
se tesko prodavali, i ako nije bilo drugog dinara kraj se s krajem tesko vezao. Rodilo malo, prodavalo se jeftino i tesko. Preostaje joj da
radi, kao i druge djevojCice njene dobi, jer u
njenoj kuCi nije bilo nikog u Americi da bi
slao novae kao nekima, koji su bo!je zivjeli.
Radi tako Kat a Bogiceva i u kuci, i na njivi,
i u selu kod imucnijih seljaka.
Sarna ce reCi da je iSla u nadnicu: kopala, :lela,
radila u imucnim kucama. I jos: »Placali su
mi kao i odraslim curama,«
Iako su Katinu porodicu u selu smatrali imucnijom, Kata Bogiceva pamti prvi svjetski rat,
aprovizaciju, glad i nepravde. Dok je na ognjiStu lonac s vodom uzalud pripravan cekao
brasno, Kata se svadala s biljeznikom: »Gazdama dajete bijelo brasno, a nama ni zobeno«.
Uza sve to Kata je znala biti i vesela i vedra,
kako to vee biva u mladih. Takve su bile i
djevojke i mladiCi njene dobi. Iako je promatrala Zivot i sve viSe shvaCala nepravdu, na
casove i zaboravljala, vesela po naravi i orna
za salu. Tako se i zadjevojcila.
»Voljela sam pjesmu i pies. U selu je postojao
jedan tamburaski zbor u kojem je sviralo nekoliko mladica. Omladina se sastajala oko
crkvenih zborova gdje se pjevalo i plesalo.
Katina se mladalacka ljubav prekinula smrcu
voljenog momka u sjeci drva u sumama Velebita. Sve je to bio dio Kalina zivota. Ona,
kakva je bila, intenzivno je prozivljavala taj
gubitak.
Bila je i dobra vezilja. Znala je tkati cilime i
poznate licke biljce. Sastavljati boje u sarenice. Svojim sestrama i udavacama u selu spremala je dote, samo sebi nije. Za nju nije
dostiglo. Dok su se mladi tako sastajali, ona
bi im znala nesto i procitati. Pocelo je - sjeca
sc- s »Bojem na Kosovu«. Knjige bi nalazila
u jednoj biblioteci u selu. Sjeca se da je to
bilo u kuCi u kojoj je zivio Tesla. Bila je tu
zaboravljena biblioteka, knjige nitko nije citao,
pa ni zapazio da ih ona uzima. Citala je i
novine pa bi i to koristila u razgovorima. Tu
su poceli njeni prvi razgovori s ljudima 0 zivotu. U tim svakodncvnim razgovorima prenosila jc i svoja prva iskustva i znanja, onako
kako je to Cinila nekoc i njena majka. Ona se
je u periodu I svjetskog rata u vremenu svog
7
�zadjevojcenja nagledala i drugih stvari, sabire i gorka zivotna iskustva a poslije rata svjedokom je nepravdi i zlodjela sto ih u njenu
kraju poCinise zandari: »Mrzila sam to i uvijek mislila mora nesto drugo dock
Bile su to jos samo slutnje, nadanja u nevolji,
i nista vise. Reakcije na sve vrste nepravdi i
necovjestva. Reakcije na razlike medu bogatima i siromasnima. Bilo je to vrijeme Obznane. U njoj se budi silan osjecaj za pravdu.
To je bilo onda samo to! Te sumnje bile su
upucene i prema krcmarima kojih je bilo dosta u Smiljanu i koji su bili posjednici, kao i
prema trgovcima- nasuprot seljacima- koji
su zivjeli od svojih proizvoda i bili siromasni,
a neki i gladovali. U svojoj devetnaestoj dvadesetoj godini, znaci poslije prvog svjetskog rata, 1919. godine, Kata Bogiceva upoznaje svog buduceg supruga Jovana Pejnovica.
I on je bio radom iz Smiljana, ali je punih
petnaest godina proveo na radu u Americi,
kuda je otiSao kao djecak s navrsenih petnaest
godina. ViSe se ne vraca u svijet i ostaje kod
kuce. Bio je stariji od Kate oko deset godina.
Mnogi su je odgovarali od tog braka, ali »dala
sam rijec i ja cu je odrzati«, odgovarala je ona
i uskoro se, 1921. godine, udala.
»Nije donio mnogo novaca iz Amerike, tek toliko da kupi neku zemlju, a njegovi su vee
imali prilicno zemlje koju je trebalo obraditi.
U kuCi mog supruga zatekla sam samo svekra
i svekrvu«. Kad se Kata udala, maja 1921. godine, na nju se srucuje mnogo posla. Njenom
muzu u pocetku »nisu bili dragi seljacki poslovi« - kako je ona rekla - »trebalo je vremena da se snade kod kuce«. Kad je umro
svekar, a svekrva otiSla kceri u Bosanski Perovac, Kati je bilo jos teze »jer je svekrva
8
ipak nesto pomagala u kuCi«. A dosla su i djeca, njih petcro.' Tada vee i muz radi, »jer
tesko bi bilo obavljati poljskc pos!ove i odgajati djecu. Bio je dobar radnik, muz i otac.
Nije bio kao drugi seljaci koji nece zeni ni
drva nacijepati. On je radio i ostale kucne
poslove. Zajedno smo radili i u polju i u kuci.
Najgore je bilo to sto nase proizvode nismo
mogli prodavati, a novae je bio potreban za
podmiru poreza i najnuznijih kucnih potrepStina.<c
1
Institut za historiju radniCkog pokreta Hrvatske,
Zagreb, Memoarska grada, 87(III, !0(12, Kata PcjnoviC, Autobiografija i sjcCanJe na razvoj NOB-a u
Smi!janu i Lici. Isti izvor koristi se u Citavom
tckstu i posebno se nc navodi.
l NataSa
Popovicki: teua u ta11moj marami, 2ena,
1958, br. I, 22-23.
J Prcma kazivanju njcne kCerke Milice majka je rodila osmoro djcce, ali je prvo dvoje blizanaca odmah
umrlo, a trcCe dijcte u 4. godini Zivota.
OD SPOZNAJE ZIVOTNIH ISTINA
DO PARTIJE
Dosadasnje slutnje o tome da mora postojati
mogucnost nekog drukcijeg zivota dobivaju
realnu osnovu. Pred njom se otvaraju perspektive sa svom svojom odredenoseu. Spoznaje
da se za drugaciji zivot, drukCije odnose
medu ljudima, mora boriti, voditi dugotrajna borba za koju se treba oboruzati znanjem.
To je put koji je Kata Pejnovic, supruga i majka, zena iz Smiljana, primjerna domadca odabrala kao svoj pravi i jedini put u svojim tridesetim godinama zivota, aktivirajuci 'se na programu Komunisticke partije Jugoslavije. Oko
1936. godine zivot Kate Pejnovic dobiva i svoj
puni drustveni smisao. Dvije godine kasnije,
godine 1938, bila jc primljena u clanstvo Partije, u smiljansku celiju KPH. Njeno susretanje
s Komunistickom partijom poklapa se s vremenom kad se politicki rad Partije medu sirokim slojevima naroda, na njihovu pridobijanju za program Partije, osjetio veoma intenzivno u cijeloj Jugoslaviji, pa taka i u Lici.
Kata Pejnovic dolazi veoma cesto u Gospic
da bi tu prodala svoje mlijecne proizvode, da
bi nabavila za kucu koji dinar i kupila najpotrebnije. Razgovara s ljudima, nabavlja
knjige i taka sve vise dobiva i odgovore na
pitanja koja je muce a postavljaju se na svakom koraku. Blize se upoznaje u to vrijeme i
sa svojim susjedom, slasticarskim radnikom
Jovom Rajcevicem, komunistom, clanom gospieke partijske celije, zaposlenim kod slasticara Poglajna. On otada cesce navraca u kueu
Pejnoviea is Katom razgovara i daje joj knjige. Snabdijeva je i politickom stampom koju
ona prenosi u svo jim ml jekarskim kant am a iii
kosaricama u Smiljan. »Bilo je to vrijeme spanjolskog gradanskog rata (1936-1938). Pokazala sam se u nekim akcijama« - kaze o
tome Kata Pejnovie skrto kao i uvijek kad
govori o sebi, o svom radu. Prva knjiga koju
je dobila od Jove RajceviCa, bila je »Mati«
Maksima Gorkoga. Iako je rijec o literaturi,
u Katinu zivotu odigrala je ta »Mati«, izuzetan
lik zene- majke - aktiviste, veliku ulogu. Po
svojoj simbolici, po istovjetnosti, iako u drugom vremenu i u drugim sredinama, dobiva
jos vece znacenje. Materinstvo ne maze biti u
opreci s politikom. To je Kata Pejnovic takoder naucila iz te knjige, pamtila za cijeli zivot,
nosila u sebi, sobom pronosila i koristila kad
bi zatrebalo. Taka je nastavila dalje, citala i
razmisljala o procitanom, trazila nesto bolje,
istinito.
»Tada sam upoznala Jakova BlaZeviCa, Ne~
djeljka Zakulu, Duru Stankoviea i neke sreclnjoskolce iz GospiCa«.
Dobra se sjeca tih dana i Jakov Blazevic:
»lnteresantan je naCin kako sam upoznao i
cuo za Katu Pejnovie. Jednoga mi je dana
pricala skojevka Rada Tatalovie da je upoznala i da znade jeclnu zenu seljanku iz Smiljana
koja dolazi u Gospic sa raznim seljackim proizvodima, obilazi kuce i prodaje. Taka je dolazila i u njenu kucu, te da je ona toj seljanki
davala knjige. One su onda pocam od Maksima
Gorkog, Dzek Londona, Krleze i taka dalje, da
taka kazem, znacilc uvod u jednu svojevrsnu
politicku naobrazbu, orijentaciju, sa koje se
onda moglo poCi dalje na razgovore i na Citanje i na primanje materijala koji su vee bili
uze i blize ondasnjoj partijskoj politici.
PricajuCi mi to, kazala je, bilo bi dobra da se
ti nadeS s tom Zenom, da je vidiS, da razgovaras s njom. To je bilo, mislim oko 1937/38.
godine, i ja sam se naSao s tom Zenom. Ona
je vee bila pripremljena, i moralno i duhovno
i politicki, za mnogo dalje od onaga sto jc
mogla iz te beletristike da nauci, da zakljuci.
Ona je vee bila orijentirana i trazila na kraju
ono sto je nasla. Trazila je jednu politicku
akciju, traZila je politiCku organizaciju, tra:Zila
je revolucionarni rad. Jer sve ono sto je iz te
beletristike citala i spoznavala, a to su bile
izvjesne zivotne istine, to je ona aplicirala, odmah znala da primijeni na uslove njenog zivota, njenih komsija, !judi, tih seljaka, taka da
sam ja s njome razgovarao, kada sam se s njom
sastao, o Komunistickoj partiji, o organizaciji i
o njenom mjestu gdje bi trebala da bude«.'
9
�I hila je na tom mjestu. Tocno od 10. aprila
1938. postala je sesti clan smiljanske partijske
celijc, na prijedlog J akova Blazevica - sto je
napisala i u partijskom Anketnom listu odmah
nakon rata 7. VI 1946.
Sekretar partijske organizacije u Smiljanu !ada je bio Jovo RajceviC a clanovi Ivan Uzelac
- Dan, Dujo Katie, Torno Serdar, Ivica Katie
i Kala Pejnovic. Cetvorica od njih hili su Hrvati a dvoje Srbi, tri radnika i tri seljaka. U
toj smiljanskoj organizaciji razvijala se Kata
Pejnovic u istaknutog, u narodu voljenog, partijskog radnika.
»Od tada sam uvijek imala dosta knjiga i partijskog materijala« - rekla je Kata Pejnovic,
sjecajuCi se svcga onaga sto je prenosila u svojim kantama za mlijeko iz Gospica - »ne samo za sebe i svoju partijsku celiju, vee i za
one iz susjednih sela kuda bi ih sama odnosila
iii javljala po svojoj djeci da drugovi dodu
po materijal«.
Upravo nekako u to vrijeme upoznaje ju i Stojanka Aralica, tada ucenica Uciteljske skole
u Gospicu:
»U prvim grupama srednjoskolske omladinc
u Gospicu, koje je organizirao SKOJ 1937. i
1938. godine, slusala sam o Kati iz Smiljana,
ko ja tamo organizira omladinu, radi u »Seljackom kolu« i »Seljackoj slozi«, o Kati seljanki koja cita mnogo, pa i najteze stvari iz
marksisticke literature. S nestrpljenjem sam
ocekivala kad cu je vidjeti. Jednog dana, negdje u jesen 1939. godine, bas kad smo hili pred
Uciteljskom skolom na odmoru izmedu nastavnih casova, povice mi jedna drugarica: 'Eno
ti Kate'. U seljackim kolima vozila je zito za
mlin. Kad nas je spazila vedrim osmijehom
pozdravljala nas je stisnutom pesnicom, sve
10
dok kola nisu zamakla za ugao ulice. Ta slika
ostavila je na mcne dubok utisak. Kako je neustrasiva - pomislila sam. Prcd skolom stoji
mnogo daka medu kojima ima velikosrpskih
sokolanata, ljoticevaca, frankovaca itd., preko
puta tadasnji Srez (kotar) sa pristavom (sef
policije) Nikolicem i ostalim policajcima, a
Kata prkosno stiska pesnicu i smije se. Osjetila sam da se to ne odnosi toliko na nas,
koliko bas na njih. Poslije nekog vremena srela sam Katu na ulici. Razgovarala je s J akovom Blazevicem i Nedjeljkom Zakulom. Prosetali smo okolo dok je s njima zavrsila
razgovor. U rukama je drbla dvije plave kante za mlijeko. To su te cuvene kante u kojima,
vracajuCi se u selo, nosi letke, brosure i ostali
politicki materijal za selo. Konacno sam se
s njom upoznala. Pricala nam je kako treba
raditi, jer su !judi zavedeni i zaslijepljeni, kako se treba boriti za svakog pojedinog covjeka, da mu se otvore oci i poka:ze put pravdc
i slobode. A da bismo to mogli, trebamo mi
sami mnogo da citamo, da ucimo i to svakog
dana da nesto prouCimo.
Govorila je polako, jednostavno, oci Stl JOJ
sijale od srece, sva je djelovala tako ubjedljivo,
tako sigurno u pobjedu istine. Zurila je. 'A
nije ni zgodno da vas vide ovako samnom' skoro poluglasno i na prekide, obaziruCi se i
mrsteci - rekla je. Jos sam uspjela da je upitam kad stigne toliko da cita. 'E, cerce, ja
predem i citam, ljuljam dijete i citam, kuvam
i citam ... ' - i mahnuvsi rukom pozdravi
se i ode«.5
Koliko jednostavnosti u svim tim rijecima! A
one kriju toliko napora kakav je tesko zamisliti. Zena na selu da cita. Zena da se bavi politikom! Trebalo je svladavati te predrasude u
selu, uzdignuti se iz tog ponizavajuceg ropskog
polozaja. I vremena je zato trebalo naCi: najcesce je to hila noc, ona je hila najpogodnija.
I razumijevanjc muza je trebalo, ali ono je
bilo tu.
»Od politiCkog rada nije me odvracao niti mi
je branio da postanem clan Partije. Jedino mi
je savjetovao da pazim, kad bi bilo oko 1. maja
iii oko Dana oktobarske revolucije. Tada bi mi
komunisti i Skojevci vjesali crvene zastave i
parole. Svak bi svoj tercn ukrasavao. Dosli bi
zandari i tada sve pretresli po kuci. Kod mene
nisu nikad niSta mogli naci, a uvijek je bilo
mnogo materijala, meciu njima i »Srp i cekic«
i »Proleter«, i »Vjesnik«, i leci, zastave. Imala
sam bunker pod susom gdje su se drva cijepala. Tu je hila jedna velika kanta ukopana u
zemlju. Zasula bih je otpacima drva i nikad
niSta nisu nasli. Mali moj, onaj sto su ga ustase
ubile u trinaestoj godini, uvijek je pazio na
zandare te bi doletio: 'Majko eto zandara, ima
li sto'. Ako bih ja imala sto uza se, on bi to uzeo
sebi u njedra. Njega nisu dirali. Muz od bojazni da cu u zatvor znao je govoriti: vidiS da
si osjetljiva na hranu, tuci ce te i mucitL Ja
bih odmah odgovorila: ako me pokusas sprijeciti, onda rastava braka. Ma dobra - rekao
bi - ali osirotit ces ovo djece. On je mene
mnogo volio te me tako u par navrata, iz bojazni da cu pasti u zatvor, opominjao«. 0 svom
suprugu Kata Pejnovic znala je cesto govoriti
kako je jos u Americi, kad je bio na radu, bio
uclanjen u sindikate. On je bio dobar simpatizer Partije. Kasnije, nakon njegove smrti i
nadcovjecanskih muka sto ih je pretrpio 11 ustaskom zatvoru u Gospicu, govorila je da je
bio veoma hrabar. Gledajuci smrti u oci nije
odao nikoga, iako je znao sve, i gdje se tko
nalazL
»Kad sam upoznala Jakova Blazevica i Nedjeljka Zakulu, oni su mi posvetili puno paznje<c -
piSe Kata PejnoviC u svojoj biografiji,
osvrcuci se na vrijeme priprema za prijcm u
Partiju i na svoj ulazak u Partiju. Spominje
tom prilikom da su se na teoretskim sastancima proucavali neki dijelovi iz Segalove »Politicke ekonomije«, citalo »DI'Zanje Dimitrova
pred sudom« zatim se upoznavalo s »Komunistickim manifestom«, »Historijom SKP(b)«, pratilo »Srp i cekic«, »Proleter« i »Politicki vjesnik«. Cesto se u svojim sjecanjima vraca na
>>Politicki vjesnik«, izdavan u Zagrebu, koji je
bio »prekrasna stvar«. I objasnit Ce za.Sto: ))0
cijeloj smo situaciji putem njega hili informirani. On nam je sluzio u objasnjavanju ljudima o opasnosti koja prijeti od fasizma«. 6
• Arhiv Radiotclevizije Zagreb (dalje: RTV), Iikovi
Rcvolucije, kut. 9839, Skolska televizija 1972; Jakov
BlaZeviC o Kati PejnoviC. Isto emitirano u emisiji
))ObiCno gledanoa, TV Zagreb, u viSe navrata, djelcr
mice.
s Stojanka Aralica: Biografija PejnoviC Kate, Rijeka,
septembra 1951. Arhiv Savjeta za druStvenu aktivnost Zena RK SSRNH.
6
Biografija Cini sastavni dio cjeline sa veC spomcnutim Anketnim listom; pisana istog datuma.
11
�I
U MATICI :ZIVOTA I REVOLUCIONARNE
BORBE KOMUNISTA
Upravo u tom objasnjavanju narodu o pravom stanju stvari, u poticanju na akciju, na
okupljanje za borbu, Kata Pejnovic je bila
neumorna. Izuzctnom sposobnoscu nesebicno
je prenosila svoja saznanja ne samo seljacima
u Smiljanu, nego i gradanima u GospiCu u
cije bi kuce zalazila, prodavajuCi poljoprivrednc proizvode. A tako i na sirem podrucju,
u selima zapadne Like. Za taj svoj rad oboruZavala sc na sastancima svoje partijske organizacije koji su se odrzavali ili u njenoj
kuCi ili u breziku povrh njene kuce, ili u kuCi
sekretara njene partijske celije. Radilo se tako
da se pisane materijale Citalo a onda se diskutiralo. Sastanci su znali trajati satima. Na
njih su dolazili cesto Jakov Bl:lZevic i Nedjeljko
Zakula, a u kasnijem periodu, tamo 1940, i
Marko Oreskovic. Mnogo godina kasnije, sjeca
se Kata Pejnovic, da su mcdu ostalim aktualnim temama, a nc samo anima s podruCja
marksistickog obrazovanja, bile na dnevnom
redu i teme o konspiraciji, o drlanju pred klasnim neprijateljem u slucaju zatvaranja i da
je upravo o tome mnogo govorio Marko Oreskovic.
Jakov Blazevic u svojim sjecanjima na djelovanje Partije u Lici cesto se navraca na temu:
partijska organizacija u Smiljanu. U tom kontekstu on na jednom mjestu piSe i govori o
Kati Pejnovic kao primjeru izrastanja covjeka
sa sela u aktivnog revolucionara koja se u svojoj sredini vrlo dobro snalazila, cvrsto afirmirana ll narodu, medu muskim i zenskim svijetom uvazavana, postovana medu Srbima i
Hrvatima, medu onim mnogim povratnicima s
12
rada u Americi i Kanadi kojih je bilo u Smiljanu gotovo u svakoj kuci. Isticc njcne kvalitete domaCice i sposobnost da savjetom i djelom priskoci svakome u pomoc, sto joj jc
pribavljalo autoritet i sto joj je pomoglo da
masovan politicki rad razvija tako uspjesno,
da istodobno bude uzorna domacica i politicki
tribun, koji stvara oko sebe krug simpatizera
i aktivista. PiSe o njoj kao o pravom masoviku
sa istancanim osjecajem potreba svoje sredine.
Organizacija u Smiljanu odlikovala se time
da je znala pronalaziti takav nacin rada ciji
su rezultati bili sve masovnije uvodenje seljaka u politicki zivot, i to ne samo u Smiljanu,
nego i u susjednim selima. Karakteristicno je
bilo za tu organizaciju - ciji je clan bila i
Kala - da je znala partijsku politiku u svakom selu dobro i konkretno postaviti, bilo
kad se radilo o sirim skupovima ili lead se
razgovaralo u kucama pojedinih seljaka ili na
sijelima. Naravno, da je to moralo pridonijeli
ne samo osvjeSCavanju seljaCkog stanovni.Stva
i njihovom okupljanju oleo Partije, nego je to
istodobno jacalo i svijest o snazi utjecaja revolucionarne akcije i ukazivalo na slabosti nenarodnih re:Zima.7
Nikad J akov Blazevic ne propusta priliku a
da ne spomene Katina supruga i njenu djecu,
kao one koji su bili uvijek pri ruci tada kada
je trebalo duboko u noc cuvati strazu pred
kucom kad bi se kod Kate odrzavao partijski
sastanak. Cinili bi to i po najostrijoj poznatoj
licko j zimi.
Naglasava pri tom ljubav Katinog supruga JovaniSe prema komunistima, te o njegovom postovanju prema Kati. On se njome ponosio.
»Ona je znala da to visoko cijeni, tako da je
uvijek s naroi'itim osjecajem postivanja govorila o njernu«.8
I
I
I
I
!
J,
I
I
l
I
'
l'
l
l
'
!
I
I
·i
l
Da bi se bolje shvatila borba komunista u Lici
u tom predratnom periodu, a koja kasnije presuclno utjece na uspjesan razvoj Ustanka i
narodnooslobodilacke borbe u tom kraju, trebalo bi naznaciti samo neke osnovne znacajke
drustveno-ekonomskog i politickog zivota u
Lici.
Ekonomske prilike u Lici - koje vee decenijima karakterizira izrazita nerazvijenost privrede i beznacajna ulaganja, koja su se uglavnom temeljila na slabo razvijenoj poljoprivredi, pracenoj prezaduzenoscu seljaka i daljnjim
procesima osiromasivanj a sela - nece se u
Lici mijenjati nabolje ni nakon I svjetskog
rata, a niti kasnije, izmedu dva rata.
Nesto se malo zaposlenja naslo na zeljeznici,
u pilanama, na eksploataciji suma, u vojsci,
hndarmeriji, u Cinovnickim sluzbama upravnog aparata u kotarskim mjestima i u nastavnickim zvanjima. U takvim prilikama manje i
veCe trgovine i gostionice ipak niCu na svakom
koraku, a i masa banaka koje spekuliraju ustedama lickih isel j enika.
Naime7 i u veCem dijelu ovog meduratnog razdoblja, napose u prvim decenijama, ne jenjava
odlijev ekonomske emigracije iz Like, radna
snaga iz Like prodaje se jeftino na trzistima
zapaclne Evrope, Sjedinjenih Americkih Drzava
i Kanade.'
Zivotne teskoce u Lici dostizu svoj vrhunac
istodobno s ekonomskom krizom koja tridcsetih goclina snazno potresa temelje vodecih
kapitalistickih zemalja u svijetu na celu sa
Sjedinjenim Americkim Drzavama."
Dole nasa ckonomska emigracija, medu kojom
je i velik broj Licana, uzalud trazi posao lutajuCi s kraja na kraj SAD i Kanade, njenc
Iesko prikupljene ustedevine kod kuce propa-
daju raznim spekulacijama i stecajem malih
banaka koje su s tim ustedevinama radile a
na njima su lihvarenjem, preko mreze sitnih
trgovaca, veletrgovine, ostvarivale razmjcrno
krupnu dobit. Upravo na osnovi talco porasle
svoje ekonomske mod, ta ce trgovacka burzoazija u meduratnom razdoblju graditi i svoje
politicke pozicije i utjecati na politicke odnose,
iskoristavajuCi pri tom vjerska i nacionalna
trenja pri cemu ce joj pomoCi i popovi obiju
crkava, clio zatucane i nepostene inteligencije
i obrtnika kojima se stalno klimalo tlo pod
nogama. U svom djelovanju ona se lacala svih
sredstava, kamuflirajuci se vjerskim i nacionalistickim oznakama. Te njene vlastodrzacke
ambicije podrzavali su velikosrpski rezimi, zasnovani na nacionalnom i socijalnom ugnjetavanju, na politickom nasilju i pljacki naroda.
Kata Pejnovic u svojim se sjecanjima navraca
cesto na to vrijeme. »Oni su nam pili krv kroz
nase scljacke kosulje« - njena je poznata izreka kojom slika stanje bijede u kojoj je zivjela
vecina seljaka. Pri tom opisuje nacionalisticke
organizacije, politicke stranke i njihova rukovoclstva koja raspiruju najprimitivnije strasti
- nacionalnu i vjersku mrznju, sijuCi je medu
dijelom neorijentiranih seljaka i skolske omladine. U tom kontekstu ona spominje i Radikalnu stranku i Orjunu i postojanje drugih ekstremnih elemenata gradanskih politickih grupacija, cetnicka udruzenja te organizacije krizara, ustasa. U toj atmosferi zatrovanosti i borbe za politicku prevlast i osvajanje ekonomskih
pozicija opisuje i nekoliko krvavih obracuna,
sukoba i ubojstava pojedinaca. Naglasava da
je stanje bilo sve napetije i bremenitije sukobima i razracunima, sto se viSe pribliZavao
II svjetski rat.
13
�Upravo na planu politicke borbe Komunisticka partija u Lici razvija svoju kontinuiranu
aktivnost, koja sc snaznije osjeca od 1927. godine i koja raste dolaskom clruga Tita na celo
Partije 1937, te osnivanjem KP Hrvatske. Vjcrojatno je zanimljivo podsjetiti da se Kata
Pejnovic priblizava Komunistickoj partiji i pocinje cljelovati na njenu programu 1936. godine, tj. upravo u vrijeme kada se drug Tito
vraca u zemlju, i kad nastavlja borbu za konsolidaciju Partije i jedinstvo njenih redova, za
njenu cistocu prvenstveno od frakcionasa i
konacno staje 1937. godine na njeno celo.
Kata Pejnovic vrlo dobra pamti ,da se naroCito
osjetila zivost i aktivnost Partije poslije dolaska druga Tita na njeno celo, tada se Partija
cistila od raznih elemenata, idejno i akciono
je osposobljavala svoje clanstvo za predstojece bitke, osnivani su kotarski komiteti KP i
konacno Okruzni komitet za Liku.«
Kata PejnoviC postaje tako jedan od 280 lickih
komunista, tj. jedan od dvanaest hiljada komunista Jugoslavije, clanova Partije, koji sudjcluju u svim priprcmama za Ustanak naroda
Jugoslavije, za borbu protiv fasistickih okupatora nase zemlje i domaCih izdajnika. Kao
Clan Okruznog komiteta KPH za Liku preuzima
ubrzo teske i odgovorne zadatke.
Na liniji svoje antifasisticke i revolucionarne
platforme Partija pronalazi razne mogucnosti
da u narodu budi raspolozenje protiv fasizma,
cla ukazuje na opasnosti koje on sobom clonosi, i da na tom planu putem konkretnih akcija
aktivira sve siri krug istomiSljenika. Tako ce
bucliti u narodu snazan revolt protiv izazivaca
spanjolskog graaanskog rata, i putem ,crvene
pomoCi« sakupljati pomoe borcima internacionalnih brigada. Kalina sjecanja na te su dane
vrlo ziva pa ih navodimo:
14
»Kad je propala revolucija u Spanjolskoj, mnogi su borci dospjeli u francuske logore. Mi smo
za njih vee i ranije, a tada pogotovo preko
odbora Narodne pomoei sakupljali novae, hranu i odjecu. Odbor su saCinjavali clanovi
naSe partijske organizacije. Komunisti su tu
pomoe sakupljali putem omlacline, Skojevaca
i simpatizera. Od Licana u Spaniji, sto ja
znam, bio je Torno Cacie, Pekisa Vuksan, Miea
RadakoviC. I Marko Oreskovie je bio u Spaniji,
samo on tada nije zivio u Lici.«
Na liniji antifasisticke platforme Partija je u
Lici mobilizirala 1938. godine siroke slojeve
naroda i demonstracije povodom pritisaka
vrsenih na Cehoslovacku i Hitlerovog napada
na tu zemlju. Kao sudionik tih akcija Kata
zapisuje:
»Organizirali smo velike demonstracije u Gracacu, gdje se okupilo nekoliko tisuca !judi. Izvikivali smo parole: Dolje fasizam! Zivjela
Cehoslovacka! Mnogi su se iz Like javljali u
dobrovoljce za obranu Cehoslovacke. Slicne
demonstracije priredili smo i u Divoselu gdje
su se okupili Smiljancani i Brusani. Ali nista
se ozbiljnije nije moglo poduzeti, jer je Cehoslovacka hila okupirana za par dana« .11
Jeclnom prilikom je Kala to objasnila: »Tumacili smo napad Hitlera na Cehoslovacku kao
opasnost od fasizma i za nasu zemlju.«
Partija je u Lici, kao i u citavoj zemlji, djelovala u raznim legalnim organizacijama gradanskih partija i u njima utvrdivala svoja uporista
za akciju. U citavoj su Lici posebno znacajnu
ulogu na stvaranju Naroclnog fronta, na stvaranju bratstva i jedinstva Srba i Hrvata Like,
i uopce na revolucioniranju masa, imali komunisti u djelovanju putem legalnih organizacija
»Seljacko kola« i »Seljacka sloga«. Njih su
formirale u razdoblju 1936-1938. opoZicJOne
gradanske stranke - Samostalna demokratska stranka i Hrvatska seljacka stranka kao
forme svog utjecaja i djelovanja na privrednom i kulturno-prosvjetnom uzdizanju sela.
Aktivnost Kate Pejnovic u tim organizacijama
veoma je znacajna upravo po njenom neposrednom djelovanju meau seljacima, koji su
hili clanovi tih organizacija. Tu je dosla do
izrazaja sva ona njena izuzetna sposobnost poticanja na akciju, organiziranja, okupljanja,
i predocavanja perspektive jednog pravednijeg
drustva, njeno zalaganje za unapreaenje zivota
na selu, njen licni primjer, njena stalna preokupacija borbom za stvaranje bratstva i jeclinstva Srba i Hrvata Like. Citava aktivnost
komunista u tim organizacijama hila je okrenuta borbi protiv fasizma i borbi protiv reakcionarne i profasisticke jugoslavenske vlade.
»Partijska organizacija u Smiljanu - piSe Kata - clobila je zaclatak da prodre u te organizacije. U Smiljanu su postojale obje organizacije, stanovniStvo je bilo hrvatsko i srpsko.
Antagonizam nije postojao u radu tih dviju
organizacija. Vee u samom pocetku imali smo
velikih uspjeha. U kuci Petra Pejnovica, clana
Seljackog kola, bio je osnovan Ekonomski centar, ciji su clanovi hili i clanovi Seljackog kola
i Seljacke sloge. U Ekonomskom centru seljaci su kupovali umjetno gnojivo, prehrambene artikle i manje poljoprivredne strojeve.
Uvecer bi se sastajali u Centru clanovi i jedne
i druge organizacije, pa su ovu priliku koristili danovi Partije da govore o politickoj situaciji, ekonomskoj krizi i drugim aktualnim
politicko-ekonomskim zbivanjima«."
Kata Pejnovic sudjeluje i u najkonkretnijim
akcijama Partije u borbi za raskrinkavanje
aktivnosti crkve na raspirivanju nacionalne i
vjerske mrznje i na pljacki narodne imovine.
Koliko je njeno djelovanje bilo zapazeno i kod
klasnog neprijatelja govori i podatak cla je
od papa StijaCica u crkvenim propovjedima
stalno hila »prozivana«. Protiv nje on je slao
v!astima razne prituzbe i prijave, taka da su
joj zandari cesto upadali u kucu i vrsili premetaCine. Pop Stijacic i nezajazljivo gramzljiv pop Tomljenovic sa privremenim sjediStem u Buzimu (pop-cetnik i pop-ustasa kako ih naziva J akov Blaievk) okomili su
se na smiljansku zadrugu kao na komunisticku, pa taka i na one koji u njoj djeluju.
Ljudi su se pred ovim popovima sklanjali s
pula cla se s njima ne bi ni sreli. A kakav je
bio covjek StijaCic i na sto je sve bio spreman,
neka ilustrira i pismo bana Kostrencica upuceno Stojadinovicu13 u kojem se prikazuju
prilike u Smiljanu i govori o ubistvu bivseg
narodnog poslanika Karla Brkljacica u Trnavcu. Tim se povodom kaze doslovce »da je
ubica vjerojatno bio nagovoren od smiljanskog paroha Mateja Stijacica, koji je neobuzdan, veoma nasilan i grub Covjek<c.
Iz svog predratnog rcvolucionarnog rada Kata
Pejnovic sjeca se i mnogih drugih akcija, u
kojima je sudjelovala zajedno s drugim komunistima iz Like. Pamti posebno dogaaaje
s podrucja gospickog kotara. Taka se, na primjer, sjeca predizborne kampanje i zive politicke borbe vodene 1940. u povodu izbora za
opCinska vijeca kada su komunisti teziSte svog
djelovanja usmjerili na okupljanje svih demokratskih snaga u jedinstveni front radnog
naroda, i kada su kandidati KP i lijeve demokratske orijentacije dobili veCinu glasova u
mnogim opc'inama, pa taka i u Smiljanu, dok
15
�su u ostalim dijelovima opcina Like dobili takoder visok postotak glasova. To je ~io !edan
od oCitih dokaza cia je proces podvapnJa cl~
mokratskih snaga ocl onih reakcionar~o onjentiranih u punom toktt. Bio je to s1gurno
krupan rezultat politiCkih bitaka komumsta,
vodenih u ranijim godinama a i u goclm1 1939.
Jeclan cljelicak tih zbivanja oslikat ce Kata
Pejnovic ovim rijeCirna:
»Prerna sporazumu Cvetkovic-Macek (1939. gocline!) irnali smo jasan i cist stav. Racl1h _smo
5 ljuclima iz organizacije HSS-a, mnog1 .. o~
njih bili su nasi simpatizeri, ali smo razb!J~h
propaganclu njihovih vrhova, kotarsklh rukovodstava i Maceka. Nas slav prema vrhov1ma
HSS-a i SDS-a dosao je do izrazaja na jecln~~
vecem zboru prirectenom u Gospicu posl!Je
sporazuma CvetkoviC-Macek, gdje su bili pnsutni i jeclni i drugi. Svasta su obecavali u svojim govorima. Komunista j_e r;a z~oru b!lo
mnogo, pa smo ove druge 1sfuckah. ~padah
smo im u rijec, oclgovarali na svaku njlhovn I
ukazivali kuda taj sporazum vodi. Taka ~e
odvijala ta borba izmedu nas i gradansbh
partija«.
1
Jakov BlaZeviC: Borba komtmista za pobjedu R~v3zbornik Lika u NOB 1941, Beograd 1 6 ,
luci ·e
«-'sS·
Arhiv CK SKJ u Bcogradu, Memoarska g1_ada
?358· Borba konumista za osnovne uslove pob,ede
R.ev~lucije.
Viditc biljeSku br. 4.
9 Srdan BrujiC Duro StanislavljeviC: Rc.zvoj organizacija KP u Lici i njihova ulC?ga u Ustanku 1941,
zbornik Lika u NOB 1941; n. dJ. 7-39.
POSTALA JE cLAN OKRUZNOG
KOMITETA KPH ZA LIKU
Polovinom jula 1940. komunisti Like odr2avaju
svoju Prvu okruznu konferenciju KPH za Liku
na Plitvickim jezerima i izabiru svoj prvi Okruzni komitet KPH za Liku.
Kata Pejnovic poklanja posebnu paznju u svojim sjecanjima upravo toj Konferenciji i to
ne slucajno, jer ce se ta konferencija komumsta Like iskazati u buducim dogadajima kao
cin od historijske vaznosti.
Sve do srpnja 1940, do I okruzne partijske
konferencije za Liku i izbora Okruznog komitela KPH za Liku, rukovodecu ulogu u Lici
ima gospicka partijska organizacija na celu
s J akovom Blaievicem.u
Do 1940. godine mnoge su se partijske organizacije u Lici formirale, organizacijski i akciono ojacale, isto kao i organizacije SKOJ-a.
Dinamika partijske aktivnosti u svim tadasnjim kotarevima Like bila je takva da je trebalo izabrati okruzno partijsko rukovodstvo,
koje ce istodobno djelovati i na jacanju samostalnosti kotarskih partijskih rukovodstava.
»Konferencija je odriana na jednom proplanku, teze pristupacnom, ali sa kog se ipak
pmzao relativno dobar vidik. Taj se proplanak
nalazio na sjeverozapadnoj strani jezera Kozjak. Delegati su stizali na konferenciju u grupama, u zoru, posjedali u krug po panjevima
5
111
Vidite bilje:Sku 17.
.
. "
u Kata PejnoviC: Akti~IWS! kol~l!mzsta u. ~el}_at-:Twf!l
kolu i SeljaCkoj slozt tt Gosptc~t, zbormk SJC~?~JU
aktivista Jugoslavcnskog rev?lucwnarnog radmckog
pokreta, Cetrdeset godirz.c~ knJ .. 3, Be?grad 1960, ~?0--
-361. (Objavljujc se u CIJClostl u pnlogu ove kn]lge).
16
Kata PejnoviC: Aktivnost kon.z_zmista u. Selfa~kol!z
kola i SeljaCkoj slozi u Gospzc~l., zbormk S.JC~anJa
aktivista jugoslavensko.g revo~uc10narnog radmCkog
12
pokrcta Cetrdeset godn!a, hJ. 3, Bgd. 1960, ~60-361. (Objavljuje se u CIJelosti u pnlogu ~ve kn~tge).
!l Arlziv ]ugoslavije
u Be?gradu, Ostav.Stma . .~Ilana
StojadinoviCa, kut. 5 - p1smo bana Kostrenc1ca od
13. IV 1936. godine.
i travi, cekajuci pocetak I ok!UZne konferencije KP Like«."
Na konferenciju su stigli i delegati iz Divosela,
Smiljana i Rastoka - u istom mahu. Pjesice
su iSli do Perusica - kako se sjeca Kata - a
tu ih je docekao kamion kojim su posli do
Plitvica. Pamti i mnoge detalje s te konferencije:
»Zagrebacki i beogradski studenti logorovali
su na Plitvicama pod satorima. Medu zagrebackim studentima bio je i Srdan Brujic. On je
odr2avao vezu s nama, donosio narn hranu i
vodu. Trebalo je da djelujemo kao grupa izletnika. Studenti su imali zadatak da cuvaju
strazu za vrijeme odrzavanja partijske konferencije. Mislim da je na konferenciji bilo zastupljeno oko 50 organizacija, tocno se ne sjecam. Konferencija je trajala jedan dan. Od
strane CK KPH konferenciji su prisustvovali
Mirko Bukovac i Martin Franekic«.
Referat na konferenciji odrzao je Mirko Bukovac. Nakon analize politicke situacije ukazano je na tesko stanje u kojem se zemlja nalazi. Rat je pred vratima. Treba se spremiti.
Data je kriticka analiza partijskog rada i ukazano na neka pitanja kojima partijske organizacije moraju pridati vecu painju. Iz sjecanja
Kate Pejnovic zakljucuje se da su posebno
istaknuti zadaci koji se acinose na ucvrscenje
organizacija, odrzavanje kotarskih konferencija ina izbore kotarskih komiteta KP. Posebno
je istaknut zadatak na jacanju jedinstva Srba
i Hrvata. Naglasena je i potreba veceg politickog rada s omladinom, Skojem i grupama
simpatizera kao i njihova organizaciono ucvrscenje. Govoreno je i o obuhvatu novih clanova
u Partiju. Narocito je data vaznost sirenju partijske stampe. Poslije referata delegati su pod-
nosili izvjestaj o svom radu i dotadasnjem
djelovanju partijske organizacije. Drug Bukovac je bio zadovoljan radom komunista Like.
Taka Kata Pejnovic na neki nacin zaokruzava
svoja sjecanja na I okruznu konferenciju lickih komunista.
Na I okruznoj partijskoj konferenciji Like izabran je - Okruzni komitet od sedam clanova,
medu kojima je i Kata Pejnovic, a za sekretara
izabran je Jakov Blazevic."
Mnogi delegati koji su sudjelovali u radu ove
konferencije upamtili su bas tada Katu Pejnovic.
Taka se na primjer sjeca i Joso DasoviC," da je
tada prvi put upoznao Katu Pejnovic. Njegova
perusicka partijska organizacija morala je organizirati prijevoz delegata kamionom s podrucja nekoliko kotareva Like, pa taka i iz Gaspica. Negdje kod Lickog Osika, ujutro, iza
jedne zivice, spustila se grupa delegata iz Gaspica medu kojirna je bila i jedna zena sa seljackom maramom na glavi. Odmah je svima
bilo jasno da je to drugarica Kata. Nosila je
sa sobom, za svaki slucaj, licku kosaru, pokrivenu »taviolom« i znali su da to ona nosi
hranu, iako su bili obavijesteni cia im je
hrana osigurana.
Sjecanja o Kati teku kao bujica: »Vee i putom,
a i na samoj konferenciji, vidjeli smo da je to
zena kakvih je malo i kakvih ja do tada nisam
ni vidio. A tek na samoj konferenciji morao se
covjek iznenaditi. Mi smo svi diskutirali onim
jezikom koji smo crpili iz literature i publikacija Partije. Medutirn, drugarica Kata je
diskutirala na svoj posebni nacin - dornaCim jezikom. Mi smo tu prvi put zapravo u
praksi culi i spoznali kako treba govoriti narodu. Za nas je to bilo vrlo poU<':no, jer smo
17
�u svom svakidasnjem radu primjeCivali da
nas !judi, narocito mladi, svaki put bas ne
razumiju, a vidjeli smo da se nju maze razumjeti. Govoreci o istim stvarima, bila je i
razu:nljivija i shvatljivija svakom covjeku.
Ne treba nikoga da iznenadi, ako kaZem da smo
se mi njenim imenom sluzili u agitaciji. I to
narocito medu zenama, kad smo ih privodili
pokretu. GovorcCi o njoj kao o zcni, majci, seljanki, politickom radniku, pobudivali smo
in teres kod zena za rad, i zelju da je vide, cuju,
upoznaju. I otuda o njoj glas koji je jos tamo
prije rata kruzio u Lici, Kata Pejnovic bila jc
nesto posebno, bila je pred nama u svoj svojoj
prirodnoj veliCini, svi smo je mogli vidjeti,
upoznati, Cuti«.
0 svom izboru za clana Okruznog komiteta
KPH za Liku, Kata Pejnovic ne govori posebno.
Jednom prilikom, nakon dvadeset i dvije godine, ona jc rekla jcdnostavno samo ovo: »Partija me uzdigla za clana Okruznog komiteta«.
Ali o radu, koji je uslijedio odmah nakon Prve
okru:lne konferencije i izbora okruznog partijskog rukovodstva, govorila je mnogo viSe:
»Odmah po povratku poceli smo se baviti sistematskije organizacijom SKOJ-a. Formirali
smo i kotarski komitet SKOJ-a. Poslije konferencije izvukli smo na sapirograf zadatke sto
ih je postavila konferencija i poslali ih svim
parlijskim organizacijama. U Smiljanu smo
formirali Opcinski komitel SKOJ-a, i laj smo
saslanak odrzali jos prije nego se J akov vratio
iz vojske. Kad se vratio iz rezerve odr:lali smo
u septembru kotarsko parlijsko savjetovanje
u sumici Sedrvanu kraj Divosela kojem je
prisustvovalo oko 70-80 komunista. Tu smo
prenijeli zadatke i zakljucke s Okruzne konferencijc. Politicki izvjestaj podnio je Jakov,
18
a i direktive je on prenio. U diskusiji smo sudjelovali svi. Bili su tu Mile Pocuca i Torno Niksic iz Okruznog komiteta. Poslije tog partijskog savjetovanja na kojem su kao i na konferenciji, istaknuti, osnovni problemi organizacije, formirani su odmah kotarski komiteti
GraC:ac, Donji Lapac, Korenica, PeruSiC, Ud~
bina i Otocac. Gospicki neslo kasnijc, jer je
tu djelovao Okruzni i Mjesni komitet. Sarno
je Brinjski komitet formiran nakon godinu
dana.«
OpisujuCi provedbu zadataka postav!jenih na
Prvoj okruznoj konfcrenciji KPH za Liku, Kala
Pejnovic navodi mnogo deta]ja o radu Okruznog komiteta. VeCinom bi se Komitet sastajao u petak, na sajmeni dan u kancelariji
Nedjeljka Zakule u Gospicu. Tamo su cesto
navraeali i Clanovi kotarskih komiteta na dogovore i po zadatke. Tu se predavala i c!anarina, te je Kala bila zaduzena sa Zakulom
i za partijsku blagajnu. Inace - kaze ona »svi smo imali iste zadatke, posebnih zaduzenja nismo imali«. Opisuje i kako je trebalo
obilaziti teren, odl'Zavali sastanke i intenzivirati
politicki rad partijskih organizacija medu narodom i utjecati na njihova osamostaljivanje
a i povezanost s kotarskim, odnosno Okruznim
komitetom KPH Like. Jedan od zadataka posebno istice:
»Na Okruznoj partijskoj konferenciji postavljen je zadalak: prosiriti rad sa zenama. Kriticki je ukazano na slab rad na tom planu.
To zaduzenjc bilo je zajednicko, a ne samo
moje. C:lanova Partije - zena, nije bilo mnogo, dok je Skojevki bilo dosta. Bilo je nekoliko zena- clanova Partije u Koncarevu kraju.
Inace su medu clanovima Partije veCinom bile
intelektualke, neke na studijama u Zagrebu,
a neke u Beogradu. One su iz SKOJ-a presle
u Partiju«. 15
Taj zadatak kojeg se prisjeca Kata Pejnovic s
I okru:lne konferencije KPH za Liku, kao i kritika sto je tom prilikom izrecena 0 nedovoljnom radu Parlije medu zenama, Komunisticka
partija Jugoslavije gotovo je uvijek islicala i
na svojim kongresima i konferencijama, u
opcim iii posebnim rezolucijama.
Tako je Partija djelovala i u Lici. Prilike su
1940. godine zahtijevale jos sire okupljanje
zena i na bazi njihova antiratnog i antifasistiCkog opredjeljenja, posebno na osnovi borbe
protiv raspirivanja sovinistickih strasti a za
jedinstvo nasih naroda. Kata Pejnovic ce mno·
go puta jos u pripremama za Ustanak, u toku
narodnooslobodilacke borbe i poslije rata, govoriti i pisati o potrebi jedinstva Srba i Hrvata
Like, Srpkinja i Hrvatica, i svih oslalih nasih
naroda. Mnogim ce primjerima ilustrirati to
jedinstvo na djelu, u borbi i u najtezim trenucima. Svi njeni clanci, govori i pisma odiSu
tom istom vizijom zajedniStva bratstva i jedinstva naroda. Kao borac na tom polju izrasta
ona u svoj svojoj ljudskoj veliCini.
Komunisticka Partija Hrvatske zahtijeva da
partijske organizacije posvete najvecu paznju
radu medu zenama u svim sredinama, i da odrede za taj rad drugove i drugarice, jer imperijalistickim ralom taj rad postaje sve vazniji
sektor rada Partije.
C!anovi Okruznog komiteta KPH za Liku stalno
su medu narodom, obilazeCi teren, svatko tamo
kamo je rasporeden. Tako i Kata. Ona se sjeca
da su upravo u to vrijeme dobivali sve viSe
agitacionog materijala iz CK KPH s kojim
je preko pojedinih drugova uspostavljena stal-
na veza. Partijski su materijali tada, u 1940.
i 1941. uopce cirkulirali bl'Ze i izmedu Okruznog. i kotarskih komiteta i partijskih organizaciJU. I Katine kante od prodanog mlijeka u
povratku iz Gospica bile su jos viSe no ranije
ispunjene tim materijalima. »Politicki vjesnik«
koji su dobivali u Okruzni komitet u svega jednom do dva primjcrka - a bio je izvanredno
agitaciono sredstvo - izvlaCili su na Sapiro~
grafu koji se nalazio u napustenoj kuCi Antica
Uzelca. Za taj je rad bio zaduzen Ivan Uzelac
-Ban a za izvlaCenje njcgova drugarica MaSa
i Dujo Katie. Kasnije su se malerijali ceslo
pohranjivali u tajna skrovista, ponajvise u
Katinoj kuCi, dok se ne bi razaslali na razne
strane.
Ponekad bi te materijale raznosila i neka od
djece a najcesce sesnaestogodiSnja kcerka Milica, tada u 1940. vee Skojevka. Bio bi to i sin
Branko - od milja zvan BraniSa. On bi pozivao i clanove Partije na sastanak i straZario
oko kuce kad bi dolazili Jakov Blazevic, Mile
P?cu~a _ili Marko Oreskovic. Druga su joj djeca
b!la JOS mala za takve zadatke, ali znala su
dotrcati u kucu kad bi vidjela zandare da negdje u blizini vrsljaju i reCi: »Dolaze zandari!«
Naucila su to, jer su premetaCine bile cesta
pojava u Katinoj kuci. Kcerki Ljubi bilo je
8 godina, a najmladi sin Mile napunio je tek
4 godine. Najslariji sin Nikola od 19 godina,
koji je izucio pekarski zanat u Zagrebu, nesto
prije okupacije zaposlio se u Gospicu. Nikolu
je Kala posebno voljela.
Usporedo s jacanjem unutarpartijskog zivota
i rada i sireg djelovanja u narodu, razvijala se
jos zesca borba komunista na javnim zborovima sto su ih sazivali gradanski politicari
opozicionih stranaka. I dalje se vodi borba za
politicki neopredjeljene seljake i gradane.
19
�Pojacan je rad i sa kandidatima Partije i
simpatizerima. S njima se odrzavaju i posebni
sastanci. U Smiljanu samo bilo je sest takvih
simpatizerskih grupa sa ukupno 167 clanova.
Bili su mec1u njima i stariji !judi, i omladina,
i zene. »Tako je to iSio sve do kapitulacije
stare Jugoslavije«. Ta jednostavno srocena rc·
cenica i ocjena sav je Katin komentar sve one
bogate aktivnosti koja ee u ustanku pokazati
plodne rezultate.
U meiluvrcmenu, u godini 1941, u tadasnjoj
Jugoslaviji dogadaji su tekli nesmiljenom brzinom. Vlada Cvetkovie-Macek potpisuje izdajnicki Trojni sporazum. Znalo se kuda njena
politika vodi. Dvadeset i sedmog marta 1941.
narodi Jugoslavije, predvodeni komunistima,
izjasnjavaju se u citavoj zemlji a posebno javnim demonstracijama u Beogradu, za rusenje
izdajnicke vlade i razbijanje Trojnog pakta.
Sarno nekoliko dana kasnije, 6. aprila 1941.
okupator upada u zemlju, ne osjetivsi skoro otpor stare jugoslavenske vojske, a vlada,
kralj i generalska klika bjeze u inozemstvo.
Na kolima izdajnicke vladajuee klike fasisti
Hitlerove Njemacke, Mussolinijeve Italije potpomognuti fasistima iz Madarske, Bugarske i
domaCim narodnim izdajnicima, vrse okupaciju zemlje, sijuei smrt i pustos, porobljavajuCi
jednako sve narode Jugoslavije.
Vee 15. aprila 1941. javlja se glas slobode u
porobljenoj Evropi: Proglas Centralnog komileta Komunisticke partije Jugoslavije upueen
svim narodima Jugoslavije, pozivajuCi ih da
zbiju svoje redove sto jedinstvenije, da ne klonu duhom, da docekaju najtde udarce uzdignute glave, jer borbu za istinsku nacionalnu
20
nezavisnost svih naroda preuzimaju komunisti
i radnicka klasa Jugoslavije. Oni ee istrajati
do konacne pobjede.
~ Razgovor P. DamjanoviCa s M. PoCuCom i J. Blazcvicem (Viclitc biljesku 12.)
1
n Milan VukmiroviC-Skarpa: Odrf..ali snzo konferen-
ciju, zbornik Lika u NOB 1941, n. dj., 39--43.
16
Jakov BlaZeviC: Traf.io sam crvenu nit, n. dj. prcdgovor Mile Pocuca, 5--Q. U Okruini komitet KPH
za Liku izabrani su jos Nedjeljko 2akula, Milan VukmiroviC-Skarpa, DuSan BrujiC, MiCa KulaS, Torno
Niksic i Mile Pocuca.
17
SjeCanje Jose DasoviCa na Katu PejnoviC u cmisiji
Nede Dolezal u Radio clncvniku (I) II. XI 1966.
(RTV - magnetofonski snimak).
~~ CK SKJ, Mg 1971 intervju Perc DamjanoviCa s
Katom PejnoviC u oktobru 1957.
U PRIPREMANJU NARODA ZA USTANAK
PoCinju pripreme za oruzani ustanak.
Gledano ocima Kate Pejnovie ti su se dogadaji
u Lici odvijali ovako:
»Nekoliko dana pred rat odr2an je sastanak
partijske organizacije kod moje kuee u jednom brezoviku. Odmah zatim, odr2an je drugi
sastanak na kojem se citao proglas da se ide
u rat. Narod je demonstracije u Beogradu pod
parolom- »Bolje rat nego pakt«, >>Bolje groh
nego rob« - primio s odusevljenjem. Clanovi
Partije spremili su se da idu u rat. Prije odlaska Okruzni je komitet u Divoselu odr2ao
sjednicu. Bili su od Okruznog komiteta prisutni Mile Pocuca, Jakov Blazevie i Nedjeljko
Zakula. J a sam ostala u Smiljanu. Oni su tada
zakljucili da nema smisla, da sav rad Okruznog
komi tela ostane na meni, jer vee sam bila kompromitirana, pa su se bojali da se neeu mod
probiti svugdje, bez obzira na svoje veze sa
Skojevcima i mojom djecom, koji su mi pomagali. Tako je odluceno da Jakov Blazevie ostane
u Divoselu, a ostali su otisli u rat. Ne znam
dokle su stigli. Na putu ih je zatekla kapitulacija i oni su se vratili kuei. I J akov, i Mile,
i Nedjeljko odmah su presli u ilegalnost i raspodijelili teren. Osnovni je zadatak bio da
provjeravamo kako nam se dr2i skojevski i
partijski kadar. Pazilo se da se ne bi tko pokolebao. Omladinci i skojevci odr2avali su veze
medu clanovima Partije, obavjestavali o dogadajima na pojedinim podrucjima. U pripremama za ustanak prikupljali smo u prvom redu oruzje i municiju. Odmah nakon kapitulacije neke smo skojevce iz Smiljana i Buzima
po zadatku poslali u domobrane. Oni su nam
dobavljali puske i municiju, a i informacije.
Taj materijal neko smo vrijeme skrivali kod
mene, a kasnije su ga Mile i Jakov prenosili
za Divoselo i dalje. Oruzje su sakrivali u nekom stogu sijena. Oruzja nije bilo mnogo, ali
s onim sto je bilo, upravo je u Divoselu dignut ustanak<<. Bilo je to gotovo istovremeno
kad je u Srbu 27. jula 1941. pukla prva ustanicka puska i poceo ustanak.
Vratimo se malo unazad. Vee 10. aprila 1941.
proglasena je tzv. Nezavisna dr2ava Hrvatska.
U GospiCu je uspostavljena ustaska vlast na
celu sa zloglasnim Jucom Rukavinom. Ustase
vee prvog dana pocinju sa hapsenjima i ubistvima Srba i Hrvata antifasista. U isto vrijeme
zastrasuju hrvatski narod cetnicima, ubacujuei
stalno novo sjeme mrinje, najavljujuCi da ce
Srbi klati hrvatski narod ukoliko ovaj ne stupi
u ustaske redove. Vee prvog dana uhapseno je
pet muskaraca iz Smiljana od kojih dvojica
podlijezu ustaskim batinama, dok trojici uspijeva da pobjegnu. Ubijeni su baceni u jamu
iznad Buzima. Tad pocinje pravi lov na !jude.
Prvih dana uhapsen je i Katin muz. Potresna
su sjeeanja Katina na te dane. Tada su ustase
ubile nekoliko istaknutih antifasista Hrvata,
medu njima i Ivana Rukavinu-Palentu.
Poslije toga vrsena su sistematska odvodenja
]judi. Desetoricu su muCili u opCinskoj zgradi
u Smiljanu. Batinjanju su prisustvovali i ustase-emigranti na celu s Jucom Rukavinom, koji
m je nezadovoljan nacinom batinjanja domaeih, ustaski orijentiranih seljaka iz smiljanske opCine i Gospiea, »Strucno« pokazivao kako
su njega tukli starojugoslavenski zandari kad
je kao frankovac sjedio u zatvoru. Poslije
toga odvodili bi ih u Gospie, gdje bi nastavljali
zvjerskim mucenjima i onda ih bacali u jamu
na Janci.
Osim u jamu Janca, ubijene i izmrcvarene !jude, koje bi nekolicina ustasa pohvatala u selima, bacali su u jamu kod Buzima, pa u Sevicjamu kod Pazarista.
U masovnim julskim pokoljima Kata Pejnovic
gubi svoje najdraze- sve svoje sinove i muia.
Koliko joj je snage tada trebalo da stisne srce?
Stisnula je pesnicu i posla narodu u pomoc,
u Ustanak.
,J a sam se tada nalazila u selima podno Velebita. Trebala sam uhvatiti vezu sa logorom
Jadovno. Htjeli smo organizirati oslobodenje
logorasa. U tom je logoru bilo mnogo komunista svih nacija, antifasista, a narocito Srba i
Zidova iz raznih krajeva Hrvatske, Bosne i
Vojvodine. U logoru je bilo oko 30 tisuca !judi.
Logor je bio utvrden i ograden s cetiri reda
bodljikave zice. Ljudi su se prvih dana hranili
korijenjem, travom, korom od drveta i liScem.
Kad su to pojeli poceli su naglo propadati. Onemoeale su izvodili iz logora i bacali u jamu
koja je bila u blizini. Ustase su ipak uspjeli
21
�"'uv "-"'
@k
lJ-IllQ?.:\Y~lT § [K_[
likvidirati taj logor, a pet tisuca Zidova muskaraca, zena i djece, ovaj je broj tocno utvrden, izdvojiti i prebaciti u Pag -Iogar »Siano«.
Natjerali su ih da kopaju sami sebi rake. Od
tih pet tisuca, nitko nije ostao ziv. Sve ostale
u logoru Jadovno su poubijali.
Partijske i skojevske organizacije Smiljana i
Buzima imale su namjeru da napadnu Iogar i
oslobode zatocenike. Sve je bilo dobra organizirano. Ubacili smo elva skojevca kao domobrane za straiare u logoru da budemo tocno
obavijesteni o broju ustasa. Oni su dobra izvrsili svoj zadatak i podnijeli iscrpan izvjestaj.
Ja sam trebala uhvatiti vezu s logorom. Bilo
nas je tu sestoro. Cekali smo Dana Uzelca, a
Luka Cacic je otiSao prema logoru i podnio izvjestaj. Jedan je logoras pobjegao pa su pojacali straze. Upravo u zoru zacusmo mitraljeske
rafale. I rekoh: Eno ubijaju one jadne !jude
u logoru. Tako je i bilo.
»Plan za oslobodenje logorasa iz J adovna je
propao. Logar je za nekoliko dana bio likvidiran. Drugog augusta 1941. godine u logoru
Jadovno nije viSe bilo nikoga zivog, a jame i
bezdani hili su puni ]eseva nevinog naroda.«
Kata Pejnovic, kao i clanovi KP iz Smiljana,
za citavo vrijeme ustaskih zlocina nalaze se u
ilegalnosti. Za Katom ustase uporno tragaju,
buduCi su znali da se nalazi negdje u Smiljanu.
Sve im je bilo uzalud. Nitka je od naroda ne
izdaje.
»Iako je vee od same okupacije zivjela u ilegalnosti, tako da je tek ponekad nocu svracala
kuCi, a sakrivali bi je obicno Hrvati - simpatizeri KP. Znala je uvijek sto se dogada« - kaze njena kcerka Milica, tada kurir Okruznog
komiteta KPH za Liku, i nastavlja: »Prenosila
sam joj obavijesti i poruke od Jakova Blazevica, Marka Oreskovica, Mile Pocuce te Domo-
22
branskog centra iz Gospica prcko Luke Cacica,
ilegalca tako da je uvijek mogla ilegalno dolaziti na sastanke, sama ih odrzavati i djclovati
na tom podrucju. Jedno vece prijc tatinog hapsenja pohapsili su narod u Smiljanu i dosli
pred nasu kucu. Vidjcla sam ustase kako su
isprevrnuli cijelu kucu, stalu, tavan, podrum.
Tra:lili su mamu. Ispitivali su brata Milu i
BraniSu, a mene i scstru Ljubu su pokupili i
nakon ispitivanja- gclje je mama, da li dolazi
Jakov Blazevic - odveli na glavnu cestu Gospic-Smiljan, i nakon sto su nas dobra iSamarali i udarali puskom, sve jedno po jeclno
iz te grupe pustali su nas kuci, gdje su ostali
i Mile i Branisa. Drugog dana otisla sam u
Divoselo, jer se proculo da ce sve klati i hapsiti. ISla sam da to javim. Tamo je bio i drug
Marko Oreskovic«.
»Istog dana kad je Iogar u Jadovnom likvidiran, ustase pocinju masovni pokolj naroda na
teritoriji opCine Smiljan. Plan istrebljenja
Srba pripremio je ustaski stozer iz Gospica.
Bio je to pakleni plan: u roku od 6 dana Irehalo je istrijebiti sve Srbe iz Like. To im je u
nekim selima djelomicno i uspjelo, a narocito
u anima blize Gospicu: Lipe, Divoselo, Smiljan.
Na red su dosla i sela: Barlete, Vrebac, Mogoric itd. Ove su akcije klanja naroda trajale
oko cetiri dana. U tom vremenu usp jeli su na
najzvjerskiji nacin pobiti viSe stotina Srba,
muskaraca, zena i djece. Mnoge su nakon
zvjerskog mucenja zive spaljivali.«
U tom stravicnom ilinskom pokolju nestala su
tri Kalina sina i muz. »Muza su mi prije bacanja u Sevic-jamu zvjerski mucili, samo da progovori, da kaze gdje sam ja, J akov i drugi
drugovi. Kozu su mu derali, oko kopali, usi
rezali, ali on niSta nije kazao«. Ona nije tada
ZA VJGCNU USPOMGNU
NA
ZRTV€ TcRORA f/1-f!STICI>If! OnUPATORA
! f1,7f110VJH SLUGU
PR,_(;Z!D/Ju_M:-f...1liORA
i/A RODN$:-·RGPVBL I /1.$ lfk'V4TS/16,
JJ,.:J
Pt:n~7E'DLOG
-~£H--·"E'Z4 80/?ACA- NARODNOOJl.OIJO;rJ!iACKOG RATA
llD..-1,76 OVUSPQJdt::NICU ZA
PEJI!/!JJIIC 1i Jlli1.4N
PEJiVtlJl/C J /'1/A'llLiJ
PEJ/IIOJI!l.J BliA/i//(0
~-
>
P'EJNtltl/C 1 l'fl/IJJJi.tl
·. \" ~ .::#-~,~:,. ,\
·":<
..
. ~--:>\~:.$¥·;.:_·.:,:;·
·-_.·,~;·::_-_-~<;'. ~
.
· i/o;;Y.~" rJ.ftqiJ8M~l~gJoNddstoeolJil:tlcr{o~k1'T~t r.
'~< __
.--, -/f4_RpDfl~~-R_(2Vott(Cii1? ~q~t)!NS_~·qi){t{~J!f0/{Ap.{R- -
:•·t:
:-::>.·._\-!11A/.4s?sl;i::t{Oo !G,J?0/1~: -~-::~i!IV.-!t('t;.f)J~A}o;/(t<_;h_
-_ ·-~< _o.r/0Booyefl4- 1/CriOJ.§ffdltf 80RiiOM.'fi4P.OIJJt -Po!Jo ':.
R(!/I(}VOtfJ;TVlH1/(0A1/jV!SIIifkePc!RI"IJ~ 1 ...
lJRUGAjif,t_ /W>9G.NJh>1D J.~JBORAV!fl ,irur.'6N!Ciit!.
iRl-vt?./14' c'IJ!M JG llOST/.414 s,10RAD,7€ff4 .
,_\,, -~~z~sdpA I(!t:iA:wfNOst NiJROD~1 FBoeR;.; iiV~Ie
'
·c:./1'{.4f?ODNei28PUB! lk€ .:(t.JGO.J/AVI:J$
S!i...f!YJ.~l'D/!C£2.3GU'5/.h,tda l/ZA&R£8!) .~'JI/.~)"''i;W,~l~; 19;;{}
~--
•'
·Plu: z JD;.:;ru/d .);1JO,~'A
N.-,1_RODN£ RG:PJ_/81/If£.
<---"
fi-RVAr.Sf.;e
?_,RC"f"..fJfi/)fv(/:1. ·,'
. -~·_>;
Spomenica za vjeCnu uspomenu na Zrtve terora fa.SlstiCkih okupatora
I njihovih slugu
�znala ni da su joj sinove pobili, a ni za sudbinu
svojih dviju kceri. Slutila je samo, ali nije
znala. Bila je tada u selu Zablatu u jednoj kuci
na obroncima Velebita. Kad je nastalo masovno okupljanje i bjezanje naroda, povukla se
sa tim stanovniStvom u Gluvaju. U toku tog
stravicnog vremena ostala je bez veze s organizacijom, a i sa svojima. Kad je pronasla drugove krenula je na organiziranje zbjegova izbezumljenog naroda.
»U zbjegu u kojem sam se nasla bilo je oko
cetrdesetak !judi. Tako i u drugom. U trecem
nesto manje. Tu su hili oni koji su izbjegli kad
su Katicevu kucu, punu naroda, zapalili. Uslase su ubrzo otkrili zbjegove. Poput zvjeri poceli su juriSati i opkoljavati sva tri zbjega.
Uspjela sam samo reCi: 'Bjezimo'.«
Kata se povlacila prema hrvatskom selu Vaganac gdje se sklonila pred ustaskom potjernicom koja je za njom raspisana, kod Geme
Sarica - tada simpatizera Komunisticke partije.
Treba napomenuti da su Gemo Saric i Luja
Cicina izvrsili tada jos mnogo slicnih i drugih
akcija kao antifasisti i simpatizeri Komunisticke partije. 1 ne samo oni. Ima viSe obitelji
u hrvatskim selima podno Velebita, tzv. zapadne Like, a koja su sela dijelom mjcsavine
hrvatskog i srpskog stanovniStva.
»Najednom vi dim ustase, vode preko onih bara
!jude iz tri logora. Zatvorili su ih u kucu i
stalu. Neke su poubijali, a neke zive spalili.
Svih su unistili. U tu vatru je bacen i moj mali
- Mile. I Ljuba je tu trebala da strada, ali im
je ona utekla.«
Ne znajuCi jos tada sta se dogodilo, Kata Pejnovic spustila se u selo. Nocu je lutala zgariStima tra2eCi svoje. Nikog nije nasla. Kucala
24
je na jedan prozor poznate kuce. :lena u kuCi
od straha samo je bez rijeci slegnula ramenima.
Gotovo je, znala je Kata. Bila je sigurna da je
izgubila svoje najdraze.
Za sve ovo sto ce ispricati saznat ce kasnije od
Marka Sarica Geme iz zaseoka Vaganca kod
Rastoke u ciju se kucu sklonila i u njoj proboravila nekih dvadesetak dana. To je i ono
sto je saznala od kceri Milice, Ljube i Luje
J clinic Cicine.
»Ljuba je pobjegla iz kuce gdje su ih natjerali,
koju su kasnije spalili i zavukla se u neki siprag koji joj jc bio poznat. Sve je cula. I jauke
!judi koji su zivi gorjeli. Sutradan, prestravljena, lutajuCi krenula je prema kuci Hrvatice
Luje Jelinic - Cicine. Nije usia u kucu, nego
je ispod njene kuce legla u zito i tu su je nasli
napola mrtvu, - prepoznali i odnijeli kuci.
Tamo je ostala mjesec dana. Lujin sin Ivan
saznao je da se je proculo da Luja skriva Ljubu. Zbog toga je Ljuba prebacena kod Geme
Sarica. Kasnije je prebacuju u Divoselo.
Ne zna Kata jos uvijek da su joj zive Milica i
Ljuba a ni one za nju ne znaju niSta, niti jedna sestra o drugoj.
Milica je upravo tada krenula iz Divosela u
Smiljan preko Gospica odakle vodi Micu Mu·
hara koji treba da uspostavi veze s Primorjem.
Trebalo je da se poveze s Danom Uzelcem i
drugima, da podnese izvjestaj o stanju Smiljancana. Slusa ona o svemu ali ne zna tocno
sto se dogodilo ni tko je stradao. Njena majka
dobiva obavjestenja od Geme, kod koga se
sklonila, da je kci Milica poginula negdje na
pola puta izmedu Smiljana i Gospica. Kata
moli Gemu da pregleda taj dio terena. Prema
opisu neke nadene mrtve djevojke sve se cinilo
da se radi o Milici. TrazeCi, na Katinu molbu,
Milieu, Gemo je nasao Ljubu i javio majci harem jednu radosnu vijest.
Medutim, ta mrtva djevojka nije hila Milica.
Milica je u to vrijeme, ne znajuCi sve o svojima
i dalje izvrsavala svoje politicke zadatke.
Ostale su zive obadvije kceri i Kati jedino
olaksanje.
Po dolasku u Divoselo, gdje se nalazio Okruzni
komitet Partije, bolna srca, stisnutih pesnica,
Kata PejnoviC odrzava masovni sastanak. Okupljene su zene i seljani Divosela, Pocitelja, Metka itd. Svoju tugu pretvorila je u borbenost.
Govori da nikome ne zeli da dozivi takve boli
i stradanja kakve su dozivjele proslih dana
stotine srpskih obitelji a i svi oni Hrvati koji
su se na bilo koji naCin usprotivili krvavim
zlocinima ustasa. Da se to ne bi viSe nikad dogodilo, svi treba da stanu kao jedan i pomognu dizanje ustanka.
Citav august nizu se akcije za akcijom pod
rukovodstvom KK KPH za Gospic, OK KPH
za Liku i ostalih kotarskih komiteta KP Like.
Sva ustaska gnijezda smjestena u selima, ponajcesce u skolama, razbijana su jedno za drugim. U Katinu Smiljanu, Jakov Blazevic polovicom augusta i nakon kritike o nedovoljnom snala2enju dijela komunista upravo sa
komunistima i skojevcima uniStava i posljednje ostatke domacih ustasa. Ustase bjeze i
sklanjaju se u Gospic, osjecajuCi se sigurnije
pod okriljem svojih gospodara, talijanskih okupatora, s kojima su i dosli. A okupator se
u tvrdio u svim lickim vecim centrima, iz kojih vrsi preseljavanje Srba u Bosnu iii ih odvodi u transportima u logore (Kninska krajina).
U Srbu poCinje Ustanak, oslobada se prvo vece
mjesto u Hrvatskoj - Donji Lapac. A Kata
Pejnovic bas u tim danima, dok se jos nije
stiSala strava koja se sirila s Jadovnog, Jance,
Velebita i dr. ide Likom i dize pouzdanje naroda u vlastite snage. Svojom vlastitom vjerom
komuniste budi povjerenje naroda u borbu u
koju ih vodi Komunisticka partija.
Ovdje u zapadnoj Lici Ustanak se razgara, a
njcgove iskre pali i Kata Pejnovic. Sarna, toliko ranjene duse, uvijek u sebi smaie nove
snage da svoj zadatak sluzenja narodu, na koji
se zarekla kad je postala komunista, ispunjava
na najbolji moguCi nacin. VideCi je borbenu
i sabranu, znajud za njenu licnu tragediju o
kojoj ona nikad ne govori, razbija paniku, objasnjava tko je neprijatelj, a tko prijatelj,
narod joj ukazuje povjerenje. Upravo ona poziva ne samo Srbe nego i Hrvate da se bore,
da stupe u borbene grupe u kojima su se prvi
nasli komunisti i skojevci. Svatko od nas moze
lako zamisliti s koliko ce radosti i olaksanja
docekati u tim danima augusta da se u Divoselu kao borci pojave omladinci - skojevci,
partijci i antifasisti Hrvati iz njenog rodnog
Smiljana i ovdje se poCinje stvarati na djelu
jedinstvo Srba i Hrvata- pravo borbeno. Siri
se sve viSe saznanje o tome da su ustase oruije
okupatora. Upravo o tome Kata je uvijek govorila. Gdjegod se krece, gdjegod zanoci - to
svi znaju, zna to narod. Istovremeno svi znaju
da za njom neprijatclji tragaju, kao i za drugim
komunistima. Njena rijec - u Citluku, Raducu, Ploci, Mogoricu, Vrepcu, Barletama, Ostrovici, Sirokoj Kuli, Divoselu itd. jedva se doceka. Razumljiva i bliska teznjama naroda.
Velika je u tim casovima njena sposobnost
da saslusa boli nad jos svjezim grobovima,
kao sto je veliko njeno ljudsko srce.
25
�NA ZADACIMA STVARANJA
ANTIFAsiSTicKOG FRONTA ZENA
U osloboaenom Drvam 21. augusta 1941. odrzava se velika skupstina zena, na kojoj prvi
put javno istupaju i zenc scljanke iz drvarskc
doline. Sudionice te skupstine bile su i Licanke
iz plitvickc opCine, protjerane od ustasa s
narodom u Bosansku Krajinu, a medu njima
je bila i jedna od organizatora tog skupa Naranca Koncar. Ona je izabrana u tada formirani Antifasisticki odbor zena Drvara i okoline kao predstavnik lickih izbjeglica. Kasnije,
u toku jula mjeseca 1942. upravo je ona jedan
od organiza tor a poznate I zenskc licke cete od
120 omladinki u Trnavcu i postaje njen prvi
komesar. Bile su jos dvije takve cete.
Meau Drvarcankama nalaze se i Slovenke,
transportirane s porodicama od njemackog
okupatora u razne krajeve zemlje. Jela Bieanie,
uciteljica iz Banja Luke koja tada radi u Drvam u redakciji »Gerilca« opisuje taj, dotad
nevideni skup zena, kao izrazitu manifestaciju
otpora protiv fasizma, na kojoj je doslo do
izrazaja povjerenje zena u KPJ, sagledavanje
njihova mjesta u jedinstvenom narodnooslobodilackom frontu i njihove uloge u stvaranju
jedinstva fronta i pozadine, te njihova rijesenost da udruzene sudjeluju u borbi do konacne pobjede nad fasistickim neprijateljem
i njihovim slugama." Prvi put govorile su
zene na toj skupstini o konkretnim oblicima
svog doprinosa narodnooslobodi!ackoj borbi.
Na konferenciji je donesena i poznata »Rezolucija zena i djevojaka Drvara i drvarske doline« .20
Ona se, umnohva i usmenom predajom, !Hri
Likom i Krajinom. Jela Bieanie, na inicijativu
26
Marka Oreskoviea, koji se tada stalno nalazio
na podrucju Like i Bosanske Krajine po partijskim zadacima i na dizanju Ustanka, odlazi
u Liku gdjc se vee 7. septembra odrzava slican
skup zena Donjeg Lapca i okolnih sela. I na
toj je konferenciji narocito isticano bratstvo
i jedinstvo kao jedina alternativa i perspektiva
zajednicke borbe i spasa za narod.
Tada u Donjem Lapcu nije oformljen nikakav
odbor zena kao stalni oblik njihova okupljanja i djelovanja, ali sve akcije koje su pokrenute u toku priprema i poslije konferencije
nisu prestajale ni kasnije. Z:ene su radile: sakupljale vunu za odjecu i obueu, sastajale se,
prele vunu, plele odjeeu i obueu, pokrenule
krojacku radionicu, sivale odjecu za borce.
Otvorile su i prihvatiliste za ranjenike i osnovale tkaonicu zavoja.
Sarno nekoliko dana kasnije, 11. septembra,
Kata Pejnovic nalazi se u Donjem Lapcu nasastanku Okruznog komiteta KPH za Liku. Na
toj je konferenciji, pored razmatranja politiclee situacije i stanja partijske organizacije Like,
ukazano i na potrebu joS veCeg rada sa Zenama
i njihovog organiziranja u drustveni i javni
zivot. Konstatirano je takoder da je tamo, gdje
se radilo viSe meau zenama, bilo i znatnih
rezultata. Kao glavni zadatak smatra se tada
formiranje odbora Narodne pomoci po selima,
jer u nckim kotarima takvi su odbori vee postojali. To sve znaCi i organiziranije prikupljanje hrane, odjeee, obuee i drugih potreba za
borce.
Upravo zahvaljujuci radu odbora Narodne pomoCi u svim selima na oslobodenom teritoriju
Korenice, Udbine, D. Lapca, te u srpskim sellrna kotara Gospie, Gracac, Brinje, Otocac i u
nekim hrvatskim selima na neosloboaenom
teritoriju kotara Gospic, Otocac, Bririje sprijeceno je da neprijatelji oduzimaju zito, stoku
i ostale za zivot potrebne stvari kao i odnosenje na sajmove hrane. Pristupalo se organiziranom stvaranju rezervi zivotnih namirnicazita, brasna, graha, krompira, masti, suhe slanine, mesa, suhog voca itd., i sklanjanju na
s1gurna mjesta, ne samo za borce na polozajima nego i za nezbrinuto stanovnistvo koje je
ostalo bez svojih domova. Isto taka su se prikupljale i rezerve odjece, obuee, vune, platna
itd. U svim odborima znatno je bilo sudjelovanje zena, koje su se okupljale sve viSe i na
politickim sastancima. U oktobru i novembru
1941. nalaze se i na bolnicarskim tecajevima
i prate praktiCnu nastavu ukazivanja prve po·
moei ranjenicima. Vee u kasnu jesen i zimu
1941. organizirali su se analfabetski tecajevi
za zene, sto su ih odriavale istaknute aktivistkinje i prosvjetne radnice u raznim dijelovima
Like.
Nakon savjetovanja od 11. septembra OK KPH
za Liku daje svim dmgaricama zadatak da se
pristupi organiziranom okupljanju zena u pojedinim kotarima. Radile su to drugarice clanovi KPJ, ondje gdje su zivjele iii gdje ih je
Partija poslala. U udbinskom kotaru - Zorka
Korac i Danica Dimitrijevic, u gospickom Kata Pejnovic, Slavka Blazevic i Marija Katie
-Kupresanin, u lapackom - Neda Z:akula,
Milica Pejnovic i Smilja Popovic, u brinjskom
- Dusanka Gostovic-Grubor, u otocackom Stojanka Aralica, u korenickom - Jela Bicanic i Dara cudic, u opCini Plitvice, u gracackom - Smilja RadoseviC-Pokrajac, i u perusickom - Marija Glumicic-Pribic."
Ubrzo nakon sastanka u Krbavici, Kata Pejno·
vic odrzava masovni sastanak zena i omladine
u Srednjoj Gori gdje se odrzava i sastanak
OK KPH za Liku. Za nekoliko dana obiSla je
gotovo sva sela kotara Udbine. Dnevno je
odrzavala sastanke, bez predaha. U svakom
se]u su organizirani odbori zena. Ponegdje i
omladinske i skojevske grupe. Na tom je terenu tada s njom i Ncaa Z:akula, koja je u
pocetku bila zaduzena i za taj kotar. Bilo je i
mnogo posla i mnogo problema. Tako taj rad
opisuje Neda Zakula", rekavsi pri tom za Katino djelovanje: »Impresionirao me je njen nastup i njen govor<<.
U Debelom Brdu, u korenickom kotaru, adrian
je krajem septembra 1941. sastanak zena sa tamosnjim aktivistkinjama na kojem su govorile
Kata Pejnovic i Jela Bicanic. Zene tog kraja
sakupile su u prvoj akciji 232 kg vune, 80
kosulja, 150 komada gaea, 123 rucnika, 11
biljaca, 13 maja, 10 dzempera, 10 salova i 15
muskih kaputa. Zatim Kata odriava prvi sastanak zena u selu Vrebac, kotar Gospic. Na
sastanak je doslo oko osamdesetak zena ali i
muskaraca. Ona govori o narodnom Ustanku,
o organiziranju zena i potrebi pomaganja
NOB-a (oktobra 194!).
U istom mjesecu Kata Pejnovic drii sastanak
u Metku. Sastanak se odrzava nedaleko Metka
ispod Ljeskovceve glavice, gdje Talijani vrsljaju po selu, nastojeCi probiti izolaciju i pribliziti se narodu. Sastanak se odriao u kuci
Perice Kleuta, koji je pozivajuci zene na sastanak - kako se sjeea Desanka Canak-Vlaisavvljevic- rekao da dolazi jedna vaina drugarica - komunista. Na sastanak su bile pozivane
one najpovjerljivije, jer se tada vee osjetila
polarizacija snaga u Metku: ogromna veCina
naroda hila je za komuniste tj. za Pericu Kleuta, tj. za partizane, a dio za Gavru - tj. za
27
�procetnicke grupe koje su suradivale s Talijanima.
Desanka opisuje taj sastanak i susret s Katom:
, Ude jedna mrsava seljanka, ogrnuta velikim
crnim salom. U ruci joj seljacka torbica. Svi
se s cudenjem u nju zagledasmo. Blijedo lice
povezano crnom maramom koja kao da je
izostrila izraz lica i pojacala njegove crte. C:im
je sjela pocela je govoriti o Ustanku i njegovim
ciljevima. Narocito je mnogo govorila o bratstvu i jedinstvu Srba i Hrvata jer je tu bilo o
tom govoriti dosta vazno. Potanko nam je
objasnjavala zvjerstva ustasa i posebno uzroke
koji su do toga doveli. Da to sve zlo savladamo
- rekla je- moramo se organizirati, moralno
i materijalno pomagati nasu oslobodilacku
vojsku i narodnu vlast. Potrebno je motriti
neprijatelja i o njegovim pokretima obavjestavati vojsku, odbornike itd. Sastanak je vrlo
brzo zavrsio, a na nas je ostavio takav utisak
da smo onog casa bile spremne da podemo za
Katom i da golim rukama jurnemo na Tali jane.
Poslije toga i drugih sastanaka koje ce ona tu
oddavati sve smo mi omladinke primljene
u SKOJ. C:ini se da smo preko zadataka koje
smo primale na tim sastancima bile provjeravavane. A jedan od tih zadataka bio je i osnivanje
kulturne ekipe. Trebalo je pripremiti program
i iCi po selima.
Vee za proslavu godiSnjice Oktobarske revolucije omladina iz Metka prebacuje se preko
neprijateljske pruge u Mogorie, gdje je odusevljeno prihvaeena sa svojim zborom i recitacijama. To ponavlja u mnogim selima i u
Divoselu«.
Taka Kata uporno prenosi istinu o teskim putovima ka slobodi koji vade svim linijama
28
borbe istome cilju. Radi s narodom, sa zenama,
s omladinom. Uporan je to rad, on trazi svoje
tumace, upravo takve kakva je i Kata.
Bilo je to vrijeme kada je mucki ubijen Marko
Oreskovie. »Kad sam je vidio da ide prema
meni i place, znao sam odmah sto se dogodilo:
Ubili su Marka Oreskovica« - zapisao je u
jednom od svojih clanaka Jakov Blazevie. Nije
plakala samo Kata za Markom. Plakali su borci, seljaci, muskarci, zene i djeca.
Od tada Kata jos viSe, sa vise znanja, uvjerenja
i prezira govori i objasnjava narodu izdajnicku
ulogu cetnika. Za njom se uvijek sirio glas:
»Prava zena. Svaka joj rijec ima mjesta«.
Govorilo bi taka i staro i mlado.
»Sve smo zeljele da budemo kao
govorile su mnoge .Zene.
ona« -
Pocetkom decembra 1941. stigla je iz Zagreba
poznata Okruznica CK KPH br. 4. U njoj se
govori 0 organiziranju antifasisticke fronte zena i njenim zadacima.23
To je tek bio onaj pravi poticaj koji je dao
velik polet i zamah osnivanju i raclu Antifasisticke fronte zena na podrucju cijele Hrvatske pa tako i u Lici.
Ta organizacija imala je za cilj
ostvarenjc
borbenog jedinstva svih slojeva zena, i ona je
sastavni clio naroclnooslobodilacke fronte i Antifasisticke fronte zena Jugoslavije kao i svjctske antifasisticke fronte zena. Zadaci organizacije su mnogostruki. Njih su i aktivistkinje
u Lici razradivale i provoclile jos intenzivnijc,
obilazeci selo za selom, mjesto za mjestom.
Trebalo je vee na mnogo mjesta postojecu
aktivnost Zena sistematizirati, organizirati,
stvoriti cvrste odbore - od seoskih, opCinskih
do kotarskih, okru2nih i gradskih odbora, na
oslobodenom i neoslobodenom teritoriju. Na
sastanke je dolazilo sve viSe zena, djevojaka,
pa i muskaraca. Trebalo je borbu zena razviti
na jos viSe frontova nego dosad i postaviti na
jos siru osnovu.
oslobodilackom borbom. Slusale su i o tome
da je ta borba i za njihovu ravnopravnost.
Te kasne jeseni i zime 1941. Kata Pejnovie je sa
Jelom Bieanic mnogo pula odrzavala sastanke
sa zenama.
Prikupljanje materijalne pomoei za borce bio
je i ostao jedan od prvih znacajnih zadataka,
vee od samog pocetka aktivnosti zena. Poznavati ciljeve borbe vee je znacilo politicki rad
mcdu zenama. To is to znacilo je i dobra raspoznavanje neprijatelja, njegovih namjera i manevara, kao i obavjestavati o njegovu kretanju
i brojnom stanju, sprijecavati mobilizaciju koju provode fasisticki okupatori i njihove sluge
i pridobivati nove borce za bitku. Znacajan
vid borbe bio je da se sacuva ljetina, zetva,
hrana u trapovima i zemunicama, da se ruse
ceste iii bojkotira tdiSte. Voditi brigu o partizanskim bolnicama, pruzati pomoc ranjenicima i porodicama onih ciji su sinovi u borbi
- sve je to bila siroka osnova djelovanja zena
u NOB. Za sva ta pitanja brzo se razvija mreza
oclbora AFZ-a koji se organizaciono i akciono
povezuju u svim sreclinama sa jedinstvenim
rukovodstvom.
»>mala je poseban nacin govora i izvanredan
pristup zenama - sjeea se Jela BiCanic, njena
jedna od najblizih suradnica. »Govorila je
polako rijetko podizuCi glas, lako gestikulirajuCi, najcesce o onome sto je povezivalo scosb
zene s njome: o teskom seljackom zivotu, o
porobljavanju naroda u staroj Jugoslaviji, o
perspektivama borbe za narodno oslobodenje,
o buducnosti za koju se treba boriti. Svi su
voljeli s njom razgovarati. Iz nje je izbijala
jednostavna ali duboka mudrost. Znala je govoriti o najtezim situacijama, a za kratko vrijeme ispricala bi ponekad nesto veselo, cemu su
se svi morali nasmijati«.
U odbore ulaze najaktivnije drugarice - receno je u direktivno j okruznici br. 4. - clanice
Partije, simpatizerke, najbolje i najborbenije
zene iz raznih organizacija NOP. Sve ove zadatke trebalo je rjesavati u najcvrscoj suradnji
sa NOO-ima.
Antifasisticki front :lena taka se sve bde razvija u Lici. Okruzni komitet KPH za Liku
pruzao je izvr5enju tih zadataka punu pomoe.
Zene su pazljivo pratile sto im se na sastancima govori, upijale su svaku rijec, saznavale
kakve im se perspektive otvaraju narodno-
Sredinom decembra ocldavao se u Krbavici
sastanak Inicijativnog odbora AFZ-a za Liku.
Na sastanku glavnu rijec vodi Kata Pejnovie
- biljezi u svojim sjecanjima na rae! AFZ-a
za Liku- Jela Bicanic (kao tajnica), Dusanka
Grubor-Gostovie, Stojanka Aralica, Marija
Katie-Kupresanin i Neda Zakula. Iako tada
zbog velikih nanosa snijega nisu mogle stiCi
na sastanak u Odbor su usle Smilja Radosevic
-Pokrajac i Zorka Korae. Na tom je sastanku
Kata Pejnovie govorila o zaclacima na daljnjem
sirenju i jacanju organizacije AFZ-a. Dogovoreno je da se sastanci Inicijativnog odbora
odl'Zavaju svakog mjeseca, ali to se tek kasnije
uspjelo ostvariti jer su se vodile zestoke borbe
s talijanskim okupatorom po cijeloj Lici. Borbu za Udbinu opisuje Kata PejnoviC u jednom
posebnom Clanku, objavljenom u toku rata u
29
�listu Okruznog odbora AFZ-a za Liku. Opisuje
je taka zivo, slikovito i kao da se sama s pus·
kom u ruci borila pod Udbinom. Jer kad ona
kaze >•vodili smo borbe«, onda to znaci: i vojska i partijsko, i vojno rukovodstvo, i odbor,
i masovne organizacijc, medu kojima uvijek
imaju veliku ulogu i organizacije AFZ-a, iako
mlade po stazu, ali vrlo znacajne po djelu.
Pored borbe, aktivnost na organiziranju AFZ-a
nije smanjcna, akcije u koje su zene ulazile
smjelo i po.Zrtvovno, jaCale su snagu
organi~
zacije u selima, i rijetko gdje nije uspjelo
dotad osnovati odbor AFZ-a. Okruzni komitet
KPH za Liku kontinuirano prati tu aktivnost,
i pruza pomoc gclje ustreba. U toku januara i
februara 1942. radi se na stvaranju inicijativnih
mjesnih i kotarskih oclbora AFZ-a.
Za vrijeme svih borbi zene vade posebno i
bitku za ranjenike. Aktivno ucestvuju u tzv.
pozadinskom radu, inicijativne su, hrabre, clobri organizatori i sa sve viSe entuzijazma
skup~
ljaju oko AFZ-a nove zene. Sve cesce se javljaju
kao borci u partizanske jedinice, hoce i same
s puskom u ruci boriti se za sloboclu.
Pocetkom 1942. gocline Kata clolazi na teren
kotara Otocac, gclje je vee bio osloboden veCi
broj srpskih sela, pomaze partijskoj organizaciji toga kotara u raclu sa zenama kao i u
mobilizaciji naroda u borbi za Oslobodenje.
Vee 27. februara 1942. nalazi se ponovo u korenickom kotaru, u selu Krbavici, na Plenumu
OK KPH za Liku gdje se, kao njegov dan suoeava sa svim uspjesima, teskocama i situacijama koje uvijek iziskuju nove napore. Tom je
prilikom ukazano, nakon analize stanja po
kotarevima, na potrebu jos intenzivnijeg rada
u hrvatskim selima, na opasnost od cetnika
30
koji se naoruzavaju i na zadatke u pogledu
claljnjeg jacanja partijskih organizacija i partizanskih odrecla."
19
Jcla BiCaniC: SjeCanje rza rad AF2-a u centralnoj
Lici u prvoj godini rata, Zbornik Prva godi1la narodlloosloboclilaCkog rata 1w podruCju Karlovca, Korduna, Cline, Like, Gorskog Kotara, Pokuplja i 2umberka, knj. 3. Karlovac 1971, 815-834.
~J t.ene Hrvatske u NOB, I, n. dj., 19-20. Rczolucija
sa skupStine Zena drvarskc doline od 21. VIII 1941.
" Vidite biljdku 20.
z: Ncda 2aku1a: Na zadacima Partije tt prvoj godini
rata, zbornik, Prva godi11a NOUR-a 1za podruCju Karlovca ... III, n. dj., 849-865.
23
Zene Hrvatske u NOB, I, n. dj., 57 - Iz OkruZnice
br. 4 Ccntralnog komiteta KPH od 6. prosinca 1941.
o organizaciji i zadacima AntifaSistiCke fronte Zcna.
2
~ InZ. DuSanka Grubor: Ustanak i razvoj borbe !-l
brinjskom kotaru, zbornik Prve godine, NOR-a na
podrucju Karlovca ... III, 741-770.
U NOB-u HRVATSKE STVARA SE PRVJ
ZENSKI LIST
ObilazeCi sela i odrzavajuCi sastanke Kala Pejnovic u svojoj partizanskoj torbici nosila je
raznovrstan partijski materijal, stampan u to
vrijcme na ciklostilu iii sapirografiran. Zene su
htjele doci do novih spoznaja. Stvarane su CitaIacke grupe kao vrlo uspjesan oblik rada. Kako
su zene trazile uvijek nesto novo - vee u
februaru 1942. gocline pocinju se Kata Pejnovic, Jela Bicanic, Marija Sol jan, dr Slava Ocko
clogovarati - kako proslaviti 8. mart i kako
odgovoriti na bezbrojna pitanja zena.
Dogovoreno je da Marija Soljan napiSe referat
o 8. martu - medunaroclnom borbenom danu
zena. Posebno da se pribave tekstovi pjesama
koji po svom karakteru oclgovaraju proslavi
tog dana, a cia Jela Bicanic napiSe propagan-
Prvi broj liCke })Zene u borbi«
31
�dnu aktovku »Smrt fasizmu i preslicama!«
Dogovoreno, i ucinjeno - a onda umnozeno
i razaslano odborima AFZ-a. Taka je taj program, uz pomoc istaknutih aktivistkinja, izvo·
den na primjer u korenickom kotaru u 12
sela.
Medu ostalima to je bio jedan od povoda za
stvaranje prvog zenskog lista u Hrvatskoj.
Ovakav list bi poticao na nove akcije i informirao o aktualnim politickim zadacima te o
uspjesima partizana i doprinosu zena narodnooslobodilackoj borbi, njihovim junastvima, njihovoj borbenosti i pozrtvovanju. Dogovore o
tom prvom ratnom listu za zene Like podrzao
je Okruzni komitet KPH za Liku, a J akov
Blazevic predlozio da list nasi naziv »Zena u
borbi«' sto je odmah i prihvaceno.25
PriSio se odmah ostvarenju prvog broja, koji
je uz napisan uvodnik i neke clanke, bio uglavnom zasnovan na materijalima pripremljenim
za 8. mart. I njegov datum izlazenja je oznacen
sa- 8. mart 1942. Stampan je, tj. sapirografiran u 120 primjeraka.
»Pocele smo ga uredivati u selu Krbavici, kotar Korenica, ali radi neprijateljske ofcnzive
morali smo se povuci u selo Trnavac i tu smo
uspjele u nekoj bajtici izvuCi taj prvi broj na
sapirograf« - pise Kata Pejnovic sjeeajuci se
zajednickog rada na listu s J elom Bicanic."'
Uz rad Kate i Jele veliki doprinos uredivanja
lista dala je i Marija Sol jan.
Zene su izvanredno primile ovaj list. Citale su
ga na skupnim sastancima zbog toga sto je
tiraz bio skroman a i mnoge su bile nepismene,
prenosile su ga, sakrivale kad je trebalo, i
mnoge su brojeve sacuvale kroz sve ofenzive.
Ljubav prema svom listu i znacenje koje je
on tada za njih imao, osjecale su kao nepro32
cjenjivo blago. One su se odazivale i pozivu
redakcije da piSu, slale su svoje dopise redakciji po kuririma iii bi ih predavale urednicama na sastancima. To su dokumenti jednog
vremena, kad je zena Like, ponekad i nevjestom rukom pisala o svom drugom roil:enju u
borbi.
Kata bi se uvijek, kao i dmgi, obradovala kad
bi se »Zeni u borbi« javljale seljanke. One su
pisale o nekadasnjem svom ropskom zivotu,
0 velikom preokretu sto su ga dozivljavale, 0
svom organiziranom radu, o stupanju u redove
partizanske vojske, i u organe narodne vlasti,
o zedi za znanjem i Citanjem. Rijec njihovu
bolje je prenijeti o tome bez posredstva:
»Sretne smo kad je dosao dan i cas da mozemo slobodno da progovorimo i piSemo nesto 0
sebi i svome zivotu.
... Mi vee danas osjecamo novi zivot, mi smo
ravnopravne, imamo pravo ulaziti u NOO, imamo svoj AFZ, imamo svoje sastanke na kojima
se organizujemo i ujedinjujemo .. .'"'
Kata Pejnovic javlja se u »Zeni u borbi« sve
cesce i kao autor clanaka koje obicno potpisuje samo imenom - Kata iii inicijalima K.P.
Od 17 - 21. maja 1942. ona se nalazi u Korenici na II okruznoj konferenciji OK KPH za
Liku. Za tu je konferenciju pripremila onaj
dio izvjestaja OK KPH koji govori o radu
Partije meil:u zenama."
J akov Blazevic - izvjestavajuCi CK KP Hrvatske o II okruzno j konferenciji" - kaze da je
na njoj adrian referat i o AFZ-u. On dalje
navodi da se uspjelo okupiti ogromne mase
zena na oslobodenom teritoriju u AFZ, da su
organizirani mjesni. kotarski i Okruzni odbor
AFZ.-a. U cilju sto bolje organizacije i sto us-
�pjesnijeg rada AFZ-a i lista »Zena u borbi« kao
i u mnogim hrvatskim selima uspostavljeni su
odbori AFZ-a.
Smotrom bratstva i jedinstva Srba i Hrvata
Like, Srpkinja i Hrvatica Like, uspjesnog rada
AFZ-a i izrastanje zene-seljanke u danima
narodnooslobodilacke borbe, moze se smatrati
izborna skupstina zena kotara Korenice, odrzana 24. maja 1942. Na skupstini je pred 2.500
!judi - prema sjecanju Jele Bicanic i sacuvanim listovima »Zene u borbi« - govorilo
cak 13 drugarica, Srpkinja i Hrvatica. Skupstina zena pretvorila se u pravi opcenarodni
zbor. Dolazak Hrvatica sa Plitvica, Prijeboja,
Ljubova, Bunica i Kozjana srpske su zene primile sa odusevljenjem. 0 skupstini zena u Korenici zabiljezeno je u lickoj »Zeni u borbi«
jos i slijedece: »Zene su jos jednom vidjele da
nasa govorenja o ravnopravnosti nisu samo
prazne rijeCi, veC stvarnost.«
Na toj velicanstvenoj skupstini zena Korenice
govorila je i Kata Pejnovic. Zbor je bio uvelican i prisustvom predstavnika KP, vojskc,
NOO, SKOJ-a i odbora AFZ za Liku, koji su
pozdravnim govorima odali priznanje zenama
za sve sto su putem svoje organizacije ucinile
u korist narodnooslobodilacke borbe i ucvrscivanja bra tstva i j edinstva naroda.
Iako uvijek u pokretu, na sastancima, medu
narodom, zenama i omladinorn, u kornitetima
Partije iii stabu odreda, Kata Pejnovic nalazi
vremena za »Svoj« list. Kako su za Prvi maj
1942. odrzani masovni zborovi sirom Like a
najsvecaniji u Korenici i Donjem Lapcu - kojima je prisustvovao ogrornan broj zena pristiglih iz udaljenih sela i na kojima su nastupili
i glumci zagrebackog kazalista - partizani, te
Clanovi dru'line omladine koje su tada osno-
vane, zato Kata Pejnovic osjeca potrebu da ti
junskorn broju »Zene u borbi« napiSe clanak
pod naslovom: »Kako su zene Like proslavile
1. maj«.
Kako je zetva hila pred vratirna trebalo je
provesti i agitaciju medu zenarna da vode borbu za svaki snop zita, jer bi obicno u vrijeme
zetve neprijatelj poduzimao ofenzivu s ciljem
da ga uniSti iii odvuce. zene bi zito nocu zele,
cesto pod straZorn partizana a i izvrgnute neprijateljskoj vatri. Upravo zbog potrebe da se
:lito sacuva, Kata i pisanorn rjecju ulazi u
borbu, obracajuCi se zenama parolom koja je
i naslov njena Clanka o spomenutom junskom
broju: »Ne smijemo dati ni zrna zita okupatoru«.
Iz toga slijedi obrazlozenje i zadatak: »Ako bi
mu to dopustili, produzili bi mu zivot, omoguCili da nas bolje porobljava i uniStava. Svako
selo, svaka organizacija mora o tome povesti
racuna, izgraditi skloniSta gdje okupator nc
rnoze da dopre. Sklonista treba podici za zenc,
djecu i neboracko stanovniStvo. Isto tako i
skloniSta za stoku, spremiSta za zito i ostalu
imovinu. Sve to treba izgraditi putem radnih
zajednica :lena. Za slucaj napada neprijatelja,
svatko mora biti na svorn mjestu prema unaprijed odredenom plann<<.
Nista nije bilo prepusteno s!ucaju. Sve akcije
bile su usrnjerene istorn cilju a na plecima zena pocivala je velika odgovornost za ishod
borbi. Upravo turnac te odgovornosti koju zene
rnoraju ponijeti u ovoj opcenarodnoj borbi za
oslobodenje hila je uvijek, u svim susretirna
sa zenama i Kata Pejnovic.
Kad se s Katom dogovaralo o odr:lavanju osnivacke Okruzne konferencije AFZ za Liku,
ona je vidjela tu mogucnost tek u jesen, pos33
�lije zetve i spremanja ljetine. Sve sto se dotad
radi smatrala je pripremom za taj cin - za
zetvu.
U junu 1942. u Opacica Gaju oddava se opcenarodni zbor. I za taj je zbor karakteristicno
veliko sudjelovanje zena. Pored Jakova BlazeviCa i Slobodana Uzclca na tom zboru govo;·i
i Kata.
12. jula 1942. i u Dobrosclu se oclrzava opcenarodni zbor sela kotara Lapac kojcm masovno prisustvuju zene okupljene oko AFZ-a i omlacUna tog kotara. Na zboru govori dr Vladimir
Bakaric, komcsar Glavnog staba NOV i POH.
I na tom jc zboru govorila Kata Pejnovic.
Za augustovski broj »Zene u borbi« 1942. gocline clrugarica Kata, povoclom goclisnjice
ustanka, piSe i'lanak o temi koja joj uvijek
lezi na srcu i nacl kojom se stara kao nad
zjenicom oka: »Kujmo borbeno jedinstvo Srba
i Hrvata Like, Srpkinja i Hrvatica Like«.
lS
Viditc biljeSku 20.
1
K. PejnoviC: 0 ulozi tena u narocbzooslobodilaCkoj
~
borbi u Lici, Kalcndar srpskog kulturno-prosvjetnog
druStva »Prosvjcta«, Zagreb 1947. Ovaj Clanak sc
objavljujc u prilogu ove knjigc.
7
'
))Zena u borbi,,: 00 AFZ za Liku, br. 3 od lipnja
1942. godine.
" Viditc biljcsku 20.
:n Arhiv Vojnoistorijskog instituta u Beogradu (daljc:
VII mikrofilm CK Hrvatskc 14/756-750), dok. 759.
34
BILA JE PRVA PREDSJEDNICA
OKRU.ZNOG ODBORA AF.Z ZA LIKU
Konacno je closao i 15. septembar 1942. kada
je pocela radom Prva ohuzna konferencija
AFZ Like u Salamunicu koja je trajala elva
dana i gclje se okupilo 160 delegata iz svih krajeva Like. Skupstini su prisustvovali, kao gosti, sekretar OK KPH za Liku, Jakov Blazevic
i clan OK KPH Mile Pocuca, te preclstavnici
00 AFZ za Primorje i 00 AFZ za Kordun.
Konferenciju je otvorila Kata, kao predsjeclnica Inicijativnog oclbora. Ona je na toj konferenciji podnijela politicki referat. Iako je
sva arhiva 00 AFZ za Liku uglavnom propala
u ofenzivama, kao glavni svjeclok o tom clogadaju ostala je ,zcna u borbi«, i u njoj clanak
o konfcrenciji. Otvarajuci konferenciju Kata
Pejnovic, izmedu ostalog, je rekla:
»Bivsi protunaroclni rezimi onemogucavali su
nama zenama ucestvovanje u politickom zivotu. Danas, u jeku najzesCih borbi protiv fasistickih razbojnika i njihovih slugu, u borbi kojom rukovodi herojska Komunisticka partija,
mi se borimo s nasim drugovima i vee danas
imamo svoja politicka prava.
Zato bez straha gleclamo u buducnost, nase
drugarice uzimaju i pusku u ruku, da i u oruzanoj borbi obracunavaju s fasistickim razbojnicima«.
Konferencija je izabrala i novi Okruini odbor
AFZ-a ocl 15 Clanova na celu kojeg je izabrana
za preclsjednicu Kata Pejnovic, a za tajnicu
Jela Bicanic. Konferencija je utvrdila ogromnc
uspjehe, slabosti i zadatke za naredni period.
Medu tim zaclacima su najvazniji: pokrenuti
u borbu one clrugarice kojc su jos uvijek samo posmatraCi velike bitke; osamostaljivati
rukovodstva organizacije i ostvarivati njihova
cvrsce povezivanje; isticati zene u izborima za
organe naroclne vlasti, posvetiti jos viSe paznje
politickom osposobljavanju kadrova na kursevima i uzclizanju kulturno-prosvjetnog nivoa
zene; list »Zena u borbi« uciniti ogledalom rada zena, njihovih organizacija i borbe.
Prvi puta Citamo da je sa jedne konferencije
zena upuceno i pozdravno pismo clrugu Titu,
vrhovnom komanclantu NOV i POJ.
Obimnost zaclataka, postavljenih na konferenciji zena Like, nalagala je da rae! treba jos
viSe intenzivirati. Na toj liniji odrzavani su
kursevi poli tickog i organizacionog karaktera
za oclbornice AFZ-a na svim razinama njihove
organiziranosti.
Na njima je bila stalni preclavac Marta Aralica,
uciteljica i clruge uciteljice.30 0 kursevima kao
uspjesnom obliku racla sa zenama govori i
pismo CK KPH upuceno CK KPJ o radu
AFZ-a31 u kojem se konstatira da je zapazeno
kako je u posljednje vrijeme znatno porasla
politicka svijest zena, cemu su sigurno priclonijeli i kursevi »koje su oclr2avale nase drugarice a kroz njih je proslo stotine zena seljanki«, te da je velik broj aktivistkinja pridonio osamostaljivanju kotarskih i opCinskih
oclbora AFZ-a. U tom istom pismu konstatira
se i da »Uspjesi u radu AF2-a nisu ni izclaleka
clovoljno iskoriSteni, tj. nasi su se komiteti
potpuno kruto oclnosili po pitanju prijema clrugarica u Partiju«. U zapisniku Plenuma OK
KPH za Liku, odrzanog 20. XI 1942. kaze se: 32
»Zatim podnosi izvjestaj drugarica Kata po Ji.
niji AFZ-a. Govori o kursevima pri Okruznom
antifasistickom odboru zena, kojih je bilo
cetiri i kroz koje je proslo 75 drugarica. Posljeclnji kurs najbolje je uspio. Pri Kotarskim
OOZ oddavali su se kursevi. Kroz njih je pro-
sio - u Gospicu 16, u Gracacu 14, u udbinskom 9 drugarica. Rae! na prikupljanju zimske pomoCi oclvija se uglavnom povoljno. Najbolje u udbinskom, lapackom i korenickom kotaru<c.
Nepismcnost je jako pogadala zene. A borba
protiv nepismenosti ostro je najavljena i na
Prvoj okruznoj konferenciji zena Like, jednako kao sto je istaknuta i potreba kulturnoprosvjetnog uzclizanja i smjelije ulazenje zena
u narodnoosloboclilacke odbore. Upravo o tome je i Kata Pejnovic pisala u svojim uspomenama na rae! AFZ-a u Lici. 33
»U nekim okruzima bilo je i do 85% nepismenih zena. Zato je jos 1942. godine pocelo
oclr.lavanje analfabetskih tecajeva, pored kurseva koji su se jos oddavali, i o politickim
pitanjima. Tada se pristupa i kulturno-prosvjetnom raclu medu zenama, stvaraju se diletantske grupe, pjevacki zborovi ... Zene su se
u borbi politicki osposobile. UpuCivale su se u
niz pitanja, ne samo poli tickih nego i strucnih.•
»One su u organima naroclne v]asti primjerom
davale svoj doprinos. Poslovi su postajali sve
ozbiljniji - kaze Jela BicaniC.<< U njima je
ucestvovao sve veCi broj zena. u jesen su prvi
izbori za narodne oclbore. U Salamunickom
Gaju, radosne nase drugarice, koje clanas prvi
put glasaju, pjevaju pjesmu sto se odmah uz
taj clogadaj roclila: »Oj, javore, zalenbore, sutra Cerna na izbore<c.:u
J<J
Jela BiCaniC: Fragmenti iz. sjeCanja, uz proslavu
Prve konferencije AFl Flrvatske, Zcna. 1958, br. 5;
Zena Hrvatskc u NOB, I, n. dj., 137; Prvi kurs AFZ
u Lici.
Zene Hrvatske u NOB, I, n. dj., 162-163 - Pismo
Cerztral11og komiteta KPH ad 14. studenoga 1942.
Centra/Hom komitetu KPJ o radu AFt.
" Arhiv VII - mikrofilm CKH 14/841-844.
" Vidite biljcsku 27.
" Vidite biljeske 30.
31
35
�L"ll'li'.I''~·t...l"l':o·x·
t,!l
:(~
"·ta
Pojnod6 •• • l
~·-• . . . ".::r
111.0<0
4·,. ftri,..tJ.Pit~
J···A
.
. ·
t • · • • • ,.. t •J tl'>-t t t t l'tt•t . . . . t t t't J • • • • )U
PRVA tENA U JUGOSLAVIJI
NARODNI PREDSTAVNIK
~ ~~ ~ .- ;_~ .... ;" •• ·n ._... · · .".. ~ ........ -, . ·:._~ ....._>... ;r. ~·.:~~.
..
~•· · . t :1. • ••• rvatsko
. · ·
jo ~pun~-my 6a~-~OlGJ& ·: II•A•~-! ... ••·•··~;,;,-, ....... .-,.. _.,;,n,·.-··•t•
u ·.~f-ua.,··.-osedan;j"o' AVNO;r~a •
.
... .
.'
Fakslmlle legltlmaclje Kate Pejnovlc, lzdane od Izvdneg odhora A.ntifa5lstiCkog
vljeea narodnog oslobodenja Jugoslavlje ..
.
..)
'
l
6radaninu
(
%k~'ne7~
...................................................,~.................................,...c....
Volild usp}lltl nale &laYne Narodno-olilobodlla&e Vojsb~-;vlsokl atupanj ruvltlta
Narodno-otlobodUa¢ko borbe u avim :romljama Ju~vlle, tfofonl :radaiCI kojl.au ao-radl tog_a
nametnun narodima Jugotlavlj&, dovell tu, koncam ptollo godlne, .do osnJvanja AnUfallaiic!~_og
i
i,
l
Vlj$¢a Narodnog Ol!obolfonja Jugoalll.vljo.
,
.
lmnJuti -u vldu vollke utpJOhe ~arod~Ua~e Vojsko _' u · HrvatikoJ.: k:~ I
podttku 1vo!ikC) o4v~'trljt!'ljo 11'-f'Qdnffi mut n ~arod'l(Kitlob®llltku lxl_fbU:II ~klboO't!llfrd.~oostotxMI'antm
I
; lmaju~ u
dlo oalobo(Jenog; terltorlja_..Hrvatake,
''·.---·"·~~~~~~~~~~~~tf~:~..:~~!~~~. k &kupithto- ·u::_<:Ujlt OII(I~Ja
fh:va.tak"""ll spo~u. •
";.:':,i
-~~;.,;~::~. Nuodn:e- vlattlll prek() njlff.-f ~u
pOUt~ prebtavnlltva
ru
g~a
"·.... ··-···
-
....
aotPodlnkoa.
pollt!&Og-1_ aOeljtl~
,
_
Poziv Kat! Pejnovlc da prlml clanstvo u Zemaljskom AntifaSlstiCkom vljeeu
Narodnog osloboaenja Hrvatske
.
36
Dva historijska dogaaaja koja se zbivaju posljednjih mjeseci godine 1942: Prvo zasjedanje
Antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja
Jugoslavije u Bihacu i Prva zemaljska konfe.
rencija Antifasisticke fronte zena Jugoslavije
u Bosanskom Petrovcu - najtjesnje su povezana s tim likom vojnika Revolucije- Katom
Pejnovic.
I vrijeme, prilike i mjesto zbivanja tih doga·
aaja opisivani su detaljno i u udzbenicima nase najnovije historije.
Tim povodom drug Tito je zapisao: »Dolazak
Vrhovnog staba u Krajinu sa proleterskim
brigadama, sa srbijanskim i crnogorskim bor·
cima, medu kojima je bio i znatan broj sinova
svih nasih naroda, i zajednicke akcije sa bosansko-hercegovackim i hrva tskim jedinicama u
1942. godini imali su velik znacaj za daljnji
razvitak Ustanka. (...) Koliku je snagu vee
u to doba predstavljala nasa mlada armija, najbolje se moze vidjeti iz cinjenice da se protiv
nasih 150.000 boraca nalazilo oko 800.000 neprijateljskih vojnika. Pred kraj 1942. godine
Bihac je postao glavni grad osloboaene teritorije koja je obuhvatala skoro jednu petinu
predratne Jugoslavije, a premasivala povr5inu
nekih evropskih zemalja kao sto su Belgija,
Svajcarska i druge ...«
Dokumenti o tom bogatom zivotu na raznim
podrucjima djelatnosti govore mnogo. Sreauju se civilna i vojna vlast, narodnooslobodilacki odbori imaju veoma slozene zadatke i mnogo posla; odrlavaju se kursevi od opceobrazovnih do partijskih: u ratnim uvjetima radi
Vojna skola Vrhovnog staba NOV i POJ, for·
mirana od Partizanske oficirske skole Glavnog
staba Hrvatske, osnovane 1942, u Lici, u Donjem Lapcu; otvara se narodno sveudliste; proradili su domovi kulture; Kazaliste narodnog
osloboaenja; stamparija radi danonocno: stampaju se knjige, novine, plakati, pozivi, uputstva, partijski list, legitimacije itd. Otvaraju
se trgovine, kavanice, sreduju se bolnice, prihvatni stacionarni domovi za djecu. Prisutni
su umjetnici, slikari, knjizevnici, pjesnici partizani, svi u sluzbi narodnooslobodilacke
vojske i naroda. I upravo ovdje, 26. i 27. no·
vembra 1942, u osloboaenom Bihacu, odriano
je Prvo Antifasisticko Vijece narodnog osloboacnja Jugoslavije. Na zasjedanju u Bihacu
sudjelovali su - kako je pisao dr Ivan Ribar
u svojim uspomenama - »pored delegata Komunisticke partije, SKOJ-a, narodnooslobodi·
lacke vojske, Antifasisticke fronte zena, Narodnooslobodilackog fronta i delegati svih graaanskih politickih stranaka, koji se nisu ogrijesili o narodne interese, i bili aktivni u narodnooslobodilackom pokretu«.
Pozive koji su hili upuceni delegatima i buducim vijecnicima za Prvog zasjedanja AVNOJ-a
uputio je Vrhovni stab NOV i POJ s potpisom:
komandant Tito, s. r. - sadrzavali su, pored
obrazlozenja o sazivanju skupstine, o neodloznosti stvaranja cvrsce i trajnije organizacije
narodne vlasti, jos i formulaciju koja glasi:
»Stoga ceneCi tvoju iskrenu privrlenost i adanos! narodnooslobodilackoj borbi, pozivamo
te da se primiS clanstva u Vecu Narodnog Oslobodenja Jugoslavije, te da kao takav licno ucestvujes na konstitucionom zasedanju Veca«,
»Obavijest da sam predlozena za delegata i vijecnika Prvog zasjedanja AVNOJ-a zatekao me
je u selu Salamunicu kraj Korenice, gdje sam
upravo, sa Jelom Bicanic, pripremala Clanak
37
�za list »Zena u borbi« - piSe Kata Pejnovic.
Ovu obavijest saopcio mi je drug Vlado Bakaric, komesar Glavnog staba Hrvatske. Moram
priznati da me obavjestenje vrlo prijatno uzbudilo i iznenadilo. Do tada nisam ni znala da
se priprema Zasjedanje AVNOJ-a a jos manje
da netko od predstavnika Like treba da mu
prisustvuje. Odmah sam se spremila i posla
na put.
Iz Salamunica posla sam preko Korenice i Prijeboja u Licko Petrovo Selo. Put je bio dosta
teiak. U oslobodenom Lickom Petrovom Selu
nasla sam druga Vladu Bakarica i s njim pos·
Ia dalje automobilom u Bihac«.
Katin prikaz boravka, rada, susreta s Jjudima
- po svojoj nabijenosti emocijama - govori
o velicini tog dozivljaja koji je ostavio duboke
tragove. Tu je srela divne ]jude s kojima ce se
kasnije cesto nalaziti i na II zasjedanju
AVNOJ-a u Ustavotvornoj i Saveznoj skupstini,
i na zasjedanjima ZAVNOH-a i u Saboru NR
Hrvatske, kao i na radu u raznim drustvenopolitickim organizacijama. Dva susreta, koji su
joj ostali nezaboravni i sama je izdvojila. Prvi
- sa dr Simom Milosevicem iz beogradskog
Univerziteta - kojeg je upoznala jos prije zasjedanja i kojeg pamti kao divnog covjeka pazljiva, prijazna, veoma osjecajna, i koji joj
je mnogo pomogao da se osjeca ovdje kao u
porodici, u toj novoj srcdini, medu vijecnicima. Kata Pejnovic hila je tada u Bihacu medu vijecnicima jedina :lena. Bila je prva
zena Jugoslavije - narodni predstavnik. U
tom trenutku Kata prerasta okvire Like, Hrvatske i Bosanske Krajine. 0 tom njenom izboru proculo se diljem Citave Jugoslavije.
Drugi susret, koji je duboko prozivljavala, bio
je njen dozivljaj prvog videnja druga Tita na
zasjedanju.
38
»Ucinio mi sc veoma mlad i blag. Dugo sam ga
promatrala da bi mu sto bolje upamtila lik.
Njegov izgled i stalozenost u nastupu odavali
su snagu i sigurnost. Svojom prisutnoscu, ispunio je dvoranu. Svi smo bili neopisivo raspolozeni i ponosni: zbog Tita, zbog uspjeha
izncsenih na zasjedanju«.
Zasjedanje, koje je odrzano u tadasnjem danas Muzej AVNOJ-a- Domu kulture pocelo
je - kako to opisuje reporter Narodnog oslobodenja - svecanom sjednicom, u iskicenoj
dvorani u 18 sati. Tada su procitana imena
pocasnog i radnog predsjedniStva, tada je
prema pomenutom izvoru- »svakom seljaku i
grailaninu koji su napunili prostranu salu i
veliko dvoriSte, bilo jasno da prisustvuje jednom velikom istorijskom cinu«. Taj je cin
zapoceo kad je drug Tito usao u dvoranu,
pozdravljen burnim aplauzom, klicanjem svih
vijecnika iz srca i odusevljeno - kako su to
opisali oeevici.
I Kata, kao sudionik tog cina, sjeea se svih
detalja:
»Na pocetku zasjedanja dr Ivan Ribar pozvao
nas je da minutom cutanja odamo postu palim
drugaricama i drugovima. Poslije pozdravne
rijeci izabrano je radno predsjedniStvo. Nakon
sto je radno predsjednistvo preuzelo svoju
duznost u sastavu: predsjednik dr Ivan Ribar,
advokat, bivsi predsjednik Ustavotvorne skupstine, Nurija Pozderac, bivsi senator i clan
glavnog JMO, Mosa Pijade, akademski slikar,
dr Sima Milosevic, profesor beogradskog univerziteta, Pavao Krce, bivsi poslanik HSS, Kata
Pejnovic, predsjednica Antifasistickog fronta
zena za Liku i prota Jevstatije Karamatijevic,
bivsi predsjednik Narodnooslobodilackog adbora iz Nove Varosi, rijee je uzeo Vrhovni
komandant, drug Tito. Tito je govorio o znacenju odluka koje se donose, a usmjerene su
cilju da se do krajnjih granica ujedine napori
svih rodoljubivih snaga u revolucionarnoj borbi za konacno osloboilenje i da se poloze
temelji istinskog bratstva i ravnopravnosti naroda Jugoslavije o jcdnom novom pravednijem
drustvenom ureilenju. U tom kontekstu drug
Tito je vijecnicima, medu ostalim, rekao:
»Rezultat dugotrajne, teske i krvave borb~
( ... ) je taj, sto mi danas imamo mogucnost
da stvorimo jedan organ, jedno tijelo koje ce
zajedno s Vrhovnim stabom narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, zajedno sa narodnooslobodilackim odborima podupirati ovu borbu, organizirati pozadinu, organizirati politicki i ekonomski ovu
nasu razrusenu zemlju, da bismo ovu tesku
borbu mogli dovesti do pobjedonosnog zavrsetka. Mi nemamo mogucnosti da stvorimo
jednu legalnu vladu, jer nam to jos meilunarodni odnosi i prilike ne dozvoljavaju. Mi
imamo pravo na jedno, a to je, da u ovim teskim okolnostima stvorimo jedno politicko tijelo, jedan politicki organ, koji ce okupiti nasc
narode i povesti ih zajedno sa nasom junackom vojskom u daljnje borbe koje stoje pred
nama, a koje ce biti veoma teske. Mi nemamo
nikakve vlasti na nasoj tcritoriji osim narodnooslobodilackih odbora, koje je sam narod stvorio. Mi ne prizna jcmo razne fasisticke
marionetske vlade i bas zato mi moramo na
ovoj zemlji, na ovoj svojoj zemlji, natopljenoj
krvlju najboljih sinova nasih naroda, da stvorimo takvo stanje u kome ce nasi narodi u
tim okolnostima moCi da doprinesu narodnooslobodilackoj borbi svoj maksimum ... "
Sam tok zasjedanja Kata opisuje na jedan
poseban nacin - dajuci u stvari jednu opcu
sliku putem koje se stjece dojam dinamike
posla koji jc tu uspjesno uCinjen, i koji je
naoruzao sve prisutne toliko da dogovoreno
mogu i ostvarivati:
»Referati, pozdravi, telegrami, diskusija,
od~
luke, rczolucija ... To jc bio drugarski dogovor
vijcCnika za buduCi rad, veliCanstven dogovor,
dostojan njegova historijskog mjesta. Sve
je teklo ne moze biti bolje. Osjecali smo se
potpuno spremni da jos odlucnije nastavimo
borbu za konacno osloboilenje«.
Vijecnici iz svih krajeva zemlje, podrzavajuCi
donesene odluke, na tom su politickom forumu osudili krivce aprilskog sloma, londonsku
izdajnicku vladu, zlocine okupatora, cetnickih
i ustaskih bandi, kao i oportunisticku i izdajnicku politiku Maccka i svih suradnika s okupatorom.
0 svojim zadacima kao vijecnik Kata pise:
»Poslije zasjedanja vijccnici su se poceli razilaziti. Trebalo se vratiti u svoju jedinicu, stab,
odbor, selo, komitet i nastaviti aktivnost. Pristupilo se odmah sprovoilenju odluka.
Odl'Zavani su zborovi po selima, pocela su se
izdavati pismena uputstva. Kulturne priredbe
i predavanja odrZavani su svako veCe. Svakodnevno stizu novi i novi dobrovoljci. Prolaze
jedinice. Do duboko u noc radi sc u Vrhovnom
stabu i u Centralnom komitetu KPJ. Ovaj grad,
duboko u srcu J ugoslavije, bio je centar partizanske drzave i osigurao sebi casno mjesto
u nasoj najnovijoj historiji«.
Nakon kraceg zadrzavanja u Bihacu, Kata Pejnovic krece u svoju Liku istim putem kojim
je i dosla. Ali, sada po drugim selima Like,
kao na primjer u Mekinjaru, Krbavici, Trnavcu, Seganoveu, Ponoru, Turjanskom, Visucu
kod Udbine, Salamunicu, Bunicu itd., objas39
�5~~6
BORBA
SMRT fASJZMU -
JJ;ra se pono!lm tfme llto atojtm na telu. armlje
u kojoJ lmM ogroman broj 1:ena".
(b ~om. ~ Tltll ~& ko.ttrJadJI .ut·•)
DRGAI IIDIIUNISJI~IIE PARTIIE IUGDSIAVIIE
..
ftllCJ
njava sto je AVNOJ, njegov znacaj, odluke i
dalekoseznost tih odluka. Taka ce ana javno,
na skupovima naroda, na skupovima zena, omladine, obavljati svoju vijecnicku funkciju i
ucestvovati u mobilizaciji cjelokupnog naroda
za nove napore i pregnuca u smislu odluka i
zadataka AVNOJ-a. Narod ju je uvijek rado
slusao, a sada s jos vecom painjom i radoscu.
Sve je morala u tancine opisati: i kako je bilo,
i kako je teklo. Zajedno sa svima dijelila je
sveopcu radost koja je zracila s lica !judi
novom snagom.
Proslo je viSe od pola godine od Bihaca, kada
ana u listu »Zena u borbi«, organu Glavnog
odbora AFZ Hrvatske, piSe:
»Ponosne na velike vojnicke i politicke uspjehe nasih naroda, obecajmo u ime Antifasisticke
fronte zena Jugoslavije, da cemo uloziti svc
snage za sto vecu pomoe nasoj junackoj vojsci i nasem narodnom predstavnistvu u izvrsenju njihovih velikih zadataka u ovom oslo·
bodilackom ratu, pa makar kroz kakve teskoce
mi prolazile«.
Iza ovih rijeci nije stajala samo Kata, nego
stotine tisuca zena J ugoslavi je.
PARTIJA JOJ POVJERAVA DUZNOST
PREDSJEDNICE ANTIFAsiSTicKE
FRONTE ZENA JUGOSLAVIJE
Ubrzo nakon povratka iz Bihaca u Liku, Kata
Pejnovic se vraca u Bosansku krajinu, na oslobodeni teritorij u Bosanski Petrovac, koji je
mnogim sponama vezan uz Katino ime. Prva
zemaljska konferencija Antifasisticke fronte
zena Jugoslavije odriana je tu od 6-8 decem-
-GOO. VI!
SlOBODA NARODU I
ll DU:l'.MilRA lOon
OJENA: 3 t>l:-1.:3
KUNe;-1~
Ut..>A.
bra 1942. »Jednog dana 1942. godine, nekih desetak dana prije konferencije, u lickom selu
Salamunicu - gdje sam se nalazila kao predsjednica AFZ za Liku i clan Okruznog komileta Partije - drugarica Anka Berus obavijestila me da ce se uskoro odriati Prva zemaljska konferencija AFZ-a Jugoslavije i da sam
predlozena za delegata. Ubrzo sam dobila poziv za tu konferenciju. Delegati su birani na
opcinskim, kotarskim i okruznim konferencijama. Ne sjecam se koliko je zena izabrano iz
Like, ali mislim da nas je bilo oko dvadesetak.
Cim su se licki delegati za konferenciju sakupili, krenuli smo istim putem kuda se iSla i na
Zasjedanje AVNOJ-a. Iz Bihaca smo se prebacili kamionom u Bosanski Petrovac, gdje je konferencija i odriana ...« - piSe Kata. 1942. na
adresu CK KPH stize pismo u kojem se trazi da
partijske organizacije »Odrede odgovornu drugaricu iii druga za rad po liniji zena« i to »od
partijskih celija do najviSih foruma«, te da se
pred AFZ postave »najaktualnija pitanja, u
prvom redu snabdijevanje nase vojske namirnicama, odjeCom i obuCom za zimu«, i da »U
tu svrhu treba mobilisati sve zene, citavu nasu
pozadinu bilo na oslobodenoj iii neoslobodenoj teritoriji«. U pismu se naglasava takoder
da »pravilnim postavljanjem rada medu zenama, partijske organizacije moraju uciniti ne
samo da zene moraju biti okupljene u svoje
organizacije, nego i da uzmu aktivnog ucesca
u stvaranju i izgradivanju narodne demokratske vlasti. PodnoseCi veliki dio tereta ovog rata,
zene, u borbi za svoja prava i odbranu svoje
domovine, moraju biti direktno zastupljene u
narodnooslobodilackim odborima. To ce biti
jedna garancija viSe uspesne borbe protiv fasistickog okupatora i njegovih slugu, to ce ubrzati oslobodenje nase napaeene zemlje od poFakslmlle •Borbe• od 13. Deeembra 1942.
40
41
�robljivaca«. U nastavku pisma govori se o potrebi cvrsceg povezivanja organizacije AFZ-a
do najviseg nivoa, a s tim u vezi obavjestava
i o sazivanju Prve zemaljske konferencije i
izboru delegata kako bi se rad AFZ-a koordinirao na citavoj osloboaenoj i neosloboaenoj
teritoriji u smislu postavljanja zajednickih zadataka.
Sazivacki odbor salje 22. XI 1942. Okruznicu
svim pokrajinskim komitetima KPJ i proslavljenim jedinicama narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda. Ovom se Okruznicom vee naznacuje mjesto odrzavanja konferencije i dan njena pocetka, te dnevni red
sadrzan u cetiri tocke. Sarno tri dana kasnije,
25. novembra 1942. CK KPH salje svoju Okruinicu istog sadriaja, svim okruinim komitetima
na podrucju Hrvatske, pozivajuCi sve organizacije AFZ-a, na osloboaenoj i neosloboaenoj
teritoriji, da na ovu konferenciju posalju svoje
delegate iz svih pokrajinskih, oblasnih, okruinih, kotarskih, a po mogucnosti i svih opcinskih i mjesnih odbora AFZ-a.
»Bilo bi pozeljno - kaze se nadalje u pozivu
CK KPH za Prvu zemaljsku konferenciju - da
svi delegati budu birani od svojih organizacija
putem konferencije i sastanaka, da kao predvodnici zena svog mjesta i kraja doau sa izvjestajima i prijedlozima za buduCi rad. Narodnooslobodilacka vojska, brigade i odredi, u
kojima se sve cesce susrecu zcne-borci treba
takoaer da posalju svoje delegate, drugove i
Trebalo se probijati kroz neprijateljska uporista, neosloboaeni teritorij, izmaci zasjedama,
iCi pje5ke, prelaziti pruge i glavne ceste, citave
regije. A vrijeme je bilo zimsko, mokro, susnjezno, odjeca i obuca- slabi. Mnogo je prijelaza kontrolirao i driao neprijatelj.
Delegati Hrvatske na I konferenciji AFZJ bile
su iz Like: Kata Pejnovic, Jela Bicanic, Dara
Cudic - Vujnovic, Milka Solaja, Mileva MilojevJc, Pepica Saban, Stojanka Aralica,
Smilja Popovic, Ana Vujnovic; iz Gorskog
kotara: Marija Pap-VaFka, Draginja Metikos,
Simica Trbovic, Danica Radulovic, Vera Gasparae; iz Banije: Milka VraneseviC, Kata Vujaklija, Kata Opacic; iz Dalmacije: Marija Novak,
Milka Lasic, Vesela Segic, Dohrila Kukoc, Juga
Kesic, Mila Karaaole, Vjera Trinaestic-Dubajic, Antica Spiric, Ilinka Sprljan, Marija $karin, Neda Marovic-Ranka; iz Korduna: Anica
Rakar-Magasic, Dragica Karan, Dragica OpaCic,
Cana Bogdanovic, Draga Bakis, J ela PredoviC,
Milica VujiCic. Delegati Hrvatske hili su nadalje: Olga Kreacic-Kovacic - Zoga, Vanda
Novosel, Anka Berus, Marica Zastavnikovic.
Iz Hrvatske nisu mogle da se prohiju kroz neprijateljska uporiSta delegatkinje iz Slavonijc
i Moslavine (Katica Kusec i Ankica Buden Vesela).
Trebalo je mnogo priprema izvrsiti do samog
pocetka konferencije. Rokovi su hili zgusnuti,
a ipak u ono vrijeme sve je bilo moguce.
drugarice.«
U jednoj svojoj izjavi za Radio Zagreb, povodom 20 god. tog dogaaaja, Anka Berns je rekla:
I na kraju ovog pisma-okruznice, stajala je
jedna vrlo znacajna napomena: »Delegati iz
udaljenijih mjesta treba da poau blagovremeno, kako bi stigli na vrijeme.
»U roku manje od mjesec dana sve su pripreme izvrsene, iako onda nije bilo nekih naroCitih veza i komunikacija. Cak su oddane, tamo
gdje se to uspjelo, i pripremne konferencije za
42
izbor delegata. U svemu tome trebalo je savladati mnoge prepreke«.
Uoci odrzavanja Prve zemaljske konferencije
5. decembra 1942. delegati su se nalazili iii na
putu iii u Petrovcu koji se spremio na docek.
»Uoci 6. decembra 1942. godine, ulice malog
gradica, Bosanskog Petrovca belele su se od
snega. Antifasistkinje Bosanskog Petrovca pripremale su se za veliki dogaaaj - Prvu zemaljsku konferenciju AFZ Jugoslavije. Jednc
su pripremale i ukrasavale svoj dam, da hi mu
dale sto svecaniji izgled, druge su pripremale
konaciSta i prihvatilista za stotine delegatkinja
iz drugih mesta. Ove su stizale eesto promrzle,
probijajuci se prako sneznih vrhova, neprijateljskih zaseda, a mnoge i iz okupiranih gradova ...«. Taka opisuje ocekivanje i dolazak
delegatkinja u Bosanski Petrovac, jedna od sazivaea Konferencije i clan CK KPJ - Cana Babovic.
Dio delegacije zena iz Hrvatske - Hrvatskog
primorja, Gorskog kotara, Banije i Korduna
imao je prije polaska zborno mjesto u osloboaenom Slunju, kuda su trebale stici i delegatkinje iz Slovenije, ali su ih ratne okolnosti u
tome sprijeCile. Domacin im je hila Anica Maga§c, tada clan OK KPH za Karlovac-Kordun.
Njena su sjecanja:
»Delegate u Slunju snabdjeli smo, koliko se
moglo, potrebnom opremom. Clanovi Glavnog
staha Hrvatske pokazali su puna razumijevanja za odlazak prve grupe zena na veliki skup
zena-horaca Jugoslavije. Kad Sll nam se u
autohusu pridruzili delegati Like i Dalmacije,
nasa se radost udvostrucila. Nezahoravan je u
Petrovcu hio susret sa Mosom Pijade, ciji se
vedar duh i smisao za salu niti u najtezim
trenucima nije gasio: »Ej zene, lijepo se do-
tjerajte ... Ne vjerujem da niste u tim svojim
torbama ponijele i pudera sa sohom.«
»Na konferenciji u Veljunu izabrana sam hila
za delegata. Eh, puste radosti! Sve drugarice
sakupiSe ono sto se najholje naslo, pa sastavili
uniforme, ko kapu dao, ko bolju bluzu, da im
Kordun tamo na konferenciji ne obrukamo« prisjeca se delegat AFZ-a sa Korduna Cana
BogdanoviC.
Delegat Banije Kata Vujaklija prisjeca se da
je u bazi na kotaru Dvor obavijestena da sa
Milkom Vranesevic i Katom OpaCic treha da
ide na konferenciju. Dohile su i propusnicu
Komande hanijskog podrucja da im se svugdje
izaae u susret. ISle su sto pjeske, sto saonicama
sa obaveznom ugrijanom ciglom u slami, pre.
krivene pokrivacima za konje, pravcem Vrnograc, Kladusa, Cazin, Bihac, gdje ih je docekalo
ogromno iznenaaenje: autohus.
»U njemu se orila pjesma. Tu sam prvi puta
srela Katu Pejnovic. Odmah sam je zapazila
u njenoj crnoj marami. Jako sam je zagledala.
Po dolasku u Bosanski Petrovac zaj edno smo
setale i pricale sa dvije drugarice iz Prve proleterske. Sve ju je zanimalo. I slusala je, i pitala«.
Paula Humek, tada clan delegacije :lena Podgrmeckog kraja, sjeca se:
»Na konferenciju smo krenuli iz Srpskih Jasenica gdje su se okupljale delegatkinje iz San·
skog, Novskog i Krupskog sreza. Krenule smo
kolima preko Srnetice. Petroveanke su vrlo
dobra organizirale prijem delegata i smjestaj
i hranu. U Petrovcu je sve vrvilo. Menu delegatima hila je jako mnogo zena vojnika•.
I Jela Perovic, Bosanka, hila je delegat u Petrovcu i sjeea se:
43
�»Bila je to velika cast predstavljati takve i
tolike zene na konferenciji. Medu delegatima
hila je i Soja, majka Branka Copica, i njena kCi
Smiljka, koje su mean prvim seljankama toga
kraja posle u borbu. Smiljka je poginula u IV
ofenzivi, a njenu smrt je njen brat ovjekovjeCio pjesmom l>Grob u Zitu<' .<<
Draginja Metikos, clan 00 AFZ za Gorski ko·
tar, sjeca se:
»Biti delegat na konferenciji - bilo je najvece
priznanje koje se moglo dati drustveno-politickom aktivisti u to vrijeme, jer je konferencija
imala mnogostruki znacaj«.
Stana Tomasevic, koja je krenula s delegacijom zena boraca IV crnogorske brigade iz Radaslija na domak Glamocu, piSe o prvoj slici
Petrovca i svojim dojmovima:
»Spustili smo se na ulaz u Petrovac. Mozda
nam se samo ucinio divan i pun svijetlosti.
Zgrada u kojoj je trebalo da se prijavimo radi
rasporeda za smjestaj, vrvila je od ljudskih
prilika: omladinaca i omladinki »redara«, zena u seoskoj odjeci, u titovkama, sajkacama,
trorogim kapama krajiskih boraca. U gradu
iskicenom borovinom i brsljanom, ukrasenom
transparentima i parolama na platnu, sa slavolukom pozdrava i dobrodoslice vrvilo je od
delegacija: zena-boraca, bolnicarki, omladinskih kulturno-prosvjetnih i politickih rukovodilaca, zena tek razmijenjenih za neprijateljske
vojnike i oficire, iz ustaskih logora i logora
smrti, partizanki s Kozare, omladinki iz radnih
brigada Sanske doline, majki palih boraca,
zena iz organa narodne vlasti, zena iz okupiranih gradova.«
0 tom dogadaju piSe i »Rijec zene«, list zena
Korduna:
44
»Sarena i slikovita bujica kna slila se na ulice
bosanskog gradica, koji je preko noCi postao
gradom zena. Pomijesala se povezaca s partizankom, pregaCa sa zarom i mladost sa oz~
biljnim i sijedim glavama starih zena. Cijela
ta raznolika i sarena masa ipak cini jednu
divnu jedinstvenu cjelinu koju veze ista krvava
sadasnjica, zajednicka borba i zajednicka buduCnost.<(
Napokon je konferencija mogla poceti sa radom. Stigle su i partizanke sa Kozare i omladinke iz radnih brigada i iz okupiranih gradova u Hrvatskoj - Splita, Sibenika, Susaka
itd. Nisu se mogle probiti iz Hrvatske - Slavonke i Moslavcanke, te delegatkinje iz Slovenije i Makedonije. Reporter jednog zenskog
lista o tom trenutku u Bosanskom Petrovcu
zabilje:lio je i ovo:
»Uiicama suncem obasjane male varosice na
oslobodenoj teritoriji vrvile su vee 5. decembra
grupe zena. Stiglo je 166 delegata sa nekoliko
stotina ucesnica iz svih krajeva, okupiranih i
oslobodenih. Rat je skoro sasvim izjednacio
njihova odijela, samo poneka povezaca iii pregaca iii odlomak razgovora jasnije kazuje iz
koga je kraja koja grupa. Sazivacki odbor radosno je biljezio: Gorski kotar, Kordun, Banija, Lika, Dalmatinska zagora, Hrvatsko primorje, Bosanska krajina, Sibenik, Karlovac,
Beograd, Zagreb, Cetinje, Drvar, Kljuc, crnogorske, krajiSke, hrvatske proleterske brigade,
a za njima se nizu tek oslobodeni gradovi: Bihac, Grahovo.«
I dvorana u kojoj ce se odrzati konferencija
svecano je uredena cemu su pridonijeli likovni
umjetnici- partizani. Vojo Dimitrijevic i Pivo
Karamatijevic dekorirali su dvoranu u kojoj
se odrlavala konferencija. Plakat »Zena da-
nas« (naslovna stranica lista) - zena s puskom u ruci - rad je Pive Karamatijevica, a
crtez »Majka koja nosi dijete u narucju« i »Pored spaljene kuce i ognjiSta« nacinio je Voja
Dimitrijevic. Na konferenciji oni su, sa Ismetom Mujezinovicem, crtali portrete delegata.
Neki od tih portreta objavljeni su u »Borbi« i
»Zeni dan as«.
Konferencija je pocela svecanom sjednicom
6. decembra 1942. 0 tom Kata Pejnovic govori:
»Konferencija je odrlana u zgradi bivseg Sokolskog doma,- danas Dom kulture - na kojem stoji spomen-ploca. Atmosfera je hila srdacna i vedra, ali i veoma svecana. Zidovi su bili
dekorirani zelenilom, zastavama i cilimima izmedu kojih su se vidjele slike zena kako juriSaju na neprijatelja, zavijaju rane partizanima, grabe zito i kudjelju ispred neprijatelja.
Kao da je sad vidim, narocito se isticala slika
zene s puskom - naslovna stranica lista
»Zen a danas«.
Citamo kronike tih dogadaja i saznajemo:
Drug Tito je dosao na svecanu sjednicu.
Kad je usao radost je obujmila salu, radost tiha i burna, nasmijesena lica, topli pogledi i
plameni uzvici.
Ulazeci u dvoranu rukovao se sa zenama-borcima, postrojenim dt!Z citave dvorane. Zauzeo
je mjesto u prvom redu medu zenama-borcima,
invalidima iz dosadasnjih borbi.
Mira Moraca iz Bosanske krajine predloZila
je pocasno i radno predsjedniStvo. U radno
predsjedniStvo usia je i drugarica Kata Pejnovic.
Konferenciju je otvorila, i istakla njen znacaj, Mitra Mitrovic.
»Kada je uzeo rijec drug Tito, neka neobuzdana radost zahvatila je citavu dvoranu - tog
casa zene su, viSe nego ikad, osjetile da su
zakoracile u jednu sudbonosnu epolm« - zapisuje Kata i nastavlja:
»U pocetku je drug Tito - nakon sto nam je
prenio pozdrave narodnooslobodilacke vojske
i partizanskih odreda kao Vrhovni komandant
- iznio historijat borbe protiv izrabljivanja i
ugnjetavanja naroda Jugoslavije. Govoreci o
antifasistickom pokretu zena rekao je da danas
AFZ ima viSestruki znacaj. Zene se bore danas
rame uz rame sa svima narodima Jugoslavije
protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i protiv njihovih domaCih izdajnickih slugu. One
se bore za slobodu i nezavisnost svojih naroda,
one se bore protiv fasistickog sistema, one se
bore za ravnopravnost.
Neko mi je rekao da se takav gromoviti plotun jos nije cuo, kao sto je bio aplauz kad je
Vrhovni komandant zavrsio svoj govor rijecima: 'Ja mogu kazati da su zene u ovoj borbi
po svom heroizmu, po svojoj izdrlljivosti, bile
i jesu na prvom mjestu i u prvim borbenim
redovima i narodima Jugoslavije Cini cast sto
imaju takve kceri'.«
Sve ce delegatkinje tako dozivjeti dolazak i
rijeci druga Tita. Nitko, tko je u proteklih godina od konferencije pisao sjecanja na te dane
u Bosanskom Petrovcu nece propustiti da upravo tu radost, i ponos izrazi. Netko ce jos
dodati i poneki drugi citat iz Titova govora,
koji je dobro upamtio.
Tko da ne pamti to obracanje druga Tita zenama, kad je njegov govor predstavljao historijski dogadaj za zene, kad je povezan s cinjenicom o onoj, visokoj ocjeni kojom je ovjekovjecio i slavom ovjencao sudjelovanje zena u narodnooslobodilackojborbi, istakavsi pri
tom golemo znacenje Antifasisticke fronte
45
�zena, njen doprinos narodnooslobodilackoj
vojsci i njen doprinos ostvarivanju trajnih tekovina Revolucije. Tko da ne pamti posebno
onaj njegov iskazani pones - sto stoji na celu
armije u kojoj ima toliki broj :lena. IIi onu
njegovu tvrdnju - da su zene usle u borbu
svjesne historijskog zbivanja, da je borba za
sretniju buducnost svih nasih naroda i borba
za sretniju buducnost :lena. »Ova borba mora
donijeti ploda i zenama Jugoslavije. U obranu
tih tekovina stajati ce nasa narodnooslobodilacka vojska i sve zene koje stoje u njenim
prvim borbenim redovima«.
0 tome je pisala »Borba«, organ Komunisticke partije Jugoslavije, »Vjesnik«, organ jedinstvene nacionalno-oslobodilacke fronte Hrvatske, »Zena danas«, organ AFZ Jugoslavije
i mnogi zenski listovi. Ta istina se prenosila i
usmenim kazivanjima ucesnika Prve konferencije AFZ u Bosanskom Petrovcu i djelovala
je snazno i neposredno svojom mobilizatorskom moci na omasovljenje i organizaciono
ucvrscenje AFZ-a u svim krajevima Jugoslavije.
Titova ocjena i misao o ulozi zene u narodnooslobodilackoj borbi i drustvenom preobra:Zaju,
i danas nakon 35 godina prisutna je po svojoj
zivotnosti. Drug Tito je tada takoder naglasio
kako je drustveno-politicka aktivnost i sudjelovanje :lena u obrani zemlje njihovo pravo i
obaveza, i da tek punim sudjelovanjem zena
svaka nasa borba za daljnji progres postaje
opcenarodna. J asno je izrekao kako je sudbina
zena najuze povezana sa sudbinom naroda
i kako su te zene i same dokazale uzimajuci
svoju sudbinu u vlastite ruke.
Konferenciju su pozdravili predstavnici AVNOJ
-a i organizacija omladine Jugoslavije. U ime
CK KPJ konferenciju je pozdravila Cana Babovic.
46
Svecana sjednica konferencije nastavila se
izvedbom Kociceva »J azavca pred sudom«,
borbenim pjesmama i recitacijama koje su
bile sastavni dio svih predstava KazaliSta
narodnog oslobodenja Jugoslavije.
Dva naredna dana konferencija je imala radni
karakter. Na sjednici 7. decembra Mitra Mitrovic odrzala je politicki referat »0 antifasistickom pokretu zena u okviru narodnooslobodilacke borbe«. Na sjednici 8. decembra referat o organizacionim pitanjima i zadacima
AFZ-a odr:Zala je Cana Babovic. Istupali su i
govorili delegati u ime svojih organizacija, u
ime boraca iz brigada, bolnicarki, Muslimanki,
Hrvatica, Srpkinja, Crnogorki. Prava i ziva slika o zivotu i radu zena na njihovoj okupiranoj
i oslobodenoj teritoriji dobila se iz ovih sadrzajnih govora - zapisat ce kronicar u prvom
ratnom broju »Zena danas«.
Na govornicu je stupila i Kata Pejnovic. Nema
kronicara koji nije tada zabiljezio njen nastup.
I prvi puta javno, sa govornice, izrecene su
rijeci:
»Meni su ubili tri sina i druga. Srce mi je bilo
klonulo od zalosti i tuge. Ali, trebalo je osvetiti
moje zlatne jabuke i hiljade takvih koji su
stradali. Stisnula sam srce i pesnicu«.
Te njene rijeci duboko su se usjekle u srce, u
pamcenje. Pred delegatkinjama i ucesnicima
konferencije izrekla je to zena u crnoj marami,
mati koja je u tom ratu izgubila tri svoja sina.
Mati - horae, revolucionar, koja se iz svojih
najdubljih ljudskih intimnih patnji zene i majke- znajuCi da nije osamljena u stradanjima
koje joj je nanio neprijatelj - otrgla besprimjernom ljudskom snagom. Kao da su nacas
svi uz nju na govornici ugledali i Nazorovu
Majku pravoslavnu i Kulenovicevu Majku kne-
zopoljku, te legendarne majke rodene u narodnoj Revoluciji i hiljade drugih hrabrih
majki.
Njena licna bol nad izgubljenim sinovima i
muzem prozimala se s bolom i stradanjima
svog naroda, hiljada poznatih i nepoznatih
partizanskih majki i svih majki koje su u tragicnosti rata izgubile svoju djecu sirom zemlje.
Ta njena snaga prevladavanja boli, potresla je
sve prisutne. Zato su se te njene rijeci tako
duboko usjekle u pamcenje i bile pokretac za
jos vecu aktivnost. Te njene rijeCi bile su
izrecene s tugom, ali bez malodusja; one su
bile materinska osuda fasizma, popracene borackim izvjestajem o organiziranoj borbi naroda i zena Like protiv fasizma. Svi su osjetili
tu snagu: ta zena ne moze da klone, njen jedini
put koji je sama izabrala je put borbe kojim
je vodi Komunisticka partija i drug Tito. Njena
se rijec oslanjala na ogromne rezultate koje
su vee dosada postizale organizacije AFZ-a u
Hrvatskoj i u Lici: na stotine organiziranih
odbora zena u selima, gradovima i tvornicama
na koje se moglo uvijek oslanjati, na borbenost
i politicku zrelost do jucer nepismenih zena;
na bratstvo, na jednakost i pravdu koji dobivaju u toj revolucionarnoj borbi najviSi smisao
ljudskog zivota; njena se rijec oslanjala na
ogroman oslobodeni teritorij u Hrvatskoj i na
junastvo boraca u kojem junastvu zena postaje
opcom pojavom; njena se rijec oslanjala na
sustinski drustveni preobrazaj i narodnu vlast
i na velike vojnicke i politicke pobjede izvojevane u svim dijelovima zemlje.
»Glavno pitanje organizacije jeste da organizaciono obuhvata i Srpkinje i Hrvatice, cije
jedinstvo postaje svakim danom sve cvrsce. To
pokazuje pomoc, koju daju jedne drugima:
zene kotara Doljnji Lapac sakupile su ljetos
za postradala sela kotara Korenice 2304 kg
zita; zene kotara Korenice isplele su partizanima 1500 pari cokalja. Zene srpskih sela kopale
su krompir za postradala hrvatska sela od cetnika. I njihova je zasluga Sto Hrvati, naroCito
zapadne Like, danas sve viSe odlaze u partizane, i sto su zene hrvatskog mjesta PerusiC
obukle bataljon »Matija Gubec«. Zene Like
obukle su od glave do pete citavu jednu brigadu i Prvi proleterski bataljon. One paze svoju vojsku kao cedo svoje. 15. septembra 1942.
odrzana je Okruzna konferencija AFZ za Liku,
na kojoj je izabrano rukovodstvo. Postoji cvrsta veza sa okupiranim dijelovima. Organiziranih clanica ima oko 15.000 na oslobodenom
dijelu, mjesnih odbora 297, kotarskih 7, opcinskih 17, odbornica 2247. Na konfcrenciji je bilo
160 delegata iz svih kotareva, medu njima 20
Hrvatica. U okmznom rukovodstvu od 15 clanica - 8 su seljanke.«
Naslov »Nasa snaga« pod kojim su te Katine
rijeCi objavljene u ,zeni danas« kao i rijeci
drugih delegatkinja, otkriva snagu uvjerenja
koja je zraCila i osvajala svojom istinitoscu i
odlucnoscu. Na govornici konferencije i drugog
i treceg dana rada cula su se uvijek iznova
svjedocansta o nevidenim naporima i primjerima junastva zena iz raznih krajcva zemlje.
Sagledavala se tako silna snaga organizacije i
heroizam zena boraca. Sve se to izmjenjivalo
s iznosenjem mnogo korisnih prijedloga za
ucvrscenje organizacije i njeno omasovljenje,
za razvijanje politicke svijesti zena, za njihovo
uzdizanje, prosvjeCivanje, opismenjavanje, ukljucivanje u organizaciju vlasti, i njeno djelovanje posebno u sistematicnijoj i organiziranijoj pomoCi narodnooslobodilackoj vojsci.
47
�SVI ZADACI NAsll SU SVOJE MJESTO
U REZOLUCIJI KONFERENCIJE
Na zavrsetku konferencije donesena je Rezolucija. Izabran je glavni odbor (centralni) AFZ
Jugoslavije i Izvrsni odbor. Za predsjednicu je
jednoglasno izabrana Kata Pejnovic.
U glavni odbor AFZ za Jugoslaviju usle su:
seljanke Kata PejnoviC, predsjednica AFZ za
Liku; Dragica Karan, predsjednica AFZ za Kordun; Kata Vujaklija iz Banije; Nada Trbovic iz
Gorskog kotara; Danica Medan i Mika Pecanac
iz Bosanske krajine; radnice - Spasenija Babovic iz Srbije; Maca Grietic iz Zagreba; Rahida Sakic iz Bihaca; Judita Alargic iz Vojvodine; Nada MarkoviC iz Beograda; domacicc Zora Brkic iz Mrkonjic-grada; Vehida Maglajlic iz Banja Luke; intelektualke -Mitra Mitrevic iz Beograda; Olga KovaCic iz Zagreba;
Vanda Novosel iz Zagreba; Marija Novak iz
Dalmacije; Stana Tomasevic iz Cetinja; Dina
Vrbica iz Podgorice; Mira Moraca iz Bosanske
krajine. U Izvrsni odbor izabrane su na sastanku plenuma Glavnog odbora: Spasenija Cana Babovic, Kata Pejnovic, Vanda Novosel, Mitra Mitrovic i Mira Moraca - za predsjednicu
Kata Pejnovic, a za sekretara Vanda Novosel.
Antifasisticka fronta zena dobila je u svojoj
povijesnoj ulozi nove dimenzije. Ova se antifasisticka organizacija zena potvrdila kao izvanredno znacajan oblik masovne mobilizacije
obespravljenih zena za postizanje neposrednih
ciljeva narodnooslobodilacke borbe. StoviSe,
KPJ je izgradujuCi politicku funkciju, ulogu i
zadatke Antifasisticke fronte zena Jugoslavije
- onako kako ih je i naznacio drug Tito u
svom govoru - osiguravala i ostvarivanje ciljeva politicke borbe za drustvenu emancipaci-
48
ju zena kao sastavni dio ukupne klasne strat(>gije i pokreta kod nas.
Sve sto je na Konferenciji u Bosanskom Petrovcu receno u ona tri dana, bilo je podredeno
ratu, ali i sutrasnjici bez njega - napisat ce
mnogo godina kasnije tadasnji delegat i borac
Stana Tomasevic.
Izborom Kate Pejnovic u predsjedniStvo
AVNOJ-a, svega desetak dana prije ove historijske konferencije, dato je upravo u tom
smislu, u tom historijskom kontekstu, zenama
puno priznanje, otvoren najsiri prostor za njihova aktivno sudjelovanje u procesu preobrazbe drustvenih odnosa. Otvorene su im sve mogucnosti da biraju i budu birane u organe nove
narodne vlasti u kojoj su vee i dotada polagale
ispit zrelosti, ruseCi stari poredak i stara shvacanja, gradeCi nove puteve kretanja.
Rezolucija tu promjenu u zemlji sto su je u
nju unijele zene svojim sudjelovanjem u borbi
i Revoluciji, konstatira i cinjenicom da su zene
postale tako mocna aktivna snaga bratstva i
jedinstva naroda i narodnooslobodilackog rata
bez ko je se ne moze zamisli ti ni narodnooslobodilacka borba ni pobjeda nad fasizmom.
Ukupnost tih zadataka i njihova provedba stajala je pred Centralnim odborom AFZ-a Jugos]avije i pred predsjednicom - Katom PejnoviC.
Kata Pejnovic kao prekaljeni revolucionar poci ce najpripravnije u provedbu zadataka koje
joj je povjerila Partija na sve sirem i slozenijem ratnom zadatku. Nakon dvadeset godina,
ona ce- u tom istom gradu u kojem su sc
okupile na proslavu prezivjele ucesnice Prve
zemaljske konferencije- reCi kako je dozivjela
taj izbor za predsjednicu:
»Izbor za predsjednicu za mene je bio veliko
iznenadenje. To, da mi je Partija dala takvo
povjerenje, shvatila sam kao veliku cast aii i
kao veliku odgovornost i obavezu. Bez Partije
same zene aktivistkinje ne bi mogle dati ono
sto su dale. Partija je mene uzdigla na tu
visinu, a jos prije za clana Okruznog komiteta
KP za Liku. Partija je bila ta koja je vodila
brigu prije rata, a pogotovo za vrijeme rata,
da ta natpolovicna veCina naroda - zene ucestvuju u svenarodnoj Revoluciji. Revolucija ne
bi bila potpuna da u njoj nije bilo zena. Zenc
su se herojski borile. One su u Partiji vidjele
snagu koja ce ih povesti, jer prije su bile
!judi drugog reda. I putem narodne vlasti zene
su se u Revoluciji uzdigle na veliku visinu.
Moram ipak reCi zasto sam se toliko iznenadila
kad mi je CK na celu sa drugom Titom dao to
povjerenje, mada sam se tome i divila. Smatrala sam da ima tu sposobnijih zena i da bi
njima viSe ta duznost pripadala nego meni.
Mnogo sam mislila o tom ogromnom zadatku
i velikoj duznosti. Nase aktivistkinje, pa ni one
iz Centralnog odbora, nisu mogle svuda stignuti. Ali i drugovi su iSii na teren i okupljali
zene i odriavali sastanke kao i nase aktivistkinje iz okruznih, oblasnih i gradskih odbora.
U meni uvijek Bosanska krajina jos viSe budi
onaj revolucionarni duh, tako i sad kad me
zdravlje najbolje ne sluzi, i gdjegod bi njome
posla bilo bi isto. Tu su se odigrali znacajni
historijski dogadaji iz nase revolucije, tri datuma jedan za drugim. Upoznala sam mnogc
!jude, povezivala se s komitetima, odrzavala
sastanke, govorila ... «
Nekako priblizno u isto vrijeme kad se prisjeca na trenutak izbora za predsjednicu AFZ
Jugoslavije, Kata Pejnovic dala je u jednom
intervjuu zenskom listu osvrt na ulogu i uspjehe organizacije AFZJ u vrijeme svog predsjednickog mandata:
»Duznost sam prihvatiia gotovo neposredno
pred cetvrtu neprijateljsku ofenzivu. Zbog toga
je sve do ljeta 1943. odgodeno odriavanje
osnivacke konferencije Antifasisticke fronte :lena Hrvatske, a tako i u drugim dijelovima
zemlje. Posebna organizacija zena Jugoslavije
osnovana u Bosanskom Petrovcu bila je najbolji, najefikasniji nacin povezivanja zena s
narodnooslobodilackom borbom. Kao rezultat
takva nacina rada vidimo ogromne uspjehe u
mobilizaciji zena za zadatke narodnooslobodilacke borbe. Antifasisticka fronta zena razvija
najraznovrsnije oblike politickog rada, organizirajuCi pomoc NOV i stvarajuCi oslonac narodnoj vlasti. Za vrijeme narodnooslobodilacke
borbe, rjesavanjem osnovnog pitanja narodne
vlasti, pod rukovodstvom KPJ, rjeseno je pitanje ravnopravnog polozaja zene. Sjetimo se da
su upravo u tim godinama, u jeku borbi osnivani i glavni odbori organizacije na teritorijama buduCih republika, da su birana rukovodstva i izgradeni daljnji planovi sirenja i organizacionog ucvrscenja Antifasisticke fronte :lena.
Svemu tome prethodila je siroka politicka ak·
tivizacija ogromnog broja zena u svim dijelovima Jugoslavije, tamo gdje su nicali odbori
AFZ, od seoskih do kotarskih, okruznih i oblasnih.
Kako inace sebi objasniti danas, da je vee za
odriavanja Konferencije u Bosanskom Petrovcu bilo, na primjer, samo na teritoriji Hrvatske
obuhvaceno oko 250.000 :lena u 22 okruzna i 35
kotarskih odbora? Kako sebi da objasnimo
drukCije one cifre koje govore o 2 milijuna ze·
na ucesnica NOP iii oko 100.000 :lena boraca
u redovima narodnooslobodilacke vojske? Zbog;
takvog masovnog ucesca :lena trebalo je
stvarati i posebne organizacione forme, da bi
-49
�se ta golema snaga sto bolje iskoristila, da bi
se mobiliziralo u oslobodilacki pokret sve vise
zena. Tako su svaka konferencija, svaki zbor
Zena, svaki teCaj, svi izbori za organe vlasti i
organizacije, svaki Osmi mart, zadavali novi
udarac neprijatelju, razvijali jos vcci polet,
spremali za jos vece podvige i takmicenja, isticali nova imena i nove likove boraca za oslobodenje.
Partija i drug Tito dali su ocjenu tog perioda
rada Antifasisticke fronte zcna Jugoslavije na
Prvom kongresu 1945. godine kad su postavljeni novi zadaci koji su se uklopili u opec napore
na.Se zernlje za obnovom i izgradnjom.cc
Nakon zavrsene Konferencije u Bosanskom
Petrovcu, Kata Pcjnovie zadriava se jos izvjesno vrijeme u tom gradiCu. U javnosti se odmah zapaza djelovanjc Centralnog odbora AF2:
Jugoslavije. Jos u toku decembra 1942. cuje
se Proglas: - Zenama Jugoslavije, sestrama
nasim, Srpkinjama, I;Irvaticama, Mus'limankama, Slovenkama, Crnogorkama, Makcdonkama. To je poziv svim zenama da se okupljaju
oko AntifasistiCke fronte zena, da stupaju u
narodnooslobodilacku vojsku i partizanske odrede, da pomazu borce za slobodu i da udne
sve da se pojaeaju redovi narodne oslobodilackc vojske bratstva i oslobodcnja svih nasih
naroda. Prog!as je stampan u velikom tirazu
kao letak, a cesto je i prestampavan u raznim
tchnikama, o cemu svjcdoce sacuvani prin1jerci.
U listu CK KPJ »Proleteru« is tog mjeseca objavljen je Clanak o ulozi Antifasisticke fronte
zena u narodnooslobodilackom ratu.
Izvrsni odbor Centralnog odbora AFZJ organizirao je u toku decembra kurs za idejno i
akciono osposobljavanje svog rukovodceeg ka50
dra, tj. clanova rukovodstava kotara i okruga.
Kurs za rukovodioce i aktivistkinje AF2-a poceo je 5. januara, ali je nakon 19 dana morao
prestati s radom zbog IV. neprijateljske ofenzive.
Centralni odbor AFZJ zaostrava pitanje kursova AFZ-a, postavljajuCi ih kao trajnu formu
politickog osposobljavanja i odgoja zena. U
jescn 1943. godine »Zena danas«, u svom drugom ratnom broju objavljuje s tim u vezi prijcdlog programa s jasno naznacena tri tematska podrucja: Narodnooslobodilacka borba ciljevi i karakter; Ravnopravnost zene; AF2 kao masovna organizacija NOP-a. Svako podrucje sadrzi i vise podtema.
Kata Pejnovie hila je veliki pobornik obrazovanja zena i zenske omladine, napose onih sa sela.
Na njen slav prema obrazovanju i novim saznanjima podsjetit ee je, prigodom odriavanja
proslave 20-godisnjice Prve konferencije, odrzane u Saboru SRH u Zagrebu 1962. godine, i
J ela J ancic-S tare:
»Sjeeas li se Kato, kad si govorila zenama:
Ostavi sve i dodi na sastanak. Ovdje se
uci. Ostavi kucu, njivu, blago i dodi, jer za
nasu borbu vise vrijediS ako vise znas. Sve ti
neprijatelj moze oteti i uniStiti: i kucu, i njivu,
i blago, ali ono sto si naucila nitko ti ne moze
oteti! Kako daleko sezu tvoje rijeci. Koliko ih
se pula sjeti omladinka i :lena, koja je tada
mozda hila i nepismena, a danas radi odgovoran posao za koji se osposobila ucenjem i
radom. Kako si jednostavno dala objasnjenje
za jednu od bitnih postavki marksizma-lenjinizma, dala si perspektivu zenama za buduenost: primarnost drustvenog djelovanja i na
osnovu toga stjecanje priznanja, i osposobljavanje za to, nasuprot staroj ulozi zene iskljucivo kucanice ... «
Takav je bio nacin racla i djelovanja Kate PejnoviC mnogo prije nego je postala predsjednica
AFZ-a J ugoslavije. Nova ju je funkcija samo
jos viSe obavezivala da svoje napore u tom
pravcu intenzivira i druge mobilizira na takvu
aktivnost. Ta inicijativa Partije u odnosu na
pisanu rijec u Hrvatskoj dosegla je u realizaciji ogromne uspjehe kojima je mnogo pridonijela upravo i Antifasisticka fronta :lena
Hrvatske i Okruzni i Oblasni odbori AF2-a u
svim dijelovima Hrvatske. Na podrucju zenskc
stampe imamo u toku rata pojavu 22 zenska
lista. List »Zena u borbi«, u Cijem je osnivanju i uredivanju sudjelovala Kata, bio je prvi
medu njima i kao glasilo zena Like, a od juna
1943.- zena Hrvatske.
Prije nego napusta Krajinu, Kata jos jednom
odlazi u Bihae, gdje se od 27-29. decembra
1942. godine odrzava prvi Zemaljski kongres
Ujedinjenog saveza antifasisticke omladine Jugoslavije. Bio je to jos jedan krupan politicki
zbor od historijskog znacenja. Okupilo se 365
dclcgata, omladinaca i omladinki, radnicke,
seljacke i studentske omladine, skolaraca koji
su prekinuli skolu da bi posli u borbu, Skojevaca, mladih ratnika - proletera, partizana,
politickih ilegalnih radnika iz neoslobodenih teritorija. U redovima te mlade generacije bi!o
je i mnogo mladih zena koje je jednim dijelom
obuhvaeala i Antifasisticka fronta zena. Kongres mladih pozdravio je Vrhovni komandant
NOV i POJ drug Tito; Ivo Lola Ribar mu je
predsjedavao i u ime omladine izrekao rijeoi
zavjeta mladih Vrhovnom komandantu, te podnio politiCki referat.
U onoj istoj dvorani, u kojoj je samo mjesec
dana ranije sjedila u radnom predsjednistvu
za vrijeme zasjedanja AVNOJ-a kao vijeenik,
Katu viclimo sacla kako prati rae! kongresa ti
funkciji predsjednice AFZ, pozdravlja kongres,
prenosi pozdrave AFZ Jugoslavije i zeli uspjesan rad. 0 njenom govoru na tom skupu zabiljeieno je i u sacuvanim dokumentima kongresa USAOJ-a.
Za nju je taj kongres bio nezaboravan toliko
da je zapisala: »Kongres je bio velicanstven.
Govorio je i drug Tito. Njcgov dolazak u salu
doi'ekala je bura omladinskog odusevljenja
koje se nije stisalo nekoliko minuta. Imponirao je stav i diskusija omladine, njena odlucnost, ucesce u herojskoj borbi. On je bio snazan podsticaj za mobilizaciju jos veceg broja
omladine i impuls za hcrojstva mladih u nasoj
Revoluciji ciji je doprinos bio ogroman. U
svorn pozdravnom govoru ukazala sam na doprinos omladine nasoj borbi, na njen rad u sirenju bratstva i jedinstva i na njenu suradnju
s organizacijama Antifasisticke fronte zena.«
Nakon izvjesnog zadrzavanja u Centralnom
odboru u Bosanskom Petrovcu, predsjednica
AFZ Jugoslavije - Kata Pejnovic, posla je iz
Bosanske Krajine u Liku, na podrucje korenickog kotara.
Na povratku nasla se u jeku priprema za
osnivai'ku skupstinu Zemaljskog antifastistickog vijeca narodnog oslobodenja Hrvatske,
za odrlavanje Konferencije AFZ Hrvatske i
Ujedinjenog saveza omladine Hrvatske.
Upravo u vezi s pripremama tih skupstina iz
sacuvanih dokumenata saznajemo da je OK
KPH za Liku poslao iz Salamunica na zahtjev
Centralnom komitetu KPH vee 14. decembra
1942. prijedlog liste kandidata za vijeenikc
ZAVNOH-a. Medu predlozenih 12, odnosno 16
moguCih kandidata nalazi se i Katino ime. Me·
au 10 kandidata koliko ih je konacno odre51
�deno za Liku u CK KPH, predlazu se za cianove ZAVNOH-a i dvije drugarice: Kata Pejnovic i Smilja Pokrajac.
Saznajemo nadalje o odlasku 4 druga i 1 drugarice (Kate Pejnovic) iz sastava OK KPH,
izabranog na II okruznoj konferenciji, na nove
polozaje i rad, kao i to da je reorganizirano
Okrillno rukovodstvo AF2 odlaskom drugarice Kate.
Na polozaj predsjednice dolazi tada Smilja
Pokrajac, dotadasnji clan 00 AFZ za Liku i
clan KK KPH za Gracac. Nakon herojske pogibije Smilje Pokrajac duznost predsjednice
00 AFZ za Liku preuzima Dara Cudie VujnoviC.
U vremenu od odrzavanja Prve zemaljske konferencije u Bosanskom Petrovcu i Katina povratka u Liku, razvila se takoder i na polju
AF2-a velika aktivnost usmjerena ususret Konferenciji AF2-a Hrvatske. S jedne strane, pristupilo se sirokoj akciji i takmicenju prikupljanja zimske odjeee i obuee, pletenje pulovera,
carapa, kapa, rukavica za borce. Partija posvecuje veliku paznju pripremama za Konferenciju AFZ Hrvatske. Vee 15. decembra 1942.
poslana je »na teren« - okruznica, tj. pozivno
pismo sazivackog odbora za osnivacku konferenciju AF2 Hrvatske, i to s tocno utvrdenim
terminom odrzavanja: 24. i 25. januar 1943, i
s detaljnim uputstvima za izbor delegata i
pripremu izvjestaja.
Medutim, oba spomenuta historijski vrlo znacajna skupa, morala su biti odgodena zbog IV
neprijateljske ofenzive, koja je vee pocela.
Buduci da neke organizacije nisu bile obavijestene na vrijeme, s delegatkinjama koje su
dosle iz tri okruga, odnosno oblasti, adrian
je sastanak 25. januara 1943. u selu Seganovac,
52
u korenickom kotaru, i formiran je Inicijativni
odbor AF2-a za Hrvatsku u koji je usia i Kata
Pejnovic.
U toku IV neprijateljske ofenzive, koja je pocela 20. januara 1943, Kata PejnoviC nalazi se
uglavnom na terenu: Korenica - Bijeli Potoci
- Kamensko - Ponor, a kasnije sa OK KPH
na podrucju Udbine. Organizacija AF2-a zajedno s omladinom i narodnim odborima trebala je svu svoju djelatnost i sve svoje kadrove
dati na izvrsavanju zadataka koje je Partija
postavila u tom momentu.
Sto tisuca okupatorskih i kvislinskih vojnika
stustilo se na podrucju Like, Banije, Korduna
i Bosanske krajine s namjerom da okruzi snage narodnooslobodilacke vojske koje su se tu
nalazile, i da ih stezanjem obruca u Bosanskoj
krajini uniSti zajedno s Vrhovnim stabom.
Trebalo je izvrsiti prebacivanje ranjenih boraca na sigurnija mjesta, izvrsiti evakuaciju
naroda Like u sume, prihvacati izb jegli narod
Korduna i Banije, koji se u desecima tisuca
povlacio ispred neprijatelja. U selu Seganovcu
adrian je uz sudjelovanje drugarice Anke Berus sastanak 00 AFZ za Liku s konkretno
razradenim zadacima i nacinom njihove provedbe.
Barbe u Lici trajale su punih 5 tjedana. Jedinice NOV razbile su neprijatelja i IV ofenzivu
kod Lapca - na Zulesevici, te protuofenzivom
povecale oslobodeni teritorij. 2ene koje su
se s djecom i starcima nalazile u toku borbi
u sumama i zbjegovima spremale su hranu
noseCi je borcima na polozaje, pripremale pletenu odjecu i obueu za svoju vojsku, nosile
vodu na ledima, odrzavale su sastanke i radilc
iako su bombe, bacaci, mitraljezi i puske praskale svuda oko njih.
Poslije sloma IV ofenzive nastupili su jos tezi
dani. Vraeaju se izbjeglice iz Bosne, Korduna,
a narocito Banije preko Like na svoja ugasena
ognjiSta. Komisije za ishranu vojske i prihvatanje izbjeglica, osnovane pri Inicijativnom
odboru ZAVNOH-a koji djeluje od svog osnutka 6. marta u Ponoru kotar Korenica osnivaju prihvatne punktove za izbjeg!ice i organiziraju borbu protiv epidemije tifusa. Odbornice
AF2-a ucestvuju u svim tim akcijama. Pri tome
su se mnoge razboljele i polozile svoj zivot.
Narod je s izbjeglicama dijelio posljednje
obroke hrane, a zene su je dopremale iz najudaljenijih krajeva, cesto na ledima, jer je
mnogo zaprezne i druge stoke uniSteno u svakodnevnim borbama i radi gladi.
Na takvim je zadacima Mara Rupena - koja
se kao delegat Slovenske protivfasisticne zenske zveze probijala na Prvu zemaljsku konferenciju AF2-a Jugoslavije u Bosanski Petrovac i stigla s velikim zakasnjenjem do Like
- srela drugaricu Katu u jednom selu pored
porusene i popaljene Korenice. 0 tom prvom
susretu po povratku u Sloveniju napisala je,
medu ostalim, i ovo:"
»Drugarice su mi predstavile predsjednicu
Centralnog odbora AF2-a Jugoslavije, drugaricu Katu Pejnovie, 43-godiSnju seljanku, Licanku. Drugarski mi je pruzila ruku i raspitivala se o nasem radu. Zagledala sam se u
bore na njezinom lieu, u pronicljive oci, izradene ruke, siroku seljacku suknju, crnu pregacu, i crnu sprijeda vezanu maramu. Bila je
opasana piStoljem. Govorila je polako, rijeci
su njene padale kao kad sijeces drvo, cvrsto,
promiSljeno, trijezno. 'Iako je ofenziva, moramo na posao, moramo medu narod'.
Zadivljeno sam gledala u zenu, koja je prekoracila 40 godina, a tako je borbena, radina,
neustrasiva. Iz njenih rijeci spoznala sam koliko mrzi okupatore i njihove placenike. Drugarice su se dogovorile koja ce kuda na rad.
Mene je sa sobom povela drugarica predsjednica. Dok smo sjedale na kola, iz daljine se
cula jeka bombardiranja, a negdje iz blizeg
topovi, mitraljeska paljba. Na putu smo saznavale o novim uspjesima partizana ... Narod
je odusevljeno primao vijesti o uspjesnim akcijama svoje vojske ... «
I Stane Markic, koji je tada jos gotovo djecak,
radio u tehnici OK KPH za Liku, i mnogo
vremena proveo u Katinoj blizini, dobra se
sjeea tih dana:"
»Tko kaze jos, da za zenu nije politika?«
odjekuje Katina rijec vee na 8. martu 1943. prigodna rijec za praznik i poticaj za nove
napore. I nakon svega odgovor - cinjenica:
»Kroz ovaj rat, zene su se uzdigle u gorostasne
junakinje, koje se zajedno s muskarcima bore
protiv fasisticke nemani, protiv starih okova,
i zajedno sa svojom vojskom i narodom grade
novu zajednicu, novi svijet, i svijetlu buducnost<<.
35
Mara (Rupena): Pri sestrah na Jugu, redakcija
»NaSinz i.e~zama((' IOOF Novo Mesto, 1943.
Pismo Staneta MarkiCa iz Ljubljane u januaru 1977.
redakciji ove monografije. Porodica MarkiC, roditelji i Cetvero djece transportirani su od Njemaca
iz Maribora 1941. Stigav?ii u Trnavec, odmah su se
ukljuCili u NOB. Svi su osim Staneta, koji je bio
dijete i koga je Kata PejnoviC naroCito voljela, nosioci Spomenice 1941.
.)6
53
�U OTOcCU POSTAJE - I VJJEC:NIK
ZAVNOH-a I cLAN RUKOVODSTVA
AFZ:-a HRVATSKE*
Ljeto je 1943. godine. Mjesec juni. Dvije godi·
ne od pocetka Ustanka, dvije godine narodno·
oslobodilacke borbc naroda Jugoslavije i naroda Hrva tske.
Nalazimo se u Otoccu, u gradu ko j i je u tom
trenutku, po svemu sto se u njemu dogada,
glavni grad Hrvatske. U tom je gradu II. juna
1943. pocela radom - Prva konferencija Antifasisticke fronte zena Hrvatske, koja se nije
mogla odr2ati u januaru te godine, jer je hila
osujecena neprijateljskom ofenzivom. U citavom ovom medurazdoblju rad organizacije
AFZ-a u Hrvatskoj nije se prekidao. Rastao je
i sirio se, organizacije su se omasovljavale
novim zenama iz svih drustvenih slojeva, svih
nacionalnosti. Obogacivale su svoje programe,
ucvrsCivale SU se OrgaHizaciono i kadrovski,
jacale svoj politicki utjecaj medu hiljadama
Zena.
Rezultati takvog intenzivnog politickog rada
Antifasisticke fronte zena u Hrvatskoj u cjelini, doS!i su do puna izrazaja i na konferenciji
u Otoccu.
Sa Vratnika grmjela je tutnjava topova, kad
je Otocac docekivao delegatkinje AFZ-a iz Slavonije, Dalmacije, Pokuplja, Gorskog kotara,
Hrvatskog primorja, Zumberka, Hrvatskog zagorja, Banije, Like, Korduna, zene - borce
narodnooslobodilacke vojske i vojnog saniteta s pjesmom i pravim narodnim veseljem. Nekima od 80 delegatkinja i vise od stotina uces·
nica, trebalo je i tjedan dana da bi se probile
na svoju konferenciju. Ali sve te teskoce i prepreke predstavljale su sitnicu prema veliCini
54
dozivljaja: biti na svojoj konferenciji i dozivjeti to zajcdnicko istih strem]jenja, istog napora, istog cilja.
Svecani dio konfercncije otvorila je predsjednica Antifasisticke frontc zcna Jugoslavije Kata Pejnovic. Ona se nalazila i u radnom
prcdsjedniStvu ovog skupa. Slike zena boraca
sa fronte i pozadine, slika druga Tita i visokih
rukovodilaca i slika dnrgarice Kate, krasili su
zidove konferencijske dvorane.37
Izraze zahvalnosti i divljenja dijelu zena u pozadini i na frontu, i poticaje za jos vecu aktivnost sadrzavali su pozdravni govori dr VIade Bakarica, politickog k0mesara Glavnog staha NOV i POH, Karla Mrazovica, predstavnika
CK KPH, dr Pavia GregoriCa u ime ZAVNOH-a,
Milke Kufrin u ime PK SKOJ-a, Dane Misigoj-Kozak .predstavnice Osvobodilne fronte zena Slovenije.
Zbog opasnosti od nadlijetanja i napada neprijateljskih aviona, konfercncija je radila II. i
13. juna u obliznjem selu Prozor, u zgradi skole.
U referatima i u diskusiji ucesnica - dosli su
do izrazaja masovni heroizam zena i njihova
odanost borbi i narodnoj vojsci. Naglasen je
narocito politicki karakter te borbene masovne
organizacije zena. Osnovna pretpostavka za
provcdbu svih zadataka zacrtanih rezolucijom
konferencije jeste podizanje politicke svijesti
najsirih masa zena.38
Po svom karakteru, bogatstvu sadr2aja, intenzitetu rada i odlukama, ova konferencija imala je veliki utjecaj na sirenje i jacanje organizacije Antifasistickog fronta zena Hrvatske.
Za prvu predsjednicu Glavnog odbora AFZ
Hrvatske izabrana je Maca Grzetic, radnica
iz Zagreba, clan Centralnog odbora AFZ Jugoslavije. U Izvrsni odbor Glavnog odbora AFZH
usle su, osim Mace Grietic, kao tajnica Jela
Bicanic, uciteljica, te clanovi Kata Pejnovic,
seljanka iz Like, Anka Berus, profesor iz Splita,
Olga Kovacic, cinovnica iz Zagreba, Nevenka
PajiC, radnica iz Splita, Vlatka Babic, uci teljica sa Susaka, Milica Vujicic, seljanka iz Korduna.
13. i 14. juna 1943. odrialo se u Otoccu i Plitvicama Prvo zasjedanje Zemaljskog antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja Hrvatske.
Taj veliki dogadaj u zivotu hrvatskog i srpskog naroda u Hrvatskoj - kad prvi put ti
narodi dobivaju svoje pravo narodno predstavniStvo - docekan je u narodu medu borci·
rna, omladinom i Zenama, s ogromnom rado~
sen. Na toj historijskoj skupstini Kata Pejnovic
izabrana je za vijecnika tog najviscg politickog
tijela narodnooslobodilacke borbe u Hrvatskoj.
Ovaj put nije bila jedina zena; za vijecnike jc
izabrano jos deset drugarica. Za predsjednika
Izvrsnog odbora ZAVNOH-a izabran je hrvatski pjesnik Vladimir Nazor. Prije tog Prvog
zasjedanja, jos 17. marta 1943, Kata Pejnovic
hila je jedan od potpisnika Poziva hrvatskom
i srpskom narodu da pomognu Inicijativni odbor ZAVNOH-a kao privremeno predstavniStvo u rjesavanju mnogih po zivot naroda vaznih pitanja. Potpisnik je tog akta po funkciji
vijecnik AVNOJ-a iz Hrvatske.
* Dokurncnt vidi str. 36.
11
Prva konferencija AFZ Hrvatske, »LiCka I.etta u
borbi«, II, 1943, 14-15, 1-3.
Dvije godine oslobodilaCkog rata, iz referata Anke
Berns, »0 politiCkim zadacima AFt Hrvatskecc na
Prvoj konferenciji AF2 Hrvatske, »lena u borbi«,
1943, br. 2, 11-13; Novim putevima. lz referata Jele
BiCaniC na Prvoj konferenciji AFZ·a Hrvatske, isto
glasilo, 14-15.
J;J
NA TERENU BANIJE I MOSLAVINE
Ubrzo nakon tih znacajnih dogadaja koji su
se odigrali u toku mjescca juna godine 1943.
na relaciji Otocac - Prozor i Otocac - Plitvicc, Katu PejnoviC susrecemo na Baniji, gdje
pruza pomoc Okruznom odboru AFZ-a u rasplitanju teskoca jer je rijec- kako o slozenoj
politickoj situaciji na oslobodenom, tako i na
neoslobodenom teritoriju u kojoj odbor djeluje - i o nedovoljno homogenom djelovanju
odbora.
>>ZahvaljujuCi drugarici predsjednici AFZ-a Jugoslavije, koja nam je ukazala greske i nedostatke koji su nam kocili rad odr2ali smo
sastanak odbora i uz njenu pomoc pristupili
smo rasciscavanju svih gresaka i istoclobno
sproveli reorganizaciju odbora. Raspisali smo
odmah i izbore od scoskih do okruznog. Konfercnciju cemo odrzati krajem drugog mjescca.
Pokrenuli smo i pitanje naseg lista. Sto se tice
prosirenja organizacije prodrli smo u selo
Hrtic u kotaru Dvor, gdje smo formirali ilegalni odbor, u kostajnickom odboru prodrli smo
u elva hrvatska seta Majur i Panjani, te u elva
srpska sela, Slabinja i Zivaja, u kojima su hili
naseljeni ustase nakon protjerivanja stanovnistva u logor. Ali nasa je slabost sto tim selima
i ranije nismo posveCivali dovoljno pal'nje.« 39
Nakon Banije Kata odlazi u Moslavinu. U jednoj sumi izmedu sela Kopcic i Andigole, gdje
danas stoji spomen-obiljezje odriana je I.
augusta 1943. godine Prva okruzna konferencija AFZ-a za Moslavinu. Konferenciji je prisustvovala i predsjednica AFZ-a Jugoslavije
Kata Pejnovic, koja se pod vrlo teskim uvjetima prebacila za Moslavinu. Jedan bataljon
moslavackog odreda drzao je osiguranje za
55
�- .ll-
~':Dosia na. m·
- 12-
Je .Kola. . . ~·:~'·'·
,r
. ·"l?ONOSN'E .N.A: VELIK'E VOJ"iiiC:lv; I
roq:TICKE USPJEHE NA~J.?. NA"GQDfl.,.
OBEC.AJE:''.:.:O U
FIDNTE ZENA
ULOZITI SvE
'POIDC UAOOJ
IME .illfTIF..t..SISTl0~ ·
JUGOSLAVIJ:E DA C:SL:O
SN.AGE ZA STO
.VE.fu
JUliACKOJ VOJSCI
I
NASEM r<ARODlmdi FREZrS".r.AVNISTv1J U
IZVRS~~~· NJDIOVIH VELJ.KIH ~ADA
•rlJLI< U OYOhi OS'....VBODIL.AG'KO~ :;:u\TU ,P.A MAKAR KiiOZ -;;- AKVE TBSKCCE
HI PROLAZTLE."
··
Kata Pe~~oYic·
.
·"Kat·a je·;tul"g:-~•.Dok\la n;c;un j~·. Ka:f;a"!"" ..; culo.se sa;-u~
tanje. zena U S'>..m.i :ila mjestu.·~:oje je. bile Okiceno ·Zele.,
nilom i e;'dj e ce se odrzati· Pr<ra Okruzna Konferencija
.A.!?Z...;a.zene zeljno cekaju da'je videS..natiZeljne· su ·dl:i;.
li je· doista onak:ova kako ju· prikazl.).ju ·na· ~rtezima, ~a
li dQ.ista nosi maramu i seljacko odijelo. . .. .
.
(.~fl;a: !?ll m.n.og\.J .o .nj·c:j,·o. ll,ji:;zinom -rac1u.-i. ZivOtU..;' Zna-··
d;,1, dr:. 6'1. ·j..,j ·us·t;a.S:{.L J::S:i. 1l"!)il i tJ.•i. s:i.na· i d:t;Uga.Znadu i
to·, d.:! ;:d.j.3. kl•.>niJCJ.,r.egc · ;;c ·cvrsto stisuula ~voje .majcin
sko srce i rekla: "'.l!r·s"ba osvectj_ti .moja zla·me. ;jabu.ke"..I.
danas,kada nemu ;r:i.se s-.;ojih si.nova. ·m. svog do;na;kada :su
joj sva dj eca na.. · domovine si:r.oyi ·i kce.I:'i,kad,a. je SV9f;'
qe
·gdje,ma. gdje se ·nala.Zil"a,kod kuce·,.ona je stv~o posv~...,
til a .sav svo·j zivcit ostvarenju onih ,ciljeva,.za·~koje se
~F: narod stotinama godina bori i .daje SV0j1f dragocj,enu:
·Jtrv.- za. slobodu i nezavisnost na8e domovine.
.
fusla. je· iz Like;naih~ oslohod jene L:!.ke 1 donijela
,PO.iidra:ve ;Lick~p i d~g:i.h zena~kojc .vee •slave. blagdaii.·
alobOde .Ne mari za dugacak i opasan put na kojem. cetni-.
1 ti razoo ~nini i izdajice s:r:pskog naroda, vrel;>~~· u za
~jedi na nele <h:ugove i drugarice,koje se· prob:!.~S.JU od
mjesta do· mjesta,od veze do veze.Znade on~.aa ;}e.s~da
ocekivana i dobro do~la.Njena po~~c sva~Je t~ba,n;Jeno
znanje i iskustvo treba.da posluz~_stot~am~ z~na •
"Evo je ide'' ka.Ze jedna drugar~ca koJ~ JU Je pr~o
znala po .slicLUpravo je onP}co-.ra kako su ;,e one. zSB~
sl·jale.Nasniijanatcmih ~ciju,~a m~r8.J!~Om n~ ~aV!._U sulc:nji i pregaci.Docekana Je odusevl~e:lm _PlJesk~!!i. .:!. p~kl~
~a.Natiskuju se oko ~je,svaka_b~_zel~la da ~OJ stJ.sne
mku,da jU nesto zapita.IntereSli'~JU .se k~O. ;)e pU~O~a-:
la kako se osjeca u nasem .rtoslavacko~ kraJU :!. da 1~ JOJ
sto treba.
. .
Kad se· stis.alo odusevljenje,o~vara se konfere:r:_lC~Ja.
zavladala .je g:rObna · tisina cim je yo3ela d~ govon _Kat~.
Sve zele da cuju svsku rijec koju. ire ".l:pucu~e p~~~SJedn;
ca.:A ona je neumoma~Govor~ o~rE!du,o .org~z~c:;:p~,o -~~;
bi.Rasipa svoje zna.'1Je medJU. zene ,ko~~ sr.~ .,v""~ nJ .. ~:
llU ri;jec.Govori jednostavno :!. razumlJ:!.V~. ~ad~~ cemo ;:a
ovoliko znati" uzdisu. zene.Radosne su ·sto Je aata ta.><:o
jednostavna,prlstupacna,nekakc na4a.
~ ..
~ .
· I Kata je radosna.Vidi da su zene IJazlJ:!.ve, ze~,Jne
zllf:lll,ja,Vidi i sama,da ih je osvojila i. ~ovezala 1!-a :!.spu
njeiije svih zadate.ka koje je konf'erenC:!.Ja postaVJ.la
.pJ:'ttd · njih.Yidi da je' zmo znan~a posijano na p~o~~, tlo.
Po" zavt'Setlru konferencije, zene se _opet .~tl.s.<.UJU oko Kate opet zele da joj stisnu ruku :!. da JOJ ba:L',
na
taj nacin izraze ·avoju zahvalnost,sto ce se obog~c~~e
.zn~jem vratiti svojim kucama,da ga opet one upo~rl.Jebe
·na dob:robit na8eg na.mda.
, . ~
.
r Kata odlazi noseci po·zdrave sloboanJ.lll zenama,slobodne Like.
"Zdravo ,Kato! Dodji nam opet! 11
-.
'!JA SE FO:t{OSIM TIM §'i'O STOJIM NA
JOJ D4A OGIDMAN BIDJ ZENA!"
CEw
ARMIJE U
.KO-
T .I T 0
Fakslmlle •Glasa zene•, AF1:-a 6wne broj 2, I. IX. 1943.
56
57
�citavo vrijeme odriavanja konferencije. Konferencija je hila veoma znacajna za razvoj organizacije AFZ-a u Moslavini - zabiljezila je Katica Kusec, koja je tada hila izabrana za
prcdsjednicu Okruznog odbora. Tek stvoreni
list antifasistkinja Moslavine, u svom osvrtu
na konferenciju dao je treCinu prostora izrazima oclusevljenja, kojima su delegatkinje iz Cazmanskog, gareSniCkog, kutinskog i sisa·
ckog kotara, te predstavnice okruga Banije i
Bjelovara- docekale svoju predsjednicu. Prerna njihovu sjecanju, govor Kate je bio veoma
znacajan. Prema zapisima u listu vicli se da je
Katin govor bio prvenstveno poziv na mobilizaciju na poli ticki rae!, ko ji je trebalo narocito
razvijati u uvjetima velikog clijela neosloboaenog i poluosloboaenog teritorija. U svom govoru Kata se zadriala na prikazivanju snage
narodnooslobodilacke vojske i njenih uspjeha koji su omogucili sada i stvaranje najviSeg
politickog predstavniStva na nivou Hrvatske,
a i odriavanje ove konferencije. Ukazala je
na snagu sto je u pozadini predstavljaju tisuce
i tisuce organiziranih zena koje su postale svjesne svoje uloge u narodnooslobodilackoj borbi.
Naglasila je, kao i uvijek, potrebu stvaranja
borbenog jeclinstva svih zena i svih naroda, kao
jedini zalog pobjecle. Ona je nakon podnesenih izvjestaja odgovarala na pitanja sto su ih
clelegatkinje postavljale kako bi se bolje snasle
u politickom radu.
Sva ljubav i postovanje sto su ih gajile zene
Moslavine prema svojoj predsjednici iskazana
je u njihovom listu »Gias zene« posebnom
ljepotom: »Dosia nam je Kata«. Citav clanak
odise tom prisnoscu. Osjeca se iz svake rijeCi
da su je dozivjele kao nekog svog najbliZeg
druga.
58
Vee 31. augusta 1943. Kata je ponovo na Baniji, na II okruznoj konferenciji koja se odrzavala u Klasnicu i traje elva dana. Na okupu
su zene iz svih dijelova Banije, Srpkinje i Hrvatice. Dosie su na svoj radni dogovor, dosle
su cla jos jeclnom potvrde svoju borbenost i
jedinstvo iskovano u borbi, cla naau oclgovore
na mnoga pitanja koja ih muce, cla saznaju za
sva zbivanja u zemlji i u svijetu i da lakse
sagledaju svoje mjesto meau aktivistima narodnooslobodilackog pokreta.
»Eno ih zajedno pjevaju nacionalne i borbene
pjesme, narodne nosnje Hrvatica, pregace i
sarene roklje Srpkinja, splele su se u jedan
vijenac, kojeg viSe nikad nece moci raskinuti
ni Svabe, ni Pavelic, Draza Mihajlovic ni njima
slicni - pise ratni izvjestilac u listu »Banovka« i nastavlja: - Odmah nakon zalaska sunca,
lijepo iskicena dvorana, zasjala se od petrolejskih Iampi. Nastala je tiSina. Pjesma je umukla. Svecani clio konferencije je poceo .. _ Uz
dugotrajni pljesak, uzima rijec drugarica Kata
Pejnovic. Donosi nam tople pozdrave zena iz
svih krajeva Jugoslavije, koje su kao i zene
Banije bile glas svoje Komunisticke partije i
posle da svojom borbom s puskom u ruci iii
u pozadini u organizaciji AFZ-a istjeraju okupatorsku bandu iz svoje zemlje ... «
U PLAsKOM, JAJCU I TOPUSKOM HISTORIJSKIM SKUPsTINAMA
NA
Mjesec dana nakon kapitulacije fasisticke Italije, Kata Pejnovic sudjeluje kao vijecnik na
II zasjedanju ZAVNOH-a u Plaskom. Ona je i
delegat na historijskom II zasjedanju AVNOj-a
u Jajcu, kuda ce krenuti iz Otocca sa svim ostalim vijecnicama AVNOJ-a iz Hrvatske i Slovenije.
»Nas put u Jajce nije bio lak. Bilo je nevremena i teskih prijelaza putem okupiranog i
poluokupiranog teritorija. u Livnu smo culi
vijest da je poginuo Lola Ribar. Bas to jutro
zajedno smo s njim razgovarali i izljubili se na
polasku. Nema onoga tko nije zalio za njim od
drugova - i Tito i svi« - piSe ona dvadeset
godina kasnije evocirajuCi sjecanja na zasjedanje, njegove oclluke, susrete s dmgom Titom, i
s narodom koji je svoje zadovoljstvo donesenim ocllukama odmah pjesmom izricao na svoj
naCin.
Zajednickim putovanjima na II zasjedanje vijecnici su sc upoznali i zblizili. U svojim sjecanjima cvociraju uspomene na dogadaje i ljude.
Nada Sremec sjedila je u kamionu na tom putu do Kate, i opisala je detalje iz razgovora koji
SLl vodile prolazed pustim gradicima zgaristima i rusevinama. Ti gotovo do temelja nestali gradid i sela - kroz Kalina kazivanja u
toku VOZTije - govoriJi Sll 0 patnjama naroda
i o teskim bojevima, i o junastvima vojske, i
0 nevidenom heroizmu zena."'
"?!f'_.~--"C""'~-"'-=~,...,..<'d
p,_•..1Y R i~-~;. ~~~);~ ; ~ ;;~,~";--:·;~}~:t~tz:r;·
-~~tr v :\ ~h ~~·n_~~.::_oto- ,._ ~=~~~. ~-~! 'ft(ii! :r.tf;!J
·.-.:· · -O:iit.UU~1U;;_~_:t,..'\'_:.,_~!_O(t_~X.:~~-~:.f~i':f:'.~~;+
}
":·:
·-~~<~..&~ ... cc
·>: .~: ~-~~~~:~t:~}q:J§<:~<; _.:.>::-:~::::~~.f~!,}~~~t-'z;~~-t:~
~-eCnik:je':-AI'ltif!lSis.f\Skqq::.yee_~~-:.naro-d'n*Jr:Q;!;!q~i:l.·.-"
•dt!nja ~~li~~-!J::ll_no'!'Onf·."s<!:~n}C!Z~;-s__to.!xJdno;: _ .
__k~tntt1'§ia~t~~oder~ci •..- ···r •.. _.,.'*·!'!.· , ~- ,_
~~~Lt~~iiU~~11-~~~-~~!._
~AA'-'il..f \ila::i.;TU!}~usrct
i -~~~:~~~£~~; ~--~:~:~~:--~ '<:f:.:~}f~t·::-~.~~ ·:"t
'-
~,if '·"' ~ ~- ', P\et!;.>:ldn!Sh-o ~ • •• '
~ 'l'-~""'':" ' ~~)~~;$t)<;kqg '<'~~a MlrQc:{f)QQ
~"" Pe0tf.., · :-.go;-1o~~~;; Jugos!crHlfl
/'.. 'E
~ !:..~
{ :,_
b'r.
f:).~: ·;· ./A~l~J.)._;k v
~~~~~;i' .... '
"'"'::.
~-,.,__ "-"·•~,.:::..~\'·"''"~4-c ~ ·
.~
·
Faksimlle Iegltlmaclje
Kate Pejnovic kao vijeCnlka
AVNOJ.a
Mica Slander - Marinko iz slovenske delegacije, zapisala je s tog puta o Kati:
IHRPH, AF2, 1/39 - Izvjestaj Okruznog odbora
AF2-a za Baniju Clavnom odboru. AFZ za Hrvatsku.
»
»U hrvatskoj delegaciji odmah mi je pala u
oCi jedna skrornna i bistra zena. Bila je to
59
�Kata Pejnovic. Na lieu joj se vidjela borbenost
i inteligencija. Razgovarajuci s njom imala sam
utisak da kao politicki radnik u borbi svojom
pojavom izaziva simpatije jednostavnih !judi,
narocito zena. Nesto toplo, nesto neposredno,
zracilo je iz nje. U razgovoru o njenom radu
o teskim terenima Like mnogo mi je prieala o
obicnim ljudima koji su toliko propatili zbog
ustaskih pokolja. Potreban je bio covjek sav
prozet vjerom u pobjedu, covjek koji bi poslije
svih strahota ulio vjeru ovim zbunjenim ]judima, koji bi im predocio perspektivu nase borbe i uvjerio ih u nasu pobjedu. Kata Pejnovic
je hila takav covjek. Vidjela sam da je i drugi
veoma cijene. Morala je da upre sve svoje snage da bi izdrzala na teskom terenu i organizi·
raJa ovaj narod da se odupre nasilju ...« 41
Na III zasjedanju ZAVNOH-a u Topuskom, ko.
je se odrlava od 8-9. maja 1944, i na kojem
se donosi odluka o izgradnji Hrvatske kao
demokratske federalne drzave u federativnoj
Jugoslaviji, vijecnik Kata Pejnovic izabrana je
za clana PredsjedniStva ZAVNOH-a.
Na toj skupstini narodnih predstavnika, na
kojoj se ZAVNOH, u skladu s odlukama II
zasjedanja AVNOJ-a, uspostavlja kao vrhovno
zakonodavno i izvrsno narodno predstavnicko
tijelo i najviSi organ drlavne vlasti federalne
Hrvatske, na kojoj se donosi deklaracija o
pravima naroda i odluka o ustrojstvu i poslovanju narodnooslobodilackih odbora i skupstina na svim nivoima, Kata Pejnovic odrlala
je govor.
Pozdravljajuci hrvatski Sabor u svjetlu donesenih historijskih odluka, i dosad postignutih
golemih uspjeha nase narodnooslobodilacke
vojske i nasih naroda u borbi protiv fasizma-
60
koji su okrunjeni odlukama II zasjedanja
AVNOJ-a - ona jo posebno istakla ulogu i
doprinos zena, njihovu ulogu i udio u stvaranju
Narodnooslobodilacke fronte, u razvijanju
bratstva i jedinstva svih nasih naroda. U ime
zena, njihovih patnji, stradanja i napora nasih naroda da se rat privede kraju, trazila je
s govornice od saveznika otvaranje drugog
fronta i priznanje Nacionalnog komiteta, kao
jedine legitimne vlade naroda Jugoslavije.
U toku ljeta 1944. Kata Pejnovic nalazi se ponovo u Lici. Sudjeluje u radu Plenuma OK
KPH za Liku. U diskusiji o radu sa zenama,
nakon sto je izneseno da je rad zena znatno
oslabljen, ona krivca za takvo stanje ne nalazi
medu samim zenama, buduci kod njih postoji
veliki interes za njihovu organizaciju i rad,
vee smatra da partijski aktivisti nisu uspjeli
da taj rad podstreknu kako valja, a nece tome
pripomoCi - dodaje - ni savjetovanja u kotarima ukoliko ne budu temeljito pripremana."
"' Objavljuje se u cijelosti u prilogu ove monografije.
u Mica Slander-Marinko: Svi smo znali da je vodstvo naSe Revolucijc u dobrim rukama, zbornik
»Tako je rotlena nova Jugoslavija«, n. dj., 226-230.
" Zapisnik sa Plenuma OK KPH za Liku od 6. VII
1944.
Fakstmlle potplsa vijecnlka AVNOJ-a
sakuplo Bofldar Jakac
61
�U PREDVEcERJE POBJEDE - NA
KORDUNU, PETROVOJ GORI I U
OSLOBO£>ENOM SPLITU
Godine 1944. Katu Pejnovic Partija salje na
rad u OK KPH Karlovac - Kordun, da pomogne tamosnjoj partijskoj organizaciji narocito u radu sa zenama.
Iste godine 10. decembra, za vrijeme bombardiranja Topuskog, ranjena je od avionske
bomb e.
Provela je oko pet mjeseci u bolnici na Petrovoj gori i u Splitu.
Kad se u Splitu o Osmom martu 1945. godinc
odrzavala oblasna konferencija AFZ: za Dalmaciju, Kata Pejnovic - iako bolesna od jos
nezalijecenih rana, prisustvuje Konferenciji i
prenosi joj pozdrave u ime Centralnog odbora
AFZJ. »Dalmatinka u borbi« broj 3-4, 1945,
o tom je zabiljezila medu ostalim:
»Burna pozdravljena, Kata PejnoviC predala je
plamene pozdrave zenama Jugoslavije, odala
puna priznanje borbi zena Dalmacije i pozvala
ih da nastave i dalje herojskim putem kojim
su posle.«
U dvorani ju je slusalo tada viSe od 1800 delegatkinja iz svih krajeva Dalmacije, predstavnice zena Crne Gore, Bosne i Hercegovine i drugih dijelova Hrvatske. Antifasistkinje Dalmacije, kao i one u drugim dijelovima Hrvatske
pripremale su se na svojim radnim dogovorima za Prvi kongres AFZ: Hrvatske koji je
adrian isle godine u ljeto u oslobodenoj domovini.
Jos u decembru 1944. godine, u okrugu C:azma,
u cast I kongresa, organizacije AFZ-a sprovelc
su medukotarsko takmicenje koje je zavrsilo
okruznim zborom JNOF i izlozbu rucnih ra62
dova. Zene Garesnice tom su prilikom darovale
Kati Pejnovic, preclsjednici AFZ:-a Jugoslavije,
naroclno oclijelo. Iz vee oslobodenog dijela
zemljc, sa Prve pokrajinske konferencije AFZ
Vojvodine, od!'Zane u januaru 1945. u Novom
Saclu uputilc su predstavnici Centralnog adbora AFZ:-a Jugoslavije Kati Pejnovic, svoje
pozclrave i na dar takoder - narodno odijelo. Sve je jos oclisalo ratom, ali i slobodom.
Pobjecla je bila na pragu. Trebalo ju je ubrzati i ucvrstiti. Istjerivanje okupatora traiilo
je ulaganje krajnjih napora boraca i naro~
cia, objedinjenog u Jeclinstvenoj narodnoosloboclilackoj fronti, u toj svenaroclnoj politi·
ckoj organizaciji. Za postizanje tog cilja trebalo je pobjeclu ucvrstiti za novi zivot i rad
u slobodi, trebalo jc »prohoclati« u tom smislu
i citav clrustveno-politicki sistem, shodno zaclacima koje zahtijeva rat i anima koji predstoje u miru. Sve energije, sve ljudske i materijalne potencijale trebalo je usmjeriti prvenstveno tim ciljevima: istjerivanju okupatora i ucvrsCivanju narodne vlasti. To je u januaru 1945. gocline Marsal Tito stavio na srce
zenama Srbije, rekavsi im cia je njihov prvi
zaclatak - da stanu kao kamen-stijena uz
one koji jos prolijcvaju svoju mladu krv za slobodu i da napregnu sve snage i pruze borcima
potrebnu pomoc; a kao clrugo - naglasio je
- cia je naroclnooslobodilacki pokret jedina
snaga koja moze ovu zemlju izvuci iz ove strahote i bijede i donijeti joj potpunu sloboclu, te
cia budu pozrtvovani pobornici stvaranja nasc
nove federativne drzave Jugoslavije, fecleralne
Srbije i zdrave clemokratske narodne vlasti,
ne nasjedajuci raznim agitatorima u zemlji i
iz inozcmstva koji govore o nekoj ugrozenosti
clcmokracije, itd., jer pravu demokratsku vlast
stvorio je ovaj narod - prvoborac sam.
1
U znaku zasluznog priznanja zenama svih narocla Jugoslavije tom je prilikom Predsjeclnistvo AVNOJ-a ocllikovalo AFZ Jugoslavije, Orclenom naroclnog oslobodenja Jugoslavije, »cla
bi se precl nasim narodima vidno istakle zasluge Antifasisticke fronte zena Jugoslavije,
kako u borbi protiv fasistickog okupatora, taka i za izgraclnju naroclne vlasti.
Tom prilikom je Kata Pejnovic - kao preclsjeclnica organizacije koja je clobila taka visoko priznanje, a na cijem se celu ona nalazi
- odlikovana Ordenom bratstva i jeclinstva
Prvog reda.
Da bi se moglo zivjeti u slobodi, ocuvati stecene tekovine narodnoosloboclilacke borbe i
Revolucije ocl ugrozavanja i nasrtaja na jedinstvo naroda Jugoslavije i Hrvatske, jos u
toku rata potrebno je bilo utvrcliti jasne stavove prcma ratnim zlocincima. Saveznicke zemlje u clrugom svjetskom ratu osudile su ratni
zlocin proglasivsi ga ravnim svakom drugom
zlocinstvu i razbojstvu i oduzeli su pravo
azila ratnim zlocincima u svim zemljama. Ratni zlocin proglasen je u slobodoljubivom svijetu kao pravni termin. Taka je jos u toku
rata, na VI sjeclnici Predsjednistva ZAVNOH-a,
11. marta 1945, u oslobodenom Sibeniku, prosirena Zemaljska komisija pri PredsjedniStvu
ZAVNOH-a za utvrdivanje ratnih zlocina okupatora i njihovih slugu na teritoriji Federalne
Republike Hrvatske. Kata Pejnovic, kao clan
PreclsjedniStva, postaje clan te Komisije. Zadatak je bio - pronaCi i ustanoviti pocinjene
zlocine u ovom ratu i utvrcliti odgovornost
svih koji su ih pocinili. List »Zena u borbi«
pozvao je zene Hrvatske da priclonesu sve sto
je u njihovoj moCi za izvrsenje tog zadatka.
Snaian tempo rada osjetio se na svim poclrucjima zivota. Na planu ucvrscenja i funkcioniranja naroclne vlasti u Hrvatskoj imenovana
je u Splitu 14. aprila 1945. prva Naroclna vlada
Hrvatske na celu sa dr Vladimirom Bakaricem.
Ciljevi tih napora jesu: oslobocliti sto brze zemlju i izvrsiti svc pripreme za organizaciju i
uredenje clrzave. U tom pcriodu jos uvijek se
vade vrlo zestoke borbe za konacno oslobodenje zemlje. U sklopu tih napora za postizanje
navedenih ciljeva zene Hrvatske docekuju oslobodenje zemlje i svoj prvi kongres na kojem
ce preuzeti i kao organizacija i kao pojedinci
oclgovorne i slozene zacla tke.
OBNOVA I IZGRADNJANOVI ZADACI
U tom preticanju dogadaja Kata je prisutna
svuda, cluboko uronjena svojom cjclokupnom
licnoscu u zadatke koji slijecle, koji stoje pred
citavim naroclom.
Kata govori na mitingu u povodu oslobodenja
Zagreba, maja 1945.
Ona docekuje u Zagrebu u junu 1945. godine,
s ostalim clanicama Izvrsnog oclbora AFZ Hrvatske, clelegatkinje iz raznih krajeva koje polaze na Prvi kongres AFZ: Jugoslavije za Beograd.
Prvi kongres antifasistkinja Jugoslavije, koji je
odl'Zan neposredno nakon oslobodenja zemlje
ocl 17- 19. juna 1945. u Beograclu oznacit ce
citavo jedno razdoblje u razvoju AFZ:-a, slavno
po ucljelu zena u oslobodenju zemlje i uspostavljanju naroclne vlasti. 1400 delegatkinja iz
svih krajeva zemlje, iz svih sredina, ucesnica
63
�narodnooslobodilackog rata na frontu i pozadini, uz prisustvo mnogih delegacija iz inozemstva i prisustvo najviSih drlavnih, partijskih, drustvenih i vojnih rukovodilaca, utvrduje zadatke koji stoje pred zenama i pred
citavim narodom, a val!ni su u obnovi i podizanju zemlje i izgradnji drlavnog zivota. Na
ovom kongresu drug Tito je naglasio da su
junacke zene Jugoslavije pokazale u ovoj nadcovjecanskoj borbi besprimjerni heroizam i
hrabrost isto onako kao i nasi hrabri borci
na bojnom polju. Ponovo je istakao da su
zasluge zena J ugoslavije u borbi ogromne i
one za njih imaju priznanje ne samo svih naroda nase zemlje nego i Citavog slobodoljubivog covjecanstva: »Ali - rekao je Marsal Tito
- zemlja stoji pred vrlo teskim zadacima•.
Rekavsi to trazi, da se zene angaziraju upravo
na onim najprecim zadacima koje navodi slijedeCim redom: (1) ucvrscenje narodne vlasti; (2) ucvrscenje i bdijenje nad bratstvom
i jedinstvom nasih naroda - jer na to oboje
nasrce neprijatelj i vanjski i unutarnji; (3)
pitanje odgoja i obrazovanja djece stavlja na
srce zenama; (4) obnova zemlje, ekonomsko
podizanje zemlje tako je krupan problem kojemu ce svi gradani morati posvetiti najvece
napore, i zene tu mogu uciniti mnogo; (5) uporedo s tim zadacima rjesavat ce se, a na
tome ce zene uCiniti mnogo kao i dosad, socijalna pitanja, zbrinjavanje djece, pomoc invalidima, drugovima i drugaricama koji su izgubili zdravlje u borbi. »U ime radnog predsjedniStva - piSe izvjestilac s Kongresa AFZJ - zahvalila se Marsalu Titu drugarica Kata Pejnovic, koja je u ime svih zena Jugoslavije obecala, da ce ispuniti sve zadatke, koje pred zene
postavlja Marsal Tito i narod.«
64
Drugarica Cana Babovic, clan Predsjednistva
AVNOJ-a- koja je otvorila I kongres AF2J,
treceg dana njegova rada, nakon referata i
diskusija, i utvrdenih zadataka u svjetlu Titova
govora - izabrana je za predsjednicu novog
Centralnog odbora, a Kata Pejnovic izabrana
za potpredsjednicu.
Sarno mjesec dana nakon Prvog kongresa AFZ
Jugoslavije, u Zagrebu se okupilo 4000 delegatkinja iz svih dijelova Hrvatske na svoj I
kongres koji je odrian od 21 - 23. jula 1945.
Kongresu AFZH prisustvuje predsjednik ZAVNOH-a Vladimir Nazor, predsjednik prve Narodne vlade Hrvatske dr Vladimir Bakaric,
predstavnik Jugoslavenske armije, delegacija
Sovjetskog Saveza i drugih susjednih zemalja
i delegacija svih federalnih jedinica. Kongresu
je prisustvovala i Cana Babovic, predsjednica
AFZ Jugoslavije. Predsjednik Tito je telegramom I kongresu AF2H zahvalio zenama Hrvatske na hrabrosti, junastvu, upornosti i pozrtvovnosti koje su pokazale u oslobodilackom
ratu, i pri tom im ukazao na zadatke u narednom periodu, izrazivsi sigurnost da ce ih
i ispuniti.
Poruke s tog kongresa suocavaju nas s jednim
trenutkom nase historije, kad je sve trebalo
preorijentirati iz ratnog stanja. Taj proces
razvoja tral!io je i od zena ogromnu djelotvornu
energiju, organiziranost, budnost prema ostacima fasistickog neprijatelja, visoku svijest,
napore na planu politicke i strucne izobrazbe,
bdijenje nad najvecom tekovinom borbe
- bratstvom i jedinstvom. Kongres AFZ Hrvatske ukazao je nedvosmisleno da je sloboda
tek pretpostavka izgradnje zemlje i obnove zivota. Obnova zemlje postaje sad najvecim zadatkom naroda i narodne vlasti i svih drustveno-politickih organizacija.
�Svi istupi govornika na kongresu bili su podrska osnovnim porukama kongresa, koji je
bio odraz snage, odanosti i opredjeljenja zena
1-Irvatskc za obranu i ucvrscenje stecenih tekovina i za izvrsenje zadataka sto ih iziskuje
obnova i izgradnja zemlje.
Kata Pejnovic ce i u organima Sabora u 1-Irvatskoj i u onima Savezne skupstine, u rukovodstvima JNOF-e, ciji je bila Clan od samog
osnivanja u maju 1943. u Topuskom, u Glavnom odboru AFZ-a 1-Irvatskc i Centralnom odboru AFZ-a 1-Irvatske i Centralnom odboru
AFZ-a Jugoslavije, intenzivno na razne nacine
sudjelovati u provedbi tih zadataka koji su
bili zajednicki cijclom narodu 1-Irvatske.
Na ovom I kongresu AFZ-a 1-Irvatske, ona je
- sumirajuCi rezultate rada zcna i nove zadatke- u svojoj zakljucnoj rijeCi na kongresu
izrazila uvjerenje da ce zene 1-Irvatske, kao i
dosad, sve uCiniti da bi stvorile ljepsu i sretniju buducnost svojoj djeci. Ona je na tom I
kongrcsu birana za potpredsjcdnicu AFZ 1-Irvatskc, a za predsjcdnicu novoizabranog Glavnog odbora od 116 clanova izabrana je ponovo
Maca Gr:lctic.
Citav svoj daljnji zivot i rad Kata Pcjnovic
ostat ce vezana mnogim nitima uz Antifasisticki front zena. Njen rad i rad ove organizacije
stapaju se u jedinstven pojam veliCine doprinosa zena u oslobodilackoj borbi i izgradnji
zernlje. Ona ce ostati - svojirn prisustvorn,
svojorn pornoc'i, svojim savjetorn, svojim poznavanjern zene i njena drustvenog bica - uvijek povezana s djclom tc organizacijc i njcnirn
naporirna. U vrerncnu odmah nakon oslobodenja, u godinarna prvih pctogodiSnjih planova
razvoja, u periodu osposobljavanja zena za
preuzirnanje najodgovornijih zadataka i funkcija, javnih radova, prvih izbora, razvijanja
udarniStva, u akcijama kolonizacije, naciona!izacije, u razvijanju seljackih radnih zadruga,
osnivanju sekcija Zena zadrugarki, razvijanju
brige za zdravstvenu zastitu majke i djeteta,
zdravstvenim, prosvjetnim i socijalnim ustanovarna - Antifasisticka fronta iena je uloiila
veon1a mnogo napora. S tim naporima organizacije vezano je i Katino ime i njeno djelovanje. Odlazila je na radilista, u tvornice, u sela,
govorila i prenosila iskustva. Tu je dolazila do
izrazaja njena poznata snaga i moe kornunikacije sa sugovornikorn. Njen ugled, srdacnost
i jednostavnost, ostrina zapazanja bili su faktori koji su i zene vezivali uz Katu i aktivnost
sto je pokrece.
U svirn godinarna pos!ije rata birana je u rukovodstva AFZ-a Jugos]avije i Hrvatske, pa i
onda kad je AFZ prerastao u Savez ienskih
drustava, u Konferenciju za drustvenu aktivnost zena. Poznati su njeni susreti s radnicirna
u tvornicama, narocito sa seljankama. Svi su
je docekivali s paznjom i izrazirna postovanja,
drugarski, srdacno i toplo. Mnogo puta su zene
Jugoslavije prije kongresa Saveza kornunista,
ili povodorn svog kongresa iii Kongresa sarnoupravljaca, povodom Osrnog marta, povodom
izdavanja knjiga dokumenata, iSle u delegaciju
kod druga Tita. Uvijek je Kata PejnoviC, dokle
god ju je zdravlje harem djelomicno sluzilo
bila rnedu njima. Ne jednom, pozivale bi je
drugarice iz pojedinih republika da ih posjeti,
da je upoznaju sa svojim krajem, da joj kazu
kakve rezultate postizu u svom radu, s kakvim
se teskocama bore.
Za vrijeme odr:lavanja prvih kongresa AFZ-a u
oslobodenoj zernlji, nalazirno je u drustvu sa
delegacijarna zena iz inozernstva koje su dosle
na naSe kongrese.
65
�Jos u toku rata, godine 1944. zene SSSR-a obratile su joj se kao predsjcdnici pismom, iskazujuci u imc Antifasistickog komiteta sovjetskih
zena divljenje za herojsku borbu naroda i zena
Jugoslavije, i tom prilikom su poslale albume
o borbi zena njihove zemlje, trazeCi da im se
posalju fotografije i materijali o sudjelovanju
nasih zena u borbi:" Iste godine obraca joj se
i gospoda Eleonore Roosewelt pismom u kojem
zahvaljuje na prijcmu listova »Zena danas«,
sto joj ih je uputila redakcija s posvetom, iskazujuci tom prilikom divljenje za borbu koju
vode Zene Jugoslavije, za sve Sto su naSi narodi postigli u teskoj borbi za oslobodenje, uz
obecanje da ce uciniti ubuduce sto je moguce
vise da se nasoj zemlji pomogne:"
Kata Pejnovic sudjeluje u najrazlicitijim aktivnostima sto ih provodi ili inicira Glavni odbor
AFZ-a Hrvatske. Tako je, na primjer, vidimo i
u Komisiji za prikupljanje historijske grade
o sudjelovanju zena Hrvatske u revolucionarnom radnickom pokretu i u narodnooslobodilackoj borbi.
Iste godine svc manifestacije, pa i II kongres
AFZ-a Jugoslavije (25-27. januara), provodeni su u znaku mobilizacije naroda, i zena,
za izvrscnje zadataka I PetogodiSnjeg plana,
borbe za produktivnost i kvalitet, jacanje brige
za djccu i omladinu.
Cesti su tada Katini susreti i sa zenama-udarnicama, koje ulaganjem najveCih napora prelieu vrijeme i same sebe, i onu primitivnu tehnologiju, samo da sto viSe pridonesu provedbi
planskih zadataka i njihovu premasivanju. Znala je o njima govoriti kao o pravim ratnicima.
Te iste godine Kata poziva zene na upis Narodnog zajma za provedbu PetogodiSnjeg pia66
na, pa ih i putem >>Zene u borbi«, traZi da
clokazu i time svoju ljubav i odanost djelu izgradnje socijalizma u nasoj zcmlji kojim rukovodi Komunisticka partija i drug Tito. Poziva
zene tom prilikom da razviju u tom smislu
i takmicenje u cast V kongresa KPJ.
Godine 1950. odrzava se u Hrvatskom narodnom kazalistu svecana akademija u znaku proslave Osrnog marta. Na akademiji govori Kata
Pejnovic, ona povezuje historijsko znacenje tog
praznika i borbu zena pod rukovodstvom KPJ
sa aktuelnim zadacima tog trenutka.
Na II kongrcsu Komunisticke partijc Hrvatskc,
godine 1948. birana je za clana Centralnog komitcta KPH.
U julu 1949. godine Kata Pejnovic, clan CK
KPH i potpredsjednik CO AFZ Jugoslavije i
AFZ Hrvatske, aktivno sudjeluje u radu i predsjedava II kongresu AFZ-a Hrvatske, koji je
citav usmjcren zadacima izvr5enja PetogodiSnjeg plana. S tog je Kongresa upuccna protestna rezolucija protiv klevetnicke kampanje
Informbiroa na nase rukovodstvo i na nasu
zemlju.
Nije bilo ni jedne jubilarne godisnjice I konferencije AntifasistiCke fronte zena Jugoslavije
ili Hrvatske koja se proslavljala u Zagrebu,
Beogradu, Bosanskom Petrovcu, Otoccu ili Slunju, a da joj Kata Pejnovic ne bi prisustvovala,
prisjeCajuCi se dana radanja organizacije antifasistkinja Jugoslavije. U historiji razvoja i
djelovanja te organizacije na pocasnom mjestu
ugraaeno je i njeno ime. S delegacijom zena
Jugoslavije hila je godina 1960. na prijemu kod
druga Tita prilikom proslave 50-godisnjice Osmog marta. Godine 1962. hila je na proslavi
20-godisnjice Prve konferencije AFZ Jugoslavije u Zagrebu, Beogradu i Bosanskom Petrovcu.
I godine 1963. hila je na proslavi 20-godisnjice
Prve konferencije AFZ Hrvatske u Otoccu.
Ivledunarodni kongres Zena odrZan je u Parizu
od 26. XI do 1. XII 1945. Kata Pejnovic posla
je u Pariz kao clan jugoslavenske delegacije
zena." Na tom je kongresu stvorena Meaunarodna demokratska federacija zena. Inicijativni odbor pozvao je zene Citavog svijeta,
da se ujedine u savez na velikom djelu uniStenja fasizma i ucvrscenja demokracije
u svim zernljama, na pripremanju sretnijeg
Zivota buduCim generacijama, na osiguranju
zenama politicke, ekonomske, socijalne i pravne ravnopravnosti. Na ovom kongresu, u Cijem je radu najaktivnije sudjelovala i delegacija zena J ugoslavije, stvorena je jedinstvena
zena u medunarodnim razmjerima. U statutu
novostvorenog saveza navodi se potreba da se
takvo jedinstvo ostvari i u nacionalnim okvirima u svim zemljama svijeta kako bi se lakse
osigurao mir i napredak.
Na kongresu su sudjelovale nacionalne delegacije iz 42 zemlje. Bilo je prisutno 840 delegatkinja koje su predstavljale 128 organizacija i
81 milijun organiziranih zena. To su bile zene
koje su u toku II svjetskog rata aktivno sudjelovale u svojim zemljama u borbama ili ratnim
naporima za pobjedu demokratskih snaga, pa
je i sav rad kongresa podcrtao uvjerenje zena
da mogu izvrsavati zadatke koje su sebi pastavile ali samo ukoliko povezu svoj rad sa programom i radom istinskih demokratskih snaga
u svojoj vlastitoj zemlji. Sarno u. stvarnoj
demokraciji - podvuceno je na kongresu Zene mogu ostvariti i punu ravnopravnost politicku, socijalnu, pravnu, punu zastitu materinstva i djece.
Kongres je konstatirao da i pored toga sto je
poslije rata u mnogim zemljama doslo do sirokog demokratskog poleta, jos uvijek reakcionarne snage u nizu zemalja ugroZavaju uCvrscenje demokracije. Kongres je trazio da se
izdajnici i suradnici faSista svuda i u punoj
mjeri ostro kaznjavaju za sve ono zlo koje su
pocinili. Izrazio je zahvalnost velikim saveznicima za vojnicko uniStenje fasizma, kao i toplu
zahvalnost partizanima u svim zemljama, koji
su dali ne mali udio u toj velikoj borbi.
Jedan od osnovnih zakljucaka kongresa je uloZiti sve napore za osiguranje mira, za
uklanjanje more od novog moguCeg atomskog
rata.
Svojim stavovima kongres je potvrdio da svim
narodima pripada pravo, da ocllucuju o svojoj
sudbini i cia odaberu onu formu vladavine
koja im najbolje odgovara i da to pravo svake
zemlje treba u cijelosti postivati. U kontekstu
oCuvanja trajnog mira i potpunog uniStenja
fasizma i njegove ideologije i sprecavanju agresije - statut saveza donio je odredene obaveze svih nacionalnih organizacija jer ce se
samo na taj nacin osigurati i demokratska
prava zena i socijalni napredak.
1
Kongres se bavio i pitanjima socijalnog, ekonomskog i pravnog polozaja zena u svijetu i
konstatirao cia se u tom smislu polozaj zena
u veCini zemalja nije izmijenio i pored toga
sto su u veCini zemalja zene dobile politicka
prava. Posebno jc naglaseno da na tom podrucju treba ulagati trajne napore, a naroCito u
sferi rada zena i nagradivanja. Konstatirano
je cia ogroman rad ocekuje zene na podrucju
zastite materinstva i zastite djece na kojem
su fasizam i rat izvrSili razorno djelovanje,
uniStivsi nebrojene hiljade najmlade generaci67
�je po logorima i mucilistima, ostavivsi kod
prezivjele djece duboke posljedice fasisticke
okupacije i rata.
••Mi, zene Jugoslavije, bile smo ponosne na
kongresu rezultatima ko je smo postigle u svojoj zemlji - pise Anka Berns u vee spomenutom osvrtu na kongres. Imale smo prilike da
uporedimo svoj polozaj s poloiajem zena u
mnogim drugim zemljama. U okviru nase zemlje mi smo postigle sve ono sto je kongres sebi
postavio u zadatak. Te nase tekovine bit ee
utvnlene sada i Ustavom. Zato je i Kongres
u Parizu pozdravio proglasenje nase Narodne
republike i Ustavotvornu skupstinu koja ce
ozakoniti sva stecena prava zen a J ugoslavije«.
Upravo u tom velikom historijskom trenutku
naroda Jugoslavije - proglasenja Republike
koji je docekan s odobravanjem na kongresu
a s vclikom radoscu u Citavoj zemlji, govorila
je za vrijeme odrzavanja kongresa u Parizu,
na sam dan - 29. novembar 1945. Kala Pejnovie putem Radio-Pariza.'"
Evocirala je pri tom sjecanja na one dane kad
su u Bihacu i J ajcu stvarani temelji nase drzavnosti i ustavnosti, kao izraz jedinstvenih
teznji nasih naroda iskazanih njihovim punim, vlastitim ucesc'em u revolucionarnoj borbi
za osloboc:lenje. Pri tom nije mogla a da nc
spomene i velik doprinos zena pobjedi Revolucije i pobjedi nad fasizmom, stvaranju takvih
odnosa u zemlji i svijetu koji osiguravaju i
zenama pun razvoj na svim poljima rada i zivota.
Tog istog dana 29. XI. 1945. u Beogradu se
odrzava zasjcdanje Ustavotvornih skupstina
Jugoslavije. Kala Pejnovic, poslanik te skupstine, tu radost stvaranja nove Jugoslavije dozivljava u Parizu. Na Kongresu u Parizu mnogo68
nacionalne delegacije bile su stalno u kontaktu
s nasim dclegatkinjama i znale mnogo o Kati.
Trazile su da ih se sto detaljnije upozna s
nasom borbom, nasim radom medu zenama,
o cemu je Kata Pejnovie imala sto da kaze.
Pitanja su bila najrazliCitija, i uvijek nova o narodnoj vlasti, o Narodnom frontu, o zastiti
djece, o odnosima medu nasim narodima, o
polozaju zene - i na njih je odgovarala i Kala
i svi clanovi nase delegacije. Posebno je bilo
prijatno dozivjeti u toj kongresnoj atmosferi
- koliko je ime druga Tita odusevljavalo sve
delegacije kongresa, tako da su ga mnoge govornice spominjale u svojim govorima, ukazujuCi pri tom da primjer Jugoslavije najbolje
dokazuje sto se sve moze uciniti i kakvi se
rezultati mogu postici u borbi protiv fasizma,
imperijalizma, unutrasnje reakcije, u borbi za
stvarnu slobodu naroda i za stvarnu ravnopravnost zena.
Kako je delegacija AFZ-a Jugoslavije bila i jedan od osam sazivaca kongresa u Parizu, ona
je bila toplo pozdravljena gdje god bi se nasla.
Pred nama je ••Femmes fran~aises«, list Saveza
francuskih zena, jedan od onih koji su izaS!i
upravo nakon konferencije. Helene Goset pise
da su posebno zene J ugoslavije docekivanc svuda sa velikim simpatijama. Drugi autor, Fran~oise Leclercq, istice da u Jugoslaviji zene
traze za dobro naroda prava ( piSe to u kontekstu rasprave o nacionalizaciji) koja im pripadaju, te da aktivno sudjeluju u upravljanju
drzavom i u njenoj transformaciji na osnovama demokracije.47
Vee i ove dvije zabiljeske govore o atmosferi
koja je vladala na kongresu, o prijateljstvu koje je dolazilo do izrazaja prema nasoj zemlji. I
Kata Pejnovie je o tome sama govorila nakon
kongresa u Ljubljani."
••Medu delegatkinjama nije bilo niti jcdne koja
nas ne bi zapitala odakle smo, sto smo, sto radimo u Jugoslaviji i kakav je nas zivot. Svima
je poznato ime druga Tita. Kod svih se zapa·
zala velika ljubav prema nasoj zemlji, koju
mnogi narodi ranije nisu poznavali. Primijetile smo medutim, da napredne snage znaju
o nama mnogo, ali ne razumiju da u nasoj
zemlji nema drugog gospodara osim nas samih, tj. naseg naroda i nase vojske. Narod u
Francuskoj mnogo se radovao s nama progla~
senju Republike. Mnogi su nam i cestitali.«
Na kongresu su podnesena cetiri referata. Prvi
referat koji je govorio o borbi protiv fasizma
podnijela je Nina Popova. Odmah nakon nje
govorila je Anka Berus.
GovoreCi o uspjesima nase narodnooslobodilacke borbe, ona je ukazala i na zrtve i stradanja nasih naroda. Olga Milosevic referirala
je o zastiti i odgoju majke i djeteta. Jedan od
referata govorio je o demokraciji i zastiti
mira u svijetu, a jedan o socijalnim problemima. Svi referati odnosili su se na stanje u Citavom svijetu. U diskusiji su sudjelovale zene
iz Kine, Francuske, Engleske, kolonija Afrike,
Indije, Maroka, Argentine. Predlozeno je da se
osnuje Komitet demokratske federacije zena
Citavog svijeta. u odbor su usle i cetiri Jugoslavenke ... zene su diskutirale vrlo zivo, zahtijevale su jedinstvo i cvrstu povezanost zena cijelog svijeta, povezanost s omladinom,
sindikatima i drugim organizacijama - radi
zajednicke borbe protiv ostataka fa5izma u
svijetu(<.
Svoja saznanja o stanju u svijetu, sto ih jc
stekla u Parizu, o zivotu u drugim zemljama,
Kala Pejnovic prenijela je vrlo zivo, na svoj
nacin:
••Primijetile smo da narod u drugim zemljama,
nakon tog strasnog rata, zivi vrlo Iesko. Upoznale smo se s ekonomskim, socijalnim i politiCkim prilikama.
Tako je delegatkinja iz Grcke govorila da kod
njih ima jos mnogo fasista koji zauzimaju istaknute polozaje i ometaju rae!, a 24.000 boraca za slobodu zivi po tamnicama. Na kon·
gresu je procitano protestno pismo zena iz Trsta, koje nisu mogle doCi na kongres, jer im
americke vojne vlasti, koje su driale Trst, nisu
htjele dati vizu za Pariz, vee su od njih traiili
da se ukljuce u talijansku delegaciju. zene
Trsta su to odbile, ocjcnjujuCi to kao grubi
diktat i prejudikaciju na opredjeljenje samih
Tr5cana. Kongres je poddao zene Trsta.
Pismo je bilo prihvaceno s odobravanjem. Delegatkinja iz Argentine govorila je da tamo via·
cia vojnofasisticka diktatura. Ta je zemlja
bogata - naglasila je ona - mogla bi da zadovolji potrebe sve nase djece i djece citavog
svijeta, medutim tamo radnici umiru od gladi
na ulici. Delegatkinja iz Maroka govorila je
o tome da je Maroko tvrdava reakcije a istodobno i bogata zemlja. Ali i tu djeca, majke,
radnici i nizi sluzbenici umiru od gladi u zemlji se sire bolesti ...
Delegatkinja iz Indije govorila je isto. I kazala
je da se o nekim pravima zena tamo uopce ne
moze govoriti. Takvo je stanje i u drugim kolonijama, jer iz njih maticne zemlje crpu samo
ogromne dobiti.
U Francuskoj kao i svuda mnogo je artikala
racionirano. Skupoca je daleko veea no u nas,
postoje tamo jos veee teskoee nego u nas, iako
tamo nije bilo ni stoti dio grabeza od strane
69
�okupatora kao sto je bilo kod nas. Mi se ne
mozemo pohvaliti da je nasim radnicima i
sluzbenicima vee dobro, ali kad smo bile u
Francuskoj, cinilo nam se da je kod nas svaki
dan- bo:ZiC.«
U svom izlaganju Kata Pejnovic osvrnula se
posebno na susrete delegata sa slavnim borcem
za slobodu Spanjolske, La Passionariom koju
je Citav kongres docekao na nogama. I susreti
sa zenama iz Sovjetskog Saveza ostavili su na
nju dubok dojam.
Nakon zavrsetka kongresa, na kojem je polozena i zakletva o rijesenosti zena cijelog svijeta
da ce se boriti zajedno i posebno u svojim zemljama za ostvarenje postavljenih ciljeva,
delegacije su otputovale na razne strane Francuske na poziv francuskih zena. Kata Pejnovic
sa Nadom Sremec i Veselinkom Malinskom odabrala je mogucnost da se nade s nasim ljudima, iseljenicima, koji su posli za kruhom u
belgijske rudnike, u godinama izmedu dva
svjetska rata. Posle su u Sevengue gdje su ih
docekali nasi iseljenici u svom Domu.
»Bile smo u Belgiji - rekla je o tome u Ljubljani. Na 150 kilometara od Bruxellesa je nasa
kolonija. Kad smo stigle nasle smo okupljene
radnike u velikoj dvorani. Jedva su uspjeli da
istisnu iz grla nekoliko rijeci pozdrava, plakali
su. Mnogi su nam postavljali pitanja o tome
kako je kod nas. Govorili smo im o svim teskocama s kojima se borimo. Svi bi se rado
vratili doma. Jedan pionir nas je ispitivao o
nasoj pionirskoj organizaciji. Zapazile smo veliku ljubav sto je gaje prema Marsalu Titu i
Republici. Radnici su nas ispitivali kako se to
radi »udarnicki«, i kako se maze stupiti u Titovu vojsku .. .«.
70
Tako je, eto, Kala sagledala svijet iz Pariza i
Sevenguea. I stekla je nova iskustva, nova saznanja o ljudima, zemljama, o sudbinama naroda i zena, u jednom vremenu kad se radao
mir, za koji - vidjelo se - borba nikad ne
prestaje.
" Arhiv CK SKJ, CO AF2/22, 24 i 30. Pismo Antifa.
SistiCkog komiteta sovjetskih Zena upuCeno Kati
PcjnoviC, prcdsjednici AF2 Jugoslavijc.
~~ Pismo Eleonore Roosewelt upuCeno Kati PejnoviC,
predsjcdnici AFZ Jugoslavijc. ».Zerza danasu, br. 33
od septembra 1944, str. 8.
~~ Medunaroclni kongrcs Zena u Parizu. Delcgacija
naSih antifaSistkinja koja je predstavljala naSu Zensku organizaciju AntifaSistiCku frontu Zena Jugoslavijc na Mctlunarodnorn kongrcsu Zcna u Parizu. Nalazile su sc: Mitra MitroviC, Anka Berns, dr Olga
MiloScviC, Kata PcjnoviC, Vcsclinka Malinska, Ana
Hafner, Milica StaniSiC, Milcva RodiC, Evgenija SeliC, Nada Sremec, Krista DordeviC, Veda Zagorac
i Olga Humo. Politika, 12151, od 26. XI 1945, str. 4.
<16 Govor Kate PejnoviC emitiran u programu RadioPariza 29. XI 1945. za vrijemc njcna boravka na
Mcdunarodnom kongresu Zcna. Gramofonska ploi:':a
sa snimljenim govorom poklon je radio-stanice Pariz Kati PejnoviC; nalazi se u obiteljskom vlasniStvu.
n 0 Mcdunarodnom kongresu Zena, »Femnzes franr;aises({, list Savcza francuskih Zena, br. 63 (drugi specijalni broj posveCcn Medunarodnom kongresu!) od
7. decernbra 1945. - Helene Goset. lmpresije; Franc;oise Leclercq. Participacija Zena u borbi za mir i
demokraciju.
~ Kata PejnoviC, 0 znaCenju Medunarodnog kongresa
:lena, »Ljudska pravica<e, 8. XII 1945.
U SKUPSTINSKOM ZIVOTU - KAO
ZASTUPNIK SABORA NRH I POSLANIK
SAVEZNE SKUPsTINE
Drustvena aktivnost Kate Pejnovic u poslijeratnom razdoblju obnove i socijalisticke izgradnje zemlje, kontinuirano i istodobno se
nastavlja na raznim frontama.
Susreti s Katom PejnoviC postaju sve redovitiji na raznim funkcijama i zadacima, koje su
proisteklc iz njenih vijecnickih funkcija u
AVNOJ-u i ZAVNOH-u. Sudjeluje kao vijecnik
III zasjec!anja AVNOJ-a, na zasjedanju Privremene narodne skupstine Demokratske Federativne Jugoslavije. Birana je za narodnog pas~
lanika Ustavotvorne skupstine DFJ u godinama 1945. i 1946. i u Vijece naroda. Bila je
poslanik i u drugom sazivu Narodne skupstine
FNRJ, sve do kraja 1953. godine.
To su godine njene pune aktivnosti na onoj
istoj liniji koja je pocela jos u Bihacu, novembra 1942. godine.
Ovo njeno djelovanje sada se odvija u novim
uvjetima. U toku donosenja prvog Ustava
FNRJ, koji je izglasan 30, a proglasen 31. sijecnja 1946. godine, Kata Pejnovic je, kao narodni poslanik, u ime NR Hrvatske odrlala go·
vor.49
Tom je prilikom istakla da ce glasati za Ustav,
jer u cjelini izrazava ostvarenje ideja za koje
su se nasi narodi borili kroz oslobodilacki
rat, i posebno je naglasila da ce za njega glasati i zbog njegovih istinskih demokratskih
obiljezja koja su izrazena i u odnosu na ravno·
pravnost zene u javnom, politickom i ekonomskom zivotu, na radu, u braku i porodici, i u
zastiti materinstva,
" ... Nas Ustav, koji nosi u sebi istinsko demokratsko obelezje, srusio je onu paklenu ogradu
kojom je bila ogradena polovina zivlja u nasoj
zemlji.
Jasno je, drugovi, da su to bile zene. Onakva
drlava kao sto je bila tamnica naroda Jugoslavije, koja je zivjela na izrabljivanju i tlaccnju
sirokih masa, imala je kao najvecu zrtvu bas
zenu. Nas Ustav predvida ravnopravnost zena
i muSkaraca. Zena uZiva ravnopravnost veC
kroz cetiri godine rata i uziva mnoga druga
prava. U navecoj mjeri ona vee koristi svoja
prava. Na izborima za narodnu vlast, na izborima za Konstituantu najved broj glasaca
dale su zene. :Zene su sve glasale za demokratsku narodnu Republiku.
Sto znaci to, dmgovi? Znaci da ogromna veCina zena nece viSe monarhiju, nece vise staru
tamnicu.
Kad govorimo o ravnopravnosti zena, treba
podvuCi da su nase zene stekle mnogo iskustva iz prakse ucestvujud u narodnoj vlasti na
svim poljima rada. ( , .. )
» ••• U Ustavu se kaze da se zasticuje materinstvo. Za zenu to mnogo znaCi, jer je do danas briga oko deteta bila samo briga zene,
a sada jc briga svega naroda i cele drzave.
Nas Ustav kaze da se za jednak rad daje i
jednaka plata. Kad zena bude imala mogucnost
i punu pomoc za svoje strucno osposobljavanje,
ekonomski ce se obezbediti i nece biti onaka
kao sto je dosada bilo da je uvek bila zavisna
iii od roditelja iii od muia. Svojim sopstvenim
radom i daljim razvitkom u nasoj demokratskoj zemlji ona ce sticati svaki dan sve vise i
svoja ekonomska prava i svoje osamostaljenje
u ekonomskom pogledu. ( ... )
>> ••• Mnogo je bilo toga sto je onemogucavalo
zeni da radi i koristi koliko je mogla, ali je
71
�zena pored svega toga i pre rata snosila veliki
dio tereta i u kuci, i na polju i u tvornici i u
skoli. Njen rad nikad nije bio priznat, a danas
kad nas istinski demokratski Ustav daje sva
prava i moguCnosti naSim narodima da se razw
vijaju, ta prava dobija i zena. Nas Ustav je,
kako sam rekla, demokratski i nosi u sebi sve
ideje za koje smo se borili. On, dalje, daje mogucnost svakom covjeku da se osposobi i da
bucle koristan ne samo sebi nego i citavoj nasoj zajeclnici.
Kao poslanik iz Hrvatskc ja cu glasati za ovaj
Ustav.« (Dugotrajno oclobravanje i aplauz).
Sucljclovala je u organima Savezne skupstine
u onom vremenu burnih promjena u nasem
ekonomskom i drustvenom zivotu i, uredenju,
koje su uslijeclile poslije clonosenja Ustava:
nacionalizacija sreclstava za proizvoclnju, clonosenje petogocliSnjeg plana, pa citavog onog
revolucionarnog procesa prenosenja upravljanja privrednim pocluzeCima na racine kolektive
koje je pocelo 1950, postepena clecentralizacija
uprave sa saveznih na republicke organe i naroclne oclbore, i uvodenje clrustvenog upravljanja u javne poslove.
Paralelno sa svim zbivanjima na saveznom
planu koja oznacavaju citav proces prerastanja AVNOJ-a u Naroclnu skupstinu oclvijaju
se i u Naroclnoj Republici Hrvatskoj, a Kata
Pejnovic je aktivni suclionik u njima. I tu
znatno cluze. Racunamo li samo ocl oslobodenja do isteka njena mandata - punih 18 goclina. Bila je prisutna u svim naporima koji
su se cinili cia se zemlja obnovi, pocligne iz
razorenosti, cia se ucvrscuju tekovine borbe
i naroclne Revolucije, cia se zakonima regulira normalno funkcioniranje citavog drustveno-ekonomskog i politickog sistema, cia se
ostvare planovi drustvenog razvoja, da se
n
osigura svim sredstvima na osnovu ustava i
zakona svestrani razvitak i republike Hrvatske i Jugoslavije, te daljnji socijalisticki razvitak jacanjem i prosirenjem socijalisticke
clemokracije.
Kata Pejnovic u toku III zasjeclanja ZAVNOH-a, kao clan PreclsjedniStva pod preclsjeclanjem Vlaclimira Nazora sudjeluje u clonosenju
vaznih odluka tog tijela - kao sto su: sazivanje IV zasjeclanja ZAVNOH-a na kojem se
clonijela oclluka o pretvaranju ZAVNOH-a u
Narodni Sabor Hrvatske i odluka o proglasenju 27. srpnja - danom naroclnog ustanka
- naroclnim praznikom.
Kao vijecnik ZAVNOH-a i clan njegovog predsjedniStva od III zasjedanja sucljeluje u radu
svih pet zasjedanja: kao naroclni zastupnik u
Ustavotvornom Saboru NRH i Saboru NRH u
cetiri manclatna perioda, ocl izbora na kojima
je bila izabrana 1946. gocline, 1950, 1953. pa do
izbora odrianih 1958. gocline s manclatom do
1963. godine.
Na svim ovim izborima Kata Pejnovic birana
je za naroclnog zastupnika za izborni kotar
Gospic.
Na petom zasjeclanju Sabora NRH, u augustu
1946. godine, ona je odriala govor, u kojem
naglasava znacaj stvaranja nove naroclne vlasti
i postignute krupne uspjehe u obnovi inclustrije i poljoprivrede i uopce clomete na ekonomskom kao i na politickom planu. Tom prilikom posebno je ostro govorila o reakciji sitnoj i nemocnoj - kojoj ne ide u racun sve
sto jc postignuto, te pokusava raznim makinacijama podjarivati sovinizam.
U maju 1950, naroclni zastupnik Kata Pejnovic
izabrana je za potpreclsjeclnika Prezidijuma
Sabor<J. NRH."' Na toj istaknutoj funkciji ost<J.-
je do kraja I saziva Sabora i gotovo za Citavo
vrijeme II saziva, tj. do 1. II 1953. kacl je susrecemo na funkciji clana Izvrsnog vijeca Sabora.
Evo izvocla iz zapisnika o Katinu izbont na
novu funkciju: PredsjeclavajuCi clr Zlatan Sremec: »Sabor nadopunjava clnevni reel izborom potpreclsjednika Prezidijuma Sabora. Za
rijec se javlja Slavko Komar«:
-
»Drugarice i drugovi
1 •••
za potpredsjednika
Prezidijuma Sabora NRH predlazem clrugaricu
Katu Pejnovic (burni pljesak). Naroclni zastupnik drugarica Kata Pejnovic poznati je i
zasluzni prvoborac i mislim cia nema potrebe
da iznosim njenu biografiju. Mislim cia cete se
svi jeclnoglasno sloziti s njenim izborom.«
(Burni dugotrajni pljesak).
Predsjedavajuci: »Vase odusevljenje govori, da
ne trebam stavljati ovaj prijecllog na formalno glasanje, nego konstatiram cia je prijedlog
zastupnika Slavka Komara, cia se za potpreclsjednika Prezidijuma Sabora izabere clrugarica Kata Pejnovic, primljen aklamacijom.«
(Burni pljesak.)
Zapisnici sjeclnica Preclsjeclnistva Prezidijuma
svjedoce cia je Kata Pejnovic prisutna gotovo
na svakoj sjednici, a one su veoma ceste, i cia
rukovocli manje-viSe barem svakom clrugom
sjcdnicom i potpisnik je mnogih Ukaza sto ih
to tijelo donosi.
Preziclijum Sabora NRH naime zakljucuje i
saziva zasjcclanja, raspravlja o prijedlozima
predsjeclnika Vlade o izvrsenju raznih odluka,
npr. o reorganizaciji vlacle, o postavljanju ministara i direktora glavnih uprava ministarstava, clonosi imenovanje clanova pojeclinih savjeta, razmatra prijecllog drustvenih planova za
oclredenu goclinu. Prezidijum Sabora NRH donasi: Uk<J.Z o raspisivanju opcih izbora za ocl-
bornike naroclnih oclbora, Ukaz o proglasenju
Zakona o zborovima biraca, Ukaz o proglascnju Zakona o savjetima gradana, Ukaz o pomilovanju osudenih osoba itcl. itd.
To su samo neki izdvojeni preclmeti koji su bili
na clnevnom reclu na sjeclnicama PreclsjeclniStva Prezidijuma u toku njene funkcije potpredsjednika Prezidijuma NRH. U tom perioclu, nakon odlaska Karla Mrazovica, preclsjed·
nika PredsjeclniStva Preziclijuma NRH na duz.
nost ambasaclora u Moskvi, Kata vrsi cluznost
preclsjednika Prezidijuma. U to vrijeme Kala
Pejnovic odlikovana je visokim priznanjem Orclenom zasluga za narocl I recla. Kala Pejnovic pocetkom 1954. izabrana je za predsjeclnicu
Oclbora za preclstavke i zalbe Republickog vijeca, koju cluinost vrsi do isteka svog manda·
ta 1963.
Nema pravne oblasti u kojoj se gradani nisu
obracali Saboru svojim preclstavkama i zalbama cia bi ostvarili svoja osobna prava i interese. Sadriaji tih preclstavki i zalbi mijenjali
su se u vremenu, koncentrirani vise iii manje
na pojeclina poclrucja zivota. u godini 1958. u
njima ce biti dosta rijeci o reviziji mirovina,
docljeljivanju stalne clriavne pomoci, zalbi na
rad komasacionih komisija, zahtjeva za vracanjem nacionaliziranih objekata iii predmeta u
vezi s agrarnom reformom, kolonizacijom, konfiskacijom, nacionalizacijom i eksproprijacijom. Kasnije se sve viSe pojavljuju kao preclmet molbi i prituzbi- pitanja u vezi sa zaposJenjem, stambenim situacijama, radnim oclnosima, pitanjima iz ostvarivanja prava mirovinskog i zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja
prava iz poroclicnih odnosa. Istoclobno sve viSe
se pojavljuju kao nosioci preclstavki privreclne organizacije i traie, na primjer, potvriliva73
�Na temelj~ clana 74• tocke 2. Ustava Narodne RepubUke
Rrvatske, l'r.edsjedn:l.i:ltvo l':rezidijurna Sabora Narodne Republike
,lirvatske C.onosi
nje tarifnih pravilnika, pravo na investicione
zajmove, iii su njihove predstavke, a i one pojedinaca, sve viSe sadrzavali i zaljenje zbog
nekog postupka iii rjesenja ddavnih i drustvenih organa.
U godini 1960, vode prvenstveno predstavke i
zalbe u vezi raznih stambenih i upravnih sporova, samo se tu vee javljaju i nove stvari, kao
sto su molbe za izdavanje gradevinskih dozvola, pomoe za podizanje kuea, i sl. Ta je godina karakteristicna i po sve vecem broju prituzbi iz radnih odnosa - otkazi, pravo na veci
dohodak prema pravilniku, priznanja prava
na unapredenje, na studij, na strucne ispite.
Sve su prisutnije i predstavke s podrucja socijalnog osiguranja - djecji dodatak, oprost
vracanja preplacenog dodatka. Prvi puta se u
godini 1961. pojavljuju trazenja da se povucc
otkaz 22 radnika koji se javljaju kao visak
radne snage, trazi se posredovanje za zaposlenjc nekvalificirane zenske radne snage, podnosi
se pritliZba na provedeni konkurs. Upore do s
tim na planu socijalnog osiguranja javljaju
se sve viSe zahtjevi za priznavanje prava na
invalidsku mirovinu, prituzbe zbog nepriznatog staza, pomoc za ostvarenje mirovine. I u
1962. godini ima medu predmetima dosta prituzbi na rad poduzeea zbog otpustanja radnika
i na rad ddavnih i drugih organa, a javljaju
se i molbe grupa gradana koje sc odnose na
staracka domaCinstva u selima koja traze da
ustupe u zakup svoje zemljiste, iii prituzbe
na nepravedno podijeljenu pomoe postradalima od potresa.
Tako siroki kaleidoskop zivotnih pitanja gradana odvijao se pred Katinim ocima na njenom poslu u Saborskom odboru. I pored oronulog zdravlja ona predano vrsi tu dliZnost
do kraja svog mandata.
74
U povodu svog 60-tog rodendana 1959. gocline,
Kata Pejnovic odlikovana je Ordenom rada I
reda.
Na kraju isteka svog zastupnickog mandata
odlikovana je Ordenom Republike sa zlatnim
vijencem 1963. g.
Zasjedanjc Ustavotvornc skupStine 29. XI 1945. 6. redovna sednica
21. januara !946, str. 634-636 - (govor Kate PejnoviC) stcnografske beleSke, Beograd, 1946.
:.o Sabor NRH 1947-1950, Sedmo rcdovno zasjedanje
Sabora NRH (16-17. svibnja !950), Stenografski zapisnici, Zagreb 1950, str. 43.
U K A
Z
o sazivu Sabora Narodne Re:publike Hl:vatske
N
I. II 1946. godine, Beograd -
sabor Narodne Republik:e H:rvatske saziva se u IV. redovno
zasjedanje za dan l7.ozujka l952· u Zagrebu.
NA RAZNIM POUIMA AKTIVNOSTI
DUGI NIZ GODINA
Sva iskustva borca i revolucionara izrazit Ce
se i na specifican nacin na raznim poljima cljclovanja Kate PejnoviC. Svim aktivnostima zajedniCko je jedno - briga o ljudima.
Od osnivanja Jedinstvene narodnoos!obodilacke fronte Hrvatske i njezinog Izvrsnog odbora 1944. Kata Pejnovic neprekidno djeluje
u toj najsiroj opcenarodnoj politickoj organizaciji. Citav njezin rad vezan je uz program
i aktivnost Narodne Fronte na svim poljima
borbe za oslobodenje i obnovu zemlje, za izgradnju socijalizma i socijalistickih drustvenih odnosa. Ona se stalno bori za promjenu
postojeeeg stanja, za dobro naroda.
Kata Pejnovic je 1953. godine Clan PredsjedniStva Socijalistickog saveza radnog naroda
Hrvatske, a otprije vee i Clan Zemaljskog odbora Narodne Fronte Jugoslavije.51 Bored se
za razvijanje demokratizacije svih odnosa u
drustvu i ddavi, protiv birokratskog odnosa
Uobroj 5
U Zagrebu, ll.o.Zujka 1952.
PREZIDIJUli S.ABORA
NARODNE
RE~UBLIKE
Hl1VATSKE
ZA TAJHrtLA
. POT?REDSJ:EDNIK
faJ.~ v~
75
�prema ljudima i njihovim problemima, za odgoj mlade gcneracije na osnovama socijalisti-
Godine 1947. vidimo je u delegaciji Ratnih
vojnih invalida kod Marsala Tita.
Ckog patriotizrna, za ravnopravnost Zena, za
Ova je organizacija izrasla i na odnosima drugarstva u ratu, bolnicarki, lijecnika - partizana, naroda, zcna, djevojaka, onih koji su
spasavali ranjene borce uz opasnost po vlastiti
zivot i teska fizicka stradanja. Radala se jedna
nova etika i humanizam koji je gajila Partija
i prenosila u redove boraca, u narod. »Na
tom i takvom odnosu nastali su nasi poslijcratni invalidski zakoni, briga koju je zajednica
produzila prcma licnim i porodicnim invalidima, te djeci palih boraca i zrtava fasistickog
teror·a« 52 Kata Pejnovic i u toku rata brinula
je o uspostavljanju bolnice, o djecjim domovima, 0 tifusarima, oboljelima, kao sto Sll to
citavo vrijeme cinile i organizacije kojima je
hila na celu. Sve ove napore trebalo je poslije
rata organizirano ostvarivati, ozakoniti odredena prava, ciniti sve sto se moze da se vrati
ljnbavlju harem djelicak izgubljenog zdravlja,
da se pride smiSljenom osposobljavanju boraca-invalida za rad- jednom rijeci da se rjesavaju i socijalna i zdravstvena pitanja s tog
podrucja kao najpreca.
zadovoljenje zivotnih potreba radnih !judi, za
razvijanje takvih odnosa svuda, pa i u svojoj
izbornoj jedinici - u punoj je mjeri djelovala
na liniji zadataka te opcenarodne politicke organizacije koja ujedinjuje sve nase narode i
njene gradane u borbi za izgradnju sretnijeg
zivota. Kroz svoj zivot i djelovanje cesto u
kontaktima s raznim delegacijama i naprednim pokretima u svijetu, ona djeluje na obrani svih tekovina Revolucije.
U citavom poslijeratnom razdoblju ona radi i
u organizacijama Savezu udru:lenja boraca narodnooslobodilackog rata i Ratnih vojnih invalida.
Na I kongresu ratnih vojnih invalida Hrvatske
godine 1949. izabrana je za clana Glavnog adbora; isto ina II kongresu 1953, kada je birana
i za clana zdravstveno-socijalne komisije. Na
kongresu ratnih vojnih invalida Jugoslavije
1961. godine izabrana je i u Savezni odbor te
organizacije. I jedna i druga organizacija bile
su »njene«, kako po strukturi clanstva, tako i
po zadacima. Savez boraca bio bi nezamisliv
bez aktivne prisutnosti i zivog ucesca Kate Pejnovic. Danomice je hila prisutna, pozivali su je
na svoje skupove u raznim organizacijama sirom Hrvatske, jer su njezino prisustvo, njezina
vedrina, iskustvo, uvijek pomagali u nalazenju
najboljih rjesenja koja je trazio zivot i zadaci
njihovih organizacija. Ostalo je zivo i stalno
prisutno i ime koje su joj dali borci Like jos
u toku rata kada su je zvali »mama Kata«. To
ime ju je pratilo svugdje gdje se pojavljivala
u toku cijelog njenog zivota.
76
Kad je Kata Pejnovic ispunjavala upitnik evidencije personalne sluzbe u Saboru NRH, godine 1953. na pitanje kojim se podrucjem najviSe bavi- odgovorila je da je podrucje njena
djelovanja pretezno na socijalno-zdravstvenim
pitanjima. U skladu s tim je i njen rad u Crvenom krizu Hrvatske. Radi tamo od 1945. godine bez prekida doklegod je mogla raditi. Tamo
ju je dovelo ono njeno nemirenje s ravnodusnoscu prema ljudskim nevoljama i problemima, pogotovo kad su oni od egzistencijalnog
znacenja. A takvih nije bilo malo, pogotovu
poslije rata. Na tom podrucju crpila je i sama
nove snage, ccsto se radilo o najdirektnijoj
pomoCi ljudima u hrani, odjeci, lezaju itd.
Glavni odbor Crvenog kriza za nju je bio jedan
od prostora djelovanja na kojem su jedva uocljive, a veoma bitne prisutne humane niti
kojima je hila protkana i sama oslobodilacka
borba. Povezanost naroda i siroke mreze aktivista Crvenog kriza koja se brzo stvara poslije
oslobodenja hila je bliska Kati Pejnovic. Organizacije u tom dugom vremenskom periodu,
kad u njenu rukovodstvu djeluje Kata kao potpredsjednik - a u jednom periodu i kao njen
predsjednik - postavlja sve viSe svoj rae! na
siroku bazu solidarnosti. Crveni kriz sve viSe
usklac1uje svoj program s drustvenim razvojem i u saglasnosti s drugim drustvenim organizacijama, strucnim sluzbama i tako nadilazi
nekadasnju pretezno samaritansku, karitativnu usmjerenost. Na provedbi i koncipiranju
konkretnih programa djelovala je Kata PejnoviC za Citavo vrijeme svoga rada. Na zdravstvc-
nom planu - razvijaju se iz godine u godinu
sve vise tecajevi za mlade, a unutar njih unose
se novi sadrzaji - majka i dijete, roditelji i
djcca, priprema za brak, zdrava prehrana, organizacija djecje prehrane, poljoprivredno i
domaCinsko obrazovanje. Posebno se razvija
briga za stare ]jude, za samohrane majke, nezaposlene i invalidne osobe, a unose se u rad i
elementi resocijalizacije mladih !judi. To je
u stvari masovni dobrovoljni dopunski oblik
napora zdrastveno-socijalne sluzbe i institucija
za Osposobljavanje stanovniStva za pruzanje
prve pomoci. U tom sklopu izvrsava se i program pripremanja pomocnog sanitetskog osoblja. Podrucje brige za djecu razvilo se na sirokoj osnovi. Kata Pejnovic posebnu brigu poklonila je razvoju skolskih i mlijecnih kuhinja, razradi kriterija za dodjelu pomoCi u
hrani za rae! tih kuhinja prema potrebama. Bila
je zainteresirana i za medunarodnu suradnju
- bilo je tu kod nas i brige za smjestaj djece
i ranjenika iz Konga i Alzira, za aktivnosti na
pruzanju pomoci i u zemlji i u svijetu oko katastrofalnih potresa, poplava i gladi.
Djelovala je ne samo na sjednicama i skupstinama i u radu pojedinih komisija, nego jos vise
na onim dnevnim, radnim sastancima u Glavnom odboru i na terenu kamo je rado odlazila
i gdje se nalazila u najneposrednijem kontaktu
s gradanima. Nije se mirila sa stihijom, neorganiziranoscu i nebrigom za covjeka. U Crveni kriz je veoma cesto navracala na dogovore, hila je tu kao kod kuce.
Na VII godisnjoj skupstini Glavnog odbora
Crvenog kriza Hrvatske 1960. u Zagrebu, »Odano je priznanje drugarici Kati Pejnovic koja
je uspjesno izvrsavala dumost predsjednika
Crvenog kriza Hrvatske«.
Kata Pejnovic, u svojoj bogatoj drustvenoj
aktivnosti, djeluje i u Matici iseljenika Hrvatske. Vee 1951. ona je na osnivackoj skupstini Matice izabrana za prvog potpredsjednika.
Na II godisnjoj skupstini 1953, Kata Pejnovic
birana je za potpredsjednika, i tako redom, da
bi 1956. hila clan Izvrsnog odbora a od 1958. i
opet na funkciji potpredsjednika. U Citavom
tom periodu, od osnivanja pa do 1962/3. godine, Kata Pejnovic duboko zainteresirana za taj
rae! pokrece mnoga pitanja relevantna za rasplitanje te slozene problematike. U godini 1952.
police raspravu o intenziviranju rada Matice
iseljenika po selima. U godini 1953. inicira i
vodi raspravu o osnivanju komisije za iseljenicka pitanja u saveznim driavnim organima. U
godini 1954. vodi sastanak na kojem se raspravlja o budzetu drustva i osnivanju povjereni77
�stva u mjestima iz kojih ima puno iseljenika.
Iseljenicki tjedan, organizaciona pitanja Matice iseljenika, proslava 100-godiSnjice Nikole Tesle- sve su to pitanja s kojima se Kata mora
baviti rukovodeCi veoma cesto sjednicama.
Ona je i Clan komisije koja proucava pitanja
u vezi s carinjenjem poklon-paketa, clan je
socijalno-ekonomske komisije, preuzima na sebe odbranu u Saborskoj budZetskoj komisiji
prijedloga za snimanje filma o iseljenicima.
Sudjeluje u raspravi o izgradnji doma Matice
iseljenika, i u raspravi o rezoluciji za osnivanje Instituta koji bi se bavio izucavanjem
problematike iseljeniStva. Na sjednicama zahtijeva da se vrse temeljite pripreme za turneje
iseljenika koje organizira Matica iseljenika.
Ponekad je i sama sudionik neke od turneja
Hrvatske bratske zajednice, smatrajuCi taj
oblik rada veoma znacajnim. Iz izvjestaja se
vidi da ta problematika »raste«, jer je na
primjer samo od 1951. do 1953. posjet iseljenika starom kraju porastao godisnje za 10
puta.
U godinama u kojima je drugarica Kata djelovala u Matici iseljenika tek se razraclivala metodologija rada na tom polju. Cesto je trebalo
raditi po intuiciji, po osjecanju, a pitanja sn
se morala brzo rjesavati. Ona je bila pravi
pionir u tom poslu. Mnogo je pridonijela da se
izraduju principijelni stavovi u odnosu na iseljeniStvo. Ona je energicno ulazila u bitku da
se iseljenicko pitanje postavi kao vazno drustveno pitanje, borila se za rjesavanje ekonomskih pitanja vezanih uz tu problematiku. U
razgovoru, u susretima sa iseljenicima bila je
veoma strpljiva i srdacna, znala je da svaki
od njih nosi po jednu ljudsku sudbinu. Bila
je u pristupu i jednostavna i korektna, i velika
78
kao covjek, beskompromisna, energicna u provedbi o dogovorenom. Izazivala je u sugovornika postovanje. Putem nje su cesto iseljenici
saznavali u direktnom razgovoru sto je socijalizam, kakva je bi!a nasa borba, preko nje Stl
provjeravali etiku naseg drustva, i ona bi uvijek nasla vremena za te razgovore, ne pokazujuCi nikad zurbu. 53
vanje, kao i uvijek, poCivalo je na jacanju
bratstva i jedinstva nasih naroda. Neda Drakulic, tada clan glavnog i izvrsnog odbora SKD
»Prosvjeta«, i dugogodiSnji suradnik Kate Pejnovic u oslobodilackom ratu i nakon oslobodenja napisala je:
>>Kao jedan od osnivaCa naSeg SKD »Prosvjeta((
Jedno od podrucja na kojem se javljala Kata
Pejnovic jeste njeno djelovanje u Srpskom
kulturnom drustvu »Prosvjeta« - koje je u
nekom vidu nastavak rada »Seljackog kola«
Sirenjem svog lista »Srpska rijeC« - odnosno
dan as »Prosvjeta«, kalendar s mnostvom priloga iz kulturnog zivota i stvaralastva kao i historije i gospodarstva, bavi se sirenjem knjige,
otvaranjem Citaonica i biblioteka u suradnji
s izdavackim poduzecem »Prosvjeta« i Savezom organizacija za sirenje knjige SRH.
- drugarica Kata je kao dugogodisnji clan
Glavnog i Izvrsnog odbora uvijek nalazila volje i vremena da pomogne napore naseg drustva u sirenju prosvete i kulture u nasem
narodu . . . Ona je znala bolje nego itko da
jednostavnim rijeCima mobilizira !jude na daljnje stvaranje. Njena ziva rei\ njeno prisustvo, njen polet pretvarali su se u poziv na
akcije u kojima je citavim svojim bicem ucestvovala. Posebno je velik njen doprinos u
stvaranju i uCvrSCivanju bratstva i jedinstva
nasih naroda, Srba i Hrvata u Lici ... << 54
List Prosvjete - »Srpska rijec« poceo je izlaziti 1943. kao glasilo narodnooslobodilackog
pokreta, da bi od 1944. izlazio kao organ Srpskog kluba vijecnika ZAVNOH-a, a od oslobodenja kao organ Glavnog odbora Srba u Hrvatskoj. Godinc 1952. mijenja svoje ime i izlazi
kao »Prosvjeta«. Kata Pejnovic se povremeno
javlja u tom listu svojim clancima, naroCito o
ulozi zena Like u narodnooslobodilackoj borbi.
Kata Pejnovic je godine 1947. birana za clana
Glavnog i Izvrsnog odbora, da bi 1961. i opet bila birana u Glavni odbor s mandatom do 1964.
godine. Od osnivanja do prestanka rada bila
je clan Srpskog kluba vijecnika ZAVNOH-a,
odnosno Srpskog kluba zastupnika Sabora SRH. Na toj liniji, od osnivanja do prestanka rada bila je i clan Izvrsnog odbora
Glavnog odbora Srba u Hrvatskoj kao jedan
od predstavnika Like. Osnovno njeno djelo-
Od godine 1963. dmgarica Kata Pejnovic uglavnom je privezana za bolesnicki krevet. Teska
bolest iscrpljivala je dugo taj neslomivi vitalitet. Njen duh se nije predavao, premda sc
branio na sve moguCe naCine. Pored svog nesebicnog revolucionarnog rada - dozivjela je
i radosti majke i bake, kad je bila okruzena
svojim najblizima. Nikad tim mladima, unucadi svojoj, nije govorila o onom teskom iz svog
Zivota, Sto sc moZc zatomiti, ali ne i zaboraviti.
Ponekad tek, o ujacima- kaze jedna unuka o njima kakvi su bili. A inace, radovala se s
njima, ljutila se s njima, grlila i slavila je
s njima, cas jedan, cas drugi rodendan, a i svoj.
Kao prava mama i baka. Ne neka nedohvatna
nego svoja - takva je za njih bila, kao i za
sve, kad bi se pored nje nasli.
I
I
'
I
I
l
Svojoj Lici, i Smiljanu, nikad nije ostala duzna.
I zato su je uvijek iznova na svim izborima
redom birali za svog zastupnika. A ona- dosla
bi medu njih, radovala se njihovim uspjesima,
pa i malim - kad bi elektrika dosla u njen
Smiljan, na primjer, iii kad bi put od Gospica
- onaj pravi krenuo prema Smiljanu. Pod lipom, tamo pred nekadasnjom Pejnovica kucom, zastala bi kad bi dosla. Kao da je tu
vodila neki svoj tihi dijalog uvijek iznova svima nepoznat, mozcla tek dokucen kao slutnja iz daleka. Umrla je 11. novembra 1966.
go dine.
,zasto sam joj pokrio lice?<<
»Kad sam postavio ispod vjesala zenu koja
place, pokrio sam joj lice maramom, jer sam
bio uvjeren da sam nemocan da na njenom
lieu izrazim svu bol i tragediju te zerie. Znao
sam, naravno, tu zenu i drugovao sam s njom
sve do njene smrti prije desetak godina ...
Upoznao sam je u ledenom paklu Like, u bijelom i krvavom paklu 1943. neposredno posto
sam u taj ledeni pakao dosao iz drugog jednog
pakla, zagrcbackog, pakla izdaje i pakla srama ... Tada su mi kazali: ovoj zeni, ubili su
tri sina i muza, i ja sam gledao, gledao to lice
i ona je znala da je pomno i pazljivo gledam,
pa se nasmijala pa je od svog lica pokusavala
da ucini sve kako bi sakrila tragediju koju je
dozivjela ... Tako je Cinila sve do svoje smrti
i ja sam u svakom susretu, u svakon1 razgovoru, ponovo dozivljavao te njene pokusaje da
pobjegne od tragedije.
I kad su me prije viSe od dva decenija Licani
pozvali da nacinim spomenik 0 Jadovnom,
imao sam u vidu nju, tu zenu o kojoj nepre79
�stano govorim i koju nikad necu zaboraviti.
Licani me vole ( da li zato sto osjecaju koliko
ja njih volim ?) pa su mi kazali: cini sto te volja! Dali su mi odrijesene ruke, razumijete?
I ja sam naCinio ta kamena vjesala i ispod
njih zenu koja place ... Da, ideja je Cista i
sve je iSla kako treba dok se nisam sreo s
licem te zene . . . Kako izraziti tragediju te
zene, majke i supruge, zar umjetnost uopce
maze da to odrazi i izrazi? Ne, rekao sam, nemoean sam pred tom tragedijom i nisam u
stanju da je predstavim ... Jednostavno, pokrio sam lice zene maramom pa neka svako,
na svoj nacin, dozivljava to lice«.
»Rijec je o Kati Pejnovic. Culi ste za nju,
naravno. A taj spomenik u Gospicu, nesto mi
je najdraze sto sam u ovih sedamdeset godina
stvorio ...«55
Lika je nije nikad zaboravila. Podigla je u Gospicu osnovnu skolu, spomen-skolu Narodnog
heroja Kate Pejnovic. Danas skolska djeca zastaju pred njenim likom koji ih, vajan rukom
umjetnika, docekuje i ispraca. A oni pisu o
njoj legendu- za danas. U Udbini- bolnica
za medicinsku rehabilitaciju nasi njeno ime.
I u Zagrcbu jedan djecji centar nasi ime Kate
Pejnovic. I kraj Banja Luke - osnovna skola
u Laktasima.
I Nagrada Kata Pejnovic, koja se dodjeljuje
svake dvije godine, pronosi njeno ime i njeno
djelo sirom Republike Hrvatske. Nagrada na
onim podrucjima na kojima je ona uvijek bila
prisutna, nikad posustala svojim budnim interesom dodjeljuje se kao izvanredno drustveno
priznanje u cilju poticanja i isticanja aktivnosti koje doprinose unapredenju drustvenog in80
teresa polozaja zene i porodice. Nagrade Kate
Pejnovic primaju i pojedinci, i ustanove, i proizvodne radne organizacije za izuzetne uspjehe
na spomcnutom podrucju. Svc su to rcdom zivi
spomenici Kati Pejnovic koji pokrecu na stvaralastvo i snovidenjc. Krecu zivot i Revoluciju
naprijed. I ona sama primila je priznanja.
Odlikovana jc mnogim visokim priznanjima:
Ordenom bratstva i jedinstva I rcda, Ordenom
za hrabrost, Ordenom rada I recla, Orclcnom
Republike I rcda. I kad se sve sabralo sto je
znacilo to ime - Kata Pcjnovic, ona je posmrtno odlikovana i Ordcnom Narodnog hcroja, koji je okrunio i sva ranija priznanja
Saveza komunista Jugoslavije i naroda. Nosilac
je »Spomenice 1941.«.
Kata Pejnovic, ta mati, taj hrabri borac, komunista, vrstan organizator, taj pregalac na
viSe razboja, ta nasa clrugarica koju i Lika i
zemlja i svijet pozna i postuje, taj revolucionar
iz redova scljackih zena - ovjckovjcccn jc i
u mastanju ljudske slobode. Njcn zivot i djelo
imaju vlastitu egzistenciju s neizbrisivin1 pe~
catom, njenim pecatom u nasoj stvarnosti.
Marija Erbeznik Fuks
51
Arhiva Sabora - Personalni podaci - upitnik Kate Pejnovic iz 1953; AJ, AF2, Rcgistrator, biografija Kate PejnoviC iz 1950.
!! DuSko RoksandiC:
Predgovor zbornika ))Za Covjeka«, RepubliCki odbor Saveza ratnih \'ojnih invalida Hrvatske, Zagreb, 1950, str. 8.
51 Kazivanje Branke KraSiC-Trgo, zabilj. u g. 1977.
~ Neda DrakuliC: Herojski lik Zene-revolucionara iz
malog Smiljana zaddat Ccmo u trajnoj uspomcni,
Prosvjeta, mjescCnik Srpskog kulturnog druStva
»Prosvjeta<c, Zagreb, XXIII, br. 553, dec. 1966.
55 Iz razgovora Slave StojkoviC s Vanjom RadauS
17. 4. 1975.
�IZ OBITELJSKOG
ALBUMA
1\'lica KrajnoviC i
Draga LemaiC, Katine sestre
Jelena BogiC, r. RodiC, Katina majka
..... Kata PejnoviC fotografirana u Parizu 1945.
Ill
�·~
I
Ljuba BogiC-MiSkulin, Katina sestra
MiloS BogiC, najstariji Katin brat
Nikola PejnoviC, najstarlji Katln sin
Rranko BogiC, Katin brat
IV
Mirko BogiC, Katin brat
v
�Kata sa kCerima Millcom PoCuCom i Ljubom ObradoviC
Sa unukom Veljkom PoCuCom
VI
unuCicom Brankicom PoCuCom
VII
�Kata pod lipom.
koja je zasadena na dan
rodenja Katina supruga
s unukom
Brankicmn PoCuCom .._
Na Sezdeseti rodendan s unuCadi slijeva nadesno:
Mirjana ObradoviC (kCerka Marije)~ Milkica i Veljko,
u sredini Kata s Mirjanom (Ljubinom), Brankicom i
Brankom ObradoviC
Branka PoCuCa, Milkica I Mirjana sa svojom bakom
Ill
�U PREDVECERJE REVOLUCIJE
1938-1941.
Lipa je ostala kao sjeCanje na dom PejnoviCa
PRVA LICKA
PARTIJSKA KONFERENCIJA
ODRZANA JE 1940. NA PLITVICAMA
U PRVI OKRUZNI KOMITET
IZABRANI SU:
JAKOV BLAZEVIC
MILE POCUCA
TOMO N_IKSIC
KATA PEJNOVIC
MILAN VUKMIROVIC·SKARPA
NEDELJKO ZAKULA
MICA KULAS I
DUSAN BRUJIC
U Lici je 1940. g. bilo 80 partijskih Celija,
240 Clanova Partije i isto toliko skojevaca
Spomen~ploCa
X
PlitviCka jezera -
biser Like
na mjestu gdje je stajala Katina kuCa
Snimila: Cul:a Smokv!na-BoraniC
XI
�:II
IZ NARODNO-OSLOBODILAcKE BORBE
1941-1945.
Krsto HegeduSiC, Mostarski :l.eljezniCari dotjerani u Iogar
u Gospic u srpnju 1941.
Krbavica u jesen 1941. OkruZni komitct KP za Liku, Clanovi: Jakov BlaZeviC, Kata PejnoviC, Mile PoCuCa, Torno
NikSiC, Rade ZigiC. Sekrctar OkruZnog komiteta omladinc Slobodan Uzelac s drugovima Durom
MilojeviCem-Durtom, Pejom ZuniCem i Bogoljubom RapaiCem
XIII
�A U Krbavici. Sjede: Marija soljan, dr Slava Ocko
i Kata PejnoviC. Stoje, slijeva uadesno:
Marija KatiC-KupreSanin, Dara CudiC-VujnoviC,
Zorka KoraC i Stojanka Aralica
IV
U Donjem Lapcu 1942. Zdesna nalijevo: Jakov ...,.
BlaZ.eviC, Sekretar OkruZnog komiteta za Liku,
Ncaa Zakula, Clan Okru:l.nog odbora AFZ-a,
Rade ZigiC, Vlado CetkoviC, Komandant
Staba Grupe IiCkih odreda, Kata PejnoviC, Clan
OkruZnog komiteta i predsjednica AFt-a
za Liku
Drugi red: Marija Soljan, Danica GregoriC
i MiloS Uzelac
�U Lici
Draga
Milan
Sjcdi:
1942. Slijeva nadesno:
Mrda, Kata PejnoviC,
Pokrajac, Smilja Pokrajac.
Slava Bla:i.eviC
Stojan Aralica,
LiCki stogovi sijena
U Donjem Lapcu 1942. Slijeva nadesno: Necta :lakula, Kata PejnoviC, Marija Soljan
XVI
XVII
�Tito govori na zasjedanju AVNOJ-a
. k
Zasjedanje AntifaSisti·1e o~dv ijeCa narodnog 1942.
26. do 29.. XI
oslobodenja ~ugo~:dsjedniStva nalazt se
Medu Clanov1~a
-IIIII i Kata Pejnovic
XIX
�PredsjedniStvo AVNOJ-a na
II. Kongresu USAQJ.a
u Bihacu 29. XII 1942.
I zasjedanje ZAVNQH.a
na Plitvicama 14. VI 1943.
Knrlo MrazoviC-GaSpar pozdrav1ja Prvo zasjedanje ZAVNOH-a B. VI 19.J3. u OtoCcu
T Medu uCesnicima Anka Berus
XX
Jedna minuta Sutnje za poginule borce na Prvom zasjedanju ZAVNOH-a
XXI
�Jcla BiCaniC govori na
Prvoj konfercuciji AFZ·a
Hrvatske 12. VI 1943.
u Skoli u sclu Prozoru
kraj OtoCca
KuCa u kojoj je odrLana
Prva konferencija AFZ-a
Hrvatske od
11. do 13. VI 1943.
Kata -
XXII
Zena u crnoj marami
XXIII
�Drugovi pri odlasku aa
Drugo zasjednnje AVNQJ.a.
:\'a r.:roJazu kroz Livno
sJijeva nadcsno:
Oskar Danon,
Jela BiCaniC,
Nada Sremcc,
Kata PcinoviC,
Nikola v'idoviC.
Vicko Krstulovi~.
Radc TurkoviC
i Vice Buljau
Kalona s de!cgatima
krcCc prerna Jajcu na
Drugo zasjedanje
AVNOJ-a ocl Doljana
prema Srbu 1943.
BoZiG~::·
Jakac, Pnrtizanska kalona
XXI
�U Jajcu 1943.
Slijcva nadesno:
drugovi
Jaka Av§ic,
Edvard Kardelj,
Skorpik
I V!ado Bakarlc
Vanja Radau§,
Babin potok,
Lika 1943/44.
Ivan Ribar na putu na Drugo zasjedanje AVNOJ-a
XXVII
�VijeCnici AVNOJ-a
iz Hrvats!'\:e s <h·u~~om Titom
i p1·atiocima
poslijc :!lrugog z<~sjcdanj<l
AVNOJ-a u Jajcu
29. XI
19~3.
Na povrutku s Drugog
zasjedanja AVNOJ-a
drug Jaka AvSiC
O'ovori krajiSkim Zenama
~ odlukama Zasjedanja
Tito
za vrijeme
Drugog zasjedanja
AVNQJ.a
XXIX
�()()(
U Jajcu poslije Drugog zasjedanja AVNOJ-a. Slijeva nadesno:
delegatkinja Slovenije (neidentificirana), Kata PejnoviC, Maca Gr.letiC i Mitra
.M.itrovi~
Povratak delegata Hrvatske
Povratak sa zasjedanja AVNOJ-a. Slijeva nadesno: Boiidar Jakac, Boris KidriC, Zoran PoliC, Zdenka KidriC.
Na kamionu Kata PejnoviC
SJovenije sa zas jedanja AVNOJ-a. Katin susret s KrajiSkinjama
Vilim Svecnjak, Na zgariStu, 1944/45.
Franjo Mraz, Bolnica u Petrovoj gori,
ljeto 1944.
XXXI
�Dogovor u vrijcme odrfavanja OsnivaCke
,. konferencije JNOF, Topusko 1944.
Lepa Pijade
Kata PejnoviC u Topuskom svibnja mjeseca A
1944, za vrijeme zasjedanja ZAVNOH·a
~~---·~
Vilim Svecnjak, Partizan
A Vladimir Nazor, predsjednik ZAVNOH-a.
otvara TreCe zasjedanje u Topuskom
Kata PejnoviC. predsjednica AFZ Jugoslavije,
govori na TreCem zasjedaniu ZAVNOH-a
u Topuskom 1944.T
�Poslije bombardiranja Topuskog
ljeti 1944, ranjenu Katu Pejnovlc
odvoze u bolnicu
Kata PejnoviC u bolnici
na Petrovoj gori 1944.
Kata PejnoviC
Snimio: Mahmud KonjhodZiC
Anka Berns u radnom predsjedniStvu Druge oblasne konferencije AF2-a u Splitu, oZujka 1945.
Minuta Sutnje poginulim drugovima i drugaricama.
XXXV
�POSLIJE RATA 1945-1960
Kata PejnoviC
govori na mitingu AFt-a na TreSnjevki
u Zagrebu lipnja 1945.
XXXVII
�XXXVIII
Prvi kongres AFz-a Hrvatske, 21-23. VII 1945. u Zagrebu
Kata PejnoviC govori na Prvom kongresu AF:i:-a Hrvatske u Zagrebu
XXXIX
�Delegatkinje iz Like u Zagrebu, ....
na proputovanju na Kongres AF.t-a Jugoslavije
u Beogradu ljeta 1945.
Kata PejnoviC otvara
izlozbu AFz-a u Zagrebu 1945.
Kata PejnoviC ....
sa delegacijom sovjetskih Zena
l
XLI
�U Parizu 1945. Kata PejnoviC s Nadom Sremec
i s predsta\·nicom francuskih Zena
<1111
Prvi kongres Osvobodilne fronte Slovenije
u Ljubljani 1945.
U drugom redu u crnoj marami
sjedi Kata PejnoviC
XLIII
�Kata PcjnoviC kod marSala Tita s dclcgatima Kongrcsa ratnih vojnih invalida
Kata PejnoviC na Drugom kongresu
Narodnog fronta Jugoslavijc u Beogradu 1947.
Kata PejnoviC kao rezervni potpukovnik Jugoslavenskc Narodne Armije
JV
XLV
�Vanja RadauS, Spomenik Zrtvama faSizma
u Jasikovcu kraj GospiCa
Na proslavi 27. srpnja u Srbu 1950. Slijeva nadesno:
Smilja Ze:lelj, Milan MajstoroviC, Kata PejnoviC, Doko JovaniC i Geno JuriC
XLVII
�:LVIII
SveCana akademija u povodu 8. marta:
Kata PejnoviC drll referat u Hrvatskom narodnom kazaliStu u Zagrebu
Kata PejnoviC Clan odbora
za molbe i Zalbe
Sabora SRH
Snimi!a: Cuen Smokvina-BoranlC
XLIX
�U Saboru NR Hrvatske:
Marija Soljan, Kata PejnoviC, dr Vladimir BakariC,
Cana BaboviC i Stevo KrajaCiC
.... Vcljko VlahoviC s Katom PcjnoviC
i Ljubicom VuCiniC na primanju u Saboru
Na primanju u Prezidijumu Sabora NRH.
Slijeva nadesno:
Sima TodoroviC, Kata PejnoviC, Maca GrietiC
i Ivan Ribar
Kata PejnoviC, Karla MrazoviC i Toma BabiC
u prijateljskom razgovoru
Posjet U Nua Jugoslaviji:
na ZagrebaCkom kolodvoru gosta su docekali
dr Vladimir BakariC, Marko BeliniC,
Kala Pejnovic i Veljko Drakullc
L
Ll
�.II
Vicko KrstuloviC
prilikom dodjeljivanja odlikovanja
Kati PejnoviC, 1952.
Grupa preZivjelih vijeCnika
Pl·vog zasjedanja AVNOJ~a na proslavi
26. XI 1952. u Zagrebu.
Prvi red, slijeva nadesno:
Svetozar VujinoviC, Ivan MaCek, Kata PejnoviC,
Miloje DobraSinoviC, MoSa Pijade, Pavao Krce,
Mile PeruniCiC, DuSan Vrstina. Drugi red:
Rocloljub ColakoviC, Todor VujasinoviC,
Vicko KrstuloviC, DuSan lvoviC, Duro Pucar,
Jovo MirkoviC, Vladan ZeCeviC, prof. Pavlc SaviC,
i Florijan SuCiC
A Na Sestom kongresu KPJ u Zagrebu 1952.
Grupa delegata iz Like, slijeva nadesno:
Milan MajstoroviC, Gena JuriC, Stipe DevCiC,
Rade GrkoviC, Mile PoCui:a, Jakov BlaZeviC,
Kata PejnoviC, Jure lveziC, Torno NikSiC,
Aco RadakoviC, Mito Dimitrije\'ski,
Budc Grahovac, Stojanka Aralica,
Pel"ica Dozct
Na zasjedanju
Narodne skupStine Jugoslavijc
u Bcogradu 1953., medu poslanicinm
Kata PejnoviC i Lidija Sentjurc
�.IV
Kata Pcjno\'iC
na proslavi
vatrogasue brigade
u tvornici »Mcba«
PreZivjeli sudionici
Konferencije
u Bosanskom Petrovcu
1942., pred
Kata PejnoviC s vrhovnim komandantom naSe J. N. Armije mar.Salom Tit om
Spomen·domom
Konfercncije
6. XII 1952.
LV
�.VI
Kata PejnoviC u radnom predsjedni§tvu
IV. Kongresa SSRNH u Zagrcbu 1953.
LVII
�Kata PejnoviC
sa svojim dugogodiSnjim ratnim
poslijeratnim suradnikom
ll'anom
Uzelcem~Danom,
funkcionarom KP
gospiCkoga kotara
Na Sv. Naumu
u I\bkedoniji
II. V 1953.
Slijeva nadesno:
Neda BoZinoviC,
Bosa CvetiC,
1\"lileva PlanojeviC,
Kata PejnoviC,
Judita AlargiC
U selu l\letku
Kata PejnoviC za vrijeme rada
kraj GospiCa,
prilikom otvaranja
Zadruinog doma
!952.
Slijeva uadesno:
Ivan Uzelac·Dan,
Kata PejnoviC,
Marija ObracloviC
i Nikola StaniC,
upravitelj Skole
))Kata PejnoviC<(
.,_
LIX
�Kata PejnoviC
... Otkrivanje
spomen-poprsja
dra Mladena StojanoviCa
u istoimenoj bolnici
u Zagrebu 30. III 1954.
sa aktivistima
Crv~nog kriZa
u gospiCkom kotaru,
prcd Gimnazijom
))Nikola Tesla({, 1954.
Kata PejnoviC kod porodice MarkiC u Ljubljani 1955.
.X
Na proslavi 1. maja 1955. u Zagrebu
LXI
�:II
U povodu pros1ave godiSnjice AFZ-a Hrvatske, u Zagrebu 1958, Kata PejnoviC s de1egatkinjama na Prvoj
konferenciji AFZ-a u Bosanskom Petrovcu 1942. Slljeva nadesno: Draginja MetikoS, Stojanka Aralica, Kata
PejnoviC, Cana BaboviC, Anka Berus. Drugi red: Anica MagaSiC i Marica ZastavnikoviC
S pros1ave 15. godiSnjice Prve konferencije Zena Jugoslavije, u Saboru Hrvatske prosinca 1957.
-<1111111
Kata PejnoviC
delegacija kineskih zena 1956. u Zagrebu
LXIII
�Radno predsjedniStvo .A
prilikom proslave
15. godiSnjice Konferencije u OtoCcu.
Slijeva nadesno: Maca Gr:ZetiC,
Milka Solaja, Marija Soljan,
Kata PejnoviC, Anka Berus
i Jela BiCaniC
Kata PejnoviC polaZe vijenac
..... na spomen-ploCu pred Skolom
u Prozont
Marija Soljan, Kata PejnoviC
i Stojanka Aralica
primaju Cestitke pionira
u povodu 15. godiSnjice
Konferencije u OtoCcu ....
LXIV
Snimlln: CuCa Smokvina-BoranlC
LXV
�Proslava 15. godiSnjicc
Prve konferencije AFZ·a
Hrvatskc u OtoCcu,
u lipnju 1958.
Slijeva nadesno:
Marija ObradoviC,
Katina sestra Mica,
Kata PejnoviC,
Danica BrozoviC,
kCi Milica PoCuCa,
Marica OstoviC,
Milica Opsenica,
Soka KrajaCiC,
Zorka PopoviC,
Stojanka Arallca,
Jela BiCaniC
Kata PejnoviC na svome
radnom mjestu
u Saboru u odboru
za molbe i Zalbe
(
Snimi!a: CuCa Smokvina-BoranlC
Kata PejnoviC na zasjedanju Sabora SRH .A
medu zastupnicama Stojanka Aralica
i Soka KrajaCiC
Proslava XIII proleterske brigade.
Na govornici Marko BeliniC 'Y
�Na Sczdeseti rodendan,
kCi Milica PoCuCa CHa
pozdravni brzojav
Jovanke Broz
Pioniri Cestitaju 60. rodendan
Kata PejnoviC sa Clanovima Odbora Matice iseljenika Hrvatske na plenumu odrZanom 20. svibnja 1960.
LXIX
�U povodu pedesetogodiSnjice 8. marta, marSal Tito prlmio je 21. veljaCe 1960. u Belom dvoru u Beogradu
dclegaciju Zena Jugoslavije.
XX
LXXI
�XXII
Joko KneZeviC, dctalj mozaika ))NOB« s portrctom Kate PejnoviC, u Skoli nKata PejnoviCc< u GospiCu
Vanja RadauS, Kata PcjnoviC
Josip Cazi u Saboru 1960.
LXXIII
�r
l
l
I
l
I
F !\_ ,'\Z 0 J\
Pf\EDSEDNlKA
SOC!fALIST!C:K_E FEl>Ef{_ATIV\iE I(EPl!BLII(E JUGOSU\V!JE
JOSIPA Bf\OZA TITA
BI(O
f
9.7
OD
.1;,/"""n,'
!qOR,
CO!HNE
J
l
I
~Ia; cfi/JnolJirJ
/0£/wJJm/
moJuv:lnr;? fiM;r/
0 C'EMU SE !ZDA)E OYA I'OVE LlA
I( A N C ,E L A 1(1. J A
l.i UEO-G.J\.;;\.00 . .l~ui/
0 "
D, E, N A
196/J.
«%i!E44f!h4h
Jakov BlaZeviC uruCuje Milici PoCuCi Orden narodnog heroja kojim je odliko\'ana njena majka Kata PejnoviC
XXIV
LXXV
��AUTOBIOGRAFIJA KATE PEJNOVIC
Rodena sam 1899. god. u Smiljanu, kotar Gospic.
Porijeklorn san1 iz vrlo siromaSne CinovniCke
porodice.
Otac mi je bio Austro-ugarski Zanclar, ali mi svi
Oton Postruinil<:, U ocaju, 1944
82
ostali bavili smo se scljaCkim poslom. Radi bolesti otac je rano penzionisan, te se je i on zatim
bavio seljackim poslovima.
SvrSila sam 4 razreda osnovnc Skole. J oS kao elijete odlazila sam kod bogatih seljaka na razne
poslove. Kad sam svrSila Skolu iSla sam raditi
kao nadniCar, kod seoskih gazcla, pa neSto san1
i Sivala. Ovako sam pro:Zivjela sve do clvadesete
godine, kada sam se udala za Jovana PejnoviCa
iz Smiljana. On je bio srednje.bogati seljak, te
sam se zato udala za njega, jer sam mislila da
Cu taka svoj te.Ski Zivot poboljSati. Volila sam Citati, ali sam za vrijcme djevojaStva Citala san1o
razne romane i pripovjetke, bez naroC:ite sadrZine. Isto taka volila san1 Citati novine, naroCito
za vrijen1e prvog irnperijalistiCkog rata. JoS kao
djevojka uvidala sam teZinu toga posla, ali nisam n1ogla nikako zakljuCiti gdje jc krivica. Nakon udaje nisam prestala sa interesom za Citanje, veC sam uvijek sve hvatala u Zelji da neSto
nova otkrijem. No usprkos svcga nastojanja, nisam mogla krenuti naprijed, do 1935. god., kada
sam se upoznala sa jednim pekarskim pomoCnikom, koji je cesto dolazio kod nas. On mi je
jednom zgodom ponudio, da li Zelim ncke stvari
citati. Odmah mi sinulo, da bi to moglo biti ono
Sto ja traZim. On mi je donio knjigu od Maksima Gorkoga »Mati<(. Od tada me sve viSe vukla
Zelja za Citanje naprednih stvari. Svc sam viSe
dalje Citala. Zatim sam se upoznala sa Jakovon1
Blaievicem i Nedjclj:kom :l:akulom 1937. god., koji
su mi posvetili punu paZnju i davali razne napredne knjigc. Citala sam neke stvari iz »PolitiCke ekonornije(<, »Srp i CekiC«, Hi'storiju SKP(b).
Proleter, Vijesnik koji je tada izlazio. Citala
sam >>Gvozdena peta« i joS rnnoge druge naprcdne knjige. 1938. g. u aprilu mjesecu, postala sam
Clan KP. UvidajuCi sve viSe teSki i ropski Zivot, koji sam prezivljavala, ponukalo me je da
Sto viSe uCinim za bolje uslove Zivota. Kao takova primljena sam u Partiju. Bila sam Clan organizacije »SeljaCko kolo« i »SeljaCka sloga« i
tu sam djelovala po direktivi Partije, sve do spo·
razurna CvetkoviC MaCek. Bila sam Clan Cclije u
Smiljanu i radi aktivnog djelovanja medu seljacima i u GospiCu, medu omladinom, bila sam br
zo kornpromitovana. Radi toga dolazili su mi CeS·
Ce Zandari na pretrese kuCi, ali ja sam sc uvijek
dobra i cvrsto driala. Seoski pop me je tuZio i
napadao, te sam se jednom s njim tukla.
Sve Sto mi je Partija postavljala u zadatak sve
sam izvrsavala. 1940. god. na Plitvockim jezerima,
na prvoj Okruznoj konferenciji Partije za Liku,
bila sam birana za clana O.K. K.P.H. za Liku. Tu
su prisustvovali Mirko Bukovac i Martin Franekic, poslani od C.K. K.P .H. Bila sam zaduzena za
blagajniCke poslove i za rad u rnojoj opCini. Tako sam radila sve do okupacijc. Tada sam radila
u Gospicu Kotaru. Sakupljala i spremala usta·
nak, drZala vczu s organizacijom, zajedno sa
Markom OreSkoviCern, J akovom BlaZeviCem, Milom PoCuCom, Tomom NikSiCem Q ostaHm drugovima. Do us tanka sam hila Citavo vrijeme sa
drugovima i izvrSavala sve postavljene zadatkc.
UstaSe su me mnogo i mnogo proganjali. JoS prije
pokolja, tukli su mi moje kceri i familija mi se je
isto skrivala. U julu mjesccu 1941. god. uhvatili su
mi druga, kojeg su jako xnuCili da kaZe gdje mu
je :lena i rnnogi drugovi. On je u najjaCim muka
rna govorio »Ja ne znam niSta«, iako je sve znao.
Odveden je vee na pola mrtav, sa ostalih 450 !judi
negdje u Pazariste, gdje je ubijen. U tom pokolju
zaklali su n1i tri sina, medu njima jednog od 5
godina, koji je Ziv u vatri izgorio. Iz te vatre mi
se je spasila jedna kcerka koja je tada cimala 8
gocliina. Pred sam pokolj potjerali su mi i stariju
kcerku, koja je kao Skojevka izvrsavala sve za·
datke, koje smo joj postavili.
Pokolj u julu mjesecu zatekao me je u opcini Smi·
ljane. Nakon par dana iza pokolja, ostala sam sa
neldh 40 !judi opcine Smiljane u sumi, u nasto·
janju da ih nekako spasiin. Bila sam izgubila vczu
sa drugovima, poSto su oni otiSli na rad na drugi
tercn. Cetvrti dan nakon pokolja bili smo opko·
ljeni od ustaSa. koji su skoro sve pohvatali, kao i
druga dva logora, koji su bili bli~u nas, ali ja sam
uvijek uspjcla pobjeCi. Spasilo se jos nekoliko ko·
je sarn sabrala, te kad sam dobila vezu sa dru8
8
8
govima otiSli smo k njima. Poslije toga, prilikom
ilegalnog rada u Smiljanu, tj. poslije pokolja, gdje
sam bila dvadcset dana otkud sam se jedva izvukla na oslobodeni teritorij, gdje sam djelovala
kao Clan O.K. NajviSe sam radila na organiziranju
i proSirenju Partizanskih odreda, na okupljanju
iena u NOP. Bila sam predsjedniea 0.0. AFZ·a za
Liku, i kao takova dje!ovala sam sve do 1942. god.
Na prvoj konferenciji AF:I:-a za Jugoslaviju, bila
sam izabrana za predsjednicu AF:I:-a za Jugoslaviju. NeSta prije birana sam i u AVNOJ, te sam nakon toga otiSla iz Like, na novu duZnost, sve od
4-5 ofenzive, kada sam se vratila natrag u Hr~
vatsku, poSto se pripremala konferencija Zena za
Hrvatsku, koja nije tada odriana racli ofenzive.
Za vrijeme ofenzive formirali smo I.O.AF2:.a Hrvatske, kojeg sam bila Clan. Za vrijeme ofenzive
otiSla sam u O.K. Lika, Ciji sam bila Clan, te sam
tamo radila nekoliko mjeseei. Poslije toga sam
Cesto odlazila na teren, u razne krajeve naSe zem~
Jje, po pitanju rada sa Zenama.
Na prvom Zasjedanju ZAVNOH-a birana sam za
Clana istoga. 1944. god. otisla sam u O.K. Karlovae, gdje sam ostala na radu sve dok nisam bila
ranjena od avionske bombe u jesen 1944. god. U
bolnici sam provela punih 5 mjeseci, te sam za
to vrijeme otiS!a i u Dalmaciju. Na trecem Zasjedanju ZA VNOH-a birana sam u predsjednistvo,
a prigodom osnivanja JNOF-e za Hrvatsku, bira·
na sam u plenum iste. Nakon odlaska iz bolniee
opet se vraCam na rad sa Zenama.
N_akon oslobodenja dosla sam u Zagreb, gdje radnn u G.O.AF:I:·a, kao potpredsjednik i u komi·
siji AF:I:-a pri C.K. K.P.H. Predsjednik sam u Sa·
boru za molbe i Zalbe. NajviSe radim na terenu
sa z:n~ma. Birana sam za narodnog poslanika,
skupstme naroda, za clana Okruznog N.O·a za
Liku, te u predsjednistvo JNF za Hrvatsku, te
clan predsjednistva C.O. AF:I:-a Jugoslavije.
Sve zadatke koje pred mene postavlja K.P., izvrSavam, ali osjeCam da bi mogla viSe dati, no me~
ne se dovoljno ne iskoriStava i ne daju mi se
oni zadaci, gdje bi n1ogla viSe koristiti.
U Zagrebu, 7. VI. 1946. god.
* Ova je biografija koju je Kata PejnoviC napisala
uz Ankctni list za potrebe CK KPH 1946.
83
�v
,
CLANCII GOVORI KATE PEJNOVIC
AKTIVNOST KOMUNISTA
U SEUAcKOM KOLU
I SEUACKOJ SLOZI
U GOSPICU
Opozicione gradanske stranke
HSS i SDS osnovale su 1938. godine u Smiljanu i drugim selima
gospickog kotara Seljacku slogu
i Seljacko kolo. U tim organizaci·
jama okupljali su se demokratski
nastrojeni ljudi. Ove organizaci~
je su u eri krize i prczaduZenosti
seljaka imale u prvom redu ekonomski znacaj.
Partijska organizacija u Smiljanu, kojoj sam i ja pripadala, dobila je zadatak da prodre u te
organizacije. Vee u samom pocetku imali smo velikih uspjeha.
U kuci Petra Pejnovica, Clana
Scljackog kola, bio je otvoren takozvani ekonomski centar, Ciji
su Clanovi bili i clanovi Seljacke
sloge i Seljackog kola.
U ekonomskom centru seljaci su
kupovali umjctno gnojivo, kukuruz i druge prehrambene artikle
i manje poljoprivredne strojeve.
UveCer bi se sastajali u centro
Clanovi i jedne i druge organizacije, pa su ovu priliku koristili
clanovi Partije da govore o politickoj situaciji, ekonomskoj krizi i drugim aktuelnim politickoekonomskim zbivanjima. Tako
smo okupljali prilican broj simpatizera. Nedjeljom smo tu viSe
puta odr:iavali sastanke, na kojima se govorilo o unapredenju
domaCinstva i gospodarskim ternama.
Djelovali smo veoma aktivno i
sjecam se da je pod firmom Se84
ljackog kola 1938. godine Partija
organizirala veliku demonstraciju u Gracacu, povodom okupacije Cehoslovacke. Na demonstraciji se okupilo nekoliko tisuca
!judi, koji su izvikivali parole
»Dolje fasizam! zivjela Cehoslo·
vaCka!« Govor:o je i Adam Pribicevic, koji je bio organizator Seljackog kola. Na zboru je bio i
advokat Brujic, koga su 1941. godine ubile ustaSe. Na mitingu, koji je potpuno uspio, sudjelovao
je i velik broj clanova Partije iz
Like.
Druga priredba odrzana je jedne
ncdjeljc 1938. godine, a organiziralo ju je Seljacko kolo iz Divosela. Tada su se okupili clanovi
Seljacke sloge i Kola iz Smiljana, BruSana i drugih sela gospickog kotara. Sjecam se da je
na programu bio »Sluga Jernej((,
»Voda sa planine« i recitacije »0
klasje moje<(. Bili su prisutni i
Jakov Blazevic, Mile Pocuca, Nedjeljko zakula, Duro Stankovic.
Pristalice reZima su poCele da
ometaju priredbu, praveCi galamu i lupajud u kante, ali smo
ih mi usutkali. Djelovanjem u
tim organizacijama, imali smo
mnogo uspjeha na okupljanju
sin1patizera i stvaranju jedinstva
Srba i Hrvata u tim krajevima.
Godine 1940. pripremili smo rna·
sovni sastanak u Rastoki. Na taj
sastanak je pozvan i Ante BrkljaciC, clan kotarskog rukovodstva
HSS za Gospic. Na zboru je govaria Jakov BlaZeviC o sporazumu Cvetkovic-Macek i uopce
o politickoj situacij:. Brkljacic
mu je upadao u izlaganje, ali ga
nitko nije slusao. Poslije je podneo izvjestaj svom predsjedniku
Murkovicu u Gospicu. Tuiili su
nas Sto smo odrZali masovni
poJ:ticki sastanak. To se dugo
ispitivalo, ali zahvaljujuCi nekim
sucima, naSim simpatizerima, te
Jakovu Blazevicu, koji je takoder
radio u sudu i advokatu Nedjeljku zakuli nije doslo do hapscnja.
Kala Pejnovic
Cetrdeset godina, Zbornik scCanja
aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radniCkog pokrcta, 19351941, knj. 3, Kultura, Beograd 1960,
str. 360-361.
SUKOBI SA cETNICIMA
U LICI
u
danima ustanka bile je cetnickih grupa i po Lici, ali se one u
prvim borbama s ustaSama nisu
pojavljivale u pravoj boji. Kasnije, jedna grupa cetnika u selima
Medak i Pocitelj, na celu sa Gavrom StanojeviCem Bugarom, povecala se dolaskom nekih ljoticevaca i nediCevaca iz Beograda, koji su bili radom iz ovih krajcva.
Mectu njima bio je, mislim, i je~
dan zandarm po imenu Bogdan
Ljubojevic, koji je sluzio negdje
u Kninskoj krajini i prikljucio
se talijanskim karabinjerima, te
kasnije dosao medu cetnike.
Svi ovi cetnici koji su dosli iz
Beograda, i povezali se u Lici,
imali su zadatak da likvidiraju
istaknute Clanove Partije i rukovodioce ustanka. Prva Zrtva bio
je spanski dobrovoljac Mico RadakoviC, koga su Cetnici u prvim
danima ustanka zvjerski ubili
kod Udbine. Druga zrtva bio je
Ivlarko OrcSkoviC, ubijen pri preIazu iz Like u Bosnu, u selu Ocijevo. Cetnicka banda, na celu s
Gavrom StanojeviCem, ubila je
iste godine u s. Medak na spavanju komandanta odreda »Velc·
bit« PekiSu Vuksana, takoder
.Spanskog borca. Cetnici su mu
odsjekli glavu i odnijeli je Talijanima, koji su se tada nalazili u
centru s. Medak.
Ista grupa cetnika dosla je te n~
ci u selo Pocitelj i ubila na naJ·
zvjcrskiji naCin Vlaclu Cerina,
uhvativSi ga na spavanju u jednoj seljackoj kuCi. Cerin je bio
partijski radnik iz Zagreba i dje·
lovao je na tom podrucju Like.
Te veceri i ja sam stigla u Pocitelj i smjestila se u jednu kucu
blizu PoCiteljskog odreda. Malo
zatim vratio se Vlado Cerin s terena, pa smo skoro do 22 casa
razgovarali o razvoju ustanka 1
politickom radu u narodu. SjeCam se dobra da mi je pokazivao
neki novi politiC:ki materijal, za
koji jos nisam znala i salio se da
je, eto, bolje informiran oct mene. Onda je otiSao da spava u
jednu kucu, nesto dalje od one
u kojoj sam se ja smjestila.
Te sam noci bila nesto uznemirena, pa sam dosta slabo spavala.
Kroz polusan cula sam da netko
prolazi cestom. Pucnjave nije bile, pa nisam ustajala, jer sam
vjerovala da to prolazi naSa straZa.
Ustala sam vrlo rano, bilo je jos
mracno, i otiSla u drugu sobu k
zeni kod koje sam prespavala.
Zapitala sam je:
- Saro, jesi 1i cula, da je nocas
ovuda netko prolazio? Zasto su
naSi iz odreda toliko Setali, a da
ustaSe nisu pucale?
Ona me uplaseno pogleda. Odmah sam shvatila da nesto nije
u redu. Ponovo sam je pitala, a
ona poce da place i niSta nije
odgovorila. Odmah sam se uputila u odrcd. Kad sam stigla vidjela sam jednog borca omladin~
ca svezana i joS dvojicu, koji su
nocili u odredu. Ostali su bili na
straZi, jer smo se nalazili u neposrednoj blizini Talijana i ustasa. Kad sam usia u stab, imala
sam sta vidjeti. Cetnici skidaju
nase parole, stavljaju svoje i bacaju sve Sto je partizansko. Izgledalo je kao da su se i oni iznenadili, kad su me ugledali kako
ulazim u Stab odreda.
Odmah sam se vratila u kucu
gdje sam prenocila. Tamo sam
nasla jednog cetnika, koji je sudjclovao u ubistvu Pekise Vuksana. Izuvao je mokre carape i pjevao cetnicke pjesme, a mene je
samo pogledao. Otisao je u stab
odreda, a poslije njega je dosao
drugi i rekao:
- Kato, ti CeS sada ostati s na~
rna. Ti si pametna Zena i nemoj
se upustati u te komunisticke i
ustaske poslove.
Odgovorila sam:
- Dobra, samo cu otici u Medak
da javim da nece biti sastanka
koji sam s njima zakazala.
Pristali su da odem u Medak.
Znali su da im je tamo voda Gavro Stanojevic pa su mislili da
im ionako neCu moCi umaCi. Ja
sam se, medutim, dosjetila da
mogu preko bare poCi prema Citluku, pa sam taka i uCinila. Ni~
sam se okretala da victim slijede
li me iii ne.
Blizu cestc ugledam jednog covjeka s puskom o ramenu. Dosavsi blize vidjela sam da je bio iz
naseg odreda, jedan od onih sto
su ih Cetnici zadrZali. Imala sam
revolver, otkaCila sam ga i pomislila: »Ako me napadne, pucat
Cu«. On se, medutim, nije micao,
guivao je neSto medu prstima,
i kad sam mu prisla zapitao me:
- Drugarice Kato, imas li sibica
da pripalim cigaretu?
- Imam - odgovorim i pru.Zim
mu.
Onda mi je rekao da su ga poslali da me doCeka, sveZe i vrati
natrag i sve mi je ispricao 0 nocnoj akciji cetnika.
- Ja te neCu vezati i voditi toj
bandi. Idem u Velebit, a ti vee
znas kuda ces, rekao mi je na
kraju.
Kad su primijctili da se on ne
vraca i da sam produiila put za
Citluk, cetnici su poslali trojicu
namuzanih bandita da me uhvate
i vrate. Medutim, ja sam vee bila
blizu Citluka. U selo se nisu usudivali da udu pa su se vratili.
Prvi na koga sam nai.Sla u Citluku bio je nas drug, agronom Mica. Isprieala sam mu Sta se dogodilo i rekla da br:ie sazove sa·
stanak u stabu odreda. Komandir Citluckog odreda bio je Mite
Krajnovic, koji je prije rata bio
zandarm i ranije pripadao cetniCkoj organizaciji. Drugovi i
omladlna brzo su se skupili i ja
sam im ispricala kakva je zvjerstva pocinila cetnicka banda; govorila sam o cetnickoj opasnosti
i njihovoj zlocinackoj politici. Pri
85
�tom sam stalno gledala u Mitu
da vidin1 kako Ce na to reagirati.
On je napokon progovorio:
- Nikad nisam bio za takve cetnike i takvu politiku.
- Treba cuvati odred - rekla
sam - i paziti na to da se Cetnici
ne poveZ.u s kim u selu.
Nisam joS ni zavrSila, kad udoSe
dva CetniCka kurira s pismom za
Mitu. Pred sobom su vodili svezanog Micu Muhara, koji je ujutru stigao u PoCitelj. Miti su pru~
Zili pismo. On ga otvori i poCne
citati. Stala sam kraj njega i rekla:
- Daj, da i ja to citam.
- Ma, cekaj, dok victim sta je!
Ipak sam pogledala, a u pismu
je pisalo: »Dragi brate Srbine, u
Citluk je dosla Kala Pejnovic.
Ubij tu ustaskinju, a isto tako i
Micuna. A ako neces, posalji ih
svezane natrag po naSim kuriri~
mace.
- Sad, Milo, reci odmah, sto ces
uCiniti? - upitam ga.
- Ne bih te ubio ni za cijeli svijet - uvjeravao me je on.
- A sta ce biti s Micunom?
- Nis ta. Sto i s tobom.
Onda mu rekoh da razveze Micuna. Zatim sam govorila kako Ce
Cetnici platiti za zloCine koje su
poCinili ave noCi. Tada sam poSla
u Divoselo. Tamo je prije mene
stigao kurir i moja kcer Milica.
I u Citluk smo poslali drugove
da ponovo odr.le rnasovni sastanak, jer se u toj situaciji nasa
partijska organizacija nasla pred
novim teskim politickim i borbenim zadatkom.
Poslije toga zaredale su se borbe.
Kad su napadale ustase, napadaIi su i Cetnici. Oni su imali neke
86
odrede u Medaku, i Pocitelju, na·
ravno, pod okriljem Talijana; no
naSi su se odredi svakog dana poveCavali.
Za vrijeme rata nekoliko pula u
Lici sukobila sam se s ljotiCevskim i nediCevskim elementima,
koji su dolazili kao agitatori iz
Beograda da Sire CetniCku pro..
pagandu. Sjecam se jednog zbora
u Josanu u proljece 1942, kada
sam imala s ljotiCevcem LajkoviCem pravi obraCun. DoSia sam u
selo da osnujem odbor AFZ; od·
bor Narodne pomoCi je vee postojao. Na politickom zboru govorila sam okupljenom narodu o
naSoj borbi i naSim zadacima, a
Lajkovic koji je oko sebe okupio
jos nekoliko malodusnika poceo
mi upadati u rijec i negirati ono
sto sam govorila. Tvrdio je da u
nasim odredima ima ustasa. Cak
je rekao, da je i moj sin ustaSa.
Pri tom je mislio na Hrvate u
partizanima, jer je glavna CetniCka tendencija bila razbijanje
bratstva i jedinstva.
NiSta me u tim danima nije viSe
pogadalo nego napad na nase
bratstvo i jedinstvo, koje smo ta·
ko uporno stvarali. Odgovarala
sam na svaku njegovu rijeC i pri
tom ga dovodila u takvu situaciju
da nije znao sta da kaze. Iznijela
sam na zboru i podatke o ubistvu daka kragujevacke skole i
rekla da, iako tamo nema ustaSa,
svaka banda, pod okriljem okupatora, pravi zvjerstva nad narodom. Kad je vidio da mu nema
druge, priSao mi je i rekao:
- Mi smo istomisljenici, samo
se nismo razumjeli.
- Dobro sam ja razumjela tebe
i tvoju politiku.
Tesko je reCi sve o zlocinima, ko·
je je cctnicka banda nanijela narodu i borcima po naSim selima.
Da spomenem samo teski zlocin
Cetnika iz GraCaca, koji su bili
povezani sa DuiCevim '~etnicima.
Oni su opkolili Kotarski komitet
Graeac, a zatim sebetaru Nikoli
KrajnoviCu odsjekli glavu i odnijeli je Talijanima. Tu je poginula
i Smilja Pokrajac, Clan Kotarskog
komiteta i Okruznog odbora
AFZ-a za Liku. Isti zlocin su uCinili i u selu Vucjevu, gdje su
opkolili herojskog borca Bicu KesiCa i ubili ga na zvjerski naCin;
odsjekli su mu glavu i predali je
Talijanima. Za to su dobivali cigarete i paste. Narod je bio tako
ogorCen na njihova zlodjela, da
je i majka omrzla sina, ako je
bio u CetniCkim redovima.
Kapitulacijom Italije razbili su
se i CetniCki redovi. Mnogi koji
se nisu okrvavili doSli su u partizane, a oni koji to jesu, pobjegli
su. Neki od tih otiSli su u Knin.
Dolaskom Nijemaca opet su se
prikupljali u mjestima u kojima
su oni imali svoja uporiSta i nastavili zlocinacku rabotu.
Kata Pejuovic
Cetrdeset godina, Zbornik scCanja
aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radniCkog pokreta, knj.
6, Ku!tura, Beograd, 1961.
Isto objavljeno: pod naslovom Barbe s Cetnicima u knjizi Ustanak je
planuo# izdanje LiCkih novina 1961;
u Rattza seCanja aktivista jugoslo-venskog revolucionarnog radniCkog
pokreta, knj. 2, Kultura, Beograd
1961; u zborniku Lika u NOB 1941,
Vojno delo, Beograd, 1963, str.
191-195.
NE SMIJEMO DATI Nl
ZRNA ZITA OKUPATORU
faSistiCke zvijcri ponovno oStre
zube, ponovno se spremaju da
napadnu naS oslobocteni tcritorij.
NaSc AntifaSistiCkc organizacije
moraju se spremiti cia doCekaju
svaki napadaj neprijatelja. Ne
smijerno dozvoliti da okupatoru
padne u ruke i jedno zrno Zita,
niti rna Sta, Cime bi se rnoglo koristiti. Ako bi mu to dopustili,
produZili bi mu Zivot, omoguCili
bi mu da nas bolje porobljava i
uniStava. Svako selo, svaka organizacija mora o tome povesti racuna, izgraditi sklonista gdje
okupator ne mo:le da dopre.
SkloniSta treba podici za djecu,
Zene i ostalo neboraCko stanovnistvo. Isto take sklonista za sto·
ku, spremiSta za Zito i ostalu
imovinu. Sve to treba da se izgradi preko radnih zajednica zena. Za sluCaj napada neprijatelja,
svak mora biti na svom mjestu
po unapred odredenom planu.
Kao uzor kako treba postupiti
aka nas neprijatelj napadne,
mo.Ze nam posluZiti ta organizacija na Kordunu. Za vrijemc ofenzive, okupator nije naSao nigdje
ni jednog Covjeka, ni jednog grla
stoke, ni jednog zrna Zita. Narod
je Cak poskidao krovove i prozorc s kuCa, samo da okupator ne
moZe da se nastani u njima. Neprijatelj ne spava, naSe organizaciJe rnoraju biti neprestano u
pokretu, moraju biti neprekidno
budne, da nas neprijatelj ne bi
iznenadio.
Eto, to su zadaci, koji se postavljaju pred nas. Povezati se orga-
Franjo Mraz, Otoeac 1943.
nizaciono, poCam od mjesnih do
najviSih rukovodstava, stvarati
kadrove zena antifasistkinja, organizirati borbene grupc :lena,
skloniti narodnu irnovinu za sluCaj napada okupatora, ostvariti
saradnju Narodno-oslobodilackih
odbora i AntifaSistiCke fronte iena, pornoCi u svemu naSe partizane. A najvaZniji zadatak jeste:
proSiriti naSu organizaciju, ostvariti borbeno jedinstvo srpskih
i hrvatskih zena u borbi protiv
faSizma. Izvr.Scnjem tih zadataka odazvat Cemo se mi Zene Like zapovijedi, koju je dao Prvoga
maja drug Staljin i uCin:i:t Cemo
sve za izvrSenje tih zadataka.
t.ena u borbi, list OOAF2 za Liku»
br. 3, VI, 1942, str. 9-10.
87
�KAKO SU i:ENE LIKE
PROSLAVILE 1. MAJ
Sirom Citave Like u naSim oslo~
bodenin1 kotarevima, kao i u se~
lima, proslavljen je Prvi maj, nas
veliki praznik kao nikad u historiji Like. Jos uoci Prvog maja na
svim vrhovima plamsale su vatre
i vijale se crvene zastave, koje
su palili naSi drugovi, drugarice
i omladina. Isto tako, plamsale
su vntre i vijale se crvene zasta~
ve, zastave slobode i u neoslobodenim hrvatskirn selima. Na dan
Prvoga rnaja u odredeno vrijeme,
okupile su se sve naSe organizacije, koje pripadaju Narodnooslobodilackoj borbi na odredeno
mjesto, noseCi crvene zastave, te
nacionalne i partizanske sa peterokrakom zvijezdom i razne parole. Nase organizacije, A. 0. :2:.
dovele su masu Zena vesele i zadovoljne na proslavu Prvog maja. Na svecanoj manifestaciji su
govorili predstavnici: prestavnik
Komunisticke Partije, prestavnik
vojske, prestavnik narodnO-{)slobodilackih odbora, prestavnik
omladine, prestavnice Zena i dtugi. U govorima iznesene su sve
potrebe
narodno-oslobodilacke
borbe kao i o sv<m tegobama, koje pred nama stoje. Mi zene znaderno da faSizam, ta najveCa kuga covjccanstva skuplja oko sebe sve izrode, izdajice naSeg naroda, cetnike, ustase, skuplja ih
protiv
narodno-oslobodilackog
pokreta. Medutim, nama je jasno, da se narodno-oslobodilacki
pokret vee toliko rasplamsao i da
neCe prestati do konaCnog istjerivanja fasistickih okupatora i
88
uniStcnja cetnika, ustasa i svih jer samo u Cvrstorn jedinstvu
narodnih neprijatelja iz nase ze- moicmo da dodemo do narodne
mlje.
slobode i nasih prava. Te zadatke
Na proslavi Prvog maja zado- postavlja pred nas narodno-oslovoljstvo svih ukupno bilo je ogro- bodilacka borba i mi ih moramo
mno. Klicalo se je KomunistiC- izvrSiti. Mi smo svijesni toga, Sto
koj Partiji kao organizatoru na. sprcma razbojniCka cetnicka banrodno-oslobodilacke borbe, klica- da nevinom hrvatskom narodu.
lo sc drugu Staljinu, Crvenoj Mi necemo dozvoliti pokolj nad
Armiji, Sovjetskom Savezu, na- nevinim hrvatskim narodmn kao
rodno-oslobodilackoj borbi, na- Sto su ustaSe Cinili sa srpskim
Sim herojima partizanima, Anti- narodom. Sav onaj reakcionarni
fasistickom frontu zena, jedin- olos, koji je okrvavio noz bilo
stvu srpskog i hrvatskog naroda, nad srpskim iii hrvatskim naroitd. Nas srpske zcne Like naro- dom, mi Cerna ncmilosrdno kazcito je veselilo, kad smo na pro- niti. Danas je nama jasna saradslavi Prvog maja vidjele veliko nja ustasa i cetnika pod okriljem
uCeSCe Zena Hrvatica. One su Hitlera, Musolinija, NediCa i Paodu.Sevljeno nosile crvene i hrvat- velica, tih smrtnih neprijatelja
ske zastave. VraCajuCi se zado- srpskog i hrvatskog naroda.
voljno kuc'i, one su ponijele so- Mi Zene, koje smo vcC organiziborn saznanje da je nasa borba rane, moramo se povezati sa
prava narodno-oslobodilacka bor- hrvatskim zenama i osposobljaba, borba koja se vodi za oslobo- vati za naSu organizaciju i nadenje srpskog i hrvatskog naroda rodno·oslobodilacku borbu, te
od fasistickih razbojnika i njiho- preko njih povezati i hrvatski navih slugu - ustasa i cetnika.
rod Like. To su zadaci, koji se
Mi zene Like pokazale smo na postavljaju pred nas. 0 tom sveproslavi Prvog maja, kako vjeru- mu govoreno je na proslavi Prvog
jemo u svoju organizaciju A.F.:Z. maja i te zadatke, koji su pred
i u put koji nam je pokazala Ko- nas postavljeni, mi Cemo ih i
munistiCka Partija. _Z:ene su no- izvrSiti.
sile zastave, svoje parole i najvi- Mi zene Like pros!avile smo ove
se su klicale svojoj Komunistic- godine Prvi maj kao nikada u
koj Partiji, svijesne da ce pod historiji Like, i zak!ele smo se
njenim rukovodstvom osloboditi da Cen1o izvrSiti sve zada tke u
se od fasistickog ropstva i dod korist narodno-oslobodilacke bordo pune svoje slobode i ravno- be, koji se postavljaju pred nasu
pravnosti.
organizaciju. Mi smo sretne, Sto
Mi Zene, koje smo se organizirale smo sa ostalim slobodoljubivim
i ujedinile u A.F.:Z., treba da se narodima zaplivale u duboke vopoveZemo sa hrvatskim Zenama, de narodno-oslobodilacke borbe.
koje jos i danas zive u strabotama faSistiCkog terora, ustaSa i
cetnika. Mi moramo da im poka- Ze11a u borbi, list OOAFZ za Liku,
zemo put, put nase organizacije, br. 3, VI, 1942, str. 10-11.
JEDINSTVO NARODNIH
IZRODA
Mrski okupator ulozio je sve svoje snage, da razbije na.Su narodno-oslobodilacku borbu. Preko
svojih vjcrnih slugu, NediCa, Koste PcCanca i PaveliCa, traZi or~
ganizovanjc i okuplja oko sebe
sve narodne izdajicc protiv Narodno-oslobodilaCkc Partizanske
i Dobrovoljacke vojske, koja im
svakim danom zadaje teske udarce i ometa im sve njihove paklene planove. Svaki pokusaj neprijatelja da unisti, opljacka i popali nasa sela, da poubija nas na·
rod, naSa ih hrabra vojska svagdje ometa. Iako je okupator
okupio pod svoje okrilje sve narodne izdajice, nemo:Ze da ostvari svoje krvave planove. Sa okupatorom i ustaSama nalazi se
olos srpskog naroda, cetnicka
banda. U nasoj Lici narodne izdajice hrvatskog i srpskog naroda, ustaske i cetnicke bande prO·
dale su se i sluZe okupatoru. Po
ugledu onih u Bosni uvukavsi se
pod skut okupatora prodali su se
okupatoru. Cetnici u Metku,
Otoceu i Gracacu priznali su Pavelica za svog gospodara, i da ce
kao njegove sluge voditi borbu
skupa sa ustaSkim gadovima protiv nase partizanske vojske, protiv narodnO-{)slobodilacke borbe
srpskog i hrvatskog naroda. Pakt
o njihovoj saradnji krvavi Pavelie objavio je preko svojih novina. Srpski i hrvatski narod znade ko je Pavelic i sto mu je donijela njegova slobodna i nezavisna driava Hrvatska. Krvavi
Pavel<c poubijao je na tisuce i
tisuCe ncvinog srpskog naroda,
Zena i djece, opustoSio, popalio
i opljaCkao na stotine srpskih
sela i ostavio ih bez krova i bez
hranc. NaroC:ito Srbi u Lici strahovito su stradali ad te u:lasne
zv:jeri i njegovih ustaSkih banda.
Mi Zcne Like nikad neCcmo i ne
moZcmo zaboraviti zvjerstva PaveliCevih ustaSkih pasa, koja su
Cinili nad naSom djecom, zvjerstva koja su Cinili nad na.Sim muZcvima, oCevima i nad nama majkarna. Sa majCinih prsiju otimali su nejaku djecu i ubijali ih,
ubijali naSe tn1dne Zene, silovali
nase zene i djevojkc. Ali to sve
zaboravljaju novi BrankoviCi, CetniCka banda prelazi preko svega
toga, prclazi preko svjcZih grobova i krvi naSih najmilijih, koja se joS nije ni osuSila na prstima ustaSkih pasa, preko krvi ko·
ja vri kroz naSa rnajCina srca. To
sve skupa zaboravljaju Cetnici sa
ustaSkim psima idu protiv naSe
Narodno-oslobodilaCke Partizanskc Vojske. Mi srpske i hrvatske
rnajke i djevojke osvetiti Cerna
se zajedno sa naSim drugovima
u nasoj borbi, kako ustaskim psirna tako i CetniCkim banditima.
Osveta Ce biti nemilosrdna.
U koncentracionim Iogorima poubijano je i pomrlo od gladi na
hiljade i hiljade najboljih sinova
naSe zen1lje, u naSoj dornovini
uveden je takav teror, kakav se
ne pamti u historiji CovjeCanstva.
Sa porodicama Hrvata, koji su
osjetili raskomaclanje i porobljavanje Hrvatske, koji su odmah
priS!i narodno-oslobodilackoj borbi, postupalo se kao i sa Srbima.
munistiCke Partije, svrstali su se
u Cvrste redove narodno-oslobo~
dilacke borbe, da brane svoju
krvlju natopljenu zemlju i donesu nacionalnu slobodu svomu na~
rodu. Kada se naSi hrabri parti~
zani bore na Zivot i smrt sa nasim neprijateljima koji ubija, pali i pljaCka naS narod, CetniCka
banda u sluZbi okupatora puca u
lccla naSim hrabrim narodnim
borcima, koji daju svoje mlade
Zivote za slobodu svog napaCenog
naroc!a. Na tom krvavom poslu
Cctnici su se pokazali u viSe sluCajcva.
Okupator drhti od straha pred
rastuCim valom naroclno-oslobodilacke borbe, okuplja oko sebe
sve narodne izdajice, bez razlike
vjere i narodnosti, okuplja Cetni~
ke, koji su i prije muCi1i i ubijali
hrvatski narod, samo da raspiri
gradanski i bratoubilaCid rat u
nasoj zcmlji. Ovo ujedinjenje
najcrnje reakcije joS nas CvrSCe
povezuje i okuplja tl nasoj narodno-oslobodilackoj borbi. Ova
zvjerstva ujcdiniti Ce i nas srpske i hrvatskc Zcne protiv istog
nam neprijatelja u naSoj borbi,
u borbi koja se vee toliko rasplamsala i neCe prestati do konaCnoga istjerivanja okupatora i
konaCnog uniStenja Cetnika i ustaSa.
Jedinstvo Srpkinja i Hrvatica u
Lici se ostvaruje.
Slobodoljubivi narodi Jugoslavije
pod vodstvmn NaSe slavne Ko-
:lena tl borbi, list OOAFZ za Liku,
br. 4, 1. VII 1942, str. 8-10.
SMRT OKUPATORU, CETNICIMA I USTA·
SAMA!
Kata PejnoviC
89
�KUJMO BORBENO
JEDINSTVO SRBA I
HRVATA LIKE, SRPKINJA
I HRVATICA LIKE
Okupatori i njcgovc sluge kroz
Citavu godinu borbe nisu uspjeli
da nas vojniCki uniSte. Iako je
neprijatelj mnogo nadmoCniji u
ljudstvu i oru:Zju, naSa hrabra
partizanska vojska, koja se sva~
kim danom kroz te borbe jacala
i naoruZavala, junaCki je zadavala sve te:Ze i teZe udarce neprijatelju. Uz nasu vojsku stajala je
Cvrsta pozadina, pozadina, koja
je bila dobra organizirana u Narodno-oslobodilaCkim odborima,
Antifasistickoj Fronti zena, Skoju, Savezu Mlade Generacije. Ona
je svojim organiziranim radom
moCno pomagala narodno-oslobodilacku borbu. Kad je neprijatelj
napadao na naSa oslobodena sela
Like, naSa ga je vojska svagdje
docckivala i zadavala mu velike
gubitke. Na hiljade okupatorske
vojske je poubijano i palo u ru·
ke partizana. U borbama kod Sijanovog Klanca, Pogledala, Korenice, Ljubova, BloCanskog Klanca, Lapca, Srba i MogoriCa, naSa
je vojska zarobila velike koliCine automatskog oruZja, puSaka i
rnunicije. Neprijatelj je brzo
shvatio, da nas ne maZe vojniCki
unistiti. Zato sc je posluzio novern metodom, kojom se inaCe
fasisticki okupator sluzi. Htio
je, da nas ekonomski uniSti. VideCi, da njegove sluge ustaSe ne
mogu viSe sami da izvrSavaju njegove krvave i paklene namjere,
on pru:Za svoje krvave prste u
90
srpski narod i tra:Zi preko pete
kolone i i ... t srpskog naroda,
CetniCku bandu, da lakSe prodre
u naSa sela, da ih popali, opljaCka i uniSti narodnu imovinu. Okupator je tu i tamo uspio. NaSao
je izrod srpskoga naroda, koji su
preSii preko vrele krvi i svjeZih
grobova naSih najmilijih i otiSli
pod okrilje okupatora. Cetnicka
banda je provodila okupatora u
nckim naSim kotarcvima i zajedno s njim i ustaSama palila naSe
kuCe, pljaCkala i ubijala naSu
stoku i uniStavala narodnu imovinu. Okupator je sa svojim slugama mnoga naSa sela pretvorio
u zgariSta i uniStio naSu hranu,
ali sve mu to nije pomoglo. Na:';
narod se je opet snaSao, i ako
je ekonomski jako stradao. Narod je kroz borbu, koja se vodi
za narodno oslobodenje, oCvrsnuo i prekalio se, taka da ni novi
zloCini okupatora nisu pokolebali
moral naSe vojske i pozadine.
NaS narod ostao je Cvrsto vezan
i nepokolebljiv uz svoju narodnu vojsku, a joS ogorCeniji na
neprijatelja i njegova zlodjela.
Mi zcne Like, kroz borbu i svoju
organizaciju A.F.Z. Cvrsto smo
povezane u narodno-oslobodilackoj borbi. Iako se susreCemo sa
svim teSkoCama i oskudicom, golotinjom, bosotinjom nas samih
i naSe djece, a negdje i sa gladi,
bez soli, petroleja, sibica, itd., mi
ipak dajemo koliko mozemo za
naSu narodno-oslobodilaCku vojsku. ZahvaljujuCi tome, naSa vo}
ska do sada nije bila gladna.
Okupator sa svojim slugama
ustaSama i Cetnicima sada opet
vreba, kako ce da pruzi svoje
krvave sake na nasu zetvu. Cet-
nicka banda pod okriljem okupatora spremna je na sve zloCine, da bi zadovoljila svoga faSistiCkog gospodara. Zato treba da
buclemo na sve spremni, kako
vojska tako i pozadina, da se
Cvrsto odupremo svim nastojanjima faSistiCkog okupatora i njegovih slugu. NaSa pozadina treba
u interesu naroclno-oslobodilaCkc
borbe da zajedniCkim silama pristupi dizanju ljetine. NaSa pozadina ne smije dozvoliti, da neprijatelju paclne u ruke rna Sto, Cim
bi se mogao koristiti i Sto bi mu
ornoguCilo produljenje njegove
faSistiCke vladavine u naSoj napaCcnoj zemlji. NaSe masovne
organizacije treba, da odigraju
naroCitu ulogu. One su zato i pozvane. Siroke narodne mase, preko svojih organizacija moraju biti povezane u torn velikon1 zadat~
ku, jer ce samo na taj nacin pornoCi svom narodu i narodno-osloboclilackoj borbi. I nase masovne organizacije moraju, ako ho~
Ce da odgovore postavljenim zadacima, izvrSiti organiziranje Zetve, kosidbe, skloniSta itd. U izvrSenju postavljenih zadataka
zavisi uspjeh naSe narodno-oslobodilacke borbe. Ne smije se dozvoliti, da porodicama Ciji su
Clanovi u borbi ili su stradali na
bilo koji naCin, ostane ljetina neobradena, posto to ide citavom
narodu na stetu. Ne smijemo dozvoliti, da neko pored nas gladuje. Zemlju, koja je ostala bez
vlasnika i pripada naSoj vojsci. a
koja je zasijana 'Worn treba u
zajedniCkom radu, pokositi, poinjeti, Zito i sijeno spremiti u
sklonista, tako da ne bi bila gladna ni vojska ni pozadina. Na taj
nacm Ce pozadina pridonijeti veliki udio u narodno-oslobodilaCkoj borbi.
Iz svega ovoga vidimo, pred kakvim se zadacima nalazi naSa
vojska i pozadina. Ali mi Cerna
sve sa borbom i radom savladati,
poSto sa naSom borbom rukovode najbolji sinovi naSeg naroda.
NaSa omladina, naSe Zene, na poziv KomunistiCke Partije organizirale su se u svoje organizacije
i kroz te organizacije dobra shvatile, Sto treba da rade u narodnooslobodilackoj borbi. Danas, mi
:Zene Like nosimo veliki dio borbe na svojim pleCima. PomaZemo
narodno-oslobodilacku borbu na
sve naCine, radimo u zajedniCkom radu za nasu vojsku. Radimo od zore do mraka na polju i
kuCi, kupamo se u znoju, ali smo
kroz svoju organizaciju, shvatile,
da bez borbe i rada ne moZemo
da pomognemo borbi, koja se vodi za oslobodenje naSeg vee toliko napaCenog naroda.
NaS narod ima veliko povjerenje
u svoju narodnu vojsku, jer je
vidio da se bori na zivot i smrt
za odbranu svog naroda. On je
vidio snagu naSe vojske. Od neznatnih »odrediCa<<, stvoreni su
mocni bataljoni i brigade, dobra
naoruZani, koji su kroz borbu sa
mrskim ncprijateljem stekli borbena iskustva, disciplinu i svijest.
Narod voli svoju vojsku i kale:
»Mi Cemo na.Se bataljone paziti,
kao Sto majka pazi svoje Cedo<<.
Neprijatelj zna borbenost i snagu naSe narodne vojske, koja mu
svakim danom zadaje sve teZe
udarce.
Plamen partizanskog rata prenosi
se iz oslobodenih srpskih sela u
hrvatska sela. Nasa partizanska
vojska ne ide u hrvatska seta radi osvete prema hrvatskom narodu, kao Sto to Cine okupatorske
sluge, ustaSe i Cetnici, nego mu
pon1a:Ze u organiziranju zajednicke borbe protiv okupatora i njegov:h slugu, ustaskih i cetnickih
bandita. Hrvatski narod sve viSe
uvida, gdje mu je mjesto. Zato
se svakim danom poveCavaju na~
si bataljoni. Hrvatski rodoljubi
svakim danom prilaze narodnooslobodilackoj borbi, jer su oni
shvat:li, da Ce u bratskoj saradnji sa srpskim narodom doC.i
do potpune slobode.
Mi smo danas Cvrsto uvjereni u
svoju pobjedu, jer je clanas naSa
vojska i pozadina Cvrsto poveza~
na, a to je ono Sto neprijatelja
najvise boli. Zato je on i trazio
u srpskom narodu CetniCku bandu, da pomocu nje oslabi narodno-oslobodilacku borbu. Zato cetnici unose u naS narod laZi po
nalogu okupatora, da se oni bore
za srpstvo. Ali naS narod zna Sto
hoCe okupator i njegove sluge
Cetnici. On zna, da oni hoCe da
prevare narod, da bi pomogli
svom gospodaru. Oni hoCe bratoubilacki rat, oni hoce da se opel
pune jame rnrtvim tjelesima nasih najmilijih. Nije to davno pred
godinu dana, kad su ustaSki psi
klali i bacali u vatru naS nevini
narod. To narod nikada neCe zaboraviti. Danas se CetniCka ban~
da ni malo ne stidi naroda, nego
gdje joj uspije zajedno s okupatorom i ustaSama upada u oslobodena sela, pali srpska i hrvatska sela, hvata srpski i hrvatski
narod i predaje ga u ruke okupatoru. U neoslobodenim selima
ti banditi provode strahoviti teror nad narodom, koji voli i pomaze narodno-oslobodilacku borbu. Ima jedan najnoviji oCevidni
primjer u otoCaCkom kotaru,
gdje Cetnici sa Talijanima tuku
topovima u Skare i okolna sela,
u svoje vlastite domove, dok u
graCaCkon1 kotaru uCestvuju u
palenju srpskih sela i uniStava~
nju ljctinc. Narod to sve dobro
zna, on Ce im i suditi.
Srpski i hrvatski narod doSao je
do spoznaje, da se je okupator
sa Cctnicima i ustaSama uhvatio
u krvavo kola protiv naSe narod~
no-oslobodilacke borbe. Kao odgovor na to, narodi porobljene
Jugoslavije, srpski i hrvatski narod, Srbi i Hrvati Like kuju bor·
beno jedinstvo, kojim ce osloboditi od mrskog okupatora zemlju
i uniStiti don1aCe izdajnike ustaSe i CetniCke bandite.
S.\,1RT OKUPATORU USTASA:\1A I
CETNICIMA
Z.IVJELA
NASA
NARODNO-OSLOBODILA.·
CKA VOJSKAI
Z.IVJELO BORBENO JEDINSTVO SRPSKOG
I HRVATSKOG NARODA!
!IVJELO BORBENO JEDINSTVO SRBA I
HRVATA LIKE!
!IVJELO BORBENO JEDINSTVO
NJA I HRVATICA LIKE!
SRPKI-
Kat a
:lena a borbi, list OOAFZ za Liku,
br. 5, I. VIII 1942, str. 1-5.
91
�U BORBU PROTIV
USTAsKO-CETNicKOG
TERORA
Narodno-oslobodilacka borba u
Lici uzima sve veCi zamah. Na
oslobodenoj teritoriji zahvatila je
ona sav narod. Ogroman dio lena Srpkinja i Hrvatica aktivno
sudjeluje u naroclno-oslobodilackoj borbi. Prilikom nedavnih
u~pjeha partizana u zapaclnoj LiCI odusevljcnje je naroda, a naroCito Zena, pokazalo da i hrvatski narod u neosloboctenom dijelu Like vidi svoj jedini spas u
narodno-oslobodilackoj borbi.
Radosnih i nasmijanih lica daCekale su partizane hrvatske majke, Zene i sestre pri njihovom
ulasku u Rizvanusu, Brusane,
BuZim, Smiljan, KalinovaCu i
ostala sela gospiCkog i peniSiCkog kotara, koja su oslobodili.
Stradajuci pod ustaskim tcrororn, Zene su osjetile sve njihove
strahote na svojoj vlastitoj kozi.
0 svim svojim stradanjima, bijedi i nevolji pricale su one partizanima. Njihove muZcve i sinove
poslao je krvnik Pave!ic: da sc bore za raCun njemaCkih i talijanskih fasista. Mnogi su od njih
ostavili svoje kosti u Bosni, Kordunu, ili Baniji i ostalim krajevima naSe zemlje. Tamo ih je slao
PaveliC da se bore protiv vlastitog naroda. Mnogi su baCeni na
Istocno bojiSte da pucaju na svoju slavensku bracu. Crna odjcca
njihovih majki, Zena i sestara
rjeCito govori o tome.
Bilo je !judi, koji se nisu htjeli
odazvati PaveliCevorn pozivu, jer
nisu htjeli da ginu za okupato-
92
rove interesc. Njih su ustaSe onda prisilno naoruZavali. Zato niko ad rnuSkaraca koji su bili sposobni za borbu, nije smio da dode u Gospic, Pcrusic i ostale
gradove, gdje se nalazio okupator ili ustasa. Ljudi su bjezali i
skrivali se. Dolazili su u dodir sa
partizanima. Vidjeli su da partizani nisu nikakvi »ZloCinci<,, kako
su ih prikazivali ustaSe. Shvatili
su cilj narodno-oslobodilacke borbe i pristupili su i sami u redo-ve partizanske vojske. BojcCi se,
da Siroke hrvatske mase ne clodu
u bliZi dodir sa part1zanima i naroclom sa ostobodene teritorije,
ustaSe prisiino iseljavaju ona sela koja moraju napustiti.
StanovniStvo, Zene i djecu, ustaSe
odvode u gradove, zatvaraju ih
u ))z::cu(( i vrSe nad njima straSan
tcror. Zato mnogi iz hrvatskih sela: RizvanuSe, BuZima, Smiljana i
ostalih, odlaze u partizane. Oni
shvaCaju da je jedini spas u zajednickoj borbi sa sroskim narodom protiv okupator; i njegovih
placenika. Njihove porodice ustaSe muCe na sve naCine. Zato Zenc
s djecom bjeZe ispred ustaSkog
terora na oslobodeni teritorij,
gdje ih srpski narod bratski prima. Izgladnjeli narod priCa o
svom gladovanju. Okupator i njegove sluge iscrpili su iz tih sela
najpotrebnije namirnice. Narod
mjesecima nije vidio kruha. Dok
je imao, prodavao je svoje :lito i
stoku za bezvrijedan papir, za
koji Ce navodno nakon rata dobiti odstetu. Narod je ostao bez
hranc. Tin1e su ga okupatori i
ustaSe vezali za gradove. Narod
je bio prisiljen da odlazi u Gaspic i Perusic po hranu. Danima
su morali Cekati na aprovizaciju.
FaSisti bi im »milostivotc dava!i
po koju kilu brasna za nekoliko
nedjelja, prikazujuCi sc »prijateljima(( i »Spasiocirna({ naroda.
Zato su Hrvati u zapaclnoj Lici
doCekali partizane kao svoje
oslobodioce. PazariSka opCina pe~
ruSiCkog kotara, opCina u kojoj
su ustaSki razbojnici Rude Ric i
Juco Rukavina htjeli stvoriti
ustaSko uporiStc, doCekala je prijateljski partizane. Neki su muSkarci iz neobavijeStenosti, nasjedajuCi propagancli ustaSa, bjeZali u Sume, dok su Zenc prvc
priSlc i zdravile se s partizanima.
One su objasnilc anima koji su
pobjegli, kakva je vojska doSla u
sclo. Partizani su podijelili izgladnjclom narodu zito koje ustase nisu htjeli da mu dadu. Tako
se narod uvjerio da su sva ona
priCanja usta.Sa, koji su mu prikazivali partizane u najcrnjoj boji, potpuno izmiSljene i neistinite.
Sa iskrenim odusevljenjcm docekao je narod oslobodilacku vojsku u smiljanskoj opcini. Zbor u
Smiljanu, na koji je narod doSao u ogromnom broju, pretvorio se u pravu manifestaciju borp
benog jedinstva Srba i Hrvata.
NaroCito se je isticala omladina
i Zene, koji su partizanima darovali zastavu. Narodno.oslobodilaCka vojska primila ju je sa suzama radosnicarna. Smiljan jc
veC dao na stotine partizana. On
je vee sada ZariSte naroclno-oslo-bodilacke borbe Hrvata tog kraja. Odatle ce se plamen narodnooslobodilacke borbe prosiriti na
sve Hrvate Like.
Ovi. dogadaji su najbolji dokaz 1
da JC hrvatski narod, a narocito
Zene, shvatio, da mu je mjesto u
narodno-oslobodilackoj borbi zajedno sa srpskim narodom.
Okupator je bio prisiljen mobili·
sati sve izdajnike srpskog i hrvatskog naroda, da bi skrSio narod~
no-oslobodilacku borbu.
Znamo kako su ustaSe izvrSavalc
nalog okupatora medu hrvatskim
narodom.
Ulogu koju jc okupator nan1ije·
nio ustaSama kod hrvatskog na~
roda, imaju Cetnici da odigraju
kod srpskog naroda: da razbiju
naroclno-oslobodilacku borbu i da
srpski narod upregnu u kola faSistiCkog okupatora. U izvri:ienju
te namjere sluZe se istin1 meta~
dama. 0 tome govore dogadaji u
otoCaC:k01n kotaru. CetniCka banda je usia u Skare, Doljane i Podum i opljaCkala narodu Zito i
stoku. I ovdje su Cetnici tcrorizirali narod, naroCito :Zene. Pogotovu su bjesnili protiv Zena aktivnih u radu A.F.Z.-a. Prctsjednicu
kotarskog odbora vukli su i batinali od Skara do Otocca. Isto
su taka clanicu A.O.Z. iz Do!jana
zvjerski muCili. Prostorije A.F.Z.
u $.karama su uniStavali sa posebnim uZitkom, jer su ti razbojnici shvatili vaZnost uloge Zena
u narodno-oslobodilackoj borbi.
Iz svega vidimo, da okupator i
njegove sluge, nastoje svim sredstvima da zaustavc val narodno·
oslobodilackc borbe. J edan od tih
naCina jestc ekonomsko iscrpljenje naroda i njegovo izgladnjivanje. On Zeli, da ga uCini ckonom~
ski ovisnim, da odvoji narod
od njegove narodno-oslobodilaCke
vojskc i na taj naCin ju IakSe
uniSti. Da bi postigao taj svoj cilj
okupio je sve izdajnike i srpskog
i hrvatskog naroda: ustaSe i Cetnike. Na.S odgovor na jedinstvo
izdajniku pod skutom okupatora
mora biti: U AntifaSistiCkom
frontu Zena okupiti Sto veCi broj
Zcna. ProSiriti, ojaCati i uCvrstiti
borbeno jedinstvo srpskih i hrvatskih Zena i time ih Cvrsto povezoti u narodno-oslobodilackoj borbi srpskog i hrvatskog naroda.
NaS odgovor biCe: organi.drano
sprcmanje naSe Zetve i Cvrsto jedinstvo vojske i pozadine.
K. i J.
Zena u borbi, Clanak K. PejnoviC
i J. BiCaniC, list OOAFZ za Liku, br.
5, I. VIII 1942, str. 9-11.
AKCIJA NA UDBINU
U oslobodenom dijelu Like kao
gnojni Cir stoji Udbina, »prokleto gnijezdo(( kako je naziva naS
narod. U njoj su se zadrlale do
danas sluge faSistiCkog okupatora- ustaSe. VeC po svom prirodnom polozaju Udbina je vrlo povoljna po neprijatelja za odbranu. Osirn toga joS su se Talijani,
za vrijeme svoga boravka na Ud.bini, utvrclivali, tako, da je ona
danas utvrda Zicom ogradcna, sa
betoniranim rovovima i jakim
puSkarnicarna. UstaSe su Cak pri·
InOI·ali stanovniStvo iz okolnih sela U dbine, da se povuCe na samu
Udbinu, jer su ustaSe znali, da
hrvatski narod zna ko su partizani i da se partizani bore sa oslobodenje i srpskog i hrvatskog na~
roda. Sve je to bilo potrebno
ustaSama na Udbini, jer su oni
okrvavili ruke nad nevmim srpskim narodom i boje se narodnog
suda.
Za to uniStcnje tog zlocinackog
gnijczcla nije bilo ni lako ni jednostavno. Pogotovo Sto su ustaSe bile potpomognute ncprijateljskim avionima, koji su neprekid~
no i zcstoko bombardovali okolinu gdje su se nalazili naSi poloZaji. Medutim, neprijatelj je znao,
da ni sve te mjerc nisu dovoljne.
On dobra zna i osjeCa snagu i
borbenost nasih hrabrih partizana. Zato je i pored silne utvrde
i pored aviona pripremao napade
na naS oslobotteni tcritorij, kako
bi osujetio naSu akciju. On je napao na nas u zajcdnici s izrodom
srpskog naroda- CctniCkom bandam - na RaduC. Zatim su usta~
Sc sa veCim snagama napale Cu~
kovac, Ostrvicu i Vrebac. I treCi
napad fzvrsila je cetnicka banda
od Vrhovina prema Crnoj Vlasti,
Turjanskom i Babin Potoku. Ali
i pored toga naSi su hrabri parti~
zani uspjeli prodrijeti u jedan
dio utvrda na Udbini. Medutim,
uslijecl bombardovanja, ofanziva,
kao i nadmoCnosti neprijateljskog oruZja, naSi su partizani hili prisiljeni da se povuku iz tih
utvrda.
NaSi su se partizani, za vrijeme
napada, dr:lali herojski i sa sve
veCom Zestinom napadali ustaSke
zvijcri. U tim borbama izgubili
smo mnogo nasih najboljih sinova, kojc smo volili i za Cijim mla~
dim Zivotima Zalimo. Ali naSa
llrabra partizanska vojska nam
garantujc. da Ce osvetiti smrt palih drugova i krvave ustaSe platiCe skupo Zivote naSih palih dru~
gova.
93
�U akciji na Udbinu istakle su se
na.Se Zene, koje su nosile sanitet·
ski materijal i hranu na poloZaj,
i na taj naCin pokazale da su
spremne dati i svoje Zivote za
narodno·oslobodilaCku borbu.
SMRT ZA SMRT - KRV ZA KRV!
SLAVA NASIM PALIM DRUGOVIMA!
Kala Pe j novic
tena tl borbi, list OOAFZ za Liku,
br. 6, I. IX 1942, str. 9-10.
PRVA ZEMAUSKA
KONFERENCIJA AFZ-a
U prvim danima narodno-oslobodilacke borbe, jos u toku 1941. godine, bila sam predsjednica Anti·
faSistiCkog fronta Zena u Lici. Ni·
kada neCu zaboraviti herOjsko
drZanje na.Sih drugarica u tim
danima. U Lici, gdje su se vodile
stalne borbe, Zene su vr.Sile ku·
rirsku sluzbu, bile su kuharice po
odredima i jedinicama, sakrivale
su hranu u zemunice, vukle u
grmlje ostatke sa zgariSta, koji
su, kad bi se vojska ponovo vra·
tila, opet n1ogli koristiti. Koliko
je bilo djevojaka, koje su svu svo·
ju djevojacku opremu odnosile u
partizanske bolnice i cepale je za
zavoje, koliko jc Zena iznosilo iz
svojih kuca i zadnji komadic
hrane i zadnju krpicu odjece.
J ednom rijeCju, Zene su proizvodile odjeCu i hranu za narodnooslobodilacku vojsku.
Pred Prvu zemaljsku konfereciju AFZ-a na stotine odbora ra-
94
dilo je po selima. Odbori AFz-a
bili su Cvrsta politiCka tijela na
terenu, na koja smo se mogli
oslanjati i kad se radilo o najteZim zadacima. PolitiCka svijest
velikog broja icna bila je na takvoj visini, da nas je to upravo
zadivljavalo. I pod kiSom kursuma, one su znale pobirati ljetinu
i otimati hranu ncprijatelju. Ni·
Sta ih u tome nije moglo sprijeciti. A sto tek da se kaze o herojskoj borbi Zena-boraca i njihovom drZanju po zatvorima.
SjcCam se jedne drugarice iz VaSana. Cetnici su kod nje naSli
na.Su zastavu. Ona se s njima borila i nije im je htjela dati, a kad
jc vicljela cla je ne n1oZe spasiti,
bacila ju je u rijeku pod led, sanlo da Cetnici ne pogaze zastavu.
Velike su l\rtvc podnijele i delegatkinje Prve zemaljske konfercncije AF:Z>a, koju smo odrlali
koncem 1942. godine u Petrovcu.
Probijale su se kroz neoslobodeni i poluoslobodeni teritorij, danima i tjednima, ali su stigle na
konfcrenciju. Tu su prisustvovale
i dvije studentice Beogradskog
univerziteta, obe invalidi bez nogu, koje su ranjene kao borci
Prve proleterske brigade.
Nikakav referat nije mogao obuhvatiti ogromnu aktivnost Zena,
koju su razvile u sviln krajevima
zemlje. Dojam koji je na sve
ostavila diskusija delegatkinja sa
terena, bio je snaZan. I sam drug
Tito, koji je prisustvovao konferenciji, bio je imprcsioniran naSim rezultatima.
Ali pred nama su bili jos veliki
i te.Ski zadaci. Jer i pored ogromne aktivnasti, koju srno veC bile
pokazalc, znale smo koliko je na-
Sa Zena, bez svoje krivnje, duga
vremcna bila manje cijenjena u
druStvu i da se ti tragavi teSko
briSu. Bilo nan1 je paznato i to
koliko ima nepisrnenih Zena, ko~
je uprkas svaje poZrtvovnosti i
rijeSenosti da se bore ne mogu
uCiniti sve Sto je hila potrebno
u tim danima.
U tom pravcu trebalo je da se
razvija rad Centralnog odbora
AFZ>a, koji je izabran na Prvoj
zemaljskoj konfcrenciji. Taj rad
nije bio lak. Ali svakim danom,
Zene su se sve viSe i viSe politiCki
uzdizale. AFZ je postao rnasavna
organizacija i na oslobodenom i
na neoslobodenom teritoriju. Obilazed teren i odrZavajuCi sastanke, vidjela sam prizare koje neCu nikad zaboraviti. Na sastancima Afz.a istupale su i majke ko·
je su u naSoj barbi izgubile po
dva, tri sina. Umjesta suza, one
su davale rijeC, cla Ce se joS predanije boriti za oslobo<lenje zemlje i da Ce i daljc prinositi svc
Zrtve.
SMRT OKUPATORU, CETNICIMA
I USTASAMAl
2.IVJELO JEDINSTVO SRPSKIH I HRVATSKIH I SVIH SLAVENSKIH Z.ENA!
ZIVIO ANTIF'ASISTICKI FRONT 2ENA!
Kala Pejnovic
Cetrdeset godina Zbornik seCanja
aktivista jugoslovcnskog rc:\'olu·
cionarnog radniCkog pokreta 1941
-1945, br. 7, Kultura, Beograd, str.
116, 117.
Isto: Komunist od 8. XII 1961. >)Prva dri:avna konferencija AF2«, v
Bosanskem Petrovcu pred 19 leti.
1
BILA SAM VIJEC:NIK
PRVOG ZASJEDANJA
AVNOJ-a
Obavijcst da sam prccllozcna za
delegata i vijcCnika Prvog zasjedanja AVNOJ-a zatckao Inc je u
selu SalamuniCu kraj Korenice
gdje sam upravo sa Jelom BiCaniC priprcmala Clanak za list J>Zena u barbi(( 1• U to vrijcmc bila
sam Clan OkuZnog kmniteta KPH
za Liku i predsjcdnica OkruZnag
adbara AFZ za Liku. BaS smo
pisalc Clanak, kad dade kurir i
reCe mi da admah dodc1n u Stab
grupe, jer me neko hitno zave
telcfonmn. Zurnim korakom po·
Sla sam tama. Onaka zadihana
uzela sam sluSalicu. Sa drugag
kraja Zice javio se drug Vlada
BakariC, komesar Glavnag Staba
Hrvatske. Glavni Stab se u to vri·
jeme nalazio, takode, u Lici. SaopCio mi je da sam predloZena
za clclegata, i da se dobra sprernirn za put u BihaC gdje Ce se
oddati Prvo zasjcdanje AVNOJ-a.
Pored toga, napomenuo mi je
cla su me u CK KPH predloiili i
za vijeCnika. Spustila sam sluSalicu i poCela razmiSljati: zasjedanje, poziv, Bihac, vijecnik. Mo·
ram priznati cia me obavjcStcnje
veoma prijatno uzbudilo i iznenadila. Do tada nisam ni znala
da se priprema Zasjcdanje AVNOJ-a, a jos manje da neko od
predstavnika Like treba da mu
prisustvuje.
Odmah san1 se spremila i poSla
na put.
Iz Salamunica posla sam preko
Korenice i Prijcboja u Licko Pe-
trovo Sclo. Put je bio dosta teZak. Ponegdje sam se vazila seljackim kolima. U Lickom Petrovonl Selu naSla sam druga Vladu
Bakarica i s njim posla dalje
automobilon1 u BihaC.
Grad na Uni bio je vrlo Ziv. Ve·
liki braj vijeCnika veC je stigaa.
Narod, a naroCito partizani i
omladina, kao da su se stalna nalazili na ulicama. Kraz mnoStvo
svijeta jedva su se prabijali kamiani i autabusi. Trgovine atvorene. Pijace rade. PoslastiCarnice
pune. Magla se poncSto i kupiti.
Svc jc to na menc snaZna uticalo.
Ovakav izglcd oslobodenog BihaCa i n1oji prvi utisci bili su mi
jaS jedna potvrda naSe snage
i velicine. Slobodni Bihac u porectenju s osirornaSenom 1 lscrpljenmn Likorn, izgledao je zaista veliCanstveno.
Smjcstila sam se u hatelu »Bosni«. Ovdjc su se vcC nalazili vijeCnici iz ostalih krajeva naSe zemlje. Razgovarala se o raznim
dogadajima, o pabjedama Narodno·oslobodilacke vojske, o situaciji u pojedinim krajevima; raspitivala sam se za znance, prijatclje, i mnogo diskutirala o
predstojeCem zasjedanju i o njegovom znaCaju. Iako sam jedva
kaga poznavala. osjeCala sam se
kao da san1 daSla u familiju, prijatcljima.
Prije Zasjedanja susrela sam i
drugave MoSu Pijade, Simu MiloSeviCa i Vesu MasleSu. Sima MiloSeviC rni je posveCivao veliku
paZnju. Stalna se brinuo da se
sto bolje osjecam mcdu ostalim
delegatima i vijeCnicima, jer sam
bila jeclina Zena vijeCnik. Njegova paznja me je dirnula. Takav
je on bia Cavjek: blag, pa:Zljiv,
prijaz:::m i veama asjcCajan. Zaista je bio divan Covjek.
Na zasjedanju sam prvi puta vidjela druga Tita. UCinia mi se
veoma mlad i blag. Dugo sam ga
pasmatrala da bih mu Sta bolje
upam til a lik. Njegov izgled i staloZcnost u nastupu odavali su
snagu i sigurnost. Svojam prisutnoSCu, prosta je ispunio dvoranu.
Svi smo bili neapisiva raspoloZeni i ponosni: zbog Tita, zbog
uspjeha iznesenih na Zasjedanju.
Na pocetku Zasjedanja dr Ivan
Ribar pozvaa nas je da minutom
Cutanja odamo paStu palim dru·
garicama i drugovima. Poslije pozdravne rijeC.i izabrano je radno
predsjedniStvo u kaje sam i ja
uSia. Za sve vrijeme Zasjedanja
nalazila sam se za presjedniCkim
stolom. Zasjedanje, referati, po·
zdravi, telegrami, diskusija, odluke i rezoluccje ... To jc bio dmgarski clogavor vijeCnika za buduCi rad, veliCanstven clogovor,
dostojan njcgovog historijskog
rnjesta. Sve je teklo ne moZe biti
bolje. Osjecali smo se potpuno
spremni da joS odluCnije nastavin1a borbu za konaCno oslabadcnje.
Poslije Zasjedanja vijeCnici su se
poCeli razilaziti. Trebala se vratiti
u svoju jedinicu, Stab, odbor, selo, komitet i nastaviti aktivnost.
Pristupilo se odmah sprovodenju
odluka. Snazan polet najprije se
osjetio u Bihacu i njcgovoj najblizoj okolini.
OdrZavani su zborovi po selima,
paCcla su da se izdaju pismena
uputstva. Kulturne priredbe i
predavanja odrZavani su svako
veCe. Svakodnevno stiZu novi i
95
�novi dobrovoljci. Prolaze jedinice.
Do cluboko u noc racli sc u Vs i
u CK. Ovaj grad, duboko u srcu
Jugoslavije, bio je centar parti~
zanske dr.lave i osigurao sebi ea.
sno mjesto u naSoj najnovijoj
historiji.
Zadrlala sam se poslije Zasjeda·
nja 5-6 dana u BihaCu. Bila sam
stalno ll kontaktu sa clanovima
CK i Vs. U to vrijemc dosla je
i clclegacija Antifasistickog fronta zena Like kod c!ruga Tita. J a
sam joj se prikljuCila u BihaCu.
Uskoro su nas prhnili drugovi
Tito i Marko. NajviSi rukovoclioci
naSe rcvolucije interesirali su se
o prilikama u Lici, o organizaciji
:lena i o njenom radu u narodnow
oslobodilackom pokretu. Obavijestile smo ih o svemu. Cak smo im
ispricale kako su bile jednog muSkarca osudile na smrt zato Sto
je tukao svoju Zenu. Presuda ni·
je izvrScna jer se Cekalo na mi·
sljenje rukovodstva (Kate PejnoviC i Jcle BiCaniC). Bilo jc mnogo
Sale i smijeha na raCun prcsude.
Naravno, prcsuda nijc izvrSena.
Drugovi Tito i Rankovic salili su
se na moj raCun i zadirkivali me
kako sam to vaspitala :Zene kojc
nisu umalo ubile Covjcka - za
»SitnicU<t, za batinjanjc }>vlastite«
Zene.
Nakon tih razgovora vratila sam
se u Liku istiln putcn1 kuda sam
doSla. Odmah smo po selima oslo·
bodene teritorijc poceli objasnjavati znacaj Zasjeclanja AVNOJ-a
kao vrhovnog predstavniCkog ti·
jela, i tadasnju ratnu situaciju.
Odriali smo zborove u selima Mekinjarima, Krbavici,
Trnovcu,
Turjanskom, Visucu kod Udbine,
SalamuniCu, BuniCu i u drugim.
96
Interesiranje naroda bilo je ve~
liko. Nebrojeno puta smo morali
da objasnjavamo sta je to AVNOJ, njegov znaCaj, odluke i da·
lekoseZni smisao tog skupa.
J eclnog dana 1942. goc!ine drugarica Anka Bcrus obavijestila me
je da Ce se uskoro odr:Zati Prva
zcmaljska konfercncija AF:Z-a i
da sam prcdlo:l:ena za delegata.
Ubrzo sam dobila poziv za tu
konferenciju. Delegati su birani
na opCinskim, kotarskim i okruZ·
nim konferencijama. Ne sjeCam
se koliko jc Zena-delegata izabrano iz Like, ali mislim da nas je
bilo oko dvadesetak. Cim su se
liCki delegati za Konferenciju
AFZ sakupili, krenuli smo istim
putem kucla se iS!o i na Zasjeclanje AVNOJ-a. Iz Bihaca smo se
prebacili autobusom u Bosanski
Petrovac, gdje je Konferencija i
odr:Zana. Na njoj sam izabrana
za prvu predsjednicu AF:Z-a Jugoslavije.
Krajem decembra 1942. godine,
kao predsjcdnica AF:Z-a Jugoslavijc, poSla sam iz Petrovca u Bi·
hac cia pozclravim delegate Prvog
kongresa USAQJ.a2• Kongres je
odr:Zan u istoj zgradi gdje je odrzano i Prvo zasjcdanje AVNOJ-a.
Na njemu je bila omladina iz
svih krajeva nase zemlje. Omladinci i omladinke probijali su se
s tcSkom mukom, a neki su Cak
prcvalili i po nekoliko stotina kilometara da bi stigli na svoj kongres. Bilo ih je iz ncoslobodenih
gradova i sa neoslobodene terito·
rije.
Kongres je bio velicanstven. Govaria je i drug Tito. Njegov dolazak u salu docekala jc bura
omladinskog odusevljenja koje se
nije stisalo nekoliko minuta. Imponirao je stav i diskusija omladine, njena odlucnost, ucesce i
hcrojstvo u borbi, doprinos bratstvu i jcdinstvu. Omladina je svestrano proanalizirala svoju aktivnost i dogovorila se za svoj buduCi rad. Ja sam u svom pozdravnom govoru ukazala na doprinos
omladine naSoj borbi, na njen
rad u Sirenju bratstva i jedinstva
i na njenu suradnju s organizaci·
jama AFZ:-a. Zaista, Prvi kongres
naSe omladine bio je joS jedan
krupan prilog narodnoosloboclilackoj borbi. On je bio snazan podsticaj za mobilizaciju joS vcCeg
broja omladine i impuls za herojstva mladih u na.Soj rcvoluciji Ciji je doprinos bio ogroman.
'
Kata Pejnovic
OkruZni odbor AFZ za Liku izdao
jc prvi broj lista Zetla u borbi, 8.
marta 1942. List je umnoZavan na
Sapirografu u Trnovcu, korcniCki
kotar. Redakcija se trudi1a da list
izlazi mjcscCno. Rasturan je u Lid,
Gorskom kotaru, Primorju i na
Kordunu. Jedan od urcdnika bila
je i Kata PejnoviC.
~ Ujcdinjcni
savcz antifaSistiCke
omladinc Jugoslavije.
Bihacka republika: 4. XI 1942-29.
I 1943, prva knjiga, zbomik clanaka, 1965, Muzej Pounja i AVNOJ-a
u Bihacu, 1965, str. 271-273.
1
PREDAVANJE KATE
PEJNOVIC I JELE CUK
POVODOM PROSLAVE 8.
MARTA 1943. U LICI
:Zena davno prije i za vrijeme Jugoslavije, zajedno sa svojom bra·
Com, drugovima, oCevima i sino·
vima, snasala je duplo ropstvo,
radcla je isto kao i muskarac, bila
u tvornici, na polju iii rna gdje bilo, jos vise u kuci oko djeteta i
drugo. No njen rad je duplo manje placen i jos podcjenjivan, a
samo zato Sto je :Zena.
Pored svega njenog velikog rada,
izgledalo je da je zena od rodenja pa do smrti, kao po nekom
udesu iii nuZdi, ovisila o roditew
ljima iii muZu, srnatrana je kao
neka suviSna briga iii teret.
Nije bilo rijetkih slucajeva, kada
bi se rodilo zensko dijete, da se
gundalo s osjeCajem tereta i ne·
srece zbog toga. Prilikom udaje
vodilo se raCuna o imovini, spremi Sto je nosi sa sobom i t. d., o
svemu drugom, samo ne o stvarw
nim osjeCajirna, o onome Sto bi
trebalo. Jednom rijecju, trgovalo
se pri tom poslu i izvlaCio se profit.
Tko je kriv da vee stotine i stotine godina Zena Zivi u mraku i
neznanju, a da ni dugo vremena
nije bio jasan pravac kojim one
trebaju da podu. K.rivica za rapski polozaj zene je protunarodno
drustvo, koje se temeljilo na izrabljivanju i tlacenju, a najveca
zrtva toga tlacenja bila je uvijek
Zena.
Kroz historiju su se Cesto pojavljivale naprednije zene i razni
zenski pokreti, koji su nastojali
da Zene izvuku iz njenog ropskog
poloZaja. Ali svi ti pokreti nisu
mogli imati nekog narocitog uspjeha, jer nisu shvatili uzroke
toga ropstva, nisu znali na koji
ga nacin treba rijesiti. Ti zenski
pokreti smatrali su se da se borba zena sastoji u borbi protiv
muSkaraca, jer su oni toboZe svemu krivi. Muskarci su opet svoj
teski polozaj, nevolju i bijedu
iskaljivali na zeni. A glavni krivac i uzrok bespravlja i muskarca i Zene bio jc najkrvavije ugu·
Sivan od protunarodnih reZima,
kojima je to bespravlje islo u
korist.
J edino je Komunisticka partija,
od kada postoji, pravilno ocijenila polozaj zene i pokazala uzroke toga ropstva i put, kojim
ona treba da pode, u borbu za
svoje oslobodenje.
I prije 30 godina, na medunarodnoj konferenciji zena u Baselu,
1912. godine, Zene Citavoga svijeta
postavile su svoje zahtjevc za
slobodu, te politicku i ekonomsku ravnopravnost i izabrale 8.
mart kao medunarodni dan :lena,
kao praznik borbene solidarnosti
zena citavog svijeta. Taj dan je
uzet kao uspomena na prve velike demonstracije, na kojima su
ameriCke Zene tra:Zile ravnoprav·
nost. Od tada pa na dalje, napredne zene citavog svijeta pocele
su sve jasnije dizati svoj glas,
posle su putem, koji im je pokazala Komunisticka partija, boreci
se jos u prvom svjetskom ratu
protiv rata, bijede i glacli, pa dalje preko demonstracija i strajkova za ekonomsko poboljsanje, te
politicku slobodu i ravnopravnost
Zene.
Uza svu tu borbu Zena, ipak stalno se gledalo sa podcjenjivanjem
na zenski pokret, podcjenjivao se
pokret i stvarale se Citave teorije i iluzije, da Zena nije sposobna
za nikakav rad izvan kuCe, a najmanje da se mijesa u politiku, i
da je svaki pokret :lena bezuspjesan.
Medutim kroz ovaj rat, Zene su
dosle do svog pravog izrazaja,
one su se uzdigle u gorostasne
junakinje, koje se zajedno sa
n1uSkarcima bore protiv faSis tiCke nernani, protiv starih okova
i zajedno sa svojom vojskom i
narodom grade novu zajednicu,
novi svijet i svijetlu buduCnost.
Protunarodni reZimi u bivSoj Ju.
goslaviji nisu dali Zenama nikakva prava, za politiku nije smjela znati zena, dok su ti vajni politiCari na drugoj strani pripremali porobljavanje zemlje, pripremanje na klaonicu, na koju bi
vodili za svoje interese i djecu,
koje su majke sa tolikom mukom odgajale. Za tu i takovu politiku nisu smjele znati Zene, ni·
su smjele znati lavice, koje bi se
digle na nemilosrdnu borbu u
oclbranu svoiih mladih.
DoSlo je porobljavanje naSe zemlje, do koje je dovela njihova
politika, nastalo je klanje i ubi·
janje. Iz pocetka je to islo potajno, !judi su nestajali, a povorke srpskih zena izoblicene od
straha i sumnje u najgore i najcrnje, stajale su pred ustaskim
stanom i fasistickim komandama traZeCi odgovor na svoja pita·
nja: >>Gdje su?<c
97
�Poslije je nastalo rnasovno klanje
ne zavili u crno, mnoge rnajke
ostale bez djece, rnnoga djeca
ostala bez roditelja. Eto, to je
njihova politika, koja je progutala tolike narodne sinove, koja
Malu nevinu djccu su pred oCi~
rna roditelja na noZ naticali i je koStala toliko Zrtava.
rnaljern ubijali. Nije rijedak slu- Medutim kroz skoro tri godine
caj bio da su rnajke poput lavica borbe naroda za slobodu, narod
skakale na krvnike, zubima ih je, predvoden svojom Komuniklale i borile se do posljednjeg stickom partijorn, poceo voditi i
daha. Nema dovoljno rijeci da izgradio je svoju narodnu, istin·
se opiSu te strahote. Desilo se sku politiku. Kroz tu tesku i nanovo u historiji svijeta, najpod~ pornu borbu, patnje, Zrtve i stra·
lije od najpodlijega, najsramnije danja i zena je postala jednakood najsramnijega, da su masov- pravni Cinilac u druStvu, pa i u
no ubijali nevine Zene, starce i politici. Narod je skupo placao
djecu. Eto do cega je dovela iz- svoje iskustvo i dosao do saznadajnicka vlada sa kraljern na ce- nja, da nitko drugi ne rnoze volu i njihova politika. I sva pomoc, diti narodnu politiku, nego sam
koju je ta vlada iz Londona pru- narod. I suviSe je suza proliveno,
zala, kroz ove strahote bila je mnoga su majCina srca zakrvari·
parola ))Cekajte«. No Cekati se Ia, i suviSe su zene prepatile, dok
nije moglo. Na poziv Komuni- su dosle do saznanja, da nitko
sticke partije narod se je digao drugi nema prava i ne smije go·
u borbu, digle su se u borbu i spodariti sudbinom njihove djezene. Izdajnicka vlada upotre- ce i njih, ncgo one, sa svojim na·
bljuje sada drugu taktiku, orga- radom, sa svojim najboljim, najnizira DraZine bande, koje sada najprednijim sinovima i kCerima
kolju hrvatsku djecu i hrvatske i svojorn vojskom.
zene. Pored rnnogih primjera tko No ipak se postavlja pitanje, sta
jos ne zna za strasni pokolj 170 ocekuje zena od ove borbe, i kahrvatskih Zena i djece u Gatu u kva su prava, koja ona tra2i? Sta
Dalmaciji, koje su pale zrtvom znaci oslobodenje zene?
cetnickih zlikovaca. No ni te zrt- 1. Ocekuju punu politicku slobove nisu bile dovoljne. Izdajnicka du, kao ternelj ravnopravnosti i
vlada i kralj idu dalje, sve te potpune slobode zene. :l:ene ne
bande se povezuju: Cetnici, usta- 1nogu dozvoliti, da se ponovi stase, Macekovi agenti, Rupnik pod ra patnja i rnuka, da se ponove
pokroviteljstvom vlade i kralja, nova krvoproliCa i ratovi. Kasno
organizirajuCi rat - protiv ko- je bilo zenama Njemacke u ovom
ga? Ne protiv okupatora, nego, ratu lijegati na tracnice, kad su
zajedno sa okupatororn protiv im odvezeni sinovi u sigurnu
naroda, koji se digao u borbu za smrt na Istocni front. Kasno je
svoj Zivot i za svoju slobodu.
bilo talijanskim rnajkama traziti,
Eto, to je pravo lice njihove poli- da se povrate njihovi sinovi, kad
tike, zbog koje su oni mnoge Ze- su vee posla ti na klaonicu za tui ubijanje, a na stratiSta odvodili
su malu djecu, zajedno sa njihovim majkama.
98
de interese, da ubijaju i budu
ubijeni. Kasno je bilo srpskim
i hrvatskim majkama traZiti i
proklinjati ustaSe, Cetnike, Nijemce i druge, da im kazu gdje
su im njihovi sinovi, oCevi, muzevi, proklinjati i suze liti, kad
njih nije vise bilo. Zar dozvoliti
da se ikada viSe ovo povrati? Zar
maZe tko da kaZe jo.S, da za Zenu nije politika? Zcna nije viSe
automat ni rnaSina da rada djecu, a drugi da ih baca na svjetske klaonice i gdje to zatreba.
Zena je postala svijesna i ona Ce
uzgajati svoju djecu, ali baviti se
politikom i zajedno sa svojim
narodorn i vojskom, odlucivati ce
o sudbini svoje djece i starati se
o izgradnji za daljnji razvitak
sve ljepse i sretnije buducnosti.
Vee danas vidirno zene u AVNOJ-u i ZAVNOH-u, u najvisim narodnim predstavnistvirna, u NOOima gdje one zajedno sa svo·
jim narodom i vojskorn cuvaju
tekovine dosadasnje borbe i stvaraju novu buducnost. Lijepo je
rekla jedna zena iz Smiljana, koja je izgubila tri sina u NOB »i
krv rnoje djece bi me proklela
kada bi sjela skrstenih ruku i ne
bi se i dalje borila i cuvala ono,
za Sto su moja djeca i Zivot dala«.
Tko kaze da to nije politika, kada zene postavljaju pitanja: »Sta
je sa drugim frontom, napreduje li Crv. armija ?cc, iii kad uzvikuju: »Ne Cerna izdajniCku vladu
i kralja, hocerno federativnu Jugoslavijucc, »Zivio drug Titocc itd.
Tko moze da kate danas, sta ce
politika Zenama!
2. :l:ena se bori kroz NOB i za
puna ekonornska i socijalna pra-
va. Zasto da se njen rad podcjenjuje, za.Sto da radnice za isti rad
dobivaju duplo manju nadnicu,
zaSto da seljanke, pored tolikog
njihovog rada ovise o roditeljima i muZu, zaSto cia se prilikom
udaje trguje i spekulira i poigrava sa njenom sudbinom. Zena je
sposobna cia isto radi kao i mu·
Skarac, pa joS i viSe, i treba da
joj se taj rad i prizna. Sarno preko ekonornske slobocle mogu se
izbjeCi razne braCne razmirice i
nesreCe, samo preko ekonomske
slobode, vodeCi raCuna same o
osjeCajima, moZe se stvoriti sre·
tan brak, a onda i sretan Zivot, i
Z.ene i muSkarca.
3. Zena je sposobna ne sarno da
radi, veC i da uCi i nauCi isto kao
muskarac. Pored tolikih skola,
koje su postojale, Zene su ipak
ostajale nepismene, nije im se
posveCivala paZnja i onemoguCavalo se da se :Zene i kulturno ra·
zvijaju, iako su imale sposobnost.
Kroz teske dane NOB, od dojuCe nepismenil1 Zena, razvili su se
divni rukovodioci, koji ni malo
ne zaostaju iza rnuskaraca. Do
juce nepisrnene zene piSu danas
clanke, pjesme, glume itd.
4. Zena se bori i za svoj zdravstveni poloZaj, na koji se do sada
malo ili nikako nije pazilo. Poznato je da su Zene, za vrijeme
trudnoCe, izbacivane sa posla i
bacane na ulicu bez kruha, dok
su seljanke radile najgrublje po·
slave do kraja poroda, da se morale ustajati drugi dan iza poroda, a o lijeCniCkoj pomoCi i porodiliStima da se i ne govori. Take
se postupalo sa anima koje su
stvarale novi svijet, a o djeci, koja su se rodila, pogotovo se nije
vodila briga, i nitko se nije brinuo osim majke. Medutim posli-
je 20 godina, kada je od toga
djeteta stvoren covjek, pod najtcZim uslovima i brigom roditeljskom, majke nisu viSe bile gospodar svoje djece, nego su s
njima gospodarili drugi, gonili ih
na klaonicu, ratove itd.
U SSSR-u jedino je rijeseno to
pitanje sa Citavom mreZom besplatnih porodiliSta i lijecnicke
pomoc'i, djecjim jaslama, vrtovima, te pravom plaCenog odmora
Zeni za vrijeme trudnoC:e. To je
Cak u SSSR·u i ustavom zagarantirano. Nikome se u SSSR-u ne
posvecuje tolika paznja i briga
kao majci i djetetu. Znaju to na
hiljade naSih Zena i one se za to
i bore.
Govori se o ravnopravnosti, Citave teorije o tome priCaju, neprijatelji zloupotrebljavaju i igraju
se sa tom rjeCju, praveCi razne
avanturistiCke planove o nekom
diktatorstvu Zene, prostitu::ranju,
slobodnoj ljubavi i t. d.
Sta je ravnopravnost i Sloboda
Zene? To je ostvarenje gore navedenih tocaka, koje ce zenu uzdignuti na visinu, na kojoj nikad
nije bila, na visinu Zene Covjeka,
najsretnije majke, najbolje drugarice, najrnoralnije zene. Ostvarenje ovoga ne samo da ne ide
na Stetu rnuSkarca, nego u korist
ne same muSkarca, nego i Citave
zajednice i druStva.
Zene saCinjavaju polovinu naroda, i ne voditi o toj polovini racuna, nego zapostavljati njihovu
slobodu i ravnopravnost znaCi ne
ostvariti punu demokraciju druStvene zajed.nice.
Kroz NOB :lena je prokrCila sebi
put i posla putem, koji joj je jedini osvijetlila Komunisticka partija. Zato danas Zene Cvrsto stoje uz KomunistiCku partiju, i nema toga, tko ih maZe odvojiti od
nje i od puta, kojim su one posle i borbe, kojorn je posao sav
naS narod.
SMRT FASIZMU -
SLOBODA NARODUI
Kata P. i lela
1
c.1
Kata PejnoviC i Jcla Cuk
Arhiv IHRPH -
original teksta
u cjelini
Izvod: Zena u borbi, list Saveza :Zen-
skih drustava Hrvatske, br. 3 1955,
str. 3
Zene Hrvatske u NOB, I, Glavni
odbor Saveza Zenskih druStava Hrvatske, Zagreb, 1955, Dok. 156, str.
243 (Stampano u cjelini bez kraCe-
nja)
99
�NAs PUT ZA JAJCE NIJE
BIO LAK
Put nas za Jajce nije bas bio taka lak, bilo je i nevremena i teskih prelaza kroz okupiranu i poluokupiranu teritoriju. Kad smo
dosli u Livno docekao nas je
Dalmatinski korpus, kome je tamo bilo sjediste. Tamo su nas
docekali, castili, okrijepili cajem,
jelom i hranom i ugrijali smo se.
Mogu reCi da je organizacija za
smjestaj bila dobra. U Livnu smo
morali da ostanemo nekoliko dana zbog zasjedanja ZAVNOBiH-a,
koje je odriano u Mrkonjic-Gradu. Onda smo krenuli u Jajce.
Tu u Livnu Culi smo Zalosnu vijest, da je poginuo Lola Ribar.
Na nas je to ostavilo jako tezak
utisak. Bas to jutro zajedno smo
razgovarali i izljubili se na polasku sa Lolom, i ubrzo, za k!·atko
vrijeme, saznali smo da je poginuo. I to kakav dobar drug, rukovodilac omladine Jugoslavije,
komunista. Nema onoga ko nije
zalio za njim od drugova - i
Tito i svi.
U Jajcu organizacija je hila dobra i zasjedanje je pocelo. Jajce
je bilo bombardovano viSe pula
prije nego Sto smo doSLi, pa smo
bili oprezni.
0 samom znacaju zasjedanja ja
ne bib mnogo govorila; znaCajno
je da je osnovana privremena
vlada i da je zabranjen povratak
staroj vladi i kralju u zemlju, a
to je ono zbog Cega mi je srce
najviSe raslo. Odluke koje su donesene, to je sve istorija zabilje~
zila. 0 tome ja ne bih ovdje govorila.
100
Poslije zasjedanja isli smo na
sprovod Loli. Ne mogu da ne po·
menem predsjednika Ribara, koji je bio predsjednik AVNOJ-a, i
njegovo junaCko dr.Zanje na samom zasjedanju. On je zatra:Zio,
kada je Cuo da je Lola poginuo,
da Jurica dode na zasjedanje u
Jajce. Onda mu je drug Tito morae reCi da je Jurica poginuo prije mjesec dana. On je imao toliko snage da je rukovodio citavo
vrijeme zasjedanjem AVNOJ-a
kao predsjedntk.
J edino kada je dosla omladina,
predstavnici Centralnog komiteta
Narodne omladine, da pozdravi
zasjedanje AVNOJ-a, onda se malo povukao, izi.Sao na zadnja vrata~ ali se ipak brzo vratio unutra.
Sam sprovod je bio tuzan i Lolu
su odvezli, ne znam taC:no u koje mjesto, jer su se bojali ako
neprijatelj dode u Jajce da ce mu
i kosti iskopati.
Poslije smo bili u peCini kod
Tita na prijemu i tamo smo se
dosta zadriali. Tito nas je tamo
Castio, razgovarao se sa svima nama, slikao se sa svim delegacijama Hrvatske, Slovenije, Srbije ...
Mi smo se zatim vraCali natrag,
htjeli smo ici istim putem kojim
je dosla hrvatska i slovenacka
delegacija, medutim kad smo dosli blizu Bugojna, dosla je vijest
preko vojske da su se Svabe rasplinule oko Srba i prelaze ovamo za Bosnu. To je granica Bos~
ne odnosno Bosanska Krajina. U
Bugojnu smo ostali jedan dan i
morali smo se vratiti natrag za
Jajce, a zatim preko Mrkonjic·
Grada za Kljuc. Usput smo narodu govorili o zasjedanju i objas-
njavali odluke koje su donesene
uvijek vodio drugu politiku, imao
Onda sam dosla u Bosansku Kra-
na njemu.
je namjeru drugu, a doSao je k
jinu i tu sam se stvarno osjeCala
kao da sam u Lici. NaiSla sam na
Ja sam u to vrijeme bila predsjednica AF2:-a Jugoslavije. Na
n1ene je ostavio snaZan utisak
taj susret s narodmn - svuda
su nas Castili li toplo -primali.
Svuda se cula pjesma: »Kralju
Petre, -necemo te amo, tvoja djela dobra nTi paznarno ... <t Bilo je
to vcHko zadovoljstvo Cuti narod.
Od Grmeca je trebalo iCi prema
Baniji, ja sam tim putem veC ra~
nije dva pula prelazila, a prelaz
nije bio jednostavan. Vee je veliki dio Banije bio osloboilen, osim
Kostajnice, Dvora i Petrinje i nekih drugih centara. Sela su bila
oslobodena. Na jednom prelazu,
koji je bio veoma tezak, trebalo
je preCi cestu, prugu i Unu, morali smo se prebaciti skelom iii
camcem, a neprijatelj je bio oko
jedan kilometar udaljen. Oni su
driali jedno brdo, kotu svoju, a
druga je bilo malo niZe i mi sad
treba tu da predemo. Ja sam govorila da mi zastanema ondje
gdje smo hili obavijeSteni o polo~
zaju neprijatelja, jer neprijatelj
nije imao hrabrosti da se dugo
zadrzi na jednom mjestu, posto
je ovo Krajina, vojska, tu su partizani, heroji naSi, neCe oni lako
omrknuti ovdje. Preko dana su
usli u nekoliko sela i tamo harali
i povukli se kad su vidjeli da ce
brzo naC. Mcdu tim~ neki nisu stali na to stanoviSte i >komanda
je pala da se ,mi vratima opct u
neko drugo mjesto, cijeg se imena ne sjeCam. Tamo sma preno~
6ili i sutradan smo presli.
Magla bih i ovo reCi, sjeCam se
dobra Magovca i on je bio izabran u Nacionalni komitet. On je
nama. Mislio je da ce Macek do·
ci, i da ce to drukcije ici, da
nece Tito, vojska i Partija biti
na celu ove zemlje, !judi koji krv
liju, da nece svi narodi Jugoslavije biti pod jednom zastavom
-bratstva i jedinstva. On 'Se jo-S
uvijek nadao da Ce se vratiti Cet·
nici, da Ce se vratiti kralj Petar,
da ce se vratiti macekovci. Onda
se on malo oko mene vrtia i pitao me o tome, ali se na vraga
namjerio. Kad sam vidjela sta on
hoce i kad smo presli u Baniju,
ja sam mu govorila kaka je to
strasno, i kad je vidio kako je tu,
uplasio se da ne padne ustasama
u ruke. Tu je pruga, tu je Una,
tu je cesta, tu je neprijatelj, a
mi moramo proCi, joS sam ja
njega prestraSila; bio je straSljiv
kao vrag.
Tada smo presli u Baniju. Tu
smo zanoCili u prvim banijskim
selima. Tu nam je reCeno da neko ostane na Kordunu, neko na
Baniji, a neko da se vraca u Liku, u razne krajeve, da se objasnjava Drugo zasjedanje. Ja sam
imala zadatak da ostanem na Baniji i Kordunu.
Medutim, na Banijc i Kordunu
je bila ofanziva tako da nisam
uspjela da se tamo prebacim.
MaZe se reCi, Sto se tiCe Bosanske Krajine, da je to herojski narod. Ja sam tamo dosta radila i
hila povezana i sa vo jskom, akruZnim kom.itetirna i radila sam na
okupljanju zena. Kada sam otisla iz Like, bilo mi je zao sto sam
ostavila Liku. Bilo mi je zao i da
ostavim i moj Okruzni komitet.
istu borbenost, na istu onu snagu
vojske; organizacije niCu, razvija
se narodna vlast, tako da sam
Zivjela isto kao i u Lici.
Kako je poznato, u Bosanskom
Petrovcu je odriana Prva konferencija Zena Jugoslavije i ja sam
tamo izabrana za predsjednicu.
Jasno, da je to bio jedan veliki
i odgovorni zadatak. Bojala sam
se da tom zadatku necu mod da
adgovarim, jer rad sa Zenama
nije Iak. Tu se nailazi i na nepismenost. Ja sam imala sreCu
utoliko sto sam stvarno bila masovik, okupljala oko sebe gdjegod sam mogla i postavljene zadatke izvrsavala.
Teren moj je bio Bosanska Krajina, Kordun, Banija i Lika, Bjelovar i Cazma. Kad sam iSla po
tim konferencijama, prelazi su
hili jako teski, negdje sto bi rnagao da predeS za dva dana, moras da izgubiS 15 dana - nepri·
jatelj spreci prolaz.
Sjecam se narocito jedne konfe·
rencije, oblasne, u Bosanskoj
Krajini, a pamtim ih puna. Bilo
je to 1944. godine iii 1943. Ta
konferencija je bila na takvoj visini, taka sna:Zna! Koliko se :lena
okupilo i u redovima vojske, i u
pozadini na radu. Na toj konferenciji koja je odriana u Hasanima, prisustvovao je drug Duro
Pucar Stari~ i astali drugovi.
Mogu reci da su zene Jugoslavije
dale svoj veliki udio u NOB-u,
aktivno uCestvujuCi na svim sektorima Zivota - bareCi se u jedinicama iii radeCi u pozadini sve
one teske i neophodne poslove
koje je situacija nametala. Otuda je Partija od Centralnog komiteta Jugoslavije pa preko svih
svojih organa, pasvetila tome naroCitu painju, shvativsi veliki
znacaj ucesca zena u borbi i revoluciji.
Nasa organizacija kao i ostale radile su na bratstvu i jedinstvu naroda; pod tom zastavom je vodena borba i pobjeda je postignuta.
Mi smo ulagali ogromne napore
u radu na neoslobodenom teritoriju. Stvarali smo odbore zena na
neaslobadenim terenima, zatim
odbore narodne vlasti, tu i tamo
partijska jezgra u kojima su radile i djelovale zene, - sve je to
mnogo doprinijelo zajednickoj
borbi i pobjedi. Da ne govorimo
o sakupljanju sanitetskog materijala i oruija, robe, hrane itd.
Rad na neoslobodenom terenu nije bio lak i tamo smo slali najbolje i najaktivnije omladinke i
zene. Mi smo tu izgubili dosta
kadra, na primjer predsjednika
omladine za Liku, iz Otocackog
kotara. Ti su zadaci bili teski, a
bilo je sve cinjeno za pobjedu.
Pejnovic, Kata
Taka je rodeua nova Jugoslavija,
Kultura, Beograd, 1963, str. 62-65
101
�GOVOR KATE PEJNOVIC
NA Ill ZASJEDANJU
ANTIFAsiSTicKOG VIJECA
NARODNOG
OSLOBODENJA HRVATSKE
Franjo Mraz, U selu
102
KATA
PEJNOVIC:
Drugovi!
Hrvatski sabore! Drago mi je da
mogu na ovoj historijskoj sjednici kazati par rijeci.
NaSe junaCke Zene Jugoslavije
pokazale su da nisu pognule Siju
pred fasistima. Kada je KomunistiCka partija pozvala narod na
ustanak, one su se digle poput
lavica. Kada su faSistiCke zvijeri,
svabe, ustase i Talijani poceli da
unistavaju njihovu djecu i njih
same, one nisu ni 1n:nute Cekale,
nego su na poziv KomunistiC:ke
partije zajedno sa svojim naroclom stupile u redove Narodnooslobodilacke fronte i vee tri godine sc nalaze u borbi s puskom
u ruci ili rade u pozadini pomaZuCi svoju vojsku. One nose hranu na frontu, sakupljaju sve sto
je potrebno i pomaiu vojsku na
sve nacine. (PI j e s a k.)
DrugovU HoCu da naglasim da su
u Hrvatskoj najviSe stradale srpske majke. U Hrvatskoj je prijetila opasnost istrebljenja Srba.
Ustaske zvijeri pocele su da istrebljuju srpski narod. Kada je
najveca opasnost prijetila nasem
narodu i kada su ustaSke zvijeri
punili jame na Velebitu i sirom
nase zemlje ljesinama poklanih
!judi, izdajnicka vlada iz Londona porucivala je da cekamo, iako
nije bilo do cekanja. Otvoreno
da kazem, stara Jugoslavija bila
je tamnica naroda, a naroCito nas
Zena. Danas na.Se Zene rade u
svim arganizacijama, a naraCito
u svajaj organizaciji AntifaSistiCkoj fronti zena, koja broji stotine hiljada Zena, kaje su se uzdigle i politicki i vojnicki i koje se
nalaze na duZ.nastima paCev od
mjesnih organa vlasti pa do Nacionalnog komiteta. ZahvaljujuCi
nasoj slavnoj junackoj Partiji,
koja je otvorila put nasim zenama, ni,kada ih viSe ne Ce ugnjetavati nikakovi pratunarodni reZimi i izdajnici, koji su i doveli naS
narod do ovoga. (P 1 j c s a k.)
Drugavi i drugarice! Govorim to
zato, Sto veC tri godine rata ani
stalno raspiruju mr:Znju izmectu
srpskog i hrvatskog naroda. :Zelim da kaZem, da su naSe Zene
zajedno sa slavnam Narodno-oslobodilackom vojskom i partizanskim odredima mnogo pridonijele u stvaranju jedinstva srpskog
i hrvatskog naroda. Nisu naSc
srpske zene mrzilc zbog ustasa
hrvatske zene. One su znale razlikovati ustase od postenog hrvatskog naroda i pozvale su hrvatske
zene u borbu pa su se one i odazvale. Kasnije su uz hrvatske i
muslimanske majke prolile mnogo suza zbog zvjerstava Cetnika
i agenata akupatora.
Drugovi i drugarice! Ja.S nisu
prosla stradanja od njemackog
faSizma i njegovih slugu, ustaSa
i cetnika. Oni danas vide da stoje
pod udarcima Crvene armije, pod
udarcima nase Narodno-oslobodilacke vojske, nasih saveznika, da
stoje pred smrtnom opasnoSCu.
Zato danas gdjegod mogu upadaju u nasa sela, ubijaju nas narod,
bacaju djecu u vatru, siluju naSe Zene. I danas naS narod ima
puna pravo da trazi, jer vodi borbu tri godine, da se otvori druga
fronta od strane saveznika, da se
na taj naCin skrati rat i smanje
bezbrojne zrtve. (Burn i pI j es a k.)
Drugovi! Borba i junastvo a i
stradanja naSih naroda kroz tri
godine teskog i krvavog ali slavnag rata i svi uspjesi naSe junaCke vojske i naroda u pozadini,
koji je Cvrsto organiziran u Narodno-oslobodilackoj fronti, dobili su najsvjetliju krunu na II. zasjedanju AVNOJ-a. Nitka nije bio
sretniji od naSih naroda na oslodenom i na neoslobodenom teritoriju, kada se saznalo za oclluke
II. zasjedanja AVNOJ-a. Ja, drugovi, mogu punim pravom da kazem, da stotine i stotine hiljada
rascviljenih majki i rascviljenih
srdaca ni.Sta nije moglo umiriti.
da niSta nije moglo taka zalijeciti njihove rane kao odluke II.
zasjedanja AVNOJ-a i osnivanje
Nacionalnog komiteta oslobodenja Jugoslavije. Zato nasi narodi,
ispaceni narodi Jugoslavije i sve
naSe Zene punim pravom traZe
priznanje naseg Naciunalnog komiteta~ naSe prave istinske vlade.
Ja bih time zavr5ila. Da kliknemo:
:Zivjela Antifasisticka fronta zena! (z i v j e I a!)
Zivjela slobodna federativna Jugoslavija! (:1: i v j e 1a!)
Smrt njemackim okupatorima!
(S m r t i m! PI j e sa k.)
Pejnovic, Kata
Tre6e zasjedatzje AntifaSistiCkog vijeCa narodnog oslobode11ja Hrvatske (8-9. svibnja 1944), Zagreb,
1950, str. 33-34
103
�PISMO KATE PEJNOVIC
OKRUZ:NOM KOMITETU K. P. H-a KORDUNA
Dragi drugovi, ja sam stigla zdravo u Liku, te vam se jav/jam sa
par rijeci.
te/ila bi da mi javite, kako je proslo savjetovanje O.A.F.t., jeli
uspjelo iii nije. Ako je uspje/o, nastojte da se sad, sto brze odrze kotarska savjetovanja, da se taj rad pokrene i zatalasaju sve mase Z.ena kroz
org-ju AFt, u J.N.O.F., to ce drugovi mnogo znaCiti za opceniti rad kod
vas, posto danas mi imamo, najveci broj, kako u ostalim krajevima,
tako i na Kordunu zenskog svijeta u pozadini. Radite cvrsto na tome da
se taj rad pokrene i da se zene zatalasaju, te zainteresuju za resavanje
svih problema koji stoje pred nama. Treba pokrenuti zene, da idu na
svaki sastmzak J.N.O.F., gdje se proucavaju odluke II. zasjedanja
A.V.N.O.J i III zasjedanje Z.A.V.N.O.H, da one sa punim ucescem mogu
da ucestvuju u izgradnji nase nove Federativne drzave.
To drugovi sve ovisi od vas, partija nasa svagdje /reba da punom
snagom pomogne rad svih antifasistickih org-a, to je drugovi glavni rae/
nase partije.
Pozabavite se vise sa proucavanjem cirkularnog pisma C.K.K.P.J po
pitanju AFt te dajte puno uputstva po tome K. Komitetima, isto tako
i sa ostalom stampom u vezi stim.
Kako inace dmgovi? cujem da se dezerteri vracaju natrag u svoje
jedinice. Kada je vojnicka i politicka situacija za nas odlicna, zato
treba da u masama sve objasnimo, da nemaju narodni neprijatelji svog
paklenog uticaja na nas narod. Sta bi oni radili, da su njihove prilike
ovakve, i ako je u usta!iko-cetnickim redovima nastala velika
demoralizacija, oni u narod idu sa svojom propagandom i td.
Pisite mi drugovi, ja ono vreme dok sam kod vas hila, pricali smo
o svemu, zelila bi i dalje da imamo pismene veze, dok se opet ne
sastmzemo.
Pozdravi te mi sve drugove i drugarice u va5oj kuci. Kako si ti
druze Ivo? pa Mane, Dusan i svi skupa pis te mi, znam da nije do
piskaranja, ali ipak nije losa ni ta veza, ipak smo neko vreme zajedno
hili neznam, jesam li vam se sto zamjerila, mozda sam hila kad i kruta,
pa me nzozete po tome i kritikovati tl pismu.
Primite kom pozdrav
Kate
Smrt njemackim okupatorima i njihovim pomagacima.
Fakslmile prve stranice plsma Kate Pejnovlc OkruZnom
komltetu K.P.H-a Korduna
104
105
�SEUAcKE ZENE GLASAT
C:E ZA REPUBLIKU
Htjela bih nakon velikog oslobo~
dilaCkog rata i pred izbore za
Konstituantu da kaZem nekoliko
rijeCi o seljaCkoj Zeni i o tome
Sto smo n1i, borcCi se u oslobodi·
laCkom ratu, izvojevale sa svojim narodom, i Sto za nas i za
naSu buduCnost znaCe izbori za
Konstituantu.
Najprije Cu se dotaCi ropskog Z;ivota nas seljaCkih Zena prije rata. Sve smo mi ilnale teZak Zivot. Neprekidan i naporan rad
pratio nas je iz dana u dan. NaSe
Zuljevite ruke radile su zajedno
s naSim muZ.evima, sinovima, braCom, sve poljske poslove: orale,
sijale, kopale i spremale ljetinu,
proizvodile hljcb i ostalu hranu,
dakle radile smo korisne poslove. Pored taka teSkog fiziC.kog
racla koji je :lena snosila, govorilo se, da seljaCka Zena nije sposobna, nego sarno da Cuva kuCu i
racli kucni posao. Ne treba joj
ni osnovne skole, nije joj potrebno da zna Citati i pisati, ana je
glupa, itd. NaSi najbliZi govorili
su da je kuCni posao lagan, da
ne oduzima mnogo vremena i da
pored njega treba raditi poljskc
poslove. SiromaSna i srednja seljanka morala je racliti i kucni i
poljski posao. Kucni posao traZio je rnnogo vremena, trebalo je
toviti svinje, musti krave, uzga·
jati zivad, pored krpanja i pranja kuhati. Sve jc to seljacka ze-
na rnorala trkom svr.Savati, narcCite preko ljeta, a ni zimi joj ni·
je bilo lako - trebalo je plesti,
tkati, itd. Uza sav teski rad ra-
106
dati i odgajati djecu i to bez lijecnicke pomoci.
Zenu, koja je toliko toga stvarala, nazivali su glupom i potcjenjivali na svakom koraku. Pored
svega njenog velikog rada izgledalo je, da je :lena ocl rodenja pa
do smrti, po nekoj nuzdi, ovisila
o roditeljima ili muZu i smatrana
je kao neka suviSna briga i teret.
Nije bio rijedak slucaj, kacl bi se
rodilo Zensko dijete da se gundalo i primalo ga se kao teret.
Tko je kriv, da je dugi niz godina Zena Zivjela u mraku i neznanju, i da joj clugo vremcna nije
bio jasan pravac kojim mi trebamo da krecemo da bi se oslobodile. Krivicu za ropski polozaj
Zene snose protunarodni reZimi,
koji su se temeljili na izrabljivanju i tlacenju, a najveca zrtva tOga tlacenja bila je zena.
Nismo imale nikakva prava, a
najmanje cia ocllucujemo o sudbini svoga naroda.
Kroz oslobodilacku borbu pored
radnica i radnih intelektualki, seljaCka Zena se najmasovnije odazvala u borbu, rame uz rame sa
svojim narodom izvojevala sva
prava koja joj pripadaju. Pitala
bih ja one koji su ogradivali zenu ocl svega, da li bi bilo potpunog ustanka da u njernu nisu
uCestvovale i Zene? Da li bi bilo
bratstva i jedinstva, da ga najsvesrdnije nisu sprovodile Zene?
Da li bi bilo jedinstvo fronta i
pozadine, da ga nisu ostvarile i
zene? Svega toga ne bi bilo. I
jos to nije sve. Mnoge ad nas su
borci i borile su se na frontu, ili
su ljekari, bolnicarke, politicke
aktivistkinje, i taka boreci se ad
prvog dana borbe uzivamo sva
prava. Ta smo prava izvojevalc i
ta narn prava niko ne maZe oduzeti. lzvojevale smo i pravo glasa,
da biramo i da budemo birane, i
ravnopravni smo Clanovi narodne vlasti i Cak u najviSim drZavnim organima. Punopravno smo
sudjelovale kako ce se urcditi naSa sretnija zajcdnica Hrvata,
Srba, Slovenaca, Crnogoraca, Makedonaca i drugih gradana J ugoslavije. I seljaCka Zena u savezu
sa Zenom radnicom i radnim intelektualkama kroz ovu natcovjeCansku borbu nauCila je mnogo
i dosla do spoznaje tko su nam
ncprijatelji, a tko prijatelji. Seljacka :lena ucila je kroz borbu
Citati i pisati, kao i to kako i zaSto treba da se bavi politikom.
Evo sto jedna ad mnogih piSe:
»Drage drugarice, evo ja pod moje starije godine nauCila Citati i
pisati u borbi, sto mi prije niko
nije omoguCio, najsretnija sam
kada znam napisati: dolje kralj
i monarhija i da se viSe nikad ne
povrate.<c
Neka ne misle viSe ostaci reakcije u zemlji i van zemlje na celu
sa kraljem i Macekom, da ce vise ikad moCi voditi zaplotnjacku
izdajniCku rabotu nad naSim narodom, kao sto je to nekad bilo.
Mi seljacke zene dosle smo do
spoznajc otkud i s koje strane je
seljaCka Zena hila rob, zaSto smo
podnijele one strahote u 1941.
godini.
Eta, mi smo u Jedinstvenom
frontu u zajednici s radnicirna i
intelektualkama izvojevale sva
prava. Tko maze jos i danas da
kaze, da za seljacku zenu nije politika?
Tko moZe danas da kaZe, da slobodna Zena maZe dozvoliti, da se
ikad povrate stare rane i patnje
Zene i naroda uopCe i da nastanu
nova krvoproliCa i da Zcna ostane
opet bez svojih najmilijih. Nikacl
viScl
Dockan je bilo i Srpkinjama i
Hrvaticama traZiti njemaCke, Cetnicke, talijanske i ustaske komande, pitati gdje su im sinovi
i braCa, kad njih viSe nije bilo.
Zar dozvoliti cia se to ikad povrati?
NeCe viSe Zcna da ju vade oni
pokvareni ljudi, koji su nan1 tolike zla nanijcli i tolike majke u
crno zavili. Mi smo danas najbudnije kome Cerna da damo
svoj glas i 11-tog novembra izlazimo na izbore za Konstituantu,
na kojirna Cerna okruniti sva naSa velika djela izvojevana u borbi.
"Dat cemo svoj glas za TITA i
Republiku.«
oZIVJELA FEDERATIVNA
•ZIVIO MARSAL TITO!~
JUGOSL\VIJA!«
Ocllomak iz govora Kate Pejnovic
na Radio Zagrcbu - objavljeno:
lena tt borbi, list AF2 Hrvatske,
br. 20, 1945, str. 4.
GOVOR KATE PEJNOVIC
NA RADIO PARIZU
29. novembar ostat Ce u istoriji
svih naroda Jugoslavije kao najveCi praznik. Na taj dan 1943. godine u Jajcu pod zastitom Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije sastali su se izabrani predstavnici naroda Srbije, Hrvatske,
Crne Gore, Slovenije i Makedonije da ozakone krvlju iskovano
bratstvo i jedinstvo svih naroda
Jugoslavije. Sastali su se da udarc temelje novoj demokratskoj
federativnoj Jugoslaviji. Istorijske odluke na Drugom zasjedanju
AntifaSistiCkog vijeCa Narodnog
oslobodenja Jugoslavije, svi narodi Jugoslavije pozdravili su i
docekali taj dan sa velikom radoscu. U odlukama o federativnonl uredenju narodi Jugoslavije
vidjeli su garanciju svoje sopstvene sreCe. Drugo zasjedanje
AVNOJ-a jos vise je dalo poleta
narodhna Jugoslavije za odluCnu
borbu protiv faSistiCkih okupatora i novi borci punili su redovc naroclnooslobodilacke vojske.
Sest mjeseci poslije oslobodcnja
cijele Jugoslavije, naSa privremena vlada odrlala je slobodne i
tajne izbore, na kojima je lista
Narodnog fronta, lista najveCeg
nasega sina Marsala Tita, dobila
ogromno povjerenje svih naroda
Jugoslavije.
Oko 85 posto glasalo je za prOgram Narodnog fronta. Na ovim
izborirna izabrani su narodni poslanici. Poslanici sastaju se danas
na Prvom zasjedanju Ustavotvorne skupstine J ugoslavije, da danesu istorijske odluke o konac-
nom uredenju naSe drZave o Republici. Danas narocli Jugoslavije ponovno preZivljuju veliku raclost koju su osjecali 29. novembra 1943. gocline. Ali clanas mnogo veCu i snaZniju, jer se konaCno ostvaruju svi oni icleali radi
kojih su nasi narodi poSli tako
nesebicno u borbu protiv fasizma, clajuCi za danasnju sloboclu
preko milijun i sest stotina hiljada zivota svojih najboljih sinova
i kCeri.
Danas, ja se nalazim na .rvlcdunarodnom kongresu Zena u Parizu kao delegat jugoslavenskih zcna. Kada sam poslije Drugog zasijedanja AVNOJ-a, na kome sam
kao narodni poslanik iz Hrvatskc
prisustvovala, prolazila s naSom
vojskom kroz Bosansku Krajinu,
Baniju i Kordun, narod, ko ji je
Cuo za istorijske odluke u Jajcu,
sa neopisivim oduSevljenjem su
nas doCekivali i pozdravljali i darivali novim darovima. Na danaSnjem zasjedanju UstavotvonlC
skupStine ne mogu prisustvovati
kao izabrani poslanik Hrvatske,
zbog odsustva. Ali ja znam, da
narodi J ugoslavije i danas preZivljuju ogromnu radost, koju i ja i
sve naSe delegatkinje delimo sa
svim naSim narodima.
Mi Zene J ugoslavije Cule smo na
Medunarodnom kongresu Zena o
borbi Zena protiv faSizrna u svim
slobocloljubivim zemljama. NalazeCi se u prijateljskoj Francuskoj, mi smo osjetile ljubav i razumijevanja francuskih Zena za
naSu zcmlju. Francuske Zene u
borbi protiv faSizma uCestvovale
su aktivno i isto kao i Zene Jugoslavije imale su kao primjer herojstvo sovjetskih Zena. Mi srno,
107
�nalazeCi se u Francuskoj, preko
francuskih Zena osjetile radost
francuskog naroda Sto se danas
u Jugoslaviji ostvaruje prava,
istinska demokracija, za koju su
se narodi Jugoslavije, zajedno sa
narodima Sovjetrs-kog Saveza Engleske, Amerike i drugih demokratskih zemalja toliko borili.
:liVID 29. NOVEMBAR, VELIKI PRAZNIK
SVIH NARODA JUGOSLAVIJE!
ZIVJEL\
DEMOKRATSKA
FEDERATIVNA
REPUBLIKA JUGOSLAVIJA!
Gover je adrian u povodu skup.Stinskih izbora na kojima su se
narodi Jugoslavije opredijelili za
Republiku, 29. XI !945. a za vrijcme
boravka Kate PcjnoviC u Parizu,
kao Clana jugoslavenske delcgacije
Zena na osnivaCkom kongresu Mednnarodne Demokratske Fedcracije
2ena. Govor je snimljen na gramofonsku ploCu i deSifriran.
KATA PEJNOVIC 0
ZNAcENJU
MEDUNARODNOG
KONGRESA ZENA
U petak uvece Kata Pejnovic,
predstavnica Centralnog odbora
AFz Jugoslavije na Medunarodnom kongresu Zena 1 u Parizu,
odrlala je predavanje 0 znacaju
kongresa i o utiscima s puta.
Predavanje su odr:Zale i drugarica Mileva Rodic, predstavnica
AFZ Bosne i Ancka Hafner, predstavnica slovenskih Zena.
Kata Pejnovic nam je, izmedu
ostalog, rekla:
108
Drage drugarice i drugovi, sestre
i braCo! Pozdravljam vas u ime
jugoslavenske delegacije koja je
hila na kongresu u Parizu. Medunarodni kongres :lena antifaSistkinja imao je veliko znaCenje ne
samo za Jugoslavenske, nego uopCe za sve Zcne svijcta. Na kongresu su sudjelovale :Zene iz 42 drZave. Zastupalo ih je 450 delegatkinja s memorandumima i 160 delegatkinja bez mcmorancluma, to
jest bez prava glasa. Delegatkinje
su bile predstavnice 400 milijuna
Zena iz cijelog svijeta. Kongres
je otvorila i prikazala njegovo
znaCenjc Francuskinja Caton.
gcntine -itd. Na zavr.Seth."U rada
kongresa bile su ;predlo:lene rezolucije. U odnosu na prijeclloge i pi·
tanja sto ih je kongrcs postavio,
izabrane -su bile posebne komisije.
Pao je i prijedlog za osnivanje
Komiteta demokratske federacije :lena Citavog svijeta. U odbor
su uSle i Cetiri Jugoslavenke: Mitra MitroviC, Vida TomSiC, Olga
Milosevic, a za cetvrtu je zakljuceno da se predlozi u zemlji. zene su diskutirale vrlo Zivo, zahtijevale su jedinstvo i Cvrstu povezanost Zena cijelog svijeta, povezanost :lena s omladinom i povezanost s drugim organizacijama,
Ona je bila izabrana za predsjed- posebno sa sindikatima - radi
nicu kongresa. Prvi potprcdsjed- zajednicke borbe protiv ostataka
nik hila je Anka Berus, ministar fasizma u svijetu. zene su zahti·
financija federalne Hrvatske i Ni- jevale da se poboljsa njihov po·
na Popova iz Sovjetskog Saveza. lol:aj. Primijetile smo, da narod
Na kongresu su podnesena Cetiri u drugim zemljama, nakon tog
referata. Oni se nisu odnosili na krvavog rata, Zivi vrlo te.Sko. Ta~
pojedine zemlje, nego su sadrza- ko je delegatkinja iz Grcke govovali u sebi prikaz borbe i rada rila da kod njih ima jos mnogo
:lena svih zemalja. Jugoslavenka fasista koji zauzimaju istaknute
Olga Milosevic referirala je o za- polozaje i ometaju rad. 24.000 bostiti i odgoju majke i djeteta, je- raca za slobodu Zivi po tamnicadan od referata bio je politickog ma, reakcija je stvorila u:Zasne
sadrZaja, govorio je o demokra- odnose u zemlji. Nadamo se, istaciji i zaStiti mira u svijetu. Za kla je ta delegatkinja, da ce zene
njim je slijedio referat o socijal- cijelog svijeta govoriti i pisati o
nim problemima koji se takoder nasim patnjama koje traju vee
odnosio na stanje u Citavom svi- od godine 1941. Na kongresu je
jetu. Prvi referat u kojem se go· bilo procitano takoder i pozdravvorilo o borbi protiv faSizma no pismo Zena iz Trsta, koje nisu
odr:lala je Nina Popova. Nakon mogle doci na kongres, ali pisnjena referata prva je istupila re- mom zahtijevaju da Trst s Pri·
feratom Anka Berus, govored o morjem pripadne Jugoslaviji. Pi·
uspjesima nase narodnooslobodi- smo je bilo prihvaceno s velikim
lacke borbe i ukazavsi pritom na odobravanjem. Delegatkinja iz Arzrtve 'i stradanja nasib naroda. u gentine govorila je da tamo vladiskusiji su sudjelovale i zene iz da vojnofasisticka diktatura. Ta
Kine, Francuske, Engleske i ko- je zemlja bogata, mogla bi - na·
lonija, Afrike, Indije, Maroka, Ar· glasila je ana - zadovoljiti po-
trebe sve naSe djece i djece Citavog svijeta. Medutim, u Argentini radnici umiru od gladi na
ulici. Apeliram na Zene cijelog
svijeta - rekla je ana - da pomognu pronaCi krivce tog zla.
Delegatkinja iz Maroka govorila
je o tome kako jc Maroko tvrda·
va reakcije a istodobno bogata
zemlja. Medutim, i tu majke i
djeca, radnici i ni:Zi sluZbenici
umiru od gladi. U zemlji se sire
bolesti, bolnice su pune bolesnika. :lene iz Sovjetskog Saveza ta·
koder su govorile i imale su sto
reCi. Mi poznamo Sovjetski Savez
i znamo dobra Sto su sve tamo
Cinile Zene za vrijeme rata. Narodi Sovjctskog Saveza znali su
sto brane. Iz Sovjetskog Saveza
na kongresu su bile 42 zene. Mnoge od njih krasio je citav niz odlikovanja. Jedna medu njima ima·
la ih je ukupno devet. Govorile
su o velikim Zrtvama i strahota~
rna Sto ih je prouzroCio faSizam.
One nikad neCe zaboraviti ni na
zvjerstva koja je nama donio fa·
sizam. zene i djeca u Sovjetskom
Savezu mrze f-asiste. To su poka·
zali u ratu kad je Crvena armija
isla na Berlin.
Nakon Zena iz Sovjctskog Saveza
na govornicku tribinu stupila je
slavni borac za slobodu, Spanjolka, La Passionaria. C:itav kongres
se naSao na nogama i pozdrav~
ljao je pljcskom nekoliko minuta. Medu ostalim, ana je rekla:
•Svjetska reakcija je ugusila nas
oslobodilacki pokret. Danas vlada Franco, uz punu podrsku medunarodne reakcije i fasizma. Mi
ne trazimo pomoc za borbu protiv Franca, zahtijevamo samo da
strana reakcija ne pomaie nasu
domaCu reakciju! Mi Cerna se sa~
mi boriti i obraCunati s neprija~
teljem u zemlji!«
Delegatkinja iz Indije govorila je
o veoma teSkom Zivotu, o tome
kako na tisuce !judi umire od
gladi. 0 nekim pravima Zena tamo se uopCe ne n1oZe govoriti.
Takvo je stanje i u drugim kolonijama. Iz njih crpu njihove rna·
tiCne zemlje samo ogromne dobiti. U svim tim kolonijama raste
pokret, koji je svakim danom
sve snaZniji, koji se bori za oslobodenje svog naroda. Zatim je
Kata govorila o Francuskoj i Belgiji. Narod ih je svuda pitao, ka~
kva je nasa sloboda, kakva su naSa prava. )>Primijetile smo<( - re~
kla je ana - »da napredne snage
znaju o nama mnogo, ali ne ra~
zumiju da u naSoj zemlji nema
drugog gospodara osim nas sarnih, tj. naSeg naroda i naSe voj~
ske<(, Narod u Francuskoj s nama
se jako radovao proglaSenju Re~
publike. Mnogi su nam i cesti·
tali.
Za nas Zene taj je kongres bio vaZan i s drugog stanoviSta. Upoznale smo se i s ekonomskim pri~
likarna u drug~m zemljama. U
Francuskoj, kao i svuda drugdje,
mnogo je artikala racionirano.
Skupoca je daleko veca no u nas.
U Francuskoj postoje jos vece teSkoCe nego u nas, iako tarno nije
bilo ni stoti dio takva grabeza od
strane okupatora kao sto je to biIo kod nas. Mi se ne moZemo po·
hvaliti da je nasim radnicima i
sluzbenicima vee dobra. Ali, kad
smo bile u Francuskoj, cinilo
nam se da je kod nas svaki dan
- bozic.
Meclu delegatklnjama lllJe bilo
nijedne koja nas ne bi zapitala
odakle smo, sto smo, sto radimo
u Jugoslaviji i kakav je nas zivot.
Svima je poznato ime druga Tita.
Kod svib se zapazala velika ljubav prema nasoj zemlji, koju
mnogi narodi ranije nisu ni poznavali. Mi smo gospodari svoje
zemlje. U ovom smo ratu s obzirom na teritorij i broj stanovnika dali viSe nego Sto smo mogli
dati. Po tome su naSi narodi, nasa vojska i nasa zemlja prvi za
Sovjetskim Savezom Q Crvenom
armijom. Izbjeglicama i oficiri·
ma Petra Karadordevica nije !aka
u toj zemlji. Izgubili su se. Zade·
sila ih je najveca kazna - izgubili su dr:lavljanstvo. U Francuskoj :live naSi rudari, koji su tame veC dvadeset godina i za vrijeme bivse Jugoslavije nikad ni·
su pozeljeli da se vrate u domo·
vinu. Danas se pak Zele vratiti
svi, jer i ani Zele sudjelovati u
obnovi zemlje.
Sve ucesnice kongresa bile su
svjesne velikog znacenja sto ga
kongres ima u smislu zbliZavanja
Zena svih naroda svijeta, lakSeg
rjesavanja svih pitanja, socijal·
nih potreba, brige za majke i djecu, uni.Stenja ostataka fa.Sizma,
osiguranja mira i pune demokracije u svijetu. Zene okupljene u
Parizu, i omladina koja je bila na
omladinskom kongresu u Londo·
nu, vratit Ce se u svoje zemlje i
provoditi ave zadatke. Sve su zene odiucne u pravcu nastavljanja
borbe za izvojevanje svojih prava, jer dostiCi ta prava i Cuvati
ih, znaci da zene nikad vise nece
dozivjeti godinu 1941.
109
�Bile smo i u Belgiji - 150 km od
Bruxellesa je nasa kolonija. Kad
smo tamo stigle, naSle smo okup~
ljcne radnikc u velikoj dvorani.
Jedva su uspjeli da istisnu iz grla
nekoliko rijeCi pozdrava, plakali
su. Mnogi su nam postavljali pitanja o tome kako je kod nas.
Govorili smo im o svim teSkoCama s kojima se borimo. Svi bi se
rado vratili doma. Jedan pionir
nas je ispitivao o naSoj pionirskoj organizaciji. Zapazile smo
vcliku ljubav sto je gaje prema
Marsalu Titu i Republici. Radnici
su nas ispitivali o tome, kako se
to racli »udarniCki<' i kako se
maZe stupiti u Titovu vojsku.
Taka nam je Kata PejnoviC u
kratkim crtama opisala svoje utiske s kongresa i sa svog putovanja. Govorila je isklesano i Cvrsto, njene su rijeCi bile popraCene
krctnjama njenih lijcpih ruku.
Sva njena liC:nost zraCila je borbenoscu covjeka, seljacke majke,
koja je u jednom danu izgubila
tri sina i rnuZa. Takvu Zenu Lika
je scbi izabrala za svog poslanika.
Sa slovenskog prevela
Marija Erbei;11ik-Fuks
Predavanje je odrlano u Ljubljani u decembru 1945.
Objavljeno: Ljmlska pravica, 8.
XII 1945.
110
GOVOR KATE PEJNOVIc
U SKUPsTINI NARODA
USTAVOTVORNE
SKUPsTINE
Kata Pejnovic (NR Hrvatska):
Drugovi i drugarice narodni poslanici, naS Ustav, koji je izrastao
kroz oslobodilacku borbu nasih
naroda, zaista je ostvarenje svcga
onog za Sto su se naSi narodi borili kroz oslobodilacki rat. On je
zaista sve ono zbog Cega su naSi
narodi lili toliko krvi i dali ogromnc Zrtve. NaS Ustav, koji nasi
u sebi istinsko demokr~tsko obeleZje, sruSio je onu paklenu ogradu kojom je b:Ja ograt'lena polovina zivlja u nasoj zemlji.
Jasno je, drugovi, da su to bile Zenc. Onakva drzava kao sto je bila
tamnica Jugoslavija, koja je Zivela na izrabljivanju i tlaCenju Sirokih narodnih masa, imala je
kao najveCu Zrtvu baS Z.enu.
NaS Ustav predviOa ravnopravnost Zena i muSkaraca. :Gena uZiva ravnopravnost vee kroz cetiri
godine rata i uZiva mnoga druga
prava. U najveCoj meri ona vee
koristi svoja prava. Na izborima
za narodnu vlast, na izborima za
Konstituantu najveCi broj glasa~
ca dala je bas zena. Zene su sve
glasale za demokratsku narodnu
Republiku.
Sta znaCi to, drugovi? ZnaCi da
ogromna veCina Zena neCe v1se
monarhiju, ncCe viSe staru tamnicu.
Kad govorimo o ravnopravnosti
Zena, treba podvuCi da su naSe
Zene stekle mnogo iskustva i prakse uCestvujuCi u narodnoj via~
sti na svima poljima rada. Ali mi
;mama i to da joS mnogo naSih
Zena treba uvuCi u taj rad, a one
koje su vee ukljucene treba da
se daljc strucno i politicki razvijaju. Ravnopravnost Zena ne maZe nikome da naSkodi, sem anima koji su ih izrabljivali i tlaCili.
Ukljucivsi sc u javni i politicki
Zivot, Zene Ce biti od ogromne
koristi naSoj istinski dcmokratskoj drZavi. NaSa Ce Zena svojim
radom dati puni doprinos razvitku nase zemlje.
U Ustavu se kaZe da se zaStiCuje
materinstvo. Za Zenu to mnogo
znaCi, jer je do danas briga oko
deteta bila samo briga Zene, a
sada je briga svega naroda i cele
drZave.
Nas Ustav kaze da se za jednak
rad daje i jednaka plata. Kad zena bude imala moguCnosti i punu
pomoC za svoje struCno osposob~
ljavanje, ekonomski Ce se obezbediti i nece biti onaka kao sto je
dosada bilo da je uvek bila zavisna ili od roditelja ili od muza.
Svojim sopstvenim radom i daljim razvitkom u nasoj dcmokratskoj zen1lji ona Ce sticati svaki dan sve viSe i svoja ekonomska prava i svoje osamostaljenje
u ekonomskom pogledu.
Svi vi znate da je Zena bila ogradena ad svega, a da ne govorim
o tome koliko jc ana bila odvojena, odstranjcna od politickog
Zivota. Mnogi su smatrali da Ze~
na uopste nije za politiku. Danas
naSa Zcna uCestvuje u politiCkom
Zivotu naSih naroda. Ona radi u
kuCi i odgaja decu u ljubavi,
bratstvu i jedinstvu rnedu naSim
narodima. Svi znamo 1 kako je
blagotvoran njen uticaj bio i ko-
I
i
liko je uCinila kroz ove Cetiri go- dcca bacala za takvim detetom
dine borbe.
kamenjem i nazivala ga mulatom.
Dobra znamo kakvih je razmirica Majke su se mnogo patile i sav
i nesuglasica bilo baS u braku i taj teret snosile. Danas takva dcporodici, i koliko su te bracne ca imaju prava kao i obiCna deca.
nesuglasice smetale baS i muZu, i Mnogo je bilo toga sto je onemo.Zeni i deci. NaS Ustav kale da guCavalo Zeni da radi i koristi
brak i porodicu stiti drzava. To koliko je mogla, ali je Zena pored
je sreCa i za dr.Zavu i za porodicu svcga toga i pre rata snosila velii sav narod uopSte, jer iz braka ki deo tereta i u kuCi, i na polju
i porodicc potiCe snaga naroda. i u tvornici i u skoli. Njen rad
Kad su brak i porodica zdravi i nikad nije bio priznat, a danas
na svome mestu, nikome to ne kad naS istinski demokratski
mole da Skocli, sem anima koji Ustav daje sva prava i moguCnosu se dosad koristili razdorom sti na.Sim narodima da se razvijamedu narodom uopSte, a taka ju, ta prava dobija i zena. Nas
isto i u braku i porodici, te nam Ustav je, kako sam rekla, demonisu dali da se reSc ta pitanja kratski i nasi u sebi sve ideje za
kako treba. Nasa deca, kao sto koje smo se borili. On, dalje, dasam rekla, imaCe prava da se te- je moguCnost svakom Coveku da
rneljno odgajaju za svoju bolju se osposobi i da bude koristan ne
buduCnost 1i buduCnost svoga na- samo sebi nego i Citavoj naSoj zaroda. Ne maZe se to prepustiti jednici.
bilo kakvoj ustanovi, nego onaka
kako kaZe naS Ustav: brak i po- Kao poslanik iz Hrvatske ja cu
rodica su pod za.St:tom dr.lave, glasati za ovaj Ustav. (Dugotrajno odobravanje i aplauz).
to jest narodne vlasti.
Koliko je samo dobra to sto Ustav kaZe da vanbraCna deca imaju ista prava kao i braCna. Kad
se sarno setimo koliko je Zena
pretrpela u ton1 pogledu, morala
je bezati u druge krajeve, a dete
jc dolazilo viSe puta u tu situaciju da skoro nije bilo niCije. Dete
je najviSc padalo na teret majke,
a maj ka je bila u takvom matcrijalnom poloZaju da nije mogla
da ga hrani i - detc je bilo prepustcno ulici. Bilo je takvih krajeva u kojima se deSavalo da Zena nije smela ni da tuZi oca deleta, a aka ga je i tuzila, bila je
ismejavana i opet je dete palo
Zasjedanje Ustavotvorne skupStina teret majke, koja nije bila u
ne 29. novembar
februar
stanju da ga odgaja i da od njega 1946. Stenografske1945 - 1.Beograd,
bcleske,
stvori Coveka. Cak su se i mala 1946.
GOVOR KATE PEJNOVIC
NA V ZASJEDANJU
SABORA NR HRVATSKE
(26-30. KOLOVOZA 1946)
KATA PEJNOVIC: Drugovi i drugarice narodni zastupnici! Ekspoze naScg preclsjednika Vlade o
raclu Vlade poslije IV. zasjedanja Narodnog sabora Hrvatske
pokazao je vclike i krupne usp jehe na politiCkom i ekonomskom
polju kroz godinu dana, pokazao
je i politicko i ekonomsko stanje u naSoj zemlji. Mi smo iz
ekspozea vidjeli i mogli smo da
ocijenimo, Sto je znaCila naSa
borba, Sto je za naS narod i za
sve narode Jugoslavije znaCilo
ruSenje one stare protunarodne
vlasti i stvaranje naSe nove narodne vlasti. Ja se ovdje ne bih
osvrtala na teSko stanje poslije
rata, koje je pogodilo naSe narode, i na uspjche, koji su po·
stignuti kroz ovu godinu dana,
jer vi ste svi Zivi svjcdoci toga
stanja i vi ste svi vidjeli krupne
uspjehe na obnavljanju naSe industrije, u proizvodnji robe unaSam tvornicama, u obnavljanju
naSe poljoprivrcde, u svim gra~
nama u poslijeratnim moguCnostima, ogromnih uspjeha uopCe
na ekonomskom polju.
NcCu sc na tmne zadt-.lavati, nego Cu sc osvrnuti na neprijatelje,
kojima ne miriSu naSi uspjesi
kako na politiCkom, tako i na
ekonomskom polju. Mnogim pojedincima u naSoj zernlji ne miriSu ti uspjcsi, nc m:riSi irn savez radnika i seljaka, a prvenstveno im ne rniri.Si narodna vlast
111
�to sto je narod gospodar na
svom, - pa se danas pojavljuju
neki briinici seljastva. Kad je seljastvo bilo u najgorem polozaju, kad je bilo u ocajnom stanju,
nikakav se briznik nije pojavio i
poveo brigu o seljaku - ne samo kroz rat kad je seljak bio u
najteZem stanju, nego prije rata
kad je seljak svoje proizvode po
najjeftinijoj cijeni prodavao, a
skupo 'Placao industdjske .proizvode. Nic~ko tada nije zalio seljaka, a sada najedamput pojavljuju
se - kako sam vee spomenula
- briZnici seljaS·tva. Viele oni da
nemaju viSe Sto da uSiCare, da-ne
mogu od seljaka - koga su ne·
kada smatrali glupim - dobiti
niSta, a isto taka znaju da danas
od radniStva niS.ta ne .mogu da
otkinu, pa izmisljaju razne gluposti i neke pojave svetaca; a svi
m-i - irna nas ovdje koji imamo
prilican broj godina - nikada nismo vidjeli sveca. (S m i j e h.)
Sada popovi sire propagandu, boje se da narod ne bi vjerovao u
boga. Nama je jasno zaSto oni to
cine. Povratkom pravoslavnih popova, koji se poslije rata vracaju
iz Beograda, Sire se razne priCe.
Tako jedan pop koji se vratio u
Liku, a koji se prvih nekoliko dana pritajio, govori narodu da ova
vlast ne valja, da su na vlasti neuki iH cak mepozeljni !judi itd.
On zna izmisliti sve ono Sto sma·
tra potrebnim i tvrdi kako je staro bilo dobro; a ja ne znam
tko u nasem narodu moze da pohvali ono staro - nama Ce ono
stare biti u sjeCanju da Zivimo
jos stotinu godina.
Hocu, drugovi i drugarice, danaglasim da je Jedinstvena fronta,
112
koja je sa svojim najboljim sinovima povela narod u borbu, koja
je vodila ne samo borbu za istjerivanje okupatora i domaCih izdajnika, nego i borbu za nacionalno oslobodenje i nacionalnu
ravnopravnost, stvorila pod vrlo
teskim uvjetima bratstvo i jedinstvo svih nm·oda Jugoslavije, a
kod nas bratstvo i jedinstvo srpskog i hrvatskog naroda. Vide
protivnici da Jedinstvena fronta
stoji cvrsto kao granitna stijena
i da se o nju razbijaju svi pokuSaji reakcije; zato ani preziru i
!jude i narodnu vlast, zato pokuSavaju da raspirivaju Sovinizam
rnedu naSim narodima. Ja mislim
da je duinost svih nas narodnih
zastupnika i svih organizacija Jedinstvene fronte da svakom tko
pokuSa da Siri Sovinizam izmedu
nasih naroda pokazemo, da Jedinstvena fronta ima snage da
mu zaCepi usta, da mu onemogucimo da potkopava bratstvo i jedinstvo naSih naroda, jer je to
bratstvo i jedinstvo stajalo skupo nase narode i mislim da je
opasna stvar izaziva ti i Siriti Sovinizam medu naSim narodima.
Vesele se oni danas - sitna i bijedna reakcija - kad cuju kako
netko vani nesto odvali 0 nasoj
zemlji i onda prave kojekakve
planove o buduCnosti naSe zemlje. Medutirn, mi znamo da naSa
zemlja stoji Cvrsto kao granitni
bedem, da smo u njoj ostvarili
i socijalnu pravdu i nacionalnu
ravnopravnost svih naroda, da
smo stvorili naSu Federativnu
Narodnu Republiku Jugoslaviju,
koja je garancija naSim narodima
da nece nikada vise nitko da gospodari u na.Soj zemlji nego sam
narod; znamo da je cvrstina Jugoslavije u narodn~m rukama i
da Ce se narod znati obraniti ad
takvih elemenata.
NaSa zemlja je miroljubiva zemlja i ona Zeli mir sa svim narodima, ona Zeli dobre odnose i rnir
sa svim zemljama. To je zelja
svega naSeg naroda; nitko ne Zeli
rat i mi neCemo rata - ali m.i
znamo da imamo i prijatelje sirom svijeta, sve demokratske rodoljubive snage, koji postuju narode Jugoslavije i nasu borbu.
Zato mozemo lako sitnoj reakciji
zaCepiti usta i mirno reCi, da nedamo da nas narod pada pod
utjecaj reakcije kod nas u zemlji, da nedamo da oni naS narod
obmanjuju, da im laiu, da im po·
kazuju neka straSila i sta ja
znam. Mi smo duini da i dalje
jaCamo jedinstvo naSeg naroda,
da dalje vodimo nasu narodnu
politiku, da nastojimo da nas narod proucava zakone koji su izdani od Savezne vlade i od Vlade
Narodne Republike Hrvatske.
J a potpuno primam ekspoze naseg predsjednika Vlade druga
BakariCa. (P I j e sa k.)
UPISUJMO NARODNI
ZAJAM!
S visokom svijescu i ljubavi prerna svom narodu i drZavi, Antifasisticka fronta zena Hrvatske pristupa upisivanju Zajma. Sa odusevljenjem diljem cijele nase Republike preuzimaju Zene obaveze
za upisivanje Narodnog zajma
Petogodisnjeg plana sa zeljom da
dokazu svoju ljubav i odanost
djelu izgradnje socijalizma u nasoj zemlji, kojim rukovodi nasa
herojska Komunisticka Partija i
drug Tito.
U tu svrhu organizacije Antifasisticke fronte zena Hrvatske preuzela je obaveze u takmiCenju u
cast V Kongresa KPJ, koji ce kotar, grad, selo iii ulica upisati vise zajma, gdje ce vise zena upisati zajam, gdje ce se upis najprije izvrsiti.
Da zivi nasa Federativna Narodna Republika Jugoslavija, bratska zajednica na.Sih naroda!
Da zivi organiza tor i rukovodilac
svih nasih pobjeda KPJ na celu
sa drugom Titomt
ZIVJELA DEMOKRATSKA FEDERATIVNA
REPUBLIKA JUGOSL\VIJA!
KATA PEJNOVIC
Potpredsjednica AntijaJistiCke
jronte
Zena Hrvatske
-~ -~f·j
'w
Stenografski zapisnici, Zagreb, 1950.
Zdenko Venturini, na radnoj akcijl BrCko-Banovlcl
Poziv na takmiCenje u Cast V
kongresa KPJ! u ime AFZH, tena
u borbi, list AF:l.H, br. 7, 1948, str. 7.
113
�0 ULOZI ZENA U
NARODNOOSLOBODILAcKOJ BORBI U LICI
u
Lici su se vee prije vrSile pripreme za ustanak, ali prije ustanka vrlo mali broj zena znao je za
to. Narocito poslije pokolja Srba
u Lici: Divoselo, Smiljan, Lipe,
Ostrvica itd. rad je zauzeo veCeg
maha. Nas prvi odred napao je
ustaski stan u Divoselu 27. jula
1941. Medu prvoborcima nalazili
su se Jakov Bla:ZeviC iz Smiljana,
pa Mile Pocuca i drugi.
Mi smo stvorili vise odreda. Oni
su se u one prve dane zvali gerilski odredi. Bilo ih je po citavoj
Lici i po svim kotarevima. VeC
2. augusta bio je osloboden kotar
Donji Lapac kao i sva sela u Lici, dok su fasisti drtali samo sreska mjesta. Prije su usta.Se bili
po selima, a u uporiStima oko
pruge i veCim mjestima Talijani.
Kad su poceli prvi pokolji, narod je vee Zeo Zito. Trebalo se
zato boriti da zito ne odnese okupator. Mnogo vagona Zita smo
povukli na vrijeme i razdijelili
narodu koji je trebao hrane.
U prvim naSim odredima Zene su
raznosile postu, kuhale i radile
na samom terenu. Oslobodena sela bila su obicno do temelja
opljackana i tu se trebalo snalaziti. Od hrane je najvise bilo kukuruza, pa graha, ponekad se pronaSla i koja krava i Zene su imale
duinost da opskrbljuju hranom
te nase prve odrede. To je bio
njihov prvi zadatak. Tada jos nismo imali organizaciju AFz-a. U
narodu stvarali su se odbori za
114
pomoe i ti odbori su imali zadatak da spremaju obueu i odjecu
za borce. Zene su tu najviSe pomagale. One su isplele na hiljade
i hiljade komada maja, carapa,
rukavica itd. tako da smo te zime, kad smo vee imali bataljone
i poceli stvarati brigade, bili snabdjeveni obueom i odjecom.
Kroz rad za pomoC vojsci mi smo
dolazile k zenama i odrzavale s
njima politiCke sastanke, govorile o faSizmu, o krivnji za rat, o
izdajnickim vladama, prenosili
radio-vijesti, citali naprednu literaturu itd. Krajem 1941. g. vee je
izvjestan broj Zena bio obuhvacen u citalacke grupe gdje su zene raspravljale o raznim pitanjima i upoznavale se sa ciljevima
narodno-oslobodilacke borbe. Veliko je bilo zanimanje zena za politicke prilike u svijetu i u zemlji, pa smo uz ostali nas posao
priSli i stvaranju jedne CvrSCe
organizacije a to su bili odbori
AFz-a po selima. Na prelazu izmedu 1941. i 1942. godine stvoren
je inicijativni odbor AF:l-a za Liku u koji je uslo deset zena. I u
svim selima formirani su takoder
ovakvi odbori kao i odbori u pojedinim kotarevima. vee u februaru 1942. odbori AFz-a osnovani
su u svim kotarevima Like. Ja
sam bila predsjednica AF:l-a a
J ela BiCanic, uCiteljica iz Banje
Luke, tajnica.
Taj odbor vee za 8. mart izdao je
svoj list l>Zena u borbi«, koji naslov nosi i danas, glavno glasilo
Zena Hrvatske. List je joS viSe
povezao .Zene iz svih krajeva Like. Poceli smo ga uredivati u selu Krbavici, kotar Korenica, ali
radi neprijateljske ofenzive mo-
rali smo se povuci u selo Trnavac i tu smo uspjeli u nekoj bajtici izvuCi na Sapirograf taj prvi
broj.
Zene nisu samo pomagale bardrna i radile na svom izdizanju
putem citalackih grupa. Odriavali su se kursevi na kojima je sudjelovalo dvadesetak zena i tu su
se prouCavali ciljevi narodnooslobodilacke borbe. zene zivo
sudjeluju u radu organizacije i
nastoje da u ogranizaciju uvuku
sto vise zena. Vee 1942. one nisu
zadovoljne da samo rade na pruZanju pomoCi borcima pripremajuCi za njih hranu, odjeCu i obuCu, nego traZe da se bore puSkom
u ruci. One su bile naroCito agilne u predobivanju !judi za narodno-oslobodilacki pokret.
NaroCito su Zene bile zasluZ.ne
na razvijanju bratstva i jedinstva
izmedu naSih naroda u prvom
redu izmedu Srba i Hrvata. Srpk:nje su odlazile uz najvecu opasnost u hrvatska sela i povezivale
se s hrvatskim Zenama, a ove
opet stale pomoe na osloboaeni
teritorij. Sakupljale su i kupovale papir za nas list kao i sve ostale potrebne stvari. Kad su se
stvarale organizacije na oslobodenom teritoriju, one su ih materijalno pomagale.
Zene su djelovale i na svoje sinove, muZeve i braCu da odu u
borbu i same su htjele iei. Vee u
prvoj lkkoj ceti zena 1942. g. njih
80 proslo je kratak vojnicki kurs
i borilo se u sastavu bataljona
VI divizije. One su prosle i kroz
prvu vatru borbe na Kordunu
oko TuSiloviCa i Perjasice. U prve
dvije cete bilo je stotinu i nekoliko zena a poslije je sigurno oko
7 do 8 hiljada zena sudjelovalo
u borbi.
Godine 1942. odr.lana je prva konferencija AF:l-a na kojoj je izabrano okruzno rukovodstvo. Uz
politicka pitanja bila su podnijeta i dva referata i prihvaCena
rezolucija. Najvaznija parola bila je raditi na razvijanju brats tva
i jedinstva i uvuCi u borbu Sto veei broj Hrvata.
Ovaj je kraj (Lika) bio najvece
zariSte borbe u Hrvatskoj. Redale su se ofenzive, borbe s ustaSama i Cetnicima, Talijanima i
Svabama. Preko Like prelazilo se
u Dalmaciju i naSe jedinice napadale su kolone a narod je svugdje
pomagao. Ljudi nisu nikad smjeli
docekati neprijatelja i povlacili
su se Sumama noseCi sa sobom
onoliko imovine koliko su n1ogli.
Pored velikog rada za borce, Zene su vrSile i sav ostali kuCni posao. Vodila se borba za svaki
snap Zita, jer obiCno u vrijeme
zetve neprijatelj je poduzimao
ofenzivu, specijalno sa ciljem da
uniSti Zito. Zene su po noCi to
Zito Zele, vrSile ga i sakrivale u
zemunice da bi njime mogle prehraniti djecu i vojsku. Iako su
prilike u Lici bile teske, ipak
kroz Citavo vrijeme borbe sve
do 1943. nitko nije gladovao, ni
narod ni vojska.
Poslije cetiri, pet ofenziva neprijatelj je spalio sva sela. Onda je
bilo vee tesko. Pogotovo je bila
teska opskrba boraca hranom.
:l:ene su meclutim nosile hranu
borcima i pod najtei.im uslovima, Cesto puta i kroz samu vatru pusaka i granata. Gledala
sam tako kako Zene nose hranu
borcima u Podlapacu u udbin-
skom kotaru 1942. Sa svih strana
prStale su granate a one su svejedno nastavile svoj put.
- Ne mogu gledati, rekla je jedna, kako se oni tamo bore gladni.
I odnesoSe im hranu.
Omladinke i zene ucile su se takoder i za bolnicarke. Slavka
Ocko i S. Blazevie ucile su ih o
davanju prve pomoCi, dr.Lale im
kratka predavanja. Zene su iSle
i u bolnice i vrsile ovdje sluibu
bolnicara ili opel kuhale i radile
razne druge poslove. Znatan dio
njih nauCio se previjati i davati
injekcije. Medu njima bilo je i
16-godisnjih omladinki i mladih.
Masa njih poginula je pri radu u
pozadini. Obilazile su srpska i
hrvatska sela po citavoj Lici uz
opasnost vlastitog Z~vota. Godine
1944. poginula je Pepica Saban,
iz LiC:kog Novog. Ona je stradala
u Kuli. Bila je u kuci kada su
dosli fasisti i htjela pobjeCi, ali
su je pri tom ubili. Brata su joj
vee prije ub:Ji ustase.
Pokolji u Lici bili su strasni. Ja
sam bila u Smiljanu. Tamo je poklano 700 do 800 srpskih zena i
djece. Pohvatali su masu ljudi.
Kad sam vidjela sto se sprema,
ja sam pobjegla. Dugo sam pjeSaCila traZeCi da uspostavirn ponovo vezu s naSim lj udima. Ko~
nacno mi je to uspjelo preko
Marka Sarica. Toliko je pobijeno
!judi da je od 160 familija ostalo
svega 25 duSa, a 7 familija od
njih samo s jednim covjekom.
Narod nije znao da ee ih klati. Da
se to znalo, ne bi do toga ni doslo. Ne bi ni meni zaklali tri sina.
Usta.Se su dolazili, pitali za ovoga i za onaga, odvodili !jude,
ali su govorili da ce se oni vra-
titi kad se rat umm. Stali su
prekrstavati narod i kod toga je
mnogo Ijudi bilo pobijeno. U Divoselu je izvrSen straSan pokolj:
samo za jedan dan preko 700 lica.
Narod je onda jos jace prionuo
uz narodno-oslobodilacku borbu.
Oct malenih odreda nastajale su
cete, bataljoni, brigade i divizije.
Poslije su dolazili Talijani. Vodile su se prve borbe s okupatorom. Narod je trebalo pripremiti
za borbu s TalijaHima. Trebalo
mu je objaSnjavati ko je PaveliC,
ko su ustase, okupator itd. i da
bez borbe protiv okupatora ne
mozemo pobijediti. I narod se
spremao na te prve borbe s okupatorom. 1942. vode se borbe u
koreniCkom kotaru, u PloCanskom Klancu, Ljubovu ... Tu su
neprijatelji bili strasno potuceni
Recta se Sijanov Klanac, Pogledalo, Bijelopolje.
I svagdje su zene sudjelovale noseei hranu na polozaje, sakupljajuei odjecu i obucu. Te zime bio
je snijeg visok dva i po metra,
ali one su vodile neumorno brigu
za ishranu i opskrbu. 1006 ranjenika licke omladinke i zene u
VII. ofenzivi nosile su na ledima
preko stotinu kilometara, da bi
ih spremile na sigurno mjesto
pred neprijateljem. Njihova leda
bila su crna oct teskih zuljeva.
One su ih ipak iznijele i spasile.
Mnogo je primjera gdje su se Zene hrabro drZale sakrivajuCi ra~
njene borce. J edno j zeni dosli su
u kuCu Cetnici traZeCi dva ranjena borca koje je ona sakrila u
podrumu is pod kuce. Pi tali su je:
- !rna li ko u kuCi?
- Nije niko - odgovorila je.
115
�- Garantujes li glavom? - prijetili su Cetnici.
I ona je ipak ostala kod svog
odgovora, rna da su oni provirili
kroz otvor na podu, ali se ranjenici sakriSe i pritaji.Se u kutu l
Cetnici ih nisu zapazili. Tako su
otiSli.
NaroCito Cetnici i ustaSe, a i Svabe voljeli su hvatati ranjenike i
onda bi ih klali. Ne samo vojska
nego sav narod, omladina i AFZ
anga:Zovali su se u Cuvanju ranje-
nika. Kad se je bombardovao kakav polozaj oni su ranjenike odnosili iz mjesta da ih tako ocuvaju.
U teskim momentima javljao se
i po koji dezerter. Nije bilo lako
izdrZati tolike napore. Zene su
takve trazile, slale ih ponovo u
borbu i pjevale im podrugljive
pjesme:
Dezerteri sramne kukavice,
napu.State svoje jedinice.
Zene sudjeluju u svima akcijama.
One su i u organima narodne vlasti i svagdje daju primjer svojim drzanjem. Postoji takoder
primjer jedne omladinke iz Krbavice koja nije glasala za vlastitog
oca prilikom izbora za narodnu
vlast. Otvoreno se izjavila protiv
njega i rekla pred svima da on
ne spada u odbor, jer ne gleda
iskreno na naSu stvar.
Ja sam vee 1942. otiSia na polozaj predsjednice AFz Jugoslavije.
Organizacija se prosirila. Prva
konferencija za Citavu zemlju
odrZana je u Petrovcu u Bosni i
na nju su do.Sle Zene iz svih krajeva Jugoslavije. Jedino bez zena
iz Slovenije jer nisu mogle proci. zene su prvi put u naroclno116
oslobodilackoj borbi kroz svoju
organizaciju mogle sudjelovati u
politiCkom i druStvenom Zivotu.
One su se kao dio naroda vratile
svom narodu i borbom izvojeva-
le svoja prava. Borbom su postigle i svoja prava i ravnopravnost.
Ne samo to, one su se kroz borbu i razvile. UpuCivale su se u
niz pitanja i ne samo politiCki
izdizalc nego takoder i strucno
vaspitale. Masa Zena pro.Sla je
kroz dornaCinske, bolniCarske i
druge kurseve. One su ne samo
dobile pravo glasa nego su biranc u prve narodno-oslobodilacke
odbore. A i danas na raznim poloZajima one vr.Se svoju du:Znost,
Cesto puta i bolje nego i njihovi
muski drugovi.
U nekim okruzima bilo je i do
85% nepismenih Zena. Zato se joS
1942. g. pocelo odrzavanjem anal-
fabetskih tecajeva pored onih
kurseva koji su se odrZavali o
politickim pitanjima. zene su ne
same sijale bra.Sno, pripremale
hranu za vojsku i radile bezbroj
poslova, nego su kod toga i posvetile izvjesno vrijeme svom
obrazovanju. One su po brasnu
pisale rukom slova i tako utile
Citati i pisati.
Za vrijeme borbe nicale su i stvarale se diletantske grupe, pjevaCki zborovi, i Zene sudjeluju u
tom radu. Pristupa se kulturnoprosvjetnom radu meau Zenama,
a pogotovo u uklanjanju nepismenosti. Kotarske konferencije
odrzavaju se unatoc neprijateljskih ofenziva. Konferencija AFZ-a
Hrvatske koja je odriana u Otoccu u junu 1943. g., vodila se je dok
su topovi tukli sa Vratnika. Dosie su iz svih clijelova Hrvatske.
Mnoge od njih pjesaCile su dan!·
rna i danima probijajuCi se mimo
uporiSta, preko zeljeznickih pruga i cesta i s konferencije opel
se vracale pjesice.
Takav rad morao je pokazati dobre rezultate. U Dalmaciji od
95.000 boraca oko 12.000 otpada
na Zene-borce.
I poslije rata one jednakim poZrtvovanjem sudjeluju u radovirna na izgradnji narodne vlasti
i obnove zemlje. !rna slucajeva
da u Lid zene stare 62, 63 godine prenose po pet sest kubika
kamena koji je potreban za iz.
gradnju ceste. One pruzaju pomoc djecjim domovima i snabdijevaju ih hranom. Nema tog podruCja javnoga Zivota gdje one ne
sudjeluju. Da su zene bile jos za
vrijeme rata proZete iskrenim rodoljubljem i pravo shvatile visoke ciljeve nase borbe najbolje se
otituje u Cinjenici da se vrlo mali broj zena vezao uz okupatora.
I
Kata Pej12ovic
Clanak objavljen u Kalendaru
»Prosvjeta« 1947. izdanje Srpskog
kulturno-prosvjetnog dru.Stva ))Prosvjeta«. Clanak je ilustriran foto·
grafijom Kate PejnoviC i grafikom
Marijana Detonija: Partizanski logor
Krsto HegeduAlc, u kutu cellje
117
�KONCEPT KATE PEJNOVIC
ZA GOVOR NA
I KONFERENCIJI AFZ-a
Lika, od prvog dana ustanka u
Hrvatskoj je popriste borbe. Pored krupni 7 ofenziva, bilo je bezbroj upada neprijatelja, po svim
kotarevima Like, kroz ovaj rat
ona je popaljena i opljackana.
Narocito zadnji 7 mjeseci okomili su se Svabski psi sa svojim
slugama ustaSama i Cetnicima, da
uniSte i ekonom. i fiziCki borbeni
narod, ali narod koji je prolazio
kroz Cetvrtu god. te.Ske ali slavne
pobjedonosne borbe, neda se ni
istrijebiti ni pokoriti, nego je
spreman i staro i mlado zajedno
sa svojom herojskom vojskom
da se bori i cupa sa neprijateljern do njegovog podpunog unistenja.
zene Antifasistkinje Like sa svojom vojskom i narodom kao i
ostale Sirom Jugosl, od prvog dana ustanka pomagale su na sve
naCine prvu vojsku i Sirile ustanak, tesko je nabrojiti sto su one
sve dale, ali u prvi red dolazi
najljepsi dar koji su one zrtvovale domovini, a to je, dale su
svoje sinove i braCu. Brzo se razvila iz malih odreda VI Divizije,
koja danas, pronosi borbenu slavu sirom Jugosl, ponosne su danas njihove majke i sestre i nesarno one, nego je ponosna Citava Lika. Za VI Divizijom stvara
se XXXV Divizija koja pod najteZim uslovima vodi svakodnevne
bez odmora borbe sa mrskim
neprijateljem, 7 - 8 mjeseci.
Od prvog dana nase zene stare i
rnlade dale su na raspolaganje skoro svu svoju decu, odjcvale svoje
golubove u vunenu odjecu, brinule se za hranu a bolnice su bile pune plahta, jastuka i biljaca,
dakle to je bila njihova briga,
briga pozadine.
Kroz svoju organizaciju AFZ, i
omladinske organizacije u ovom
ratu one su dale veliki udio u
osl. ratu. Nisu se one zadovoljavale samo sa uzdr:Z.avanjem naSe
vojske, nego su i same iSle u
borbene redove, da sa oru:Zjem u
ruci tuku neprijatelje.
JoS u 42. god. formirala se prva
ceta od 100 mladi zena i polazi
vojnu vje:Z.bu, sa komesarom. NaranCom te ide u sastav VI. D., a
zatim i 2. Ceta, to su bile prve Cete Zena u Hrv. Cule su one za
Zene borce u prvim Srpskim i
Crnogorskim brigadama i Cesto
su se dalje javljale i odlazile da
puskom u ruci dokazu bandi, kako se brani Cast domovine. Ponosne su LiCke Zene na sve Zene
borce u drugim D-ma, naroCito
na S!avonke, gdje je najveOi broj
Zena boraca.
Nije bio rijedak slucaj, da su zene iz drugi Okruga slu:Zile se
primjerom organizovanog rada
liCki :lena poSto su one prve stvarale odbore AFZ i izdale prvi list
»Zena u Borbi« koji je bio pijonir u Citavoj Jugosl. Preko toga
lista povezale se sa svojim radom
sa mnogim pokrajinama Hrvatske, a za njim su nicali rnnogi
listovi iz drugi Okruga, sjeCam se
zatim prvog lista, junaCkih Zena
Korduna, kad je dosao u Liku,
kako su ga IiCke Zene radosno
docekale. Radovale su se razvo-
ju org-e u svirn krajevima naSe
zemlje, kao i svojim uspjesima.
Znale su prvi dana cijeniti svoje
sestre koje isto kao i one daju
sve od sebe, za oslobodenje naSe
nepokorene zemlje.
Kroz svoju org-ju, one su danas,
politicki rukovodioci zastupljene
aktivno u NOO-ma veliki broj iena, a ostale zene daju punu pomoC naSirn novim narodnim tj.
drZavnim organima, uCestvuju
aktivno u raznim komisijama, velik broj zena bolnicarka itd, naSe Zene borba na svim poljima
rada nije !aka, posto je neprijatelj uniStio do cega je god stigao u Lici, ali one sa svojim narodom svladavaju sve teSkoCe,
otimaju se sa neprijateljem za
zito na par kilometara, jedan primjer u Mihaljevcu kod Korenice
vade se Zestoke borbe, naSe Zene
i o1nladinke u Seganovcu izvlaCe
Zito u snopovima da ga neprijatelj ne uniSti, znaju one za koga
su ga sijale i pod kakvim uslovima. Citave dane one rade na
polju teske fizicke radove, a u
Gospickom kotaru, nastave preko
noCi Zrvnati Zito za svoju vojsku
i djecu poSto je banda mlinove
uniStila. »Za vojsku mora biti
kruva, makar djeca jela kasu kao
Sto to i jedwc, kaZe jedna starica. NajviSe one mrze domaCe izrode naroCito CetniCku bandu,
banda je okupirala u posljednje
vrijeme veliki dio Like, u svakodnevnim borbama sa njima naSe
zene i omladinke pokazale su kako
se mrzi neprijatelj, junacki vode
zene i omladinke Gracackog, Lapackog i Otocackog kotara borbu sa domaCim izrodima, nikakav
teror ne moie ih da pokori, ni
Fakslmlle koneepta govora Kate Pejnovlc za I konferenclju AF:t-a
118
119
�batine ni mucenja, vee kako to
cetnici znaju, ima slucajeva gdje
su ih sasvim onesposobili na najzverskiji naCin, one su im pljuvale u lice govorile im samo ono
sto i jesu, kada su sasjekli proljetos jednu zenu iz odbora AFZ
druge su im svega govorile »izdajice i strvinari svog vlastitog naroda, nije daleko dan kada ce to
placati racun pred narodom. Sto
vise neprijatelj bijesni on nailazi na veci otpor. Nas narod predvoden sa najboljim svojim sinovima nije u prvim danima gubio
vjeru u pobjedu, a kamoli danas
kad stojimo pred punim oslobodenjem nase zemlje, da gubi snagu pa makar pod najtezim vojnickim i ekon. prilikama, to je
kroz sve teske i duge zadnje borbe u Lici, Licki narod, pokazao neprijatelju u biti kako se
brani sloboda i Cast domovine ne
samo u Liki nego Sirom na.Se
nepokorene Jugosl., banda danas
nailazi na teske udarce.
Kroz sve te borbe i teskoce, nas
narod, Zene i omladina odrZavaju svoje konferencije, omladina
je Like izvrsavala zimus u borbi
pred Kongresne zadatke, na II
Kongresu bila najbolja medu najboljim, sada se spremaju i omladina i Zene za I Kongres omladinski i I Kogres AFZ Hrvatske,
izvrSenju takmiCenja. idu u neoslobodene djelove Like, hoce vise izvuCi iz neprijateljskih redova
u nasu NOV, hoce sa viSe naroda
prouciti odluke sa II zasjedanja
AVNOJ-a i III zasjedanja ZAVNOH-a koji ce kotar odnjeti vise
na polozaj vojski itd. itd. Znaju
oni da je tesko pod takvim uslovima izvrsiti pred kongresne
120
zadatke, ali mi cemo uloziti sve
svoje snage mi imamo prakse,
kaiu naSe iene. Svjesne su one
da je mnogo krvi proliveno u Citavoj nasoj zemlji za oslobodenje i svjetlu buducnost, treba u
JNOF izvrsiti sve zadatke, treba
opravdati povjerenje koje su one
dobile na II i III zasjedanju i
postale ravnopravni clanovi ljudske zajednice. Nasoj su novoj drZavi udareni Cvrsti temelji slobodne demokratske Federativne
Jugosl. treba izgradivati nasu zemlju onaka kako to narod zeli.
Na Kotarskoj konferenciji AFZ
GraCac kaiu Zene, naS narod je
prosao tri god. rata u cetvrtoj godini svladali smo najvece teskoce,
nasa zemlja stoji pred oslobodenjem, mi Zene dale smo sve od
sebe kao i ostali nas narod i postigli smo krupne i vojnicke i politicke uspjehe, kad smo bile
spremne kroz nar - osl - borbu
izdrlati i uCiniti sve, spremne Cemo biti, i kroz prakticni rad se
nauciti kroz nasu org-u AFZ u
JNOF resavati sve probleme koji
stoje pred nasim najvisim driavnim organima i NOO u izgradnji
nase nove drzave, naucila nas je
naSa zemlja kako se bori i radi
za slobodu, mi smo nastavile njezina djela, to kazu mnoge zene
Like. Jasno je njima da nasi saveznici sa Istoka, Zapada i Juga
tjeraju Hitlerovske zvjeri u njihov brlog, gdje ce se dotuci ranjena smrtna zvijer, a vide da se
u Liku strpala banda najveci koljaci. Joco Rukavina, Rude Ric,
Pelko Bogdanic, dosao je i Sertic
sa svojom bojnom koljaca, te
cetnicke poglavice sa Lukicom
Popovicem, Milanom Mrdjom i
drugim koji harace po Liki vee
duie vremena, ubijaju ko im dodje u ruke znaju da nece dugo,
do.Sli su i ani u svoj brlog, gdje
ce im suditi narod Like, dan slobode nije daleko, narodni sud za
sve krvopije nije daleko. Platice
za sva svoja krvava djela, posto
Lika nece zaboraviti nikada pored mnogi svoje najbolje prvoborce drugove i drugarice, koji
su pali Zrtvom, a veCinom od Cetnicke kance: Marko Oreskovic,
PekiSa Vuksan, Bico Kesic, VIade Cerin i naSi ranjenici na Krcani i mnogi drugi, drugarica
Smilja P, Ljubica G, Julika Skenzic, mlada djevojka u Metku koju su cetnici na kolac nabijali i
jos druge drugarice, za takav zlo·
cin sudice im junacki narod Like
bas u njihovom brlogu, uniStiti
ljudozdere, a poceti temeljito izgradjivati nasu federalnu demokratsku Hrvatsku u krilu Federativne Jugosl, to je zelja i sveta
duznost u J.N.O.F-i ogromni masa
Jugoslavije.
Nasa narodna osl. - Armija unistava hitlerovsku gamad, oslobadja grad za gradom, oslobadja se
Srbija zariSte ustanka, oslobadja
se potpuno Jugoslavija. Crvena
Armija dosla na Jugoslavensko
tlo, borci nar-osl-vojske su u zagrljaju Crvene Armije. Zvijeri kako hitlerovske tako i domace izdajice dotuci ce u svom vlastitom brlogu.
ZENE HRVATSKE GLASAT
CE ZA SRECU I NAPREDAK
SVOJE ZEMUE - ZA
POBJEDU SOCIJALIZMA
Referat drugarice Kate Pejnovic
o znocenju 8. marta.
U referatu o znacenju 8. marta,
odrlanom na sveCanoj akademiji
u Zagrebu, drugarica Kata Pejnovic rekla je izmedu ostalog:
»U opcem preobraiaju nase zemlje mijenja se lik i zivot nase
zene, koja je u kapitalistickoj Jugoslaviji bila obespravljena politicki, ekonomski i drustveno. Danas, u novoj Jugoslaviji, ravnopravna i slobodna Zena ulazi sve
viSe u politicki zivot. Ucestvuje u
cuvanju i razvijanju tekovina Narodne revolucije i svojim uCeSCem na svim sektorima druStvenog zivota pridonosi ucvrscenju
narodne vlasti.
Na posljednjim izborima NO-e u
nasoj Republici na primjer, glasale su zene stopostotno u kolarima Brinje, Donji Lapac, Senj,
Titova Korenica i Udbina. U 8
kotara glasale su 99 posto a u 10
kotara preko 98 posto. U ostalim
kotarima prosjecna cifra zenaglasaca iznosi oko 94 posto.
Na izborima za narodne odbore
1945. godine izabrane su u Hrvatskoj u mjesne organe narodne
vlasti 1154 zene, 1947. godine
2630 zena, a 1949. godine 4588 zena. U kotarskim i gradskim narodnim odborima danas ima 5681
zena, iako ni taj broj nije realan
odraz politicke aktivnosti nasih
Zena.
Od 1.045.000 zena glasaca u nasoj
Republici, uclanjeno je u Narodni front 903.000. Koliko je masovno uCeSCe :lena u izvr.Savanju
zadataka Narodnog fronta najrjecitije iskazuju ovi podaci:
Na lokalne akcije Narodnog fronta 1949. godine zene su dobrovoljno izasle na rad 3.101.102 puta i
dale 27.000.000 dobrovoljnih radnih sati. U posebnim brigadama
Narodnog fronta na objektima
saveznog i republickog znacaja
radilo je 109.889 zena, koje su
dale 12 milijuna dobrovoljnih
radnih sati. Na izgradnji zadruZnih domova 1948. i 1949. godine
216.822 zene dale su 1.848.076 dobrovoljnih radnih sati. Na posumljivanju od ukupnog broja frontovaca radilo je 70 posto zena, a
na zemaljskim poljoprivrednim
dobrima radilo je 58.765 zena. Iz
toga se razabire ogroman polet
naSih Zena u izgradnji socijalizma, njihova rijesenost i volja da
u tu izgradnju uloZ.e maksimum
svojih snaga.
Ukljucivanjem u sve grane privrede, naSe Zene postaju aktivni
borci za izvrsenje zadataka Titovog PetogodiSnjeg plana. Iz g":
dine u godinu povisuje se brOJ
zena u privredi. Na primjer 1947.
godine bilo je zena u privredi 45
posto viSe negoli 1945. godine, a
1949. godine povisio se broj zena u privredi prema 1947. godini
za 47 posto. U redovima prvoboraca za izgradnju socijalizma istiCu se imena Zena viSestrukih
udarnica kojih je od Oslobodenja do danas u nasoj Republici
13.828, a od njih 16 vee radi za
drugu Titovu Petoljetku. Medu
njima mnoge su odlikovane Or-
denom i Medaljom rada, a nekoliko hiljada je pohvaljeno. U svim
granama naSe proizvodnje lenarna je omoguCen struCni razvitak i sticanje kvalifikacija na raznim struCnim kursevima i Skolama. Od 4.393 udarnice, koliko
ih je proglaseno samo 1949. godine, 504 su kvalificirane radnice, a 2.346 polukvalificirane.
I broj zena boraca za socijalistiC..
ki preobraZaj sela poveCava se iz
dana u dan. Dok je potkraj 1948.
godine bilo u seljacke radne zadruge uclanjeno 18.000 zena, krajem 1949. godine taj se broj povisio na 75.172, sto od ukupnog
broja zadrugara iznosi 54,6 posto.
I taj broj stalno raste. To jasno
dokazuje da su Zene sela pravilno
shvatile historijske odluke II plenuma CK KP Jugoslavije, da sve
viSe uvidaju prednost socijalistiC..
ke privrede koja im ostvaruje bolje uvjete;;zivota. Prije i pored
svog tesk;g rada, seljanka je uvijek bila ekonomski ovisna o
drugima~. a .. danas ona vidi ogromnu prOmjenu u svom polo:Zaju,
jer za svoj rad dobiva zasluZenu
nagradu jedriako kao muskarac.
Od nekada ; .~~spravne zene sve
viSe izrasta riO.vi lik zene sela, koja danas kao· zaista slobodan i
ravnopravan Covjek svojim radom svijesno pridonosi podizanju zivotnog standarda nasih radnih !judi. Danasnja zena sela bori se protiv kulturne zaostalosti,
pri cemu joj pored narodne vlasti veliku pomoC pruZa organizacija AFZ-a odriavanjem domacinskih poljoprivrednih i krojackih
tecajeva za njegovateljice, higijensko-zdravstvenih teeajeva, s<>121
�minara, predavanja, Sirenjem literature itd.
Sastavni dio izgradnje socijalizma je izgradnja novog Covjeka.
Zato naSa narodna vlast i Antifasisticki front zena kao dio Narodnog fronta obracaju veliku
paznju kulturno-prosvjetnom i
politickom radu medu zenama,
da bi uklonili zaostalost - per
sljedicu teske i mracne proslosti.
Od 1945. godine do 1948. godine,
u naSoj Republici opismenjeno
je 95.437 zena, nekoliko hiljada
opismenjeno je 1949. godine, ali
jos uvijek ostaje blizu 20.000 zena koje treba opismeniti. Od
1946. godine dosad, raznim oblicima kulturno-prosvjetnog rada,
kao citalackim grupama, opceobrazovnim teCajevima, seminarima
itd. obuhvaceno je nekoliko stotina hiljada zena. u ideolosko·
politicke tecajeve Narodnog fronta ukljuceno je 121.313 zena. Uz
ucitelje, kojih u nasoj Republici
75 posto sacinjavaju zene, i uz
profesore, kojih je 50 posto zena, organizacija AFZ-a dala je 786
zena dobrovoljnih poducavatelja
u suzbijanju nepismenosti. NaSe
Zene su na SveuCiliStu i visokim
skolama postigle znacajne radne
uspjehe. Za uspjesan i pozrtvo·
van rad dvije su od njih odlikovane Ordenom rada II recta, 17
ih je nagradeno nagradom Komiteta za nauCne ustanove, sveucilista i visoke skole. u staroj
Jugoslaviji 1938. godine bilo je
samo 10 zena asistenata i lektora
na Zagrebackom sveuciliStu, a
danas ih ima 130, medu kojima
dva izvanredna profesora i 4 do·
centa. Godine 1939. bilo je upisano na fakultetima 1.386 zena, a
122
na nekim fakultet:ma ih nije ni
bilo. 1948. godine bilo je upisano
na svim fakultetima 487 4 Zena.«
Zatim je drugarica Kata PejnoviC
govorila o brizi i staranju koje
Partija i nasa Vlada poklanja
majci i djetetu.
»Nov izraz brige narodne vlasti o
obitelji, majci i djetetu ogleda se
u nedavno donesenoj Uredbi o
n:aterijalnoj pomoci djeci radnika, namjeStenika i sluZbenika.
Tom uredbom drZava osigurava
novorodenom djetetu potrebnu
opremu i ishranu i djetetu i majci u stalnom novCanom dodatku
za djecu i jednokratnoj novcanoj
pomoCi obiteljima s viSe djece.
Sve te uredbe i zakoni ukazuju
punu brigu za zaStitu radne majke. Tako naprednih zakona i uredaba nema ni jedna zeihlja na
svijetu, a u nekim pitanjima ni
SSSR.
Provodenjem tih uredaba i zakona uvelike se olaksava zivot
racine Zene i majke, i omoguCuje
joj se da se ukljuci u privrednu
izgradnju zemlje.
Drugarica Pejnovic govorila je i
o klevetnickoj hajci koju provodi
rukovodstvo SSSR-a sa svojim
satelitima protiv nase zemlje, a
koju su zene Hrvatske, kao i cijele Jugoslavije, kao sav nas narod, najodlucnije obile i u borbi protiv njih ukazale jos ved
elan i jos jace se zbile oko Partije i driavnog rukovodstva.
Na kraju je drugarica Pejnovic
istakla:
l>Zene Hrvatske. zajedno sa svim
narodima J ugoslavije, ulozit ce
sve svoje snage da istinu o nama upozna Citava medunarodna
javnost. J er, nasa borba za rav-
nopravne odnose medu narodima i medu drZavama nije samo
nasa borba. Ona prelazi granice
naSe zemlje i ima medunarodno
znaCenje. U osmomartovskom takmiCenju koje je istovremeno i
:predizborno takmiCenje, na.Se su
zene pojaCale svoju aktivnost, one
se takmice na svim poljima rada
da bi sa sto boljim rezultatima
izi.Sle na izbore za Narodnu skupstinu FNR Jugoslavije, da kao
ravnopravni Clanovi naSe socijal~stiCke zajednice izvrSe svoju vehku gradansku duznost. DajuCi
svoj glas najboljima medu nama, mi Zene glasat Cerna za sreCu
i napredak, za nerazruSivo bratstvo i jedinstvo na.Sih naroda, za
nezavisnost naSe zemlje, za pobjedu socijalizma.
Slaved 8. mart, izraZavamo svoju
Cvrstu vjeru u izvr.Senje naSe Petoljetke u izgradnju socijalizma
u naSoj zemlji. Ponosna na velike
rezultate, ali i svjesne svih teskoca koje nas cekaju na tom
putu, naSa Ce organizacija, AF2:,
razviti i produbiti joS viSe inicijativu :lena na svim zadacima u
izgradnji socijalizma. Razvit Cemo jos vecu ljubav i polet koji
naSe Zene unose u svaki posao.
Pojacat cemo sirom zemlje socijalisticko takmicenje, dati novu
radnu snagu nasoj privredi. Uci·
nit cemo sve da nasu zenu kulturno i politicki jos viSe uzdignemo. Razbuktat cemo kod zena
joS veCi elan na socijalistiCkom
preobrazaju sela. Ucinit cemo sve
za odgoj nase djece u socijalist:C.
kom duhu.«
SAlAM
SKENDER KATICA VII A
123
�I
KATI PEJNOVIC- UcENICI OSNOVNE sKOLE
NARODNI HEROJ »KATA PEJNOVIC<~ U GOSPICU
1-<ATA
'PEJN0\1/C
]}lAv JE 1-IEROJ
L\C l.Z l. .
J)f LA-JE MAJkA
• l
'?€li-101JI c
'PUS\\\J
J~
IZ.G/1\IUSE.
.
i-IOSti...A.
.,.
. 2>0R10C>H
..TtHA ·ZENO
0 tR!-li)'J ( I~At!li ,;.\MMAH I~
.5ES
'PONOsit...'A,
>IERCJ
.lES 'POSTI'l\..R.
·IJJ£w :;.vclu
si·KCV€.
:C EH l:\ i 'l.JRJ..fi.
PO't.(f\I')IU\ ';)\
\I€Dt<i N\J
l
2.11:
NR!-\'A
5R~cu·
St.Ol?;Ol)C;
.ia
51 J\IOVA3TC ZA l)Of\10V!A.IU
'I>OkLDNil.A,
'
"
Z lVOT Jf DONO ViAll
])ALit~
PRED NOJON
SI.(_()L (}f'1.
i\ljEZ! NA BISTA STOJJ,
SA])A
11) Hil\JI NE.
U ~Rt\l
kRll.A
-
~\JOl-t.
U DliM,Io.,
JADRAJV!{A
1-!1 R.i AN 1'1
51 Bllt., I
.-
O,S.
~l11l'E SAl'.
'"
Ht!RClONi
v
j
Sll<lC
vmc
H€R(!}J
5LO~JD()),
TII-lA iENO
<.1
JJ' CRNO~ H!IMM\I•
ff\)tttA
05 It f\IAROl)htl 1-H::ROJ
VI?.I(LIM·l
I
\}f-C
• I
• #
C.~.
,. NM.IlONl- HI:: FoOl. KATA
I
G05P\I::.
124
PF-~ NOUlC
/{ATA PEJA!o Vtc
//
I
GOSPIC
125
�If
~·RArsrvo
IME MDJE SkOL .f
,SJ10lt·
I11 EHDJE
U $R.ATSTVtJ
!DR
"'
I ' DDLUCNOsrr
flLR~I!-tFl
.ioS.
HEROJSIY!t
SLR-VNt
TO Jf
POV.JtST""I.
jfONO !1::JESTO
U ~RAT~tVU 'RBST'e
U
S!..OGA
'
1
.I
HH.JV.E C. I'\.
.J~
UVfJE~\ S!A. ..
:.. '
-J: ·,
~
'BR'):trsrvo je;
TO.~£ ENER.GI':JI)
!2R,FI5Lfi
$VOJE
I
.£>RE:.C.R
8RAT.STVLJ
~UNCG
IZ eVoLucroNRJUJ..
U VR€£l!
jE
CVJeTR,
:-.S!..Ol)(J'DA . 'R,ClB€1-lA.
U Sf>IS.k(}
TO JNE AIO.ol/1
.
U IOR'RTS.WLJ' 'LjUBRV
tJ ~RRr~rvu
'
'
:euoe
~otJ<=,
1\RFH'STVO
TO :li? DlO
.
'i\A l>l
vO~E
f> HNc)60
POJR/'1 BORI3ENO.Sr-l
5E
rz
.60/.. R
U SR.cu
~i.fa9. <1-li~l'f .•
e'iu\rsrvo ·· l€
.SMt¥:!
Z...JU:e,iiVI.
~l-t:)GO.$hH~iE
.SViHA;
· HN.V\tC'A ~l=tcic
O.s.
I
GOSPlc
r1
NH~ODN\ H~!<.OJ
104tlq
Ntc
1>clNO~·fc cr
�kATA
HLF!ONV 'ZEI,JEZO
i
lf£ J l.JOVIC
tH1:Jc-STO fiRIVi{i SJf..!OVI ft./A
SLO SOJ) 1 'Jt
il<O.D IJO ':\ z.£N LJ I 'PO:J) A-1<. i U!
~1\\.JJE IJO SRCE:. N/\:Jk&
OSTJWlll\ j E.
l 11'!1/MOR.
GROJ3 SIWOVA
IJ l<L G&ili.J~ POU->e't>T/
"
I <>V::>c:Z - ll.fiR.F!i.l FILl
OKD
.
12-Mvi:ctJR
(;GJ-!i-
1
/..!l:l'c 1'02.1-IAI.O
5TO ZA TONO\J liJ U.
IH. illADE
r,JtJHJ t c.:c
osve n
1-.ll:!l: OS.) E t HO
I
.
J:iiYSKoJJFJc'NR, TuzvJJfJ
PRI~VATILA----~-~
~HORA,STRAM~,GLAlt
1.1.. SV IH~o 1\1 TR e 1-l u .
z.IJIH AhD ~ fl-il J
~ Ro-z. .H1.AZ-l\ LL T~ N Lt
PRIC!t·
RO £) Fhl f\ G.R tl:D A
Slk!Ril.O.J~IC-1; VO]IO
IZJ)AW KE SVOJE
z Ll-HJ:t R :1 c ~10
f1t;;r/)LIJ06.
~
IU ISl<IZ E
PR06t.O.S"rl
ilRSPIJ
IJJ}Tfl.OHEr
HIS/..1
RffzSuwrft;)V
PL.i'IHEJJ,
PL!IHGJJ
PR.hVDE'
PJ..Rfft:~
v;;~s ctJos TJ
v 1:t./1( It,
G Flf./ IJf/.Jlfl/1 MllJf$1"
kRVARIU
z.A Zl\/OT
:r&
1-l R-Hli J!l-IJ :ltt J5 U k:
r .lV Att !JJ HI ~0 RA!::
!S1'110,
U.~RCGi
~l
l.LZ:AST AVU... CR.VclJ U.
li
'j>OLOL'!Ul ~c
01VO REhlA RAI-lA
U.SRGLL i.E hiE
O'KOSF.t.lc OEi
STt0l-~ !.LL ,
2~1'-te.lT¥! IV
R<YilOLJLl~A .SVO:m
JN. &ROJliJ I Cl\
,llt~N
roCA1l41C~t
-
I
-U 1-JFI~IJ~ :>V
~/Hie-
e
I
c>J';JGPD~<
:Z.i>R.fl'rii11Jli~li k~VI
SLO i!>OOflRA.
-6NftG-fl VOI.Jii I
COVJ/;CtJ06T
' UR~tar<obr cct.Jct/111
To
PRfD
{28
l(ll\.lt.H J.lc I{O::J A
o.l,
.fh·PTC>N J E ~A
·
c,
LI'!Z.i VII -R.A~R£ D
J.ll1~0I>l.Ji HfROJ ~ATA ~l>'J!V0\1
IJ/)1)1\
I
it 1
{)()S.PtG
$oL
LL'PLB LA :1£
_. ,
U.. 01lJ E6 u..if>ARTJZ.Af.ll ~A
Ttt&U JE
.
lt 'P] ESNU.. })ARTIZ:A~SI::ll
"::!iiJIAiorv;J.
N£=/ZN:Jfi-Rf./11
I::RlK
ALVnEUO P_\(;GA
2/tl<L6TVIL J)f\L~
.svo~u
f .SUIJC.<.t
fLO flO.:)) !J06 J}AIJ /l
f.IR!JBR{)f:>7'
::Jti S Po H GYl If
11t>'Jor-f iko~.:ot'-1
Sk-R ILA.
LL f-.\ AsH I J A\..1 u 2:1 t K!l Clt
lJ..TO'PILI\ ..1~ HRZ'N~U.
..l'f--\1\ Z tJ 1I'{ GU\ S0 !\-!
T!(I\21LI\ 'J£ OSV13TU
L'Ju.t~V -S\IU. JVO:J.U
129
�,
SJECANJA NA KATU ...
ZENA U CRNOJ MARAMI
Godine rada pred rat, masovne forme i neposredna metoda poli tiCkog rada i borbe na rnalim stvarima i uskirn okvirima, osim pojedinaCnog i Si~
reg utjecaja naSe Partije na te mase, imale su
dalekosezan utjecaj na nase partijske kadrove.
Oni su se u tom razdoblju osposobili, da se u
Ustanku i daljnjoj borbi brie i bolje snadu u
masovnim politiCkim i oru:Zanim bitkama. Taj
rad po selima stvarao je njibove istinske borce
i rukovodioce.
KROVOVl
PEZEU MILAN VII C
Nekoliko godina uoci rata jedan lijecnik iz GaspiCa, naS simpatizer, vraCao se noCu iz Smiljana
od jednog bolesnika. Sa cudenjem i pomalo senzacionalisticki mi je pricao, kako je u kuci bolesnice sreo jeclnu zenu srednjih godina, koja je
ne samo pomagala bolesnici, vee ujedno i punoj
kuCi naroda govorila 0 politici, 0 teskom zivotu
seljaka, o tom poretku, o situaciji u svijetu, o
opasnosti rata i faSizmu, o tome da se radni ljudi trebaju sami boriti za svoju obranu i obranu
zemlje itd. Pri tom ga je najvise cudilo sto je
govorila jednostavno, jasno i s poznavanjem stvari, i viSe od toga kako su nju - seljanku, paZljivo sluSali svi prisutni i s uvaZavanjem. Te veceri su mu rekli seljaci da ta zena Kata zna pruziti pomoc bolesnom, cia savjetuje u poslu i raznim prigodama i da osim toga u blizoj i daljoj
okolici Cesto govori o dogadajima u zemlji, svijetu itd. Lijecniku, koji mi je to pricao, nije iS!o
u glavu to novo i neobiCno interesantno Sto je
dozivio, da je seljacka zena politicki agitator, komunistkinja, Cvrsto afirmirana u selu, i kod Srba,
i kod Hrvata. Sve mi je pricao sa cudenjem i
veseljem, jer je dozivio, da je ipak »taj marksizam« Ziva snaga, da ga ima i izvan intelektualnih diskusija. Pitao me je, da li sam Cuo za tu
Zenu. Naravno, znao sam na koga se namjerio,
da je to bila drugarica Kala Pejnovic. Koliko jednostavan toliko i interesantan bio je put i razvitak drugarice Kate kao radne zene, majke vise
djece, do uvjerenog i voljenog revolucionara-komuniste. Tada mi je jednog dana (ranije) rekla
u Gospicu jedna gimnazijalka - skojevka Rada
..
Joko Kneievlc, Krvava ko!rulja, 1942.
130
�'ratalov!c, da kod njih dolazi jedna seljanka iz
Smiljana koja prodaje mlijeko, sir i drugo, i da
toj zeni daje razne knjige, beletristiku, socijalnu
progresivnu literaturu, ali i neke >>teZe« stvari.
Sve je to ta zena nosila u nekoj kosari. Kako joj
je kuca bila uz glavnu cestu na pocetku Smiljana, kuda se prolazilo za Buzim, Rastoku, Pazariste, itd. to je ubrzo njena kuca postala »punk!«
za vezu, poruke, sastanke itd. Vee prvi kontakti
s njom uvjerili su me u snagu njene volje, uvje·
renja, borbenost i neustraSivost. Ona je i kao seljanka-domaCica imponirala selu, jer je znala dobro gospodariti, raditi, a uza sve to nalazila jc
dovoljno vremena i entuzijazma za masovan politicki rad.
Kad bi se u njenoj kucici odrlavao politicki sastanak znao je cesto njen drug, pokojni JovaniSa,
>>StraZarCiti{( pred kuCom, kuckati na prozor da
pita »jesmo li gotovi«, jer ne maZe viSe izdr.lati
mraz. Bio je ponosan na nju, na njen ugled u
tom kraju, pa je u Sali znao govoriti kako ne
maze spavati, jer mu Kata ponekad cita i do
zore i da potrosi sav petrolej.
Utjecaj i rad ovakvih revolucionara, zatim desetaka omladinaca komunista, kao i starijih ljudi,
osjeCao se i javno manifestirao na opCinskim izborima 1940. U smiljanskoj opCini iziSli smo s
radnicko-seljackom listom, za koju se, ne samo
po imenu, nego i po nosiocima, znalo da je komunisticka. Nasa snaga bila je tolika, da je natjerala na medusobnu suradnju popa cetnika i
papa ustasu. Morali su otkriti svoje karte i postaviti zajednickog kandidata. Izgubili smo za nekoliko glasova, a znali smo da smo jaCi, jer nam
je dosta dobrih mladih ljudi i drugova bilo otsutno u vojsci·rezervi, kojom se onda prikrivala mer
bilizacija.
Mogao bib navesti niz drugih drugova i drugarica
koji su revolucionarnom akcijom osposobljavali
radnicke seljacke mase, objasnjavali im njihov
klasni interes i idejno ih osposobljavali da u datom momentu postanu ziv i vrlo utjecajni odred
Revolucije.
Prema tome, inzistirali smo na klasnom pristupu.
Medutim, taj klasni prilaz nije bio ograniCava·
juCi, sektaski, vee homogenizirajuci za sve racine
132
i napredne !jude, za naciju. To je znaCilo otimati
se za seljastvo i gradanstvo. To je znacilo skinuti
s leda komunista tesku politicku hipoteku da su
oni, tj. komunisti, anacionaln~, i to baS onda
kada je nacionalno pitanje (prvenstveno hrvat·
sko) bilo predmet pogadanja velikosrpske i hrvat·
ske burloazije oko podjele vlasti.
Za jugoslavenske je komuniste to bilo -sudbonosno
rjesenje, prilaz, slav i politika, koja je u Hrvatskoj i Hrvate i Srbe stavila u jedinstven front
bratstva i borbe za slobodu, demokraciju i revoluciju.
To je narocito bilo sudbonosno za Liku, koja bi
bez te svijesti postala bas ono sto su neprijatelji
htjeli - popriSte rata do istrebljenja izmedu dva
bratska naroda. Borba lickih komunista do Ustan·
ka za to bratstvo i jedinstvenu revolucionarnu po.
liticku borbu bogata se u ratu isplatila, Lika je
od potencijalnog poprista medusobnog klanja Srba i Hrvata, gdje bi svaki rat protiv okupatora,
ustaSa i Cetnika bio onemoguCen, postala i raz·
vijala se u jedno od prvih zariSta narodnooslobodilacke borbe i revolucije u Hrvatskoj.
Jakov Blaf.evic
Izvor: Jakov BlaZcviC »Traf.io sam crvenu nit«, Za·
greb, 1976, str. 43,44.
DRUGARICA KATA
Glas o njoj isao je ispred nje: drugovi su pricali
o Kati, seljanci iz gospickoga kotara, koja ide
iz sela u selo, od Zene do Zene i potiCe, govori,
organizira za svetu borbu koja je poCinjala. Pri·
je nego Sto sam je upoznala sluSala sam od dru·
gova, prvih liCkih partizana, o njoj i njenoj porodici, o njenom revolucionarnom radu. U Anketi Glavnog odbora AFZ Hrvatske, provedenoj
odmah poslije rata, nalazim podatak: Kala je u
Krbavici Citala Zenama Maksima Gorkoga (Citata ga je i u drugim selima). Bila je sredina septembra 1941. kad je, po podne, dosla u to selo.
Tra:Zila je da se sastanak sa Zenama odr:li tog
dana. PredveCer, one su se skupile u Skoli: uCionica je bila puna. Rekla sam joj da bih zeljela
da ana prva govori - a ona je htjela Cuti mene.
I pak je pocela prva. Govorila je konkretno. Svaka rijec jasna, adekvatna slika; rijeci zaokruzene
kao obluci u potoku. Sjecam se, govorila je i o
sovjetskim Zenama, o Zivotu i patnjama naSih
:lena u staroj Jugoslaviji. JoS i danas mi je u
uhu reCenica: »Oni su nama krv pili kroz naSe
grube seljacke kosulje«. Svoje izlaganje propracala je gestikuliranjem; kad je zeljela nesto istaknuti, pokrenula bi desnu ruku i stezala pesnicu. Bijase tada u Krbavici dva-tri dana, a onda
nekamo ode. Nije rekla ni kuda, ni kamo: ni pri·
je odlaska ni po povratku. Bila je tada clan
Okruznog komiteta KPH za Liku i znala je sto
je partijska konspiracija. Nitka od nas nije ju
ispitivao kamo odlazi, niti Sto na tim sastancima
radi. Nekad je odlazila s drugovima Milam PoCuCom, Jakovom BlaZeviCem, Tomom NikSiCem,
tada clanovima Okruznog komiteta, nekad sama.
Njena kcerka Milica, tada sedamnaestogodiSnjakinja, boravila je u selima korenickog kotara,
najviSe u Debelom Brdu i, kako kazu podaci,
slijedila put svoje majke - citala zenama na sasiancima. Desetogodi&nja Ljuba bila je sklonjena
u cvrstih i pouzdanih suboraca, a ostali dio porodice uniStile su joj ustaSe na najkrvoloCniji i
najuzasniji naccn. Ocekivao bi covjek da ce je sretati pogruzenu, slomljenu njenom osobnom tragedijom. Ne! Nije pokazivala sto misli i osjeea. Na
sastancirna sa Zenarna govorila bi o zvjerstvima
ustaSa nad nevinim ljudirna, Zenama i djecom, ne
iznoseCi straviCan primjer svoje vlastite porodice.
Duga je bila ta sutnja: trajala je viSe od godinu
dana. Tck na I zemaljskoj konferenciji AFz Jugoslavije, pred delegatkinjama AFZ iz gotovo cijele
nase zemlje, ona je osjetila potrebu da to saopci
Zenama i poCela je svoje izlaganje rijeCima: »lma~
Ia sam tri sina, tri zlatne jabuke ...« Na toj konferenciji bila je izabrana za predsjednicu. To ju
je ispunjavalo ponosom, ali je nije zanijelo, jednako kao ni sucljelovanje u predsjednistvu I zasjedanja AVNOJ-a. Ostala je ona isla nasa Kata koja
je, reklo bi se, poslovno a ipak s odusevljenjem
rjesavala zadatak za zadatkom.
ISle smo od sela do sela i osnivale odbore zena.
Kad smo 1941. organizirale podosta seoskih odbora AFz-a u svim lickim kotarima, doslo je do osnivanja Inicijativnog okruZnog odbora AFZ za Li·
ku, sredinom mjeseca decembra. Tada smo se
okupile, mi drugarice iz svih lickih kotara, opet
u Krbavici, da se dogovorimo za daljnje nase aktivnosti. Kao clan Okruznog komiteta, Kala je
vodila taj sastanak i jednodusno tada usvojismo
misljenje Komiteta da ona predsjeda tome ocl·
boru.
Fizicke napore nije podnosila tesko. Po kiSi i
snijegu, popodne i uveCer, nekad i prije podne,
ona je iSla iz mjesta u mjesto. ISla je po nalogu
Partije, a Cesto se odazivala na pozive da dade
nekamo. S najvecim odusevljenjem je, s ostalim
clanovima redakcije ,zena u borbi«, prikupljala
gradu i ocjenjivala vrijednost pojedinih clanaka
i, kasnije, dopisa sto su pristizali od seljanki.
Izuzetno je cijenila taj rad u vezi s izdavanjem
lista. U torbi je i ranije uvijek nosila »materijal«,
skromnu marksistiCku literaturu, svoga Gorkoga,
koji joj je bio pomagac i oslonac. Sada je tome
dodala jos i ,zenu u borbi«.
Poznato je da smo prvi broj tog !isla pripremali
za 8. mart 1942. Talijanska ofenziva sprijecila nas
je da na vrijeme ostvarimo svoj plan. Pisaci
stroj, papir, rukopise - sve smo zakopali u jednoj supi u Krbavici. Zajedno s ranjenicima povukli smo se u selo Trnavac. No, bijasrno nestrp-ljivi: za nekoliko dana sam se vratila, otkopasmo
133
�sve Sto smo sakrili i odnesosmo u Trnavac.
Nikoga nije bilo da nam pomogne u tehnickoj izradi lista. Kata i ja, iako nijedna to nikad nije
ranije radila, preuzesmo posao i za noC i, Cini
mi se, dva dana list je bio gotov. Sto dvadeset
primjeraka! Nismo imali papira za viSe. :2:ene su
nam donosile hranu, sve su znale Sto radimo.
Naslovnu stranicu izradio je drug Bosko Snajder, radnik iz Zagreba. Stampali smo list sapirografom, pa kako je posao odmicao kemikalije hivase sve manje. Kad dodosmo do stotog primjerka, prva stranica gotovo da nije bila citljiva. !mali smo jos nesto papira i zeljeli smo stampati
viSe primjeraka. Kemijskom tintom presla sam
preko crteza. Nastavile smo izvlacenje i primjerci su izlazili jasni i vidljivi, ali ne tako lijepo kao
onih prvih sto ...
U Muzeju revolucije u Zagrebu nalazi se primjerak upravo tog naseg amaterskog rada, a onih
prvih stotinu (uspjelih) »utopilo• se u lickim selima, u zena koje su list docekivale, radovale mu
se, Citale iz njega na sastanku. Drugarica Kata
je veoma cijenila taj rad. Veselila se dobrim clancima, ;i svoJim i tudim. Bio je to naCin da di?
svoje bogate lienosti podari zenama, narodu. NJikad nismo mijenjali njen nacin pisanja, nikad
popravljali. Svaki njen napis direktan je u iznosenju misli, i slikovit, te se nije imalo ni sto
dodavati ni sto oduzimati. Rado je pisala za list,
a u godi·nama poslije oslobodenja cesto. m~ j~
govorila: »Sjecas li sa, Jelo, kako smo m1 p1sah
one nase clanke ...•
Ona je svjesno obogaCivala svoju Jicnost citanjem.
Procitala je dosta jos prije rata. Cit~la je, kak~
mi je to prieala, najcesce uz petroleJku. Kad. b1
posvrsavala sve svoje dnevne poslo_ve ~ao majka
i domaCica koristila je veCeri za CltanJe, za pr<r
sirivanje s~og vidokruga. Jednom mi rece da joj
je najdra'Za knjiga »Zdravlje naroda u Sovjetskom
Savezn«. Vozila je iz svog Smiljana u Gospic mlijeko i izvrstan sir, a nazad u Smiljan, u istim kantama, iii skrivene u sijenu, letke, knjige, partijsku
stampu.
Sve je to skupa iskovalo Katu kakvu je danas
pamtimo: odanu Partiji i gotovu na svaku zrtvu
kad se radilo o poslovima borbe i revolucije.
134
Gotovo da se nije ni spominjalo njeno prezime.
Govorilo se, jednostavno: Kata. Borci su ju najCeSCe zvali Mama Kata. Sa svakim je znala razgovarati, uvijek spremna na vedru rijeC, bodrenje
drugih. Zaboravljajuci sebe, unosila se sva u razgovor i svatko je, razgovarajuCi s njom, osjeCao
da se ona istinski unosi u ono Sto joj se govori,
da shvaca, razumije, a takav je sugovornik uvijek
drag.
Zagreb, 1976.
lela Bicani6
TRI SJEcANJA IZ ZAVIcAJA
Kata . Kaja Milkovic: 0 KATI
Kata-Kaja Milkovic iz Varosa- zaselak Smiljana,
rado je ispriCala svoja sjeCanja na drugaricu Katu
Pejnovic. Katu je poznavala od djetinjstva, ali se
nisu druzile. Kaja je djevojka mlada od Kate 20
godina. Pripadala je krugu seoskc omladine koja
u to vrijeme nije bila angaZovana.
Sta si ti Kaja znala o Kati?
Znala sam da je posebna zena i komunista. Cesto
sam je sretala. Gdje bila, ona je trazila kontakt
s ljudima, omladinom i drugim narodom. Zivo bi
pricala i ubjedivala prisutne.
Dolaskom ustasa na vlast culo se govorkanje kako
ce komuniste i Srbe klati, a Kata je prva bila na
spisku. Mnogi se !judi sklanjaju pred ustasama,
a stariji bi govorili: Ovo Sto se sprema, neCe nam
se izdobriti. Presto nisam mogla pojmiti da hi
!jude iz Cista mira mogao neko ubiti, a kamoli
zakiati.
Uvece 2. VIII 1941. godine cula se zvrka kamiona i strasna pucnjava po Bogdanocu i Zablatu.
Sutradan i slijedecih veceri i dana doSii su na red
Seliste, Ljutaca, Smiljansko polje pa Rosici, zaseoci Smiljana naseljeni Srbima. Bila sam izbezumJjena, zaplasena i nesretna sto me je jos vise
udaljilo od ustasa. Pokolj je trajao oko 6 dana.
Ustase su otiSle u Gospic, a u selu su ostali domaci predvodeni Ivanom Abramovicem - US·
ta.Skim emigrantom. Organizirali su Citavu hajku
za Katom, govoreCi da ce nas sve pobiti jer cuvamo komunistkinju i Srbe. Racunali su da je
moralo po selu biti sakriveno oko stotinu dusa.
Da li ti je bilo poznato gdje se skriva Kata i
ostali?
Znala sam. Kata je bila sakrivena u napustenu
kucu Marke Bl.Zevica gdje su joj SKOJ-evci i
komunisti sagradili skloniSte. Vjerujem da je
skoro citav nas zaselak znao za Katu i za srpski
Zivalj. Nitka nije odao njihova skloniSte. U nasem
zaselku zivio je ustaski koljac Gluvi Markisa koji
je pocinio strasne zlocine. On je natjerivao omladince da traze Katu i narod. Omladinci bi se
slomili pretra:!ujuci ona mjesta gdje su znali da
niko nije sakriven. Ti isti mladici bi po noci
pazili na MarkiSu, i Katu i narod hranili. Zgodno
bi to oni izveli. PjevajuCi bi otisli u prelo u drugo selo, a zatim se jedan dio brzo vratio i hranio
Katu i narod, iii b: s Katom drlali sastanke, iii
kao kuriri iSli u Divoselo.
Sta ti je od svega toga najviSe ostalo u sje6anju?
Katina hladnokrvnost. U tom zlu stradala joj je
familija, a nju nije uhvatila panika nego je sve
to izdrlala i jos organizirala i drlala sastanke.
Isto tako u sjecanju mi je ostao Ivan Duic-JandriSa koji je uporno pod strasnim terorom usta.Sa iSao na sastanke, sakrivao Katu i ostali narod izlafuci svoj Zivot smrtnoj opasnosti. IIi
Pajo Milkovic u koga se otvoreno sumnjalo da
je komunista. Njega je MarkiSa s bajunetom na
pusci gurao i tjerao da tr.Zi Katu. On je znao
gdje se ona nalazi, prkoseci smrti nije je htio
odati. Divila sam se narodu u mom zaselku koji
se nije pokolebao pretnjama i odao skloniSta. Cak
mislim, da je za Katu znao i Markisin otac i brat.
Kako danas gleda$ mz te dogadaje?
·Ponosim se drlanjem omladine i mojih susjeda u
Smiljanu koji tad nisu puno znali sta ce nam donijeti socijalizam, ali su znali sta je postenje, komsija i prijatelj. Sta je narod. Izlozili su svoje zivote i na djelu jaeali bratstvo i jedinstvo hrvatskog
i srpskog naroda i udarili temelje novoj zajednici
nasih naroda.
Znali su cijeniti dobro, a mrziti zlo, izolovati sacicu koljaca, koji su se bacali blatom na hrvatski narod i njegove slobodarske tradicije.
Gospi6, 1976.
Razgovor zapisao: Nikola Stani6
Milica- Mika Stanic: 0 KATIIZ SMIUANA
Danas 35 godina od Ustanka jos uvijek je uzbudljivo sjecati se heroja, koji su 1941. godine taj veliki cin zapoceli i uspjesno izveli revoluciju na cijim
temeljima gradimo nasu sadasnjicu.
Sjedim u hladu stoljetne lipe i sa staricom koja
ove jubilame godine navrsava 78 godina zivota razgovaram. Jedna je od stotine hiljada zena koje su
pokretale tocak nase istorije. Ima dobra pamcenje. zivahna je.
Kad sam joj spomenuo da eemo razgovarati o Kati, starica rukom potisnu srebrne vlasi pod emu
maramu i prstima lijeve ruke obuhvati bradu, povlaceci ruke navise da bi ih easak na usnama zadrlala. Nabra celo i sjaj joj u ocima bljesnu. Na
eelu se pokazase bore karakteristicne za trenutaC.
nu odsutnost. Mislima je umivala proslost.
Pogleda me.
VeliS da cemo razgovarati o Kati iz Smiljana?
Da ... Zelia bih cuti koju rijec o Kati Pejnovic.
Dobra ... Razgovaracemo sto god 'oces ... Sarno
ti pitaj. Ja cu ti reci ono sto ja budem znala.
Tako nas dvoje pocesmo razgovor o Kati iz Smiljana, kako je moja sagovornica nazva. To ime, dugo
je zvucilo u mojoj dusi. To ime izgovoreno je ljudski, od srca. Sa njim je sve receno. Te rijeci su najavljivaJe otvoren i vrijedan p.Znje razgovor. To
ce biti stivo iz kojeg cu zbilja imati sto nauciti.
135
�Kad si prvi put srela Katu?
- Srela sam je u jesen
sam poznavala. Bilo je
Da.: · da .. : pocetkom
stanca. To Je bllo prije
Jest- bo~ami, jos dok
1941. godine. Prije je nije..
to pocetkom septembra.
septembra - prisjeca se
dolaska Smiljancana.
se nas odred (misli na ce..
tvrt1 bataljon odreda ))Velebit<<) nalazio na Dragaskom B:ctu (zaselak Divosela). U opasno doba dode sa M1hcom Siminom da osnuju odbor zena. Odmah .m'. upade u oci. Bila je razlika izmedu nje i
ostahh zena na prvi pogled. Kad je slusas i bolje
r~zg~e~as, o~et ti se ucini da je kao i ostale zene
n!.ez;.nih go~n~a. Govorila je osjeceno, ali se u tim
riJeCima OSJecao prizvuk njeznosti i tuge.
Naslonjene na Jovancicev plot cekale smo da se
Zene skupe. Divanile smo o obiCnim stvarima i
upoznava!e jedna drugu. U razgovoru ona zavuce
ruku .u k~klJ~, Izvadi kutiju i pocne motati cigaretu. VjeSllJ~ Je savijala cigaretu nego i jedan muskarac. ~a Je S Cudenjem gJedam i taka nam Se OCi
sretose ' pogled, zadr.lase Sve mi se cinilo da mi
je htje~a reci, sta je tako. cudno gledam, a ja joj
u ~1shma odgovori: BucLi Bog s nami, ovo je
prvi put u mom zivotu da victim kako zena pusi.
Kako je izgledalo Divoselo u to vrijeme?
-;- Povrazij~: .. Sinko moj ... bilo je to vrazije vri·
Jeme. Vrat1h smo se iz pokolja (u Divoselu od
2-20. VIII 1941. pokJano 990 stanovnika) nasli
smo po!<_lanu celjad, opljackane kuce, odvedena
stoka I Zivma. UZ.asna vruCina. SmrdeZ na sve stra-
ne. J?a te bo.g saCuva ... Ne znaS Cega bi se prije
':'v~tiO. Da ~'. saranjivati pokojnike ciji lesevi na
!~n tru_n~, 1h spremati ono ljetine sto je ostalo,
III pustiii sve k vragu i otici na kraj svijeta.
U selu odred se svaki dan tuce s ustasama i brani
naro~ i z.ito: Neka gospoda i Talijani vrsljaju oko
sela '.. uhzuJu se bijednicima koji jedva spasiSe
gole Zivote. Bacaju letke kako su oni preuzeli
v~ast. Da ne~e biti vise ustasa. Da treba ici u Gosp!c P.0 P;ovizac!ju i na prepoznavanje stoke i
stvan koJe s~ II opljackane. Oni garantuju sigur·
nos!, a dace l karabinjere da nas prate i cuvaju.
136
Hvale nas kako smo dobri, a drugi su losi i da
im trcbamo vratiti milo za drago. Gospoda iz Go·
spica stidljivo sapcu da Hrvatima ne treba vjero·
vati. Treba osnivati svoju vojsku - cetnike.
Pojedinci srljaju u grad. Poneki dovede svoju kravicu i danese koju kilicu provizacije.
U selu je nasa vlast koja nam objasnjava da se u
Gospic ne ide bez propusnice i upustava kako sc
!reba vladati. Da nas Talijani i preobucene ustase izmudruju, da bi doznali sve o odredu i nama,
pa ce nas lakse unis ti ti.
Eto, taka je bilo kod nas kad je Kata dosla.
Kako izabraste odbor zena?
- Sakupismo se u Dedinu kucu i Kata nam poce
tumaciti zasto smo dosle i situaciju u kojoj se
nalazimo. Objasnjavala nam je tako lijepo i jasno
da smo je sve razumjele. Ona nesretna Mara Sta·
kina joj upade u rijec. Bog je sapeo ...
Lako je tebi dr.lati prodike, te nije kriv ovaj, te
nije kriv onaj. Kriv je sveti Pctar sto nas dr.li na
ovom svijetu. A kako je meni, koja sam svoju dje.
cu ostavila u jami.
Muci nesretnice, bog te ne ubio, sto zeni upadas
u rijec i ne das joj divaniti. Svi mi znamo kako
ti je, zavikasmo.
Kata nas pogleda.
Pustite je zene, neka isprica svoje jade i muku.
Mi cemo njoj ispricati nase, pa cemo nakon toga
razgovarati o ratu i izboru odbora. A ti drugarice priCaj. NiSta se nemoj ustruCavati, vee nam sve
iskreno i ad srca reci.
Mara nastavi.
S moja dva sina bila sam uhvacena od ustasa. (Pisnu nesretnica ko luda spominjuci svog Nikolu jedva je umirismo.) Odvedu nas na Olanak i zatvore u Lukinu supu. Tu smo bili dva dana gladni i
zedni. Zatim nas odvedose iznad kuca pred Jarciju
jamu. u dubini su se vidjele nabacane cabrkJjave
stozine. Oduzese mi djecu i zive ih baciSe na stoZine. Mene htjedose udariti nozem, ali ja skocim u
jamu. Osjetim ubod u leda. Ustavim se na nekoj
panti u stjenama provalije.
Ispod mene djeca i narod jaucu. (Zajauka nesret·
nica.) Padam nckuda. Osjetim da me neko drma
i vuce. Probudim se. Svuda mrak. Neko mi sapce
da bjezimo. Cujem glas Jele Jankove i Marije Vujkanove. Ne znam kako su me izvukle. Cijelu bo·
govetnu noc sam nekud teturala. Kad je svanulo
victim da sam na Grabovackoj strani. Spustim se
u Bjelanova ne bi 1i se kako kuci privukla. Ne
znam sta je s Micom i Stakom. Cini mi se da cu·
jem pjesmu. Poslusam bolje. Stvarno cuju se kola
i pjesma oko Crljenih greda. Polako se povratim
natrag jer sam znala da niko naS sada ne pjeva.
Usput ucupam kuCicu Nikolcevih krunpira. Popnem se u Trnjak i gledam ko na dlanu svoju kucu.
Vidim kokosi kako ceprkaju po guvnu. Cujem
konje i ovce pod sjenarom i dikulju kako muce
u podrumu.
Prsi hoce da se raspadnu. Dusa me pece i glava
'oce da pukne. Rane gore. U stomaku samo
krulji.
Kola i pjesma se svrati u moje dvoriste. Nasta
lupa po kuci. Vatra se lozi. Okrece se razanj.
Srpovi zanju psenicu na Poprijekoj i Milinoj nji·
vi. Pjesma, pocikivanje i izrugivanje na naS raCun samo se razliZe njivama. Ja oCajna grizem
usne i loCem slane suze. Lipsavam i stenjem ko
bijesna kucka. Spopade me vrucina, povracanje
i proliv. Sotona me odvuce u provaliju.
Kad sam se probudila hvatao se suton. Odvucem
se kuci. Nisam zatekla ustase. Ni krave. Ni konje.
Ni ovce. Ni Zivinu. Na njivi je ostala samo strnjika. Ko vukodlak sam lunjala. Tvrdo sam odlucila
da sama sebi sudim. Ridala sam hitajuci kuci po
srp. Zajedno sa zorom dodem kuci i mjesto srpa
nadoh Micu i Staku.
Nato ce Kata.
Sve ti ja vjerujem, drugarice. Govoris cistu istinu.
Upri ovdje u sobi prstom iii ako hoces u selu,
koga nisu ustase ujele za srce. Velis, lako je me·
ni. Lako je crnom davolu, brada joj se malo zatre..
se i suze joj zablistase u · ocima. Nema moga Mi·
le. Nema moga Nikole. Nema moga JovaniSe. Ne
znam da li su zaklani iii spaljeni u ognju. Ne
smijem im traziti grobove, a niti doci u selo vid·
jeti moju kucu, vidjeti svoje zuJjeve i muku cije·
log zivota. :l:ene moje, ko je tome svemu zlu kriv?
Upita Jelu?
- Talijani.
- Ko te lijecio i sakrivao.
- Doktor u Gospicu.
- ReCicu vam ... da su mene i druge u Smiljanu
spasili Hrvati. Vidite, cika Mika i ostali cak iz
Zagreba su dosli da se zajedno s nama bore.
- Ko je onda kriv za sve ave naSe muke i nevolje?
Mi ko iz puske odgovorismo:
- Talijani.
- Ko se zajedno s nama bori u odredu.
- Hrvati.
·
- Moze li nas odred i mi sami pobijediti ustase
i Talijane?
- Ne mozemo.
- Eta vidite. Ako se svi udruiimo, moZemo srusiti fasizam i kazniti ustase za njihova zlodjela.
U toj borbi rodice se nova dr.lava radnika i se.
ljaka u kojoj cemo svi bolje zivjeti. Zatim nam
potanko objasni ciljeve nase borbe.
Njezine rijeCi nam vratise vjeru u same sebe. Na.
stade kod nas preokret.
Ona nesretna Mara opel joj upade u rijec.
- Juce mi gospa Marijana dade male frtaljic ka·
ve i cukra. Bi li kako bilo da skuvam malo kave.
-
Kako ne bi. Sarno nam je svari, svima Ce dobro
doci.
- Eno je sad vragu i njegovom caci, rece Sara
PeCina.
- Da je bacis s Visocice ostala bi ziva, rece Ani·
ca Pilipova.
Pijuci kavu Kata nam je pricala o svojim sinovima - zlatnim jabukama. 0 svom JovaniSi koji je
donio price iz Amerike o strajkovima. 0 komunistima i borbi za bolji zivot.
Ras tale smo se u mrkJu no c.
Jeste li izabrale odbor :lena?
- Poslije takvog razgovora !ako je bilo izabrati
odbor i pozvati zene da rade. S lakocom smo
tako radile cijeli rat.
137
�Je li Kala jos koji p«l bila na vasem saslankt<?
- Kako nije ... pobogu brate. Poslije tog sastanka ubrzo dodose i Smiljancani. Odrcd se preselio u Declinu kuCu. Kata se nastanila u Malam
Kraju. Skoro svaki dan smo se vidjele. Nije bilo
ni jednog sastanka, a da mu ona nije prisustvovala. Svaki smo se dan vic1ale i do mile volje narazgovarale. Razgovarale smo o ratu i naSoj borbi,
a bogami i o domaCim poslovima. PodsjeCale smo
se kako se uvlaCe daSCice i veze riza. PriCale smo
o svojoj djeci i muzevima. Rat je bio tu. 0 njemu
nije trebalo puna razgovarati. Trebalo je puna
raditi za vojsku i ratne potrebe.
Bi li se sjetila kako je lekao saslanak?
- Kako se ne bi sjetila. Obicno bi Kata nas upoznala o situaciji u svijetu i kod nas. Kakvo je
stanje na frontovima i o naSim zadacima. Mi bi
postavile koje pitanje, a Kata nam ga objasnila.
Zatim bi svaka iznosila s Cim je bila zaduZena i
kako je zaduzenje izvrsila. Kritikovale smo jedna
drugu, ako smo smatrale da je bolje trebalo izvrsiti zaduienje. Na kraju bi do bile nova zaduienja.
Kakva su bila zaduzenja?
- Jedna je bila zadu:Zena za organizaciJU pletenja i sivanja. Druga za higijenu i pranje i parenje
odjece kad vojska dode na odmor. Treca za organizaciju posjeta ranjenicima u bolnici. Bolnica se
nalazila kod JajiCa. Cetvrta za obradu zemlje i
posjetu vojsci na polozaj. Peta za sakrivanje zita.
S:esta za odbranu sela i organizaciju zbjegova. Bilo je i drugih zaduzenja, bilo pojedinacno iii smo
grupno zadu:livane. Nijesmo pojcdinaCno radile,
nego surailivale s odborom, omladinom itd.
Jesle li bile naomzane?
-
Bile smo u posljednje vrijeme. Kad su se po-
javili trupovi, iSle smo kombinovano s omladinom
i odbornicima u patrole i zasjede.
138
Sjecanja na narodnog heroja Katu Pejnovic evocirala je Milica Mika Stanic rodena 19. VIII !898.
godine u Divoselu. Kad je upoznala Katu imala
je 43 godine i hila starija od Kate nepunu godinu
dana.
Najmiliji joj sagoriSe u ponorima Jadovnog.
Cim bi joj koje dijete doraslo do puske, poslala
ga je u partizane. Izdrzala je 75 ustaskih napada
i 5 velikih talijanskih ofenziva na Divoselo.
Bajtu je pravila 9 pula.
U predahu borbe obradivala je zemlju i sadila
duvan. da bi mogla hraniti sebe i vojsku i Castiti
ranjenike. Hranila je ponekad zarobljene domobrane i Talijane.
Sarna i cista obraza docekala je zavdetak rata,
saCuvavSi dodijeljeno »ralo i volove<c da moZe u
slobodi poceti novi zivot i docekati svoju djecu
kad se vrate iz JA.
Cos pic, 1976.
Razgovor zapisao: Nikola Slanic
Desanka- Desa Canak- Vlaisavljevic:
HTJELE SMO SLIJEDITI NJEZIN PRIMJER
Desanka-Desa Canak-Vlaisavljevie rodena je 1927.
godine u Metku ispod Ljeskovceve glavice. Danas
je domaCica. Stanuje u Gospicu. Drzi na krilu
simpaticnu unucicu i rijec po rijec slaie u pricu
koja pred mojim ocima ocrtava lik istinske revolucionarke.
- Bilo mi je IS godina te jeseni. Neprimjetno
sam prerasla djetinjstvo i pocela se osjecati kao
djevojka. Odlazila sam na zborove, sijela i pre1a
gdje se sastajala omladina.
Ustanak je vee bio dignut. Formiran je i Odred
»Velebit«,
Talijanski garnizon u Dvorini. Talijani vrsljaju po
selu, nastojeci probiti izolaciju i pribliiiti se narodu.
U predvecerje oktobra mjeseca pozove me Perica
Kleut. Porucio je da ce na sastanak doci vaZ!la
dn1garica. IduCi k PeriCinoj kuCi oCekivala sam lijepo obuCenu i dotjeranu Zenu. U najmanju ruku
neku ucitelj:cu. Kad smo se skupile u kucu, ude
jedna mrSava seljanka. Bila je ogrnuta velikim
crnim Salam koji je bio iSaran crvenim cvjetovima iznad franclZa, a takva joj je bila i marama.
U ruci je nosila seljacku torbicu.
Perica nam je predstavi dodajuCi: - Drugarica
Kata je komunista.
Svi se sa Cudcnjem u nju zagledasmo. Blijedo lice
povezano crnom rnaramom kao da je izoStrilo izraz Iica i pojaCavalo crte.
Cim je sjela pocela nam je pricati o Ustanku i njegovim ciljevima. Zatim je puna govorila o bratstvu i jedinstvu Srba i Hrvata, kao i o svim radnim ljudima u svijetu. Potanko nam je objasnjavala zvjerstva ustaSa i uzroke koji su do toga doveli. Da to sve zlo savladamo, moramo se organizirati i moralno i materijalno pomagati naSu vojsku i vlast. Motriti neprijatelja i o njegovim pokretima obavjestavati vojsku i odbornike. Sastanak je vrlo brzo proSao, a na nas je ostavio takav
utisak da smo onog casa bile spremne da podemo s Katom na Dvorinu, jurnemo na Talijane i
golim ih ru.kama zadavimo.
zadataka koje smo primile na sastanku bile provjeravane.
Nas omladinke na tom sastanku su zadu.Zili da se
javimo u kulturnu ekipu koju je vodio neki Safet.
Svaku vece smo vjezbali u kuci Ilije Tarbuka.
Cim uvjeZbamo program, a mi s priredbama po
selima. Iako je bilo teSko i pogibeljno, puno se
pjevalo i s narodom radilo.
Da li ti je koja priredba oslala u posebnom sjecanju?
- Svakako. Uvijek cu se sjecati priredbe koju
smo priredile u Mogoricu u cast Oktobarske revo!ucije. Bilo je to 1941. godine. Tamo je bio stab
odreda »Velebit«. Mogoric je bio jedna vrsta partizanske prestolnice, a Divoselo front. U ta sela
smo s posebnim odusevljenjem odlazili. Trebalo
je preCi prugu koju su Talijani cuvali patrolirajuCi svaki Cas. Po grupama se prebacimo do pruge.
Kad smo je prelazili, opaze nas Talijani i ospu iz
mitraljeza i puSaka. Meci zviZde na sve strane i
svaki cas ocekujes da te svale u bujad. Jedva izvukosmo zive glave. Kad smo dosle u Mogoric i u
skoli nastupili, mislim da nikad s takvim odusevljenjem nije pjevao nas hor i recitovali nasi recitatori.
Koliko vas je bilo na tom sastanku?
Je li jos kojem saslankt< prisuslvovala Kala?
- Nije nas bilo puno. Bilo nas je desetak. Od
muskaraca je bio Perica Kleut i mislim da je bio
Stevo Maodus. Nije nas se smjelo puno okupljati
jer je u neposrednoj blizini bio talijanski garnizon i svakog Casa su mogli banuti i pohvatati nas.
Radi toga smo sastanke drZali po zaseljcima u manjim grupama. Na sastanke su iSle samo one omladinke i zene koje su bile povjerljive. Nairne, vee
se u to vrijeme osjeCala polarizacija snaga u Metku. $aptalo se, ovaj je za Pericu, a ovaj za Gavru.
Ogromna veCina omladine i naroda bilo je za Pericu u kome su gledali vojnika koji je dorastao
da nas brani od ustasa i tuce Talijane. Gavre je
u naSim oCima bio kriminalac, kartaroS i probisvijet oko koga se skuplja olos i seoske avanice.
Poslije toga i drugih sastanaka sve smo mi omladinke primljene u SKOJ. Cini mi se da smo preko
- Odrzali smo jos nekoliko sastanaka prije nego
su cetnici izvrsili puc u bataljonu (3 bat. odreda
»Velebit«) i ubili Pekisu Vuksana i Vladu Cerina.
Tad je Kata hila iznenadena i zarobljena u Pocitelju. Cetnici je na lukav nacin uhvate i svezu, te
posalju u Citluk da je tamo ubiju. Kata se junacki drzala. Sve vrijeme dok su je vodili svezanu
u Citluk govorila je da su izdajnici i da ce im
narod suditi.
Poslije svega toga zanimljiv je bio sastanak kod
Stranjina, gdje je Kala poslije tih dogadaja javno
govorila Citavom narodu.
Govorila je silno, jasno i otvoreno o cetnickoj izdaji i treCem frontu na kame se moramo sad boriti. Predstavila je eetnike kao eksponente domace
burioazije koja je izdala zemlju i sluii okupato-
139
�ru ili nam iz inostranstva poruCuje da Cekamo, a
ustase, Talijani i sad cetnici neka nas istrebljuju.
Objasnjavala je ciljeve nase borbe i ulogu masovnih organizacija.
Poslije toga sastanka na molbu nas omladinki Skojevki posebno je s nama odriala sastanak gdje
das je detaljno upoznala s izdajom cetnika i njihovom ulogom u zici s Talijanima. Objasnila nam
je ciljeve njihove omladinske Zenske organizacije
»Kola srpskih sestara« koje je nazvala kola izdajnika i talijanskih ulizica.
Preuzele srno zadatak da za JuriSnu Cetu Perice
Kleuta sasijemo kape s petokrakim zvjezdama, da
im nabavimo bijcle ogrtace za zimu, a da za odred
i druge jedinice izvezemo zastave.
VracajuCi se kuCi slusala sam razgovor o Kati koji
su vodili stariji ljudi-domaCini. Prava zena. Svaka joj rijeC ima mjesta. Sve je istina Sto je govo..
rila, ali nikako nam ne ide pod kapu sto uporno
traZi ravnopravnost za Zene. E>e moZe Zena zamijeniti cojeka.
Tko je na tebe najvise uticao da se opredijeliS za
NOP?
- Utjecao je Perica Kleut i osta!i u mom zaseljku, ali najviSe mi je ulila vjere u pobjedu i pravednost partizanske borbe Kata. Ona je imala neku nevidljivu snagu koja nas je uza nju vezala.
Da li je to hila njezina jednostavnost iii price koje
su o njoj krozile u narodu?! Pricalo se kako se junacki driala pred cetnicima. Kako nije klonula
kad joj je familija pobijena, nego je nastavila da
se bori.
Njezine rijeci su mi lijegale na srce. Govorila je
isto kao i moja pokojna majka.
Sve smo zeljele da budemo kao i ana.
Gospic, 1976.
Razgovor zapisao: Nikola Stmzic
Nikola Stanic, upravitelj Osnovne skole Narodni he-
roj
140
~>Kata
PejnoviC«, u GospiCu.
VELIKA JE BILA, ZA SVAKOG Bl NASLA
TOPLU, UUDSKU RIJEC ...
Za mene je Kata Pejnovic zaista hila vanredan
covek. Srela sam je u teskim danima cetvrte ofenzive i celog Zivota Cu nositi u sebi njen lik, jer mi
je ostala u tako dubokom i Iepom secanju.
Zbog toga sam je toliko postovala, cenila i volela,
da sam Cesto, u raznim prilikama, o njoj govorila
u toku rata, pa i danas, na sastancima po Skolama i selima.
Govoreci o nasem narodnooslobodilackom ratu,
naSoj revoluciji, likovima koji su se u njoj kovali,
prikazivala sam i zivotni put licke seljanke, Kate
Pejnovic, koju je podigla i izgradila partija. Takvu
sam - zajedno sa drugim revolucionanima predstavljala i stranom svetu, sa ·kojim sam se
sretala.
Nedavno sam, govoreCi predstavnicama Zena Afrike i Azije - uCesnicama medunarodnog seminara
u okviro aktivnosti u Medunarodnoj godini zena
- govorila o Kati, kao liku zene, koji moze i njima biti vrlo blizak.
Jednom prilikom, mislim da je to bilo o 25-godi~niici Prve zemaljske konferencije u Petrovcu,
1967, rekla sam da je Kata za mene olicenje nase
borbe. U onim zimskim danima 1943, za vreme
IV neprijateljske ofenzive, kad smo hodale promrzle, umorne i gladne po popaljenim selima
njene voljene Like - a proS!a sam tada i Baniju
i Kordun, delomicno Bosnu sve do Livna, Duvna
i Prozora - ne seCam se taCna gde smo sve zajedno bile, ali jednog se vrlo dobra secam - naseg toplog i istinskog drugarstva! Razgovarale smo
mnogo i o svaCemu, a pre svega o borbi i iunaStvu nasih !judi, zlodelima okupatora i niihovih
pomagaCa, o novom Zivotu koji Cerna razvijati u
slobodi. Soavale smo zajedno i delile sve sto smo
imale. Velik deo pula provela sam s njom a .iedan
1 sa Jelom Bicanic. Na tom mom dugom, ali lepom putu, srela sam i drogaricu Anku Beros, a u
Livnu i Duvnu i mnoge droge - Canu, Vandu,
Mitro, Blazenku, Mariju_
u meni su se saeuvale taka zive uspomene na te
nase razgovore, mogu cak reci uspomene na nase
drugovanje, a pogotovo zivo je seeanje na njena
Prva strana
bro~ure
vatrena istupanja ne samo 'PO selima kuda smo
prolazili, .nego i pred borcima ,koj~ smo n~ naS_em
putu sretali. Kata je prosto osvapla SVOJOm J_ednostavnoscu svojom ljudskom toplmom. Tol!ko
je mladalaclcog, poletnog i donekle sanjalackog
u toj nasoj Kati, da smo je pored sveg postovanja svi prihvacali - mislim na nas '!'lade tada,
naravno - kao drugaricu u najdubljem smtslu
reCi. Nikad neCu zaboraviti susrete •s borcima i
civilnim stanovniStvom. Svuda, gdegod smo ~_na .:.
nasem putu nailazili na grope izbeglica s Banije i
Korduna - a beskrajne su bile njihove kolone,
polugolih, polubosih, gladnih, bolesnih i nepiocrrih,
na putovima zavejanim na nekim ~mestima).- snegom, koji su napustali rodna sela paljen;t ,od n;-.
prijatelja, a na svim obroncima su bile borb~,pue-
njava se Cula sa svih ·Strana a .nad glava~a avioni
- adeaod smo te !jude sretah skoro sv1 su Katu
po;na;ali iii bar Culi za nju, i obradovali se kad
su je sreli. A ona - vclika je bil~ - za -~~~koga
je nasJa topJU, JjudS~U fCC, ll'!'eJa je da teSI 1 hrabri istovremeno, ali 1 da poziva na borbu, nuZnu
i neodloZnu, hitnu i obaveznu za sve i svakoga.
Stvarala je poverenje u pobedu, u pravdu. Za
rilcne je zaista ostala jedinstvena, velika kao Zena
- ma]ka, velika kao covek.
Kad bi stizale do jedinica - neprestano smo bile
u pokretu, ana je izdr.lava~a neverovatn.e ~apo:e,
i po tome smo bile drugance - ne znaJUCl loZI~
ku onog dana ili veCeri, svuda su nas propuStah,
cim bi ustanovili da je s nama Kata. Kao da i sad
cujem: »Ko ide? Stoj! Lozinka!« i na Kalina »Sta141
�r
H.·
J.
•!9C~/371
·I
GUISILO
SlOVUISKE.PROTlfASISTICNE lENSKE ZYEZE
I
l.A PRI110RSK0
!
li smo!« - odgovor brz i kratak »Kata je, pustaj
ih, sve je u redu!<e
Ne jednom sam upravo o tome, medu ostalim doZivlJajima, govorila za vren1e rata pred naSim brigactarna i bataljonima, na sastancima naSih Zena
i gradana, jer za mene su to bili i ostali doZivljaji doZivotne vrednosti. Za mene je taj nesebitni,
topli i ljudski odnos, koji sam doi.ivljavala na
ce1on1 tom putu, primer socijalistiCkog hunlanizmal
I posle onih teskih dana, kada je svaki dan ginulo
na stotine naSih napaCenih ljudi, kod Kate bi se
zapaZala ona istinska radost, neopisivo oduSevljenje pri susretu sa svakim borcem, sa svakim Covekom, bio poznanik ili ne, jer je svaki susret
bio jedan spaSeni Zivot viSe.
Obnavljajuci secanje na te velike dane i plemenite !jude kao sto je bila Kata, koja nikada na tom
naSem zajedniCkom putu nije niSta za sebe traZila, niti primala kad bi joj kao rukovodiocu i ponudili, covek toliko vise ceni tu ljudsku osobinu.
Sve sto je imala, delila je s nama, mladima. Nikada nije isticala, cak ni pominjala godine, jos manje sto je prosla. Bila je skromna i jednostavna,
ali odlucna i u svakom pogledu - tu·abra.
Kao da je sad vidim pred sobom - u crno odevenu, vitku, rekla bib Cak mrSavu, sa crnom rnararnom, upornu, odluCnu, i izdrZljivu - oliCenje
naseg buntovnickog duha u pravom smislu te reti.
Gdegod stigne, poziva ljude, borce i civile na borbu do krajnjeg cilja - isterivanje neprijatelja,
okupatora i njcgovih pomagaea, oslobodenje i ujedinjenje cele zernlje - izgradnja pravednog druStva. Pa njeno tumaCenje bratstva i jedinstva! Za
nju nije postojala razlika izmedu Srba i Hrvata
Opaska: Po povratku u Sloveniju, Mara Rupena napisala je joS u proljeCe 1943. broSuru pod naslovom
:.>Pri sestrah na Jugu~~ Cije je prvo izdanje izaSlo u
redakciji »NaSim Zenamcc IOOF Novo Mesto; original
se nalazi u Studijskoj knjiZnici Mirana Jarca u Novern Mestu, a primjerak istog izdanja i u Muzeju
NOB u Novom Mestu. BroSura je izdavana 6 puta,
Stampana u raznim tehnikama, izaSla je i u okupiranoj Ljubljani. Prevodena je na engleski i francuski
i u nekoliko navrata slata u inozemstvo. Na francuski je prevela Sidonija Jeras. U toj broSuri autorica
142
- »samo neprijatelj je vidi i SlJC razdor medu
nama! Ne verujte mu! Svi smo jedno, borimo se
za jednu zemlju, u kojoj cemo zivjeti slobodni i
ravnopravni!« To je toliko ubedljivo govorila, da
nije n1oglo osiati ni trunCicc sumnje.
Buduci da sam ja - zbog izuzetno neskih uslova
- stigla kao jedini delegat iz Slovenije (pa i zakasniia) za Bosanski Petrovac, na Prvu ze1naljsku
konterenciju antifaSistkinja Jugoslavije, svuda me
je predstavljala kao predstavnika najsevernijeg
dela nase zemlje, naroda, koji stenje pod cizmom
nemackih, talijanskih i madarskih fasista, ali se
ne da - hrabro se bori i odupire. Svuda sam morala pricati sto i kako radimo.
Sretala sam Katu i posle oslobodenja, u Zagrebu,
Beogradu i Ljubljani, u doba kad smo gradili poruSenu zernlju i nailazili na drukCije prob!en1e od
onih o kojirna smo razgovarale u zimskim danima
1943. Ne manje iskreni, ne manje drugarski bili
su naSi razgovori jer smo sve do kraja ostale do·
bre drugarice koje pokuSavaju shvaCati iivot kakav je, i !jude kakvi su. Bila je i ostala veliki
drug. Nastojala je, trudila se prilagoditi novin1
uslovima borbe i novim, odgovornim zadacima,
koji su joj - mozda poneki put - bili tezi od
onih u ratu, ali nije se predavala. Toliko je u nje
bilo borbenosti, Zivotne vatre, i odluCnosti da sc
Iwata u kostac s neprilikama i potcskocama svih
vrsta a istovremeno toliko ljudske topline i razumevanja. Ta se svojstva retko sreC.u objedinjena
u jednom coveku, kao sto je to bilo kod Kate
PejnoviC, koju sam imala Cast i sreCu sresti na
svom Zivotnom putu i koja mi je ostala do dana
danaSnjega u mnogo Cemu uzor.
Ljubljana, 23. VI 1976.
Mara Rupena- Osolnik
govori o Kati PejnoviC i njihovim zajcdniCkim putovima u vrijeme IV ofenzive. Kako je sa sobom ponela crteZc i slike kojc prikazuju Katu, prema tin1
predlo.Scima - za prvu broSuru - nacrtao je Katu
sadaSnji akadcmski slikar Ive Subic. Dio teksta iz
ovc bro.Sure odmah prcnosi :.>Slovenkac(, glasilo slovcnske protifaSistiCne Zenskc zveze Primorske u broju od 1. juna 1943, pod naslovirna: »Kako se bore
naSc Zene i djevojke s onu stranu granice; Sve Zene
radc za drugove na fronti; U posjeti ked predsjednice Kate«.
I
I
v
E
N
'
h.
iz~ajati
I
P::-iccle.·s.,o
sv•5 zenski list. P• m)•,gih letih i•
dr)bila ])rim.erska Zena.. zopet svo j list piZl~!l "'~ :aatcrinem ,j czi
.10J.. Potr. l.d.im0 se, da pride nal::i list v sle:1ci:n,. :ll"'ven~ko vas
v rd~e vsaki neSteni slnvenski Zeni 'in. deklet:.1 1 ki trpi . .Pod
~ :t"r-?:iistiC'!"!im ~;rmoo iJl te.Zi po svobodi svejP.gi:l naroda) za. ena1 kopravr..o:::tjo ~enc, zu b~~ji'io bcdoCr~ostjo svoje rJ.ruZi!1A
in
SVOJ~!l
otrol{.
. ...
. '\Slovenka': hol:-e .biti zrcalo v katerem se bo ·odra.Zalo. zlV
'ljenj e ~n bl"'~be Zena na Primorskem brez ozlra :'J.a stan, s:taro·st in 'pcl':lic. J)elayl-:e, km.etice, vajenke, sluZkinje, m~SCarJto!
11 8loven.~::a 11 Zeli l'a·Stati v ·resnici glasilo va.Sih.. Zelja,
up~v
i..r.. priC.aJ:ovanj, pa tudi va~ih teZenj i.Yl naporo\" v teh "teZklh
.1· t:asih. cil; J"'e da ncS'tane 11 Slovrnka:· o~njif5.C.e vneb priml)ri'a~·
,
k'
.k <1
J •
•
li.t · X
J.,...'
. !:iici~ . .Zcna in del~":let brez oziru. n:;;"l. lwkrrnokali s'~Dl'El po
ne--·ali k'.ll turn.e· re.zlikR- in razprtije. Vse· .,p_ako trpimo-,-~--·v.s~
~m;., zs.suZ.njene od iote:~a. O'-VraWikn. Vse hoC.,mo i_str: osvocO
U.::!.t111v slc-venokega narodD. i::-1 uni~·enje faOizma z veewi · · njego·vi:i!i nou1c C:nik·~ vre d.
u;~E:dn:!..Ctvo pr:..:::alru;jc, da Sd bod.o primorske ?enc in. de}cle
·te oklm··,iln 8vo_jc~a liste in da !Jodo pri njf.!lll ~odclovalP s.
tem, da aar:'l. JJodo pc~ilja.lo dcpise in ?Slenke o s~~jem. ~ivljAnju, o svojih ta
2i~vah i.l! u.spehih v bqrbi proti ozovmZen~mu tlacJ.telJU in okupa.torju na~e
~p·ete :love:-J -,-~~.~ ze;JJ. je Ze.to naj ne l_.o Slovcn1~·e, ki r~e bi biJ a bralka in Co
·jn la mo{{oC,.. tudi dopi.:::J.jca r..a.Cc,;B. lista.
"'
Ured.~iJ'="tvo 11 SIDV~N"i~E
~
~
-.
.
.
a
11
"KJJ~O S~.
Bo::·IC'O
!~.:4.~~
ZJ:!·:E
Il~ DFZ<LB~}._ OliS}]:(lJil_§Jj~
[.'!EJE.
v letoSnji ?.ir..i ~c fUn C.elegn-tka Sl~o~ven8ke pro"tifaSisti0nc Zf:nsl<c z:€'~i'!
/SP~Z/ tcv. E?.ro ~o. osv 0 bo~eno 1'\ZG!!llje v Lih:i i~ :So.sni. Tam j~ bilo V!:'lJ..!-:o
:~bor~van 10 . :,.one.· 1>\ r.lcklt>t vsoh neruclr:.v Jugoolavi j to.• 0 svojih~ ~vt~.sih ·na. csvo
11
o~.;enf!l!o·;zc:;r.lju j<:~ nopiscla knjiZicc z naalovoln 11 Pri sf!strah fla. jugu ,· ~b
ja;lje.:.;.c n-ekaj. (")(llornl:ov iz tz knj i Zice. I: tell Vrst .b\.r~O nl1::-l'! pr~m~~~~e t.t""lari3ice suo.znale s l:<:'k~r~r) poZ:rtvove.ln"'StJO se boriJO .tz:rat~ce, u~~.i{ ..... je ~'
:E·,sM.f:e, !.:~sl:_.'"!!2Xlk€, Dalm::.ti.."*e zc. c~VOb~diteV . . v:: eh j~tno.slOVOll.Skl.h '~fl:O~OV •
Vse 2e::!.e ::l."!:lc.~<' z::: trwari~e.£0 fl.:.i,..!.!tl~· 11 Dezoval() ;~a, ..-:& sm?. s~ U..;,t:t:~-li
-: ·gor:;;ki vn.s:::.c::.. ka::.wnite ii\~<.!. T.rvarH:i ud.b9!'!!iki so :r.as r~zde.1.~l~ pc. 1n:-;~h
· :.:~ _t:JrenoCiSCe in hra..."l1.0. Obstuli s:::o prcd hir-..o, i~ k:8.tcrc zc. j<:: Culo r.PetJO
1
t:ar-ti·z~skih r:.c.roclniD. ·"JeGmi. 11 i~ar vst1:9i t~v::.riihco._, da n~ odJ mokra~ :u~ je
- wat-ila J;:ril '""tnJ. Zt::znc·.·.• ·~ ".,
·" e zc ~ yon d'r "O "' h-.;·:5.- zb,...,~e ·....
'
~one YS€
.1-~~..r~c2-0 se J
...... ~- .., • ~ -~'--'-.
-a.
ll: t 1 lc. :ple:sti. V~!akn j c Co tela d.ckonC:;.ti svoj pa!' nue-avic ,a:.i r~~El;V~c ·. z;a t'J
.-;v<triSc narliz.~·.;•. u;,irzl.:· j:-, pa morarc.o _pohiteti, do. nc bo t,:.Nal"l.nflV ~vr~ov
·-::. ,bl>'"\'',- j~ p..,j:;l...3Ii..~.li?. tov3.Y"ir-ica predsed..'1ica. Povedale 30.' da. raclc
C:2 taJ o
Fakslmile oSiovenke«, glasllo AF:l-a za Prlmorje
143
�DO MENE U AUTOBUSU SJEDI
DRUGARICA KATA
Otocac, 14. XI 1943.
Znali smo da ce se odrlati Drugo zasjedanje
AVNOJ-a ali kad ce to biti i gdje nije nam bilo
poznato, jer se to drlalo tajnom. A ipak smo svi
ocekivali da ce to biti uskoro. Danas je iz S!ovenije stiglo 16 de!egata i medu njima jedna druga·
rica. Sad Cerna sigurno brzo na put. Slovenci su
poveli sa sobom i jednu cetu vojnika kao pratnju.
Tesko su, kazu, putovali, probijali se kroz njemac·
ku ofenzivu, i poslije 11 dana putovanja stigli k
nama u Otocac.
Stizu delegati i iz hrvatskih krajeva, sve je sprem·
no za put. (...)
17. IX 1943.
Danas putujemo. Vee rano ujutro sve je uzrujano.
Zao nam Sto s nama ne mo:Ze putovati naS pred~
sjednik ZAVNOH-a, pjesnik partizan, Vladimir
Nazor. Boles! mu nije dala da dozivi tu srecu i
sa ostalim delegatima iz Hrvatske da prisustvuje
historijskom zasjedanju AVNOJ-a.
Ispred zgrade ZAVNOH-a vreva, zurba, stoje poredani autobusi, motori drndaju. Dovikivanje, jed·
ni druge pozuruju. Ceta iz proleterske brigade stoji postrojena pred zgradom, putovat ce s nama.
Kazu da putujemo za jedan sat, ali nikako da kre·
nemo. Dijele nam na put svakom po vreCicu smokava. (...)
Nailazimo na porusene kuce. Neke su od tih ru·
Sevina pokrivene za nuZdu daskama ili starim li·
mom, da bas ne lije kisa u njih. Pod taka improviziranim krovom u ruSevinama svoje biv.Se kuCe
stanuje po nekoliko porodica. Ima naime kuca,
koje su posve sruSene, pa se u ove polusruSene
sklanja po nekoliko porodica.
Do mene u autobusu sjedi drugarica Kata, pred·
sjednica AF2: Jugoslavije, seljakinja cetrdesetih
godina, koja je u borbi od prvog dana. Promatra·
juCi rusevine govori mi o bojevima i stradanju na·
roda u tom kraju.
144
- Lako je danas, kad smo otjerali i ustase i Tali·
jane, pa mada je sruseno i popaljeno, svoje je i
slobodan si.
- Kako si ti, drugarice Kato, dosla u borbu upitam je.
- Bolje da me ne pitas, ne volim spominjati svoju tugu. I, zasto govoriti o meni, zar sam ja jedina, koja sam to pretrpjela? Koliko je hiljada
zena pretrpjelo isto sto i ja, pa zasto onda govoriti samo o meni? Podi Kordunom, Banijom i Likom, pa Sto vidiS? RuSevine i ruSevine, svuda Zalost. Zar se ne pjeva: »Aoj Liko ravnija od Srema,
svuda kuce nigdje krova nema.« Kad me pitas,
kako sam dosla u borbu evo cu ti reCi:
Kad ono u pocetku ustaske zvijeri zapocese klati
narod, palili su i rusili sve kuce redom. Stotine
hiljada mu.Skaraca, Zena i djece izgubili su iivot,
; to kako! Sve sto je uZaS, sve sto je strahota,
sve su ustase ucinili. Nije bilo dosta da te ubiju,
nego je trebalo i muke podnijeti. Zamisli uZas ma·
tera pred Cijim su oCima klali jedno dijete za dru·
gim. Bolje da se toga ne sjecam, davno je bilo i
previSe je strasno. A sto da ti kazem o ponorima
bez dna, kuda su bacali !jude, neke ubili, a neke
onaka bacali neka se zivi medu mrtvima udave. Ja
bar nisam vidjela, kada su moju djecu klali. Bila
sam se sakrila u Sumu, muZa su mi odveli u zatvor i tamo ubili. Mislila sam: »Neka djece, same
njih nece valjda diratk Ali mare davoli za djecu.
Da sam onda znala, sto danas narod zna, svu bih
djecu sa sobom u sumu odvela.
Bila sam se sakrila blizu kuce, mislim tako cu
lakse pripaziti na njih. Dodose ustase, tesko se
je i spominjati toga ... ubiSe najstarijeg sina, bilo
mu je 19 godina. Junacki se branio, sve onako bez
oruzja, ali sve uzalud. Ubise i malaga od 15 godina i onoga najmanjega tek mu nastala jedanaesta ...
Zasuti Kala a ja je i ne pitam dalje.
- Ostale rni dvije djevojke, jedna je jos dijete
- nastavi Kala. Eto, odonda sam u borbi s dru·
govima. Hodam po selima i ucim zene borbi. Nije
ih mnogo trebalo uciti, to sto sam prepatila ja,
prepatilo je stotine hiljada. Danas smo organizi.
rane u svojoj Antifasistickoj fronti zena, pomaiemo vojsku, hranimo je, oblaCimo je, sluZimo i
�same u vojsci i jos obavljamo sav posao u polju.
Tko bi ti nabrojio sve, Sto danas naSe Zene rade,
njihove Zrtve i njihova junaStva ne bi ti opisala
ni nabrojila da ti bez prcstanka pripovijedam. Ne
znam da li se ikada u ikojem narodu, osim u Sovjetskom Savezu, Z.ena pokazala tolikim herojem
i u tolikorn broju, kao naSa Zena danas.
U tom razgovoru stigosmo u Korenicu. Prolazimo
ulicama, u kojima nema ni jedne cijele kuCe. Ni
na jednoj nema krova, vrata iii prozora. Str.Se samo dimnjaci izmedu porusenih zidova. Na po kojem zidu vide se pojedina slova, nas!ucujes da je
tu hila trgovina ili gostiona. Tamo se vide ruSevine gimnazije, a tamo ostaci moderne bolnice ili
crkve. Od nekih kuca ostali su samo temelji. Na
jednom mjestu vidjela sam samo tri betonske ste.
penice, koje su ostale od cijele kuce i naznacuju
gdje je nekad bio ulaz u kucu. ( ...)
Vozimo se dalje i uskoro nailazimo na drugi pusti
grad - Udbinu.
- Zna5 Ii ti - upita me Kata - koliko je krvi
proliveno za taj sruseni grad? Stoji on tu, na toj
uzvisini, san1 na Cistini i teSko ga je napadati. Svuda oko Udbine Cisto polje, nigdje brijega ili Sume.
Dva puta pokusali smo je osvojiti, izgubi!i smo
mnogo ljudi, ali uzalud. Na Cistern polju navali
na nas avijacija, prikovala nas na zemlju i tukla
nemilosrdno. !pak nam je konacno uspjelo blokirati grad, i Udbina stoji kao tudinski otok u partizanskom moru. Cio narod od najmanjeg do najstarijeg pomaZe u borbi. MuSkarci i snaZnije Zene
izlaze na polozaje. Neki su izdr.lali i 15 dana bez
smjene pri ternperaturi od minus dvadeset. Da su
bar bili dobra obuveni! Mogo si na snijegu naiCi
na krvave tragove njihovih bosih nogu.
Medutim dolazi do velikih uspjeha Narodnooslobodilacke vojske. U sjevernim krajevima, oslobadamo grad Slunj, Bihac i druge gradove. Ustase
se poplase i izmuceni blokadom, jedne maglovite
noCi pobjegnu iz grada. Partizani su pored magle
opazili njihov bijeg, dadu se za njima u potjeru,
jedan dio stignu i potuku.
Time se nije zavrSila borba za Udbinu. Mi smo,
istina, uSli u grad i naSli tamo veliki plijen, ali
19. I 1943. pocne velika neprijateljska ofenziva, u
kojoj su Nijemci zajedno s Talijanima i ustasa-
ma navaljivali na nas. Svrha je te ve!lke ofenzive
bila da potpuno uniste partizane. Zapoce bombardiranje Udbine, koje je trajalo punih IS dana. Ve·
lik dio grada je srusen. Neprijatelj nastupa prema
nama jakim snagama. Vidimo da grad ne moiemo
odrzati. Neprijatelju je do grada mnogo stalo, jer
je ljuta zima, a nigdje nikakvog sklonista. Napustamo grad u plamenu i povlaCimo se.
Sad protivniku stizu nova pojacanja. Opkole nas,
stisnu na uzak prostor. Postajemo svi borci. Bore
se Cak i djeca. Zene nas hrane, nose nam jelo na
polozaje bosih nogu, a ruke hitro pletu vunu da
obuju noge borcima. Svijesni smo da moZemo izginuti, spremni smo na smrt, ali prije nje i na
borbu, strasnu i krvavu. Skupo smo cijenili svoje
Zivote.
Zapoce ogorcena bitka, i nasa vojska potuce ha·
metice neprijatelja, kod Gornjcg Lapca.
Izlazimo iz srusene Udbine i nastavljamo put dalje. Slovenaca jos nema, autobus im se pokvario.
SkreCemo prema VisuCu i nailazimo na prve namete snijcga. Probijamo se kroz njih. Mraci se.
Vozimo se joS neko vrijeme i autobusi se zaustavljaju. Od sada cemo daljc putovati pjesice.
Izvodi iz Partizanskog dnevnika Nade Sremec, Za-
greb, Glavni odbor AFZ Hrvatske, 1945.
145
�ZAKUUCNA RIJEC KATE PEJNOVIc
NA PRVOM KONGRESU AFZ HRVATSKE
Drugarice! I kongres antifasistickih zena Hrvatske
pokazao je lijepe primjere rada na.Sih Zena na
svim poljirna rada. Mi znamo dobra kako su Zcne
Hrvatske, Srpkinje i Hrvatice vrsile pripreme za
I kongres svojim udarniCkim radom, politiCkim,
socijalnim itd. Nama je Zao da na ovom kongre·
su od herojskih boraca i Zena politiCkih rukovodi·
oca nismo mogli da Cujemo rijeC, one nisu moglc
doCi na red zbog kratkoCe vremena za diskusiju.
Ali svc ono Sto su naSc Zene dale kroz 4 godine
rata mi dobra znamo, znaju svi narodi Jugosla·
vije. To je pisala naSa Stampa a pisat Ce i dalje.
U pozadini i u borbi, na svakom mjestu Zene su
dale svoj puni udio u ovoj borbi.
Ovaj kongres :lena pokazao je ogromne rezultate
rada Zena i jasno manifestirao raspoloZenje Zcna
prema prijateljima i prema neprijateljima. One
su pokazale ljubav i zahvalnost KomunistiC:koj
Partiji (Zivjela), koja je povela naSe narode u ovu
teSku borbu sve do potpunog oslobodenja naSe
zemlje. Pokazale su ljubav i zahvalnost najboljem
sinu naSc domovine drugu Titu, koji je povezao
sve narode Jugoslavije u Cvrstu jedinstvenu na·
rodno oslobodilaCku frontu i sijao ljubav i brat·
stvo medu nama i koji nam je uvijek svojim pri·
znanjem ulijevao nove snage i davao poleta da izdrzimo do kraja u ovoj teskoj i krvavoj borbi.
I ovaj pula zene su pokazale svoju Jjubav prema
naSim velikim saveznicima a naroCito bratskom
Sovjetskom Savezu i Crvenoj armiji, koja je za·
jedno s naSim hrabrim borcima oslobadala naSu
domovinu i koja je ponijela glavni teret rata pro·
tiv fa.Sizma na svojim led:.ma. Svojim manifestacijama Istri izrazile su Zene Zelju i nadu da Ce za.
kljucci Atlantske povelje i deklaracije velike trojice biti zaista sprovedene, da Ce lstra biti naSa,
jer je to volja i Hrvata i Talijana Istre.
Na ovom naSem kongresu mi smo Zene jasno per
kazale da ne Zelimo povratka izbjeglici Kralju
Petru. Da Zelimo i traZimo da se izruCe svi krvnici naSeg naroda, rna gdje se ani nalazili, da im
narad sudi.
146
Da hocemo republiku kojoj ce na celu biti oni
ljudi, koji su u najteZim danima za naSu zemlju
astali uz svaj narod, barili se zajedno s njima, vodili ga kroz barbu i koji Ce ista taka znati stajati
u prvim redovima nove naSe domovine.
Ovaj kongres Zena iznio je rezultate sveopCeg rada
Zcna na frontu i u pozadini za vrijeme Cetiri go·
dine barbe. lako su ti rezultati ogromni, i koliko
god su Zene tim svojim rezultatima stekle priznanje naroda, baS zato potrebno je da sve ncdostatke koji su se do sada pokazali uklonimo i da
prcgncmo joS jaCc, joS CvrSCc, joS sloZnije na
obnovi i izgradnji naSe domovine.
Na zavrSetku kongresa potrebno je da podvuC.eino
sve naSe zadatke kaje je ovaj naS prvi kongres
pred nas Zene Hrvatske postavio.
U toku narodno·oslobodilacke borbe prvi i najveCi
zadatak bio je i ostaje danas uCvr.SCenje bratstva
i jedinstva. Tu naSu tekovinu moramo Cuvati svim
svojim silama, od onih koji je ugroZavaju, a to
Cerna postiCi bespo.Stednom borbom protiv Sovinizma i raspirivanja mrinje rna s Cije strane ona
dolazila, CiSCenjem naSe zemlje od astataka faSizrna, ad svih onih koji su se uvukli u naSe redove
da bi izbjegli pravednoj narodnoj kazni, i cia bi
rastoC.ili naSu vlast. Protiv pokuSaja svih onih,
koji nam osporavaju pravo na tekovine Atlantske.
povelje i deklaracije sa sastanka velike trojice.
Drugi naS zadatak jest izgradnja i obnova naSe
poruSene i napaCene damovine. Unutar obnove naSe zen1lje trebamo razviti Siroku inicijativu, pronalaziti nove naCine rada, udarniC.ki raditi, promijeniti naS odnos prema radu, koji danas donosi
plodove rada za nas san1o, za naSu zemlju. Na nas
Zene padaju kao najveCi zadaci odgoj mladih naraStaja, novog Titovog pokoljenja, zbrinjavanje
djece u pnrom redu ratne siraCadi, briga za invalide i ranjcnike, puna pomoC organiziranju zdravstvene slu.Zbe a kao i do sacla pomaganje narodne
mezimice - Jugoslavenske armije. Suzbijanje nepismenosti stoji danas na prvom planu naSeg rada, jer je to temelj svake daljnje politiCke i struCne izgradnje naSih Zena.
Ne samo da zene treba da se opredjeljuju za razne
struC.ne teCajeve i Skole, veC svojim organizira~
nim radom treba da to omoguCe Sto veCem broju
naSe omladine. Osnivanjem daC.kih domova, daC~
kih kuhinja, omoguCujemo i djeci najudaljenijih
krajeva, siroma.Snoj djcci, njihova pravo Skolovanje.
Konacno svojim aktivnim sudjelovanjem u prosvjetnim aktivima Zene Ce najbolje moCi pomoCi
naSe narodne vlasti u provodenju prosvjetne poli~
tike uopce.
Kao sto su dosadasnji nasi uspjesi, uspjesi svih
Zena, tako i naSi zadaci za buduCi rad zadaci su
svih Zena naSe domovine, a na varna je da ih
prenesete na sve na.Se drugarice, da se avi zadaci
zaista i ostvare.
DA ZIVI BRATSTVO I JEDINSTVO NASciH NARODA!
DA .ZIVE NASI NARODNO·OSLOBODILACKI
DEMaKRATSKA NARODNA VLAST!
DA 2:.IVI JUGOSLAVENSKA AR.VllJA -
ODBORI, PRAVA
CEDO NASIH NARODA!
DA 2IVI FEDERALNA HRVATSKA U DEMOKRATSKOJ FEDE·
RATIVNOJ JUGOSLAVIJII
DA t.IVI ANTIFASISTICKA FRONTA :lENA - MOCNA PODRSKA
JEDINSTVENE NARODNO-OSLOBODILACKE FRONT£!
DA :ZlVI NAS UUBWENI VODA, NARODNI HEROJ, .MARSAL
JUGOSLAVUE JOSIP BROZ TITO!
PISMO ELEONORE ROOSEWELTKATI PEJNOVIc 1944_ GODINE
»Draga gospot!o PejnoviC,
Bilo mi je neobiC~w milo, Sto sam dobila
pismo od vas. Posmatrala sam s velikim
divljenjem izvanrednu borbu koju vi vodite i ja
danas s dubokorn brigom mislim o vaSem narodu.
Ja vwrn da UN RRA pravi planove da ucini t<
najkraCem roku sve Sto je moguCuo. Ja se nadmn
du Cu u buduCnosti moCi uCiniti neSto da vam se
pomogne.
Duboko sam svesna poCasti koju ste nzi
ukazali, posvetivSi nzi dva prin-wrka »Zene danas«.
Srnatram, da je ono Sto ste vi postigli izvanredno, kad se ima na wnu sa koliko malo
sredstava 1·aspolaZ.ete.
Moje molitve upuiene su zajedno sa vaSima
za brzi kraj rata.
VaSa veoma iskrena
Eleonore Roosewelt
Redakcija )>:lena clanas<( poslala je g·di Rooscwelt
dva broja lista sa posvetom. Gospoda Roosewelt zahvaljivala jc pismeno, preko pretscdnice AntifaSistiCkog fronta Zena Jugoslavije Kate PejnoviC, Izvor:
»2ena dauascc br. 33, 1944, str. 8.
JEDNA OD NAJAKTIVNIJIH CLANOVA
DHEGACIJE U PARIZU
Pn•i kongres AFZ Hrva tske odrZan je u Zagrebu
oct 21-24 VII 1945; Kata PejnoviC nalazi se u radnom
predsjedniStvu; na Kongresu je izabrana za potprcdsjednicu Glavnog odbora AF2 Hrvatske i odr:Zala je
zakljuCnu rijeC.
Izvor: tene Hrvatske " NOB, II, Zagreb, 1955, str.
74 i 93.
Katu PejnoviC sam upoznala za vreme Medunarodnog kongresa Zena u Parizu, novembra 1945.
godine. Zajedno smo bile Clanicc clelcgacije AntifaSistiCkog fronta Zena Jugoslavije. Pre toga sam
o njoj mnogo Citala i sluSala kao o seljanki borcu
i komunisti, pretscdnici AF:Z·a Jugoslavije, hrabroj majci i izuzctnoj Zeni uop.Ste. Sad mi se pruZila prilika da je liCno i neposredna upoznam.
U Parizu su se joS uvek na svakom koraku oseCale posledice rata, ali je organizacija Kongresa
147
�hila u svakom pogledu veoma dobra. To se odnosilo ne samo na rad sednica Kongresa i smeStaj
delegacija veC i na mnoge pratcCe aktivnosti ove
prve posleratne medunarodne manifestacije Zcna.
Razume se, naSoj delegaciji su u radu za Kongres
i uopSte od velike pomoCi bili naSi gradani, kojl
su u to vreme Ziveli i radili u Parizu.
NaSa delegacija hila je koliko reprezentativna iz svih republika, iz Armije, sela i sliCno - toliko i radna i aktivna u svim telima Kongresa. Sve
je to omoguCavalo da svaki Clan delegacije aktiv~
no uCestvuje u radu Kongresa, posebno i u politiCko-manifestac:onim akcijama, koje su povodom
njega bile organizovane.
U takvim okolnostima Kata PejnoviC je hila jedna od najaktivnijih i najangaZovanijih Clanova nase delegacije. Njeno ucesce u narodnO·OS!obodilackom ratu, funkcije i duznosti koje je imala u politiCkom Zivotu I-Irvatske i Jugoslavije i njcna liCna
sudbina majke, koja je izgubila tri sina u borbi
za oslobodenje zemlje od faSizma, stvarali su od
njenog lika Zene seljanke i borca jednu izuzetnu
prisutnost u okviru naSe delegacije na Kongresu,
i Sire od toga.
Kata PejnoviC je za vreme boravka u Parizu svitn
svojim radom i ophoctenjem potvrdivala tu pretstavu o sebi. Ona je svojim clrZanjcm pokazivala
da je svesna svega onaga Sto u sebi nosi, onaga
Sta pretstavlja na Kongresu kao Clan
jugosloven~
ske delegacije, onoga Sto personificira kao majka,
kao scljanka, kao radni Covek, kao komunista.
Kata PejnoviC je svega toga bila svesna na jedan
prirodni, urodeni dostojanstveni naCin, koji je
svojstven san1o skromnim i jednostavnim !judirna. Uprkos svemu Sto je preZivela, iz nje je zraCila sigurnost i vera u buduCnost, tako svojstvena
ljudima iz najdubljih narodnih sredina.
Takva rni je ostala u seCanju sa Kongresa u Parizu, i kada je prisustvovala raclu na sednicama.
i kada je govoriJa preko radio Pariza, SireCi istinu o Jugoslaviji i njenim Zrtvama u borbi protiv
faSizma, i kada smo zajedno s Nadom Sremec putovale u Belgiju i precl na.Sim iseljenicima govorile
o borbi za novu, pravedniju Jugoslaviju.
Za vreme boravka u Parizu bila sam smeStena zajedno s Katom Pejnovic. DeleCi istu sobu imala
148
sam prilike da je upoznam iz blizine. Bi!a je covek, s kojim se od poCctka oscCate opuStcno i ravnopravno, ali istovremeno i u jednom stalno aktivnom odnosu i intcresovanju o svcmu. Htela je da
zna kako je bilo za vrcme rata u Makedoniji, kakvo je bilo ucesce zena, koliko je bilo zrtava itd.
Divila sam se njenoj encrgiji u radu, aktivnom odnosu prcma svemu Sto se deSavalo na Kongresu
i oko njcga i stalno mi se nametalo pitanje kako
je moguCe da, pored svcga Sto je preZivela, ima
takvu snagu i veru u Zivot i u bucluCnost. Jedne
veCeri, kad smo dugo, pre spavanja, priCale o njoj,
o meni, o mnogim drugim stvarima, upitala sam
je koliko joj je tesko bez dece, koju je izgubila.
Nijc se iznenadila i kao da je oCekivala takvo pi·
tanje, kao da je htela da joj ga neko postavi, kao
da je oseCala potrcbu da priCanjern o tome olakSa
svom majCinom srcu. Rekla mi je da preko dana,
dok radi, dok je neCim angaZovana, na to misli
sredeno i mirno, i ako je bol, koju oseCa za svo~
jom decom stalno jedna ista i neizmerljiva. Ali,
rckla n1i je glasom koji je poCeo da podrhtava, da
znaS, Vesclinka, kako mi jc noCu, kad ostanem
sama, kad poCnem da razmiSljam i kad poCnem
svega da se seCam! Ti ne zna.S kako mi je onda
te.Sko!
ZaCutala sam pred tim straSnim izlivom oola i
tuge i te vcCeri dugo smo zajedno bile budnc, misled na isto. Ali ovaj razgovor duboko mi se urezao
u secanje i za Katu PejnoviC ostavio mi je uspomenu kao na naSu drugaricu, koja u najlep.Sem
smislu reCi pretstavlja idcntifikaciju naSe narodno-oslobodilacke borbe i jugoslovenske zene u
njoj.
Skopje, 1977.
Veselinka Malinska
zENA U TAMNOJ MARAMI
>>Meni su ubili tri sina i druga. Srce mi je bilo
klonulo od Zalosti i tuge. Ali, trebalo je osvctiti
moje zlatne jabuke i hiljade takvih koji su stradali. Stisnula sam srce i pesnicu.« Sada, eta, s
tom Zenom Sto je znala stisnuti srce i pesnicu
zastadoh pred palaCon1 Sabora. Zabradena tamnom maramon1. Nekad je to bivao samo porubljcn
komad krpe (kao ono u Bjelovaru ... na meni neka karirana suknjetina, o pojasu born be ... ih, mani! Ncgdje !judi mislili - kakva je to predsjednica. Valjda oCekivali da Cu doCi u SeSiru Sto
1i ...). Bez te njene marame nc moZcmo je ni zamisliti. Kate je ne skida. Danas je to tamni »kaSmir<< s tamno crvenim Sarama.
Ulazimo u zgradu Sabora. Gledam jc kako se slobodno kreCe, uspinje Sirokim stepenicama i vodi
me sigurnim korakom dugim hodnicima u svoju
radnu sobu, a svi koje usput susreCemo, pozdravljaju je dubokim postovanjem.
Pomislih da se ona ovdje osjeCa kao u svojoj kuCi
i kaZem joj: zar ne, drugarice Kato. Saber je tvoja druga kuCa? A ona meni: »Ta 'est nekako mu
dode tako<<.
DoSie smo do njene radne sobe, elegantne, i
ugodno zagrijane. >)Ovdje Cemo, reCe, na miru razgovarati. PriCat Cu ti kako sam putovala na prvu
konferenciju u Bosanski Pctrovac, a putovalo ti
se danima i svakojako. Nijc to ko danas, sjedi u
voz, pa hajd na kongres ... <(
I o djetinjstvu tvom, drugarice Kato, siromaSnom,
liSenom Sarenih igraCaka, o prvoj knjizi koja ti
je najavila jedan drugi svijet - od · tih dana do
danasnjega - do postanka Sabora NR Hrvatske
i Savczne skupStine, priCaj.
»Eh, moja draga ...« Kata lomi cigaretu, zatiCe jc
u eigarluk. Ruke su joj cvrste, jake i lice s isturenim jagodicama izrazito. SnaZno izvlaCi dim za
dim om.
(Svijet nam se nudi, treba ga uzeti. Zivot primiti
u svoje ruke. Ne promatrati, nego djelovati. Seljanka iz Smiljana znala je uzeti Zivot u svoje ruke.) Zato mi njene ruke i njeno lice viSe govore
od njene price. Zato mi je jasno da i one njene
rijeci: eh, moja draga - ·sadde neki svoj posebni
smisao.
- Bilo nas je devetoro, paCe ona kazivati: malo
iskidano, ispreturano, onako kako joj je u sjeCanjc naviralo. Otac zbog bolesti rano po.Sao u
penziju. Majka nas je na iglicu othranila. Sila dan
i noC. Nikad se najesti do sita. Mati se trudila da
nas dobra odgoji, a ja sam opet imala smisla za
svakog davla. Bijeda i nuZda svakom te poslu
nauCe.
Kata je iSla u nadnicu, kopala, zela, radila u imucnirn kuCama. ())PlaCali mi ko i odraslim curama.«)
u skoli je dobro ucila i to sto nije mogla dalje u
gin1naziju, bila je prva Katina tragedija, kako kaZe: (Pita CaCa uCitelja, kako moja Kata?- Dobra
uCi, samo je nemirna, pobiju se Uaci, tu je i Kata.
- Znan1, i u kuCi je nemira, odgovorio bi mu
CaCa. Avolio me on mnogo. Jednom sjcCam se, kupio mi plavi cic na cvjetiCe. SaSi ja suknjicu na
tri volana, gore bluza, eh, sto sam se ogledala i
vrckala u tome<,.)
Bila je dobra vezilja. Znala je tkati Cilime, sastavljati boje u Sarcnice. Svojim sestrama i udavaCama sela spremala dote, samo scbi nije. (»Nije dostigla za mene<(). I dok je tako vezla s drugima,
Citala bi im »Boj na Kosovw< (iz male oCeve biblioteke koju je citavu prcturila, kako kaze). Voljela je pjesmu i pies, ali knjiga je hila njena
najveca radost. Kasnije je krala knjige iz popove
kuCe, Citala i potajno vraCala. ())Taka sam doSla do
historije starog i novog vijeka.(() Kata je, CitajuCit
izrana poCela promatrati Zivot oko sebe, okupljati
seosku omladinu, savjetovati. Svi su je voljeli i svi
su je traZili.
Prvi svjetski rat. Aprovizacija i Kata pamti glad
i nepravde. Vidjela je brata kako pada od gladi,
tugu majke koja nema sto da im pruzi da utole
glad.
Dok je na ognjiStu lonac s toplom vodom uzalud
pripravan cekao brasno, Kata se svadala s biljeznikom: »Gazdama dajete bijelo brasno, a nama ni
zobeno.«
Ni udajom Kata se mje oslobodila mukotrpnog
rada. ())Novaca nije bilo da se plati radna snaga.
Nosi djecu na njivu, a ona stizala sve jedno za
drugim. Teska je dolazila do robe. Skupa je hila.
!49
�Svaki je dinar bio s krvlju zaraden. Natovari ja
puna kola krumpira, Zita, sira, vrhnja, kokoSi, po·
tjeraj u GospiC. I za sve to jedva da sam mogla
kupiti malome za 140 dinara gojzerice. MaleSne,
uSa je tek u clvanaestu godinu«.)
Za Prvog svjctskog rata Kata jc glcdala prcmetaCine u roditeljskoj kuCi, gdje su traZili ruCnike s
izvczenim srpskim grbom i trobojke srpske. Poslije rata, bila je svjedokom nepravde i zlocljcla
Sto su ih Cinili u njenu kraju srpski Zandari. ))Mrzila san1 to i uvijek mislila mora neSto drugo
doCi.{c
A onda tamo negdje 1935. Kata nade put. Njene
slutnje, sva ona htijenja, nejasna u njoj, dobise
svoju odrcdcnost i smisao.
- U GospiCu ncki slastiCarski pomoCnik upita me
jednom:
- Citas li ti nesto?
- Vraga, sve sam veC proCitala, pa niSta.
- A bi li ti htjcla neSto drugo Citati?
- Bih, jos pitas.
- Dat Cu ti ja knjige, samo nikom ne govori.
Kata je proCitala knjigu Maksima Gorkog ))Mati«,
(»Obnoc ne bi spavala. Dok svi polijezu, ja Ci·
taj{{.) NeSta kasnije upoznala je Jakova Bla:ZeviCa,
Zakulu ... clrugove Cijom se pomoCi izgraduje u
svjesnog borca, jaCa svoju snagu, postaje komunist. Uvijck pripravna da izvrSi svaki zadatak, da
podnesc svaku Zrtvu. Ako se ncgdje pojave parole,
svatko zna da ih je Kala raspacala. Njen radin
Z.ivot, borbcnost, aktivnost, koji odmalena nosi u
scbi, druZenje s razliCitim svijctom (kad je iz nuZde morala u nadnicu), njcna prirodna veselost kojom je stekla ljubav omladine, njeno iskustvo koje
je obilno pruZala drugim Zenama, sve je to uCi~
nilo da je Kata dobro poznavala !jude svoga kraja,
svoj svijet i da mu se znala pribliZiti.
Narodnu revoluciju Kata je docekala s odredenim
zadatkom komuniste.
- Rasle su cetice, cete, odrediCi, odredi. Vodila
se borba. Radila sam sa zenama. (Negdje je islo
tesko. Vecina ih je bila nepismenih, na poli tiku
nisu ni mislile. Navrati nekoliko puta u jcdno
selo.) Ali Sto dalje, broj Zcna u pokretu je rastao.
Hranile su vojsku, bile kuriri, pripremale odjecu.
Djevojke davale svoje dote za ranjenike, zene os-
150
tavljale kuce. Hrabrost ,im je rasla s brojem. Ali
kako je broj Zcna u pokretu iz dana u dan rastao,
sve viSe smo uvid:ale da bcz Cvrste organizacije ne
moZcmo. PoCele smo sc organizirati. VeC u studenom 1941. u kotarima Lika, na oslobodenom teritoriju bila je okupljena masa Zena. Tu je vee i
klica narodne vlasti. U prvim narodnooslobodilackim odborima ima vee i Zena. Pravo je Cudo kako
su zene p0slije tako kratkog politickog rada znale
birati najbolje. Kada je izaSla okruZnica Centralnag komiteta, poceli se osnivati odbori Antifasistickog Lonta zena. Stvorena je podloga za jednu
Cvrstu organizaciju. Hiljade i hiljade Zena bilo je
spremno ostaviti kuCu, izvrSiti svaki zadatak. poginuti u borbi.
Koliko je radosti u tom radu bilo! Putovanje na
konfercncije pod bombama i kurSumima, dosluh
sa Zcnama iz dalckih ncoslobod.enih pokrajina, pO·
kretanje Zcnske Stampe, prvi kursevi, prvi govori
pred mikrofonom i referati zena koje su do jucer
joS bile nepismene; susreti s drugom Titom, vjera
i pouzdanje u Partiju i pobjedu. Otvarao se novi
svijet.
Kata lomi vee ko zna koju cigaretu. Pripaljuje.
))Eh, moja draga ... veliko je to bilo, veliko.« Ona,
u svojoj kuCi, ovdjc, povezana tamnom maramom.
Danas baka troje unuCadi. JoS uvijek borbena, joS
uvijck neun1orna.
Danas je Kata Pejnovic predsjednik Komisije za
zalbe i molbe Sabora NR Hrvatske.
SAVEZ ZENSKTH DRUSTAVA
JUGOSLAVIJE
Beograd, Dctansk:t 35
Beograd, 13. decembra 1957
Draga naSa Kato,
NavrSilo se petnaest goclina od osnivanja Antifa.
SistiCkog fro,-zta Zena Jugoslavije. Oi.ivljavaju6i
usponzene na te dane, dogadaje i !jude se6amo se
pre svih tebe, prve pretsednice - svoje drage
Kate i od svih nmogo voljene drugarice.
Sve Sto je vezano za uspehe AFL:.a i naSih dm1aS·
11jih organizacija vezano je i za tvoj clugogodiS·
nji revolucionarni rad, za tvoje ime. Zato si svim
ienama Jugoslavije bliska i draga, a posebno na.
ma koje s1no s tobom bliZe saradivale i liCno te
poznajemo.
Darzas ti steZ.emo srdaCno ruku i Zelimo ti mnogo
uspeha u radu i sre6e u Zivotu.
Prinzi draga Kato, na.Se najljepSe pozclrave, kojima se -sa sigunzoSCu nzoZ.emo tvrditi - srdaCno
pridruZ.uju sve iene Jugoslavije.
SEKRETAR
PREDSEDNICA
Marija Kos
Bosa Cveti6
Pismo Glavnog odbora Savcza Zenskih dru.Stava
Jugoslavijc drugarici Kati PejnoviC povodom prosla·
''c pctnacstogodiSnjice osnutka AFZ-a Jugoslavije, u
Zagrebu 14. prosinca. Objavljeno u listu »1.ena<<, br.
1, 1958, str. 9.
NataJa Popovick1
GLAVNT ODBOR
SAVEZA ZENSKIH DRUSTAVA
HRVATSKE
Zagreb, Trg Republikc 8
Zagreb, 21. Ill 1959.
Draga nasa Kato
Cestitamo Ti Sezdeseti rot!endan!
Tvoj 60·ti rotlendan povezujemo sa toplinz Cestitkama na zasluienom priz.nanju i odlikovanju Or·
denom rada I. reda za zasluge i Tvoju stalnu aktivHost u poslijeratnoj izgradnji zemlje.
))Zena~,,
br. 1, str. 22, 23, god. 1958.
Nemoguce je, da ovdje nabrojimo sva Tvoja djela,
sve Tvoje zasluge u stvaranju naSe socijalistiCke
domovine, ni da istaklzemo sve Tvoje vrline dab~
rag druga i stvaratelja. Brojnim svojim djelinza
svrstala si se u plejadu svijetlih likova na.Se zemlje, zallzinzajuCi Casno rnjesto prekaljenog borcaZene.
Zato priznm1je i visoko odlikovanje Ordenom rada.
/. reda, koje Ti je preko naSeg voljenog Predsjednika Tita uputila naSa socijalistiCka zajednica nas, Tvoje drugarice, a vjerujemo i sve Z.ene Si~
rmn naSe zemlje, ispwzjava ;wroCitim ponosom.
U ovom Casu sje6amo se, da si u uslovima najtete
borbe za odrf.anje svoje porodice, traZila da po-
mogneS svima, koji su Zivjeli pod jednako teSkhn
uslovinza.
Komunisticka partija pokazala Ti je put, kojim
si najpripravnije poSla ne prezaju6i ni pred teretom, a ne pokleknuvSi ni pred najveCim Zrtvama,
koje si podnijela kao zena i majka.
Borba i pregaranja su te oCeliCila davajw5i Ti kroz
to stvaralaCkt~ snagu, koju si uloiila na stvaranje
razvijanje i jaCanje na.5e organizacije AF2, organizacije, koja se ne da zamisliti ni u NOB-i, ni u poslijeratHoj izgradnji, bez povez.ivanja s Tobom i
Tvojinz organizatorskim radom, u Cemu su i Tvoje
posebne zasluge.
1
Draga nasa Kato!
loS jednom istiCenzo, sretne snw i ponosne, da na
Tvoj 60-ti rotlendan, uz niz. priz.nanja i opCu zahvahwst za Tvoj rad, i kroz 1zajviSa odlikovanja
koja si primila, primaS joS jedno, koje Te svrstava
u red naSilz najveCih pregalaca na polju poslijeratne izgrad11je zenzlje. PridruZ.t~juCi se Cestitkanza, koje Ti se slivaju iz ravzih krajeva naSe ponosne zemlje, upu6ujemo Ti naSe najtoplije drugarske pozdrave i zelje, da nam jos dugi niz godina poiiviS, s Tvojom CeliCnom voljom i elmwm,
iduii zacrtanim putom na radost i veselje Tvojih
najblif.ih i sviju nas.
PREDSJEDNICA
Marija So/jan
Objavljeno u listu »Zenau, br. 4, 1959.
151
�Ol'C!NSKA SKUl'ST!NA OTOCAC
'N'A SV0.10:J S.1£DN!C1 U !'OVO.DU
DVAD£.S£T£ GOD!SN:J!C£ OSN!VAN.1A Z£MAlJ.S!<:OG
ANT!f'AS!.ST!C!WG VVECANARODNOG OSLO:BOD£N3A
HR-VATSK£ KAO VRHOVNOG !'R£DSTAV1"HCKOG
OR-GANA NARODNOOSW:BO.D!:LAC!<OG !'OKR£TA
1 R£VOLUC!ONARN£ NARODN£ V.LAST! 1 NO.SWCA.D:J!..ZA_VNOG SUV.£R£N!T£TA NARODA HRVATS!<£1
C!.J'£ :J£ 1WNST1TU!!U\N,J£ ODRi:ANO
13• .L!:FN:JA 1.943. U OTOCCU
'PO:D..1£:LJU..1:£:.
1'0VELJU
0 t:Z:SO:R.U -:POCASN'OGo-1\.ADANt:KA Ol'ClW'£- OTOCAC
r-::DRUqAR1Ct-1<.ATt 'J'£-!NOV1C
1'RE.DS.JEDN!C! .ANTIFJ..S!STICKOG- PRONTA ZEN'A,
,J'UGOSI.AVlJ'£ 1 CI.ANU P:R-VOG ZASJ'£DANJ'A
ZAVNOH-a.
1'rogla!a.va.juei Vas poca.$nhn gra&minom. opcinska.
.skup.stina Otocu .sm.a:tra _svojo:m. daznoscu.
.h. Va:m. kao domacin na taj naeinizrazi
p.unu. za.hvAlno,st i priznanj~.
cESTITAMO Tl KATO!
Rasla si s borbom i prerasla teritorij svoga okruga, rnnogo prije nego si postala predsjednica AFZ-a
Jugoslavije u Bosanskom Pctrovcu.
Tvoj neposredni naCin i pristup ljudima uCinio Te
je postovanom i voljenorn u cijeloj Lici. Iz Tvojih
rijeci politika i linija Partije postajala bi jos jasnijom i bliskijom.
U teskoj 1941. godini herojski si podnijela gubitak
muZa i tri sina, nalazeCi sebe u radu i borbi. Time
si dala primjer mnogim hiljadama Zena koje su
dijclile istu sudbinu. Zar nijc prirodno da si i
taka, Kato, znalaCki i brzo stvorila organizaciju
u svome kraju, da su se oko Tebe okupljale dobre suradnice s kojirna si zajcdno dalje uCila, kako i sto da se radi.
Pam tile su se i citiralc Tvoje rijcCi. Govorila si o
bratstvu i jedinstvu, o Partiji. )>Vlastitu tugu pretvorila sam u borbenost« - rckla si. Taka u Lici
i na Kordunu, u Baniji, Moslavini, Dalmaciji svuda ka1no si stizala.
SjeCaS li se, Kato, kad si govorila Zenama: »Ako
trcba doCi na sastanak - ostavi sve i dodi, jer tu
se uCi! Ostavi kuCu, njivu i blq_go, i dodi! I za
naSu borbu viSe vrijedi.S, ako viSe znaS. Sve ti
neprijatclj maZe oteti i uniStiti. I kuCu, i njivu, i
blago. Sarno ono sto si naucila, nitko ti ne moze
oteti!«
Kako daleko stizu Tvoje rijeci! Koliko puta ih se
danas sjcti mnoga Zcna i omladinka koja Tc tada
sluSala i bila maZda nepismena, a danas radi odgovoran posao u naSoj zajednici, posao za koji se
osposobila uCenjem i radom. Jednostavnim objaSnjenjem - davala si perspektivu Zenama za buduCnost! Mi Ti Cestitamo, Kato, i za sve ono Sto
si uCinila za borbu naSih naroda, a napose :Zena
Jugoslavije, objedinjenih u antifaSistiCkom frontu
Zena, moZemo Ti reCi toplo i srdaCno - hvala!
Iz rijeCi Jelc JanCiC - upuCene na svetanoj sjednici Konfcrencije za druStvenu aktivnost Zena Hrvat~
ske povodom proslave 20-god. I konf. AFZ Jugoslavije - Kati Pejnovic, prvoj predsjednici AF:1:J
152
U POVODU 75. GODisNJICE RODENJA
NARODNOG HEROJA KATE PEJNOVIC
Svaka revolucija imala je svoje likove koji su u
vlastitoj suclbini izrazili smisao svoje epohe i ve~
liCinu revolucionarnog djela.
I nasa revolucija dala je takve likove, likove u
kojima se isprepleCe veliCina naroda pojeditJCa,
likove kroz koje pojedinac - svojirn djelom, svojom veliCinom, svojom CovjeCnoSCu i svojim Zivo~
tom - nadilazi svoju pojedinaCnu osobu.
Kata Pejnovic je takav lik! U njezinom zivotu i
djelu doSla je do svestranog izraZaja ona ispre~
pletenost povijesne i liCne sudbine. ))Zena s crnom
maramom« viSe je nego simbol borbe i poZrtvcr
vanja, viSe nego alcgorija heroine. U sebi, i po
onome sto je bila i sto je znaCila, ona je lik jedne
epohe, lik same revolucije.
Rodena prije 75 godina, siromasno seljacko dijete, predodredena je vee od najranije mladosti dijeliti sudbinu Zene radnice·proletera-nadniCara,
bespravne Zene i seljanke potCinjene svoj teZini
patrijarhalnog naCina Zivota.
Iako je zelja za skolovanjem ostala neostvarljiva,
njezina potreba za knjigmn i znanjem nikada nije
prcstala. TraZeCi odgovore na pitanja o izlazu iz
mukotrpnog Zivota, Kata PejnoviC u sebi razvija
ona klicu revolucionarnog otpora prema postojecern koja ce je kasnije, pod utjecajern Kornunis.
tiioke partije, oblikovati u cvrstu prekaljenu lienest revolucionara.
Aktivni revolucionarni rad Kate PejnoviC poCinje
u osvit onih zbivanja koja su je pripremala za
velika i casna buduca djela. clan Komunisticke
partije od 1938. i aktivni partijski radnik, Kata
PejnoviC - u najkritiCnijim danima povijesne
tragedije svoga naroda- stoji u prvim redovima
ustanika. Djeluje, bori sc i Zivi na naCin koji pokazuje svu temcljitost jasno opredijeljenog, izgradenog i od Partije oblikovanog revolucionarnog
borca. Revolucionarna svijest o nuZnosti borbe
protiv stanja obespravljenosti i bijede opredmetila se u snazi volje, zanosa i Zrtve koje je Kata
Pejnovic revoluciji dala do kraja.
153
�Ona u borbu ulazi Citavim svojim biCem. Kao Clan
Okruznog komiteta KPH za Liku (od 1940.) Kata
PejnoviC nalazi se rncctu prvim organizatorima us~
tanka u Lici. Njczina IiCna tragcdija 1941. gocline,
kacla u pokolju gubi supruga i tri sina - kao tra~
gcclija i uZas jcdnog bratoubilaC:kog rata u njezinoj liCnosti dobiva znaCcnje revolucionarne eks~
taze kojom prcvladava svoju vlastitu situaciju na
povijesnoj razini. Kao uzviSeni n1uCcnik, kao iz~
graden partijski radnik, kao revolucionar i kao
velik C:ovjek, Kata PejnoviC postaje legcnda.
Izvrstan organizator, izuzetno sposobna za rna~
sovno o.Zivljavanje i poticanje na akciju, na okupljanje, stalno u akciji, nesustala - ))Zena s crnom
lllaranlOffi<< vee je krajem 1941. g. i predsjcdnica
Inicijativnog odbora AFZ-a za Liku, a ljeti 1942.
liCke Zenc izabiru je za predsjcclnicu OkruZnog
odbora AFZ-a za Liku. 22. XI 1942. na Prvom zasjedanju u Bihaeu. Kata PejnoviC izabrana je za
clana AVNOJ-a. U prosincu 1942, na Prvoj konferenciji AFZ~a Jugoslavijc u Bosanskom Petrovcu,
Kata PejnoviC postaje prva predsjednica AFZ~a,
predsjednica prve revolucionarne i masovne orga~
nizacije Zena u Jugoslaviji. Njezino ime vezano
je i za pokrctanje prvog Zenskog lista u NOB
»Zena u borbi«, koji kao borbeni poklik nosi nje~
zinc porukc bratstva i jedinstva, borbenosti i
smisla revolucije.
Ona je svugdje: U borbi, na selima, zborovima,
konfercncijama, skup~tinama. Organizira, okuplja, govori, piSe, objaSnjava, racli. Iza nje ostaju
sagradeni temelji uvjerenja, borbeni i etiCki liCni
primjer, snaga volje i vjerc u pobjedu i buclue~
nost, zajednica bratstva i jedinstva, perspektive
novog druStva i Zcne koja Cc svojim vlastitim sna~
gama i radom stjccati i potvrclivati svoj poloZaj u
druStvu.
U poslijcratnom razdoblju Kata Pejnovic nastavlja borbu na fronti obnove i socijalistiCke izgradnje: kao clan CK KPH, kao zastupnik Sabora
SRH, kao poslanik u Savcznoj skupstini, kao nosilac razliCitih odgovornih funkcija u Saboru, druStveno~politiCkim organizacijama i druStvenim organizacijama.
Djelima koja je ostavila iza sebe, likom kojim je
izrazila revoluciju, Kata Pejnovie danas je legen-
1S4
cla - jedna od najveCih i najcjclovitijih liCnosti
revolucije. Danas joS nismo dovoljno temeljito
saglcdali sve dimcnzije veliCine te osebujne Zcne
koja je izrasla iz narodne jednostavnosti, komu~
nistiCk~ poZrtvovnosti, ljuclskc skromnosti i povi~
jcsnc dubinc iz koje izranjaju vclike liCnosti velikih vremena.
Kata PejnoviC dala je revoluciji svc Sto pojedinac
mole uCiniti da smisao jednog zbivanja dobije
pcCat istinski ljudskog. Ona je revoluciji dala svoj
vlastiti lik, a to jc viSe od simbola. Jer taj je lik
beskrajno ljuclski, kao sinteza vrijednosti koja se
utjelovila u l>Zcni s crnom maramom« - u naw
rodnom heroju, u legendi - Kati PejnoviC.
Ostaje na nama dug da duboko prodremo u sve~
koliko znaCenjc te Jegcnclc, da proSirimo polje nje~
zina djelovanja i trajanja njczinog smisla. Upravo
zato ~to taj smisao naclHazi egzistcnciju pojedinca
koja ga nosi, njegova veliC:ina dopire i do nas.
Lcgencla je poruka jednog vrcmcna koja Ce trajati
i svijctliti cloklc god dopire njezin smisao. Osvjet~
ljenje koje dolazi iz poruke legcndi ostaje kao
naslijec1c novim gencracijama. Revolucija se tako,
samo preko mladosti u kojoj se obnavlja, oduZuje heroju i liku Ciji je Zivot prisvojila i obli~
kovala za scbe.
Svojim djelom i likom Kata Pejnovic postala je
simbol :lena nove Jugoslavije. Taj nas simbol obavezujc ne samo na trajno sjcCanje i oC:uvanje uspomcne na borca 1 revolucionara i narodnog he~
roja, vee i na prenoSenje sadrlaja njezina Zivota
mlaclim gencracijama, svima anima koji je nisu
poznavali koji s njom nisu clijelili povijest.
Stoga u po\'oclu ove godiSnjice Odbor za proslavu
PredsjedniStva Konfercncijc za druStvenu aktivnost Hrvatske i Upravni odbor RepubliCkog fonda
»Kata PcjnoviC« preclla:lu uCesnicima svcCane
sjcdnice da clonesu odluku da se inicira snimanje
dokumentarnog filma i objavljivanje studijske
rnonografije o liku te izuzetne Zene u povijesti
naSeg naroda i Partije.
Dr Mirjana Pocek-Matic
21. III 1974. odrZana je sYcCana sjcdnica u povodu
75. godiSnjicc rodenja narodnog heroja Kate PcjnoviC, na kojoj je o njcnom Zivotu i radu govorila Dr
Mirjana PoCck-JV1atiC.
Objavljeno u casopisu »tena« br. 2, 1974, str. 10-12.
I
I
ZJatko Prlca, iz mape »Jama•, 1944,
ISS
�3AKJII0l.J:EHHE
SUMMARY
KATA llEfiHOBHq, )Kll3Hb H AEAO
THE LIFE AND WORK OF KATA PEJNOVIC
MoHorpac}mSI I-IapOAI-Ioro repo.SI Karnr ficih-IOBifli
nocn5II.IJ;CI-Ia 40-Aermo noi6opa romtpnm;a T1na reHepaAbHhiM
ceKperapeM
KoMMYHHCTHlJCCKoll napTun lOrocAamm (KTI!O), OTHOCHTCAhHO COI03a ROM·
MYHHCTOB IOrocAanun, 85-i\.enno ero .iKH3Hn u 35·Aenuo 1 KoncpepeHI~I-m ArrniCjmrnncrcKoro <}>ponra
>I<enuum IOrocAamm (AC:f>)I(IQ), OAep;Kat-moH or 7
AO 8. AeKa6psr 1942. r. n EocaHCIWM TieTponue.
Ha :=noll KOH<f>epeuunn Kara TleH:uomrti 6LIAa
m~16pana nepnofr rrpeACCAaTCALI-mQeH A<I>)K. IOra.-
::>cfl-
CAamm, OpraHU3aUHH KOTOpmi 6biAa CaMhlM
<}:lCKTHBHblM 1-·fCTOAOM H cflopMOJ:i BKAIOt.ICHH51 )I\CH·
IIJ;HH B BapOAHO OCB060AHTCAhHyiO 60pb6y
(HOE).
Aef>)K IOrocAannn
pa3m)maer caMLTC pa3HOPOAHhiC
<l:>opMbl ITOAHTWICCKOi:J pa60Thi. 0Ha opraHH3YCT
ITO~WlUL HapOAHQ-OCBO!SOAHTeALHOil apMHH H op~
TafU-I3VCT OTIOpy HapOAHOii BAaCTH.
BocrroMHHaH Te AI-m I<OrAa 6LIAa BLI!SpaHa ITPCA~
ceAareA&HHu;eH: At:DJK IOrocAamru, KaTa TieHnonnq ronopnT:
»AAH MeHH BLI60p rrpeACCAaTeALHHUCti npeA~
cTaBAHA orpm.ume VAHBAeuue. To, l.J:To IIapTIUJ
MHC BhlCKa3aAa T3KOe AODCpne, 6biAO AMI MCH5I
60ALIIIOi:J: l!CCTLIO, OTBCTCTBCHOCTLIO II o6e3aTeAbHOCTI)IO. Ee3 Tiapnm Ca\1hlC :tKeH~HHM HC CMOI'AH
6bi AaTL TO liTO AaAII.«
Kara TieihronW-I craAa II nennoH )Rem.u;mwH t.rAei-IOM AHTn<f>alllHCTCKoro Bel.Ia HapOAHOro Oc~
nooa>KMIHIH !OrocAaBHH (ABHOIO), Bbi6pamwro n
Te'!eHne HapOAHO-ocno60AHTeAbHOil6opbobJ, (HOE),
1942. r.
B 1943. r. Bbi6pana B Kpaenoe ammpaiiiHCTCKoe
neqe
I-IaPOAHOro
ocno6o)I<ACHH5I
XopnaTHH
(3ABHOX).
Bo DCCX CCCCHHX ::>THX CaMLIX BLICOKHX I!pCACTaBHTCAhHbiX OpraHOB H Opfai-IOB BAaCTH D TCl.Jei-JHe
HOE-M, KOTOP&Te rrocAe ocno6o)RAei-um Aeti:cTBVJOT
KaK Ca6op CounaAncrnt.tecKoH Pccny6AHKH Xopnann-I II HapOAHa5I CKynlUHHa CP IOrocAamm, nee
AO KOHUa cnoefi T5I.m.eAofi 6o.Ae3HH II CMCpTH Ka~
Ta llei.fi-IOBill.l Bbl6HpaHa AerryTaTO~t.
0Ha 6LIAa t.I.AeHOM IJ;e:urpnALHoro KoMnTeTa KoM·
MYHHCTH't.JecKoii rrapnm XopnaTHH.
Knnra, AaALlliC, COAep)l·mT ee ueA YIO pa6ory B o6mecTBeHHQ-IlOAUTII'tiCCKHX opraiUBaUHSIX, CAIIHCTBeHHOM HapOAHO·OCB060AHTeALHOM <flpOHTe BO
npeM5I noilHhi H rrocAe ocno6m-KAemrH. B HeM nAeT
peqb o pa6ore KaTLI TieHHoniitt n ¢YHI<l..tHH 3aMCCTHTCAJI npCACCAaTCA.H, a HCKOTOpoe BpCM51 Ii
!56
HCI10AH.51IOIIJ,Cfl 065I3aHIIOCTL rrpCACeAaTCA51 I1pe3HAHI0Ma Ca6opa CP Xopnanm, 3aTCM 0 ee paOore n Cowae o6bCAI-nrem-ILIX nerepaHon n nHBaAHAOB CP XopnaTHH, n KpacHOM Kpecre, KaK H o
ee pa6oTe B ManiLte 3MHrpaHTOB H T. n.
Kara llei-inonw-I y)Ke HeCKOAbKO ACT AO II Mnponot'I BOJiHbl aJ<THBHO BKAIOtiUCTC5I D pa6ottee ABH~
.)KCHHC, a D 1940. r. Ha TiepnoH OKpy)JGIOti: KOHc}>epCHIJ;I·JH I<oMMYHHCTl!l.Jeci-wH naprnn Xopnannr AAH
AHK:H, B1)16pana tJACHOM 0Kpy)f(HOrO KOMHTCTa.
Orm cTaHOBHTC5f OAHOH H3 280 KOMMYHHCTOD AHI<I-r, T. e. 12 000 KO~tMyi-IHCTOB IOrocAaBHH, 't.I.AcHOB Tiapnm, KOTOpLIC ytiaCTBOBaAH BO DCCX TIOAfOTOBI-\aX noccramm napOAOB IOrocAaBHH, ::nora
TH)KC.Aoro H OTBCTCTBeHHOfO 3a;\UHHH.
O:ua npH3bmaeT napoA B 6op&6y nponm cpaumcT~
CKH:X OKKyrraTOpOB H HX CAyr, IlOAbiMaeT BOCCTaHHe H pa3)KHBUCT 6op&6y.
Kara Ilefl:HOBH'tJ CUMOOTBep;RCHHO TIOAHOCHT H CBOIO
AI-I4HVJO TpareAmO, I<OrAa B 60AblliOM y6oe <f>arnHC.
Tbl 3BCpCKH y6biAH ee TPH CLIHa H Myn<a. B 60AblliOM rope, KaK ca~1a ronopnr: »SI 3)RaAa KVAaK n
cepAUe ll TIOII.IAa B 6opb6y, KOTOpy10 BC;.\CT MOR
IJapTHSI, 'tJTO 6LI OTOMCTHTL My)J<a H MOHX Tpex
CbiHOBeif 1MOJIX Tpf!X 30:\0TLIX 5I6AOK1 , t.UO 6bl
6oporc.sr 3a cno6oAy cnoero HapoAa<(.
fua ACrCH;\apnaH )f(eHI.I.{H:Ha B qepHOl\t IT.'\UTKC, 9Ta
>I<CHilJJJHa AnKH, CTa.Aa 3Hai\.OMOfi: He TOALKO B
!OrOCAUBHH, HO H B MHpe. 0Ha IIOAb3VCTC51 penyTai.UICfi:, ynan<eHHCM J1 AI060Bbl0 CBOCfO HapoAa.
KaTa Ileihwnnq nor.srnyAa 3a co6oio KOAOHHLI )f(CH~
li.J;HH H MHO)I<eCTBO HapoAa B KpOBaByiO 6opb6y
npOTHB <PaiiUJ3Ma li OCTaAaCb DCCrAa IIOCACAOBa·
TCALI-IOH CaMOfi ce6e, CBOHMH HACa.AaMH lt HACaAa·
MH CBOCii: flapTHH. Ee ACAO CTUAO HencntpaeMO
npncycrnywi.I.J;ee no ncex ::nanax lOrocAancKo:H counaAncrnqecKofi penoAJO~HH.
KI-mra 3acnonaHa Ha .MHOn<eCTBC apxunHLIX Ma·
TepU51AOB ll Ha AO CHX rrop HCOny6AHlWBaHHhiX
tf>aKTax n3 >KH3HH H pa6oTbl KaTLI llefiuonw-I.
Kt-mra cocTanAeHa H3 qerhrpex t.JacreH. B rrepnoii
qaCTI-I OITHCbiBaCTC.51 5ICHO II TCTIA.O ee >KU3Hb H pa·
6ora CO AH5I p0)KACHH5I 1899. r. B CMUA51He, Ma·
ACHbKOl! ACpCBHII AnKH, nee AO ee Cl\lCpTII 1966.
r. BropaH t.IaCTh ITPCACTaBAHCT ¢oro-AoKyMernaUHOHHbie MaTepH5IAbi. B TpCTbeH: t.IaCnf rry6AH~
KYIOTC51 HeKOTOpbie H3 ee MHOfO'tJHCACHHbiX CTaTe.H
U BbiCTYITAeHU.H, a B "tieTaeproli t.IaCTH HaXOAID.l BD-CllO.MUHaHH.H ee TOBapnw;eti ITO 60pb6C.
The monograph on the Yugoslav national hero
Kata Pejnovic is dedicated to the fortieth anniversary of President Tito"s leading the Communist Party, viz. the League of Communists of Yugoslavia, and the 85th anniversary of his life as
well as the 35th anniversary of the First Conference of the Front of Anti~Fascist Women of
Yugoslavia held at Bosanski Petrovac on the 7th
and 8th of December, 1942.
It is based on abundant archival material and
on yet unpublished documents from the life and
work of Kata PejnoviC.
The book contains four parts: the first part des·
cribes the life and activities of that famous Yu·
goslav woman since her birth at the small village
Smiljan in Lika in 1899 until her death in 1966;
documentary photographs constitute its second
part; a number of Kata PejnoviC's many articles
and speeches are published in the third part,
while the fourth part includes recollections of her
fellow soldiers.
Kata PejnoviC began to actively participate in
the workers' movement as early as several years
prior to the Second World War and in 1940 at
the First Regional Conference of the Commu~
nist Party of Croatia for Lika she was elected
member of the Regional Committee. She is one
of the 280 communists from Lika and among the
12,000 members of the Communist Party of Yugoslavia having taken part in all the preparations
for the uprising in Yugoslavia, which was a hard
and responsible task.
At the conference at Bosanski Petrovac Kala
Pejnovic was elected to be the first president of
the Front of Anti-Fascist Women of Yugoslavia,
this organization being the most effective way
and form of incorporating women into the Na·
tiona! Liberation War. The Front of Anti-Fascist
Women of Yugoslavia developed various forms
of political work assisting the National Liberation Army and supporting the People's Government.
Recollecting the day when she was elected pre·
sident of the Front of Anti-Fascist Women of
Yugoslavia Kata PejnoviC says: »The election was
a great surprise to me. I considered it a great
honour, but also great responsibility and obligation to be entrusted with such a task by the
Party. Without the Party women alone would
not have been able to give what they have given(c.
Kata PejnoviC became also the first woman mem-
ber of the Anti-Fascist Council of the People's
Liberation of Yugoslavia (AVNOJ) during the National Liberation War in 1942.
It was in 1943 that she was elected member of
the Anti-Fascist Council of the People's Liberation of Croatia (ZAVNOH).
During all the convocations of these supreme representative bodies and government bodies in the
course of the National Liberation War, which
after the liberation of Yugoslavia act as Assembly of the Socialist Republic of Croatia and National Assembly of the Socialist Republic of Yugoslavia, until her serious illness and death Kata
PejnoviC was elected to be deputy.
She was a member of the Central Commitee of
the Communist Party of Croatia.
The monograph describes in detail all her work
in sociopolitical organizations of the Unified National Liberation Front during the war and following the liberation of the country. Her activities as vice-president and for some time acting
president of the Presidium of the Assembly of
the Socialist Republic of Croatia are given particular attention, and she was also active in the
League of War Veterans and Invalids of the Socialist Republic of Croatia, the Red Cross etc.
Kata PejnoviC bore her personal tragedy stoi-
cally. The Fascist slayers killed her three sons
and her husband; with infinite sorrow, as she
states herself ... »I clenched my fists and joined
the struggle under the leadership of my Party,
in order to revenge my husband and my three
sons. the apples of my eye, to fight for the
freedom of my people«.
This legendary woman in her black kerchief, this
woman from Lika, is famous not only in Yugo-
slavia but also in the world. She enjoys respect,
esteem and love of her people. Kata Pejnovic led
thousands of women and masses of people into
a bloody struggle and always remained faithful
to her ideals and the ideals of her Party. Her
work is ineffaceably present in all the periods
of the Yugoslav socialist revolution.
Prevela: Noemi Jungwirth
Prevela: Lidija Bakaric
157
�POPIS FOTOGRAFIJA I ILUSTRACIJA
BIBLIOGRAFIJA
Strana
Strana
BihaCka republika 4. XI 19.;2 -
Knjiga I:
Zbornik Clanaka,
29. I 19-B,
Muzej
Biha~.
Lika u NOB 1941. Zbornik, Knjiga I. Beograd, Vojno delo, 1963.
AVNOJ-a i Pounjn, 1965.
BilzaCka republika 4. XI 1942 -
29. I 1943,
Knjiga II: Zbornik dokumenata, BihaC, Mu.zej AVNOJ-a i Pounja, 1965,
B!nleviC, JakO\•: Tratio sam crvenu nit, Zagreb, ,Zagreb..-, 1976.
Pregled istorije Saveza komu11ista Jugosla·
vije, Beograd, lnstitut za izutavanje radni¢·
kog pokrcta, 1963.
Prva godina narodnooslobodilatkog rata na
podruCju Karlovca, Kordwra, Cline, Like,
Gorskog kotara, Pokup/ja i Zumberka. Zbor·
nik 3, Karlovac, Historijski arhiv, 1971.
Borbcni put lena Jugostavije, Beograd, Leksikografski zavod •Sveznanjcc, 1972.
Cetrdeset godina. Zbornik seCanja aktivista
jugoslavenskog rcvolucionarnog radni~kog
pokreta, Knjiga III: 1935-1941 (I dec), Beograd, Kultura, 1960.
:Zer1a danas 1936-1944. Fototipsko izdanje,
Beograd, Konferencija za
nost ~cna Jugoslavije, 1966.
Zemaljskog nntifa!listiCkog
oslobodenja Hrvatske (13-Stenografski zapisnici, Za·
Hrvatske, 1950.
Rupcna, Mara: Pri sestra1r 11a jttgll, Novo
Mesto, Rcdakcija »Na!iim fcnrun~ IOOF NO·
vo Mesto, 1943.
Cetrdeset godir1a. Zbornik seCanja aktivlsta
jugoslovenskog revolucionarnog radniCkog
pokreta, Knjiga IV: 1935-1941 (II deo), Beograd, Kultura, 1960.
Sremcc, Nada~ lz partiz.m:skog dnev11ika, Za·
grcb, Glavni odbor AF2 Hrvatske, 1945.
Cetrdeset godina. Zbornik seCnnja aktJVista
seCanja u~esnika Drugog zasjedanja AVNOJ-a,
Knjiga I, Knjiga II, Beograd, Kultura, 1!.153.
TreCe zasjcdanje Zcmnljskog antifa~istiCkog
vijeCa narodnog oslobodenja Hrvatske (8-9.
svibn.in 1944), Stcnografski zapisnici. Zagreb,
Saber NR Hrvatske, 1950.
II
Cetrdesct godina. Zbornik seCanja aktivista
jugoslovenskog revolucionarnog radniCJ:og
pokreta, Knjiga VII: 19-U-1945, Beograd,
Kultuta, 1961.
Cctvrto z.nsjedanje Narodnog Sahara Hrvat<:ke (Zcma]jsk.og antifa~istiCkog vijcCa narodnog os]oboilcnja Hrvatske} 24--25. srpnja 1945, Stcnogrnfski zapisnici, Zagreb, Sabar NR Hrvatske, 1950.
Drugi kongrcs KomunistiCke partije Hrvatske, Zagreb, Kultura, 1949.
Drugo zasjedanje Zemaljskog antifa!Hstitkog
vijeta narodnog oslobo!lenja Hnratske (1215. listopada 1943), Stenografski zapisnici,
Zagreb, Sabor NR Hrvatskc, 1950.
GrozdaniC Milutin; LjubljanoviC SreCko; Pu·
liC, Nikola; Ramljak, Ivan; SehoviC, Serif:
Revolacija i rcvolucioflari., Zagreb, Napri·
jed. 1970.
KomunistiCki pokret l socijalistiCka rcvolucija u Hn•atskoj, Zagreb, Institut za historiju radniCkog pokreta Hrvatske, 1969.
!58
Ustanak je plam1o. Zapisi prvoboraca o pr~
vim ustani!!kim danima, GospiC, Lil!ke novine, 1961.
Zascdanje Ustavotvorne skupWne 29. nov.
1945 - 1. febr. 1946, Stenografske beleSke,
Beograd, 1946.
Zemaljsko nntifaSistiCko vijeCe narodnog oslobodcnja Hrvatske. Zbornik dokumenata
1943. Zagreb, Institut za historiju radniC.kog
pokreta Hrvatske, 1964.
Zemaljsko antifaSistiCko vljeCe narodnog
oslobcAenja Hrvatske. Zbornik dokumenata
1944. (Od 1. sijeCnja do 9. svibnja). Zagreb,
Institut za historiju rndniCkog pokreta Hr·
vatske, 1970.
Zemaljsko antifa~istiCko vijeCe narodnog oslobodcnja Hrvatske. Zbornik rndova 1944.
(Od 10. svibnja do 31. prosinca), Zagreb, In·
stitut 7.a historiju radniCkog pokrcta Hrvat·
ske, 1975.
Kata PejnoviC fotografirana u Parizu 1945.
III
dru~tava
:lene l/rvatskc t1 rad11iCkom pokretu do aprila lliliadu devetsto Cardeset prvc, Zagreb,
Konfcrcncija za dndtvcnu aktivnost tcna
Hrvatske, 1967.
:Zene Like bore se, rade { govore, Zagreb,
Glavni odbor
vatskc, 1945.
Antifa~istiCkc
frontc Zcna
IV
Ljuba BogiC-MiSkulin, Katina scstra
MiloS BogiC, najstariji Katin brat
IV
Branko Bogie, Katin brat
IV
Hrvatskc, 1955.
Mica KrajnoviC i Draga LemaiC,
Katine scstre
IV
:leHe Hrvatske u rzarodnoosiobodilaCkof bor~
bi, Knjiga I, Knjiga II, Zagreb, Glavni odbor
III
Mirko BogiC, Katin brat
V
VI
VII
Ur~
VIII
VIII
Ckih novina. Komzmista, Rad11itkih novina,
Ljudske pravice, Slovcnskog porotevalca, itd.
Osim toga korBtcni su arhivski dokumenti
pohranjcni u Vojnoistorijskom instirutu u
Beogradu i Arhivu Jugoslavije u Beogradu,
Arhivu instituta za historiju radniCkog pokreta Hrvatskc u Z'lgrebu, Arhivu Hrvatske
u 7..agrebu. Arhivu Sabora SR Hrvatske u
Zagrcbu, Arhivu Matice iseljenika Hrvatskc
u Zngrebu i Muzeju rcvolucije naroda Hrvntske u Zagrebu.
KorBtcni su i materijali dokumentacionog
centra Radio-telcvizije Zagreb, kao i pojcdi~
ni obiteljski fondovi u privatnorn vlasni~tvu.
IX
X
X
XI
Za vrijcme prebacivanja iz Udbine u
Donji Lapac 1942.. Zdesna nalijevo:
Marica Muhar, Kata PcjnoviC, Jakov
BlaZcviC, Ana MilkoviC i Draga
DraganCiC
XV
U Donjem Lapcu 1942. Zdcsna nalijcvo:
Jakov BlaZeviC, sckrctar OkruZnog
komitcta za Liku, Neda Zakula, Clan
OkruZnog odbora AFZ-a, Rade ZigiC,
Vlado CctkoviC, komandant Staba
Grupe liCkih odrcda, Kata PejnoviC,
Clan Okru:Znog komitcta i predsjednica
AFZ-a za Liku. Drugi red: Marija
Soljan, Danica GrcgoriC i MiloS Uzelac
XVI
U Lici 1942. Slijcva nadcsno stojc: Draga
i\Irda, Kata PejnoviC, Milan Pokrajac,
Smilja Pokrajac. Sjedi: Slava BlaZcviC
XVI
Stojan Aralica, LiCki stogovi sijcna
Kata s kCcrima Milicom PoCuCom
i Ljubom ObradoviC
Sa unukom Vcljkom PoCuCom
i unuCicom Brankicom PoCuCom
Na Sczclcseti roc:tcndan sa unuCadi
Branka PoC:uCa, Milkica i Mirjana sa
svojom bakom
Kata pod lipom, koja jc zasaa:cna
na dan rodcnja Katina supruga
s unukom Brankicom PoC:uCom
Lipa je ostala kao sjcCanje na dom
PejnoviCa
XVII
U Donjcm Lapcu 1942. Slijcva nadcsno:
Ncda Zakula, Kata PejnoviC, Marija
soljan
XVIII-XIX Zasjcdanjc AntifaSistiC:kog vijcCa
narodnog oslobodcnja Jugoslavijc od
26. do 29. XI 1942. Mct1u Clanovima
PrcdsjedniStva nalazi se i Kata PcjnoviC
XIX
Spomen-ploca na mjcstu gdje jc stajala
Katina kuCa
XX
U Lici je 1940. g. bilo 80 partijskih celija,
240 Clanova Partijc i isto toliko
skojcvaca
XX
XI Pli tviC:ka jczcra -
U Krbavici. Sjedc: Marija Soljan, dr
Slava OCko i Kata PcjnoviC. Stojc, slijcva
nadcsno: Marija KatiC-KuprcSanin,
Dara CucliC-VujnoviC, Zorka KoraC
i Stojanka Aralica
XV
Nikola PcjnoviC, najstariji Katin sin
slijeva nadcsno: Mirjana ObradoviC
(kCerka Marije), Milkica i Veljko,
Ll sredini Kata s Mirjanom (Ljubinom)
Brankicom i Brankom ObradoviC
:Zene Srbije u NOB. Knjiga dokumcnata,
Beograd, RK SS&'JS, Nolit, 1975.
Opaska: Pregledani su svi fenski listovi koji su za vrijcme NOB iz!azili na podruCju
Hrvatske poC.'lm od listova 00 AF2-a do tene u borbi, lista AF2-a Hrvatske. te Litfd
kmir; ratna izdan.ia Barbe, Vicsnika i Naprijeda; sva godgta poslijcratnih izdanja li·
sta :terre u borbi, :lene i C.1sopisa :lena; sva
godi~ta listova AF2-a, Saveza icnskih dru·
St;;wa, Konfcrcncijc za druStvcnu aktivnost
lena s podruCja Jugoslavijc odnosno drugih
republika - :Zc11a danas, Nova tena, (BiH)
NaJa lerla (Cma Gora), Prosvetena tcna (Makedoniia), NaJa lena (Slovcnija); sva godiSta
lista Matica (iscljcnika Hrvatske ad 19501960), sva godiSta lista N~ rad (Giavni odbor Crvenog kriia Hrvatske) od 1952. do
1966; sva godi!ita Hsta Prosvjeta (Srpsko kultumo druStvo Prosvjeta); zatim su koriSteni brojevi poslijeramog Vjemika, Barbe, Li·
XIV
}elena BogiC r. RediC- Katina majka
Tako ie rodena 11ova }ugoslavt'ja. Zbornik
jugoslovenskog revolucionarnog radniCkog
pokrcta, Knjiga V: 1941-1945, Beograd, Kultura, 1961.
aktiv~
:Zena u borbi 1943-1945. Reprint, Zagreb,
Konfcrcnciia za dru~tvenu aktivnost ~ena Hr~
vatske, Casopis .,zenac, Institut z.a historiju
radniCkog pokreta, 1974.
S:wcza Zenskih
Prvo zasjednnje
vije6.o narodnog
14. lipnja 1943),
grcb, Saber NR
dru~tvcnu
Tito govori na zasjedanju AVNOJ-a
PrcdsjcdniStvo AVNOJ-a na II kongresu
USAOJ-a u Bihacu 29. XII 1942.
I zasjcdanjc ZAVNOH-a na Plitvicama
14. VI. 1943. Medu uccsnicima Anka Berus
XXI
Karlo MrazoviC-GaSpar pozdravlja Prvo
zasjedanje ZAVNOH-a 13. VI 1943.
u OtoCcu
Jcdna minuta Sutnjc za poginulc borce
na Prvom zasjedanju ZAVNOH-a
biscr Like
XII
Krsto HegeduSiC, Mostarski ZcljczniC:ari
dotjcrani u logor u GospiC u srpnju 1941.
XXI
XII-XIII
Krbavica u jesen 194!. Okruzni komitet
KP za Liku, Clanovi: Jakov BlaZeviC,
Kata PcjnoviC, Mile PoCuCa, Torno Ni:·
Radc ZigiC. Sckrctar Okru:Znog kom1tcta
omladine Slobodan Uzelac s drugovima
f)urom MilojcviCcm-Durtom, Pejom
Zunkem i Bogoljubom RapaiCcm
XXII
Jcla BiCaniC govori na Prvoj konfcrenciji
AFZ-a Hrvatske 12. VI 1943. u skoli
u selu Prozoru kraj OtoCca
XXII
KuCa u kojoj je oddana Prva
konfcrcncija AFZ-a Hrvatskc od 11. do
13. VI 1943.
!59
�XXIII
XXIV
XXIV
XXV
XXVI
Kata - Zcna u crnoj marami
Dn1govi pri odlasku na Drugo zasjedanje
AVNOJ~a, na prolazu kroz Livno.
Slijeva naclcsno: Oskar Danon, Jela
BiCaniC, Nada Srcmcc, Kata PcjnoviC,
Nikola VidoviC, Vicko KrstuloviC, Rade
TurkoviC i Vice Buljan
Kolona s delegatima krcCe prema Jajcu
na Drugo zasjcdanje AVNOJ~a od
Doljana prema Srbu 1943.
BoZidar J akac, Partizanska kolona
U Jajcu 1943. Slijeva naclesno: drugovi
Jaka Avsic, Edvard Kardc1j, skorpik
i Vlado BakariC
XXVI
Ivan Ribar na putu na Drugo zasjcdanje
AVNOJ·a
Vladimir Nazor, predsjednik ZAVNOH-a,
otvara TrcCe zasjcdanje u Topuskom
XXXIII
Kata PcjnoviC, predsjednica AFZ
Jugoslavijc, govori na TreCem
zasjcdanju ZAVNOH-a u Topuskom
1944.
XXXIV
XXXV
Vanja Radaus, Babin potok, Lika 1943/44.
XXVII
XXXIII
XXXIV
XXVIII
VijeCnici AVNOJ~a iz Hrvatske
s drugom Titom i pratiocima
poslije Drugog zasjcdanja AVNOJ·a
u Jajcu 29. XI 1943.
XXVIII Na povratku s Drugog zasjedanJa
AVNQJ.a drug Jaka AvSiC govon
krajiSkim Zenama o odlukama zasjedanja
XXIX
XXX
XXX
XXXI
Tito za vrijcme Drugog zasjcdanja
AVNOJ·a
U J ajcu poslije Drugog zasjedanja
AVNOJ.a.
Slijeva nadcsno: dclcgatkinja Slovcnije
(neidentificirana), Kata PcjnoviC, Maca
Grzetic i Mitra Mitrovic
Kata PcjnoviC govori na Prvom
kongrcsu AFZ-a Hrvatske u Zagrebu
XL
Delcgatkinje iz Like u Zagrebu na
proputovanju na Kongres AFZ-a
Jugoslavijc u Beogradu ljeta 1945.
Kata PcjnoviC sa dclegacijom
sovjetskih Zena
XLVIII
XLIX
XLII-XLIII
XLIV
Kata PcjnoviC kocl MarSala Tita sa
delegatima Kongresa ratnih vojnih
invalida
Vi1im Svecnjak, Na zgaristu 1944/45.
XLIV
Dogovor u vrijeme odrlavanja OsnivaCke
konferencijc JNOF, Topusko 1944,
Lepa Pijade i Kata PcjnoviC
u Topuskom svibnja mjescca 1944,
za vrijcmc zasjedanja ZAVNOH-a
Vi1im Svecnjak, Partizan
XLV
Kata PcjnoviC, Clan odbora za molbe
i Zalbe Sabora SRH
L
Posjet U Nua Jugoslaviji:
na ZagrcbaCkom kolodvoru gosta su
doCckali dr Vladimir BakariC,
Marko BeliniC, Kata PejnoviC
i Vcljko DrakuliC
LI
U Saboru NR Hrvatskc: Marija Soljan,
Kata PcjnoviC, dr Vladimir BakariC,
Cana BaboviC i Stevo KrajaCiC
LI
Veljko VlahoviC s Katom PcjnoviC
i Ljubicom VuCiniC na primanju
u Saboru
Ll
Kata PcjnoviC, Karla MrazoviC i Toma
BabiC u prijateljskom razgovoru
LII
•
Grupa preZ.ivjclih vijeCnika Prvog
zasjcdanja AVNOJ-a na proslavi 26. XI
1952. u Zagrebu. Prvi red, slijcva
nadesno: Svetozar VujinoviC, Ivan
MaCek, Kata PejnoviC,
Miloje DobraSinoviC, MoSa Pijadc, Pavao
Krce, Mile PcruniCiC, DuSan Vrstina.
Drugi red: Rodoljub ColakoviC, Todor
VujasinoviC, Vicko KrstuloviC, DuSan
IvoviC, Duro Pucar, Jovo MirkoviC,
Vladan ZeCeviC, prof. Pavle SaviC i
Florijan SuCiC
LIII Na zasjcdanju Narodnc skupStine
Jugoslavijc u Beogradu 1953,
mcdu poslanicima Kata PejnoviC
i Lidija Scntjurc
LIV PrcZivjcli sudionici Konfcrcncijc u
Bosanskom Pctrovcu 1942, prcd
spomcn-domom Konfercncijc
6. XII 1952.
LIV Kata PcjnoviC na proslavi vatrogasne
brigade u tvornici >)Mcba«
LV Kata PejnoviC s vrhovnim komandantom
naSc J. N. Armijc marSalom Titom
LVI·LVII Kata PcjnoviC u radnom prcdsjcdniStvu
IV Kongresa SSRNH u Zagrebu 1953.
LVIII Kata PcjnoviC za vrijcme rada
LVIII Kata PcjnoviC sa svojim dugogodi.Snjiro
ratnim i poslijcratnim suradnikom
I vanom Uzclcem·Danom, funkcionarom
KP gospiCkoga kotara
LIX Na Sv. Naumu u Makedoniji 11. V 1953.
Slijcva nadcsno: Ncda BoZinoviC, Bosa
CvctiC, Milcva PlanojcviC, Kata PcjnoviC,
Judita AlargiC
LIX U sclu Metku kraj GospiCa prilikom
otvaranja ZadruZnog doma 1952.
Slijeva nadcsno: Ivan Uzelac-Dan,
Kata PcjnoviC, Marija ObradoviC
i Nikola StaniC, upravitclj Skolc
»Kata PejnoviC<(
LX Kata PejnoviC sa aktivistima Crvcnog
kriZa u gospiCkom kotaru, prcd
gimnazijom »Nikola Tcsla<(, 1954.
LX Otkrivanjc spomcn poprsja dr Mladena
StojanoviCa u istoimcnoj bolnici u
Zagrcbu 30. III. 1954.
LX Kata PcjnoviC kod porodice MarkiC
u Ljubljani 1955.
LXI Na pros1avi 1. maja 1955. u Zagrcbu
LII
Na Sestom kongresu KPJ u Zagrcbu 1952.
Grupa delcgata iz Like, slijeva nadcsno:
Milan MajstoroviC, Geno JuriC, Stipe
DevCiC, Rade GrkoviC, Mile PoCuCa, J akov
BlaZeviC, Kata PcjnoviC, Jure IveziC,
Torno NikSiC, Aco RadakoviC, Mito
Dimitrijevski, Bude Grahovac, Stojanka
Aralica, Pcrica Dozct
LXII U povodu proslave godiSnjice AFZ·a
Hrvatske, u Zagrebu 1958, Kata
PcjnoviC s delegatkinjama na Prvoj
konfcrenciji AFZ·a u Bosanskom
Petrovcu 1942. Slijcva nadcsno: Dracrinja
.l'vlctikoS, Stojanka Aralica, Kata
'='
PejnoviC, Cana BaboviC, Anka Bcrus.
Drugi red: Anica MagaSiC i Marica
ZastavnikoviC
LIII
Vicko KrstuloviC prilikom dodjeljivanja
odlikovanja Kati PejnoviC, 1952.
LXII Kata PejnoviC i dclcgacija kineskih Zena
1956. u Zagrebu
Kata PejnoviC na Drugom kongresu
Narodnog fronta Jugoslavije
u Beogradu 1947.
Kata PejnoviC kao rezervni potpukovnik
Jugoslavenske Narodne Armije
XLVI Vanja RadauS, Spomenik i.rtvama
faSizma u Jasikovcu kraj GospiCa
SveCana akadcmija u povodu 8. marta:
Kat a Pcj no viC ddi rcfcrat
u Hrvatskom narodnom kazaliStu
u Zagrebu
Na primanju u Prezidijumu Sabora
NRH. Slijeva nadcsno: Simo TodoroviC,
Kata PejnoviC, Maca GrZctiC i Ivan Ribar
Prvi kongres Osvobodilne fronte
S1ovenije u Ljub1jani 1945. U drugom
rcdu u crnoj marami sjedi Kata
PejnoviC
Povratak dclegata Hrvatskc i Slovenije
sa zasjcdanja AVNOJ~a. Katin susret
s KrajiSkinjama
Na proslavi 27. srpnja u Srbu 1950.
Slijeva nadesno: Smilja ZeZclj,
Milan MajstoroviC, Kata PcjnoviC,
Doko JovaniC i Gcno JuriC
L
Kata PejnoviC otvara izloZbu AF.Z-a
u Zagrcbu 1945.
XLI
XLVI-XLVII
U Parizu 1945. Kata Pejnovic s Nadom
Sremec i s prcdstavnicom
francuskih Zcna
Franjo Mraz, Bolnica u Pctrovoj Gori,
1jcto 1944.
XXXII
Kata PcjnoviC i Anka Berus u radnom
prcdsjcdniStvu Druge oblasne
konfcrencijc AFz.a u Sp1itu, ozujka
1945. Minuta Sutnje poginulim
dntgovima i dn1garicama
XLIII
XXXI
XXXII
Kata PcjnoviC u bolnici na Petrovoj Gori
1944.
Povratak sa zasjedanja AVNQJ.a.
Slijeva nadesno: BoZidar Jakac, Boris
KidriC, Zoran PoliC, Zelenka KidriC.
Na kamionu Kata PcjnoviC
XXXI
XXXII
Poslijc bombardiranja Topuskog ljeti
1944. ranjenu Katu PejnoviC odvoze
u bolnicu
XXXVI- Kata Pejn'oviC govori na mitingu Af:Z.a
-XXXVII na TreSnjevki u Zagrebu lipnja 1945.
XXXVIII Prvi Kongres AFZ·a Hrvatske 21-23.
VII 1945. u Zagrcbu
XXXIX
Strana
Strana
Strana
Strana
161
160
�INDEX IMENA
S proslave 15. godiSnjice Prve
konfcrcncije Zena Jugoslavije, u Saboru
Hrvatske prosinca 1957.
LXVII
LXIV
Kata PcjnoviC polaZe vijenac na spomen·ploCu pred Skolom u Prozoru
LXVII
LXIV-LXV
Radno predsjedniStvo prilikom proslave
15. godiSnjice Konferencije u OtoCcu.
Slijeva nadesno: Maca GrietiC, Milka
Solaja, Marija Soljan, Kata PejnoviC,
Anka Berns i Jela Bicanic
LXIII
LXV
LXVI
Marija Soljan, Kata PejnoviC i Stojanka
Aralica primaju Ccstitke pionira
u povodu 15. godiSnjice Konferencije
u OtoCcu
AFZ-a Hrvatske u Otoccu, u lipnju 1958.
Kata PejnoviC na zasjedanju Sabora SRH
medu zastupnicima Stojanka Aralica
i Soka Krajacic
Proslava XIII proleterske brigade.
Na govornici Marko BeliniC
LXVIII
Pioniri Cestitaju 60. rodendan
LXVIII
Na Sezdeseti rodendan kCi Milica
PoCuCa Cita pozdravni brzojav
Jovanke Broz
LXIX
LXX-LXXJ
Kata PejnoviC sa Clanovima Odbora
Matice iseljenika Hrvatske na plenumu
U povodu pedesetogodBnjice 8. marta,
marsal Tito primio je 21. veljace 1960.
u Belom dvoru u Beogradu delegaciju
Zena Jugoslavije
LXXJI
LXXIll
LXXIV
,BABOVIC Spasenija .Cana 43, 46, 48,
64, !40, LJ, LXII
BAKARIC dr Vladimir 34, 38. 54, 63,
64, 95, 112. XXVI. L, Ll
BAKIS Draga 42
BELINIC Marko L, LXVII
BERUS Anka 42, 52, 55, 68, 69, 70, %,
108, 140, XX, XXXV, LXII, LXIV-
-LXV
BICANIC Jela 26, 27, 29, 30, 32, 33, 34,
Joko KneZeviC, detalj mozaika ))NOB«
s portretom Kate PejnoviC, u Skoli
))Kata PejnoviC« u GospiCu
35, 37, 42, 54, 93. 95, 96, 114, !34, 140,
Vanja RadauS, Kata PejnoviC i Josip Cazi
u Saboru 1960.
Kata PejnoviC na svome radnom mjestu
u Saboru u odboru za molbe i Zalbe
ABRAMOVIC Ivan !35
ALARGIC Judita 48, LJX
ARALICA Marta 35
ARALICA Stojan XVI
ARALICA Stojanka 10, 11, 27, 29, 42,
XIV, LJ1, LXII, LXV, LXVI, LXVII
AVSIC Jaka XXVI, XXVIII
BABIC Toma LI
BABIC Vlatka 55
oddanom 20. svibnja 1960.
Proslava 15. godBnjice Prve konferencije
Slijeva nadesno: Marija ObradoviC,
Katina scstra Mica, Kata PejnoviC,
Danica BrozoviC, kCi Milica PoCuCa,
Marica OstoviC, Milica Opsenica, Soka
KrajaCiC, Zorka PopoviC, Stojanka
Aralica, Jcia BiCaniC
LXVI
•
Strana
Strana
J akov Blaievic urucuje Milici Pocuci
Orden narodnog heroja kojim je
odlikovana njena maj ka Kata PejnoviC
XXII, XXIV, LXIV-LXV, LXVI
BLA2EVIC Jakov 9, !0, 11. 12. 15, 16,
17, 18, 19, 20, 21, 22, 25, 32, 34, 82,
83, 84, 114, !32, 133, ISO, 158. XII-
-XIII, XV, LII, LXXIV
BLAZEVIC Marko 135
BLAZEVIC Slavka "ll, 115, XVI
BOGDANIC Picek 120
BOGDANOVIC Cana 42. 43
BOGIC Branko IV
BOGie Dmitar 6
POPIS DOKUMENATA
Spomcnica za vjeCnu uspomenu na Zrtve terora
faSistiCkog okupatora i njihovih slugu .
Prvi broj liCkc »Zene u borbi« .
Faksimile legitimacije Kate PejnoviC, izdane od
IzvrSnog odbora AntifaSistiCkog vijeCa narodnog oslobodenja Jugoslavijc .
Poziv Kati PejnoviC da primi Clanstvo u Zemaljskom AntifaSistiCkom vijeCu Narodnog oslo-
Faksimile potpisa vijeCnika AVNOJ-a sakupio
23
31
Ukaz a sazivu Sabora Narodne Republike
Hrvatske
75
Faksimile prve stranice pisma Kate PejnoviC
36
!OS
Okruinom komitetu KPH-a Korduna .
Faksimile
konc:~pta
govora Kate PejnoviC za
.
119
36
Prva i Sesta strana bro§ure »Pri sestrah na jugu«
I konferenc•Ju AFz-a
141
41
Faksimile »Slovenke«, glasila AFz-a za Primorje
143
Povelja drugarici Kati PejnoviC o izboru
nog gradanina opCine OtoCac . . .
Faksimile »Glasa Zene«, AFZ-a Cazme broj 2,
!. IX 1943. .
Faksimile legitimacije Kate PejnoviC kao vijeC-
162
60-{i 1
57
bodenja Hrvatske .
Faksimile •Barbe« ad 13. decembra 1942.
nika AVNOJ-a
Bozidar J akac _
.
59
.
.
.
.
.
.
poCas~
.
.
152
BOGIC Jelena, Rodic 6, III
BOGIC Milos IV
BOGJC Mirko IV
BOGIC-MISKULIN Ljuba IV
B021NOVJC Neda LIX
BRKIC Zora 48
BRKLIACIC Ante 84
BRKLIACIC Karlo 15
BROZ Jovanka LXVIII
BROZOVIC Danica LXVI
BRUJlC Bogdan, advoka t iz GospiCa
COPIC Branko 44
COPIC Smiljka 44
COPIC Soja 44
CUK Jela 97, 99
CACIC Luka 22
CACIC Torno 14
CANAK-VLAISAVLIEVIC Desanka "ll,
28, 138
CETKOVIC Vlado XV
COLAKOVIC Rodoljub LII
CUDIC-VUJNOVIC Dara 27, 42, 52, XIV
DANON Oskar XXIV
DAMJANOVIC Pero 20
DASOVIC Joso 17, 20
DEVCIC Stipe LII
DIMITRJJEVIC Danica 27
DIMITRJJEVIC Voja 44. 45
DIMITRIJEVSKJ Mito LII
DIMITROV Georgi II
DETONI Marijan 116
DOBRASINOVIC Miloje LII
DOLEZAL Neda 20
DOZET Perica LII
DRAGANCJC Draga XV
DRAKULIC Ncaa 79, 80
DRAKULIC Vcljko L
DUIC Ivan (JandriSa) 135
fJORfJEVIC Krista 70
fJUIC 86
ERBEZNIK-FUKS Marija 80, 110
FRANEKIC Martin 17. 83
FRANCO Francisco 109
GASPARAC Vera 42
GEROVAC Ljubica 120
GLUMICIC-PRIBIC Marija 27
GORKI Maksim 9, 82, !33, ISO
GOSET Helene 68, 70
GOSTOVJC-GRUBOR Dl!Sanka 27, 29,
30
84
BRUJIC Dusan 20
BRUJIC Sraan 16, 17
BUDEN Ankica (Vcsela) 42
BULIAN Vice XXIV
BUKOVAC Mirko 17, 83
GRAHOVAC Bude LII
GREGORIC Danica XV
GREGORIC dr Pavle 54
GRKOVIC Rade Lll
GROZDANIC Milutin !58
GR:I.ETIC Maca 48, 54, 65, XXX, L,
LXIV-LXV
CAZI Josip LXXIII
CERIN Vlado 85, 120, !39
CVETIC Bosa 151, LIX
CVETKOVIC DragiSa 16, 20, 83, 84
HAFNER Ana 70, 108
HEGEDUSIC Krsto 117, XII
HUMEK Paula 43
HUMO Olga 70
IVEZIC Jure LII
IVOVIC Dusan LII
JAKAC Bo,idar 61. XXV, XXX
JANCJC-STARC Jcla 50, 153
JARC Miran 142
JEL!NIC Ivan 24
JEL!NIC Luja (Cicina) 24
JERAS Sidonija 142
JOVANIC floko XLVI-XLVII
JOVIC, uCiteljica 7
JURIC Geno XLVI-XLVII, LU
KARAfJOLE Mila 42
KARAMATIJEVIC Jevstatije 38
KARAMA TIJEVIC Pivo 44, 45
KARAN Dragica 42, 48
KARDELl Edvard XXVI
KATIC Dujo 10, 19
KATIC Ivica 10
KATIC-KUPRESANIN Marija 27, 29,
XIV
KESIC Bico 86, 120
KESIC Juga 42
KIDRIC BORIS XXX
KIDRJC Zdenka XXX
KLEUT Perica 27, 138, 139, 140
KNE2EVIC Joko 131, LXXII
KOMAR Slavko 73
KONCAR Naranea 26
KORAC Zorka 27, 29, XIV
KOSTRENCIC (ban) 15, 16
KOS Marija 151
KRAJACIC Soka LXVI, LXVII
KRAJACIC Stevo Ll
KRAJNOVIC Mica 7, LXVI
KRAJNOVIC Mito 85, 86
KRAJNOVIC Nikola 86
KRASIC-TRGO Branka 80
KRCE Pavao 38, LII
KREACIC-KOVACIC Olga (Zoga) 42, 48,
55
KRLEZA Miroslav 9
KRSTULOVIC Vicko, XXIV, LII, Llll
KUFRIN Milka 54
KUKOC Dobrila 42
KULAS Mica 20
KULENOVIC Skender 46
KUSEC Katica 42, 58
LAJKOVIC 86
LASIC Milka 42
LEMAIC Draga 7, III
UUBLIANOVIC Srccko !58
UUBOJEVIC Bogdan 84
163
�MACEK Ivan LII
MACEK Vladimir 16, 20, 39, 83, 84, 98,
101, 106
MAGAS!C-RAKAR Anica 42, 43, LXII
MAGLAJLIC Vchicla 48
OPACIC Kata 42, 43
ORESKOVIC Marko 12, 14, 19, 22, 26,
83, 85, 120
OPSENICA Mi!ica LXVI
OSTOVIC l'vlarica LXVI
lo..YAGOVAC BoZidar 100
MAJSTOROVIC Milan XLVI-XLVII,
LII
lViALINSKA Vcsclinka 70, 148
MAODUS Stcvo 139
MARKIC Stanc 53, LX
MARKOVIC Nada 48
MAROVIC Ncda (Ranka) 42
MASLESA Veso 95
MEDAN Danica 48
METIKOS Draginja 42, 44, LXII
MIHAJLOVIC Dral.a 58, 98
MILKOVIC Ana XV
MILKOVIC Kata (Kaja) 134
MILKOVIC Pajo 135
MILOJEVIC Duro XII-XIII
MILOJEVIC Milcva 42
MILOSEVIC dr Olga 69, 70, !OS
MILOSEVIC dr Sima 38, 95
MIMICA BlaZcnka 140
MIRKOVIC Jovo LII
MIS!GOJ Dane (Kozak) 54
MITROVIC Mitra 45, 46, 48, 70, 108,
140, XXX
MORACA Mira 45, 48
MRAZ Franjo 87, 102, XXXI
MRAZOVIC Karla (Gaspar) 54, 73, XXI,
LI
MRDA Draga XVI
MRDA Milan 120
MUHAR Marien XV
MUHAR MiCo 24, 86
MUJEZINOVIC Ismct 45
MURKOVIC 84
MUSSOLINI Benito 20, 88
NAZOR VLADIMIR 46, 55, 64, 72, 144,
XXXIII
NEDIC Milan 88, 89
NIKOLIC (po!icijski pristav) 10
NIKSIC Torno 18, 20, 83, 133, XII-XIII, LII
NOVAK Marija 42, 48 140
PAJIC Ncvcnka 55
PAP Marija (Valika) 42
PASIONARIA (Dolores Ibaruri
la Pasionaria) 70, 109
PAVELIC Ante 58, 88, 89, 115
PECANAC
PECANAC
PEJNOVIC
PEJNOVIC
Kosta 89
Mika 48
Branko (BmniSa) 19, 22
Jo\'an (Jovani.Sa) 8, 12, 82,
132, 137
PEJNOVIC Kata (rod. BogiC) 5, 6, 7,
8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18,
19, 20, 21, 22, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30,
32, 33, 34, 35, 37, 38, 39, 40, 42, 43,
45, 46, 47, 48, 49, 50, 52, 53, 54, 55,
58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67,
68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 76, 77, 78,
79, 80, 83, 84, 85, 86, 89, 91, 93, 94,
96, 97, 99, 101, 103, 104, 105, !07, 108,
Ill, 113, 116, ll8, 119, 121, 131, 132,
133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140,
141, 142, 144, 145, 146, 147, 148, 150,
151, 153, 154, !56, 157, II, VI, IX,
XII-XIII, XIV, XV, XVI, XVII,
XVIII-XIX, XXIII, XXIV, XXX,
XXXII, XXXIII, XXXIV, XXXV,
XXXVI-XXXV!I, XXXIX, XL, XLI,
XLII-XLIII, XLIII, XLIV, XLV,
XLVI-XLVII, XLVI!I, XLIX, L, Ll,
LII, LIII, LIV, LV, LVI-LVII,
LVIII, LIX, LX, LXII, LXIV,
LXIV-LXV, LXV, LXVI, LXVII,
LXIX, LXXII, LXXIII, LXXIV
PEJNOVIC Mile 19, 22, 24, 137
PEJNOVIC Nikola 19, 136, 137, V
PEJNOVIC Pctar 15, 84
PEROVIC Jcla 43
PERUNICIC Mile LII
PETROVIC, uCitcljica 7
PIJADE Lepa XXXII
NOVOSEL Yanda 42, 48, 140
PIJADE Mo.Sa 38, 43, 95, LII
PLANOJEVIC Milcva LIX
POCEK-MATIC dr Mirjana 154
OBRADOVIC (Pejnovic) Ljuba 19, 22,
24, 25, 133, VI
OBRADOVIC Marija LIX, LXVI
POCUCA Brankica VII, VIII, IX
POCUCA Mile 18, 19, 20, 21, 22, 34, 83,
84, ll4, 133, XII-XIII, Lll
OBRADOVIC Mirjana VIII
POCUCA (PejnoviC) l\Hiica 8, 19, 22, 24,
OCKO dr Slava 30, 115, XIV
OPACIC Dragica 42
164
25, 27, 86, 133, VI, LXVI, LXVIII,
LXXIV
POCUCA Veljko VII
POGLAJN (slasticar) 9
POKRAJAC Milan XVI
POKRAJAC-RADOSEVIC Smilja 27, 29,
52, 86, 120, XVI
POLIC Zoran XXX
POPOV A Nina 69, !08
POPOVICKI Natasa 8, 150
POPOVIC Lukica 120
POPOVIC Smilja 27, 42
POPOVIC Zorka LXVI
POZDERAC Nurija 38
PREDOVIC Jela 42
PR!BICEVIC Adam 84
PRICA Zlatko 155
PUCAR Duro (Stari) 101, Lll
PULIC Nikola 158
RADAKOVIC Aco Lll
RADAKOVIC Mica 14, 84
RADAUS Vanja 80, 81 XXVI, XLVI,
LXXIII
RADULOVIC Danica 42
RAJCEVIC Jovo 9, 10
RAMUAK Ivan 158
STOJADINOVIC Milan 15, 16
STOJKOVIC Slava 80
SUCIC Florijan LII
SVECNJAK Vilim XXXI, XXXII
SABAN Pcpica 42, 115
SAKIC Rahida 48
SARIC Marko (Gcmo) 24, 25, 115
SEGVIC Vcscla 42
SEHOVIC Sc1·if 158
SENTJURC Lidija LIII
SKORPIK N. XXVI
SLANDER-MAR!NKO Mica 59, 61
SNAJDER Bosko 134
TESLA Nikola 7, 78
TITO-Josip Broz 14, 35, 37, 38, 39, 45,
46, 47, 49, 50, 51, 54, 59, 62, 65, 66,
68, 69, 76, 94, 95, 96, 98, 100, 101, 107,
109, 121, XIX, XXVIII, XXIX, XLIV
LXX-LXXI
TODOROVIC Sima L
TOMASEVIC Stana 44, 48
TOMLJENOVIC (pop) 15
TOMSIC Vida !08
TRBOVIC Nada 48
TRBOVIC Simica 42
TRINAESTIC-DUBAJ!C Viera 42
TURKOVIC Rade XXIV
SKORIN Marija 42
SOLAJA Milka 42, LXIV-LXV
SOLIAN-BAKARIC Marija 30, 32, 151,
XIV, XV, XVII, LI, LXIV-LXV
UZELAC AntiC 19
UZELAC Ivan-Dan !0, 19, 22, 24, LVIII,
LIX
SPIRIC Antica 42
UZELAC MaSa 19
UZELAC MiloS XV
SPRUAN Ilinka 41
SUBIC lvc 142
UZELAC Slobodan 34, XII-XIII
TARBUK llija 139
TATALOVIC Rada 9, 131
VENTURINI Z. 113
VIDOVIC Nikola XXIV
VLAHOVIC Vcljko LI
VRANESEVIC Mi!ka 42, 43
VRBICA Dina 48
VRSTINA Du.Snn LII
VUCINIC Ljubica LI
VUJAKLIJA Kata 42, 43, 48
VUJASINOVIC Todor Lll
VUJICIC Milica 42, 55
VUJINOVIC Svctozar LII
VUJNOV!C Ana 42
VUKMIROVIC-SKARPA Milan 20
VUKSAN Pekisa 14, 85, 120, 139
ZAGORAC Veda 70
ZASTAVNIKOVIC Marica 42, LXII
ZECEVIC V1adan LII
ZAKULA Neda 27, 29, 30, XV, XVII
ZAKULA Nedjcljko 9, 10, ll, 12, 18,
20, 21, 82, 84, 150
ZEZELJ Smilja XLVI-XLVII
ZIGIC Radc XII-XIII, XV
ZUNIC Pejo XII-XIII
RANKOVIC Aleksandar (Marko) 96
RAPAIC Bogoljub XII-XIII
RIBAR dr Ivan 37, 38, 95, 100, XXVII,
L
RIBAR lvo (Lola) 51, 59, 100
RIBAR Jurica 100
RIC Rude 120
ROD!C Milcva 70, !08
ROKSANDIC Dusko 80
ROOSEWELT Eleonore 66, 70, 147
RUKAVINA-PALENTA Ivan 21
RUPENA-OSOLNIK Mara 53, 142, 158
RUPNIK 98
SAVIC, prof. Pav1c LII
SELIC Evgenija 70
SERDAR Tomo 10
SKENZIC Ju!ika 120
SREMEC Nada 59, 70, 145, 148, 158,
XXIV, XLIII
SREMEC dr Zlatan 73
STAUIN Josif VisarionoviC 88
STANIC Milica (Mika) 135, 138
STANIC Niko1a 135, 138, 140, LIX
STANISAVLJEVIC Duro 16
STANISIC Milica 70
STANKOVIC Duro 9, 84
S~~~OJEVIC Gavro (Bugar) Zl, 84, 85,
STIJACIC Matej (pop) 15
STIPAC, nadzornik Skole 7
165
�SADRZAJ
Strana
KATA PEJNOVIC -
ZIVOT I DJELO
5
Djetinjstvo, djevojastvo i materinstvo podno Velebita
Od spoznaje zivotnih istina do Partije
U matici Zivota i revolucionarne borbe komunista
Postala je clan Okruinog komiteta KPH za Liku .
U pripremanju naroda za Ustanak
Na zadacima stvaranja Antifasistickog fronta zena
U NOB-u Hrvatske stvara se prvi zenski list .
Bila je prva predsjednica Okruznog odbora AFZ-a za Liku .
Prva zena u Jugoslaviji - narodni predstavnik .
Partija joj povjerava duinost predsjednice Antifasisticke fronte zena
Jugoslavije
Svi zadaci nasli su svoje mjesto u Rezoluciji konferencije .
U Otoccu postaje - i vijecnik ZAVNOH-a i clan rukovodstva AFZ-a
Hrvatske
Na terenu Banije i Moslavine .
U Plaskom, Jajcu i Topuskom - na historijskim skupstinama .
U predvecerje pobjede - na Kordunu, Petrovoj gori i u oslobodenom
Splitu . . . . . . . . . .
. . . . . .
Obnova i izgradnja - novi zadaci
U skupstinskom zivotu- kao zastupnik Sabora NRH i poslanik Savezne
skupstine . . . . . . . . . . . . . . . .
Na raznim poljima aktivnosti dugi niz godina
Autobiografija Kate Pejnovic .
cLANCI I GOVORI KATE PEJNOVIc
84
Aktivnost komunista u Seljackom kolu i Seljackoj slozi u Gospicu .
Sukobi sa cetnicima u Lici .
Ne smijemo dati ni zrna zita okupatoru
Kako su zene Like proslavile 1. maj .
Jedinstvo narodnih izroda .
Kujmo borbeno jedinstvo Srba i Hrvata Like, Srpkinja i Hrvatica Like
U borbu protiv ustasko-cetnickog terora .
Akcija na Udbinu
Prva zemaljska konferencija AFZ-a
Bila sam vijecnik Prvog zasjedanja AVNOJ-a
166
74
82
84
6
8
12
16
20
26
30
34
37
40
48
54
55
59
62
63
71
84
87
88
89
90
92
93
94
95
I
!
I
I
~
Strana
Predavanje Kate Pejnovic i Jele Cuk povodom proslave 8. marta 1943.
u Lici .
.
.
. .
. .
.
. .
. .
.
.
Nas put za J ajce nije bio lak .
Govor Kate Pejnovic na III zasjedanju Antifasistickog vijeca narodnog
oslobodenja Hrvatske
. . . . . . . . . . . .
Seljacke zene glasat ce za Republiku .
Govor Kate Pejnovic na Radio Parizu .
Kata Pejnovic o znacenju Medunarodnog kongresa zena .
Govor Kate Pejnovic u Skupstini naroda Ustavotvorne skupstine
Govor Kate Pejnovic na V zasjedanju Sabora NRH (26-30. kolovoza
1946.)
.
. .
.
. .
.
.
Upisujmo narodni zajam! .
0 ulozi zena u narodnooslobodilackoj borbi u Lici
Koncept Kate Pejnovic za govor na I konferenciji AFZ-a
Zene Hrv~~ske glasat ce za srecu i napredak svoje zemlje - za pobjedu
SOCIJahzma . . . . . . . . . . .
. . .
97
100
103
106
107
108
110
111
113
114
118
121
SJECANJA NA KATU
131
Zena u cmoj marami
Drugarica Kata .
Tri sjecanja iz zavieaja
Velika je bila, za svakog bi nasla toplu, Ijudsku rijec
Do mene u autobusu sjedi drugarica Kata .
131
Zakljucna rijec Kate Pejnovic na I kongresu AFZ-a Hrvatske
Pismo Eleonore Roosewelt - Kati Pejnovic 1944. godine
Jedna od najaktivnijih clanova delegacije u Parizu .
Zena u tamno j marami .
Cestitamo Ti Kato! .
146
133
134
140
144
147
147
149
t.~.
···
,,,,,
153
U povodu 75. godisnjice rodenja narodnog heroja Kate Pejnovic
153
3aK.Aloqenne
156
Summary
Bibliografija
157
Popis fotografija i ilustracija
159
Popis dokumenata
Index imena
162
158
163
167
��
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Kata Pejnović : monografija / [glavni i odgovorni urednik Marija Šoljan Bakarić].
Subject
The topic of the resource
Kata Pejnović
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Marija Šoljan Bakari, glavna i odgovorna urednica
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Savjet za pitanja društvenog položaja žene RK SSRNH : Redakcija časopisa Žena : Odbor nagrade Kata Pejnović : Institut za historiju radničkog pokreta SRH
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1977
Rights
Information about rights held in and over the resource
Savjet za pitanja društvenog položaja žene RK SSRNH : Redakcija časopisa Žena : Odbor nagrade Kata Pejnović : Institut za historiju radničkog pokreta SRH
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
12-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
167 str.
Kata Pejnović
narodna herojka
Narodnooslobodilačka borba
-
https://afzarhiv.org/files/original/00d53e25cc67684ddcbf27af4ff8d839.pdf
85489b99d9004ea07f8add3bb9c39285
PDF Text
Text
/
r.
·I/
I .. .
;
l
r
!'
I
n·HoHrPEC
AwrHc:PawHCTHLfKOr cppowra meHa
JyrocnasHje
OApmaH y beorpaAy
,.--
25, 26, 27
CAPAJEBO 1948
jaHyapa
1948
�/
.[lpyr
THTO
meHaMa
JyrocnaeHje
>,ll;pare \Zlpyrapn11e!
~oa·noJUITe H Mean ,a:a nos,ZI;paBHM OBaj Bam_,KoHrpec n
11a 11ar< y nMe ""a,~~e <I>HPJ n y nMe Hapo,IIHor <f>poHTa
JyrocJiauaje s3.71CeJIHM nJIO,ll;OTBopaa PaA a-a ,ZI;aJI.eM :ycnj_emaOM
n:supmauaiLy Bam:nx TemKRX sap;aha.
Bam ,ll;pyrn KOHrpec O,llp:>KaBa ce y nynoM jeKy ,cTBapa·
Jia'tiKOr paJJ;a aa nsrp~~nH aanie- seMJLe; pa,ZI;a Ha CTBapa:H.y
JLenwe 6y,ZI;yhaocTn: aamnM aapo;tnMa, ·aij. ocTB"apen.y co~u...
ja.nsMa y Hamoj seMJI.l<. Ha OBOM KoHrpecy "" here MOhH
ca nonocoM ,ZI;a yTup)(:or-e--orppMHe ycnjexe _xoje cy Hamli
uapo,11;n·· nocrnrJIH sa _upHjeMe.· o,q -npom.11or uamer KOHrpeca!
. H. )\a npn TOMe BC,ZJ;pa lJCJia Ka:a<:eTe Aa cy TUM OrpOMHHM
aanopnMa u :BeJIHKHM pesyJITiiTHMa :aceae Jyroc-1!aBIIje ,ll;aJie
Cuoj ,n-par~nJ;jeaii_npnJIOr,
CBjCCHIIX )KCHa.
Aa j_e ·Te ueJIIUCII ,1J;HO Hanop·a Hamnx
.
_
,ll;pyrapn11e! Bn n><are sancra ca 'IHM 11a nsaljere npel!
ouaj Bam xoarpec. MH TO saaMo, un: HeKa BaM TH neJin:JCH
ycnjecit He_ 6y~·y pasJior sa caMo33){0BOJLCTBO, sa caMoyBje..
pen.e ~a CTe noCTHrJie K:fJIMUHaqujy,. na-Ko ce HMaTe _1!nMenoiro~nTir. He, HeKa uaM Taj KOHrpec ,6y~e noTcTpeK sa
yKJian.au.e MHOrnx ·Hep;ocTaTaKa Kojn jam nocToje ·y namo-j
opraHIISallnjH y BameM pa.z~y. OB,IIje rpe6a 11a ce nsHecy CBH
ycrrjCcn, a.n:n :n cnn aep;ocTa:qn:, TO he BaM noMoh.n p;a nx
.waxme YKJIOHli:Te.
Ja caM Beh BHme nyra RMao HpHl!HKy ,11a nO,IIllyqeM
orpoMHY yJiory· Hamnx Hanpe,rtHH'I: :a.ceaa sa Bp:njeMe BeJinJCe ·
ocJio6o,n;HJiatiKe 6oP6e Hamnx Hapo,n;a, ,11;a nop;ByqeM-- y xncTo·
· pl!jn Hamnx Hapo,ll;a He"tJyseHn xepon3aM Hamnx -:m:eHa; a
ca,11a ja KOpltCTHM 011y npHJI~KY ,11a 00/IBY"OM orpDMHY
y.Jiory Hamnx :m:eaa y n:srpa,u;an aame seMJLe, p;~ nof{ByqeM
�/
J1paro11jeff,n npnor Kojn 11ajy l!tene Jyr<?CJimmje sa OCTBa·
pe:a.e :na+Iler IIetoro11nm:a.er nJtaH'!-. Xohy .Tn><e 11a Iia:>Ke..:
11a cy y 1\oi:a.AamiLn>< yenjecHMa y .o6nosn pasopeae Jyro. _cna:snje· · _:m:eHe
·HMaJI~ cBoj- -BeJIHitlt yp;:no;_
.olie:.'Cy
·ce· :o:
y
<asrpap;H>n aame s,eMJbe ·no~3aJie aa __ D:pHM.Jt:P~?j.,.~~B:cURll_~
Ha KQra · ja_ MHCIDlM JtaA rO:sopfi.M·_ o aanpep;n~11f·:-E:eaaua
JyroCJ!a:Bnje? Ja MHCJIHJI<· na l!tene 6opl\~, KOje cy ce c
nymKOM y PYI\1< 6opnJ.Ie sa •CJI060AY naii!JiiX: naP<?Ila y QCJIO·
· OOAnJia•ntoM paTy nnir PaAHJie y nosaAnna n Koje CaAa nero
~TaKO IIO:iKpTBOBaHO pa,n;e y
iJ1a6pnKa.Ma,
Ha UOJbHY:a: RJIH Ha
.GiJno KojeM 11pyroM Ba>KHoll< nocny sa namy sajeAH"IIY• Ja
MitCJiliJL aa· oae. nO'!pT:sbJfaae JKeHe xoje_
pa,n;C
M~pJLH:so
pasmn< <jla6pn:ttaMa .;. npe11ysehnMa; csjecne ·11a paAe
y
ne
· ca:Mo ·3a ce6e, :seh sa \~HTaBY aapoA,ey -3ajeA-·H~~y, He mT~·
11ehn c:aoj TPYII• 1\H H>HXO:B 1\0npnnoc roj : sajei\HHJ\H 6yl\e
""llill
:sefin.- ja
.
MHCJiHM .npHTOM ~a: O~e- -XeHe CC:J: -c;e:la·.-·ICOje
Map!baso paAe na no!hy, 11a 6n <iBM 6o!be
li·
casjej::Hnje o6plll-
';n;Wie- c:soje a.IIBe _n p;o6:nJie "!HM Bmne n_no,n;a :He :caiMo y
:c~·oj)i KOpl:ICT, :seh ·n Y.- 'KOpliCT ..:iHTaB_e-·3aje,l\HM~.e. -Ja M~~linJ
aa· one ._unoro6pojae Majxe, -JKene n- c_ecTpe- xoje- cy .Y oc.llo-
..60AHJia'li<OM paJTy . 1\aJie CBoje !Haj,mJinje, csoje. cnao:Be n
xhepn-, ·cBoje M:yxeBe n -6palry, n xoje:ne:·~_e, 1;e- :ae.unce
~pne,-·
Beh Ce:· noaoce lbHMa. Ja· MIIC1IB_M:·-aa . cs.e o:ae xene.
.Roje Jlonp.nnoce c11oj 1\RO sa 11o6po 'lHTal>e name · sajOA,·a:n~e·; ·a ue ·caM~ 3a ·ce6e, 6HJio -.z\a p;:t,z:t;e_ y roilln~eJiapnja.N.a,. .
y.mEOJiaMi' ·nJui· aa· KojeM ApyroM ::no_cJiy. _Ja MllC~J:l::M. Ha·-:CBe
one l!tei!e 'Roje :sone nosy Jyrocnasrrjy n TY C:Bojy !hy6as
',ncnqJI,<lBajy·:Ha il'lino K3,KBOM · Kopncno..: P"-/IY• aa I\06P<?
. __·:aamux· .uapo,11;a~ To c:y aanpep;ae :JK:e-H~,- jiHTR.PamucT~Ha_e ..aa
i.~je-Jiy; a --ae aa- pnje"l:n:Ma. To· je orpoM-Ha- se}?.Haa- ~ll_X.
~anpe,l\HRX :m:eaa, xoje ~.cy_ tBjecne- -c-soje BemrKe y.110re · y
nameM HOBOM /lpymTBy, .ROje cy CBjecne CBOje l\y>ti<OCT11!
O,!lfOBOpHOCTR npeMa napOI\HOj sajei\HllJ\H,
EBo, CBHM Tn:M xena.Mta ja tMaTpaM · -sa. c:sojy AYllCBOCT
li ·
~a uspa3HM sax.Ba.JIHOCT H upu~naJLe, -ca· ·meJLoY:
Aa
jom
ynopnnje nacTaBe ca CBOjHM P"-/I.O><... sa 11o6po name ot>e11e~
paTHsne HapO/IHe Peny6nn:tte JyrocJiaB:Hje.
_·
A.Jr.~, Ao3.BoJinTe Mn- _Aa_ ce ~- _.'.KJ)liTit:ti:K:n. ·acspH~ ua
·- mmjecae. ae,!!;oCJ::aTtte n:_ c.naQ,ocTII·,. ,Eatto. aa:: PAA 'pyteo.B.op;crBa
OBe BeJIHXe XeHCKC o'J)raHHSal\Hje, T81W ·.tl:- Ha· ~pXalhe j.ep;-,
4
�aor ll'tjeJia, paay><aje ce li!<IJIO:t: .z~njeJia, llteaa Itoje ancy
cajecae: c;:aoje ~~~aocrtt HJIH ce. aeMaJ?HO ().ziHOc7 npoMa
sajo.z~an-'l"'· Qa.z~je ja ae MHCJlllM aa oaaJ M:Un 6poJ _paaanx
rocnolja n rocnoljn~a no rpa,lloBnMa Itojo ae :aoJie. aosy
JyrocJiaanjy, xoje QY no.z~ yrn!laje>i aenpnjareJLa aoae Jyro·
c;Jiasnje, KOjnMa je aepaS}'MJLHB n ryJ, raj 6yjaa, CTB2paJia'lKH
"3:HBOT
y
ojlpoata; y ·rioriiM CJ!yqajenm<a 'la:K ilnmo . &pojqaao aero ·
wywKap,.n. Mn BHIIHMO '!OCTO aa pasnnM pa,lloBHMa MHoro
BHme lKCHa,- u ro je 3a noxBany. A=JIH,.-· Mopalt!:o npn·sHaTn
112 ocraje no crpaan 011 Tora- p211a He--io!alm 6poj ·l!teaa, n
TO je ·sa OCYIIY, jep ro Hnje caojcTBeHo. HOBOj ·llteHH HOBO
Jy:rocJiilnnje.
.Hamoj _SeMJLlt; ja -MHCJIUM Ha OH2j ·.Z{pyrR M2.1Ul ,ZJ;HO
l!<eHa xoje ><HCJie · .z~a cy sa spHjeMe para· )loso.n.ao .z~ue 011
col5e sa Hoay JyrocJiaanjy, 6nJio y 6op6n 6nJio Ha _pa11y y
· uosa11nHn n ca,11a He yqecTByjy Hn aa pas.H:ur.t pa/IOBHMa y Kopncr aapo11a Hn y IIPYWTBeaoM JEnaory; :aoh ce
nocEeTH·me caM-n-Ma ce6a_. Ha Taj ua11na, Tax:ae zeue nocTeneao na)lajy y pe11 ~anx :aieHa Koje· He cxaarajy aoao IIPY·
W
"
IDT•BO~ Beh qesay 3a JiakHM :>EHBOTQM, -:aeiiBOTOlf~~e3 H2p0'1HT~ . .
6pnra n 6o_s_ p211a. 'I.ocro raxao lltOHO nonpn><aJy aaanKe lltCHa · ·
Hep211H"'l1a ns Grapor .z~pywraa. Hnxa11 a_o _ MOlltO am~o
cMaTpara 11a je 11ao IIOBOJLHO 011 ce6e sa saje!IHIJII1Y• aKo. JC
cnoco6aa .pnsn'txn _n y><no sa /12l!.H pa,ll.- Ja ncKJbyqyJeM
os)~oje lEOne onTepeheae 6pHrOM sa ,>1jCI1Y• jep n ro jo IIPY·
·;
O,ll;rOB0pH6CT --sa IIOJIHTR'IKH, icyJITypHR- -u -·CB,CCTj)aiUI ,ll;J?yrn_
.
.
IIpe,ll; aaMa · tToje BpJio BeJII-IKe 11 Tenixe 3a,n;ahe, a Ka.A
KaxeM- npe,ZJ; a_aMa, oH,ZJ;a ce TO H~pollrtTo· TR'Ie _ ·H~ln:iH? :acella.
H
mT-:BeiJ:R pa,n;.·· ·MHCJiliM npn TOMe ,n;a _
nOABrxeM_·. :::~nt;eHHil;Y
. B;tri:xe. opraansaqnje xojoj Tp-e6a /lao o6yxsaTaiLeM_ CBHX )?0,110·
aceaa- H IDliXOBOM (:_Be(:TpaaoM:· aKTI-i-:BJ1sifu:~-nj_oM,, ~0.,.
npHaece mTo HajBIIme Mo~e y _aanrHM oniD:TIIM' -aa-nopH¥a- Ha
OcTBap~ay _
:qnJLeBa-_ xOjR he, xa,q 6y,n;y crBOpeail; '· s.Ha'IHT~
cp_e_hy H 6JiarocT·aae s·a H~me Hapo,ZJ;e, ~a aaiiiy ·,ZJ;j'eqy, Sa _aama
.JL:V6HBHX,
--. H_enpaBHJlHO .-II WTCTHO a·e CaMO Sa 92Je,ZJ;HHIJ;y, nefi. R Sa H.liX
caMe, jep ce oue .Ha uj aa'IHH oryljyjy 011 orpoMa.o aehm~e
py.z~yha noxo.n.ea.a.
Bn He cr.\rrjoTe l!taJiliTH Tpy;ia y_ aamoM
paiiY Ha t')yl_;eay csnjeCTH K0,11 OH:i;X l!tOna KOje II<UiaC join
· CToje no CTpaaxi:, y><jocro 11a6y,z~y amnsae yqecan11e yosoli!
i<~rciopncKo>i IIPYIDTBOHOM itpeo6pli>Kajy K011-, lia¢, :y · oiln><
aamn:x --~eHa Koje eY CXBaTnJre ~yx--aone _-JyrocJiann>Je n cnoJe
,ll;Y'JKHOCTH. IiC'rO TaKO BM·a, He -Ma.JIH 6poj ~e~a KOje_ CTOje
no cTpaHH · o~ TO"MroBor jKH~0Ta; -_He ·s6or Tora mrq o_He He
6n BOJIUJie uosy J yroCJiaanjy, a eli s6or TONt mro join nncy
c:sjecHe . csojnx noJntx ~Yl£"0Crn n npaaa y- aoaoJ J yro-
~fpoMHHM- HanopiiMa_- ·sa· OcrBapeae Haq:~er· _II'eToi-O;n;HIIIH>er
h;nlaa, sa 11srp_~ay aame sf!MJbe_ ~ !(a _Hs :S_aOcTai"~ ri0CT3.H_e
je11'mi · 011 niljliatipe.z~Hnjnx se>ia.n.a y ·. cxinjery •· y csaicoM
C)IaBnjH.-. AJIII, MopaM np:nTOM_ aarJiatllTH .n;a oae ·Hn:cy ToMe
·caMe_ J(pHB_e~. Be.JIHKH ,n;Eo EpiiBIDe sa TO. na~a ~a CJI~6ocr·
6
. Anrn<!JamHCTH'IKn <!JpoHT lltena JyroGJia~njo .npoTc'r;U..n.a
ae caMo je!IHY jaxty JEeacKy opraHnsa11njy CaM() no. ce6n, sel;
ra oprannsa11-nja, npoTcTas.n.a cnalltilH -<Pamop, y c11aKOM no.
rJielly, y Hap<>ll·!iOM <!JponTy JyrocJiasnje, je11aH 011 a.erosnx.
najjaqn~ cry6osa. Ilpen<a TOMe je THM soha n nama ot~roaop
HO'cT sa-·,ZJ;aJLe ·J'attaiDe -H· pa3B:njalLe -Te »ame- opraHHSa_~Hje,
pa,ll Meljy <KCHaMa,
11a nMa llpyrapn11a Ko)e cy co_ y paTy ·11o6po noKasaJie, un
Koje ca:z~a y Mnpy He yqecTsyjy y jaBHOM ~nao:ry, TO je~T
y noJinTH'lKOM n crsapaJia'lKOM' pail~· sa S2JOII!IHI1Y. To J•
pa11a HeKnx pyxoBOIICTaaa :lll:encJ>nx· opraansaqHJa, KOJe. no - nocsehyjy !IOBOJJ;HO _6pnre sa pa,ll Mei}y' THM- lltenaM~· sa·
. !LHXOBY HO}]JITH'IKY HKTHBHSaJ11Ijy Ha yqemhy y OmnTHM
nanopn..a sa nsrpa,11e.y Hawo seMJJoe.
HeKo he,. MO:/KAa• noMHC)IIlTD- Aa· je ()Ba ·.KpHTHKa CyBHme
oruTpa n nesacJIYl£eaa. AJin, · nrrje rilKo. Oaa· je xpnrnKa
nomy!J;o aa ... Mjec•y n ,11pyrapn11e · nwpajy o a.oj BO,l1-HT.H
paqyaa. ,lla, ra'IHO je, · JKeHe yqecTayjy y pa,lly Hapo/IHOr
,llpare 11Pyrapn11e!
norJieiiY• , ·
.
- '
·
,ll;pyrapJi11o, aawa .n.e~ma 6y.z~yhaocT ~o:a<~ 6nTn caMo
,11;jeno aawHx pyxy, Hamn:x aanopa yldnrix · B: !Jlri:3H'IKiix, Kao
niTo je H aama c;ro6o,l{a.,ll;o':IIi.Jiii. Xao p·esY,nraT HaT'!O:aje-qaacKe
·1
-Oop6e " >KpTasa aarunx Hapo11a.' ·A mTa Mbry Hamn Hapo~n
)''lliHHTH H!l TOMe·11a OCTBape TY 6on;y 6y!lyliHOCTo OHU cy llO·
KaSaJIH )IOCa,llayje!IHOM BpJio-l<pa'rKOM nopHOIIY no capmeTKY
,
]lcira, i:rocTBraBIIi·H TaKse pesym.·are-y noJI-HTH'I.KOj .n
cKoj HSrpa,zi;IDH 3eMJLe, KOjBMa- C_e ,zJ;liBH- CBHjeT.·
e~eoaoM
7
�)J,pyrolpHl\e, ja Hehy r<>J'OJ?RTH !~"Hac
I:)B,lllC 0 BaiLCKOj
3Jil\f hy cno-
noJIHT~H; uaKo 6HX ·n:Mao -xHoro mTa Aa Ka.JKe:t.i,-
MeHy'fn cciMo ysrpe.zt aet<O~nKo- cT:sapu xoje a~ jaca;o·.roBop~
o ~Me KOJIHKo je · :raliHa -aama KOHCTaTa~njB.
Aa ce
y oc:rna~
peHoy Hanirix S"JJaTaxa opajeHTlimeJ<o y npBO>< P"'IY Ha Hame
concraeae caare, ua ciu.s:ono:acpTBOBaH PIIA Hame · oMiietAi:nie.
Hamax P"JJHHKa " pa.IIHH11a y tjla6pnxa..a " pa3lm>< npe,il;ysehn:M~, Ha DO:;q>'l'BOBa.H. pa.p; Hamnx· C~.JLaKa, HC\_UOJL_~a, ua
PC!A aam-e acipoAHe HaTeJin:reu~Hje !IIO pasHHM_ ycTaRoBaMS;.
mKOJia><a li npe,!lyseh~~>~a. OrJie,!lajTe ce oxo ce6e .u mTa here
Bil,!ljeTa? Ha je,~~Hoj CTpii!Ha BR,!IjCT heTe ,!leMoKpaTCKe se'""'e
OB,llje aa ac:tol<y a jyronCTOKy, Ha 'leJIY ca CoBjeTCI£R>< Ca:seso><, o11· KOjKx je BehnHa CTPRXOBnro notTP"JJ""'a y paTy 011
ILeMa'tiKBX u: TaJIHjaHcKuX_· q,amoCTIPIKHX ~cBaja'la. H ..z~auac:
aitpoll". rax seMaJLa ca HaT'IoBje'!aHCKRM HanopnMa ,;srpa~yjy
CBOje ·paToM nopymeHe seM.>be, 6ope c~ ynopao sa Mnp. jep o" .
a>< je Heonxo,!laH sa JIHje'leH>e paTo>< •"'laHnx pa"l'· Ca 11pyre
Cl'paae :sR.z!;jeT heTe peaKil;BOH'a.pae «JiliHaJ:ICH:CKe KJ[HKe aeKBX
BeJiecwxa, TaM:o ua 3ClllaAy, l~Hje .cy ~-~!.p&e M.HQi'Q :r.raiLe, Mo3!'
ce penn aecpaBn.eHo ><an.e nocma.~~i!J!.e y paTy, Hb HnaK Te
._K.7IHKe aucy Sa,li;OBOJLHe ucxoAoM pa.rra, jep "~ey _Sa,li;OB_OlhliJr:~
cBoj -HMn~pujaJIRCTH'IKH aneTHT. Te ~liKe CaJJ;a -_n6noBo-yi'po-
l!CaBajy ><Hp. 0He- xymxajy n: npnnp~><ajy ce sa paT. no-· .
><a;acyh,. CBKM cpe,!ICTBH><a ,!lojy..epa!IIlloe !'CnpnjaTeJLe yje,!ln.H>eHHX Hapo11a y paTy, ae><a'IKe, TaJinjaHcKe, .ppaHlly<:Ke n
.z~pyre tjJ'I!IInCTe. Te. parno-xymKa'lli:e MHKe Hac MpSe 110 IIHa
11yme. 0He ><pse· Ham craapua'IXH pa,!l, .Hame ycnjexe, a am .
PasBilia..,.....,y cHary Koja noc:TojH y aame>< je,!IBH·
CTBY H OIIJIY"HOCTR. Te KJII!Ke ce Jle "'Rllajy ;~a HaM OTMY nJin
yc_xpaTe oao mTo je Hame n 011 l£HBOTHe norpe6e. sa Hame
Hapo,!le. Te KJinKe xohe 11a aa>< yeKpaTe OHO MBHRMaJIHO mTo
· je. lieh O,!lpe~eHo no ><eljyaapo,!IHHM tjlopy><m<a sa HalCHRIIY
aamoj y paTy · c'rpaXOBHro pasopeHoj SeM~H, TO jecT penaPllllaje n peCTHT}'l1"i•·
"'"'P",.
llnTahe.Te.: ca iojHM irpaBO><? He noqojn 3a TY rocno11y
HHKaKa11 M()paJI .Y TOM nOrJie)1y, a HH npaao .. 0Hn Cy Ka,!lpH
Hahn CTOTHHY ,pa;!HHX nsroaopa. pasy><aje ce ~HHH'lKnx, caxo
,!Ia ,!IOCTnray ca()je nOxJienHe HMnepnjaJIHCTH'IKe liBJLeBe. Ca
TC CTpaae, ;u>are Apyraplrl\e, neMOjTe o"leKBBClTH-lnncaJJ:Ke no-
MOhR, Beh ca..o yrpol£a:san.e n nri'eTy. Caxo y ce6e, y cwje
8
con<:TBeHe 'C!Iare. y npao>< P"'IY• OH,!Ia y 6paTCKY e1CQHOMCKY
cypa,!IH.Y ca CoajercKHM Ca:s,eso,. >I oc~n>< np.KjaT~!l.f""".
se11n,axa -J,IH ce. MopaMo y-sAa'I'H K9A ll3~pme~ _
ucm.xnx ~~a~
TaKa. Sa-Ham-_Kupnu p~sBH-p~_K ~u c_e_Mo~eMQ-ysAiit~~ y ue_PaspymnBo--npujaTe:'bcTBO u samt:HTY -E.e~HKOr c_aB~HHKa ~ ~o_; _
ujeTcKH·.-CaBe3; y aep~pym:a,:Bo_-npHJa~eJLCTBO ca _c»uMa seM_Jha~
]1!3. O~p;je -Ha HCTOKy, ca K0jHMa aa:c BCjKy 3aj~A.~JPIKH KJITC•
pec11 y norJie/iy cBecTpaHe cap"JJa.e n ><HpHor pasBHTK", .M'!'
ce MOJKOMO y.3,2l;aTH TaKolje H y CBe -~eM-OKpaTC~e_ CHa,re CBHJCTa
xpje~ HCTO osaxo Mpse xyiiiKa'lle p~Ta,- K'()je u~_TQ !a~o Mp3~paT roao mTo ·ra Mp3e aamH uapo,z~;~ o»,u;je.
·
,lJ,pyrapHlle, o uamniH S"JJaha..a ja uehy OB,!Ije no,!lp06H<>
roBopHTH. Bn- B:x, yr..JiaBao:M~- .3uaTe H. To- je- npe,u;-MeT Ramer
KOHrpeC3:. Air.u~ ,2l;03:80JIHTe
MH ,ll;a BaM CTaBlUl H;3 Cp~e, K8.0
BpJ!O BaB'HY Sa.zlahY~ 6pnry 0 11je~n, 0 MJia,!IOM HapamTajy•.
Hnje ,!IOC'ra TO 11a ·Ta 11ie11a 6y11y O,!ljeBellil>!, Haxpan.e"a "' TaKo
11=•. BaJKao je sa aac "' TO 11a Ta 11i011a 6y;~y n npa:sHJIHO
:sacnnTaaa y ,!lyxy aoBe JyrocmaBnje. He .z~ajre 11a ua>< aenpHjareJLII ROBe JyroCJiaBnje TPYiY li OTyljyjy ,,!lj~y. "!yxajTe
namy 11i•11Y n 6,!1HTe Ha,!l H>OO<. 11a 6ii ><Or!In 9aHCTa nocTaTK
JIOCTojiiK rpaljaHJI name HOBe JyrocJ>aBnje, rpalja11H uoae
SeJ<JLe C011HjaJIH3Ma, To je je,!laH 011 aaJIIInx .. Haj:saJKHHjHX
sa,!laTaKa. KaKo hCTe Bn TO p"JJBTH, TO je crB13.p o Kojoj heTe
DR pjema:saTn OB,!Ije Ha :sam<:>< l<OHrpecy,
,lJ,pyrH Blll!rnli Bama •R~~aliH.jecy: uame nyao · y..emhe a cBec'fi'auo sruraraiLe -sa OCTB·apeiLe Hamer lleTOro,ll;um!Der
IVIaHa, same sa;xarim.e sa noTny_Hy JiliKs·n~a~njy -Henua.~e·
aocTn y aamoj """'JL"•. uame y..ewhe y P"'IY i<apo,ilitnx BJil!CTH ·
" Tal<o ,!laJLC.
BalKan 3a,!laTaK Bame opraHnsa~nje je<OTe n ynopHa
6op6a sa y..Bpmhen.e >mpa. Y H3Bpme"'y Tora sli,!laTiia BH.
ce noBeZnTe ca csn:M aaripe,li;HHM · xenCKHM: opra.Hli'S~HjaMa
BaH aame rpauuo;e. B11me uo HKO uMajy ilpasO 6ani xeHe ~a
cnuy Of:!iJI~o npoTHB c·sux paT~;~ux- xym~-qa, _
aenpHjaTe~a
MHpa iKeae, Majxe, ttOje pasyMHjY-. niTa smi'lu B:3rf6HT1i ·cBoje
u3.jMIWIHje y,paTy, mta s~a'IIH pa_3apaJJ»e· s·eMJLe, oue,cY T'e: Koje
><P"'"""
uajliHme TPe6a 11a ><pse yspo'IHmce paTa. Hexa Ta
rtpo.
THB paTHHX .xymxau 6y11e cHaJKau npniior ~a y..BpruheH.e
'""pa y CBnjeTy. Mpl£aa npoTJIB paTHHX XyiDKa'ta Tpe6a 11a
9
�/
.
6y11e OHa CHaTa 1t0ja he OMoryhHTH OK}'IIJLalLe CBIIX nporpe- .
CHBHHX "'YIIH CBnjera y 6op6n: sa >.mp, y 6op6n: npOTHB J!M.•
nepnjaJI)JCTH'IKnx parnnx xymKa'Ia. ,ll;nrnnre csoj rJiac al!,
:acene Jyrocl!aanje, anrni!>amncrKn!Le; saje/IHO ca :acena..a 'IH·
rasor csnjera nporns rnx >ipcKnx parnn:x. xymKa'Ia, Kojn
HHCy OCjeTHJIH WTa je 6nje113, J! SJIO, KOjH HHCy . npoiiiJin:
Kpsasa .noJI.a. na Kojn:Ma cy rn:nylln ·cJIHosn n n:hepn namnx ..
napo11a.
HeKa ·sam 1t0arpec 6y11e caa:acan norcrpeK sa jom sehe
ycnjexe y sameM crsapaJia'IKOM P"''IY. sa 1106po name sa·
je11Hnqe I«
HoHrpec je oreopHna .M11rpa MHrpoeHii,
MHHHcrap npocejere HP Cp6Hje
,ll;pyrapnqa Mnrpa Mmposnh-'EH<Jiac, 'IJiaH u;enrpaJIHor . ·
0116opa AclJ)l(.a n Mnnncrap npocsjere :S!I"'//e HapO/IHe Pe.
ny6JIIme Cp6nje, orsapajyhn KoHrpec pewa: je:
,ll;pyrosn n IIPYrapnqe, 11eJ1erarn A<l>)l(-a JyrocJiasnje! ·
OTBapa>r II Konrpec A<l>)l(.a JyrocJiasnje na KOMe he :acene
JyrocJiannje pasMorpnrn pesyJITaTe c»or )IOC"'//amlber paila
II ca6paTn: HOBa- HCKyCTB3 33- II3BpiDeiLe HO"B:ri:X,
33,11;3T3Ka..
tqJynHH:X'
.
IIos11pasJLa.. cse /IOJ!erare · · Anrnq,amncrH'!KOr q,ponra
:acena J yrocJiasnje ·. na. II Konrpecy;
,lJ;o3BOJIHTe Mn 11a Y nMe 11eJierara nos11paBHM IIper.
cje11nnKa IIpeSH/Irrjy..a Hapo11He cKynmrnHe Hapo11He
Peny6JinKe JyrocJiasnje •. npercra.unKa BJI"''Ie <l>e11eparnsne
. Hapo11ne Peny6!IIme JyroCJiaBnje, npercrasnnKa JyrocJio.
sentKe apMnje, nperqasnrrKe Bl!alle Hapo11ne Peny6JIHKe
Cp6nje, npetcrasnnKe Hapo11nor i!>p.onra, Jellnnc~senlix
CH~H~HKaTa,, "Hapo,l\He OMJiaAiiHe ii npeTcTaBHI-nce APymTBe~or,
..
10
'•
Hayq:Hor H xyJITypHor JKH~oTa . .
CpAa':IHO BaM ce saxBa.lbyjeM Ha ,r~;oJiacxy H y HMe_ ,1J;eJie-
rara Konrpecll· nos.z~paBJhaM IIOJieiaquje :aceHCICHX !IOMOKpaTCKHX opratinsan;rrja -H3 ,11;pyrtrx seMaJLa, 'tiHje he npncyCTBO
11aTn Konrpecy jom snme o6nJhe:acje 6op6e sa npnjareJhCTBO
n rpajan wnp, a. namy cap"''l!bY )''lliHHTH jom rjemaoM.
IIos11pasJLaM npercrasnnqy Meljynapo11He /IOMOKparcKe
i!>e11epaqnje :.:en a •.
IIos11pasJLaM IIOJieraqnjy 6yrapcKnx · :acena lia 'leJiy ca
MnnncrpoM 6yrapcKe BJ!"''Ie IJ;oJIOM ,rt;paroj.,.euoM:
ll
�J;losiiJ?~Bl!.aM •· ,llilJlera!lnjy C":sesa .JKeaa. AJ!(jannje . aa
'lelly',j:a HeMr,tnjo>l Xol}oM.
noit,~~p~:B;.a.. ,lleJieraJ.Injy no;.citn~
Jyaoan· JaanaoM.
:': ~, IIo3Apa.BJJ>aM Ae.Jierau;njy 1Jexoc.ir.oBaqKnx jKeH3- _Ha oqe.ay
ca MaptnaaKOsoM AJ!ojsnjo..._
llos,~~paBJLHM l(eJieraJ.Injy ljlpaaJ.IyCKax JKeaa.
llOs,llpRBJLiw ,lleJieraJ.Injy pyMyacKHX JKeaa.
llos,~~pasJLaM ,lleJierallil)y Maljapcxnx JKena aa 'leJiy ca
,ll;p. l'IIar,liO>< Ja,6opa.
· : llcis,llpHlllLHM ,lle/ieraJ.IHjy HTMHjHHCKHX JKena.
llos,llpHliJLa><·
.
ra6pose11.
lleJI~ra11ajy
TpcTa aa """Y · ca- Mapnjm•
,ll;pyl-.;>sn n .z~pyrapn11e! Ha OBOM Konr-Pecy JKene JyroCJiasnje ~snnjehe pesyJttaTe cBora pH,lla, earJte.z~atn npeljean
nyt a aoBe _SHfiHTKe y nsrpH,liH>H cpehne 6y.z~yhHocTn name
SeMJLe, KOjy BO,!IH HHW ,11pyr THTO.
Beh yaeJinKO cy .sa naMa ro,11aae 6ecnpaBJLa n yraem. sa,aa. Oae cy sa orpciMaa 6poj JKeaa JyrocJiaBaje npectaJie
Befi:. OHp;a, 1JHM ce Ii:InpoM uame JJ;OMOBRHe paCIIJiaMCU.3
.iiapo,~~aa peBoJiyJ.Inja no11 pyKoBO,liCTBO>< Ko><yanctn'IKe nap~
:. Tirj~ ~ _Apyra Ttt_Ta, 'IIDM ce JKeHaxa ~TBOpno. nyr p;a y ocJIQ-
6ollaJia•n<Oj 6op6n ctany yKOpHK ca cilojnM Iiapoi\OM. llo6jej(OM .Hapqp;ae j~JiaCTH, yKB:p;aaeM IUiaCH'O:X H CBHX OCT3JUIX
. HpHBHJieril:ja, y:l111nliLeM y pyKe napOI\H CBer napo,liHOr OO.raT.; CTBH, ~ HHCTaJIO je liOBO pa3,li0•6JLe y HCTOpHjR H-<IWH~ HapO,!IH.
_·MnJIHoan "'ena yajepH]la cy ce .z~a ca><o y CJio6o,ilaoj il ·
Y
I_-_
He3aBHCI,fOj 3,eMJI»H_; 3eMJLIJ HCTDHCKe ~eMOKpaTHjC
_KQj.oj cy
YuirmT_ea~--e&eiliJ:oaTau;nja-, 11 nopo6~~lBaa.e 6ano· Koje BpcTe,_
Mo~e H at:eaa m.taT:re ··Mo:fyliaoCTH li cpe;:~;cTaB:a.'Aa ce ys,AHrHe
, · .11,o paBH0npaBH0r _n
cTBapua"tJKOr- -ti:naua
caoje- Hapo~H~
.saje11Hii11e. Otylla n TaKBa o.z~aaoct JKelia JyroCJiaBaje _cBojoj_
·Hapo/IHOj BJIHCTH. ; .
H KHO ·llito cy. y ~~~naaMa xepojcKe aapo,~~uo-<>C:no60.n;n.~~aq~re: 6op6e,. Maco_iuO, -nolteB o,z~; c·e.J&aaKH: ~elfe aKTHBH~
paTOBHJie _sa ocJio6oljeae H. IiesaBncaocr. caoje sei.!Le --- TaKO
· ~I,aHac .Hsr}la;iaa ·co~Hj"anli:s:u.a, He ciM:o Aa He RAe ~~MO H>Hx.
12
·
�_,·.-·
. seh·. je_ n_ .-at~He uoce, . Ma~suO,
aXT~BHO,
wapoM ·· aamux
napo,llHitx peny6;mka. H TO je noce .i:a · CBOM o11anoll!hy .. n·
. JLy6ai!JLy' sa 1\0MOKpaTCKy 1\0MOBBHy_,; Ca CBHM lKllpOM O'leJin.
'ICHor 6opqa, ca CBHM l!CapoM oCJio6oljeHor 'lol!jeKa xojn us
BJiaCTHTHX napOI\HHX 6oraTCTaBa .. rp8,ZIH BJiaCTIITY cpehy.
CBO><e napo11y y CBojoj uesaBncuoj seMJLn. Ory11a, s6or
TaKBor .. JKHBoTa, xoja_· ce cnapa -KOA Hac~ y MataMa
JyrocJiaBnje cBaKnM 11anoM nocTaje CBe, IIY6JLa n
zeaa
IIY6JLa.
npeMa IUt:nepHj~HCTli'IKIIM: n0Tn~BB31JliM3 -- para,
npeMa aMepHll.KOM HMnepiiJaJIHSMy KOjH 6CCTII,ll;HO KIICBCTa li
MpJKu.a
!IPOBOI:IHJ?a 1\eMOKpaTCKC SeMJLO
~
napOI\C• KOjn cnpeMa 11a
liM _CII,PRJCllH. nyT paSBHTK3 OCB3j3lJKIIJl KpBOOpOJIBhliMa
u·
nopo6JLaBau.eM. Oryll~ cBaKnlll llaHOlll cBe 'IBpmhe je11nncno ·
naumx ':apolla y aa:P,OIIHOl/l cpponry, y 6op6a sa MHP H ~~·~
nJian ~nocTaBM-;,pe/1 cue. -rpyl:l6ennxe n 'leCTHTe JLy!le, 110Kas .
'!BpCTOr jCAHHCTBa napoiiHllX MaCa .y I'fapoi\IIOM ·. cppOII·Ty, Y
TOM M~COBHOM_: UOJier:y Ha_ _nsrp~ILli
SreMJbe, __ saje,n;:eio
ca<:7£iJY,ll;:.._
6ennqrma rp8,Zia n ceJia, saJCI\HO ca nawoM p8,ZIHOM n
xepojCKOM OMJI8,ZIHHOM, l!CCHe JyrOCJiaBnje 'IBpCTO . Cy R
. ynope11o KOpaiiMe.
·
,ll;pyK'IHje He on HH cMjeJio, Hn MOrJIO 6Hrn. Ynpano ce
cap; a-n pap;n o _TOMe ,n;a :m:eHe JyrocJiasHj.e, .ca,u;a paBH(mpa-s-He",.
nCKOpHCTe CBe- OrpDMHC o6jCKTHBHC :MOryhHOCTH II CpC,ll;CTBa
xoja :nM npy>Ka lleMOKparcxa IIPl!CaBa n jom eneprn'lnnje n
CMjCJIHje nOKa.aty CBOje CnOC06HOCTli
li .
CTB3pa.JiamTBO, CBY
CBOjy cnpeMHOCT. 11a yqecuyjy y H3rp8,ZIU.H CKOHOMCKOr H
KYJITypHor :m:RBOTa aame se:MJLe.
Y TOM MaCOBHOM yqerufiy l!CCHa, KaKO y paTy TaKO H y
npoTHB. a:r.rnepHjaJIIISMa, -cse aehe op;ywesi.J.eae
usrpaAEDII CJio60,n;ae n ·aeSaBnCae seMJLe, .OTKpBJie cy ce u..
~a 6op6y CJIOOOI\OJLyonBor rp'IKOr Hapolla• CBe Tjewu.e npn-
Ol\6pany 1\0><oi<parHje. 0Ty11 a_:
OTKpnaajy ce aaj.J~>enwe ~pre jyrocJioseacxe ~eae. ,n:aaac
. re, oco6nae,-_ ~3 KOjiiX ce. CTBapa- HOB JIHK ao:Be :m:eae rpe6a
AaJLe Bacnn'J;aBaTH n aeroBaTH y ,n;yxy csjecaor o.n;aOca npeMa
paAy Ha ruTa aac y CBO~ ao~oro,n;nif:IH>eM roBopy ·nosHBa p;pyr
" 6op6e 3a rpajaH >Utp, BeJIHKHM CoBjeTCKHM CaBesoM Ha 'leJiy .•
·,n;yxy cnpeMHOCTII ua. rianop-e, aa -caBJialjiiBaae cBH:lt' Te..:
MOKpaTHJy,
J3Tell.CTBQ -C~ seMJI.aMa BanKaaa, ca CBHM c.nOBeHcK_IIM se. ·
MJL~M:a, ca CBRM CJI060AOJLjr6IIBHM aapOfJ;liMa, y 6op6H Sa ,
:OCTBapeu.e rpajnor Mnpa n
Ay6oxa. JL"y6aB,- r:ajecao npnjaren,_crso- n cases ca aocnO:o;eM ·
ca reHepan:ncuMyCOJ.t: Cta.JLHHOM.
-
. 011. npBor nocJ.:~jepaTHor KoHrpeca l!Ceua npoTeKJie cy
· 1\BHJe ro11nHe uanopa n l!CptaBa, 11a ce 011 oi<ynaropa nopyru.eaa 3CM:Jl,3 06HOBB, ,ll;3 Ce KOJIHKO·TOJIHKO 38.JIIIje·'le' paae
I
para. Mnorn ~pynnn 11ora~ajH nporeKJI:n cy sa OBO BpnjeMe.
To cy .z~ora~aJn ynpmfien;a 6es6jeiiHOCTn, nOJIHTH'IKe MOhn
n }'riil\aja:narue..¥.."'""•• Kojn cy .ziOH:njeJIH c:n"a.!' yrJie11 i<onoj
Jyro~aBHJH. Y u.y CJIODOI\OJby6HBII napD/IH rJiel\ajy 1\aHaC
c ','OBJepeaeM xao ·y >rofian cry6 cppoHTa Mnpa ,. 11 eMoKpaTHJe. Ory11a T~JinKa Bjepa n Halla y 11pyra Tnra, nocnoqa
noJn~·TIIKe npiiJaTe~c~B:x; o,n;Hoca a 6paTcxor casesa ca ,n;e.;.
3CM.JLaMa H H3pO,ZI;II:Mi:!•
·HaBpmnJia ce II npBa ro,n;nila Hamer Ileroro.zr;.nmJLer
nnaHa, npBa ro,11;nHa 6nrxe sa .iiJiaucxy np1upe,z:t;y, 6nrxe sa no,n;Hsa!Le · u passuja:e.e exoaoMcxe :r.s:ohii aame seMi!,e.
OrpoMaa ne:JutrnqKa aK-THBHOCT, JI p~Hn no.JieT rpy,n;6eHIIKa rpap;a II ce1.1a wnpoM: aame seM.~ne nparaJIH cy n
6nJin _
tiornope C:Bn:x r:nx Aorai)aja, a ncToBpeM:eHo rr ,n;oKas -·
BIICOKe o,n;·i'Osopaocr·H -upeMa s~an;EMa xqj_e neroroAnmu.ll
M9Kp31"CK~M
i
'
I
,.
tl
I'
!i
il
I
I
Ill
l(
TnTo -
y 11yxy ..pai\HC IIHCqnnJinne n
Olli:oilopnocrn, · y.
. mKoha Koje ce nMajy ·npeopOIIHTH y OBHM ro11nnaMa cBecrpane nsrp8,Ziu.e, y 11yxy 6op6e npoTHB MMOI\yiDHOCTH npe11
rewxohaMa, npornn_ npel\pacy11a Koje nacn,.nsnpajy l!Cene H
mTeTe 6pJKoj .Hsrpa,i(~n seMJLe. Hs THX oco6Haa, aeKa nonyT ·
JIHKa aawnx jyaaKH:e.a 113 paTa, ns_pa:cre HOBU.JI~K :m:eae ns
Esrpa,n;ILe co:qujaJIH3Ma. Hexa sacriiiTaBilfbe THX oco6IIaa
6y,n;e S3,11;8T3K CBaKe uanpe,n;He BHT_IIc}laWHCTKHJLe, Cl;l8Ke- na~.
TpHOTKIIH>Ct KOja j_e CBjecaa BCJIH'tiliHC II SH8'laja .CBOr pa,n;a
B CBoje o,n;roB_opaocT~ aa nsrp3A,aiJ: 6oJLer JKHBOTa.
OB~j Konrpec noKasahe CBe pesyJITaTe · n ycnjexe y · ·
p"a,n;y, CBe HC,ll;OCTa-TKC paAit., j'aCHO OO,ll;ByfiH HOBe ·-s3.,ZJ;3TKe fr
CBY op;roBopaocT JKCHa sa H>IIXOBO _nsBpmeHoe· y nsrpa,z(H>H
6oil.er _
JKnsora_ tBor n .c:Boje _·seMJLe.
rpe6a Aa- sHalJE: -H~BY
Mo6RJIRsa:qnjy JKeaa aa aajsaa-qaJaHjHM sa,n;an;nMa.-. To -he
saaqn.Tn_: jom Bume rroMokii aapo,~~;ay BJiaCT, jom ·aKTHBHHje-
-·oa
pil..zlnrrr y· HapOI\HOM ljlpoHTy, jom Bnme nqneTa n pa11a, jom
BHme JKeHa y _. HHAYC'J:'pHjii, jow BBWe ynopHOCTII Ha IIOCJIOBH:Ma yaarrpeljeH>a nO:J?Onpn:Bpe)l;_e, sHme .a:KTllBHOCTii y ce-
JLa'!KHM . S8,Zipyra..a. ,lJ;OJie oj!epeJ,Ia KOja CMeTa uanpeTKYJ
�6pure
·j<iw ilni!I!<'
n :U,6iaoc~n sa ·11jel\y ii .cJie yc'raiiolie roje
. o:.aicmaB·ajy.•pa,11HOJ llteaii yilory·lliajite. .
....·.. joJJ:! ;;;,me o6paso•aH.a :a cTpY.,>mr saa~La; .6Jiu:&<e Ity11TYJll! 11 Itpoc~jeTli;joru Bnme 6pnre y Bacnn.fag,:y Ai~e,.saro
,zla ce 11je~a II OMJia,/1BHa Beh,0/1 CBOjBX po/IHTeJLa, ?A CB<ljiiX
. xajxn npol£;,.y .Ayx?" niiTpnoTHSMa, "'Y6aJin npeMa Jyroc:nBnj~, JyrDC110BCHCirof apMBjn, BjepH.Oio: 'l:yBapy HCSaBHCHOCTH, cJio6o11e i ><I<pB., JLy6illi"'Y npe>ia yqe"'y ·" · PaAY s~ua~n,
joni 6p:m:t: Ka 60JLCK
11
CpehHiije:M- JitiboTy.',
... Jom()A -.~942 rOAHHe IIPyT TnTo je o6nJLel£HO Ha aamoj .
npBOj lOOHcpepeH~BjH '6y/lyhHOCT. l£CH_e y Haruoj SCilJhH OJOJI[R
pnje,m..:a : :
·
·
·
·
»O•i!. .6op6a Kepa !IOHHjeTn 1J"o11a u .sa :a:ene Jyrocm:¢_11j_e, .n.a HJ!Ko HRKtl,Z\a Hehe ~ohn ECTprHY,.:a: ~e ·c~cy~o rua~
~~e, nJio~o.-e. _Jis · lL_Bxo:snx py:tcy«~_
.
. ,ll;pyro•n •'! · IIPyrap:H~.,- o•a 6op6a. !IOHnjua je Illl:o}la/
11- ·~e :Ka_Ko o6B.llaTor ~Jio,a;a, sa ;m:eH~- Jyrt;}c.Jia-.~j~. C~a aa
uolJeTKy ,ll.pyre .J.lllaHCJte ro;:p1~~ ~ame. n.pn:spC,l(He.- c~q_Hja.xll~
e:~:n:"!Ke_ ~srp~~-~, :iltea~ Jyroc~aJ!:nje _Mop_ajy Y.Il<?~JITH_ c:se
~:Soje .cnare H Hanope p;a :e.axo:s pa;zr_AOHeCe -mTO Birme_ n..oAa
~srp~IbJr: H~e_ A_eMoxpaTc:tte s~.J&t:- H '. 6Jia~CTaa..y pa,n;Hli'X
Maca.
lKnBHO' )lpyr TnTp
4_ipoHTa.
.
-
~
.
.
.
.
-
opraHnsa'fl>p no6je11a Hapo/IHDr
.~H-BH.9 --~enax)ir Co:Sj~K-~
CaBes, Kohau · samTJITHIK
i.tnpa .na >ieJ!y ca FeaepuncnMycoK CTaJLniioM I
. . •-JKn;Je~O j$HCH() . 11 CO,>i:R/IapHOCT CJI06o!IOJI.y6ID>JI[X
aapo11a )i· 6.op6n ·npoTH~ nKnepnjaJIBSMa, sa <pajaa ""P •
: ,IICHOKpa-rnjy I
)i(nBjeJia il>eAepaTHBHa ... Hapo/IHa Peny(jJiiixa : Jyroualiajal
·
. . lKnBjeJia JyrocJio•e~cKa.
'R ..~t..
.
ap><~ja;
lKnuiio Hap<;>i{H;, cjlppnT -
Bjepaa "Y•ap CJio6o}le
.
MOhna opraa.nsaqnja jcAHH-
.CT,BeHux- nap9,1J;HHX··:ca~_ra,!
. lKnBno II · iourpec AHTrrcjlawntTii'I!Cof cjlpoHTa
JyrocJiaBi!je!
·
16
><eaa
�llpe~~aa<eM Koarpecy ,!Ia Hsa6epe p3,11HO npeTCTaBHHmTBo. Y P311HO npeTCTaBHHWTBO npe,llrraa<eM:
Cnaceaajy-D;aay Ba6oBHh MHHHcrpa p3,11a Cp6nje;
Bim.z~y HoBoCeJI. ceKpeTapa n;eHrparrHor 0116opa A4>,'lK-a
. JyrocJiaBnj~;
Kary llejnoBnh, ceJI.aHKy ns Xp~arcKe; .
Mnrpy MnrpoBnh, Mnnncrpa npocBjere HP Cp6nje;
.Mapy Haqesy, '<!lana n;enrpaJUior 0116opa A\P'lK,a JyrocnaBIIje ;
AnKy Bepyc, MHHncrpa <j>aaaacnja HP XpBaiCKe;
·
He11y Cre.paa;;'\nh, •u,;,a D;eHTaJIHbr- o,ll6opa A\P'lK-a
Jy~ocJiaBnje;
_.
· ,.
.
Bn11y ToMmnh, · npercje,liHll\Ka KoHrporrHe KO':Hcnje HP
C;roBeHnje;
JlRN!jy JoBaHOBHh, npeTcje,liHHI\Y A\P'lK-a IJ;pHe
Mrtnxy M:H.Hnh, npeTcjep;HHKa ·I<oMHreTa .sa BHCOKe
mKorre npn ;Brr3,11n HP Cp6nje;
O!lry _Mapaco·BHh, ceKperapa frraBHor o.z~6opa A\P'lK-a
BocHe u Xepn;~roBuHe;
llornyKoBHH•l(a JA Camy BoJKOBHh;
Bepy. AI\eBy, ceKperapa fJiaBHor· o.z~6opa A\P'lK-a Maxe,n;oH:rije;
· ' MaxoHy G.paanjy, p3,11HHI\Y ns Crr9Bennje;
Mapy Pa.z~'nh; qJiaHa IJ;emanaor o,116opa A\P'lK-a Jyroc.
cJiannje ;·
fojy 'Bypah, 6pnraA!'PKY .p3,11He 33,11pyre ByKB<!Ka ·
BaKy no11 ropcKy, .z~paMCKy yMjeTHHI\Y n3 3arpe6a;
JienY IIepoBnh, r;raBnor u:acnexTopa Case3.He KOH·
TpOJIHC KO:MRCHje;
)l;ecaHKY MaKCHMOBFih,... KE>lliKeBHHl\Y ns
Beorp8.):\a.
.
.
.llpnMa ;u:r Konr;rec npe,z:piO¥CHo pap;H6 npeTCJC~HKIDTB o'
.
llpnMa ce.
18
r.
.QajMO cee cHare 3a ,~:~jeno .npOL.IBara
Hawe · pofjeHe 3eM1be
Per/!epaT l/aHe Ba6oButi, JHUHUcTpa paoa _liP Cp6uje
,ll;pare .z~pymrnl\e, ~pyrn Koarpec . AHrB,Pamncrnq><~r
<j>poara "'eaa JyroCJiaBHJe OIIP"'aBa.MO y MO><enry, K3,11a Je
Hama seMJLa ynvia y p;p:Yry· rop;n:-Hy IleTorop;umser rmaaa,
mro saa•m .z~a aac o:z~ llpBor KOHrpeca, Kojn je OIIP"'aH I945..
TOI\HHe, ,11njeJie orpoMHa ycnjecu Koje. je Harua IIP"'""a. y
nocJin:jepaTaoM nepno~y 06aone n nsrpaAn.e seMJLe noCTlirJia
aa nOJIHTH'IEoM~ npn:Bpep;HOM H KYJITyPHOM no.JLy. Ham II
:o:oHrpec npoBemhe CBOJ p3,11 y .z~yxy o.z~rry><a n 33,11araxa
II KOHrpeca Hapoo~~aor if>poHra J yrocrraBnje. ,ll;pyrrr KOHrpec
HapO,liHOr. if>poa-ra Jyroc!lal\Hje nMa orpoMaa )Icropncxn
-sHa'Iaj sa p;a.TLn pasBoj aam·e_ .seMJhe, sa opraunsan;BOHo
Y'I!Bpmhen.e Moprurao-noJIHTitt:IKor jep;nHCTBa aari:rnx aapop;a.
Koarpec je ,qao aaan:Hsy Hame _
yayrpamae H cno.JLHo-noJin:~ ·
TB'IKe cn:Tya:u;n:je II jracae hepcrietcrirne sa p;a.JLn ,u;pymTBeao-eiCOHOMCKH H KYJITYPHH pa~BIITaK aawe seMJLe, rrocTaBno
o.z~pe~eae
33,11arKe npe,ll 'lHTaB Ham aapo,ll, npe11 CBe if>poH-
TOBCKe opraansa:u;nje. Apyr:n: KOHrpec noxasao je IIOJIIITJI"tr:Ko
· je;:p::~HCTBO Hilmnx aapop;an:x cl:llira H _
caara aame p;eMoKJ?aT~,
-cxe ,ZJ;p)KaB_e Eoja Ce saje,n;ao ca:. CoBjeTCEHM Ca.Be30M aa.Jiasrr
Ha "leJiy OH;iiX p;eMOKpaTCKBX p;p:>KaBit KOje. BO,ZI;e O;J;JiytiHY DOJ!HTnKy MHpa n Me~ynapo.z~ne capa,11ae. Ta><Ba aeno><oJ!e6JLHBa IIOJIHTBKa aawe BJia,z:t;e H ,n;pyra Tina IISpiDKaBa naTep~c aajm:n:pn:x aapO,ZJ;HHX Maca n s6or Tora oaa npeTCTaBJLa
saa'l!ajaa ,n;onprraoc jat:IaH.y_ .6JIOKa ;J;eMO·KpaTCKHX H aaTif..
HMrrepn:jaJIHCTR'I!Kl:!I:X caara 'I!IITa"BOr CBiijeTR.
,ll;aHamaa Enpona IIPYK-inja je aero mro je TO 6nJia.
yoqn ,ll;pyror cnjeTCKor paTa. HsMnjeanJin cy ce o.z~aocrr·
.
19
�Caara Meljy
6uJie cy,
ne][riKH~ p;pJKana~a.
3eM.}l)e
H_cTO'IHe
Enpone .ZJ;0-
HOB· eKOHOMCKR1 COD;B:ja.JIHH H UO.JIH,:'H_l!KH
06JIHK,
6Jiaro11apefin TOMe OHe cy. OCJio6oljeHe 011 KOHTpOJie HHOCTpa:aHx MOH0IIOJia _ H CBOr IIO)IOJKaja UOJIYKOJ!:OirHjaJIHHX.
seMan;a•.
Hapop;~ Enpone, .- xojH cjr
oCje.THJIH
mT~
3H<alfH· !JlamR-
cTIPIKO OOCIIO,IJ;CTBO, HSB}r0nt cy HS paTa p;pia.roD;}eaci n,CK}""
CTBa llpnje CBera y6nje11nJiit cy ce 11a je Moryhe 6paHn'rn :n
o.n;6paHUTH cnojy C;fo6o,ziy H ·aan;~OH~Hy· HeSaBHCHOCT aKO
Ce
CTBOpH
jep;HHCTBO p;eMOKpaTCKHX
Hapo11n EBpone Y"iepnJin cy ce,
H
IJaTp_HOTCKHX CHai-a.
II""'•• y
To 11a ce y 6op6n
rrponm peaK:qnje_ II arpecopa Mary l!Bpcro OC].[OIIH·TH_Ha CosjeTCKII Cane3: -qnjn cy Hcipo,n;H aece6H'IIHOM 60_p6pM ~OK~
sala p;a cy
Haj,n;ocT~ja:njn no6opiiH~H_
CJI06op;e .n ~_esanHcao.
CTH Hapo,n;·;:;t~ Tpehe,. y rop;naaMa paTa; nnwe aero nxa,n;a ,Lt'OT~, yBjepnmr cy ce Hapo11n y TO 11a cy sa Km<yHHCTH'lKe
napTnje, ,ll;a cy sa KOMyunc-re IIHTepecn Hapo,D;a , H3Ha,I{
CBer~•. _Haj33.,11;, · HapO,l\H cy y paTy yno3Ha}IH c:soje caare,
cHare A!!MOKpaT:Q:je n cx-sarnJIH -A a. OHAa, -Ka,Z\a c~ .cse· ,lJ;CMQKpaTcKe C;Hi;tre- s6njy oRo Co:sjeTcKor CaBesa: He:M:a Te c:nne Ha
CBHjeTy KOja 6u MOrJia BO/IIITH ycnjeruay 6op6y npoTHB /ICMOr:Pa'l'IIje.
OBo ·orpOMIHO: no;nrTri~um HcKycTBo cte-qe:e:o y··TeriiK9M l i
cy,11;60HocHO_M riepHoAy paTa HMa- .l\aHac· BeJIHICH sH:atiaj ·y
6op0ir -~e~oK_pat.CKI:r"x :n- :Mn:"poJLy6u:sttx cnara ·y cBnjety sa
OCT_:sap't~H._e )(eru::b:Kpatc:Ko·r- M:a:pa. ·n:. 3a- 6bp6y npoTHB patHHX
I
I
'
xylliica'!a.: ,ll;e><o!Cpa'l'cke cHare .y · c•njeTy nopacJie · cy y
orpdM-Ii~M - -p~epa:Ma. OcTB;i.pHJici - ce . ~oBa ·,.n;eMotq)citi:Ka
s;rac_T_ _ y·--H·Hsy' -:3-eM~lJI.a ~:ent-pa~ae H jytOncto'tJ-ite · EBpOne.- Hus
3e~_a.JI.a-._· pa'Cib:IHyO je KOH~"tJ:H0 ca HMrrepnjaJil_i3MOM :II -qBpCTO
je ·nori:IaO n'yt~M ,n;e:MOKpaTcxor pa3:sH:rxa.- TpiiKJ{ Hapo~- BOAH
. xepojcKy opy>Kaay 6op6y sa cBojy
nai:~IIOHUH.y l<e3amr~
KJmCa H pa,.n;HH aapO,ZJ; <PpaHU,yCKe H !Itainrje
nomJIH cy nyteM 6op6e npotkiB uMnepnja;:rHsMa n noTnaJI>I:IHOCT__..-PaAHHql(a
I
:t
II
I
,I
I'
I
i
I
I!
Ba"<Ia' HO:BOr paTa, no~llrJIH cy· Ce _CTOTHH:e MHJIHO:aa CTaHOB-
H~Ka · KOJIOHI-IjaJIHHX II noJiyKOJIOHIIjaJIHI~X 3eMaJLa (RnHe,
HHI\OHe3nje, HH/Inje HT/1.). · Y MeljyH'apo/IHHM pa3Mjepru.a
y-qBpmfiyje- Ce
jC,!I;HHCTl!O
pa~HII-qKe ,_.._;t<jr'aCe
np~KO 'CBjeTCKe
CIIH/IIIKaJIHe <J>ellepa11rrje. 0Ba ,Pep;epa11nja je je11aa 011 3HaqajHIIX <j>aKTopa MeljyHapO/IHe DOJillTHKe, THMe ce o6jaiiiaaBa
20
L/AffA EAEOBJ111,
lllUHucrap paoa ffP Cp6uje
�/
. :aeH
C~~
Beiur ynte,ZJ;
ld~ljy paAHH~KOM XJI~CO~
H CBHJ.i
~a:poA
HBM. ·eJieueaTIDia ~nje;ror CBnjeta. CBjeTcKa. <J>e11epa~nja
OMJia,liBH.e 11aaac je ><BJinoacJCa oprannsa~nja. Me,IJ.J'Hapo!IRa
lle!itogpaTCKa <J>ellep~nja liteRa oKyn= 11aaac oro 8o ><JUl!oaa 'IJiaHOBa "' saa..ajaa je <jlaKTOp y 6op6n sa ocTBapen.e·
/leMOKpaTCKOr Knpa y CBnjety,
Y roKy ,ll;pyror CBjeTcKor para orpoMHO · je nopacrao
yrHell Ko><yancrm<KHX naptnja, ro je pesyJ1TaJr OI\JIY"Yiyhe
yJiore Kojy cy KOMJ7HBCTH'IKe naprnje nMUe y 6op6n npa- .
' rnB <J>amnsua. 3ayBnjeK cy pas6njeae Jialltn o TOKe 11a cy KoMYBHCTB":!Ke napTnje aaau;HOH2JIHe,
I
aena'IplWTCKe; pa.n;He
MlalCO CXBaTHJie'CY-il\a je y pyKaMa KOMyHnCTa sacraBa H~RO.
urume nesaBn:caoe-w aajcnrypa:nja.
KoMyancTH'tKe napTHje
. cy n '11aaac rJ!aBHa caara y 6op6n sa ocrBapen.e •n•pa "
lle><oKparnje y CBnjety. Oae cy ce 11aaac CTaBIIJie Ha 'le.<O ·
cBnx ,lle><ogpaTCKnx CJI060,liOJby6HBnx cHara. CaBjeroBan.e
IIeBer KOMJ'HHCTH'lKHX naprH}a; )Coje je OIIP>KaHo y roKy
npoiiLTie TO,liRHC .'!! JlOJbCKOj ."Ma Orpoo.ta.H SHa'laj Sa ja'la~e
. Ae.Uotq)aTCKot 6Jioxa, sa. ocnape:a.e MHpa n: ,n;eMoKpaTHJe..
. T!H:a.eHHI:(a ,zJ;a cy ce .KoxynncTB'lKe n~apTnje c~a-BH.lle aa_
"'eli'o, CBRX AevoxpaTCKnx -H cJio6o,n;o.my6IIBHX caara y .
jm<' • seMJLaMa, rapan~Hja je II" he cnare )leMogparnJe
. Mnpa llenpecraao pacrn; )la he one 6nrn ,'<Bpcre n aenoK0...;6JLnBe. <»Cnare KOje 6paHe Mnp - KalKe ce y ,lleKJiapannjn J<:olotyHHCTH'IKIIX naprnja ~ TOJ1HK0 Cy CHa'lajae II
Be.1lnlce ,z:J;a _he IIJI~O'BK _arpecopa_, aKO _Te caare 6y.n;y neno-
KOJ1e6JLHBe H...lloiWCTe y O,ll6pann !<Hpa, aKo B(ll<a:>ey 'IBpCTHHY•
HC-rpajHOCT, IIpeTpllliTI!_ UOTD)TH_R _xpax.<C
Y cnnjery 11aaac BeMa ·aapo,lla KOjn .6n xrno paT. Pa-r 6n
XTjeJIH 'azHTH,zt;eMOXpaTCKH CJI_eMCHTn
~liCTHMa
Ha
qe;cy- ca·
HMIJepnja-
Cje11nn.em•x AMepH'IKBX ,ll;p:acaBa Koje cy ]'len
yJIOry S,amTBTH_HKa n
cnacHo-n;a
OCTBapeaeM CBOra roCDO,ZJ;-CTBa
y
Kann~a..JIHSMa,
CBIIjeTy, DOIDTO.
u Te:a::e sa
ty
CC IIOpa·
· so¥ lbeMa'I!Ke n JICiliiana OCJio6o,rpore cBoj:nx rJiaBHHX KOHKYpe:B:aT_a. MouonoJIH'CTliliKB n pealCI:I;BoHapan xpyroBH AMe·
pHKe n n.nxonn caTeJIRTn y 3<!-na,liHOj EBponn CJIYllte ce y
<J?atnii-
OOJ!U'TH~H
nunepnjaJIHCTH'IKHM 1I
CTlil!KliM MeTO.n;a.Ma.
Oan 6n no)l; -B~OM npy:aca~a noMOii1l
. XTjCJIH )l;a CXOHOMCKll _IIOTlJ.MHe .liSBjecHe 3CM.Jbe y ~Bp0IIK.-
MCijJ7HapO,llHOj
0HH _IOieBemjy, sacTpamyjy u npajeTe aTOMCKO:f.r 5oM5oll, ·
22
Osu xohe )la
cBOjrij _SeMJIJI,
Ba~gpcny <J>an;msaM, yao11ehn ra npnje cBera y
_j(a, 'JOBje~~CTB:f. Baaecy HOBa 'CTP3A_a!Wl H IIaT-
n.e Hmx ,llOBO,lln 110 6n1eca Ja""""' )leKogparcKor · noKpera.
Ib~x ,llOBO/IH 110 6njeca JLy6a:B n nonjepen.e aapo,lla npeMa
CoBjercKO>~ CaBesy. ·y ConjercKoH. Canesy n se><JioaMa H?ne
AeM6KpaTHje OHH BH.ZJ;C rJiaBHY. C:r.teTB.Y sa OCTBape!Le CBOJHX
n:MnepiijaJIHCTlt"'KHX a!IICTliTa, ]ep OBe sexJLe BOp;e fiOJiliTJ!KY
HC3a1HICHO"CTH H cynepeHHTeTa 3CMaJLa Ha 6a3H p;el.WKpaTC!OIX
npnn~nna sa Tp~jHJIIli '1Bpcry "":Pa,li"'Y• sa ·"?JieKTHBHY 6es6je,ZI;HOCT, sa cnpJe'lla:sa:a.e arpecEJe, s_a ncxopJe&.nBaae QCTa-
. TaKa !JtamHSMa, sa )T'!Bpmhen.e n· oc:a:ry:pan.e ,z:J;eMoxpaTCKHX
Ha't!eJia~
·:CoB'je-rcxH Ca:ses
H
se:M..JDe
.
HOBe .n;eMOKpaTHje, npeTCTaB-
=iY BeJmKy ><ei]J7Hapo,llny cnJiy Koja )lejcrnyj_e na ><eiJyna•
po/lfiY CliTy~njy y HHTepecy rpy/16CHHKa ~H)eJWC CBHJ~Ta.
IIo6je)la co~njunsMa y CoBjeTCKOM CaBesy n yJiora COBJ~
cKOr Canesa y ,ll;pyroM cnjercKoM· pary " 11aaac na11a""'Yle
pa,liHH'IJCY KJiacy n Hapo,l!He cHace ~njeJ1o.r CBnjera y 6op6n
nporna aMepli'IKor B:Mnepnj~HSMa, JiocroJa"'e npo1'p:cnaaor ·
11..,0 gpaTc:icor 6J1o~<a y CBHJery aa '<eJIY ca CoBJeTCKBM
CaBeSoM gojn yje,llnB>yje HanpC/IH.e )le"'?JCPaTCKe caare ;:nnjeTa jecre cnrypna rapaa~nja sa no6JCIIY lleMo!tparnJe n
r.mpa: y can'jery.
. .
· Hama se:t.:t:JLci- y OBOM AeMoKpaTCKOM 6Jioxy npeTcT~Jba
sHa'lajan <jlaKTOp y 6op6n npoT<lB H<)BHX nor.na!baBa'l~ ·para.
npoTnB a..epH'IJCOr KMnepnjunsua. Hsrpaljyjy!m CB~)Y se~
·"'Y no,ll pyKOBO/ICTBOM ,llpyra Tnra aamn aapO,ljli SHaJy 11a Je
C'BBKH Ham ROBR eKOHOMCKli ycnjex, CBaKH ,L\aJLlf KOpaK Y
OCTBi!pnaan.y · IIerorollwnlLer nJiaaa· jaK y11apa~ HenpHjare.1>lU4:a HCSaBHCHOCTH, HenpHjaTeJLHMa _,ZJ;eMOKpaTHje H ¥Hpa Y
cnnjery.
'
~auac JyrocJiaBnja anje, Kao 'mro je· TO 6:u:Jio.- npaje
paTa, oxp~ena se)4JLa:Ma xoje BOAC noJU:ITHK:f cyxo6a n_ pa3Mnpn~a. Yroaopn Koje je MapmiiJI Tnro y HMe Harne aJialle
cKJionno ne11aBHO c 6paTCKBM cycje,lllinM: IIPlltaoaua :, ByrapcKOH:> PyMJ7HlijO>< n MaljapCKOM Kao n paHnjn yronopn: c
Ax6aanjoM, l!exocJioBa'IKOM :a ~oJLCxox, Y'~~HHHJIH- cy nper<petHn~y
-sexCl.J.La
Meljyco6HliM O,ljHOCILMa
6aJIJCaH~KO
• nO,liJ'HaBCKHX
JI seu:a.JI>a
Hcro'IHe EBpone. 0BH, yroBopH npeTCTaB-
JLajy 'tfBPCT TeMeJL
MHpa, 6part~e ·capa_iae-t-i: Mei}yco6H~r noT-
�/
rroMai-affia onuX ·aapo~a- y IJ;HJLY Y'I-BpmheH>a uapO;:\HC ,l{eMo-
Kpa-_nrje· y _
c:BojnM seMJLa1fta. Olm yro:Bopn ·npeTcTaBJLajy· liS:.
pas prrjeme:Hocnr 6aJiwaucKo~no,ll;yuancKHX uapo,21;a, p;a MjeCTO arpapHHX npnnjet:axa· CTnope _0~ CBOjHX seMaJba ~anpe,ll;HO_
U npn:npep;HO jaKe, eKOHOMCKH .H IIO.JIHTlllJKH He3aBECHe SCM-
n.nxoBe 6op6e sa lieMotpanrjy y cTapoj JyrocJiasnjn n a.ir·
, xonor Macon-aor. yqemiia y .H.rupo,D;HOq-tJ:i:o66,ll.nira"tJ_Koj 6op6rr~
J ow npnje paTa, y BpnjeMe nojaBe <j>amnsMa; Ka,lla ce y
Hamoj seMJl>H crnapao AHnupamucTH"l!KH aapo;:t;HH q,pOHr sa
6op6y npoTHB Hacrynajyhe onacaOcrn'l}>awnsMa:_n paTa; sa.
JLe, _
Onrr yronopn us pas 'cy "'BpCTe pn:jemeupCTH uapo,n;a onux
6op6y npoTHB peaKI\Hje y. liPlKasn n :.a jaqarr,e lieMoKpa7,
seMaJLa ,D;a· ue p;OsnoJie :nMn,epnja.r.i:ncTHMa unxaxan uana,z( ua
CB.Ojy H~3aB.HCH0CT, ,l{a ce C}rnpoTCTaBe CBaKOM y:sJiaqe:e.y c:Boj~x seMaJL~ y nMnep~janHCTH•:.my. nrpy' xoja 6n:. nmJia sa THM
;:t.a_ n:M uauece Temxy cy,ZJ;6nuy xao- mTo je a·MepE'IKH nMne'"
p:iJ:jairiiCTH ys IIOMOfi MOHapxoiJ!amHCTa y fpliK~j HaHOCe xe-
cxHx caara y 6op6u sa o-qpai-Le Hesan·HcaoCTH seMJl>e~ sa
n.eHy .n;eMoKparusaqujy, CTBapao ce u 3.HrncJlaunlcTH'IKH no..
xper :m:eaa. Oa -je noHnxao Ha '6asn onwTeaapop;Hor aHTHtPamn:cT~"'!xor_. noxpera xoj:it je opra:HHSOBMa 11 pyxo"Bo,rp:rJia
Hama KoMyHHCTH"tJKa napnrja JyrocJiaBn:je. JKeHe cy ce rap;a
Oo.pmze sa cnojy .panHorrparaocr sa np8.13o rJiaca, .a TO je
sHa-.iuJio wnpol\y Mo6nJIH3at:(Hjy ~eaa sa yqeCTBOBatLe y pje-
pojCKOM rp'<KOM HapO,ZIY•
.
,
_3H~l!aj o:BHX ~ronopa je neJIHKH H no ToMe mTo OHH
npeTCTaB.Jbajy· BeJIHK~ ,ll;Oz:):piJ;HOC OIIIDTeM cJlpoHTY MHpa, jax
OCJIOHau; cHaraMa ,ll;eMoKpaTirje. n MHpa y cnnjeTY. TaEo cHare
p;eMOKpaTHje ·u MHpa CBaKHM'- A,aHoM pacTjT H j~'t.Iajy, a Ham:n
Hapo,n;n y ·:a.nxony cn:rypHy rro6je,Z(y yHoce CBoj BeJinKn AO"' ·
. npnHoc. Mrr CMO y paTy nponrn lj>arunsMa CTeKJin
HCKYCTBa, yn03HaJil~ MOh- jep;HHCTBa ,z:t;e'MOKpaTCKHX
po.z~a n SHaMo .z~a je je,liHHCTJ>o Hajjaqe n Hajy6ojrrTrrje OPYOKi<
y pyKaMa napo.z~a Kojn ce 6ope sa npaBe.ziHY cT:Bap. Hc:iopncKO
ncKyCTBO je noKasano .II" cy Hapoii" Kojn cy y. 6op6n je,liHH·
~nacTBeHn, Heno6je.zp;iBH, H · st5or rora he n cnn nJiaHqBn .
aMepH't.!&Or nMnepnja;rHs:r.ra nponacTir,. jep · je Moh npoi:-pecuBHHX ,z:t;eMO&paTCKHX CH>ara· CBHjeTa, KOje c6 lJ.BpCTO yje,z:t;II-
H.yjy y OOpOH
Sa Tpaja>I rmp H ,lleMOKpaTnjy,
Henooje/iHBa:
YtiBpwhyhro n~e _HenoKoJie6JLii:so_ je,ll.liiJ:.CTBO Hamnx cHara
y 6op6rr sa xoHaiiHy H BeJilf't.!_aHcTneaf ;n:o9je,11;y H3.A EMnepn-jaJIHCTH't.!KHM nornaJLn:Ba'I:n:Jil:a paTa. HeRa y roM q,poHry· Mnpa
4K:_e~e JyreCJia-BHje,. o-qC)!Ji"qeae y 6op6H ·f:IPOTHB· tJlamnsMa u
- n~rpaAH>H. Hone ,z!;eMoKpaTIIje, 6y,u;y je,l{Ha OA curypHHx H
a:K;THBHliJC- caara.
fe
)l;pyrapnl\e, npnje i<ero nrro hy npehn na yJiory Kojy
AnTn<jlamacTii'<KH lj>poaT >xeaa JyroCJiasnje O/i ocJio6<>-
·lje:a.a ·/1.,0 ,ll_aHac :a-Mao y noJin'i'II"l!KriM, APyiiiTBeHb_M n npuspe,n;HOM pa3BIITKY Hame se:MlE>e, ·a napo11HTO y Beau ca ucnyn.e ..
H>eM -s.a.,.ZJ;aTaxa p:eToro,n;xm~~:oer nJia:B:3.~ ja 6nx xrje}]a Aa .ce
ocBpneM aa pasBoj AH7lioj>a'liiHCTH'<Kor nOl<peTa .l!CeHa y JyrociranHjH xoju, fie I_IOKa.SaTH ·Aa je AaHai~:nna: .yJIOra·· JKeaa y
~H'BOTy II'ame ,ZJ;eM:bKpaTCEe Jyi'OCJiaJ3Hje .1JIOrHi:rHH aa:C.Ta.BaK
'IDaBaa.y HacTynajyhnx liora\Jaja; 0He cy ce 6oprrJie np07HB
peaxu;HoHapHe H HeHapO,llHe B·JI~annHe xoja je nop;~Jia seMJLY
y .par. Oae. cy .ce 6opnJie sa- nsje,n;Ha""''eH>·e aa.zt:anu;.a. BO,ZJ;IIJie
6op6y npoTUB cxy:rrohe _II _.rJiap;u, Bo,zpue MacoBHe aK:u;nje
npornn o,n;Boi)eH>a y Jiorope 11 .saTnope 6opan;a npoTHB rpamH ..
sMa, 6opnJie ce npotnB ynol;e.:aa £Pawns}4-a y seMn;n: n: ILeHor
_ynpesa_:aa y Kc;ma (~awn:cTH"tJKe. oco6nHe. _
Ha rrporpaMy aaru-
<j>awHCTH'<KOr <j>ponTa
JyrocJ!asnje
" y 6op6n sa Hoeroso
cnp.onol)e:a.e nacn~Ta.Jio _ XHJl>ap;e u XIIJL-a,zl;e :JKeaa JyrocJia~
ce
BHje. CroTHHe H CTOTHHe ctaBJLaJie cy ce npBe pe,z(one 6opa:u;a
npornn <1Jannt3Ma.
·
Y TOKy Hapo/iHOOC!IODO,llnJia•me 15op6e, Ka)la je Ham aa·
poJl. opraausoBao u p;nrao · ycT~ax npoTHB bxynar"opa, ,n;orop;-no ce- xpynaH ucropncxu npeoKper sa Harne :JKeHe. OHe cy
paBHOnpaBHO,, sajep;Ho·- ~a CBOjHM H.apO,llOM ca Haj6o.JLBM
n.eroBuM .CHI-m·BMMa c-rynue y 6op6y n;porKB· oxynaTopa:
.-cronrHe·'n ·croTRHe xnJLa.n;a jl(efla JfrocJiaBaje 6~pnJie cy_ ce1
HajaKTHBH!Ije Kp03 uajpasHdBpCHHje.lj>OpMe KaKO Ha lj>poHTy;·
taxo -H y no33+1J;HHII'. To je 6JIJia· reinxa a.JIII: cJiaBHa -6op6a
Hamnx aapop;_a ·y xojoj :cy. xeae Hayq:nJie xaxo .. ~e · tpe6a
.Oopurn sa aesaBHCHOCT cnoje ,n;oMOBHHe •._OH:e . .;y ce .mieJIH-
'IBJ!e y saje/iHI!'IKOj'6opon; noKasiure cy HeBnljeHe npnMjepe
xep.oHsMa, xoju ·He ·cJI)nKHTH HfiWHM noKo.JI.e:a.HMa --Kao npnujep caMono)KpTBOBa:aa n· JLy6ann .sa CBoj-· aapop;.
·
Ca nyHO ·cnujecnr u casnaiLa: cTyniVIe cy Hallie -:m:eHe· y ·
pe,liOBe OOpaija Sa CJIOOo,lly. 0He cy SHMe ·,11a WTI!Te CBOjy
,II;O~OBHHy, CBOjy ~o6o.n;y, CBOjy p;jeu;y, CBoje -OriLHUiTe II
�I
',·';
/
6y11yhnocT CB<!ra napo11a. Bop6a :lltena nocTI!Illa, je sacTasnn~a ·
6op6e- sa ao6o11y 11 nes_asiiCHOCT napo11a, sa cTBapa~~>e nose
JyroCJ<_asllje npoms yrH>eTa'la 11 pea~11je.
>Hn:je y .HCTOpHjH 'IJ·OB-jel!a!HCTBa 61UO Hlljep;HOr _ Be~l!·
IWr OCJIOOO,liiiJII!-'lKor. noKpeTa, a -11a y 11>e11y n11cy yqecTBo·
llll.lle :lltene TPYII6en~e. lliene TPY116en11~e, _uajnoTJia'lemrje
lleljy UOT.l!~'IJ.CHmt.a; HHEa,lJ;a HHCy ocrajan:e :n HHCY MOrJie p;a
OCTany BaH TOKa BeJmKnx OCJlOOO,liiiJia'lKHX HOKpOTa. 0CJ<O·
6op;HJia"'Kll noxpeT po6oBa IICTaKao je, Kao WTO je rr03HaTo
CTOTliHC XHJDa,D;a, Be.JIBKRX llyt~CtiH~a B. jyHaK~:a.a.
Y
pep;o-
llJDIH 6op~a sa OCJioooljen.e lC>IeTOBa CTajue cy 11eceT11He
xii>La,lla :~~<ena ,.Pylll)en11~a. H n11je aRKaKBo "YIIO mTo je .
peBOJ<y~HOHapHH. H'\KpeT pii;ZIHII'lKe KJiaCe, aajCllrui<HIIjri: Oif,
CBHX OCJ[06oAHJia'qKBX DOKj>eTa yr:g,eTCHliX MaCa; IIp_HByKaO
HOI\ CBOjy SacTasy URJUIOHe pa;iliHX Ji<eHa«. (CTHJbHH).
I
.
-.
.
,
To mro ce :m:eHa ot~; npBor KOMeata ocje'lRJia Kao _paBHonpaBHH "'HHH}[3!~- y o,n;6paaH -csoje 3eu.Jbe, ~orJio ce ,zi.Orop;HTH
caM:O y TaKBOM OCJJ:06o,ZI;ll.JiaqKO!l UOKpeTY Ka.O IDTO je 6ao
aam, noKpe-ry aa qnjeu ce ·"'tJiy HaJia3HJia KOM.}THHCTIDiKa
napTnja »Koja je opra.HB30BUa cne naTpHOTCKe, po,n;oJLy6nBe
II npor'?eci!BHe CHare y oop6II sa HeSHBIICHOCT II CJio6D,11Y
csoje sOIIJbe. TaxBa noJII!TllKil I<ojy je BOI\liJia aama IIapmja
o><orylmJia je 1\H ce no11 sacTasy oCJ<oOOI\>IJia'<xe 6op6e CK)7ne
XIIJLa,lle X<eaa lia ljlpoHTY n no3a,II"HII. Yje.z~n~~>elbe y Hapo,!I·
HoK ljlpoaTy <ea, CBHll! nanpe,liHHII ,11ei<oKpaTCtarn cnaraMa
X<eae cy cpopHJ<e CHali<Hy cipraai!Sa~njy AHTII<jlamacrH'lKOT
ljlpoHTa Ji<eHa """'OCJ1as11je Koja je O,llllrpaJia saaqajay yJiory
y TOKy paTa aapo'lHTO y 6op6" oa cpeljnBalbe noSa,IIHHe u oa
HOJ<ah sojc~n, a Taiiolje n nocxn:je paTa y 6op6n •a <!6Hosy
pasopeae seiiJbe«. ('B11J1ac). Y TOKY pare AnTii<jlamncTn'IXJI
ljlpoar Ji<eHa JyroCJiaBnje ,l\o6H<! je . csojy oprannsa11nony
ljlopKy, a IIpBa 3eMaJbCKa KOH<jlepCHljHja 11e>ieu6pa 1942 TOil•
oprannsaljHoHo je yjellaHnJia AHTII<jlamaCTII'lKn lj>ponr
Ji<e,aa y '!RTasoj JyrciCJ<asajn. I\nJb Rame opraHHSHI\IIje 6n:o
je ,a.a -·oprcinH3at(HOHO iiOBexe najnnxpe Mace :)£eHa,. Aa jam
BRine f'tspcTa je,~~nncTB6 Meljy "'""'"· 11a oprannoyje jam
Behy n:· cacTeMarexy· nol<oh Hapo/1HO"oCJio6oAHJia"'KOj soj·
cu.:a, ,a;a KX jom &RWe aRTBBHsa:pa y nsr~:e.H Hapop;He
B.a:acl'tt u ,n;a -pa~B:aje no.t:irrRqRy CBHjecl' :JKeaa. o u;uJLeBHMa
Hapo/IHO-OCXOOO,llli~a•n<e 15op6e.
26
Hs ~Bora ce, 11pyrap~e. -ja,CHo Bll,liR. Kalias je saa'laj
" Ka!"'a Je y~ora AnrllcjlaniHCTH'lKOr cjlpoara X<ena 6IIJia
?CJIOOO,l\Ua'lKOK pary, AHTnljlamn:crll'lXR ljlpoar X<earu ysnJCK ce pyKOB'!I\HO 11 6no Kpllno sanaTepecosaa aa pjenia.
sa11>y ropyhnx nHTa...a, seKJI.e n namnx Hapo11a.
.
'y
IIo.t~11je QC.1:o6olje~~>a seJVLt, Aamcjlam:n:crH'lXH ,PpoliT
li<eHa Kao ,liHO f!apoi\HOr ljlpoara ycMjepno je oBy csojy
aKTIUJHOCT Ha
.pJemuan..y
Hajanye~H:u:jnx
fi0JlHT111iKRX
II
np:aspe,~~nnx npo6~e~~a SeiiJbe, Ha sa,~~aTKe .. yqBpmhe~~>a aapollne uaCTn, npo,lly6JI.nBaH,a n ja"'albii 6paTcTBa n jei\HH·
cTBa
Hamux
Hapof(a,
Ha
nsrpa,zJ;ay
se:uJLe, mro
je
Kao
OCBOBHO, Ha IlpBOK KOHrpecy AHTHijlamncTH'lKOr <f!pon;,a,.
"'ena ]Yl"OCJI'Q'Hje, npe11 X<eae nocTasno IIPyr T11ro. T11
3a,llai1H n"';TaJin cy nporpai< p.a,~~a _name opranHsa~Hje, npo.
rpat< Ba KOJOII CliO KHCOBHO caK)7JLaJie :ateny y ~Hje:o:oj SOMJbH. , \
X"'-""'Ae_ n XHJLa,lle :atena npnc'rymiJio je npeKo csoje opraHKSatpiJe Y. Sa H>HX HOB f(pymTBeHO-IlOJ[llTH-r:J:KH': :atmJOT mTO
je npaKTliqao, SHR"iJUO jaqa~e j~na<::na aamnx Clla~a
y
HapOI\HOII ,PpoHTy, ja'lalbe cnare name i1eUoKparcxe IIPX<aBe,
. Kao .mTo ce BH,ZI;H, ~aKOnoxj>TBOJma yJiora name xeHe
TI:IJecHo Je uoBesaaa ca calnl erina:Ha pasBHTn. cTBapaRa
~e,11eparnane H!'-po11ne Peny6.mKe Jyrocia,»:n:je y Koaaqaoj
Y
?RTipr,
OC.X06cif(IU'al!JCOK paTy npOTHE rJiarir:n:CTH'tJKRX SaBO- .
JeBa"lla, y 06HOBH. H. :.:XijHBpef(HOU: p~_:B_HTxy 3e1lJLe, yx:J&}r"'l:li]ImH _H npBII IIeroOOAumn..D Iu:aa. ·y~yq'nll~un~ Hajmn:PHX
.M~a :IICCHa Y CB~~'rpaHH EHllOT SeJ.m."e, eAaH H · IlO:>KpTBOBHotT
KOJY one II0¥3YJf y PHIIY Ha 1!3I'J>'IAH>R 3exJI.e BH,IIHO O,llpaJKaBa lDIIX?"BY CBHJecT, IMIXO~O Ca3Ha:e.e ,;a je HOBa· HCTRHCKH
;J;eMOKpaTCKa. BJIRCT, H>IIX.OBa poi)eaa · BJiaCT K3 "'lHje" pyKe cy
one A?ISH:o:e CJ!OOO,lly H psaonpasnOCT, 11a je Ko><yaricTH•tlia
uap-r~Ja a.,_ 'le:<y c IIPyra" THTOIL ILnxo>ia poljena IIapm:Ja,
KO)a JC H3BeJ<a ll<eHy H3 HpaKa H 6ecnpaBHQCTH, npnJ>yKAa je
IIP)'!illTBeHO»: PHIIY 11 EO,l\K je csnjeunjoj 6y11yhnoctn:.
PaBaonpaBHOCT .:aceH:a H · H.n:XoBa ~ajm~pa aKT.nBHs~~ja ,
,zJ;pymTBeHOil, np11Bpf!fi;HOJ4 . :n f!OJIRT~K()M
;KBB_oey seJLJl>e~jecTe jeAaa op; aajsaa'!ajHn:jHx- oco6uHa: Hame
Y .yq.ecTB.OBa.H.y y
HOBe 1\Cl!lOl<pHTCKe III?:atase.
. ·y YcTasy We,l\epa'TnsHe Hapo,a;He Peny6JIHKe JyrocJia-
Bn:Je Mei)y ClP-HM Te:KOBHHa:Ma ~oje je Hapo,Zl; 3a·
ce6e -tt3Boje-
27
�/
:Bao -y cna:naoj o~JioGo,n;n:JI_~l:IKOj- ·6op'6n:,. osaKoHteaa je panao-
npanaocT JKeHao
»~eae
CTHMa
·.c:Y
panaonpanae c Mym:roap:qnMa y CB~M o6Jia~
,1J;p:lKaBH()fi
np:nnpcr,ll;HOr . H
;ZJ;pytDTBeHO-:TIOJIIITHl!KOr
JKHBOTa.
3a je11HaK pa11 lKeHe nMajy ·npaBo Ha jeiiHaKy n!IaTy Kao
n MyiDK2PI1M• Y"''majy. noce6riy aaunn'lTy y p.2/IHOM 01\HOcy«.
»~pJKa:sa Hall"O~iiTO IDTHTH
O,ll;HO~e
MajKe
11 ,n;jeTeTa,
ocarr~aH:.eM
nopo,n;IIJiliWTa, o6;J;aaiimTa n: nnaheHIIM oTcyCTBOM npnje- :rr. noc;nrje nopo]Jaja«.
Ham Y CT8.n an:je rrycT>a A·e:KJiapaqHja, Kao m~o je TO
cny~aj y OHliM 3CMJJ,aMa r,n;je Hapop; HeMa 'B_JiaCTli y .CBOjHM
pyKaMa H r,n;je aeMa~. peaJIHe 6a3e sa ocTnapeiLe ,n;eMoKpaT-
CKHX
npana
Hapop;a.
Y qjeJIOKyTIHOM :I'KHBOTy SeMJE,e ~eae IIOTIIYJIO· KOpliCTe
cnoja noJIIITH'!Ka npa:sa, npana panHonpanaor rpal)aHHHa.
\
Ha us6opuMa 6upajy n Hapoll H>MX 6npa y cBa npeTcTa:sc
HHIIITBa. Oae ce HaJiase y o,n;6opnMa Hapo,ZJ;Ho'.r £PpoaTa~
y~uinrajy BeoMa _Ba)I{He c})yt:nc:u;nje -y. APJKaBHOM anapa'l'y, y
npuBpe,ZJ;H-UM -npe,n;ygefiiiMa, np:sn nyT y CBojoj HCTopnj:n
JKeHe c:y rrocTaJI.e cyAlije -II nP:ecyp;uTeJLn.
LlJiaH Ycrana o. eKOHOMCKoj ·panHonpanHOCTH :ateHe IIM.a
·Pe.a.JIHe ycJio-se sa oC:Tn,arpeH>e. TnM mro ce nnacT aanasn y
pyicaM~ napoAa, .UJTO ce y ·:aerOBHM pyxaMa Hanase. eKOH011!~
CKe II03III."(Hje, II1TO nJiaHCKa- npnnpep;a Y, -SCM)I,H 3Ha'IH OCHOB
aa crnapan.e· JI,Crrnier, 6orarn:jer :u KYJITypanjer :ai:HBOTa aa~
pO,:J;a, CTBapajy...-ee. CBaKUM p;aHOM_ CBC BHWC Il CKOHOMCXII
ycJ1onn xojn JKCHH qr.roryhanajy joru mnpe n ··c-:secTpaanje
KoprnrrheH>e H>CHHX npana.
PasBoj TIHIIYCTpnje y IIeToroiiHWaeM uJiaa;y OT:sapa
·unrpoxe MoryfiHOCTn sa ocno6ol.JeH)e :m:eae 0,11; Kyhaor pa,ZJ;a,.
sa· H:.CHo--yJia:JKen.e y rrpn:npf;p;HH :>KHBOT. 3a BC].[HKO IIOBC~
fiaae 6poja HH,ZJ;YCTpBCKHX pap;HHKa, :Ka.KO TO saxrjena
fieTOI'OJJ;UlliH.H IIJLa!H, JI-CeHe npCTCTaBJLajy, aapOtiHTO sa HCKC
rpaHe HHI\yCTpnje, :sa:JKHY pesep:sy. Beh Ha eyajy np:se nilaH 0
CKe I'OAIIHC Mil MOJKCMO KOHCTaTOBa_TH IIOjaqaH npHJiHB )KeHii
y HHI\yCTpnjn. Y Hapoi1HOj Peny6JIKI:IH Xp:saTcJCoj, Ha upnMjep, 6poj lKeHa y HHIIYCTpnjn nosehao ce sa 40o/q y Oi1Hocy
aa :1.945 ro;zpruy~. ·}l(eae cy- noCTIIrJie sn.aTHe ycnjexe y norJie,!l;y H>HXOBC CTpyqHOCTH. y_ Cpe,ZJ;ILHM II' C:Tpyq:HliM 1 mKO~,
28
JiaMa uanase ce, ua npnMjep, 33o/o JKeua, y HHJKHM. 59~01 a
HeCy.MaHBO je )\a fie. Mel)y 400.000 'HO~HX KBaJIH<jJHKOBaHHX
p_a,z:t:HIIKa Kojn he y TOKy ITeTorop;nmH>"er nnaua y-hH y pasu~.
_
rpaae HH,ZI;yCTp_Hj~ 6HTH H BCJUIKH npp:qeHatT JKeaa.
IIRTalby ~aTep_Hacrna aawa ~pJKana n;ocBe'hyje BeJinKy
naJKH>y. )!{eue Koje cy sarrocneae Befi of( ocno6ol]eH>a uawe
seMJLe yJKn:najy nopep; ro,D;HWlher o~Mopa nnaheaH ,ZJ;onycr
O,ZI; meeT ae~eJLa· npHje nopo'IJa:ja II meeT ·a-e,D;e.n,a noCJirrje
nopol)aja. Ko11 Hac je .wca11a sa HenyHe TPH rD)\HHe nocJinje
ocno6ol]eH:.a y ycnoBHMa orpOMHe paspyiii'eaocTn u nycTomn
Koje aaM je _oeynaTop ocTann:o no,n;nrayro- 173 o6p;aanmTa
Ca 6.771 ,D;jCTCTOM, ,li;OMOBa HHTCp_HaTa Sa npeTWKO.zlcKf ,ll;je:qy
183 ca 16.399 11ie11e, 366 lja'lKnx 1\0Mo:sa ca 31.195 ljaKa n
IOQ ,1l;OMOB3. sa yq:eHHKC y np:ffnpe,zpt ca 6.371 ,D;jCTCTOM, 200_
onopa:snJIHmra n:· 100 JLeTOBaJIHmTa ca s6.177 ,11;je:qe. IIO,ll;HI'-·
ayro je y one Tp_H rop;uue 19 jacruna n 7 • MaTepHHCKB;X
,1\0MoBa. Ka11 sHaMo 11a je y cTapoj JyrocJiaBHju 6nJio csera
29 ,1\0MOBa Ca I.455 ;;Jel:le, IO )\OMOBa Sa .)\e<jleKTHY ,1\jel:IY•
OH,ll;a MO:iKCMO ,11;a ()I."(jCHHMO KOJIHKO je YllHlhCHO aa TOMC
noJLy.
KyJirypao-npocnjeTHOM. nop;ns.ruH>y · JKeae, xao npep;y-cno:s
Sa HaCHO nya6 yq:eCTBOBal-be y CBHM -rpaHaMa -1 ,ll;pyniTBCHOf
pa,n:a, nocra:s.n,ean cy Kop; aac. tiBpCTu rer..ieJ.Lu. ·IIpocBjeTae
n KynTypue ycTaaone cy aaMnje:a,eue . aa jmHpHM MacaMa
Hapo,n:a, OCHOBHO ll.tl\OJIOBaa.e je o6aBC3HO H .-6eCnJiaTHO.
IleTOF'O,Il;HWH>H IIJiaH IIOCTaBJLa JIHKBitp;a~n:jy HCIIHCli.!!:CHOCTH
Y Hamoj SCMl.LH, IIITO je Sa :a\CHe, EOje- Cy pa.HHje BliWC HerO
MymKap.u:n. 6nJie" s~nocTaBJLeHe y nor;r_e,ZJ;y npocBjehHBat?a:,
O,ZJ; ne;nrKor saatJ:aja. 0 peau:rnsonan.y ;rrpocnjeTHe -no;runrEe
Hamnx aap6p;aHx BJra·cTn roBopn risMe~y. ocTaJior H U:H{flpa
· I<Oja Ka:JKe 11a je 011. 1946 ro)\HHe 110 jyHa 1947 ro11nHe onuCMCH>eHo 402,730 ::Keaa.
·
PjemeHoCT n op;JiyqHOCT y <;>,ZJ;6paHu TeKo'i~nua Hapop;aQR
ocJio6op;:rma't!Ke 6op6e, sa. HsrpCIAILY s.eMJ.Le, JKeae cy aapor
'l!IITO '·-caamHo MaHn£PecTQ:saJie y npep;~s6opHoj KaMrrar:o;n
1945 r0,1J;HHe II :rrs6opn:Ma sa YcTaBOTBOp~-IY CEYIII!!TnHy .Koja
SHatiii Kpyrraa KopaK y IIOJIIITi-ItiKOj aKTHBII3au;rrjn JKeaa,
HapotirrTo aa ceJiy, r,n:je cy .nponaJirr c~rr
I:l"je Koja je pa'tyHana Ha .H>HXOBY saooc1:aKo<;;~::f)'
y-qemha Jt<eua ua ~s6opHMa· uirje
�npoqeara/yqemha aapo11a, a y MHOrnM Kpaj~BH~ xeae cy
rooo/o nsamJte na ns6ope. Hero m•co onJto J• n.HXOBO yqe.
mhe na ns6opn¥a sa cKynmrnne napoi\HHX peny6JlHKa.
lKene cy noKasue JKHBH nnrepec na ns6opn:Ma sa .napol\ne
.o11 6ope. Tn ns6opn 6mtn cy yjei\HO n nspas nopacra speJiocrn .n c.toco6nocrH JKena 11a Y"""ajy cBe :seher yqemha
y ynpaBJLliiLY IIP"'a:so><. KapanepHcrnqao je 11a je na H36opn><a sa Mjecne, rpaACKe. n cpecKe napo,11ne 0,116ope nsa6paao
y c:sn>< peny6JlHKaMa q)e,11epaTnne .Hap_aAHe Peny6m<Ke
JyrocJla:sHje 5oo/o •nme JKena nero mro J• ro oHJio 1945
.
-rop;n~e.
Y -OCTBapeiLy -SCJAaTRKa Hapo.n;He B.IlRCTII :ateHe C~ ,IJ;aBRJie
nyny llOI\pmKy, Ka!)O y 6op6n llpDTHB . mneKyJia)1HJO• 11PHO
.Oepse, orKyny m:i~onpn:spei\HHX npoaSBOI\<>, · ca6apaH>y
nopesa n C:SHM ,11pyrnM MjepaMll napo,l1Hnx BJtaCTn.
. 06Ho:sn: ir :lfsrpa.;l;IMI seMn.e, ns~pmen.y IIeToro,ZJ;:o:ma.er
nJiaHa, cTornHe H CTOTHHe XH-Jlioap;a :l!tena
y _aK:n;Hja.Ma Hapo,n;-
. "HOr £1lpoHTa· ,z~;an:e cy Mll!JIHOHe pa.n;-HJIX -qacoBa, MarepnjaJIH~-~-- ·..
ope,11cratia 011 · orpoMne . BpnjeAHOcTHI. Cnao•my nor:sp~:;l}·
TaKME;"tJapcKor ,n;yxa H pa,n;Hor· .enaHa nQKasyJe MacoBH0··· -.
.
y,11apHHIDTBO lKOHa y ljla6pHKaMa. Y UpBOM llOJiyrDI\HillTY
1947 ro,!IHHe np<iqeaar YllaP'I"'la 6no je 21,8oo/o a y rpeheM
rpoMjece'!jy I947 TOI\HHe npoqeaar je 6no 25,83o/o y O,!IHOCY
n:J?eMa
Myuncapt;nMa-yp;~panu;nMa,
:JKeHa HMa cBe :s:nme 11
, lbHXOB npoqeHaT C'I'aJIHO paCTe.
- · ,IJ;o6ponoJbHO MacoBHO yqewhe na ja:snnM paADBH><a I\0·6n:ja aapo'IHTo· y npBoj ro~IIHII IIeToro~nmH>er nJiaaa cBe
opraan~o:saaaj..-paxrep. Taxo je aa npnMdep y roKy I947
ro,l1nHe aa, 11o6ponoJbHHM paAOBnMa y Hapoi\HOj Peny6"""1"
Cp6njrr .pa,!ll!j,o 735·559 "'eaa H ,!laJlo 6,748;<5I PaAHHX
qacona. Y 3arpe6y je aa Hsrap,11n.n: ayTocrpaAe »BparcTBa n
je11imcTBa« lKOHe cy 1\aJie 404.237 pa,11anx ,11ana. Y MaKe·
,1J;OHB:jll cy y HCTOj I'O)l;HHH _)KeHe ,n;a;re Ha -jaBH!IM pap;OBI:IMa
750.272 P8.AHa ·. tiaca, a aa n·cnyiLeH>y JIO:KaJIHHx pat\OBa
HapO,l1HOr ljlpoara pa)IRJIO je 70-779 l!CeHa. lKeae IJ;pae rope
,n;aJie cy Ha KOJreKTHBHHM TIOJhOIIpliB'PeJJ;HliM p3,li;OBIIIMa
I,022.0I4 pa,u;an:x qacqBa, a: y pa3HHM aK~HjaMa HapOJJ;HOr
{flpoaTa y11eCTBOBa.JIO je ox:o roo.ooo :)Keaa.
Y BeSH ca IIeTorOAIIIlt.ll>IIM n;raHoM AHTII«}>amnCTIItiKH
<JlpoHT :>«eaa pas~uja rnupO·KY aETHBHOCT sa ysJiatieiLe :i!Ceaa
so
y pasne rpane nH,l1ycrpnje,' ,11jeJiyjyhn aa a.m. y
no6y}:JBB21La ·JLy6aBH ·sa· HoB_e, noCJloBe, HOBa SuaH.a,
npaBI1Y
sa'-nOAH·
saa.e · H.HXOBe C'tpy-'IHOCTH.
Mo6HJIHsan;nja JKeaa cem sa n:cnya.e_:e.e · ·cjeTBeHOr ·
WiaHa, nJia.Ha O'l'KYila' HT.z(. A0ny:e.yje ce- f(aHac noja"qa:EioM
M06HJIHsan;Iijou Sa e.HXo:so yB-.na11ea.e y s~pyre, sa au.xo:so
n:n:aacKo n oprauns·onaao yqemhe· y neJIBKOj aKqHjH Ha.-
pOAHOr ljlpOHTa li3rpaAILli 3aAPYJKHHX ,110MOBa,
Ha nuTaH.y noMohn Majn;R II f(jeTe-ry, 6.znrcxoM aanUIM
xeH8.Ma sOp~:~a.a~aay parHe -cHpo'Cia,z:J;H, Hapo't!HTO- riocJIHje:
oCJlo6oi)e:e,a, 6HJIO je rJiaBHa 6pHra II sa,n;amK Hame opraHli3iui;n.je ...:..... xeae ·cy noKasrure HHIIu;Hj'a.-Tnny H pasBHjan-e
,.ajpasJIII'<HTnje opopMe y naMohn Aje'ljH>< ycrano:sai..a.
Ila.wh parnoj cHpoqa,l\n npO!ml'pnJla ce na 6pHry o Majqn ·
IIi ,11jeTery yonmre.
BeJIHKH cy ce ycnjecH noCTHI'JIH y npoc:sjeTHOM paf(y
ca MYCJIHM8.HK3ltia, jep je oa 6110 npBH. rcopaK :e.nxonor
cTyna:aa H3 Mpaltiaor ·:m:nnoTa pemeTaKa--l:I- (flepe!fe y HOBn
CJI060~HII ~HBOT KOj'H l:IX CB~ BHWe ll BHWe npHBJial!II.
CaMo 011 8 Mapra 110 11anac ~a KocMeTy je. Ha npnMjep.
CKHHYJlO ljlepevy npeKo go.ooo l!CeHa. y IJ;pnoj ropn 6.400
!I:Tf(. To je aajja-qu ,11;0Kas ~Kaxo n-CTHHC:roa Hapo,!I;Ha· BJiaCT
B0,1J;l'DKe ir YBJia-qn y· .QIIillTH :iKll110T 3eY:JLe H -aaj3~0CTa"Jrnje
:!i:eHe.
_ Yt:~emhe y npHape,!I;HOM JKHBOTy seMJLe, aa a:c'n:Y:ae:e:,y·
IleToro,1J;:n:maer nl!'l:aaa,- y nsrpa,n;:an: cou;njaJIH.s:ru:a, no;:(mKe
~BaKHM- f(aiHoM CBC _
-BHWC :iKCHa. Y TOM pap;y CBe ja-qf: ce
K3pa:m:ana HOBH JIHK ~eHe • j yrOCJiaBHje, JIHK .. ,11;0CJJ)C,l(HOI'
6opn;a 3a cJio6o,ZJ;y 3CMJLe, 3a H3rpa,zpny cou;njan:H3Ma y H>Ojo
IIo:)KpTBO"BH'HM Y'IemheM y nsrpaf(Hoii H ja'l!an,y· CBoje
,1\eMoKpaTc!(e seMJbe, q)el\eparnBHe HapOI\He ·Peny6JIHKe Jyroc;ramrje,- n a:KTnnHH!M s.aJiaran.eM aa rr·HTalbnMa Mnpa - n
;qeMoxpaTilje y
cBri:jeTy, AaTIItflaiiiHCTil"t!KH (ppoaT _ :m:_eaa ·
JyrocJia»Hje, Eao CHIDKaa II MaconHa oprarU:-I3aJIJ;Hja :>«eaa,
~npcr je cryn Mei;Jyaapo,l1He 1\0MOKpaTcEe ljlel\epaJ1uje "'ena
li ,ZJ;aje cnoj - nyH
nprmor y jal!aH>y ~eMoEpaT·CKOr a.HTH·
:i'.IMIIepnja.;rHCTHl!KOr ~pOHTa y C:BlijeT)r.
06jei\HH.OHI! y aapOI\HO-OCJio6o)1IIJia'IKOM ljlpOHTY Ha
'!eJIY ca ·A;pyroM TIITOM, aamH Hap'o,u:n· npommr cy' 'IernKa
ucKymeaa oc.lio·?OA:HJiatixor
paT~_ rr rr3
:aera IIsnm;ru ca
:n
�H3BojeBaHOM · nc:i:opncKOM no6jeii<;>M, ,Hapb,!1HH <!JpoHT ceynJL.ao · je y 'JOOKy aapoi\HO;oCJio,iio!IH!Ia'IKe 6op6e CBe . naTpH·oTcxe H _po~OJLy'6n'Be cnare'y ·60p6H 3a. ~acT n aesa3HCHOCT
seMJLe., Haxoa oCJio6oljeaa Hapoi\HH <!JpoHT rrocTall je
llysap· HsnojesaHux T~KOBHaa HC3;pO,ll;HO~ocHo6o,n;HJia'lxe 6op-6e, ·opra~H3aTop. npnBp~,ll;He_ 06HOBe li H3rpap;a.e se'MJLe,
nap;ycTpHjaJinsa:u;nje
.11
eJieKTpni!JnKa:u;nje, . M06H.JIHSaTop
, aajmHpHx Maca aapoAa sa .IIs:BpmeiDe
.sa;~araxa
1\Hwaer nJiaaa. ,ll;pyrn xoarpec HapOI\HOr
)leToro-·
<!Jpoata. noxa.·'
sao je ~·a .HeMa n He MOJKe 6HTH -Y aamoj seMJL~ anxaKse
p;py~e noJIHTH"tJKe opraansau;Hje ·rwja
6n MorJJ:a y Taxo
:IIIni.Jo~6M o6uMy p;a o6je,zpian CBe nos·HTHBHe. CT:sapaJia'IK_e
:caare .namHx aapop;a aa .,11;jeJiy nsrpa,zvne name seMJLe, aa
11ieJiy CTBapaiLa cp1hHe 6y11yhHOCTH HamnM uapoi\HMa. Ha
li xoarpecy jom je.ziaoM noTBpljeaa je BOJLa aamHx aapo11a
11a ocTaHy 'IBpcro yjepni>eHn y Hapoi\HOM ,PpoaTy Ha <IeJiy
ca ,z:~;pyroM TnToM 11 KoMyHHCTlll!KOM Ir~prn::jo~..
'
,lJ;aHaC je HaW Hap0/1 ycMjepHO CBe CBoje CHare sa
Y"Bpmhe,.,e ·nsBojeBaan& ·no6je11a. Hecl!JIOMJLRBY
eaeprajy
H 'HHHIJ;HjaniBY Kojy_- H-CTIOJbanajf HamH
, '.:'l<~8Ay MO)KC Hcn0.JMITH Ca:M_O OHaj HapO:,ll; · I\OjK je 0.~~:;;:::''~~
CJIOOOI\Y H nOCTaO fOCTIO/Iap y CBOjoj 30MJLH. !JiaHac Ce '
Bll,l(H ;:{a CaMo· OHa sCr.t.JE.a ·KOja H,ll;~ nyTeM ll.CTJIHCKC ,.., .. , •.
Epaurje, nyTCM pa~BHTKa COD;Hja.JIH3Ma MO~e H y CTalby
,n;a oc1irypa _6psu· aanpe,n;,~_K seMJI.e, ,zt,a je caMe TaK:sa ynpat~a
seMJLe Koja y ce6n: cje,zt,HH>yje-IIHTepece aajwnpliX Hapop;HHx
:r.raca rpaf!;a n: ceJici, 'Koja je aepas,n;nojaa H Kp:s:a:o nesaHa
ca- cnojn:M Ha~M, cno~o6aa ,n:a opr~ansyje H pyEono,n;n
r·axnnM rpaHA:uoSHIIM pap;OM Imjn ce c.nponop;H y Hamoj
.
.
3C]._(JLH.
Ra,ZJ;a je BJia.Aa npaBHJia npojeKar TierorOp;:nm:a::.er nJiaHa
oHa je, pasyMnje ce, nMa.rr·a· y
BCJIHIUC!IJiaH
Bl:I,l(y
"!HH:.e:s:IIn;y ,n;a -he Taj
sa eKoHOMCKn na:npe,n;aK Harne
seMJI>e
OnT~
Moryhe
o'crnapiiTH 6Jiaro,n;apc::hu nocTojaH:.y Hapo,lf;HOr
q,poHTa,. OcJI,a.H:oajyhu ce Hra· paA n noJieT Hauurx HaJ?O,li;HHX
:M:acq.... » Hs.BpmeH:>e TieToro,D;HWH>er n;raHa TO je BeJnnnr
aJI~ Te:>KaK sa,n;aTaR, -mje ocTBape:a,e saxTHjeBa Hajnehe 2a.n.a..
raiLe Hapo/IHOc <!JpoHra« -'- KaJI<e IIPY" TnTo.
HeMa cyMFDe ,a;a cy aamrr I-Iapo,n;u ca npBHM IIeToro: ,lJ;HIIIILH'M D]la.HQM CTynMJIU Ha HOBU nyT pa3BHTKa ·name
32
se~JLe, Ha n;yT KOHairHe 6HTKe Ha CaB_Jia1_;HBa:e.y ~ JIII"KB·H,U:a~I'IJH SaOCT.aiJIOCT,ll CTape II, HeHapo,u:lle jyrocJiaBHje, · Ha
yqBpmk~~ny Harne CJio6op;e,,-noJIHTH1IKe 'u ·eKOHoMcKe Hesa·
~HCHOC'IH.
Harne Hapo~He BJiacnr · Bek. ,n;aHaC BH,a;e mTa 3a. ~&n:x
SHatiH ·nJiaHc_Ka- npHBpe,l(a. IInaH cBaKO,zJ;HeBHO YB-Jia.l.xH HOBe
II HOBe GTOTHHe -JLy,a;~. _Y Hamoj 3eMJLH
r,11;je ,.Tpjr,11;6eHHIVI
pap;e sa. ce6e, s_a CBOJY ,IJ;OMOBHHy, sa 6oraTCTBO 'IHTaB0r
H~pop;a ·a He sa· eKciiJioqTaTope 11 Kaluri'a.JIHCTe, pa,r~; .je nocTao
.AJeJio 'IaCTH,. rroHoca n xeponsMa.
.
,I(~yr
THTO y CBOM roBoJ?y. . . o
IIeTor.o,a;Hm:a.eM
riJiaHy
aa sacJella"'y Cxyrrrmrme \PHPJ 11ao je rrporp!IM npHBpe 11
HO_r H _Ky.JI~ypHOr paS.BHTKa Harne SeM)Le: »0CTBape:ae OBOr
IIeToro;:puruner. n.llia1Ia noTnyao he npe06pa3HTHr- Hamy seMJDy. -r:o 3Hal!II ,ll;.a he Harua 3e:M-JLa ITOCTaTII H€: Ca.MO MHON
6oraTnJa MC\TepliJaJIHHM -~o6plrMa, aer:o fie_ Ta MaTepnjaJIHa
,I\'06pa OJ~i:!:OryfiHTH_ 6p3n·. KyJITypHH pa3BHTaK. -llMaheMO He
caMe_ · MHoro ~Hme pa3anX cJia6_pii_Ka, py.a;arrxa~ :tKe1r.e 3 Hn~a~
pa3HHX Maiii~Ha,_ p;o6_pHX IWMyHIIKai.J;~jC11 paSHe CTOKe
II
:iKHBOTHIIX HaMnpHHI.J;a, neh fieMO ." Hzvil8lTII H -Mnoro nnme.
pa3HHX liiKOJia Cpe,n;H>HX H BIICO:K:Hx, pa3"n·nx HaytiHIIX' yCT~
HOBa, o6HOBJDennx ceJia H rpa~oBa IIT,n;, CTnopuhe ce yje,n;no
ycJion~ 3a JiaKwH, f);aJI.H, c:secTpaHnju ~pa3nuTaK. CuJino· 'ne
rropa'Cnr 6oraTc~_no napo~a. Be_h npn: xpa jy neT.e ro,zp-rae
onora nJrana onmTir napo,a;un ,ZJ;Oxo.n;aK- CIIJIHo·. he ce nonehaTH. Y O,ll;HO.cy Ha 1939 ro,n;rrny H3rJie·,r'l;a~e . no. npn~nu;r~
~narw; C?nm~n:- _napo~Hn f);Oxo,n;aiC 1939 ro,n;n:He 132 MHJUi·
lap11e, rgsr -
235 MHJIHjap11n """
r 39
ro.
,n;ue, BP"·
Je.a;nocT yKynne ~aTepnja!JIHe. npOH3BO~H.e_ 6nJia j~: 1 93g
ro,n;nne 203 MI_IJIHJapp;e, rgsr- ro,z:p-rae 366,6 .. MHJinj~pp;rt HJlit
r8o%.«
Canesna BJia.4a -c; ,ll;pyro~ TH~oM· aa: t.r~Jty- p;aJia je ca
npBIIM lieTOrOfJ;Hllill>IIM ITJiaHOM j~CHe nepcnelCTHBe npeTBapaH.e ~Tape, rrpuBpep;no
saocTan:e, noJiyi-W.JIOHIIjaJIHe
Jyroc~aEuJe - y aanpe,n;Hy ·H~.D;ytTp~c:oc_n nesamrCHy 3eMJLy
ca KOJOM ce nocTaBJLa]y 'IBpCTH TeMeJDrr pa3BliTKa Co:qnjaJIII3Ma Y HalllOj 3eMJLli.
y OCHO-BH Hamer IIJiaH-a I-IajnaJKHHje je TO WTO Ce '6o~:~CTBO SeM.ll>e ~ py,n;nnrvr, tPa~pn~e, 6aHKe, myMe, cao6paJ H ~pyro HaJLase y pyKaMa a~pO,ZJ;J:Ie ,n;p:acane, _C:.JI·YJKe
�/
qnTa:soM aapo,ZJ;y sa noBeha:ae ·6narocTaiha- u MaTepnjanaor
no,11;H3aif,a, mTo ce Mo:w:e AecHTn caMo y 3eM:JLH Kojy nnme
He canuH>e xanHTaJIHCTI:PiK.n japaM, y xojoj BJI~aj_y H?B"li
p;pymTBeHU O,ll.HOCH._
•
Beh npsa . ro,n;naa -lleTorOp;nmH>er nna~a noKa3y]e
xaxs_e je -ycqjexe n:ocTHrJia Hama mxaacKa ~J?HBP~Aa. B~h
npBa rop;naa rt.maHa noqe~a je ycrrjemao· p;a pJeiiiaBa.-H pHJemnJia- je -,n;no BeJIHKOf sap;aTKa IleToro,n;nmaer · rrnaaa.
. Y ycnjecnMa npBe ro,zt.HHe nJiaaa aajpje'IHTHje ronope
IJ;H<(Jpe H~ ·CB_!lM ITOJLHMa ~arne ,ZJ;p:W:aBHe lf3rp3.AILe, .H:a CBUM
noJbHMa -·aamer p;pywTBeHor :JKHBOTa. Y py,n;apcTBY Je, _ na
npHMjep, xaio TO ~aB0,ZJ;li ,ZJ;pyr .TilT~ -y CB-QM •HQrO,ZJ;HmH>:M
, roBopy, nJiaH OCTB~p~H sa I04o/O', y HHfl.YCTpHJH 3a I~ M]e-
ce:u;n _gg:o/0
; CJIH'<IHH
cy pesyJITaTH y
eJieKTpo-np~Bpe,n;n, cao~
no;r Y Hamoj 3eMJJ>H, pap;.II IIJba't!~e _ Hapop;Hor 6oraTCT:sa.
36or rora OHH sacnnajy aa~y p;eMoKpaTcKy ,n;pJKaBy KJ!ene~
raMa, a6or Tara OHII npaBe pa3ae npO:soK~nje aa ·.HamnM
~
·
•
.
.
rpaHnu;aMa,
Ycnjecrr.
~~B~ ro,z:~.na,~ ~Jl·3!Ha
~aiiHIX aez:pHJaTeJJ>a~
paa6nJIH
cy c:se . Hap;e
Y npBOJ 1.rrJiaHCKOj I'O~IIHH oja't!aJio je
JOID BHIUe JCAH~CTBO aapo,z:~.anx caara ·y HapO,IJ;HOM q,poaTy
:H CIIOJl>H.Jia c·e Haj'IBpmiJa pjeiiieHOCT ·HalliHX HapO,IJ;HIIX Maca
,n;a ~3Bpme np:sn· IJe.TOrO,ll;llllilLH IIJiaa.. Y aamoj ,ll;CMOE:paTCKOJ ,n;pJKa:su ~apo,~~; Je rrocrao rocrro,n:ap, :BJiacr ce 'Haroam-r y
pyxa~a a~po)l,:a. Hamn·_. aapop;u HMajy Tma, HcKycH6r II
rrpo:sJepe_Hor 6op:qa, KoJn: aame aapO,D;e BO,zi.H ~pa:sHJIHHM,.
JICH.HHCKO-CTa.JI.HHCKIIM nyreM.
. ~CI;liiH Jl>f,Zl;II op;ymeBJE.eHii THTOBHM•. II.JiaHo~ 'lJllHe HOBC
IIOMOpCTBy. llJiaH 'CJeTBe OCTB~
xepoJCKe IIOi1~•<re aa <j>pomy p"ffa y Ha11ycrpnjn, Ha ceJiy y
peH je 3a gg,zo/o. a 6poj 3'1,1\pyra nooehao ce -Ha r_46,3'70',
MHOI'HM aE::qHJaMa, y II0;:J;H3arffiY, 3a,ll;py:iKHOI" JKHBOTa. ll p;pyro.
CBy,n;.a ce :sop;n aerroKOJie.6JJ>n:sa· 6op6a 3a· HC:n;yH>¢ILe IIerorO,IJ;MIIIILer IIJiaaa. Ko)l; Hac He nocroju an je,u:~H- -CeKTOP
pa,n,a n3 o6JiaCTII aapo)l;ae .rrpnnpe,ll;e xojn ·ce ae 6opii ·sa
nyao HSBpmeiLe ·npBor IleTo.rop;HmJ:Le:f mraaa.. · ·
·
6pahajy, rpai)eBHHapCTBY
11
. 3HaTHH yc-njeCH IIOCTlfTHYTU cy· y nor~e~y . IIpOCBJe~e ll
_6Cno-co'6JJ>.aBa:a.a CTpyctHHX :Ki~:J>OBa y pa.,li;JIO .. "CJI_y)K6H H KHHe-
··••c•c)i,t>1a~orpa<j>MjH. Tioi1nmyre cy 663 11je'Ije ycraiioBe. n · 127
. pasaHx ycTiiHOBa ·sa o,n;pacJie, a ~p:tKasa je ·AaJia 4.o26;og6.4-g8
fJ;HHapa 3a IIO~H3a.lLe CO~~jaJIHliX ycTaHOBa H IIOMOfi
p;u:u;a~1:a .na}qix 6opau,a ll :iKpTana· ·cpamncnnxor T_epopa.
no6o.1hmat'h'y ·.JKHBOTHHX ycJio:sa pap;HHX ·JJ>y~n rosope:
hl!H.e !JPOCje'!He Hall\HHI\e 3a OKO 20,66o/o
li
I ,508.087 pa~
HHK8., HaMjewTeHIIKa II 'IJiaHOBa HoHXOB~X TIOp0,1J;~U,a KOJli
cy KOpiiC"TllJIH nJiah·eHu• O,!I;MOp, aaruTo ]e. A,pJ~ta:sa ys _pa3ae
p;pyre ·nQBJiaCTHJI$ -p;a.ri:a ~8g,;6gg,ggo ,n;nHapa. <I>uaa~cJ~cx:rr
pe 3 yJITaTn .roBope-o ·TOMe ,n;a je aama seMJI>a rrpHnpe,n;ao Jaxa
·u ,n;a oaa nMa .MoryhaoCTH ~a Hcny:aeae tB:r-Ix mraaCKHX
sa,p;1a'Ta:Ka.
IIpsa nJiaHcEa ro,n;IIHa~ pesyJITciTHMa Kojn: cy y. :aoj
IIOCTHTHYTH p;aJia je 0,11;,Jiy"t!aH O,ZJ;.fOBOp CBliMa aerrpHJaTeJI>IIMa y n:no~Tpaacr:sy 11 xo,n; Hac. Kojn cy E:JieseraJin: nam
nJiaa, KJie:seTa.JIH aaruy seM.n,y u. nam aapof);. ThuMa CMeTa
npunpep;HH pa3RHTaK, IIOJIHTH'IKa 11· CEOHOM·CKa HeS.a"BHCHOCT
nose JyrocJian·nje. Oa1.J 6n BHIIIe BOJIMJIH ,2.1a J•mry I-f ,z:~.a.n,e
A a· Bpme 6ecTn.n;n'y ·eE:CIIJIOaTan;njy aamer aapo,11;a. 0HII :JKaJie
1IITO cy no6je,ZJ;OM aapO,!l;He. BJiaCTH II3ry6IV!H 6oraTCTBO:
pyp;HIIKe, myMe, t::npo:suae, tmjHMa cy. rocno,Z~;apnJin ·Y crapoJ
jyrocJiaBHjH. 0HH 6ll XTjeJili TIOHOBO ,ZJ;~ aa:se,n;.y CBOj MOHO-
· · Cm1aa CTBapaJia"'Ka nau~HjaT.HB8. u pa~·Ha
axrn·naocT
pa~HIPrKe KJiace, ·xepojcKe oMJia,Ll;IIHe, )KCaa u HHTe.JIHreaqnje,
cnnx aamnx .JLYAII rpa,11;.a u ce.Jia, !I~IIIJIH cy CBoj nspas· y
sa~ar~ILY ·aa nsnpme:ay IIeTorop;r:filiJLer rr;raaa .. TaKMH"t!eH>'e
EOJe Je o6yx:saTuJio cse ceKrop~ aame p;jeJiaraocTn npeTBO-"
puJio ce y .CTBapnn: cseaapop;Inr noKper. .
_
Ycnjecx II. HCE:ycr:sa rrpBe ro;:t:uHe .IIeToro;J;llmJLer nJiaHa.
Jlapaau;HJa ~y ,z:~.a ·he .aamu ~apop;u y :H,n;yh~ 'IeTnpu rop;Hae
nJiaaa YCIIJCIDHC? ~cnyHHTH· cBe 3ap;aTKe rrsrpap;ILe cou;nja~H3l't·Ia u oCTBapeiLa yc:.rrona sa 6oJLu JKHBOT
.
11
OrpoMaa ~orrpHHoc KojH je Hama opr~-H~3au;. ja· ,Z1;0cap;,
a aapO"'HTO y TOKy npne .f0,1J;HHe lleTor~HllilLCI' IIJiaHa,
,ll;a.Jia H~ H3rpap;ILn aame 3eMJE.e, roBOprr o TOMe ,n;a je opraw
Hn:3·~HJa AaTn<J>amiiCTH"t!KOr . ~})porn~ ·. JKeaa cnp.eMna, ,zJ;a.
nprrMH aa ce6~ 11 ;IJ;a IICnynrr· CBe oHe Ho:se· sap;arxe Koje
npe,n; :a.y nocTa~JJ>a ,ll;aJLn ·eKoHOMCKH n KYJITyparr pasnnTaK
Harne 3CJIJ:JE.e.
~ OA~yKe II KOHrpeca Hapoi1HDr <j>poHTa JyrocJI~Brrje
?0 aBesyjy Hamy opraHH3CIIIJ;Hjy ·,n;a ca jom· nehoM eaeprllJOM, .aKTIIBH3Hpajyhrr Hajmnpe Mace JKeHa, rrpnCTyrrn p;a.JLHM
••
35
�S3Aa~nr.ta( HcnyJLaBa:EDeM
THx 33AaTal@.
aama
opr.a:aHBa-
ll'tja, Kao 1\HO HapOI\HOr <jlpoaTa ·JyroCJi:aBnje, 11onpnanjehe
}"'Bpiiihea,y Hapoi\HOr <jlpoaTa n jellllHCTBy aaiiinx Hapoii-Hnx·
c~~)C!JI'a.
IIpe11 Haiiiy opraHHSaqnjy. nocTasJba ce Kao je11aa 011
. BaJKHHjH~ sap;aT~U{a MaCOBHII IIOJIH-TllliKH pap; M'eljy :ateHaMa. ·
Oa Tpe6a .n:·a ·aaM cJiymH :Ka~ cpe,n:CTBo' M06HJIH3a~nje CrBapa_Jia"<IKe aKTliBHOCTH JKeHa, Cpe,ZJ;CTBO 3a IIO~HSa:a.e H.UXOBOf
llOJIHTlllJKOr .Ca3Ha:a.a 0 o,n:rOBOpHOCTll ~peMa Sap;'aD;HMa EOjH
cy nocraBJ~>ean npep; iiiiTaB ·Ham -aapo,11;.
3a,n;aTax aame opr.aausan;nje jecTe .n;a cBal.\op;aeBHO,
Apos mraMny·, 'np'eKQ cacraaaxa- n KOHI}Jepeau;H}a o6jam:a.aBa
BeJIHKH sap;aTaK~ KO}H je ri:(JBH IleTOI'O,II;IIIDH>H nJiaH IIOCTaBHO
npe11 aapo,11e Haiiie s'eMJbe. CBaKy allillly >KeHy Tpe6a 1\0BecTn
p;o casHaH>a ,n;a HcnylbaBan.e IIe-rorop;IImH>er ri:JI-a.Ha saa"tur
rrpHBpep;a:g_ ·H -KyJITYPHH ·pa3BHTaR Harne seMlhe, no:BeliaH>e
aamer 6orarcTBa, ocnrypaa.e 6oJ~>ei' n HMfhaHj er .%HBOTa
nawnx JJ>Y,li;H-_ rpap;a H ceJia, p;~ y_qBpmheae .H pa:sBIITaK aame
npHnpep;e npeTCTaBJba rapaau;ujy aame· ·aesan:rrcaocrn, .n;orrpHaoc caaraMa ,11;e11wxpaTnje y cBnjery __ y 6op6u npornB
n:M:nepnjruxn:cn!l!K:H noTi:ran,ir:Ba"'a aonor ·para. Opraa1ma~nja
AaTH\}JamMcrntiKor .(JlpOnra J>Ke:Ha Tpe6a ,n;a yqnaH _,n;a CBaKa
Harlla JKeHa Oy;r:e o6aB:iJ:jemTeaa o Mei}yaapo,n;Hoj cnTya~ujn,
o caasn H 6op6u- ,n;eM-oKp'aTC'KOr 6JioEa y, -cBnjery, o .n;onp:naocy aame seMJJ>e y ja'Ian.y. ~e_MoKparcRHX caara y 6op6II
sa Tpajaa MHp,_ H. TaKo. Aa.JLe.
PeayJirar~. ycnjexe npne ro,n;HHe II~aaa TPe6a mTO
mnpe nony;rapxca.TH 11 :rioxasaTu niTa je aama seM;Jl>a ,n;o6nJia
caMo y ToKy ·npne ro,n;Il:He n:n:a~a n xa:Ko he CBe TO rr3rJie,:qaTH
ua xpajy IleTOJI>eTite.
Mu Mop"a.Mo s:HitTH -p;a ce aarn npBfi Ileroro,n;ri:m:au IIJiaH ·
OCTBap)ije HanofrHMa _II y_nopHO~-I 6op6oM t;:BHX Hal!IIIX myp.!l
sa H3BpineH>e neln·'fKHx 3ap;·ari'ai<a riJiru-xa. Hame ~eHe Mopajy
saan): p;a ce aam nJiau OCTBapyje y nPO:u;ecy 6op6e ca CBnM
TemK:OfiaMa H ,11;a Ce cne TemKofie H npenpe:Ke He MOry CBJia·
,LJ;a:rn 6e~ aKTH:BHOf y•-remfia uajmHp_HX H3.pO,li;HHX Ma!Ca, 6e3
nyaor Hcxop-nmhaB~UI.a c:BHx Hapo,n;HHX ·cHara. IIcny_n.eH.e
TieToro,u;n~~er nJiaHa npeTCTaliJI,a RpynaH xopax ··y 6op6x
s.a: HsrpaAH.y.-; cpi:t.n:ja.iiHSMa y aamoj 3eMJI>H n s6or Tora ce
op; CBHX aamux- J~>yp;n y' npBOM· peJJ;y_ TpaJKH <;aBjecraa H
""::a~Ta~ O,ll;Hoc np~Ma CBunr. c~ojHM o6aBesa.Ma
sa,n;an;HMa.
y~op..
HHJe TPYIIHTn ><a .y6psaa,y TeMna no11nsaa,a Hapo11 ae npn-
:spe,n;e. y BHCOKOM TeMn;y_ H CaBJial)HBa:a,y CTBHX npenpeKa H
"'!'eillKOfia Ha ·CBHM CeltTOpHMa pa,ZJ;a y ·ri:a,ZJ;yCTpnjn, y IIOJI>O·'
TipHBJ?:e,ll;H, ~aiiHTaJIHOj H~rpCifJ;:EDH, y JIOK3.JIHHM _cppoaTOBCKH.M
ax:r;rnJa.Ma, ·Y sa.,n;p~HOM noKpeTy, y. CBe ~eheM n cEecrpaHllJeM nos~haa,y npo,llyKTHBHOCTH p~a yTspljea je. KJbY'i
!Iawnx ycnJexa y HSrpa,n;:EDn seMJLe. 36or Tora MH MopaMo ·
ynOpHO H CII~TeMaTCKH o6jaWH>aBaTII-3H·aR:aj HamHX ,z!;HeBHHX
sa,n;_aTaRa y CBI:~M o6Jiac·Tn:r;ra pa,n;a_. OcHM Tora, cBaKy Mjep:Y
Hauie. aapO,lJ;He BJiaCTH Mopall\W H IIOJIHTH"IKH o6jacHHTH, je:P
HaM Je TO ·Cpe,zJ;CTBO _sa jom lliHpe II MaCOBHHje OKy_IIJl,aH..e
JKeHa_ aa ,n;pylllTBeaoR:r,roJIHTH'IK,OM pa,zJ;y. BnJio 6n aenpaBe,n:ao axo 6HcMo. ,1l;03BOJIHJIH ,zJ;a· :JKeae :rwje ca nya~- nomTo.,..
:z.aH>a , YlitCTByjy
IISrpa,li;:EDH Hame 3e.MJI>e CBaKOp;HeBHHM
aara.JKqna:EDeM y cnpo:soi}e:e.y Mjepa aame ,ll;p:acaBe ne cx:saTe
y noTnyaocTn. H:.HXOB IIOJIIITH"iKn 3Hall3.j. CTaJIHHM n_oJirr,.
'l'HqK~M pa,11;0~ ITOCTHhH fieMO A,a CC :KOA_ :tKeHa jo~ BHUie
pasBHJe n n~JaRa .1l>y6aB n eJiaH xbje o:He yao·ce y cBaKn
nocao.
/y ,
fl.pyru sa,n;aT~K Harne o_praansa~nje. jecTe·'-' liW6IIJIII3a:u;rrja
pacnoJIOJEnne pa-,n;He -caare 3a ·aamy __HH,lJ;yCTpnjy. )I(eae.
· · rrpeTcTaBJl,ajy 3H~ajny pe3epny pa,n;ae CHare_ n: 36_or Tora
je je,ZJ;aa OA. npBHX sa.n;araKa Hallie opranusa:u;nje aKTHBHa
H opraHIIso:sana nbMoh .Ha pjCmaBaJiny· onor nnTaH.a. HeUITO
B_Hme QA 20o/o :m:eaa sanOc.JieHo je
nH,n;ycTpnjn. OA rora
npo:u;eaaT aajBnme oTnaAa H~ TCKcTnnay HH,ll;YCTpnjjr, ·uno
saa"Irr. ,n;a ·:Bp;to _MaJIIr 6poj, cKopo He3HaTaa, ,u.oJiasn na.,11;pyre
IIHAy~rpncKe rpaae. O:so aa~ ro:sopH_ 0 TOMe, KOJIHKO je
paHHJe·:a\eaa 6u;ra 3&rrocTa:sJJ>eaa y o,n;nocy a"a aeao cTpy-qao
rrop;nsaiDe. M 6am. s6or ro~a Mill' ·MopaMo HaiCTOjant n 6nTn
ynopau y pjemiiBa!Ly onor npo·6JieMa. Y roKy ·aamer nJiaHa
'Tpe6a _,ll;a Ce CTpyTIHO OCIIOC06H 400~000 HOBHX pa,ZJ;HHKa. "·y
.OBOM 6pojy, CaCBHM je _jaCHOt IIpe,ll;B~I)a Ce BeJIHKH i:rpo:p;eaciT
~eaa. 0He he Mohn Aa say3My_ MHOra. MjecTa.
y
rpaaaMa. HHI\yCTpHje y xoje y CTapoj Jyr~faiiiiiti~bocv
:HMaJie npucTyrra •
. ,.
n
• IJ;Ho aapop;, a npeMa· TOMe H JKeae, Mopajy c.e jom
�Y CKO/rrones3.Ho · ca ~HTa!ibeM _ynJia'f!eaa JKeaa y -npnnpe,n;y
jecTe ,ZJ;aKJie I£ lb~xo:so. ,n;ciJbe CTPY"tJHO ys,n;:asaH;e. Kao Ham· ,il;a)l.n KopaK y TOM) riorJif,n;y Tpe6a ,n;a .6)r,D;e 6pnra· p;a yrroc.ile¥a
JKeaa ~e OCT3He 3·aJ.YBj"CK o6H't£3H pa.,t\HHK~ -neh ,n;a OHa rrpeKO·
CTPY'<HHX I<ypceBai<ojn ce y .cBHM"c rrpe.z~ygehiiMa O/lp"'a•ajy
cTeKae. oaaj .cTpytiHH MHHHMYM .Koj_n joj je l10Tpe6aa aa
rryTy ,ZI;O KBaJIHcJU-'IKOB3HOr. p3,1lHHKa_.
Tpe6a, npn: CneM OBOM cxn;ar:rnTH p;a ns:spiii~najyhn o:saj
sap;aTaK, nonylbasajyhu pap;aa MjeCTa aonoM cBje:)KOM pap;HOM CHaro:M: H3 pep;o:sa JKeH'a, MH II3Bpiii3B3MO. 06a1Be3e li::
,n;y-JKHOCTH npeMa ai;unoj ,n;p:JKa:sn:, a c ,n,pyre CTpaHe, yKJL-Y-.
-qyjyfin :JKeae· y npOII3BO,ll;lf.y Mil HX ""tJ~;HHM0 CKbHOMCKH ca-..
MOCTa.JIHHM H THMe"fy npaBOM CMHCJiy p3BH0IIp3B-HHM yqec·
H-HU,HM,;ll y H3rpa,zJ;:ILa 3CMJbC.
-;·,
YJia3aK ·:JKeHa y npK:spe,ll;y no·cTa:sJba rrpe,l( \Hamy- opra- ·
ansau.njy- · npo6JieM opraaHso:Balba jom mnpe Mpe:iKe Aje-qn-jnx ycTaaona,_ jaca.n:a _n: oO,~J;atHHmTa. Hama ·,11;pJKana npep;ysnMa Mjepe y·-pjemaBalby OBOr IIHT31b3, aJIH_ ~awa ·opraHH-
saljHja ·Tpe6a .z~a .z~aje RHIIfiHjaTnBy, .z~a 6y11e np•n. noMohnnx
,!l:p:JKaB·e no onoM npo6Jiew:y. Mn MOpaMo noMohu JKeHH
J.raj-qli ;J;a "H~CMeTaHO Pil.AH H CTIPie HOBa 3HaiLa. 39or TOra
uame cOl:~njaJ.rH0•3,ll;pancTBeae-_ ceKI:(nje o:so nnTaae Tpe6at p;a
nocTa:Be· _
-Kao Te:JKHWTe cnoi·a pa,n;a. IlnTaae_· Aje-qnjnx yc.TaHo:sa .Hnje taxa npocTa c.Tnap, oc·o6nTo :roaiA ce ysMe y o6~np
"tJHJLeHHI..J;a Aa cy oHe HO"BHHa y aam-Qj- 3eM;~~>IIt jep ce y
CTapoj" JyroCJI:aBHjH yonmTe HHje HI:IKO 6aBHO OBHM nHTalLHM3a 36or Tora Hama opraHHS.~Hjq T:Pe.Oa OBO nnTa_lbe
11a npoyqana o""""To "~ ce pa11il o ·llaBaHoy I<on>:peTHe no· .
Moha 011 cTpane name Op$HK3aljnje.
'·
.
-
.
.
-.
Tpehn. -Kpynaa ·sa,AaTaK Harne opraH:nsa:qHJe ·npeTCTa:sJLa
pa.,n; -ca :m:eaaMa· aa ~eJIY y onoj_ {fl,asn pasBKT:Ka ·aame seM,JLe,.
Ka.Aa noCTanJI.aMO· napaJI"eJI~~:o· ca. HHAycTp;njavrnsa:r(njoM _H
pei<oHCTPYKI1Hjy name
rroJLonpHBpe.z~e.
Tpe6a yqnHHTH c•e
Aa )KCHe ceJia, Koj-e <CY y TOR:Y paTa H3B·pmanue Maore H
KJ)ynHe 3a,n;,a"TKe Ha i{lpoa;ry :n y nosa,ri;uan nocTaH}r p;aaac
CBjetHH HOCHJia:q HOBOl" :IKHBOTa Ha CCJIY KOjH npC,IJ;BHi)a
rmaa pasnHTKa name seMJLe~
3~pyre
10ao HajnorOI\HHja opraHrr3af1IWHa cj>op,><a; name
noJbonpHnpep;e, 6,Hhe aaj6oJbe_ MjecTo II aaj6.oJba mKoJi~
npeKo Koje he )Keae_ jom -CIIJIHHje yqecTnonaTJI y u;jeJioxyn- ·
38
I-IOM npnnpe;piOM JKIIBoTy, npeKo Koje he OHa pjewananr
cBoja ropyha; nnTaiLa H H.aj6oJbe ocjeTIITn cse npe,n;:s:ocnr
KOje HM npy:iKa HOBa ,D;eMoKp,aTCKa -,ll;pJKaBa.
Maconao ynncnnaH>e. :a-::eHa y sa,n;pyre, H;.nxoBo opraausona:ae Ha KOHKpeTHIIM _sa,n;an;n:Ma Koje_ -~peAysnMajy 3(\Z\pyre
n: BapoAHn cJtpoHT ,- :Kao -mTo cy Hsrpap;lba sap;pYJKHHX ·,ll;OMOBa, H~mpweH.e o6aBesa npeMa sa,1l.pyraMa, H.nxmw aaraJKOBaH>e y npiiBpep;au:M MjepaM;:t, Kao mTO Cy pasae npcTe
OTKyn_a HT,n; CBe je TO sa,n;aTaK name opraHII3aD;Hje Ha.
ceJiy.
H~IIOCpC,l\HO je IIOBeSaHo Sa H3Bpiiielbe CBUX OBHX sa-p;aTaKa ·nHT~e- KYJITypHo-npocBjeTHOr nop;usa:lba :i'Keaa . yonmTe, a -noroTOBy :Xceaa aa eeJiy. ITop·ep; aaan:ifla6eTc·KIIX
Te"tJajeBa, ··nuCi:'lalJ.KHx rpy-ua:· Koje C::MO ,a;oca;l.a nMaJiu · F.aO
OCHOBHY clJopMy, IIHTafLy npOCBjehHB31b3 .::Ke;aa :MH, .Y ,li;3JbCM
p3:,1J;y,_ MopaMo n,pHhu Miioro· .mnpe n., ca Macro H ··MHOro
pasHo:sp:caux rJlopMH.- HeKa '·aaM ·ucKycTna n yCnjecn Koje
cy aaiiie opraHnsa:qHje .nOCTHrJie rtpeKo pa3HHX. ~cypcena sa
)KeHe ( II"'ICJI3ptKHX, MJbe.J(apC~H~; IIOBpTapC'KHX. RTA•) · IIOCJI)TJKC Ka.O Ily-TOKa3 y TOM'e KaKBe Cf 4lopMe I)a_,n;a Haj6JIHJKe·
:a-::eall n KaKae KOpHCnr ,n;oHoc~ onaKaB pap; y yaanpe·l}elby
lbCHOr p;OMahH!:!C'fBa If· H>e ~.aMe.
Cnn: n6MeHyTn sa,n;~n HKcy s~an;n caMo- aame .Qpra.:.
ansa;n;nje, OaH Cy-C:3.,1\p)kaj aa~er .rmaHa Hap0,11;Hor <JlpoHTa,
aJllr aa aaMa: je Aci Mo_6nJinllieMo ,n;o MaKCHMYMa :iKeile,_,n;a·
IIOC'l'aHy aKTH~HH (}OpU,it _3_a lbHXOBO _H3BpWeH>e. II:Pe,ll; : Hc3.WOM opraan.sau;njoM eTojn · jow HH3 IIHTalba xoja -n aa.n;alir.e
OCT3jy BCOMa B3)KHa. l.fs:Meljy OCTaJIHX_, -H3BO~eJLe H3rp(\Z\lLe,
pa,11; aa uc-nylbaBaJLy _JioK!a.JI:anx · nJI,aJHOBa .Hapo,z:a:aor fjlpOHTa
OCTaje- H ,n;Ue IIQC30 -Ha KO:Me MH MOpaMO Y't!HHHTH MHOro,
rrotieB o,n; aajcnTHnjnx ycJiyra .a:o aajKpyrranjHX· .nOCJIOBa_
KOjn 6YIIY IIOCTaBJLrHn y TOKY nsrp~H.e .. Hapo,llnH cj>pOHT
ce ca rryno. Bjepe ocJia.H.a na Hamy opraHH3ai1njy, jep je
OHa y OEOj fO,!:I;HHH aa MHOrHM MjeCTHMa· 6HJia llOCHJI3:q aET~BHOCTH
rJlpOHTOBCKHX- 3KI:r;Hj8.
Ha OBOM MjeCTy MOpaMo Ce ,1J;OT3fiH H HCKHX IIHTaJLa
riO KOjHMa Cy! Hanie JKCHe Hajop;rO·BOpHHje. )J;pyr THTO BHme
nyra, o6_pahajyhu ce :iKeHaLMa, HCTHIJ;ao je Kao aam 'HajnruKanju 3ClAaTaK BaennTalbe- ,~J;je:q_e, o,n;rajaH>e HOB·Hx noKOJbelba
HeMa _""tJacanjer HH nJieMeHHTnje~-- sa,n;aTKa op; OBora Kojn
39
�/
Tpe6a 11a nsupmn nama oprannsat~'!ja. BacnnTauajylm Harne
JKeae y ,D;yxy aam_e AeMoKpaTcxe ,&pJKa:se, MH heMo HM no-
Mohn y uacmnaHoy ILHXOBe 11ie11e y II}'XY HOBor naTpnoTH~Ma; ·JI.y6aBH :iJ:peMa CBOMe aapo,ZJ;y,- y ,Zl;yXy _HOBe .THTQBe
JyrocJianrrje. Ycz.m noBesaao ca oBHM. jecT.e H 6pnra sa
!IOMO,Be H !lje'!je K}'XRH>e, Qua 6pnra He Tpe6a 11a ce or..e~~a caMo y na6anJLaJLy MaTepnjaJinnx cpe,!lcmua ona Mopa
6nTH cBec-rpaaa OA aajcnTanje 6pn:re sa anxoBe npocTopHje,
na p;o JKHBOTa y H.HM~. M:a MOpaMo- aamy noMoh Bnme cKpe·ayTrr aa OB)t CTpaHy :a{n:BoTa y A,OMo~nMa. Tpe6a pasanM
o,n;roBapcijylut yspacT .n;je_:u;e, ,ZJ;jet:IjoM . mTilMnoM, nrpa't!KaMa,
Pa3e~o~'keMo w~o~poHy ,qjenarHocr 3a
o6yxearaH>e ce~o~x . paAHHX meHa
.n;a 6n ,ZJ;je:u;a y ,l(oMOBnMa nM;a.J:Ia pa,t~;ocTaH :m~rnoT. YlCJIOHHTH
KacapHtEn HSrJiep; Hamnx .n;oMona," rrm.rohu nacrrrrTa"tJ:_nMa· y
y opraHH3at.u-tjy
naTpPHaTHMa
CHa6,1J;HjeBaTH ,z:(OMOBe
6npaHHM
EH.HL'aMa
3a
TO je ,n;y:JKaocT _name opraaE;sa:qnje y
OBOM nepHOIIY· Ono cy, y Iiajrpy6JLrrM liPTaMa rrsnemeHn,
aexn o,&; sap;aTaxa aarue opraa:h3au.nje. Ho oo=H~JI~j~c~;y~a~j;''~~~~/.·.· .·
MHorO pasaq-B.pcan:jH Ha T~peHy.. Csn _oan 3
n.n.aiLe jam Beh~r 6poja :H\eH:a; II -airxoB_y jow Behy,
o.n;rojHoM ·sa,n;.ruTxy -
MaTCKy
II
nJiaHCKy aKTli.:S_H3a:r:t;_Hjy•.
Harne "'eHe 6ril5.e y npBnM pelloBnMa 6opa11a sa ncny.H.aBaH>e TIIToBor nJia:na, OHe he ;n;anr c:sy· CBojy q~ary, e:Heprnjy, s_a ,D;jeJio . npo~BaTa cnoje po~eHe 3CMJLe~.
llin:nno II·I<oarpec A<l?lli-a JyrocJiaBnje.!
._ )JajMo c:se ·Ha·we, CHa-re sla ocTnape:a.e npB-o_r. IleToroAHIUH:.er n;raH~
lflpoHT _onniTeHapO,D;Ha ·
Hapo11a J.YIIOCJianaje !·
· JKn:suo. Hapo;:(au
opraHirsat~nja
_ /f:CHBIIO
noJIHTI:It-n~a
pyi<o:so,r~;rrJia:q II opraHII3aTop Ha~ax
MapmaJI JyrocJiannje JocHI!I Bpos TrrTo!
rr~6je,n;a
ro:sop Bn,n;e ToMmn;h, npeTcje,n;Irn:Ka
KOUTP9JIHe Ror.fncnje
HP
CJ1one~:rrje._
Haw -Koarpec oAp~ilBaMo y MOMCHTY Kap;a CMo, y· ycJio..:.
:snMa ynoplie 6op6e sa_ l!BpCT · Ii Tpaja:u MnP y cBirjery, ca
ycnjexoM sanpmnJirr npny ro,n;nay aame nJiaacxe nprr:spe,n;e.
Beh Ha- npeTK9HrpecaHM K~H$epean;njaMa u nJieHyM-rrMa
pasMaTpaJIH CMO paf]; Harne ,opraansa~uje .y Ofl;HOCJ- Ha _one
,lJ;BHje TfiiH..eHHIJ;e. C jep;He CTpaHe, IIOCTaBJLa.iiO ce rrpe,n; _
HaUiy
opraH,n:3au;rrjy n~ITaiD_e KO_JIIIKa ce rroMoh upyJKaJia npii ncrryH.ana:a.y IIeToro,n;uma.er nJiaHa Mo6nJirria~ujoM cn'irx .caara
:~Eeaa sa IDeroB inTo 6o~u ycrrjex. C ,n;pyre crpaHe, JKeHe_ cy
Ha T;HM KOH{{>epeau;njaMa MaHI-If{>eCTOBaJ!e 'tJBpCTy Ofl;JI}T"<IHOCT'
.n;a -cnnM-- caaraMa rrop;yrrpy nOJIIITn~y Hone JyrocJiaBHje '~oja,
no,11; MY;J;PHM pyKOBOfl;CTBOM M·apma.Ji:a TriTa, cTojn y njmuM
pe,n;oBIIMa O,ZJ;JIY"<IHe 6op6_e npOTHB ·aHrJIO-a~Jiep~'!I<HX paT.HHX
xywEa"tJ:a.
)I(eHe CJioneHIIje, aa ~p,ajiDHM 3arra,u:a~-rM . rpaaiiu;aMa
JyrocJiaBirje ocjehajy cna:KO,zJ;He:sao n aapol!HTO JKHso_ -rrpoBOEau;nje THX paTHIIx xyrnEalia. 3aje,zl:;EiO ca c:snM JKeaaMa
}yroCJiaBnje MH_ CMO aiCTllBHO npaTHJie HCTpajHy 6op6y _Ha-
- !IIHX cecTapa y JyJinjcKoj KpajnHH n TpcTy sa npHKJLyqeH>e
, TUX xpajena JyrocJiamrjn. Ilocnrrje aame no6je,zJ;e Ha,n;_ IDeMa"<I~HM II nTaJinjaHCKHM cf>aiiiHSMQM, MI-i. CMO. nyae p;Bnje
rop;nae MopaJin BO,IJ;H~n ynopay 6op6y npoxnn ·ao-:sux
nopo6JLrrnal!a Ha:Po,n;a ·,n;a 6n nocTnrJin -aony rro6jep;y
40
�/
npnKJI>y'tieH.e
n~HHIWr
. ,D;HjeJia
Cii~)BeHa'lKor
IIpnMopja J:!
IIcTpe""JyrocJiaBHjn. 0Ba 6op6a HacTa:SJLa ce " ,11aHac
Ha
C~o6o,n;Hoj r~pnTogirj~ TpcTa, a· yn~peaa· je nporiiB noKy. maja. npernapaa.a· TpcTa y orcKOTJHY _,z(acKy_ sa aana,n; Ha
·.)J;eMoKparcKe se¥JDe-' :UctoKa. 0Ba ce- 6e.p6a aacranJLa n y
_..Cntn:M ,n;n:je.Jionnr.1a CJioneaatJKOr IIpnMopja, Kojtr cy 'jOm_
'<?CTaJIH 'n0,n; .HTaJIHjo:M:, _BO,Il;H ce y sajf)J;HHIJ;li eel )l;CMOK},)arCKHM caaraMa .II TaJinje ~porHn saje,z:(HH'IKOr aenpnjareJLa.
Ona-_ ~e Hacran·JLa H Y- CJioneHa"tJI<:ej KopjrruKoj npC?TIIB no~
-:Mytum:x aana,n;aja- aa:u;ncra H :anxonH.x aMepH't!KHx rocno,n;a·1\·apa.
0
roMe.
i'oBopH·
l!HH>ean:u;a .a:a :Ha Ham Koarpec anjH
, r.'IO-rJra ;:t.Ofin ,z~;e;:J:erau;Hja .JKe:aa H3 · C;rone:aa't!xe Kopyw_Ke.
..
lKJ'Iie Jyrocmumje rroKasane cy 11a ocjehajy ,11y6oKy
·n·ones·aaocT nsMeljy.. "'npcror ·Mnpa y ~nnjeTy H ycrrjexa y
·OCTBapn:sa:s:.y- IIeTorO,!J;Hilllber nnaaa. 0 TOM'e HaM npu-qa H.H·. xon. p3.,ll; aa ncnyiLa:saH>y rrpn.spe,ll;HHX s~aTaKa_, BeJUIKH
:HHTepec •a pa,zi MeljyHapOI\He lleMOKpaTcKe <j>e,~~epaQnje lKe,,
-_ila, HliTepeC s_a 6op6y CJio6o,ll;o.iLy6nBHX aapoAa.
, _ Y ·qu)M _paAy aa BeJIHKIIM 3~at:{iiMa TIJiaHa 1-i -y 6op6n:·
··.aa- 'tJBp_cT u Tpajaa Mnp y C.sHjeTy, M:H cMo, nopeA_ H~~--~->--~:
'-~-IIBH:X -ycrrjexa, yTBPAHJJH MHore rj_JemKe. 0 aeKiiM ~A .oB:nX .·
--·rpj_e:Ura:Ka 'xTje.iJ.a 6ax oB-,n;je roBop:nTa, jep .-CMa_TpaM ,ll;a ce oHe
--._ae<rt0jaB.n.yjy' caMci KO,Il; ·HaC y -CJIOBeHHj~, ~ero ;tJ;a- TaKBYX
ll{iH cJin-qJ:ilJ:x · rpjewaKa .,HMa-:,-y· 'tJHTaBoj seM.n.u .
. . r.
6pnjea~~nj.a
aeKnx aamnx
'IUTO HeKH~ -CpeCKilx 0,11;60pa
Hcl
p~
opraanaa:u;nja, 'aapo-·
Cci CTa]lHHM aKTH.B0M
lKeHa Hnje y cKJia,11y ca OIIlllTIIM. 3a,11aTKOM A<I>JK-a y OKBHPY.
'- <l>pOaTa, a
T.JiaBHH op;Oop anje eHeprHtiHO yq_HHHO
Kp.aj. Ta_KO ce aawe opraanaau;nje orpaHH'I~_najy · aa pap;·
caMo -Mel)y OJIHM J>KeaaMa Koje -cy neb. aKTiiBHe y <l>poaTy,
qeMY
a ae nop;e HHKane 6pnre 3a ynopaa H cacTeMaTCKH p~ ca
J-KeaaM·a__ I<Oje Hircy aK'FHBHe_ 1-mn tmje cy ce naciiBHsnpaJie.
O:aa Be;rnxa rpjerriRa, o Kojoj HaM je jytre roaoono u ru:apruan:
THtO, 'IHHH op; MHOri-Ix aawHx opraaHsau;nja aeKa- APYlliTBa Koja ce 3a,li;OBOJI,aBajy -Ca pa,n;oM y OKBnpy CTaJ!HOr
'l:IJiaacT:sa. JacHo je, ,IJ;a A4>)1{ -TriMe n:n:xaxo ae u-crryaaBa
3~aTKe, Koje y o:KB:n:py Hapo,u:aor lPpoaTa 6:im HMa, a TO je
pa.n; -Mei)y OHHM JKeliaMa n:oje jom ·CToje no_ cfpci.aH, xojaMa
'Fpe6a c:sa:K0,Z{HeBHO yKa3HB,aTII ·nyt li II'OJIHTlfliKH IIX ys,a;n-
3aT!r. AHTn<j>arunCTll:'IKK <j>poHT lKeHa jecTe y OKBnpy Hapo11-
42
BHAA TO!H WHli,
npercjeoHuqa KOHTPOAH~ xomucuje f!P CAoBe,Huje
a or <fJpoHTa J yro~Jia:snje mupoKa opraaH33u;Hja· c:e.ux pap;aux
JKeaa JyrocJiaBI-IJe. 36or cnor rroJIOJKaja y ,a;pyiiiTBy, 36-or
MaT~pnHCT:sa ;t<e~a Mo~e caMo y cou;njaJIHCTII'tJKOM APYIIITBY
BH,ll;jeTH T3pa~ll;HJ:5:" CBOJe IIOTIIyHe paBHODpaBHOCTII H CHrypI-IOCT sa CBOJY .,n;Je:u;y. YnpaBo s6or Tora, opraaHsan;·nja ·
Aci>)ICa HM.c;t HaJIIIHpe MoryhaocTH o6yxTaH.a cnnx pa;n;aHx
JKeua H MaJKH. Aq>JK r.ropa pa3BHTII ID.HpoKy )J;jeJiaTHOCT sa
Y3,1J;H3a:ae TIIX :JKeHa 1-I sa IJJTO 6pJKy lHIK:BII,D;aiJ;Hjy OCTaTaKa
pOIICKe npOIIIJIOCTI-I KOjn CC _IIOKasyjy y MHOfHM IIOCTYIII.J;HMa
y. CBaKn,n;annneM JKIIB0Ty JI\eHa. Mei)yTHM, M-H nMaMo npn-
. MJepa xojn ,u:oxasyjy p;a opraan3au;Hja
He o,n.ro:sapa
TOM
�/
sa,~~aTK;. Ja hy o•11je ynoTpnje6nm HeK; 6pojKe ns opraHI<. saqnje y CJiooeHHjn K6je pje'!HTO ro•ope o Toj rpewll"·
TaKa HanpHMjep, y cpesy D;eJioe HMaMo 192 Ol\6opa Ocno6o- .
,11IIJtHe q,poHTe, a caMo 102 o,116opa A<J>)K.a; y cpesy JbyTo- ·
Mep nr.ta Ha 102 ceJia ·caMo 43 0116opa A<J>)K.a, cpes IlTyj ca
330 ceJia n><a r(\o o116opa 0<1> " caMo 82 OA6opa A<I>m-a, To
cy npHMjepn yrJiaBHOM ca TepeHa, r,ll;je je nocJI~je ocJI06onocraBJLeu sa,ll;aTaK .Q6yxB~TIITR cBe *e~e
6n:Jie axrHBl13HJ.:>aHe sa ·BpHjeMe HOB-e.
·
l).eaa
C p;pyre
CTpa~:~e_
Koje.
Hn:cy ·
Hli<LaMo rrpuMjepa p;a cy HaJLe opraan-
san;nje cy3HJIC. CBOj pai:(,
a 'lJ:CCTO
qaK H aari:ycTHJie.
TepeH~,
r11je cy · y roKy :&OB.e :>KeHe 6HJie HajaKTHBHrrje. Y CJioBe- .
. HlljH~ HMa~o- ·TaKBn:.x npnMjepa y BnjeJioj Kpajn:nn Koja je· ·
aa BpHjeMe 6op6e OHJia .·KOJIRjeBKa HapOI\He BJiaCTI<. ,ll;a 6a .
. HaM Ta .rpjeill'K3. 6n.Jia jom -jacH-IIja -·Tpe6a Har.JiaCHTII, ,n;a cy
,:m;eae Y'""In:Ta~oj C_JioBeaii'jn ·usaruJie y_ ~yHo~ 6pojy:n cBjeca6
-Ha H36o'pe- sa Hapo,ZJ;He OA6ope~
He.Ma p;axne· _HeEnx· Hen_p_e- ·
y- C:SliM BcpiCHIIM 1'PeHy~ ,
MOCTHBHX npenpeKa, Bet.J. I-IaiipQTHB,
,~HM3: Jeae_ rioKaayjy p;o6ap<ii npaBnJiaH ·o,a;aoc. npeMa Hapop;-Hoj-.-BJiacTH,: r':le,a;ajyhn y _ILoj. oHo~3aruTD·_CM~- ce 6oplrJIH_. Ta _
Fnojana nacimn3a:u;Hje JKeHa nMa H ·I-IeKux c:sojnx .pa3JIOra.,
. JKeHe KOje cy y TOKY paTa OCTaBIIJie Kyfiy 'n llOWJie y 6op6y,•
ca,11;a cy ce nparnJie cBojnM p~,n;oBHHM AOl'.ralur~cKHM_ ·nocJio~
BHMa_n ,n;je:qn. TnMe·oHe :a3:B.pwanajy BeJIHKn ,n;p~TBeHu saAaTaK; KaKo je HarJiacHo u ,Z~;pyr TnTo. A;rn :anxo:sa 6pnra _sa
_,n;oM n ,ilje:u;y HH_KaKo ~e 6rr cM-jeJia nManr sa -noCJLe,n;rr:u;y na. CliBl:I33I:(jy· :f...~WW"IliTBeHO¥ JK:HBOTy, rrpecrajaH>e H.HXOBOf HHTepeca sa pasEoj- Harne seMJLe, npecrajaae pa,n;a 3a saje)l;Hrm;y.
pesY;nare. A}lu nope,ZI; rora HIIKaxo ae 6n CMliO ocraru saHCMapeH aajBa:iKHIIj'n . 3a,ZI;aTaK HaWliX IIOJIHTHlJ;KliX OpraH II~
· sa~nja --:- rp3f:\ehil _co~HjaJIII3aM usrpaljHBaTn. HOBOr ·'IOBjex~ •
To je Moryhe caM-0 aa raj aa'tiHH ·axo· aame opra:~nsa~aje,
usBpmaBajyhn KOHKpeTae _sa,n;arxe_ aenpecraao o6jamaaBajy
JKeaaMa H CMHC30 ll}I3H3 KaO II ·CBHX 0,1l;}lyKa Hamn-x, BJiaC~ll,
orBapajyh:ir liM IICToBpeMeao onmry rrepcnexnniy Hamer
pa3BliTKa; rrepcrieK'l_'liBY cpehaor JKIIB.OTa y ~:;o.n;llja.Jill3:My.
Mu CBH saaMo ..u.a liMa If ,n;a he jam ·6nni .neJIHKHX no.
remxoha aa TOM n_yry. Mu II ronopuMo o 6op6ll sa cou;llja~
}ll-i3aM. Ani!-. Ka)l;a )J;OJI33e Te TCWKOfif;': OHp;a. HX _He IIpHMaMO
><lio 6op6y. Harua opraHnsaquja He crojrr y npBIIM pe,lloBHMa K6,1l; caB}IaljliBaaa TliX TelllKoha ·H nperrpeKa. ~ei:uana
ce "tJaK ,n;a aame aKTIIBIICTKHHoe croje cKpmTeaux pyKy, no
crpaaH, Ka,Ll; aeynyheae :aceae c r:YalJaaeM npare rroje,LJ;HH~
o,zpryxe aamllx 1macrll.
IIpeMa jacaHM ynyrcrBH-Ma MapmaJia TnTa· MII heMo
M0p3TH noja'tJaTll nOJIHTll'tJKll pa,ll; y CMHC}Iy ·aerrpeKH,ll;HOr-
o6jamaiiBa,a1i. ,ll;y6o:Ke noBe3aaocr·u. aame 6op6e aa ·- IIOJI>Y .
u3rpaAae con;Hjami3Ma ca orrniroM 6op6oM 3? ~lip. ·HeMa u
HC MO:IKC 6l1Tll y aamoj 3eM.JMI MajKe H JKCHC KOja HC 3Ha
lliTa 3H3l!H p~r, H~Ma II He· Mo:m:e 6HTH. :M:ajxe II :lKCHe, tc_oja ·
He 6H xTjeJia CBHM ·cnojHM CHaraMa pa,n;liTI:I r-m yHnmreE>y
paTHe oriaCHO(:Tll, Koja He·: Orr xTje}la ,n;anr c:Be· y orrmrOj
6op6I:Ji·.3a :ru:np. Ama MI:I -Ty ·cn-peMaocr meHa "tJ.ecTo. 3aHeMapyje:r.i::o, He_ ysnMaMo je :Kao no;:prory 3a· ·M06HJIII3a:u;njy- :m:eaa y
CBaKO~HCBHOM p8.)l;y, jep HC y<-IliMQ :iKCHe ,LJ;a H3 p;oral)aje r}le_-·
,n;ajy IIOJIHTH'IICI·I, ,L~;a fJIC,!!;ajy Ha 3a,D;.aTKe y Ib-HXOBOj Mei)yC06HOj IIOBe3aHOCTH.
.
Hama opraaiisa~Hja MDpa.JLa 6n npoH:ahH n_~,n;ecae [popMe
xoje he o.u;pJKanr n joiii AaJLe pa3:sHjaTn TIO}IHTIPIKY
36or rora Harne opra~:~nsau;nj.e rpe6a ,n;a: CBIIM CHJiaM3
rr OAMax rrpucry-rre 3a,n;aTKy Kojrr je npep; IU-lx noc-,raBHO.
cB:njecr JKeHa, ([Jo·pMe Koje he JKeaaM~ jacHo rrpe,ll;OtiiiTH no:sesaHocr IJ:.HXOBOf JKIIB0T3 ca l!IIT3BOM saje,Zf;HIIll;OM,..,. KOja fie
HX OCITOC06HTII ,11;3 IIOCTaHy CBjeCHe MajKe II B3CIIHT3~IIU:~e
Mapma.JI. THTO ll ,IJ;pyrii KOHrpec ___;;;_ IIUipOKH, MRICbBHH, IIO~
}II:ITII'IKH pap; Mel]y ~EeHaMa. -CaMQ H3 _Taj Ha-"IIIH MII fieMo
rrocnrhn ycrrjexe· II y H3BpmaBalby ocTamix 3a,n;a-Ta:Ka n,t~;yhu
H3lliC::M: BeJIHKO::'! •ll;H ..'l>y C~IICTBC:HliM CHaraMa CaMu ti>II
J:I3rp3)J;HTH COI:J;II]3JIH3aM, IWJU 3Ha'IH 6JI3TOCT3H>C,- :MRp II
cpefiy I-IaiiiliX A_QMOBa. •
.
_ .
·
..
pa,Z~;a
cBoje 11jeqe.
ronopnhy jom 0 APYfOM ae,t~;OCT3TRY H3III11X opraHlisau;nja I<OjH je yCKO IIOBC33H (;a IIpBHM, ja Ty_ MliCJUIM Ha
orcyCTBO .n;y6Jbe_r 11 c·ncTeMarcxor Maco:sHo-noJIIITH'':IKOr pa,n;a
Mel]y JK:enaMa. H YJKHO je 11 npaBliJIHO p;a cy a awe opraHH~
g_a:quje npuCTyiiliJie .. K0HKpeTHOM. pa,11;y Ha o6HOBU 3CMJI>C II
OCTBapeH>y lleTOrOp;HIIIlLef IIJiaHa, r,n;je Cf IIOCTIIrJie BCJIHKC
45
44
�,n;a MH :m:eae JyrOcJia~nje ,-cBa~<?r -qaca p;y6o_Ko ocjehaMo
Be~l!Ke TeKo_BHae, E;Oje cy usn.OjeBan:u aamri: 1:1apo,zpi n -,n;a je
caB aam pa;J;, ,n;a cy CBH aawn aanopu npotrKaan ,n;y6oKHM .
yHyTaplbHM 3a.;:J;OBO.JbCTBOM, KOjHM HaC HCIIy~aBa. 'l!Hli:.eHHIJ:a
· ,11;a )KHBHMO y_ onaKa .-cJio6o,n;aoj seM.ThH.
/
.H-{eHe JyrocnasHje Ay6oKo ocjeliajy
aeniiiKe reKOBHHe Koje cy H3aojeaanH
--.
HBWH
foBop Anr;:e Eet)yc, MHHHCTpa
q)nua;rctija HP Xpn~TCKe.
-Hapol!HT9· aaM je 3~0""BO.JLCTBO_ ,11;a_ cy Ham RoHrpec yJ~e
.;n:u'tfane:-cBojoM nocjeTOM ,ZJ;~JieraTKIULe_ saaTH6r .n;njena :m:eaa
xoje ce s~je;:(Ho c ~aM':!- 6ope sa MHp, sa Hapop;Hy ACMORpa-:
Tnjy, nponm n·oTrra.JhnBatia paTa, nponi:B oanx ·Kojir Cy cap;
IIOHOBO IIOlJeJHI p;a. ,l];H::KY rJiaBe H IIOKylli3Bajf, 360r CBojiix
t(7.rHK3UIImX
H
MOHOIIOJIHCTHl!KHX
HHTepeca;
,11;3 _
IIpHpep;e.
Ha:poll:HMa CBHjeTa HOBY KJiaOHHI..J;y KpBa'BHjy O,ZJ; CBHX- ,11;0'C3-
,ZJ;3UH!.UX_. YBjepeaa ca-M- ,n;a y OH:Q"M seM)J,aMa, "'nje AeJieraTe
He __ -MOJKeMO ABH3C ,11;3 II03,ll;p3BIIMO Mel)y H3M3, IIOCToje:. BpJIO
3H3THC
CHare ,l(eMOEpBTCKHX
aHTI-UJ>aWHCTH'l!KllX _Ji<~Ha,
KOie
-6H c· BeJII-IICiiM 33,1J;6BOJi.CTBOM npaT~Jie H3UI pa;,\ ~u I\Oje \)n
saje,n;Ho- c H~~jene ):(a MaanrpecTyjy. CBojy cnp-eMHOCT rr
o;:piyt:.IHOCT ,11;a _CTaHy .Ha CTpaHy' Hanpe_TKa, Mfipa H ,ll;eMOEpanije.
·
Mnc;n-IM p;a Bjepao TyMa'!HM ocjefiaje n pacrro;roJKeH:.e
c1n:rx m~]Ia JyrocJiaBHje, a-:r-co rrcTaKHeM ,ll;a fie oBaj -KoHrpec ·
Haj6o;rLe 0,11;pa3JiTH Ham )EliBOT H pa,a; y TOM ' CJiy'l!ajy i3.KO
nor-m.JKe KOJiliKO
MII JEeHe ocjehaMO cpeTHH:Ma, IIITO CMO H3
HajTeJKer paTa IWjer -CY liKa,n; BO,IJ;HJUI Hall.IH aapO,IJ;H H3a!LIJIH:
EaO IIOTIIYHH no6je,11;riH~H II IUT.Q_ H3rpa~yjeMO 3eMJl>y Eapo,n;He A_eMOKpanrje, ,li;-OMOBiiHY :CJI060p;HliX H paBHOIIpaBHHX
. Hapo,ll;a, f' Kojoj je Y OCHOBH JIHKBli,1J;UpaHO CKCIIJIOaTHCaJ-Le
"l!OBje~a o,n; cTpaae ..joBjeE;;i, seM.ThY Koja je c·e6n yseJia y
::a,n;aTaK Aa ·usrpa,n;rr .c-ou;rrjaJIHsaM. Xoh.y' OB,ll;je ~a Har;racnM
ce
46
H.a. aamei'..r IlpBoM KOHrpecy KOHCTanipa..Jie ~Mo Aa eM~
· 6op60M: HaiUHX Hapo,z:i;a II HalliOM· 6op60M -ll0CT3rJIH IIOJIHTII'IRY .paBHOnpaBa6cT, aJIH ,n;a ·fie Ta paBHOnpaBHQCT 6HTH
cTBapaa pa;sHonp~B-HOC'T caMo- y TOJIHKoj MjepH yxoJinKo je
caMe JKeae 6y,D;y HCKopn:cniJie, yKQ..JIHKO, C·e one aKTJIBHO 6y,n;y
yKJLY'IIIJre y ·IIO.JIHTH'l!KH. JKHBOT seMJLe. lloJIHTI.P-IKII JKHBOT
seM.JI:.e, Kojn je y o::s6~l:--nepuo,n;y; aajsHa'-lajHnjeM y xHCTopujn
Hannrx aapoAa ,.6Ho TOJIHI\o :JKHE H c::sectpaH,_ HHje ce O;ZJ;BHjao . 6e3 HHTeHSIIBHOr: ~16mi?.a, __JKEHa y H:.eMy. ~030JIHTe- Mli
p;a HCTaKHeM -caMo HCKOJIIIKO MOM-eHaTa, KOjlr' <ey .. ,1\0,ll;yWe
roT_oBo ·CBHMa II03Hanr, aJIH KOjH Cy TOJIHKO- SHa"lajHH; ,13;a II:S.
HUJe HHK~a ·cy:srrm:f,Io no.aOBHTH. Ha npBrrM IIs6opnMa no- _
KOITaJII; CMO MOHapxfijy II CBe QH:O, illTO je C -nOjMOM MO;a:ap~liJ~ 6n;ro Besaao ;. _c·By Tpy.n:eJK je,.n:Hor _noJIHTH'IKor, ,n;pylllTBe~?r ;1-1 eKOHOM'CKOr CHCTeMa KOjH- Ct- li3JKHBHO II iCOj_II je
cn_e:o;n]aJiao y HamrrM npi-IJIHKciMa rrpe_TC.TaBJLao sa cBaKor
rroje,ZI;H_HOr _'f!OBjexa aarnnX ~apo,Z~;a aajrOpy Hecpeliy., 'll-porJiaweH:.eM· Peny~Jlrr.Ke saBpmH..JIII cMo BeJinKy eTarry oCJI06o;vrJia'l!Ke 6~p~e Hamnx -aapO,~~;a, a YcT.aBOM _ oq)OpMHJIH
yHyTa~n.. e
ypelje,..e Harne HOBe IIPJI<ane •'I>HPJ,
ll36opnMa
y llOJt,ll;II~HM HapO,z:J;HHM per:zy6JIHKaMa_ IIpHCT.ynHJIH CMO
.._1BpCTo_j _H3~pa,zi;:an' cBaEe noje,n;rrue . peny6JIHI-Ce, jep caMe
cpe~eae, -cHaJKae a.apop;He-. __peny6JiirKe,_ "t.I~pcTo noBesaae,
- '-~ajy MOhay <!>HPJ. H ~air<?CJL~TKy ca,n;~IIIlbHM ~-rs6oprrMa· 3Cl
Hapo,ZI;ae· O,ll.-6ope ~eMeaTrrpa;rll- c:ro,w ,7.1;0 KpaQa BJiaCT. pa,n;aor.
Hapo,Z~;a. Yp;uo ::Keaa,_ E_ao aKTHBHHX- r;r3.ca'l!a, y CBTIM THM
ns6opuMa 6110 je Be<?Ma SHa~ai( n_ ae Mo:m:e ce ro'E·oprnn _o
6HJIO Ka~oj, 'laE 11 MjeC'THMH'IHOj ·afTICTHHeH:QIIj~ ::Keaa.
~O~BOJIHTe, MH ,1J;a BaM KaO HJiyCTpa:o;Hjy TOra HaBeAeM
Hexom-tKo rrop;aTaKa us XpBaTcKe, a saaM ,n;a cy rr no,ll;au;r-r
ns ocTaJirrx aapo..n;anx peny.6JIHKa oTnpB:JIHKe je_.n;HaKII. Ko,ZI;
ns6opa 3a YcTaBOTBOPHY CKYII,IIITHHY op; 35o630 aceaa ·rJiaca..Ia
y Jiy:o;H, HIIje nsamJio Ha ns6ope CBera. z6 w:eaa. Y KOTapy
)l;nop 011 6.45r Jl<eHa nracanci je 6,3gr. Y !OOTapy· C!!y"' r!Ia- caJio je gg,g6o/o JKeHa yrnrcaallx_ 6rrpa'I.a.. ~ Y
sarpe6a'l!KOM)
41
�EOTapy g.g,8oo/~ y KOTapeBH~a HoBCKa, . rJinHa, -HamHu;e,
Jly,116per H IJ;p:i<BeHHl\a 99•9bo/o,. KOTap. llin6eHHK 99,97%,
rpa,11 ByKonap.99,87'%. Y neTOM. pejoHy y 3arpe6y 0,11 16.384
ynEca~nx »ee"aa 6Hp8.t.Ia unje nsamJio aa II36ope ca,Mo 29
inTO je'.qaK.~)r HHsy: C.lift.li;ije"Ba;-6~JIO H Q33KOID~iiO.· 3aKOHC.Kli
je 3arapaHTOBaila 11 y ·,i:J;jeJio ce-.c;npoBO~H sam'IHT3. :~KeHe,_·~aO
uajKe, TaKa )Ia· yJiasaK J eHa y npnnpe11y y jom lie heM· 6pojy;
He caMo 11a; He cnpje'Iana' :>i<eHy·lla' 6)T,11e s,11pana MajKa n
palja 3,1\pany 11i•nY• Hero joj 'IaK n oMoryhana
ycJLell 6oJbe
sapa,11;e cTaJI_ao ,tno,n;:n:m:e CTa:H,u;ap,l{ ~HBOTa CBOr n CBOje·
nopoAnne.
HfMa- CyM:e.e--·,n;a ':m:eHe xoje ,n;npeKnio pci,D;e y npnnpe,D;n:,
HajHeitocP~AI;IUj'e :nsnpmaBajy' n: HcriyH.a:sajy· n.na.H H AHpeKTHo ,11ajy CBOj Y/IHO y HH,llyCTpnjaJIH3"UHJH H eJie:i<TpHqn<-·
Kal\Hjn 3eMJbC_ d,11 1945 rD,IIHHe IIOBeliaO Ce 6poj OKeHa y
nHI\YCTpnjn y XpBaTCKoj 011 14.oorf Ha 36.ooo OKeHa, 1\aKJie
sa 16oo/o. 011 i4.ooo :iKeHa 6iiJio j'e cnera soo CTPY"""" pap;~~.
HHKa, a 7.ooo nJ?nyq:ealnr, O,ll; T0ri:i je 3HaTaH 6pof
oTnao Ha. ;K~:o;eJiap:nc)OO_ oco6JI>e._ MeljyTB:M, ,ZJ;aJHaC nMa.MC)
ca>W y TCKCT.HJIHOj HH,llyCTp>rjn 86o CTp}"'HllX pap;anna• y
BHI\YCTpnjn KOlKa H o6yhe 150 CTp}"'HHX pa/IHHl\a, y ripexpaH6eHOj HH/IYCTpHjn 230, y xeMHCKOj 70 H1'11· JbKO ·cy
pesyJITaTH pa,!la Ha CTPJ"'HOM ocnoco6Jban-y lKCHa pa)iHnlla
y ~OKy OBHX ,n;'n~;~je roAHHe' SHaTHR, Ha iLHMa C:e He' .CMHjeMO
saycTa:sinH HHTH ce :EL:nMa Sa,ZJ;oBO.JbHTH. y- ,qaJ~:.:aeM p~y Ha
- cTpycrHoM ys,1J;H3a:e.y pa,n;Hu11xe KJiace -yonrirTe Moi)a '1r ·Halria
opramma11nja 11a noMorHe' CTPJ"'jiOM }'3/IHSaH>y OKeHa pap;anu;~, y MaCH KOjHX· fieMO OTKpHT.H HeCyMIDH'BO MHOTO TaJie:H--TOBa:H::nx :w.::eHa, xoje he Mohu ,ll;a cnoj TaneaaT nJIO,zJ;HO yrio'I'pe6e y IIO,!(H3aHoy _
np0,n;yKTliBH0CTH pii;:{a,. 6e3 1J:er3. HeMa Hanpe,n;ona:aa K co:u;n:jan:nsMy.
JKeHa.
Ko,n; afic ce HHI<a:tJ;a an:je nO·cTaBHJIO HKTH ce MO)Ke ~o
cTaBHTH nHTa:Ene 6poja ·:lKeaa 6npaanx -y opratae BJiaCTn, Jep
- je aama opraaHsau;nja cacTaBHII ,n;n:o oniiiTe Hapo,n;ae opra_M ·
HH3an;Hje, Hapo,lt.HOr £PpoaTa1 _xoju xaa,n;Hp;npa ua ns6opHMa
CBe. _
cBoje t:~JiaaoBe xojn Aajy aaj:snme ra_paau;n.je ,n;~ he c
ycrrjexoM -~s~pmana,TH n c:spmaBaTH oae sa.,n;aTKe KOJe H:t:'
:aapoA, Kao opra.ran:Ma :sJiacTn, noBjepa:sa._ A~n: sa .caM pasBOJ,
llO;.JIHTlPUC·H-pas:soj )KeHa H OMjeae TOr_pa3BOJa HHJe 6e3_HHTepeca 11a ynopep;milo 6poj OKeHa, lioje cy 6nJie 6npaHe y
O.praHe BJiaCTH y aapo,U.HHM 0,[\60pUMa ItO,[\ np:s:rtX · H36opa,
IIpoBeA,eHHX uenocpe,n;ao. nocJiaje_. ocJio6oijeH:.a; · II y. n:36?pnMa KOja cy npOBe,!ICHH r0,1\IlHe 1947, fD,!IllHe 1945 6HJIO Je
nsa6:Pan0 y Mjecue aapo,n;ae o,n;6op_e y XpBaTcxoj .I.I54 :aceae.
Y 1947 ro,!IHHH z.6zo OKeHa, 1945 ro,!IHHe 6mro J• y KoTaJ?CKHM o,n;6opHMa· 34I :iKCHa, a. y OKpyJKHH~ 52 JKeHe, ,lJ;OK Je
.Y KOTapcKHM o116opnMa 1947 r0,1\llHe n~a6paao 476 .OKeHa, a
y rp"-1\CKIIM Ol\6opnMa ll9,
OBaKBHM y-IemheM aa In6op:n:Ma . JKeae·· cy ,n;oKa3a.zre,
npBo, ,n;a ··.cy noTny~o 3J?eJI~, CBjecHp, y- --nyaoM 6pojy C.Ty- ·
~HJie _y :r,tOJIIITH'I~H :/KHBOT, ~CMJbe, II ,ll;pfJ"O, ;n;a Y TOM TIOJIH_TII'IKOM JKRBOTY. -no:rnyHo · c~oje ys Hapo,11;ny :sJiacT u ,n;a x_ohe
,1\a 6y;w nperaonn y R3rpa/IH>H collniaJinsMa.
CnpeMHQ~Iwjy cy lispas:aJie nOJIHTH"tJKHM_ :M:aH.uiflecTal~:tijaM.a Ha II360pHMa, f,!;OKa3yjy :;KeHe ,lt.HeBHO Y CBOM pa,n;y.
Hama nperayha Ha noJLy nprmpei\He II3rpap;H>e o6~XBaheHa
cy je;J;I-UIM flojM6M, je}J;H;Hh{ H3pa30M, pHje"tJKMa KOJC cycpeM
heTe Rao na'poJie _y CBl!M aaru:nM pa,n;:uoan:o;aMc:t, ypep;n:Mar,
ceJJ:nMa~ T.O- je aaru Tieroro~nun~n: rmaH. ;rroJII-ITII'!Ra pa~Ho
npaBH.OCT OTBOpHJia je JKeHaMa IIIHpOKe· MOryfiHOCTH ty,D;JCJIO-.
BalbaJ H y-qemfia y pa.z:r;y Ha C1H2IM MOryfiHM TIOJLHMa.
Y aaruoj npi!Bpep;H trBpCTO je H. ,ZI.OCJLeAHO cnpoBe,ll;eHO
Hatre'JIO- sa je,n;aaK paA - je,n.Hai-ca :UJiara, 'TaRo ,u;a je norny:uo
.JIIIKBI!AIIpaHci CTapa ·TiOJIIiTHKa U npaKCa KOja je Bol)eaa y
KaririTa.rtHCTH:qKoj JyrocJiaBnjH r,u;je je np_na:o;Hn 6Ho ,11;a ce
)l(eHIIH pa~ OJiaha c.Jia6:nje caMo saTo mTo je TO JJCeHHH pa,n;,.
48
,ila
)Ia
Hap;y 11a he OKena 6nTir KO'IHHlla 6psoj o6HoRn n Hs- ·
rpap;an seMJbe rajnJlK cy y npBOM Pei\Y peaxl\HHapmr cBeheHHl\H• Meljy KOjnMa cy HCCYMU.HBO 6HJIIi Ha npBQM MjeCTy·
K_arroJIHt.IKn cnehean:u;:n. H nope,11; H3Bjec~e npHBe3aH0¢T-:n ,:.3R
Bjepy KO,!J; je,n;nor ,n;njeJia Hapo,qn:ux Maca· :n Hclri:oce :JKeHa,
peax:u;ooHapHMa· y MaHTHjaMa HHje nomJio sa pyKoM ,n;a "liX
nOByKy 3'a CBOjH:M IIp.il>aBHM IJ;HJLC:BHM.al.
<
~H.SH,aMo ,11;a aenpHjaTeJLn:: HanpeT:Ka t.Io:BjetiaJtCTna rJie,11;ajy
1flPHJeKHM OKOM Ha Irsrpa.z:rsy Hame seMJLe. OI_IH rJie,ZJ;ajy rrpnJeXHM OKOM Ha CBe SeMJLe KOje cy· Ce OTprJie H3 c<}Jep'e JLHX0Be
eiOCIIJIOaTal\nje, OHH TIOKyrlranajy ,11a OM!>Tajy H>HXOBY H3rpa,n;ILy~ oan xohe ,qa OTe:m:ajy CJio'6o,n;HHM Hapop;H·Ma )I:iijelleH>e
Tewxnx paHa paTa. Alr.u MH 3HaMo ,n;a he caMo Hama cHara.,.
•
�/
Hame jeAHHCTBO n mTo 6p)Ka · Hsrp~B>a seMJLe Molm Aa
npeTCTliBJhll Haj6o"'y OA6paHy H npeMa, TOMe H HajeqinKa~jif-O~rOB0p paTHHM xylliKa):.ti:rMao H3rpaA.iia seM.ll>e,_ aame
j~BHCTB'O, · uama -·cnpeMHOCT · .l(ci 'HC'rOM
}r.nopuomhy,
caMO-
UO:EpTBO'BaHtCMt xepoHSMOM 6pa.HBMO CBOj:9' C.JI060,ll;HY ,li;OMO-
BHHy, KQjOM_ CMO je·· HCKynH:JIH· H3 KaHJ;Ia-_ oeynaTopa H IIMU_e-pHjaJIHCTa, ·npoii3Jia3H H3 CaSHaJDa,
H3 CU?SHaje
BC~IPIHHC
Texonuua uame · uapo,z:r;uo...OcJio6o,n;·i!)Ia1!Ke 6op6e _11_ saa"laja
HSr~a.e Hame Hapo11ae IIPl!<as.e. H MH :ateHe, y xrenyHe
TPH. ·ro,z:r;uue MHpilo,zJ;oncxe HSrpap;ILe, . ocjexwre CMO
,n;eTu JKliBOTi:t
y ciBapHoj
6}1aro-
CJI060fi:H n_ paB·IiO'IlpaBHQC'THt-
6na-
rOJ:I;eTH· uapo,n;-ue f\CMo'Iq)aTHje, - oTK.JIOHRJie-- cMo- o,ii- ce6e. ueca><o noHB:JK3lllajytm. xroJio:JKaj Kojn ~ito n~ane y cTapoj JyrociaB·aJ:a,' uero lt"·-c•e oue uecpehe- xoj~Ma je KaiiHTaxn~ame
;-.. ,11;jen;e, aa JKHKOT aame rtopop;nU,e·. · IIpe;:~;- HaMa je aecTa;zo
a.Bern aesanoCJieHocTH, yHn:~a:sajyh.Hx KpHsa, H~'cB:ryp~
y. cyrpamH:.H -:a(n:BOT, prpaxa ;:(a 6yp;eM()
C'J:'H'tJKa CTHXHja Bpe·OaJia Ha_ uam .JKBBOT, ua :JEHBOT
PI ':!CpTB0BaHll. Sa Tyi}HH·C~e HHT~p_ec_e. flp~A. lt~Ma ~e ...... ·.
p_a.2.. "B~ap n cBnje~ao nyr n; u,;H~· c ·qHTan:g:r,r·_ a_al?o.n;.ol.l. :. ca
S~HOC~M npHj~Mo pa,rt;y .-Aa JOm neh,Ir.M y,e_~JeC_H~a no-
nllo~a•w a am, nyT y co1111iaJinsa>r, Ky,n;a ·Hac .~o11rr Hapo~>.<IJC
RoMyHlicTB~um. na.pT~ja, Ham Mapma.rr TRTO.
ifl:PoliT,
,D,aHac APYK'-I!-1je H·H1BI-1MO
.-.
1-1 paAI-'IMO
Ms pnje"--H EJise Ber:MaH, _pa~Ho~
. HaJinSa:TopKe TBOpHnn;e »He:sa~< - ·
.
3arpe6
.
,ll;pyrapn11e, ja xohy YKJlaTKO 11a BaM roam<eM KaKaB je 6no
JKHBOT Hac :;Keua p~HH:qa ,lJ;O~ CMO pat:\I·Iiie _y KanHTaJIHCTH'tJ. KH.M cfla6pHK~'la n KaKia\"B· je· ca.Aa Ka,zJ; paJJ;EMO y Haiii1IM aa-·
poi\HHM lj>a6paK..,.a.
H3aajehy npnMjep npe11y3eha y KOMe pai\HM Beh 26. ro,n;naa. Kao MJia,n;a pa.n;au:qa no-qeJia CJa:M pap;ItTu y (Jla6pl_In;n xe.-MHCKe ,lj>apMalleyTCKe HHIJYCTpHje, Y TO} oj>a6pilll11'I HaJia3HM
cejom ._It. ,n;aHac ..
no~e.Jia CaM ~·a P~llM
Y- O,lJ;jeJI>e:a.y-
onpeM:e,
a.Jirr_ ~aM;: Qpsp 6HJia \IPeMjemTeHa y o,n;jeJI>elhe,sa npon3BO,lJ;-
, a.y.
y TOM O,lljC]Lea,y 6pso CaM Ce CHamJia, BOJIHJia Taj p~ R
A<?CTa .p:ocJio:a~ _CaM. p-f?au:.J:E:aJta, Ca.MOCT~H(), un; _
CTa.JIHo _ca
ncro:u -nnroM. -Kacaitje· caM:- p~iiJia· cclCBHM ca.MoCTUao ·Kao
Jia6opaHT~_.}lJIH -~?ja_.. RJiaTa- 6Hm!. je..3~ riOJi:OEHI:(y- Mail.a O,ll; -nJta~
Te >~ymKapl\a Jia6opaHTa; 3aillTo.? 3aTO mTo ca.. :JKeHa. Ka11
caM TpiDKlrJia nJiaTy pa:Bay OHOM
ca
icojii:M pa,zJ;HM- HCTH
.noca0
,1106nJia ca>< O/ITOBOp 11a He 6n 6nJio npaso 11a, HMaM je,liHaKy
nJiahy ca ><ymKaplle~. Me!jyTHM, noCJIO,llasall je HMao npaso
11a HCKopmnhalllal li(O)y .p~HY CHary IICTO Kao :p~ay caru:y
,'
,,
,
',
, .
MymKap11a.
.
ETO, To je 6110 npBH npHMjep Ka.KO je .,.;eHa p~>iH 11 a
6HJia .6ecnpaBaa H HSpa6JI>;e:saua, ~ saTJrM je CJ$:je,z~;Ho. HH3
,, /lpyrHx, IImteJra cau ,nqsnBaTH APyrapHlle ,n;a ce opralfi_ISyjeMJO, ,n;a JiaKIIIe _nocTHrJie:t.-~o 6o)Jl.e .ycJio:ae · acimer¢~.: :acnoTa.· To
Cy
HaM:. -,:eCTO Crrpje'laB3.Ji:H IIOCJIO,ll;aB1J:e:SH KOHJPH,ll;eHTJI. -TaKO·
. ,
.' ..
_
'Sfta,HH, nopHH"'IKH :)Ka_H,ll;ap.-~.
~P3HJia .caM .OH,IJ;auiihlr rrop_~,l{ax~ )VIR caM _Bp~nJia
-_H
HaCTOJC:Ua C3.M .,ll;a Ce IDTO JS_Hm~- y-t;a:BpWHM -y OBO){. ixocJiy,-_jep
Pa.zl-
C"" IIKaJia H~C ,lla l,\y THMC jCI\aHnyT KOpHCTHTII Hapo,lly,
. rroc_Jnrje_ OCJI069~elMII·HB;me.- se:MJLe
,
P·vO-.
HHje ce_: ~HO;rO
Ml!]eHHJIO_ CTaH.e ·y H~meM' n"pe,n;ysefty, jep je OHO _·O<T~O)I
,zt;aJ:Le y -pyxa.Ma xanHTaJIHCTe. Cn·H,ZJ;HKa.JIHH_. pa,zJ; a_Hje ;ce ~fb'~
pasB:njaTH, jep je xo:tr~Jia yrrpana npe,11;yseha. H~cr.~o ?Mrul~·
cBoje npocTopuje- y -TBopHH:rpr. , 1 _Q,ll;pXaBaJIH c.Mo ~ap1e ~a-·
CTaHKe llO ,lJ;BOpHmTy.
. ,
IloCJIHje aarpioaaJiusan;nje c-naHyJia je-.y HameM npe;J;y..:
•ehy CJI06o,11a. BHJio je oii.Max rrpocrop11ja sa Iia.c.' Passujao
_Ce C.HHJPl.K!aOIHH l i IIOJIHTH'"'IKH _pa";(, jep j_e MOr.Jici -f!;O- HaC ,ZI;OnpHJeTH liOMOfi.. -tH.HJI:HKa_Ta 1I -Hapc;>,n;He_ :SJI~CTH,--liJia,Te_ cy Q,ll;-"
M~ 6u.tre npeMa p~y. IIocJirrje- J:I,r;unro~;:t..JIHsap;H;je Mll:·,:JR:eHe,lWJe Be_fiHHOM P3AHMQ y TOM·npep;ysehy, ,n;a;a:e CMo._cBe o,r~;--ce6e_
,n;a no6oJLruaMo npo,u;yKu;ujy. Taro -03J_M H ja Koja- nMaM~ MriOI:o
IICKyCTBa CMalhiiJia pa,n: Ha ·npoHSBO,lJ;H.H je,z~;-:H0r -MeJieMa 3a:
soo/o,
a KO,n; IIPYror ·3a
2?o/o. To
Cl<M }"'HHIIJia H3 "'YI'laJ!IH rrpe"'
1\t~a H:apo,1J;y u ,n;onpHH~JeJia Aa- npHje po~a, saBpli:I-HJ4Q nJiaH.-·~ a HIICaJ.i CTaJia y tBOM' _pa,n;y~ C:Boja ncKycT:sa n:peHocnJia -caM
Ha MJial]e .u;pyrapH:o;e. TaKo HMaMo jom HOBHX: ·y,11iap:a-Hu:.a "K
xaa,n;n,n;aTa sa y,11;apaHu:e.
.
.- , ·
. .
.
. .-.
Ilo3IIBaM cne .n;pyrapnu;e,; oae cTaprrje, .. _.11;a·- cnoj.a :n-<;xy~
ern a npeHecy Ha MJialje, a MJialje· ApyrapHlle 11a ce ycaBpme
CTP,Y'l!HO KaKO 6rr Tl!Me mTo BHiiie- IIbMOrJie y H3rpa,li;H.H H~t~
nopymeae ,n;OMO:SHHe .n . n:snp~eH>y IIeTQrp,n:n:nm.er:, n.ilana •
••
�/
0 'HYmypJ-Io-npocsjeTHoM pa.D,y
,
opraHHaau.HJe Ha Hocoey
1-1 MeTOXHjH
IIPYIDT~a yomrrre .. Mn CMQ, ,1\pyrapnlje, <jlepe1,1y no11esa.n.e .~a _
KOHKpeTHlU,[ . Dp06JieMHMa_ '· H !"0Tpe6aMa. p~a na·. Tai(O arne
ToBaJI.e "?11.1Iapo!la... 0/iplKanaJie. CMo. cacTS.nKe ca 11 pyrapn.
11aMa KOJe cy paanJe cKnayJie oj>epeJ,Iy, ca· MajKaMa · na.nlr>;
6qpa~a Illnmapa, no nJieMeanMa, Ti,,. no if>li~""M~ .ip·opMH-
lh -piijetJu. Enje Boxnni;·
p3UIH aKT-nBe arHTaTC!pa _ffiHnTap_KH HTA. ·
.n;eJieraTKHIDe KocMeTa·.
Cie TO n joru !\Pyre if>opMe paAa yrroTpe6~aBaJin cMo 11 a
6ncMo WTO OoJLe. cnpoBeJie one 3a!laTKe. Bani PaAH if>epe1£e
BeJili~H .,n;Ho _~e~fl , Ko_c~·e:ra. HHJe _. y~~ea y npn:Bp_ep;y~
y,npaB_o y noJLORp!Hspe;l(Y. MH-·tMo -'cxBaTH~e H jom .J;'Hme
heMo cxBaTHTH, nOCJIHje Koarpeca H -3a,ZJ;a!raKa -~oje ·HaM je
noCT2BHO ,n;py~ TE;TO, Aa nO,ll;H,saae a·ani:e -SeMJLe u -cnpoBo~e~e .IleT_oro)l;HIDlber :OJiaaa ae .-14o~e 6HTH yc~jemtio ,lJ;OK
cy ]OW ,11eceTHHe XHJLaAa .lKeHa n011 lf>epei£OM.' JlHKBii/IHpaiLe
Ha llpB'ooi KOHrpecy lKeHa Jyrocirannje rOBOpHJro c'e
xaxo n KOJinlco
cy
:JKeHe yqecrnonaJie
y
6op6n
J:l
nocTaBJDeiiH
cy 3a,llaljn' sa MHpHOI\OIICKH PaA. 'Haiila opraHH3al\Hja "':
Koct>By·n· MetoX:njn npHMHJia- je TMa aa ce6e neJIHKe H remxe
3~aTxe~·-
MH -- CMo · Ita KocMeTy :re
sa,~J;aTKe
crrpono;:t;Ii..ite Kpoj-
crneljlijrurae· if>opM., n npnnpeMrure · ce sa oBaj aam ,1\pyrn ·pai(HH ,ZJ;oronop. Y oBO:r.t ·paA,y' aaHJia3HJIH C-MO aa neJnrKe rem·xohe·
xoje HH p;o 'AaHaiC HHCMQ CaCBHM OTKii.OlilrJIH •. Ko,n; :aac je,"
,n;pYtapHq~; nemr·Ka saocriDiocr :fOiiinre, a Hapolinro KoA
mH:n'rapa. Pa11n no11pe~eHOT, ynpano po'ncitor rroJiolKaja,y
KaMe
~HBrine Hanie :~KeHe,- 6nJio je npJIO ·remxo nOA·n-bjr
·cy
l!<eHy illnmapKy, yKJL}"'WrH je y ¢>pOHT. H aKTHBH3HpaTH y
aatuioj opraaiisau;nju. · BeJIHKH npO:qeaar · nenlicMeanx. :aa
K0cMery_-oTii3,Aa aa :m:eHe, raxo·,n;a BMaMo pKo--I:t6.ooo aenH.:.
CMeHHx. IleTOi'oAumH:.:ri il}Iaa rrpe,ll.BH~·a onHtMeaaBaH:.e CBHX
HenlicMeauxe 0Be ·ro,n;Bae no IlJiaay Tpe6uo je ,l(a aa Te'IJ:ajeBHMa o6yx:BaTHMo 21.416 ~eaa,. C~o' y np_e.TKoHrpecaHM
npHnpeMaMa yc'njeJIH cMo ,l(a npnBe;zteMo aa TetJ:aje»e npexo
14.000 ~eaa, Tj •. IIJ}eMaWBJIH 'CMO II}IilH Sa npeK6 5eOOO IIOJia3HlU:t;a~ BpJi:<?- je T"emxo ~aliH PYKOBO)l;Hoqe. Ibm~·W oKO r.6oo
manrapCICJ'X~jel>lll,
a cnera 84 yqnreJLHlje. Te,ajenaMa
pyxi:JiiOI\II HeCTp}"'Il:H Ka/lap: I\06p1I tPPOHTO~l\H KOjH pa11e
rro ·if>ncoBHMa n nnonnpn Koja 11o6njajy ynyrcrna 011 yqnTeJLa. fJiaima CMeTH.a KYJITypHoM' Y3!1H3aJLy jecTe ·q,epe17a.
To je aajneha TeJIIKoha KO!I ornapaa.a o•mjy namnM IllnnTapKaMa: Ha.KO CMo ae,z:r;aBao no"tJeJIH pa,n;HTH rr9 o»oM rrnTaay, HnaK CMO noc·TirrJIH ycnjexe, T_axo ,n;a Je y nponuoj
rD!IHHn OKO 3o.ooo IllnnrapKrr 36aljllJIO if>epe1£y. Ba:amo je
n-cTafi.u, ,zr;pare- ,ZJ;pyrapm.J;e, ,n;a
, xaxo y3
je
aama opraaHsaiJ;n:ja, CBa-
Hapo,n;aor _ci1poHTa, yqnauJia MHOr_o no
rraTaH>y CKH!Iaa.a if>epeJ,Ie. 0 noTpe61J cKH!Iaa.a if>epe1£e ca3HaJia je: H y nocJLe,n:n.eM ce.ny cBaxa: Hama :m:eaa• .J e,n;aa ~uo
no-Moh
aamnx :Hceaa cxBaTHO je ,~~;a je (Jlepei,Ia 3a aux cMeTaa Ha
IIpBOM MjecTy 33 II07J;.H331Le Kyfie H ;J;jeqe, a CaMHM: THM
5Z
·
H~IIHCMCHOCTH, CKIH~a.H.e f!lepei,te II IIO,zt;H3~_JLe
aamer CCJI(l!,
6uhe aamH aajBIDKHHjn -s~au;u, "'Hj~ --pjeme:ae he aaM oMo~
ryhHTn yKJLyqelhe · HamHx l!<eHa y npn11pe11y; I(pos pa11
y
Hapo,l(HOM_ f}poaTy_ H Kp03 nOJIHTiiKy 6paTcT~a H. jep;HHCTB~,
M~ heMo HaJCTQjaTn ,n;a 0,11; aam~ :aceaa aa.EocMery, a aapo:.
HOBC :JKeae, ,ll;OCTOjHe_ CBoje ja·Ke
opraansan;:nje; aame Jinjene n paB~onpaBae ;l(OMO:rmae JyroC.JiaBHj_e H. aaj6o.JI.er CHHa aamnx .Hapo.n;a __ ,ll;pyra _
THTa.
·~
trHTO _ffiHnTapKH, CTBOpHMO.
Pa.O, HawHx opraHHaau.i-tia Mopa
6HTH Y CHilaAy ca paAOM COL.J,HjaJlHCTI-1'--IHe HSF"PaAI-be Hawe SeMTbe
Ms . roBopa OJire Mapaco~:uh.,
cexpeTapa 3eMaJbCimr 0A6c;pa
A<!>E-a HP EnX,
IIcEycTBO Koje CMO cTeKJin 0,11 Hamer llpnor 110 ,ll;pyror
1\0Hipeca, a HapO"''liTO HCKYCTBO KOje HMaJM~ 113 np~e i:'Of':RHe
lieTo;Of':RW.H:.~r n~aHa, peayJITapi p3,11;a Koje je Hawa·opraHH3aqiiJa .',!\aJia y TOJ fOf':HHH~· II H·e,ll;OCTan;H 0 KOjnM:al ·HaM· je rO-:BOpHO JY~~ IIPyr TnTO, onhe 6oraTa pasHHlja sa npHMjean~
Baae HOBHx opraanaau;noHIIX ~opMH, 3a- CTBapa:a.e "Danor
53
�. TeMna
f
P"'\Y · ~!arire ppriumsaqnje~ I<Oj;. he 6rti:a fY CKli"'IY
c·. ~eM.~~~ _.coJJ;~JaJIHCT~'l~e trsrp~_ae ~ame, ~eM.li.e,. Koju -ne
6H-rx y .c~y "· y p,yxy. B.emumx TeKoBim31 H'ame Hapo,ziHe
J'C:BO-!I:f,qHje. CyBii npa>.cmqasilM Jl' P"'IY Harue opniHn:lariinje,
'lecTo npaheH · 6eSH!lejHOM Cll,liJ'lKHHOM HMao je sa noc>Lep,mjy
- 6ap. KOp, Hac, y Hariidj PenyoJIHf~H BaX .L. ·.. PTBHJio y no.iinTII"::~OM -n- xy;ITfpHO-llpbCBjeTHOM pa.;.;y. To," -m'ro -cM:o MH
n;pnJie a ani e.ma~H, ·eJiaa -y PC!AY a~e opraHnsan;nje,
11ehHHOM
H3 .BCJIHiUI?t CJI060p;apc~HX Tpa,zpi'qHja 0CJI060,I:fHJiil'liKOr paTa,
il
it
!:1
ij
;,1.
!i,
a mTo m:~.pan:eJiao· c- THM ancMo Taj eJiaa u;pn;ni n:s ynopae
~.e.JLe n CBIJ"jec.Tii aame ·6ocaaCKo - xepqe.roB3'!Ke JKeae ,n;a
xofie ~ JKHBlt 60JLHM H CpehHHjiiM ::KHBOf~Mt · :JKIIBOT·o:M Ka..;.
:-snM' MO)Ke A~ ce ~HBH caM:o y co~·njuncTHt!Kbj' seMJLH, nMaO
)e sa noc>Lellnqy 1:Q. ,11a je npHJIH'laH ,6poj lKeHa ocTao joru u
;zi;aaac nacn~aH, _BaH p3.,11;a aam:e opraaHsaqnje~ · MncJIHM ·Aa
cy aapol:IHTo nama ~AWie:~aTn _ B-nX, ·npBJIBKOM pnje"tJH xO]e
ns
HaM je jyqe ynYTHO Mapmu TRTo, ocjeTnJin n MOrJirt .z~a Haljy
HeKO].Ij'IIKO xoa·Iq)_eTanx npnMjepa as. aame Bocae n: Xepn;erOBHae, ns .·noje,r(uanx c-pesC?:sa, npnMjepa ·xojn }'iea.syj_y ,zi;C!; _je
A06ap 6pOj :»CCHa OCTaO naCHBClH ~H Tara, IDTO -CMa-xpajy ,";,'
p;a cy cnoj y,n;no ,n;arie· OH,tJ;a·: xa,ZJ; -ce pjemaB8.JIO ri,nTaif._e; :_O'ri-r)r.--;-;..:· ~:
· Ham· i<yJITypHo-npocBjernn· R ·nom>rnqKrr Jiall ca.- OICelta.JI<ll
Mopa ,11a ,HMa cBojy Ii,11ejny. t;l,ijpll\!nlly; Tpe6a 11a >i<eHy ita-.
yc:IIIMO J];a Ca.M8; ce6H, a H ,n;p:YrHMa,_ MOJKe ,11;a o6jaCH:ri· :3a.IiiTO.
Mrt .,n;aHc:c. R~BpmaBaMo TO II ro~ 3a'iiiTO ·aile· .n;aaac. Tpe6a)~;·a n:(!~ ·
nyHaBaJY. Q6aBe3e np-HJ[HKOM oTRyna, _sam'f<? ri"Jiahajy _nope:s;:
3amTO oopaljyjy SeM>Ly. Tpe6a IIX H<iyqHTH ,lla np\H>ijei..yjy
-~~~oTex~H1Jtta cpe_n;C'IBa, ~~ xopHcTe _aayxy ·.n;a 6H--·se~AaTxe:
K~JH CTOJe npe,n; H>:HMa Jial9-lle ~cnyaa:Brui:B;.
.
·
· Ham nOJIIITHllKn II KYJITypHo~npocBjeTHH. pa~ y .Bo~Hlr
M'?pa ,n;_a o6yx:BaTa o6jamlha:BaJLe Cn0JLHO-IIOJili'II-I'tJKHX MOMC- .
tia'l:'a YCBHjeTy.-Ha~e· ~eae TO nai'epeCyje saro· mTo- O:He xohe
,11a lKHBe y 'MHpy,. a TO je ll0Tpe6HO ,11a. 6n MOrJie HaHH pnjei!H
~a o,n;roBope aa pas~e aerrfmj3.TeJLc_xe- npH1!e, xoje :ce .n: KO,l(
Hac npH'11ajy•. Tp'e'6a -Aa::ilCeHe :cx:sa'!'e ,r(a HHj.e" 'l'aKo- :KaO iuTo
ro_~_ope
p~a~:s:ouapan
eJieMeHTH, cBemToo:'lnJ;H ---.. .H- Mel]y,
Xpl!aTHMa " Meljy Cp6nm~ " Me!;y MycJIHMaHBMa -
Koju
' ,tJ;aHaC, ·npeHOCe .XHJLa,ZJ;y JiruKH 0 .aTOMCKOj -6QM6H, 0 -BeJIHlcoj'
caa~n AMepnXe, _o TOMe JJ;a he 6HTi-r paTa 'HT~., HT.ZJ;. cBe y
Ha.MJepn· ,ZJ;a ·ce yc.nopn npon;eC pa3B:HTKa uame seM.ILe.
·
, ~ CBC -TO 6_y,11;e 3HaJia, uama JKeHa h'e .rraxme·- n QoJLe
Hqrya,aB'fH· Sa,l(aTKe K9jH_ CToje npe,n; lhOM:.
'"'" He 6nm, Kll,lla .:e no.z~uJia ocJio6o;(nJIMKa 6op6a. To;;!§#'.
,n;a ce_ oxapaKTepHwe Kao ae.n;ocTaTaE 11 -TO np:BeHCTBeHo·:.Ka,-o
~~ocT.a-raK y · p8.,11;y aamer pyx0B6,1J;CTBa, p~u ·Tara -m'Io .cMO..
Te~KHM llOCJ£HjepaTHHM npHJIHKaMa, KaA je. Tpe6aJio H3rp~
i)nBaTH seMJr,y, Hamy :m:eay -qec"To ocTaBlli.m: p;a: caMa :pJemana
n:nT~~a cBoje Kyhe H CBoje ~je:qe, yMjecro .n;.a: Mo6nJinme-Mo
1-HeHe MaHeAOHHje y · HarpaAH::>H
ceo)e cno6oAHe Reny5nHHe
. - '.
.. ' ..
.
. .
l
y
· a·amy ·api'au~jy n -saje,ZJ;HIPIKH pHjemnMo nHTaH.e -cBaxe
~eHe. ·Huje- HaM ycnje.Jio ,n;a cBaKa aarua· CeJi.a'f.IKa
BaTH· ~a
je HHTepec aame op·raa:nsau:nje: y HCTO B-pnjeMe H :n.ea= naTepee, ,ZJ;a ce---Hama opraansan;n:ja HHTepecyje sa ro .,n;a CB~Ka
·CHs
·ex
lKena 6y,11e cpehna n p,a cpehHnje pnjerun mmi>Le cBoje
Kyhe H CBoje ,11jeqe. ,ll;a CMO TO Y'ImiliJU<, cnrypno je, ,llpyra,ZJ;a. He 6a 6HJio HH je)l;He -.x<eHe He ca:Mo xo,n; Hac y
B_ocun H Xep:qeroBHHH, Hero y 'l!HTaBoj seMJLH - xoja ae 6H
ptn~e,
6nJia aKTHBaH
•IJI~H
Harue oprannsal\nje A<I>)K.
Koje Cy OHe noxasruie y "T6Ky pa-ia,
HH<:Mo liM
54
,ll;pyrapnqe ,lleJieraTrt, ocJio6olje>Le >IaKe,liOHCKor Hapo,lla
HCnOp; -BjeKOB-HOr p'oiiCTBa, -Ha:qliOHaJIHOl' H eKOHOMCKOr ,·e-Ke. IIliOaTRCaiDa 0,11; CTpaHe pa3HHX. HeHapO,zJ;H~X _ HMnepKjrurH.::.
H
CTH"!KHX pe:m:~Ma~ :Koje je ,ZJ;OlliJIO Kao pesyJITaT aapo,u:Ho.:.
OCJIOGO,liHJia'IKe 6op6e CBHX aap0,11a JyrocJiaBnje, a IIO,ll.pyKOC
B0,11;CTBOM ,n;pyra T:nTa n Harne IIapTHje, fl:aJio je MoryhaoCT
11a no rrpnn rryT y Hamoj ncToprrja Hapoll
CT:Bapa nOTllYHO CJI060,ZJ;HO_ CBOjy ,n;p:iKaBHOCT,
· OpraHnsau;nja HHje ·nmtroi'Jia Ha~HM JEeaaMa ,n;a ):(aJLe
\pa3Bnjajy ypo\JeHe opraHnsaqnoHe cn,iocooHocTn, BJ'JIHHe
, CBaKO/lHeBHO nporunpyjy Kpyr cl!ora .,.;.a,.,a.
rmmpa Bepe ·A:qeBe, ,u:e_Jie_raTKnH.e _MaKe,!I;O}~'~je-:
noMor,11e ·HJI Aa
.
HapOIIHY BJiaCT, .11a _Pa~BHje CBOjy
eKQHOMCKy MOh CBOJC JeMJi.e.
.
MaKe,liOHHje
,u:a .-rpa,D;II c:sojy
Hai\HOHaJIHy KyJITypy
/
H
--
i)Keae MaKe,llonrrje, Koje cy 6nJie ,liBOCTpyKo po(),.e, 110
MaKCHMfMa
eKCn)I~anrcaao,
KYJITypao n noJIHTH'tl'KH rroTnyao
�aao~~o---H PKp .8oo/o uenHCM_e~,-.:oc;ro6oi;;eaeM ·cBoje- ·seM.rr,.e
,llOOHJie cy IUHpOKe, MOFYhHoCTH aa cBecTpaH pasBoj n y'lemhe
y" H3rpa.!llbH ·cpehHHje ··oy,llyhHOCTH CBOje .;lje11e H CBOra
HapoJla; •. 0He cy . Hajol)JI.e ·OJl CliHX: qcjeTHJie. n ocjehajy
<]·rpOMH~ .3HCI:T.J:aj ll.. yJlo:ry Te_KOB_HHa aapop;HO-OCJIOQO~HJialiKOr
paTa, · jep cy .,OHe. H nopeJl .l)Cl;aJIOr /IOOHJie H CBOjy paBHO"
upaBJ1ot:T. llieHe. MaK"JloHnje, xao " oi:TaJie >KeHe JyrocJiaB_uje, uucy: .BHm_e- _6e~npaBuo. po6.11.e Koje ce cMaTpan:o sa
uem'to _HHjKe.. _op; l!OBjel(a_ Beh pa~aonpaBHH- rpaljauH- II
Y"eSHHl\a y ll.ieJioKynHOM Pa!IY 11 >KHBOTy CBoje seMJI.e. QHe
/laHac aKTH)>HP )T'IeCTByjy y llPlKaBHOM anapaTy, y O,llOOpHMa
BJiac'ru H tfuloaTy, xao. 11. y liHTaBPM noJIH_TlllJKOM- H gpy-TmBeJl.9M ·-'.K~Bo-ry same se~JLe.
·
. ETo salllro cy~ce Harne >KeHe' no oclio6oljeay jom BHme "
CBecTpaanje auraatoBa}Ie n aKTKBHs:npane y o6HOBH n H3~pa.):(mn CBoje, no irpBH nyT CJI.o6oAae seM.n,e. AKTHBHWCT
:JKeua ue caru:o ruTo- y n:ocJLep;:a.HM rop;nuaMa. ue ona;:ta, aero
je ns ,n;aua y ...n;rut:cBe Beha JI c·BeCTp,aaHja~ ·Bucoxa noJIHTHl!Ea
cBnje~T :aceua ·.xao· li n;~rjeJior MaKe,l(tmcxor -uapo,ll;a orJiep;a ce
,ilaHac y orpoMHOM JT'Iemhy mHpoKHx cJiojeBa Hapo/la y
ja~HOM ·H :rioJili'tH 1UCOM B KYJITYPHPM JKHBOTy aame seMJLe.
AKO nor}Ie,zJ;aMo K3.Ko ce ·cnpono,ZJ;e- C:BH saKoHH n ype,13;6e, \
o·a,n;a heMo -B·E,n;jeTu p;a -cy :aceae HajaKTHBHHje ~eCTBOBaJie
y lb!iXOBOM DSBpiiiaBa!Ly a 11a cy jeJlaH' OJl ocHOBHnx cjlaKTopa H OC./IOHan;a uame HapD,1J;He BJiaCTH,
0TKY!la To· ,!Ia cy ll<eHe MaKeJlOHBje Koje cy 6m1e Ha
_ Bp.Jio HBCKOM KYJITypHOM II UOJIHTHtiKOM a:n;:soy, DOTDYJIO
·6ecnpanae, ~ Hncy yotJ:wie- 1-l}IH BpJio Ma)Io y-qeCTBOnaJie
y nOJIBTlll!KO:M :JKHBOTy, IWje. cy 3HaJie CaMO sa ponCKH pCl,ZI;
Ha cai)eay ,n;yBa'Ha,, naMy:Ka HT,ll;., o,n;jep;HoM pasBHJ:re mnpoKH
e.Jiaa n noJieT ·sa pa,a; n nsrpa;a:ay c·Boje seMJLe? 0TKYp;a -ro
.v;a -~y ce Te~ -raKBe JKeae, jom y ·ri:pBH·lil AaHHMa oc.Jio6o~eH>a
YKJI.-J"IIr-Jie y op;6ope BJiaCTH H cJ>poHTa H npaBHJIHO ll3Bpma~
Ba.Jie H noMaran-e H3:Bpwaaaay CBnx. 3ap;aTaEa- xao mTo je
o6HoB·a seMJI,e, Hsrpa,zvna- nyTeBa, s6pn~aBa:a.e pa,Tae cnpo--ra,n,n-?. OTXYA'a TO Aa :>Keae. aau;HoHaJiaax- MaH>nHa, Typxn::ae
H Azr6aaxe~ noKpriBeae !Jlepe~oM, K~je cy y:sHjeK 6HJie sa.
TBopeHe H3a pemeTKH, l!aHac 6y11y Hap0/1Hli OJl60pHHll'<
nJiaCTH n <llpoaTa, ,n:a Oy,zt;y ja:san· n noJIHTIP-IKH pa,zt;aHn;n,
HapO,ZJ;HH yttHTCJI>H HT)J;? 0TKY,1l; TO; ,11;a TC :JKeHe CKH,n;ajy
56
.pepeJ,Iy, asnase. Ha JIOopoBOJI.He pa~~o,.e. H .says11Majy. BaOI<aa
:M:jecTa no .HamHM .pa6pnJ<aMa " yqaHoBaMa, Jlajyl}n cBe 011 ·
-c~6e sa:· nq6oJLwaa.e · c:sora: ~HBQ_~a Jt. --JKHBo:ra·_ · c:soje: p;je~e-?·
Je,Zl;HHO 'npaBH.JIHHM pjemeiLeM aan;noaanuor n*-tatLa,
e·KOHOMCKOM H nO.JiliTHl{_KOM paBHOnpaBHOmfiy -Iiapo,n;_a~:_l,vlaKe
.1\0HHje KOjn cy IIOIIlJIH- oJiaro~pehn npaB.HJIHOj noJiHTHl\H
.Harne PaPTHje n ,n;p'yra TnTa·, ys·orpo¥ay·noMofi·cB·ux·o·cxa-:JIBX Hapo11a ·JyrocliaBHje, a y npBOM pe11y cpncKor uapo11a,
MO~Jia je 6HTH cTBOpeua Hapop;aa Peny6JinKa 1\lla:s;~-?,\~,unja,
''l:l!Me_ je OMoryh·e_Ho -Maxe,z:a;o.H-CKOM uapo,ZJ;y. ,ZJ;aJLe n c»·ecTpa~.
HHje pa3B~ja~.~-- CB9je -ll.~ll;~OH3.JIIWCTli H eKOHOMCKOr 6JJ:aroCTCJ,Hia iirnpoxHx· ·uapoAanx.,Ma-eci. Y= -qujeM . -CKJIOny je- H :p~aonpa~aocx :aceaa.
,
,
.
·
llieHe MaKeJlOHHje cBjecHe cy 11a .6e~ nocTojaaa Ilap~
THje ·H _
p;pyra T-uTa ·ue 611 MOrJio .6HTH -HH roBopa :O .ocJio6oljelby MaKe,llOHnje, a jow Ma"'e o ocJioooljeH>y >KeHe. 0He cy
CBjecae ,ll;a· CBe mTo Aaaac pap;e n_ rpa,n;,e, p~e sa ce6e, ~a
cBojy llie11y, ,!Ia rpa~~e cBojy cpehmtjy 6y!lyhHoCT. 0He- sHaJy
,n;_a:. H_M ,1:\'aHaC HHKO aehe yseTH lbHX6B p;yBaH, naMyK,. li p;pyr~~
npon3BO,ll;e. E'I'o sam"To nocTojn <?~poMHO noBjepeae H .n,y6an
Hamnx >Ke,;a npeMa Jlpyry THTy " aawoj . IlapTHjH, OTYIIa
oaa· i:rpnBp:m:eaocT Hamnx JK·eaa uapo,n;aoj BJiacTir, oTy,n; Taj
pa,n;H:11 eJiaH xo,n; l;f>HX ¥ alcrnBHOCT ua ns:spmeay Haj-r:e:atnx
sa,n;aTaxa aa xoje nx nosuBa A<l>)K, l}apxuja u ,13;pyr Tn-ro.
A!I>lli, Kao JIUO HapO/IHOr cjlpoHTa, pa~~no je ua TOMe 11a
nf>8.BHJIH0 xaHaJIH3Bpa Ty- aKTHBHOCT :JKeHa Ha_~SBpma;saH.y
HajBaJKHHjHx sap;aT.axa. Opraansci.n;nja .j~ paf\HJia r-r pap;H aa
H_suaJiaJKeay -pasuux !flopMu sa jom mnpe H CBC:CTpaH!fje
aaraJKoBaae JKeHe y nsrpa,n;a:v.r- seMJLe.
~oaome:a.e· Ilexoro,1J;nniaer IiJiaaa sa HHAYCTpnjaJIHSa~ujy H eJieKTprr<JnrxaqHjy seMJLe, )KCHe MaKe,ll.O:HHje ,li;OlleKaJie_
-cy .ca jom BehoM aKTH:Baomhy c:sjecae Tara, ,n;a h_e ce H;:mpm_e:a.eM IJeTorO,Il.HID:aer nJiaaa --H~ OCHOBR npOMHjeHHTH JillK
aame seM]l,e <I>e,n;epaTHBHe Hapop;He. Peny6nnxe MaKe,n;oanje •. Oxyn.n,eae y cBojoj opraHnsau;nja _At'P)I{, )K_eue Maxe~o
aHje BO,n;e CBeCTpauy 6op6y 3~ JIHKBn,n;au;njy c~pamue. saoc"Ta:JIOCTH, sa noJIHTH'l!KO H xyJixypuo ys,n;nsaH:>e ::Keaa H. cxpyq:Ho ·
ocnoco6JI>aBa_:u:.e IICTHX •
IlpBa nJiaHcKa ro,n;naa je npomJia y suaxy. aKTI-rBHOCTH
:IKCHa ua CBHM IIOJI,HMa, 8_ HapOliHTO Ha ,li;06pOBOJI,HIIM pa,Zl;_O-
57
�· Kao Kopn~a .popMa ~a rrpn6JmJKailalbe lleTorOII"~"'er
BI::IMCl•. ~ npuMjep- :BeJIH:Ke a:KTIIBHo'CTH MriJK"e HaM ·noay..:.'
JKRTH opraHHsa~uja rp~a CKo:t;r.J&a rAje cy JKeae_, ndpe~- ·Tara
DITo-cy pe,zto-B·ao·O~Jia3HJie Ha CBe rpal)eBn:HC:Ke noCJioBe, yse.Jieaa· ,ce6e H H3rpaA1Ly· BO,ll;OBOAHOr pesepBoapa "tfiiMe cy yniTeAHJie ,.tt:-paca.BH ,QKO--.nOJia MHJIHOHa ,l{HHapa.
.
nJiana JKeH'a.Ma·,nmca:sa.JJ:e·-cy ce·H 'IHTa.JialJKe rpyn:e,tiia1·~JHMa
H y eyJITypao~:ftpocBjetaoM p".z\y ocjeha ce · aarrpel\aK.
1944 ~o,Z.:uae· Ji:HCT »Ma:Ke,ztOHKa«, opraa .. rJiaBHOr O,Z(6opa
A41)K.a Ma~te.>JOHnje, n3Jia3nJia je Cllera y_8.ooo rrpnMjepaK<t. .
AO
,l10K ,l1aRac H3Jia3n y rs.ooo rrpnMjepaxa. y 6op6rr 3a JIHKBB,z~;Hpaa• aenneMe~oCTH aapol:r::HTor yqemha- yse.Jie cy JKeae
· yKJLyqeae _: y·_ aKTHBH?d:~- sa' 6op6y nponiB . ·aenHCMeHO:CTH-. ·
je _1\0,ZJ; Hac oii:ucMeH.eao 33.000 JKeaa, a y o:BorO,zpt-·
je Ol\O 3o.ooo :IR:eaa.
· .
· · CTp}:'"ttHo ya~_Hsal!'e -~eaa: a H.HxoBo Y~J7l!Hnaae ·y npu-
f!;oca,11;a
m~oj KaMna.H:>K o6J3C-naheao
BP~AY. JecTe j~,n;aa_ O,l( ocaonanx sa,n;aTaKa aame oprciHHsa-·
11nje y Ma~tellonnjn. OpraHH30Balbei.. 11je'Ijnx ,l10MoBa, 66,11a:
a:PmTa u jaca.n:a, Ka.o :n .ztjettjHx KyxHH.a ·o:r.roryhnhe ·ce 2Ke-·
aaMa ~a CTBapHo o,n;y y npOitsBO,li;ELy. Taj ce sa.zt.aTa.lC ·nO.CTa~
.nJLa ~HM np:uje, .!JlTO je.· npo6JieM -p~He ·caare joiii ca_.i1:3:
JJ;OCTa os6li~H. Ynope~o- c TUM c-Tojri 3a,lJ;aTaK _orrHCMf!!LaEaiLa. H eyJITypHo-npocn:jeTHOI' Y3Ansa:a.a JKeaa, jep ce roplblr
sap;aTaK He Mo:m:e 6e3 onora ·HH saMH"CJIIITn.
.
ce yrBpljyje sna...e cTe'leHo >ia a~aJiojla6eTCKHM Te'laje»nMa n .
Koje cy rroMorJie llteHaMa l(a 1106HJY IIOIIJiory 3a 1\a.>hn KymypHH p~. 3a lo/JITypHO ysp;nsalbe' uame JKeHe MHOrO- Cy Ha:M KO- '
.puCTnJia. nocnjeJia• .- Ha o"Ba IIOCH}eJia. oKynE_JIH cMo -ll _JKe.uc~y
M'yCJIHMilHCKy OMJia,l1HHY KOjoj pOI\HTeJI,H He ,l103~0JLaBajy .1\a
,!IOJia3Hc
,3aje,l1HH'!Ke OMJI~HHCKe KOHopepeHijHJe.• .Ta.KO .,CY
Ta-.noc:aje.JI-a noc-Ta;r3. o6JIHK ·sa··yB~a'leH>e :ate~Ke :o~~~ue
3a p~ y. OMir~HHCKe. opraHH3aJ:1HJe. flpaKTH'IHO~. ofl<i>PM,OM
pa11a· noxa3aJIH. cy HilM· ce 11e6~THH KPY"'0.11H. KOJH cy ce
uyJKuo u~MeTHYJIH sa. oue ·_-~eae ·:·Koj~ .Mary- BHme p;a .Pa.r\e
aero mTo o6yxBaTa rl-porpaM -q~TaJia'!Ke -rpyne. Oae_ c Je,D;He
cTpaue ocnoco6JLaBcijy KAApone pyxoBO,li;HJia:u;a "l!HTaJI~"t!KHX:
rpyna ·y_ r~OB·HMR H ,ZJ;j~~HMH'{HO y o6JIHJK~HM C_eJIHMa, a C
pyre cTpaHe cTBapajy ll(eHe HPMaBa'le xoJe he .ll""'e yqe11
CTBonaT:n _y_ .MRCOBHOM ·ICYJITypHOM pa,l\y KaO 1UTO ]~ Ha npHM_jep _PRA aa ·:aapoAnu~ yHnBepsiiTe-rHMa. Tpehe, oan .~~
M:aoro ·KOpHCTHTH caM.nM uam_HM op;6opH~t:(HMa Y "flpa~HJIHO~,
j
npm~H>Y. }f)HXOBe ~YJKHO:CTH.
cPOpiVIe HYilTYPHO-npocsjeTHOr
paA<:l Hawe opraHHaau,Hje
.-y Ll,pHOj ropH
Ib .puje-qu EOcnJI:.r..:e IIejosah.
,IJ;eJieraTKun.e U:pHe fope.
llocMaTpa jyhir nHTalbe y-BJia"tJe:a.a ~eHa: y n'pnn-pe,n;y, a
.Hapmnuo zeua ca ceJia, BH,lJ;I'IMO ,u;a je BeoMa BIDKaH Ono -KyJI~ t
Typao,npocBjeTHn p~ aa ceJiy. HapoqnTo ycrrjemaa ojlop1<a
TOra pap;a KOA: :e:ac 6mnf· cy aaaJI!fla6eTcrnr Te'IajeBH no sace·01..\HMa, no rpynaMa Kyha, c o6snpoM ua paa6au;aHOCT -c;eJia.
Ta !flopMa TO·JIHKO je 6n;ra xop_HCHa ,IJ;a je ¥ onoj ·ro.ztHHH•.O,Zl;
CTpaue ~HHHCTapcTEa yseTa Kao-je,n;aa o,u; <H5JIHKa pa;:l:a,aaaJI.pa6eTCKnx Te'laje•a.
58
•
\
li9
�· ;y 'i:rOCJIHlepaTHOM· nep~O,lzyi K~a- Ce ·· npe;rr;·. 't!I:IT2B uapo,q,.
xao aajna:JKRHjH sa,u;aTaK, no~TaBnJio KOHa~uro opr~un~soBa&e
IIP"'a•e n yq•pmhe ...e aapo,liHe BJiacT>r, )I(eHe. JyroCJiaanje
6uJie CY, 3Ha"'lajaH flOJIHTll't!KH iflciKTOp H saaqajHa TIO.z\plliK2 H~..
po,n;Hoj BJiaCTH y .H3Bp~eH>y xora sa,z{aTxa• ..
Hs.6opn sa Y cranoT~6pay· CK}'lTIWTHHy, o~p~aau HOBeM-
0
,PesynTaT11Ma .· pa,D,a opraH113au,11je
ACI:i}t{-a · 11• HeHI1M opraH113aU,I10HI1M
· npo6neM11Ma
Peif>epar BaHI)e HoBOce;r, cei<penpa
I\eHrpaJinor Ol)6opa A<PJK-a
.
JyrocJiaBaje:
·.
·
· 011· IIpa~r I<OHrpeca Aarn~amncm,ntor <J>poHTa li<eaa 110
~rurac, A<I)JK Je llBO orpoMaH YIJHO y nsapme:H.y sB!larai<a I<oje
Je. HapO/lHn_ <J>poar nocraBao npe,11 CBe Hapo.z~e JyrocJIBBHje,
Sa;J;aTaKa KOJe Je -HaMeTa;ra noTpe6a Opse o6HoBe-oHora mTo je
II'Opymeao H A"aJLa -nsrp~a.a seM.n.e,. no,i(~rsaae npHllpe,qe ·- H
CTBapa&.e ,_6JI~ro_cTasa ·sa_ pap;He JLy.n;e.
_
Pa,q A<I)JK. y noc;mjepa'rHOM· nepHOi!Y, u ICaCHHj<r.y •pn-
Ha 6asu
np<>rpaMa ". SB,!IaT~I<a Hapo.z~Hor <J>poara Jyroc;ra•nje. Hama
opm,ausan;nl~ yciCJial)naa;ra je c•ojy aKTHBHOCT c noTpe6aMa
3eM:.JLe, 6:nJia JC- M06HJ:msarop -Ma:ca ~eRa sa axn;nje Hapo,iJ;HOr
. «fliJ?HTa 3a H3rp$,y SeMJLe, UOMaraira je HBpO,!IHOj BJIBCTH '}
PHJemaaa>Ly. HajpMJIH'!HTnjnx npo6JieMa u PB/lHJia a a "Y""·
JeMe -~sBpmea,a .ITeTOJ;O,zl;UIIIH>er nJiaaa, o,n;nujilo ce
rypao-~pOCBJeTH~M H noJIHTIIq&oM ys~rrsalby :JK:eHa.
I(ao JilT? je Y TOI<y HBpO.ziHOOC!IOOO,llliXB'!I<e 5op6e IiBIDB
opraan:sai1aJa TpaJI<n;ra n rrpoHa;rasnJia aajoo)be ,PopM'e paAa H
no~tpeTa;ra X~.JL~e :>Kez:a Ha HC'Ilyaana:ay rma:BHHx sa,QaTaKa
sa oc;roOoi}eH.e, TaKo Je II -cap;a, y nocJI:njepTHOM nepno,11;y
HSr~a,z{H.e -H npnnpeAHor pasBHTRa Harne seMJI.e, HtacTojaJia ,11;a
YBH!e" npoHal)e aaj6oJLe ,PopMe PB/lB, I<aKO on ce li<eHe ll<>
I<paJa '}I<}byqHJie y orrhn:, caMonpnjeropHH i>"''l Ha OOHOBH
·-·:-~-~~~
_
/.i.(
H. WTO BHme_ ,ZJ;OnpHHHje;re H'3Bpni:eJLy CBUX 3aAaTaKa
· ~Jif_·~~~?e npep; 'IHTa~nM aamHM Hapo~oru:.
' 41,0, .
6pa r945, 6HJm: cy npBa rrocmrjepaTHB -MaHn<J>e<:TBijnja Hamera
aapoAat xa,il;a je p;o .nyHor nspaxaja ,n;omJia nOJIIITIPIK';l CBH•
jecT_JKeaa.· MacoBHl:IM yllemiaeM Ha :0:;3i?9PHMa,_ ~oj_e ___j~ Y H~
1
KHM_ xpaje_BlHMa . 6:tr~o Iooo/ , JKeae· cy jacao u. ne;:pm~nfcJieHo
0
.z~a;re
c•oj rJiac sa HapbAHH <J>poH0, sa yqspmheiLe n . 11B)be
pasBnja"e TeKOBRH~ Ha:po,n;ao-oC:Ji06o,ZJ;HJI2't!Kf? 6op6e.
Ha npBn:M us6opuMa sa YcTaBO'fBOpay cxyii:I,IITn:ny nocTOTaK ~eHa HHje 320CTaO Sa OnWTHM TIOCTOTKOM yqem~a Ha
:ns60pnMa,- a y aape~HIIM, H36opl!Ma. 6poj" ~eaa rJiacaqa CT~"'
ao' je pacTao .. Ha ns6opnMa ·_sa- X:pna.~cKH ca6op rJiacaJio Je
92,5o/o ·JIC!!Ha"·r;iaca-q:a, aa us6opnMci ·~sa HapO,ZJ;He o,ZJ;6ope 99
a noHer,ZJ;je ·u I0oo/o:
.
y
Bpoj JI<eaa n.a6paHnx.
aapo11He o.z~Oope TBKol)e ·ce
no•ehao. Toje O,llpM nojaqaHor .Y'Iemha JI<eHa y APJI<BBJIOM ·
R npHBJ}e,ZJ;HOM JKHBOTy- 3e_MJbe,
Y CJioBeHnjn, .y Hapo.z~He o116ope ·ma6paHo je• r.6rS
"'eaa, ,y Cp6njn r.738, y Xp•aTci<oi 2.629, y IJ;pHoj ro~:o:
r86.- 'r.o HaM ronopu -,ZJ;a ce. JKeHe .cBe . ~ume o~noco6JLaEc;I.JY
sa pasHe ,D;pJKaaHe nocJione, Aa c-y cnoco6~·e -,!I;·~- y ,ZJ;P,~aBBOM.
,;
'anapaTy " .z~pyrnM .pasanM MjecmMa saysMy pyKOBO!lehe
rro!loli<aje. MacoaHHM yqemheM y CBHM nOIIPY'~im.ra .npnBpeJJ;HOr H ,Z!;pymneHO-DOJIHTl:l'llKOr ~HBOTa.n36Hjajy Ha DC?BpmiiHy cae HOBH H HoaH xa,n;ponu _JKeHa~- AJIH aa ~BOM n~
npeTCToje -HaM jom BeJIHicn: HarropH. Hawa opraaHsa~HJ~
MOpa IlOMOim AB lJrene jom Bnme yqeCTByjy '} .HapO/lHOj
BJiacTH, ,ZJ;a H>HXOBO ys)l;HSaiLe n,ZJ;e ynope,ZJ;o ca paSBHTKOM
p;pJKane H TeJKH.a:Ma caMHX JK·eaa.
yqECTBOBAH>E JKEHA Y AI\IJ;HJAMA HAPO,IJ;HOr
<I)POHTA
~'a.n.H P?l-3BIITRK Hame seMJI>~ . aa. e·KOHOMtttOM II npHape,D;HOM- noJI.y, aaw npB·H IleTOrO;:J;liWH>H n11aa no
-,·.oon
4
je .npe~ cBe aame· aapo,!l;e none sa,ZJ;aTKe, sa,n;aTKe
~~rr\?,~?" ,A
.
->. :'>-'
;,';f
t:t:
( ..t0
-,
. "·)" ...
Q~j. -~0
:
~:"
~ : ,t}. ~4.
...
:;._. ._ ((!)v
~·a:_}
:a.;C
~..,~
A.Jl:
- _ot;;-5:·
PA
�.~"::~i~:~ "~ ~~p0,1lHH~· 71iara Y uanopH!la ~a ocTuaper6~
..
Ji~,fif -opr~Hit3iU11ija ycnj.OJia · je ;i!a ripeKO aKllai;~·· Ha"
- ,, ,, '
- .
'
- - ,_
• poll"Pli' q.poln:a' MOOHJIH3Hpa uuipoKe . CJiojeue li<eHa no JJH;
' '
~---
- ·'la,a_~iia·
'~.
'
"
'
n,_I?~_Pe,n;He· · us_rp~_ll.~
··H ·' ns:Bpme~_a_·
I]eTo!-oAH~ILer
. ii:JiaHa~ .-U -~eHe cy ce_ ·xOai:CpeTHHM .p"a,n;o'M-_ llBPtTO ,- BeSan:_e_ ~~
'«l>P<>HT, _
oHe cy nO~TaiJ:e' CBjecae ·,ll;YJKHOCTH R: '"IJ!RcTH
Hapo,i!Hor q.po:HTa. ·
·
'
1Vi~H,~
·
·
. , 1W' C~OM .· peq.epaTy ... Ha ,IJ;pyro>< KOHrpecy. Hai"911H<?~
\l>poHTa JyrOCJiaBHje ,1lpyr BaKapah je pei<ao: ,sa "'eHe ce
onhelinTO MO"'e Kil3aTH 11a 11o6po . cy11jeJiyjy y P"'IY .lloKaJI~~x op~-~HSaq·uJa_ 'ci>PoHTa. HM~--- M:_. ~ci.iCBHX- op~~Hits~qnja,
r~a~~H HOC~OD;H -H.l!XOII~~ ·azcr~BH?)i_H«.·
' rA~-~ _cy.· OH_~
. : Y Cp6njn cy ~eHe y "J'll"ia"a Hapo,liHor q.poHTa o~
_1_947, -~-P~~a ~:~enoT~yan~tr:"~:roAa~-lt~~,_-~a.n:~ nape~
I'J~yapa
FyJian;Hj:R- -_xaua~? ·:a _,pirjexa, no~HsaiLy urxoJiciJ ,n;oM:ella --KYJI-_
Type n •:MOJI~opaqnjn 6;J48.I5I
PMHJ! · ,ac.. Y
orpoMHoj
~-~H1Hi?C_T,Ii', ,MH'OI1?6iJ9jH:HM .n;o6'V:OEOJbHJ!M p~,n:(>_~HM:3, ·Jtoje
_.,;·_c:y ___ -H;a. nO,LI;l13aiLy Hct~er rJia:sno~ rpaAa·_- ,i(aJie 6.eorpaljauxe,
:·Hapol!~~Q ~e HCTH1Ie a.nXC,Bb ·yqen;tfie Ha .r.Pc;iljeBHHCKHM pa,--~9-:~u-tMa ·. _y ·.JLel:o 1947~- 'jep .<:y 'Tm.t: p~olmMa, y' KojnMa cy
·,n;~e '/99·794' pBAHHX: ·_ -CclTH, noM:orJI~ riO~H3alLY CTaH0Ba
· 1'1l'() je je,z(<lH 011 HajBal!CHHjnx npo6J!eMa rpMa. Ha. n'3rPM· ·
H.~:( "4m6p~Ke ManiuiJ:a anaTJI,HEa,
y- .)I{e)Ie3UHKjr11
aaJ}o'liE'X0
IIp~ 3aBpiDHHM p~OBH~a, CBa:KO,Zl;HCBHO je O,Zl;)Ia3li.JIO Ha CTO>-"
Beorpa,ZJ;a. _
M6i)y IS.ooo cppoaToBau;a, K'0.7IHKO ux
je caMo je!lHOr~a PM>VIo, 6n:Jio je oKo 6o'fo. JI<eaa.
~liCOKa CB:lljecT 3arpentiaHK:lr. ~Oxa3azDa Ce y MaCoBHOM
yqemhy Ha rrsrp~:e..H ayrocTpa.z!;-e .»Bpa,'1'CTBa n: ..je,n;nucTBa«,
HajBelioj aKI.I·lljn HapO!lHOr \l>poHTa, r11je cy JKeHe ,11aJie
t,~04-597 p~HHX- -ca:rn. 0He cy TaMo pa,zpr;re y 6piir~aMa
Tnae JfteHa
II pa,ZJ;,BHM- lCOJieK'l:'H-BHMa, I:ICKOpn:mhaBaJie CBaKn: Cll060,?J;HH
TpeayTaK, KacKO 6n: ·c:saxa · noje,n;HH:a. JKeua [MiOrJia ,n;a ,z~;a c':Boj
Y,ll;liO .Ha TO_M _BC,JIHJCOM .,n;jeJiy, 30il Taj Heyr.ropaH 11 ·nOJKpTBO-·
Ba};in pa;:r; aar'pa~eHo je 3JiaTHOM saa'!KO~
:iKeaa, cpe6pH9,M 1.350, MeTa.JIHOM 3,340 )}(eHa.
soc
-llpeMa aenoTII'fHHM rtop;au;HMa JKeae BocHe'Ir Xepn;eroBHHe .a;aJie cy o,n; oc;m6ol;ema ,n;o ,n;aHa<: y pasRmv.r aKu;njaMa
HapO,liHor \l>POHTa 25,756.I40 PMHHX llaHa.
62
_:---
BAHAA HOBOCE/1,
ceK.perap U 0. AW)f(-a lJ!cOcilaBuje
�cy · :iiceHe:J\!\lle aa
n'srpa,~~H,y
rpa,zia ·.
r~s:79o
·I\06poBOJLHHx
pap;aux caT~; -:a;· _:f ·.PeiAOB~Ma·: j~ JPI:eCTBOB-a,iiO - 47.2~6..-~~Ha-.
Ha peryJia"njn pnje"!'!"e JlnjaKa; ciBapa"'y mi011ae nasa. II"He .: HOBOCJio6o1Jennx KpajeBa Topn"e, •. l!<eHe Bima\cice.
:· ~9JIHH_e cy MHpro · pa,n;n:Jie. Oae cy rtoMatan:e- OM;rap;nacKHM'
. _pa;z~;an~ 6pnrap;a.Ma, a 1'H'. caMe- c·y yse.J!e yqemBa· y. _pap;Os_nMa ·
Ha MCIDiopa:u;njn~ Hapo-q-n,To cy ce HC1'ax.rre Ha-',l(o6po:uoJF.a0lf~ :
: p~y JIOKaJiaor snaqaja ll<eHe Mapn6opa. 4r.ooo · Mapn6op-' ·
· CKHx :H;:eaa ,ZJ;aJio je l5r.4oo: ~o6poaoJLan~ pa,zian:x · Aaaa.
JKene cy sa ~Boj p~ 6nJie OI\!IHKOBaHe " 1106nJie cy np!"'
, Jiasay_ sac-:rasuqy._ . .
¥
j}{eae - MaKe,li;OHnje
•
cy pa,11;HJIC! · 11· Ha
TCmKH~ IIOCJIO"
y ~ape~O:M·
BHMa, Kao ·IIrrO ·je ~,ll;aH>e CJICKTp~l!He IJ;CHT.Pan:e
ceJiy, aa pamhn:wHqBa:e.y pnjel!aor xopn:ta y BHTQJLf, aa; ~
saTpnaBaH>y MO'!llapnrnTa y CKonJLy. One o6HaBJLajy nop:JI"
\· meaa n ··~oi:Ian:.e~-~ ceJJa KyMaao·BclCor,_ ~e6apcKof H ·9HToiL:..
CKQr ·cpesa•. Y . ae;:{eJLH HsrpaAH!e nyTeBa - opraH:n:.sa~n:ja
. A<I>JK-a CKOnJL,a 11ana je ;s.ooo p~Hnx 11a~a.
Y ceJiy · C;<HJLeBy, cpes ,Il;eMnpxHcap;, >Kene cy oprann·
SOBaJJ:e pa11ne JOI\HHH"e ,.(l,<t>JK;a n noc~HJie r.soo c'rpyx9,.a
. IIYBaHa, Y Ka•~apy lKene cy c~>fJie MaK rropo11a"aMa '<ajn
cy CRHOB,H IrDTHHyJIH-_ y paTy H OHHMa KOjR .Cy Ha·.'OTCJl?
, lKeHoy ,BOJHOr _poKa. Tp~cxn D!l6op A<I>JK-a y CxonJLy
M06HJIHsnpao Je ~~<ene sa nsrp~ay pesepBoapa sa rp~cKn
BO,zt;oBop;. !Kea-e cy aa TOM rrocJiy HCKonane 6.ooo Ky6aax
MeTapa 3eMJLe H .. ymTe,IJ;HJie HapO,Il;HOj BJiaCTH . flOJia MHJIROHa
/lHHapa,.
Opranasall""ia: A<PlK·a · Il;pne Tope 11ana je
TOKOM
1947. J:'O,li;HHe· Ha KOJieK.THBHliM . fiOJLOIIprrnpep;HJIM paAOBJIMa
I,022•QOO pa)l;HHX qaCOBa, -a Ha OCTaJIHM. ,l\"06pOBOJ.L~IfM p~o..
BHMa 11-CTe .ro.z(HHe 925.280 p~Hnx ·-qacona.- )i(eae -cy oxpe-
•nue Y TOKy I947 TOI\HHe 9•476 Kyna, BeHRHOM Ha CeJiy,
n: norrp~HJie II5~22o MeTapa nyTena.
. Y CBliM ax"njaMa HapOI\HOr <jlpOHTa y KojnMa cy
CY,Il;JeJIOBaJie
JKeae, · aama
opraansau;:nja / je
nsua.na::m:na
pasaoBpcne ojlopMe sa yi<JLy'leH>e lKeHa y paA. Hexe 011 Trrx
<flopMn cy ce no""sane Bpno 1106pe n ycnjeJie cy 11a najrmrpe. o6yxnaTe lKeHe. Hapo•uuy uarr"njaTnBy y nponanaiKeiLy HOBHX !flopMH · OOKa3~Uie cy -:>Keue· Ha li3Bpme::a.y -.
JioKaJianx rrJiaiiona · Hap0,1J;Hdr lj)pou"ra.
64
.
·
' ·
Mel)yTHM:,; jom _n:ru;a rro<;JioBa Kojnx Tp_e6a Aa ce npuxBaTe uame opraHHsau;nj_e. Tpe6a .no6QJLma-tH ceocKa--ra"!
s,IJ;·IIHCTBa: Pa.z:\HTH Ha · POAHSaH:.y xnrajeHCKOr . Hn:soa,
ynol)CH:.y mnopeT.a Ha1d:jecTo OrH:.HmTa,- YJIOmeH:.y xpeneTa- y
eyhe, Kpe'!eH.y 'eyha RT/1.
. .
·
.
Y .crrpo:B:ol)eH:.y cjeTnenor nJiaaa, cnja.H:.y. -HH,Il;Y~TpncKHX-.
6IIJLaxa, :tKene cy noiCa3aJie n'eJinxy- aitTHBHOCT. One cy ·
cTnapa;re cjeTneae !J>o-H,ll;OB·e y ·xpajenn:M:a r,.n;je cy oHn 6a.JIH
ne~OBOJDHII H op:r:aHH30B8-.Jie -iM:e)Jyco6ny IIOMOfi· y o6pa,n;n
3eMJLe. )l(ene cy CTnapa.rre cjeTnene aKTHne,- xaxo 6a _noMa,.;
ra.n:e napo,.n;noj nJiaCTH )l.a ·ce sacnje cBaxa _·cTona seM_JLe . ·H
p;o6:rrje. T8YJHa enup;en:u;nja o .sacnjanHM nonpiiiHHaMa.
Y Cp6nju cy JKeae ·.-Y 1946 ro,.n;nnH npnxnaTnJ:Ie, a
Kacnnje y 1947 pa3nHJie, a-KI.J;aj'y sa rajeH:.e CBHJieHe 6y6e,
r,D;je ro",n; je ·aa TO 6HJIO yc.Jiona, ·na n -Ta:Mo r,n;je ce ·oaa
,n;o ca,.n;a a:nje rajuJia•. HenjeponaTHy ynopnOcT. n cnan:aJKJLliBOCT noKasa;re ·cy :JKene y npeMieHY: Ka,n;a je; ycJiuje,z~; --Kacaor
pa3BHjaaa )l;Y,li;OBOr JIHCTa,' IIOCTOja.Jii:t ·on·a-cHOCT ,.n;·a fie·· :tycje·- .
nn::u;e yrua.yTn. One cy npe1w .aKTHBa, cnel\njrurno oprannsonaanx sa· Taj nocao, npoaamJie n3.'t!Hll raj-ema: rycje-.
HIIIJ;al JIHCToM ,MJI:iije-qnxe, pyJKe IIJIH ;z:.;pyrnM. Ha -Taj --n-a"lnH,
caMo y Cpesy .-TaMaancKOM cnameao je 2.ooo qaypa: ..)Ke:iie -·
TI;pnene Pexe_ II Bpaap;oJI.a KOA. BeJie Ilarraaxe, TaKMH~·nme
cf ce, x.po.S. cnen;,HjaJIHO-.OpraaHsonane aK'l'HBe, y- raje::a.y
)KHBHHe.
BeJIHKH CMnCao sa rnTe,.n;H:.y :noxasa.ne ·~Y :JKeae CKon.n:.ax~a cy rrrpo"samJie na"tJ:HH xaKo ,n;a ynoTpeOe cjeMeaxe op;.
6a-qenux: xow:Tuu;a . ns .cfla6pnxe nohHnx KOH3_epnn. One cy
O"tJ:HCTHJie· 35.oo0 . Kr cjeMenxn: n3 Kojnx je npeCoBa:a.eM
,n;o6ajeMo yJLe. Ha 'Iaj aa-crnH :r,rPnnpe,.n;nJie cy n,· npHJIOJKYJie,
cl>oa,n;y Sa o6HoBy 3eMJLe 176.ooo ,n;nHapa.
:BoraTCTno paeanx lj)OpM~ -:Ko]e HH'IY y Hamoj opr3.Hn3an;niu He Impn:·CTH ·ce A0BOJI>Ho sa. ,n;_aJI,e mnpelbe opranu, 3a:o;nje_. Harna pyxono,n;crna., IIO"'eBIIIH o.n; 'II;eHTpaJIHOr na
l!;O cpeCKHX 0;J;6opa, He npnxnafiajy IIJIOAOHOCHY liHH:q_HjaTllBY :Jkeaa u He n:ncncTapajy ,l(OBOJLHO _p;a: ce Haj6oJLe _ljlopMe·
o6paAe H npeaoce.
Y CBRM THM, na 0-KO CHTHHM .pa,.n:OBHM~ JKeHe~ Cy. npo~
HaJia3nJie Ho'Be pa3HOJIHK'e o6JIHKe p~a, xo1j:n ronorpe o
CTBapaJia"'IWj liHIID;RjaTHBH :JKeH,a KaO pe3y.JITa-:r:y IbHXOBe·,
'
61>
�CB~jeeTir, p;a CBax~,: H HafCHTHHji:i pa,a;, CBaiUI' HOBH i:J:a'!HH
K?JH. CJiyatH :f(a ·ce~. Taj nO'cao 6oJLt ·cspmn, HMa· sa~"iaja 3a
IJ;JeJioKynan pa:lBOJ seMJlloe. CBe ono noxasyje ·aa.M Aa. aKTKB·
"O(;T "':""' y Hapoi\HOM <f>poHTy pacTe "" rOI\HHe y· ro;pmy,
no:KaayJe HaM neJilucy noxcpTBO·BaaocT ·xoja nponsJiasn H3
JLYP:"'H .J:IPOMa Honoj JyrocJiannjn. HecYMihHno je !Ia onn
ycTIJeca ronope_ H ~; mnpHan Haw.e op·rainisaqnje, o H.eaoj"I:!BpCTHHH n, o TOMe p;a ce HripOAHH c}>poa·T, py:&oBO,z:J;HJiaQ
,n;pynr.tneaor :atrrBoTa aame · 3eMJLe, MOJEe ca. -cttrypaolimy
OCJIOHUTH aa paj!;ae, _aartpe,IJ;H~ :JKeae JyrocJiaBuje.
K"'la ce ronopn o Pa!IY n narropnMa Ki>je j<O Hapoi\HH
cJlpoHT ynomHo y oOaonn: ..11 H3rp~H:.H seMJLe, y OCTBape~»y
sa;~;ataxa npBe ~O;J;HHe IIetorop;ml:ra.er nJiaaa, OII;J;a ty
y
npBOM pe,~J;y AO.lla,sn oao orpoMao .sa.Jtarau,e, eJiaH H Ayx
TaKMH'Ielha, KOjii je y CBOM Pai\Y. IIO <f>a6pHKaMa. IIOKaSaJia
aama
p~aH~xa
KJiaca.
_
Y CBHMa · TaKMH~ea.nMa pa,z~;allq:xe l¢Iace, Koja je y
aamHM npe,ZJ;yaehxMa IIOKpetao CHHAHKaT, :a<:eae pa,u;HHI:{e
~ncy rr;:soctane ._HSa -csoja;x p;pyrona. Haj_60.Jb3. noTB·p,zt:a TOMe
Je .BeJIHKa 6poJ yl\apmr11a, 3HaTaH 6poj Pail""lla Koje, Kao
aanpnMjep TeRCTHJIKe, noctajy nanqnjatopn pa,n;a aa· BHme
pas6oja, HHH111Ijaropn noneha,.,a
nponsno:21:a.e
y npe,zw-
sehnMa.
Pa/IHHijaMa Koje •eh Pall• y <f>a6p>ncaMa npHIIPY"'YiY
ce <:Be nehn 6poj. lKena ';'lie ca11a yJia3e · y <f>a6pn:Ke, 11a 6n
y H:.IIMa cr-napaJie MaTepiiJaHHa cpe.zt:ctaa sa o·CTBape:ae IIeToro,n;n~H>er n~aaa. IleToro,ZJ;~n.H nJiaa, .qnje · OCTEapeH:.e
3aXTI1Je:Ba H~OTHHe XHJLap;a HOBHX <Jla0pH"I:II\HX pa,L{HHRa,
~eHal'lt:a lliHpOKe rryTeBe Sa yJia3aR y HH,z:t:yCTpHjy .ll
HeMa CYMILe_ ,!l;a fie- OHe CBe. M'aCOBHIIje yJia3HTR y q.a6pn:Ke
11 Ta:Ko ncnyHHTH jep;aH 0,4 csc>jnx aajBa:&HHjrui sa,~J;aTaxa
y II~_Toro,!J;H~H.eM rr.JiaHy.
OTBapa
PA,lJ; HA COL(HJAJIH0·3,ll;PABCTBEHHM
ITHTAH>HMA
lloc.e6Ho MjecTO · y pa,zw Harne opraHnsa11nje saysnMa
no·Mo-h aapop;aoj B·JiaCTII y pjemaBaRy cou;nja,JIHO·S,ZJ;paB-.
CTBe~HX ·npo6JieMa, Befi npBiiX ,zJ;aHa no OCJI060I)eJLy OTIIO- ,~
"t!e~o 7e ca IIO,li;H3a:a.eM ycTaHona Koje IIOMaJKy JK:eHaMa·
. MRJ:K~Ma:. Hama opraHnsa:u;nja je cxB~Trma aa pjemaBaa'e
66
osor os6IIliHor nnta~nci anje' · caMo
CTBap
,lJ;p:m:aBe, Hero
p;it
cy 6am lKeHe IIY"'He 11a 1\plliann: noMorHy y pjemanalby Tor
IIHTaH.a.
.
_·
.
,
.
Y C.p6ii:jn je Ha nii:nqnjaTmly lKeHa oTnopen:o 38 nopo- ·
,D;HJIHmTa~ Ta n~n>op;n.JinmTa ae _pjemanajy, ,IJ;O,n;yn:re, noTnyHo IIHTa:ELe nopa~aa,a :m:eaa Y_
6oJI.BM
ycJIOBHMa, aJI:n
II
Taj pal\ je 3Ha'lajaH, jep on noKa3yje nYT Kojn:r.r. Tpe6a nfin.
PacnpocTpalheiia <f>6pMa rto,;,ofin ll!aj.Ka><a 6nlia cy
caBjeTo~aJIHmTa xoja cy anqa.n:a -cByr,ll;je aa HH:n::q~j~TnBy
namnx Ol\6opa.
Hama opraaHsa~Hja je, c je,z~;ae cTpaae, BO,IJ;HJI~ arn:·
Ta~Hjy ,ll;a JEeae Kop·Hcr_e nocTojeha casjerona.JI.n:mTa, a, c
,ll;pyre c'l'paae, aacToja.n:a ,n;a saa_tepec~je _!LeK~pe,
npBoM
pep;y :aceae-JLelCape, cec'l'pe noMohHHllie n ,ll;pyre, .sa OCHH ..
BaiLe OBaKBH~ CaBjeTOBaJIHWTa OHJJ;je, r,Z~;je je Sa TO 0HJIO
y.:
ycxona. A$lK VII pejolffi
Beorpa~~a
oprrumsoBao· je )1onn-
CHBaiLe JLeKapa .us .casje.toBaJIHmTa ca ~eaaMa Koje cy ra
Beh npcjeT:n:Jie, Taxa ,IJ;a cy oae Oa,Z~;a ,D;o6:n:jaiie H nllCM;eae
caBjet_e. l\l.[e}Jy nocjeTHoi.rmda -:rora -c~·BjeTonan:nmta 6HJi:O je
u MHOro. ceJLaHKH HS OKOJIHHe Beorpa,u;a.
Y rt;pHoj fopn, r11je -3a npnjeMe CTape JyrocJiaBnje
JLeEap a:nje .saJiasn:o y ceJia, . 1947 rO,li;HHe npomJio j~ xpos
caBjeToBa.n:HmTa 2.243 ~eae,
BeliHH-riiii ·ce.JLaHK~.. TaMo
je
. nama oprannsa11nja, y3 no><ofi D;pneHor KpCTa H Hapoi\He
B.JiaCTH, npu CBHM ;J;je'IHjHM ,ll;HCnaasepHMa .pe,li;OBHO O,z(plKaBaiia .Te"iajeBe o H.e3H n ncxpaan: ,li;OjeH"ieTa •. O;J;p:acaaa. cy
22 taKBa Te1Jaja ca 6oo JKeaa.
fJiaBHH 0116op A$lK-a CJioBenlije, y3 nOMofi L(pnenor
KpcTa 1:1 aapo,n;ae BJiacTn, opraHn;30Eao je ,u;wm~»e ~KeTa,
11a o6e36je11n IllTO xnmjeHCKHje ycxoBe npn rropo!;aJy.
Jhrjena :p parunpeaa (f>OpMa noMohi:I II na:>Kn;.e npe:Ma
Maj~n cy "tielffioHHU:e sa Majxe ca M2.JIOM ,ZJ;je:n;oM, - Koje cy
Hame opfaansa:u,Hje otBapane aa JKeJI:,eSHHlJ:KHM ctaaHn;aMa;
Bpn:iy o noMohn ·pa,11;Hoj :a<:eaH noxasyje HHlii~njaTHBa
fJianHor 0116opa A$lK.a Cp6aje xoj'! je, y capa,zpLII ca.
~pBeHnM
KpcToM, opraHH30Bao Kypc sa pyKoBop;Ho~e ja..
caJia y Pai\HHM 3a,llpyraMa. H3 cnaKe pai\He 3a11pyre Y
Cp6ujrr rros:saaa je no. je,n;aa JKe!fa, TaKo ,ll;a lie, ~e Y npo~
JLehe, Ka)J; nOliHY noJLCKH PClAOBll, Mohrr y sa,n;pyraMa OTBOprrnr c~soHCKe }acJie 3a ,n;jeqy.
,.
67
�'i
li
li
II
II
II
Hajneh:j' iioMoh Hapo,liHOj nJiacni ,~~ana je Hali:Ia opra•
• HHSaQnja y 6J>Irsn .sa lli~tiY·
)KeHe Boc.ue ~- Xepu;ermn~He · cy ua p~HHM pa,n;onn:Ma
y ~<?Mara~y _;:ue-r.rnJ~X ,n;oMona p;aJie :r,soo.Ooo p~HiiX p;aua.
Oprarrn:sau;IIJ&. A<l>)K.;a _ BocH-e_ ·n Xe~pu;eronHHe Bo,n;n noT""
Ii)'Hy 6pury Ha.zl r.ror ,11je•mjnx Kyx:uaa. /];aJOe, nyreM
naTpOH_aTa, :K~O _--~ajpa3B-~jeH-IIje q,opMe _OOMOJiH __ p;je'llri:jnM
y~TaHonaMa, JK_eHe Cp6~Je _c~ oaMo y 1946 rop;liHH ,n;a.11e
npHJIOr y -- BPHJC,ll;;HOCTH o,n; -_22,000~000 ,ll;RHapa. s.OO'o· ,n;jeqe
paT~e cupotra,n;~· us BocHe H ~~pu;eronnHe," npHXnaTH.11e cy
_1K_eHe -CJio~eHIIJe, '3.ooo IL:UX CMJeCTHJie y c:Boje o6li'TeJDu.
· ~Ku;rrja -»~je•:mja He,n;eJI.a« opraa~sHpaHa ·npom.ile rop;nae y 'IIHTaBOJ -seMJLH, o,zt CTpl~He_-~ame ·aptaHu3au;iiJe, a
rro,11; .PYKOBOft:CTno·M. KoMHT~Ta_ eon;Hj~J.i:H<?r ·cTapalLa, ripn:Bj~ .
IDI?- Je orpo~ae. Mace :iK:eHa no ~CeJIIIMa n rpap;_~BIY;Ma. IIpu..
JHIK9M T~ aKD;HJe ~O~Jie cy ,11;6 nspa_Jftaja _H~pa3JIH_~nTnj_e
,PopMe
pa.z~a,
npeKo KOJffX cy lKene noMarane_ IIJOI:IY. JKeHe cy
npeysnMaJie na1'p_OHaTe HaJJ; HOBH¥ AjeqnjuM· AoM:o:anMa, ;wMOBHMa- yq:eanKa y npnB,pe..n;n, OHe <:::}( cal\yn.11>3,Jle urpatiKe
~ _KlL~Ire_ sa t~;je:u;y, _o;n;pjK3.Jie 6pojmi npet~;•CLBalL"a -MajKaMa o
lLesn n BacniiTalby ,ll.je:u;e n ·-,z~;pyro.
KYJITYPBO-i1IPOCBJETBif If IIOJIHTifqKH PAll;
Jonr y npnjeMe napo,IIHO"'CJI06o,liHJiaYKe 6op6e lKeae cy
noKa3HBaJie BeJIHK?' jJ\e)J,y 3a n~c~euomhy n saan.eM. ,ll;auac. y OCJI06oi)eHOJ 3eMJI,II OHe ltM:aj_y CBe >M:OryhHD-CTII. ..n;a TY
CBOJY Te~ILy··owape.
.
Y rg46 ro,liHHn onncMeaeHo je y Bocau x XepqeroBHH!l: 39.762 JKeae, y I947 65.40I. Y Cp6nja je y rg46
~ rOARHH o~uc~effieao
ro6.ooo ·~eua, a y 1947 170.ooo. y
MaKe,liOHHJH Je y I945/46 onnCMeaeao r 7.goo lKena, y
I947 TO,li!IHFI' I5,200.
IJ;nljlpe H3 I947 rO,lllfHe TIOKasyjy pe3yJIT<LTe IIJiaHCKOr
J?a.zla Ha Cy36IIj,a,ay HenaCM/eHOCTli n: ,I\06poj IIOMOHn. Kojy
Je A<!>:JK ,11ao ,llplKann y opraansa11nja, oxynJOaiLy u y6je1J"nan.y JKeHa y noTpe6y noxaljaaa anaJI,PaGeTCKnx Te'Ia·
JCBa.
IIony.[apHy n HajpacnpocTpaH>emrjy iflopMy KYiiTypHO'npocBjeTHor li IIOJIHTII'IKOr paAa npeTCT~:B,.lLajy
68
rpyne KOje Ce <}opMHpajy llO
ac;e_o:u;nMa -H no ce_JI.nMa.
3
Rei
yJIHQaMa y
rpa,liOBliMa, Y
qHTCtJia"'K.HM rpy~aMa :ateae ce -
npnnnKaBajy ,11a yqe n '!KTajy, 1'aMo oHe najqemhe npopaljyjy Hanry mTaMny H CJIH'!HO.
Y Bocnn n: XepQeronnHrr p"¥\!I ro.355 '!HTaJia'!KHX
rpyna. Y Cp6njn je I947 ro,~~n>ie GnJio r4.goo qntilJiaqKnx
rpyna ca r78.goo o6yxBaheHHX JKeHa. Y XpnaTCK<>j, TOKOM
rg46 ro,llnHe p"-,llnJio je r2.ooo rpyna y KojnMa je 6HJIO
o6yxnaheHo rso.ooo .JKeHa. Y 3aTpe6y nMa cnera r23 qi<TaJia"'Ke _rpyne, ann cy oae . :ap;71.o: ~o6po · opr:runtso:aaae~
· Kyll<~ypHo-npocnje-rna ceKQ,Hja I'pli,liCKor · 0,116opa A~JK·a
p~CBHO...,_ QAp:)Ka:aa_ -CaCTa.HKe c_a pyKOBO,lJ;HOil;HM~ 'IHT3Jia"'KHX
:rpyna. Ha · THM caCT?Hr(HMa ce oHH ynosaa:saJy ca TeMaMa
11 aa"'HHOM npepal)n:aaaa nojC,D;HHHX TeMa•.
Y nocJbe,rvne :apnjeMe sa xyJIT:fpao .. npoc:ajt!TaH H :noJIH~
THl:lKH pciA c:ae ce :anme · xopntTe pasun uapop;_HH ·o6n_-qajii:
nocHjeJI~, npeJia, saje,lJ;HI-PIKO xoMymalbe xyKypysa H
CJIH"'HO.
-HliTepeco:aa:a.e :~KeHa, sa ,li;OMahn"'Ke H xpoja"',Ke ·xypc·e:ae
u yon he_ sa cB·e Kypte:ae .rt~;je Oae' 1.wry a3."1HH'HTH uemro
XOpHCHO sa IbHXO-B CBaKO}l;HeBHH ~liBOT, BpJIO j_e BeJiHKO.
MH jom p;ocap;a OBOM Pa.z\Y HHCMO npHIDJIH ;J;O:BOJLHO CHCTe·
M3.TCKH H y ILeMy HeMaMIOi BeJIHKHX pe3yJITaTa.
Hawa o-praHns·a:u;aja ce anje ,lJ;OBOJLHO oCJioairJia aa
innpoKH Kpyr yqnTeJLH4a 1 KOjH je pasacyT ·'no l!HTa:aoj aa-
woj 3eMJOII, a KOje Tpe6a ,11a Ol\n:rpajy 3Ha'lajHy yJiory y
onmTe xyJITfllHOM no,zp13an.y. cene. Y11HTeJbn:~e cy MHOrO
fllH'HIDie 'Ha JIHKBn.z::t;HpaH.y aenHC·MeHOCTH M~l_;y- aamnM JKeHaMa, aJin he -. oae y3 uamy. :rroMoh Molin- Y"~HHHTH Maoro
Ha 3}l;paBCTBeHHM ·H -Ha ..n;.pyrnM IIOJLHMa.
HajMaco:sHnje c·e Mory o6yX:saTHTH :ateae. rpa.p;a n: ce_Jia
npe,n;.a:sa:a.HMa, Hapo"'l£1'0 ·.rrpe.zt.a:sa:a.n:Ma us o6JiaCTH- xHrnjeue, lbere H Ba<:rnnalLa Aje:u;e. Ta.Mo r,ll.je je paHHje {}HJIO
HajTe:>Ke oKyiinTn: :a<eae, uanpHMjep y aeKIJM npep;jeJiuMa
rt~;je :>Knne MYCJIIIMaHKe, HaMa. je TO ycrrjenaJio npexo ,npep;aBaH.a o lbe3H ,1\jeTeTa.
3a EyJITypHO·IIpOCB jeTHH II_ IIOJIHTHlJKH pap; ca JKeHaMa,
saaqajuy ynory HM:a, mTa.M-IIa Harne opraansa:u;nje. JI:ncTosn
~ :n- pasae· p;pyre- .ny6JinKa.u;nje cy BeJIHKa no~ok. uamHM
~t~;60pUM8. H aamHM aKTHBHCTKH!LaMa' y lbHX0130M CBaKo!...
69
�,;qHeBHOM pa,qy ca ::m:eaaMa.
illT3.Mna je
o,qnrpana
BeJIHKY
yJiory y
opraaasosaJLy ·>Keaa y. IiapOI\HO•I>C·JIOPOAHJia'l:r.oj
6op6n, a xacH:nje y H>IDWBOM MaCOBHOM yx..l'Ity1JHBaa.y· y
CBe 06JiaCTli p;pyWTBCHOr :IKHBOTa.
»)l{eaa ;:(a.aac« opraH AaTn4>a·wncTH'rJ:KOr tPpoaTa jKCHa ·
}yrOCJIHB.IIje, IIMH npel\pHTHY .TPHI\H!1Hjy. »JKeaa' 1\HHHC<< je
nsJI3.3HJia joru npHje oxynau;nje, TpeTHpua cne noJIHTHtiXe _
npo6JieMe, npexo aeHHX cTpaan:qa Bp~iiJia_ ce -~o6HJIH3a
n;nja ::m:eHa 3a ,o;~;·6pauy_ seMJLe, a npoTHB 4Jamn3Ma, sa ,ZJ;eMoxpaTirjy, sa npana :m:eara; npoTliB rl:(a;~;H n cxynohe. IlpBe
~rcTHHcxe BHj~.cTH o ConjeTcxoM Canesy, .o co:q.HjruznsMy, o
HHI\'IOBje'IaacKoj 6op6u POAOJLy6a' llinanaje.- )Keae cy
casHasaJie rrpeKo ;i>JKeae 1\HHHC«. C~e mro je y To spajel4e
OHJIO y nporpaMy Rapoi\HOr lj>poaTa, aa 'IHjeM ce '!eJiy aaJia}.
snJia- KoMyu.ncTr-rttKa 1napTnja, TpeTHpaJia je »)I{eaa AaHaC«.
Y BpajeMe HHpoi\HO-OCJio60I\IIJIH'IK~ 6op6e »JKeaa
,liHHHC<< je H3JIH3DJia aa ocJio6o!;.enoj Teparopuja. C<l;lla »lKeaa
f(oa:HaC<t -paspa~yje OCHOB-Ha llOJIHTHlJKa 11 eKOHOMCKa. nnTaH.a
Hame seM.lhe,· n:nme o_ yJIOS:n Harne .. opr.aansa:u;nje y. pjema-
Baa.y _
THX nHT_a:e.a, noxa3yje nyTeBe n
aa"tJHHe .Kojn~r Tpe6~
,!(a n.n;y Hame axTHBHCTKHILe y oEyn.JLaiLy II p~y ca
JincT r-11a BpJio uenocpe,n;aH Hal!HH ynosaaje JKeHe .ca
~enaMa.
Me~yaa.
po,n;ao:M cruy'a,:u;njoM- II c noKpeTOM :tK:eHa y ;:t;pyrHM seMJI.aMa.
H A"aHa-t je »JK,eHa .· ~aHaC« fJ;HpeKTHBHli )IHCT Ham e.. opra..
mrsa11nje,
Y CB:HM HainHM perry6.Jilii<:aMa H3,JJ;ajy CBOje JIR'CTo:Be H
0,11H!1fije. ,2l;o6p.!l.Jila3lurjeHy nponaraHIIY nyTeM WT'IMIIe HMa
nama opraansa11Hja y XpsaTCKoj. »,JKeHa y 6op6>I<< JIHCT
A<PJK•a XpBaTCKe y nocJLei\Ine BpHjeue o6pafia ce yuasno"
CeJLaHKaMa, Tnpal!< MY je BHCO!t. rJiaBHH 0/16op XpBaTCKe
oTrrotieo je- !L. ca HS,ZJ;a~aaeM »Hawe EH>HJK:nu;e« KOja Tpe..
THpa KY!-ITYPHO·IlpocBj€THa H IIpHBpep;Ha IIIUalba II UUTalba
0,11roja n aere 11ie11e. 0Be. 6pomypn11e cy TaKolje y rrpBOM
pe,l(y Hal'lznjelbeHe ·ceJiy. ·
Y Cp6n jn ce y6pso yBriAje;ra noTpe6a je11Hor nncTa
xojn On TpeTnpao npo6Jieru:aTin~y ceJia. RoJIHKo je TaKaB
JIHCT _IIOCJiyJJCHO CBOjOj Ha.M:j"eHH HajQoJI,e JIOKasyje· Tlipa:JK
»3ope« xoja je pacTao rrpn cnaK<?M E:OBOM Opojy, H JIHCT
. IIHHac nsJiasa y 48,ooo rrpiiMjepai<a.
70
·
�Ha II IfOHrpecy A'l>lK-a Bocue n XepqeroBnue y jyuy
npomJie" rO,llHHe ,llOHeceua je pe30Jiyljnja o c:rai,qrur.y 3apa.
Y IJ;pnoj fopn; ,llOC~a je CKIIHYJIO .pepeJ,Iy npei<O 6.400
~YCJIHM3.HKn nrro. je· oMorylinJio_ li,nxoBy Mo6HJIH3a:qnjy ·aa
CBHM .. IIQC~OBHMa H3rp3f(ILe- 3CMJJ.e.
}C,llny O,ll najycnjeJiHjHX naiDHX llOJIHTH'IKHX aKijHjH
npexcxa•JLajy. npnnpeMe sa npocJiaoy n caMa npocJiaBa 8
Mapta. c.e name oprann3a11nje pasBm>e cy mnpoey noJIHTII'IKy ;l;jeJiaTaocr ,D;a. 6n- CBe 'R:eae, na II oae ·y Hajsa6a"'eHHjiiM cenHMa, -6HJie ynosaarre ca sr.ra'IajeM 8 Mapra, -cnry- aqHjOM H ·npeMCHOM
y
KOMC Ce :npoCJiaBa O,ll;p)KaBa. flo CBHM
peny6JIHKaMa O,ll;plKaBaHH cy- CCMHHapn
3a ·13:ETHBHCTKHH.e,
a_a xo-jHMa ce .n;eTa;z,ao npepaljnBao caB- MaTepnjaJI· o 8 MapTy
· n any~JIHHM noJurtH"i:EliM 11 npHBpep;anM npo6Jj:eMnMia) TaKa
A~ cy aame al(THBirorrant.e norrryno npnrrpeMJLeae Of:(Jia3HJie
aa ceJio.
K~
. -
_on;jeayjeMo
.
IIOJIIITIPIKy
-
'CBHjecr )KeHa n cym:npaMo
I
.
Hanope KOJC -OHC- Y,JIIDJCy y CBaKH 3Cifl;ara:R: KOJH
Hapo,z\Hn «Ppo~r u wa·ma p;p1Ka.aa rrop;ysnMa, · oap;a, MO:»reMO
o.rpOMHe
pehn ,lla je CBHjecT name l!<ene sancTa BliCOKa. C ,llpyre
c:rpcme MOpaMo. KOHCTaTOBaTJ.I ~a_ je aawa opraHH3atJ;Hja y
CB6M pta;Ay <::a JKCHaMa saHeMap:nBarra IIOJIHTlPIKH patJ;. Ono
Ce aapo'IHTO MOl!<e pehn 3a KpadeBe KOjH cy y TOKy paTa
HMCLJIII ~HBy_ II9JIHTH-""'KY ·,l(jeJiaTHOCT, r,Z~;je cy JKCHC HaBHKJIC
,n;a -o CBeMy Ha npnjeMe caaaajy. TeK y notlbep;ae Bp:nje:M:e,
a aapo'IHTO rrOCJinje II I<onrpeca HapO,llHOr lj>poata, I<OjH je
npe,n; cBe op.raiurna:qnje nocT_aBHO nnTaae noJiaTH""'KOr p~a
RaO je,lJ;8H O,Zl; BCOMa JJIDICHHX Il CTaJIHIIX 3a,z:t;la.TaKa, aamaopra:arrsa~nja j~lnuJia onoMe nocJiy lro o,zr;p~i)eHoM ·nJiaay~
Y
-cBn:M H3iuiiM _peny6n:nx8.Ma y
Tp-Ky- je AeTaJI>~a npopa;:.;a
ITeTOfO,llJOIIIIH.er nJiaHa, pelj>epaTa ,llpyra Tn:ta Ha n Konrpecy
Hapo,qHor <flpoHT,a n ocTaJIHX pe.pepam EoHrpeca. CeMm)apn,
KOH<j>epealjnje ,; pa3He ,llpyre <j>opMe, na I<ojaMa je oBaj
MaTepn:jaJ.C 'll-!'TaH H o6jaBJI>UBaH, CBy,11;a rf);je Cy 6HJIH ,11;06po
opraHHso:saan, J-KeHe.~cy nx Miaiconao nocjeluuaJie; a p;BcKycnja Ha OBIIM cacTaHI.J;IIMa nOJ{:aSaJia · je orporu:aH IIHTepec_
meua sa ~na. Me~yHapor!{Ha nRTc:taa II niiTa:ELa aawe yayTpalliH.C IIOJii:ITHKe.
A<l">JK Jyroc.naBnje ~JiaR je MeiJYRapo;qae ,lleMor<pa'TcKe
<!>Cilepa!1nje l!<eHa. BoraTa IICKYCTBa Koja aama opraHII3Hljaja · ·
72
nocje~yje, _a.eHa liBp:CTHHa H MaCOBHOCT ,li;OIIpHHlljCJII! , cy
ona Y~ Mel:;yuapo,llnoj <!>Cilepa11njn, · noCJinje l!<ena CoBJeT-
Aa
CaBe3a, -no-cTaje cBaKOJJ;HeBHO nony..Jiapanja· IC cnojHM
yqemheM n pH,lloM y M,ll;il>lK ll"!IIPHHOCH yqllpmhen.y Mnpa
y CBHjety H 6op6n 3a HCTHHCKy ,lleMoKpaTHjy. JKene H l!<e~CKe
oprann3a~:~nje ,llpyrnx seMaJLa,~ a
Hapo'(n:TO seMJLe JYroHCro-iJ:ae EBpoixe, !IlOKa3yjy BeJIHKO n-arepecoBaae _3a · JK_HBOT
· n pH,ll l!<ena J yrocJiaBHje, sa J;ICKycx•a y pH,lly Hallie opr:'HH3a:u;nje. IIp-exo Haliiinx ..JIHCTOBa Harne )KCHe- ce yno3HaJy ·
cxor
ca.
IIOJIOJKajeM
Y ,n;pyrHM
3CMJI>aMa H H.HXOBOM IIOJIHTH"tJ:KOM
6op6oM.
C ,llpyre cxpane M,ll;i!>lK BpJIO je nonyJiapna Me~y
HaUIHM )KCHaMa. H xu;nje xoje Wep;epa:qnja' rrpbBO,ll;H npeKO
cnojnx aa:qnoua:.rr_HHX cex:qnja aanJiase xo,n; aaC aa.. BeoMa
a.
JKHB O,l(3HB.
.
AKI1njy 3a IIInaHI<jy, fpqKy, HH,llOne3>rjy· CBecp,llHO cy .
npnxBaTiiJie aame JKeae. Ha CTpeJLaH>e innaacK}:IX poAoJLy6a
9.n;
cTpaae tfJawncTa li> t:I>paaxa, oHe cy o,n;ronop~IJre croT~
aa.Ma npOTeCTHHX ·rtnca.Ma ~e,11;epan;nju n YJe,n;niDeHHM
aan;njaMa. C orpoMHHM HHTepecoBan.eM n o;:~;yweBJLe:aeM
npaTn qruaB aaw · aapo.n; y~~jexe · 6op6e CJIO~O,ll;OJby6nBor
aapo,n;a 3a cBojy .HesaBncaocT, ·a ocyi:}y]e aMepiP:rxe
IIIhepBCHTC K~jH IIO,ll;p:JKaBajy Ha BJiatTH MOHapxolfJaw~cTe:
y rp'IKoj. )KeHe -ca orpOMHHM O,ll.ymCBJLCH.CM np~Te xepOJ<:KY
Oop6y :n ycnjexe Koje cBaKO,ll;HCBHO noCTHjKe JYJia"llxa Ha-
rplii}Or
po,llna· apMnja fpqr<e.
Y HaWOj ·3CM.7I>H O,ll;pJKa.HO je Ha XHJLa)l;·C
caCT~Ha_~,
_KOJI-
rflePean;Hja n- MHTHHra ca cnpxoM ·ynosHa:SaH.ci Jfee~a.•c _n;n~e~
BHMa u 6op6oM M,ll;'l>lK. CaMo y CJioBeHHjn noCJIHJe sacJe~
.; 1\'a.JLa .'!>e,llepa~:~nje y MocKBa 0/1PlKaHo je 492 cacta<aKa;
- IJ;eHTpaJIHn O,ll6op je ns,llao ,llBirje 6poiUype n<;>~Behene
3acje,llaa,y <Pe,llepa~:~nje y Mocr<nu n illTOKXDJIMy.
·
,ll;a 6n l!<eHe n noje,ll>me -;,_eHcKe oprannsa~IIje Y llP_YrHM seMJLaMa: 6HJie ynosaaTe ·ca -P8AOM Hawe ··opraHnsa~HJe, ·
ycnjeCIIMa- II MHOrHM HCKYC~liMa, IJ;eHTpaJIHH.·0,11;6op H3;J;aje
,z:l;BOMjec·e'IHH 6HJITCH sa riHOCTpaHCT:SO· Ha pyCKOM, !flpaan;Y,~
CKOM H eHrJieCKOM je3IU<:f.
cY cBjecHe ,n;a cnojHM aeyMopnHM san-aH3rp3AIL:ri seMJLe, y cnpoBoi}eiLy IIeTOro,ll.ltllllLer
Hawe me:H:e
rau,eM
y
73
�~a· BeJinxo .n;jel!o nsrp~H:.e seMJLe, xoje TpaJKn Hano·pe aamer
t~jeJioi<ynnor aapo,lla.
Ybl!HTH Ty rpenlxy, npnxnaTHTH nyT · xajH HaM
j3.cao
rroKasyje IIPYr TnTo, · o6yxBannn . c:se l!Cene JyroCJiannje,
OPfAHM3AI\MOHM IIPOBJIEMM
Hapoi\HO·oc;w6oAnJia'li<a 6op6a Hanm:' "'Hapol\a
npn-
nyKJLa je orpoMHe Mace :>Keaa, a- A<ll)K KM JC noMorao p;a ce
yKJLyqe y onfieHapOf!;HH nOKpCT H CKOHOM.CKH . H ,D;pJKaBH.H
JKHBOT seMJLe.
Mace
JKeHa cy
upex:o
CBOJe
opraHHsau;nJe
CT~D;a.Jle . np:BO 3HaH.e, npBa HC"KYCTBa 3a CBOj KaCHHjH, CBe
011 roBopm<jn p~ n A}'lKHOCTn I<oje . je ..o,ll H>HX . TpiDKnJia
n:srp~H>a
seM.JLe.
"'!"
o6anesao" je- Hamy. opraraaHsau;ajy ,z:~;a p·a,n;H ·_ ca nHme ,cn:cTeMa n BHme nnaHa, ,a,a
6y.n:e Mo6HJIH3aTop n: opraHII3aTop_ aajmHp~x Maca JKeHa y
nq:ryH.aBaH>y sa;:~;aT8.1Ka Hapo,.rr;aor (JlpoaTa, :n ,n;a_ TaKo noMorHe meaaM8. )J;a y npnBpe,a,Hoj nsrpa,li.~H seMJLe saysMy.
P:Jiaa;cKH pa3B_H'DB.K npn:Bpe,n;e
·c:soje MjecTo.
, Ka,n; ce oc:apaeMo aa pesyJITaTe pa;:\a jKe:sa u aawe Of>ray_ m::pn:oAy nsrpap;ILe seMJ»e; Mo:~«:e~o EOHCTaToBaTn
I;!:~Hsa:quje
p;a cy oaK BeJIHKH, ,n;a cy JKeHe xacoBHO cy;:uenmHu:e y c~uM
ceKTOpH~Ia ,z:~;pyiUTBeHe )l;jeJiaTHOCTH._ 0He C"!(- y'tleCT~OBaJIC Y
CBII.M aKqnjaMa HapolJ;HOr fllpOHTa ;.,- y Kaq:nTaJIHOJ H3rp~
H>H n y -n3BpiiielbY JIOKaJIHHX nJiaao~a Hapop;aor !flp~aTa,
caMe ·cy npoHaJia3n!Ie Hajpa3HOB~HHJe <jlopMe pa11a .KOJnMa
cy oneT- MHOrO ,1J;OnpHH0Cl-IJie l-I3B_pmasalhy JIO:Ka.JIHIIX ~pOHTOECKHX nJiaHO~
,
Pey:.MTaTH KOje C!.W y. nsBjem±ajy HaBeJIH, He_ nsp~..
:;Ka~ajy y ~Hje..JIOCTH OHO WTO Cf Jl:CeHe ,ZX:.ctJie, He H3pa_JKa.Ba)y
H.HXOB eJiaH, lbHXOBY IIOJKpTBOBaHOCT Ha H3rpa,Zf1MI 3eMJI>C.
MH cMaTpa~m Aa 6H 6rrno HenpaBeA_ao npeMa ._!-12qiHM JKeHa~a
liTO H>l-IXOBC nanope H _pesynTaTe- ._Hir-CMO npaTHJIH, 6IIJ.Le:lKH~H, CBaKO,l\HCBHO o6ja:sJI>UBMM li IDTO ~a.HaC HC_ MOJKeMO
nsHnjem y llje!IliHl! pesym;aie p~a A<PJK-a. ,1\aXJie, MH
HM2MO pe3yJITaTe H OHH cy ),11;0-6pH II BCJII!EH, 3.JIIi .n!vla.MO .Jii.
He,!J;OCTaTKe, a Haul aajK_pyiiHHjH_ HC)J;OCTaTa:EC, Ha KOJI-I HaC Je
jy'lle ynosopno ,11;pyr T~To, je Taj _mTo. HHCM:o o6yxBaTHJIH
C'BC :IKCHe,. WTO jam YBHJeK HM-a JKeHa--KOJC aamO:M: :KpHB-lll.I,OM
cToje no cTpaarr ,n;pymTB·eHor :m:nBoTa, He3aHHTepocaBaHe
OllJIOf);liTH HCH3MjeJ)ay HHH:qHjaTHBY Ha,IDHX JKeHa H3 .CBHX
xpajena seM.JDe - jecTe a8.jnehei na'yxa H aajnehH S3AaTaK.
KOjH HOC~MO ca OBOr Koarpeca.
. · Y npBOM . pe<!JepaTy Befi cy H3HeiiieHH aaji<p)'OHHjH
sa11a11a A<PJK-a y c~aiiiH>eM nep>WAY pasBliTI<a uame se-
J
MJLe y nepno,~Jy HSBpmeH:.a IleTarO}l;HWH>er nJia.Ha~- a onp;j6
aehy ronopHJ:H o yJI03H A<f>)K-a xojy olt nMa -Y- _Mo6B.JUI-3al\Hju l!CeHa Ha ceJiy, Ha p~y . sa pei<OHCTPY"ll"iY Harne
noJLonpnBpe;:l:e, jep je Taj Hatir sa,n;aTax TOJIHKO Baacaa, .n;a ·
CMO MY Mn ,llMe H noce6Ho MjecTy y 3ace6HoM pe<jlepaTy ·aJIH hy no.HoBO· no,n;Byhn nexe O}l; HamHx 3a;l,aTaKa- n ronopiiTH o TOMe mTa TpeOa .n;a y-:rnHH aama opraHHSa,:u;nja; xaxo
· Tpe6a 11a opraHnsyje CBOj p~ Aa 6u y nomyHOCTH MOrJia
,n;:a li3BpiiiH CBe OHO WTO rrpe,n; :a0M CTOjli. IleT6rO,li;HlliH>H
rr.JJ:aH na,n;ycTpHjaJI,H3an;nje :o: eJieKTpn!J!inm.:u;nje 3tM.JLe, Kojrr
AOHOCII 6JiarocTaH>e-- "tiH-TaBoM aapo,n;J(. n: yq.Bpmhyj~ -He3a.; _
J!;l-ICHOCT aawe seM;JLe, Tpa:~Kn o,za; CBHX aawnx JI.y,n;n Be.11HKe
aa'IIoj>e II jam Iil:npy M06nJJ:n3a:u;njy cnnx caara.
. 3aTo ce npe,11; aawy opraansaqnjy xao n;pBH: 3a;J;aTax
HaMehe (H\:YIT.JbaH.e CBHX :>KeHa .sa H;lBpriieH>e .IIJiaHCKliX 3a)J;a-·
TaKa seMJI>e rrpei<o aKLirrja HapOI\HOr <jlpoHTa, A<PJK i<opa
ytrecr:BonaTn: y nsrpa.ljnnaH.y riJiaHa:sa Hapo,n;Hor · fllpoHTa,
yno3Hananr jKeH_e c THM nJiariOBIIMa, ysn.MaTn o6aBe3e sa
IbliXOBO .ussprueH.e, M00I-mnsnpajyhrr Hajruupe Mace :~Keaa. Y
TOM pap;y Ml-I MOpaMO BO~!:ITH pa;qyHa 0 TOMe ,n;a· HaM
o6a:se3e,
Koje y ·nJiaHOBHMa Hapo,n;Hor ippoHTa y3nMaMQ, OMor:yhe
Mo6:rrJIH3a:qnjy ,n;oHCTa c:snx JKeHa. To }i.e- HaM 6IITH _Moryhe
aKo Ham a opraHn3a:qnja pa3pa,za;H -csoje- 3a)J;aTxe n rtpoaalj;e
TaKBe fPopMe pa}l;a Koje he MOhii -oRyrrHTH 11. JKeHe :sesaHe 3a .
Kyhy, Ai•IIY n o6nTe!I>. TaKo lieMo oMoryhnTn c:saKOj noje•
,n;uHoj :>Ken:n ,n;a Oy.n;e yqeCHHK HSrpa,n;H.e no:se JyracJia:sRje.
Mn He CMnje:Mo ,1l;03BOJIHTH ,11;a :nje,n;na JKeaa-- ocTaae no
CTpaan, ,n;a acTaH~ naH yqecTBO:&aH.a y eKOHOMCKOM n APYIDTBeHOM
4Kl-IBOTy-
IIope11
·p~a
HruJie 3CM.Jbe.
y ai<llnjaMa Hapo,llaor <jlpoa:ra,
Ba::K"Ho ,n;a.rr;e pa3:snjaH.e ax:q:nja
BpJio
je
A<P)!{-a Kao IDTO·-cy: noMoh
75
�ycTaHOB~a .p;je~Hje
3auiTHTe, naTpotraTH aap; AOMP-BR~a
paTHe cxpo"tJ:3,ZJ;H, .nHTan.e sp;paB-CTBeae samTHTe JKeaa, ~a xo~y
cy -JK:eHe BpJio ·san:aTepecoBaHe H pasaa nHTaH.a aa KOJHMa Je
uama ·opraansau;Hja 11eh u ,n;o ,13;aaac Maoro pa,D;H)la, a· aa KOjll-Ma ce :m:ene oKyn.lbajy Maco:sao. TaKa cMo MH .aa noMO'hH
IIPlKaBn; y 6pnsn sa
;~jeqrrje
,!IOMOBe n paTHY
cnpoqa,~~,
Hapo-
'l!HTO aenocpe,n;ao nocxaje ocJio6olj;eH.a, yq:aai-me MHorq p;oK
cMO y nocJLe,n;H.e :spHjeMe aanycTHJie Taj pap;. Ham:n OA6opu
HH<:y y noTny~oCTII cxnaTHJIH ,D;a je- To cTa:xaa, cBaK,H~amH.l-1
sap;aTaK :JKe.ae, ,z:~;a HHje p;OBOJLHO. C8.MO CMJeCTHTH AJe~y Y
Jl:OMOB-e H 66n:TeJLH, aero je noTpe6ao cTaJIHO ._ce HaTepeco:BaTH sa H>HXOB jJ{;l::fBOT -H pa2Boj, npa'iHTH lt.liXOBe nOTpe6e.
TiaTpoHam, xbjn cy Kao cj>opMa pa,~~a Harne opraHHSaJ.Inje
3a TIOMOfi ,n;p:JKaBH )r .oc6pH3H OKO p;jeu;e 6HJIH Hama I'OTOEO
HajycnjeJIRja· £llbpMa p~a s·a. Maconao oxynJLaH.e :ace~a no
TOMe -nHTaH>y, y HeKHM peny6JIHK.aMa cy n'OTnyao- 3aMpJlH
11 pacrrrunt ce.
·
·
_
Hamn o;~6opn Tpe6a ;~a npnljy yqB.pmb.elby naTpoHaTa
n opraHnsyjy pa,~~ CBoj · TaKo ,~~a no Mob.· IIP"'aaa 0,11 CTpaHe
A~)J{~a no CB-HM~ nnTaa-HMa samTH'Te ,n;jen;e 6yt~;e
CTaJIHa -H e<Jm:KaCHa.
,
,ll;a 6IIcMO IUTO mape nonyJiapnsnpaJIH yq~mb.e ."'eHa Y
aKJ.Injiu.ia · Hapoi\HOr cj>poHTa, xao a coe aKJ.IH~e. KOJe "'!'"e
caMe opratrn:syjy. H: np0B0,1J;e, ,ZJ;a 6HCMO Ha TaJ HaliH-H_ JOlU
:snrile p8.sBHJIH pa,n;an: eJiaH aam:n:x )Keaa, noTpe6Ho Je, 0,11;
oCHOB.!!_liX op:raHnsa~nja _ A<P)!(..:a ~a· ,ll;O .~eaTpaJiaor
0116opa -
opraHH30BaTn
BOijeffie
eBH,lleHJ.IHJe.
CpecKn
o,11;60prr Tpe6a ~CBHM KOHKpe-THO 'ITOMOI'HY CeOCR,IIM op;60- '
pn:M:a y TOM- rrocJiy. ·
:YBJIAqElhE lKEHA Y IIPOH3BO,lJ;lhY- HAll,
HAJARTYEJIHJ{JH: .3A,lJ;ATAK
,IJ;py~:a Bail\aH n lalKTye)I_aH sa,n;aTaE jecTe nnTaH.e aaj. mn:per YBJiaqe:tLa :>KeHa y npOH3.BOp;H.y.
·.
Bp3II TeMno na,n;ycTp:ajaJiliSau;Hje · n: eJieKTpn£PnKau;n'je
Harne· seM.JI,e saxnrje:sa CBaKo;r;Henao y:sJia-qen.e cBe :snme
-.
HOBHX 'Ka,llpo1la y KH,!IJTCTPKjy. Je,z~aH Oil I!3BOpa pa11ne c.aare
je :m:e:Ha. Bpoj ~eaa y IIHAYCTpHjH ,n;aa~c ,D;aJieKo sao.cTaJe sa
.aamHM IIOTpe6aMa, a HCTO TaKO Bp}lO Je MaJieH '6poJ KBaJIH<JIHl<OBaHI-IX. JKeaa. To aaM noKasy:je ,n;a je nuoralbe )K_eacKe
76
PC!AHe ·caare os6;trJLHO H' .,n;a MY Tpe6a noc:seTn:Tif:. ,aajnehy
nruKJDy.-.A<PJK 'Tpe6a- ,n;a noe.Taae jell,aa O,ZJ; rJia:sa_.nx Mo6n:- ·
;nrsaTopa JKeHCKe p~ae .caare H ,u;a npeysMe : Ha ce6e s~a
TaK o6jamH>a:saH>a JKeaa.Ma _
noTpe6e .. an:xo:sor , yqemha- ·y
'UH,ll;yCTpn:ju, Aa KO,ll; lLHX pasnHje. CMHCao npeMa OHHM rpa-.
Ha.Ma np0Ii3B0fl;H>~ y KOjHM_a fie ~eHCKa pa,n:Ha .CHara MdhH
aaj6oJLe ,n;a KOpi-H:TH H ,1\;a saje,n;ao Ca, CRHf\.UKaToM -BO,ZJ;H.
paqyaa ~o ·-ToMe .n;a :JKeae ·lli'TO npnje cTeKay KBaJIHiftuxa:qHJe~
Harua ,1\p>roa.aa je 0,11 npnor 11ana ocJio6oljelba OTIIO'Iella .P"A
.ToMe,- p;a pa,z~;aHn;u mTo npnje- cTeKH_y ·x:saJin!Jmxau;Hje rr
KO;J; rora- je noce6aa na)KH>a 6HJia nocneheaa ·JKeaaMa CnH·~
I-la
,!IHKaT je BO,!IHO paqyna ,!Ia KypceBHMa sa pa,!~HHKe. 6y,11y
· o6yxnaheae H JKeHe H ;~;a rroc'ToTaK KBaJI_mJuiKonaanx pctA:HHKa. paCTe, .PesyJITaTH KOjil cy· fJ;OCa,zl.a TIOCTRrHyTH <He :Mory
,n;a aac 33fl;OBo~e. Hama nesa ca cna,n;RKaTOM Tpe6a
p;a 6yp;e Tjemaa, cnaKo,n;aenaa, MH MopaMo yxasn:sa'T.H eRa•
,z~nKaTnMa aa aenpaanJiabcTn. 0;~6opn A4>lK-a Mopajy ce
CBaKO~HeBHQ -6aBHTH HaBet~;eHHM IIHTalLHMa H p;aBaTH rryay
. H KOHKpeTay TIOMOh opr_aHHMa, aap·o,n;ae BJiaCTH H CHH,l(HKaTa
Y H>liXOBOM pjemaBaHoy.
Ma.coBan yJiasax jKe~a y _npoHSBO){Iby :aaMehe nc~·o
BpeMeao BpJIO _Ba)KHO ITHTaH>-e -cMjemTaja ,n;jeu;e . 3an0tJieHlfSC.
:m:eaa. IIopep; -,ll;p:JKaBe,- xoja' pjemaBa ·oBo nn-raae, Act).)!{ Kao.
opraansa:rprja . JKeaa, AYJKHa. je rr M-opa ,n;a ce jom nnme
saHHMa sa npomnpeH.e MpeJKe ,z:~;je"::njux j1acaJia··n o6,qaE:nmTa~
Y TOMe. pap;y Tpe6a ce no:sesunaTii ca cna,n;nK~JIH~M opra..
HH3aD;HJaMa, ca o,n;6opiiMa IJ;pneaor KpcTa·n y raj :nocao·np_HBJia"'JITH :m:ea~--rre,n;arore, JJ,eKape n· .qpyre, To je je,Zl;aa op; aa.jBBJKHIIX -sa,z:~;aTaKa Ha'In:nx con;rtjaJiao~s,n;pancTBean:X ce:rcrraja
H OHe Cy M'y ,lJ;YJi'He IIOCBeTHTII- HajBefiy ITIDKH.y
· IIOJIHTH:qKa PA,ll; CA lKEHAMA
MomeMo onheaHTo pehu ,n;a aam pa,n;- aa noJIHTii'I.KOM
no,z:p-rsa:my ~eaa anje t'?Ho -cHcTeMaTCKH;· Beh- je yrJiaBaOM 6IIO
Beaaa sa- o,n;pel]eae .qa:ryMe: -·ng6o_pe, )J;Oaom·eH>e mia:aa, rrpoCJiane 8 MapTa n -T. ~- Os6HJLHHjl:t ae,n;ocTaTRK y aameM noJiu_:THl!KOM pa,zl;y je'CTe l i TO WTO 3a TIOj.e,ZJ;HHC a'KIJ;Hje HC npHnpeMaMO JKeHe Ha BpHjeMe, -He -oQjannnaBa·M'O IIiM, fiO!lil:tTHll"KR
,; 3Ha"::aj CBaKe- K;OHKp:eTHe aiC~lije, IIOBe3yjyfiH · aKD;H'jy Ca
''- orrwTHM rro;prsaaeM -seMJLe.
77
�· liMa··~ TaKBHX npnMjepa 11"- cy neKe BpJio 11o6pe <JiopMe
noJIHTH'IKor 11 KYJITypHo•npocBjeTaot pa.Aa, Hta TepeHy nsry6nJie cnoj npno6nTnn Kapai<'l'ep., PnJe" ]e o 'IHTaJIMK':M.
rpynaMa KOje cy y neKHM eyajeJ<HMa npeysn><aJie tPYHK'1':JY
ceot::Knx o116opa n na Taj na'IHH C}'lKaBaJie oprannsa'1"JY·
Y><jecTo 11 a .ceocKn o116opn npeKo nmpoKHX KO'l<JiepennHJa
:m:eua, op_raaHsyjy noje,rr;uHe aK:quje, ~H~e cy ce_ ITC?"CT3B.JI.aJie _
caMo aa t.IHTa.;ra'tJKHM rpynaMa, H Ha TaJ Ha"tJ.nH ce oKyn.ll>ao
,l\aJieKo M:aiL:u 6poj :m:eHa Hero mTo je TO- -Tpe6a;ro _H MOrJio. TaKO cy 'lliTaJia'lKC rpyne, qHjH je sa,rt.aTaK OOJIHTB'IKH U KyJITypHO-npOCBjeTHH pa,n;, npeysHMaJie ·,Lt.yJKHOCT -oA6opa: 3aTH¥, :::a
nycTn}lH CMO .pa,n: ca :aceuaMa npeKo: Koaiflepeau;IJ:Ja, HaKo JC::
Ta q,opMa pallia lK~HaMa BpJio _6JincKa. H Malia cy JKene na·
BliE;Jie- aa TaK~e caCTaHKe n aa iDHX. pctAO· p;oJiaSHJie. Mil CMO
Koniflepennnje
casnnaJin
ca><o pa11n
oprannsannJe pa11a
xeaa.
'
y •esn OI\JIYKa II KOHrpeca Hapo;~nor <jlponTa, npe/1A<I>JK :ri:ocTaBJLa ce BpJIO· o,z~:;ry:t~ao nHTalbe HHTeHSHBHO.r Ma-
p;oca~
~aniH.~ (flopMe rroJIHTRtrKor pap;a xoje cy ce noKasa.Jie A06p:n_M .
co:sHor nO)IHTH'IIKOr pa,n;a ca :aceHaMa_rpa,n;a·a CeJia. C:se
--- Mqp3.Mo o6aoBHTn, Ham rroJII_iTH'IKH pa.;{ Mopa _6:n"T:n. JEH:s. _:n
cBaxo,n;He:saH, :rio:Beaaa c- ~oHKp~anM s~au:uMa y ':IHJeM_ pJema:san.y :lK:eae yqecTByjy. H ne caMo TO,- Tpe6a uha: A~f!,
Tpe6a o6jamH>aBaTII JKeHaMa Ham.., IltTOI'O,Zp!:mlbH II.)]IaH l i
mTa oa npeTCTaBJLa 3a- na:i:u:y 3eM~y, 3a aa,po~.' ynosaaBaTB
mjae ca ,u.oca.Aam:ffiitM _ycrrj'eciiMa -HamHx uapp,n;a Y usrpa,n;ILII seJ.,t.me. H nocl.Le.z(a,y JKeHy Tpe6a ,n;o:secrn p.,o_ casl):a~a ,n;a
eKOHOMCKli · H ,•.~nypHH pa3B~TaK name 3CMJI:.e~ C Je,n;He
cTpaHe npeTcTaBma Y'l~pmhea.e rexo:snHa uapo,!I;HO-ocJio6o,1J;R· _
Jia"!Ke 6op6e, ne3aBHCHOCTH name seM..rr:e, ~ c ,l\pyre .c-x:paHe~
pa -jal!a onfieAeMoKparcxe caare y CBHJeTy.
BACIIHTfl.lliE ,l!JEIJ;E ·
IIoce6ao Mje·cTo _y pafl,y aaw.e opraHllsau;nje npeTCTaBJLa
sa,11;araK BacniiTaa.a p;jeu;e. ,II;pyr Tnro, roBopehn BHWe rryT.a
Q 3afl._ati,nM:a uawe opraHn:sau;nje,_ no,ZJ;~n:atnro J~ y.JI-ory JKeaa
y BaCIII-ITaH.y· ,ri;je:qe- KaO je,ZJ;a-H O,ZI; HaJBruKHHJHX li CTaJI_HliX
sa,n;aTaRa. Ha TOM niiTaa.y ce AO oawn;a yq:n:anJio aemro aJin ae
~OBOJLHO, n 3aTO fieMO y HaWeM ,z:t.aJI:,eM pa.u_y TOMe !I.HTalhy
MOpaTH IIOCBCTH.TH BHWe naJK:ae.
78
BacrrHTaTn .z~ieny y 11yxy Hapoi\HO-ocJio6ollnJia'IKe
6op6e, y 11yxynoBe JyrocJiaBKje; BaCtrnTaTn nx y npe11ane n
CBjecae rpap;n:reJLe aB.iner .n;pyiiiTBa Mory caMo Majxe ocJI~6oljeae p___asaRx, npe,n;pacy.n;a, Majxe nOJIII.TH"::KR c:sjecae. -3a.To
fie Ha OBOM- J;IOCJiy npBa Ham a )J;fjEHOCT: 6HTH: ,n;o6po ynoSHaTl-~ :JKeae ·ca H.HXOBOM O,ZJ;rOBOpHO:M y;r~rOM. y "::HTaBOM -rrpo:'"
:qecy Bacni-naH>a' H y-nyTHTH- nx aa nyTeBe n aa'l!nae KojH:M:a
he mTo 6oJI.e O,ll;roj:nTn:-c:BojyAje:qy y CBnjecae rpa,n;n:Te~e ao.:
se JyrocJiaBrrje._ PasaoBpcae cy tflopMe· npeKo Koj~x aai,IIa opraansa:q:nja M·o)Ke no:~mhn y pj_emaBa:ay osora nnTaJLa. BoJLa
H CTaJIHHja Be3a Ca _mKOJIOM, aame aKTH:BHO: fl'Iemfie- y WKOJI.;
ci-mM- casjeTnMa, Ha po.n;nTeJDCKHM cacTaa:qnMa, s-ek:a 6p11ra
aa nn:oaupcxy opraanaaq:ujy, CBe cy TO nyTesn H MjecTa
r,n;je ce Mo:JKe MHoro YtiHHn:Tn ·sa sac-nn:Ta:a,e ,ZJ;jeu;e · y aamoj
3eMJLH.
]yti_e aaM je _Mapwa)I crasuo aa cp_:u;e, Kao spJio .Ba:aca:Y
sa11ahy, '6pnry o 11ienn n MJI~OM napawTajy. OH: je peKao
»Hnje 1\0.cTa 11a 11iena 6y,11y Ollj~Bena, Haxpa!Lena n l'aKo
11an,e, Ba>KHo je sa nac il TO· 11a .z~iena 6y11y n npaBHJIHO
BacnnTana y 11yxy HOBe JyroCJiaBnje. He,!II!JjTe ·;~a HaM HerrpnjaTe-"'H no•e'JyrocJialmje Tpyjy nawy 11ienY· qyBajTe E:a,.,n;je:u;y II- 6Anjre aa,ZJ; lLOM: ,4a 6n · MOrJIII sciMcTa rroCraTn AOCT.QjHI-I rpalja.Hn aame Hone Jyrociiann:je, rpalya.HH HOBe
seM.n.e -cou;njaJIH3Ma. To- je jeAaH op; · :Bam:nx Haj:sa:JKHHjn:x· 3a.ztaTaKa«.
OPfAHH3AIJ;HOHO yqBPIIlliEIDE
BeJinxn:' je ycnjeX aame op:raHH3Cll~nje ruro ce nOcJLeAn.e
spi-ijeMe rrpe'mJio nJiaac:KoM H cn:cTeMaTCKOM PBAY' rriTo CMOrrpeKHHYmr ca npaKCO-M KaMna:aa KOje cy ,ll;O HC)J;aBHO 6n:Jie
xapaxTepHCTHTIHe sa pa.n; aarne opraarrsau;nje. je.n;aa O)J; Haj_Ba:JKHHjHx __ s3,1l.a'TaKa Koju npe,11; Ha':Ma cTojrr II Tinjer pjemasa:r:,;a fie:rviO MOpaTH ,11;a ce 036HJLHO -rrpHXBaTHMQ jecTe -cpeJ~;:H
Bai-De pa)J;a I-Iamnx OA.6opa. Tpe6a yqHHI-ITII cne .n;a HaM o,zt;~
6oprr pa,n;e KOHTnHyiipaao, ,n;a nHilie npO,zi;y6JLyjy sa,n;arxe· Harne opraHnsau;nje y Be3H ca 'onmTI-IM 3a,n;au;HMa Hap.o,n;Hor
, (J>poHra, Hapop;H"e BJiaCTI-I, Aa 6y,n;'y npep;BO,li;HIIu;ir .Maca :JK_eHa
y pjeiiianaay _'THX sa,ZJ;aTaxa, ,11;a nocBeTe :sHrue rr3.?KJLe ruiTaI-hHMa yc-~o BesaallM sa ·:iKnBOT :JKeaa.
�Ham_}l o,l{6opn cy ·no ·CBOM cacTaBy~ -aapo"~niTO Ha ce ..
JIHMa, yrJiaBHOM ,tJ;o6pn. To ,n;oKasyje cnpeMHOCT ca KOjoM
:aceae aa ceJiy npHxBaTajy pas.ue Mjepe ·aapo,n;ae'· BJia-cnr; a;nr
AKo 6y,l\eMo no,I\HS<IJIH K<l)1ap JKena sa Pall y nawoj opr~nsa:u;njH
•a Hawe rp<I)1Cl<e OA6ope rpe6a rrpmoljernrn 11a je· norpe6Ho
11a y IniiMa yqecTByje CBe Bdm 6poj JKeHa-p<I)1HHua.
unje: Jacnd, je 11a raKBH o116opn He Mory 11a 6y11y pyl<O:BOI\HO!IH Jl<aca, 11a .nx rpe6a Mnjelharu ·" .11a y o116opnMa Mopajy
yBecrn eBH,I\eHrrnjy p<l)ja n ocrrrypaTR , itonrnHyii'reT p<l)1a
CpecKHX 01\0Dpa.
.
,
P<l)jn · yq•pmhxha!La cpecKe oprann•aunje MH CMO Bel(.
6HTH
fJiaBHH
011~
rpe6a 11a y,cJCJI"AY: ca ycJio&nMa ynoje-
JJ;HHHM HaiiiHM. KpajeBHMa, H3pe!Ae IIJia.HOBe TaKBHX ~Y,PCCBa_.:
a cpe-cKH o,n;6opn, Ea,.n;a IIX opraHnsyjy; Tpe6a· ,11;a ce no nn.:.
TaH.y rrpe,n;1aBa'Ia -oCJioHe aa rroMorh HapO,!J;HOr- -$_pOHTa. ,zi;yJKHOCT je Hairnrx cpeCKliX OA6opa ,n;a BO·A·e pa'IyHa H 0 TOMe
xaKne -cBe--Kypce·ne opraHK3Hpajy ocTaJie ·opraHn:san;rrje: Ha-
POI\HH <jlpoar, IJ;pBeHu KpcT, CHHI\HKaT, S<l)1pyre n ,1\pyre n
1\a ee noopxmy 1\'a H y "'liMa yqeCTByjy OKeHe. ,lJ;aJCJie, rpe6a
II3a6panr, IIO,lJ;H3aTH HX Il iJpaTilTII a·~OB pa3BOj, BO;J;efiH
patiyiia 0 ibHXOBHM HaKJIOHOCTIIMa.
CeMnaapn Kojn ce IIP"'e rrprr ~peCKHM O,l\6opn:Ma sa pyKOBOA~.o·:u;e CCOCKiri o,n;Oopa H Tpajy ·CBera je,n;aH ,ZJ;O ,n;:Ba ,11;2H2,
11o6pa cy Ha,l\onyua ·Kypce,.xma.,
so
opraaHs~_..
axTH~IICTKHaa ;:(a 6u oneT noTnyao ::ta.Mpo p;o .:a.eHor c;nrje,n;eher AOJiacKa.
,II;a 6HCMO CBe TQ 'II~Tl:II'JIH HC_OUXO,lJ;HO je no'ipe6HO ,l{O•
6po ~praHII3~B3.Tn cpecKe O)Z{5ope, YtiBpcTHTH aHxo:Be cexpe~
_TapEJaTe KOJH he KOJieKTHBHO PYKOB0,1J;IITH pa,n;oM Hame·
opraHHsan;Hje,.. o~HOBaTII- xrurn;eJiapnje rp;je irx . jam- HeMar
liMa n: 'I!aKBHX cJiyq:ajeBa y aamoj opraaH3a.IJ;n:jn: r.n;je
HHnn;n:jaTnna o.n;6opa 3!3.0cTaje n:S:a HHH~HjaTI-Jne JICeaa, .n;a
0,11;6opn: nocTajy KO'IHHqa pasnHTKa paAci aame opraansa>-
OHC _:>lteHe KOje cy_HOCHOI:t;H pa,n;a II pap;ae HHIH~HjaTirne.
Ilope.n; ·Tara mTo cy oA6opn opraausaTopn Maconaor
pa,n;a .?Keaa, olin Mopajy o.6jam~anaTn: .iKe:HaMa Mjepe aa..
pop;ae nJiaCTH, _
·Mex·o,ife p~a, cne sa,n;aTKe Eoje npeA aamy o"p-·
raa~rsa:u;njy nocxa.n·JLa• Hapo,n;HH <jlpoHT n aapo,n;aa BJiaCT,
Tpe6a ,n;a f3,1(HJKy pa,n;ae n noJIHTWIKe cnooo6aocnr Maca.
lliUaH:oe nrocnjehnnaa.a .iKeHa je-cxe je.n;aa O,z( aa:jnruKHnjHX
3ilAaTaKa Hamnx 0,11;6opa.
MopaM:O tJ·HTH cnjecae ,.n;a -nope,n; noJIHTIPIKor n KyJITypHo-npoc~jeTaor pCl,ll;a ca.· -cnnM -ceJDai_IKciMa Mopa~o Hapol!HTO IIaJIGLY nOCBeTHTR .iKCHaMia-pyKOBO,Il;,HOI:t;.IIMa Hame opraHH?an;,nje aa ceJiy, OHHM :m:eaaMa Koje cy Haj6oJLe y CBOM
ceJiy n Koje he MOlin 11a 6y.z~y'Haj6oJLe arnraropKe n nponaraap;HcTn- c:sera HoBor ·n aanpe,llHOr -11a ceJiy._' Pa:u[n';IHTe __ cy
4lopMe KaKo ·ro ,n;a nocnrrHeMo, aJIH jep;ao je cnrypHo .n;a ce
TO MOJKe IIOCTld'iR jep;HHO HHTCH311BHHM .JIOJiliTli"'KRM II II~
cnjeTHllM pa,o;oM ca :ac_e:HaMa, npeKo ttypcena,, ceMn.Hapa n
ocTan::ux Hlajpas·Hollp-cH:njnx 4JopMn npocnjehnBaiLa.
y ·-oa.MoM ceJiy,' oHp;a h'e Hame ceocxe
!I!!Je 6nm JKn:Ba rn:jeJia u aehe ce ,1\0raljaTn CilyqajeBn 11 a
P"A na ceJiy JKliBHe y BpajeMe Kal\ n:3 cpecKor Oij6opa 1\0lje
1
npiimJIH ·CTnapaH:oy ceKpeTapnjaTa y -cPecKnM o~6opHMa Kao IIcpopMRpa:e,y CeKu;n:ja IIO OCHOBHKM IIHTaH:oKMa pa;J;a H JB:liBOTa.
:a\eaa Ha ceJiy: II, xo KyJI_TypHo-npoCnjeTHa n._ iiponaraH,!J;Ha
ceKn;nja, __npnBpe,l(Ha n co:u;njan-Hd s,ZJ;·paBc'TBeaa. TaMo r,a;je TO
lf..O CCI,l\:a HRje :nsnpmeao ·Tpe6a TOMe. rroc.rry .Ofl:Max n:PncTyIIHTH.
.
Hn:u;aae aKTIIB8., Ha cemura II y rp2,1l;OBHMa no Hajpas-JIIPUITnjnM, IIHTalbiiMa ~ojrr IIMajy CTaJIHli HJ!H- llOJJ.peMeHR
rmpa~Tep, Kao aKTrrn,- sa mrrpeH>e IIITaMne, · sa 'IHTaJia'IKCrpyrre, sa a!-!aJI4Ja6eTtKe:. Te"'ajeBe, sa xn:r~jeay, _sa :aery ,n;j~
Te'lla,: :m:eTBy, nepa,n;ap~TEO, raje:e:.e cnnJieae 6y6e, ·Sa pa,n;He
B:KI:t;HJe, ocrrrypana Hajmrrpy ·Mo6HJIH.3_an;ujy :m:·eHa Ha CBHM:!.
IIIITaH:oHMa ~p:liCaBHOr :JKHBOTa, Tj. Ha.. H3Bpiue:e.y Sa,D;aTaKa
IIeToro,n;IImH>er nJiaHa. 3m.--o Ta:Kne o6JinKe pctA:a -Tpe-6a.pasmr~
jaTn t:ao BpJio _ycnjemHe ~a oKyrrJLaiLe Hajmui:n:Jx Maca -:>KeHa.
CnnM THM nocJIOBHM-"a! y ceJiy- pf:Kono,ZJ;n _nsnpmHH o,n;6op icojR
ce cacTojn on; IO _,n;o IS _,ZJ;pyrapH:qa,.,H. Kojn ce pe,n;p~ao ca~Taje._
O,n; _p;~:i5por pa,n;a Hamrrx o,z:J;Oopa, ~EXOB·e cno-ca6HQ-9T1I
,11;a IISHrurase Hajn.orop;HHje cllopMe H ,n;a. KqpucTe_ qocTojeh"e
,n;o6pe !popMe sa_ M06nJirrS~·n;njy :aceHa _no c:BIIM IIII11aBin.ra rrame .n:p~aBae nsrp3A:a:.e, yneJI~Ko ·s-a,nH.Cn ycrr]ex pa,n;a Aq,)K
Ha c:eec1paHoM a~T_Rnrrs.npaay- JKeHa sa. BeJIHKe- -~a.n:•aTKe Hamer IIeT-orO,l{Hmaer rrJiaHa.
·
MncJIIIM,_ .z:(pyrapnn;e, :,n;a_ !iy Hsj>asiiJ'H Hame ·3aj~AHH'IKO
MIIIDT»CH:.e,- a:rw KaJKeM ,ZJ;a fie!'.!O. CC· MH CBe 3aJIOJKHTII H p;a \ieMO
~3Bpmn:Tn sa,L(aTKe Eojrr cy -y BC3H ca HBrpa,zr;~&OM .3~MJI:.e~ no·
cTaB.n:.eHrr npe,n: Harne Hapop;e, II oae Roje ~aM je ,n;ao. mvn
yt~HTe.JL II Boi)a M~!>WaJI TnTo.
'
8!
�IIOTIIYIJO CXBa'piMO, r,t\11 · fiCMO. MOhH _ Sa,zJ;aTKe _ycnje,mauj~
y · aamn:M: opraHnsau;n:jaMa no ce.1.n1Ma n rpa- ,ll;OBHMa.
I
.
cnpono~n-.:n:
H ,l\j>yrn sa.ZJ;aTaK, · o KojeM HaM je roB~pu·o .APir TnTo;:
a TO je _mnpo"Ko o6yxBaTaH..e ~eHa y aamy opraHR3aqRjy,
mnpoxo aKTITBnsnpan.e :m:eaa aa H3Bpmana:e.y IIeToro,n;n-mThcir mzaaa, Mohn heMo caMo oa,n;a ycnjemao Aa cripoBe,!ICMO aKo nOJ1HrHeMo 11pyrapH11e y !1,¥KOB0/1CTBHMa A<PlK-a .
S1-1we op1-1re o noAI'iaal-by ~aAposa
y Hawoj opraH1-1aau,1-1jH
Mwnca 1\.1 HHHh, 'IJJ;<ln Frramwr
o116~pa
r\<:D)K-a Cp6uje.
CBe 1\PYT<IPHI\e Koje cy y~ecTBoBaJie y 1\HCKycnjn no-
TBPAHJie cy ·-aawe onruTe yBjepe:ae ~a he AHTH<PalliHCTH"t£KR
rl.Jpmu :m:eaa jyrocnaBuje us:npuniTu nocTaBJheae 3a,n;arxe li
OTKJIOHHTII He,!l;OCTaTKe y pa,n;y. ja fiy rOBOpHTH 0 HeKl_IM
aebnxo,n;HuM ycJIOBIIMa sa Hcny:aeH>e o":nnx sa,D;,ata:I\a~
' IIp~u ycJIOB sa
:rO jecre n:tlra~e aawer pyrwBo,n;eher
Kal\pa. Hame ncKyCTBo y pa11y noKasyje 11a je y HaiiinM
pyKOBO,ZI;CTB,HMa -
CeOCKRM, rpa,n;cKliM- H cpeClCHM -
HeOII·
X0/1HO o6es6nje11nm o11peljemi 6poj 1\pyrapul\a, Koje nMajy
nc~ycr:so y pa,a;y ca me~mMa, ,z:t.a je aeonxo,n;ao taj O,ll;pelj:eHn
6poj ncKyCHnx_ 11pyrapn11a AY"'e sa11p"'am y HameM pyKo-
BO,li;CTBy, II He ·p;o3BoJUrnr p;a ce o11e .iiaKo yxJbytryjy y ,D;pyre
IIOC.iiOBC, 6IIJIO ,-napOfl.HY BJiaCT IIJili ,n;pyrp;je,
lliTO
HHKaKO
orrer He c11:nrje ,n;a 3Ha'lln: ,n;a AW)l{ He Tpe6a t~:a ,n;aje cBoje
ncKyCHe Ka,11;po~e HamnM ,n;pyrrrM opraan:sa:n;njaMa.
· ,IJ;pyro, MII ce= MopaMo p;y6ffie rr m~pe ynosaarH ca sa,n;au;rrMa _t!a 6rrcMo Mace )I{e:na npantvmo pyEOBO,LJ;H.lie y ThFIxonoM H3BpmaBaa.y. YsM:EI;Mo canw ·sa,n;arKe Eojrr croje np~~
J;Iamo:ri-r oprarm:sau;HjOM aa ceny. Ty crra,n;ajy npo6JieMn: CTpy1!HOr ys,D;usan.a Jiteaa, axrnntxsn:paii>e JEeaa y pa,n;y sa,11;pyre~
.a ~Be ·To o,n; aamnx ,n;pyraprru;a aa ceJiy saxrnjeBa ,ll;a ce ys
OOMOfi _<l>poaTa II HapO,ll;HHX BJI2CTII, ys flOMOfi cpeCKOr 0~-
6opa A<PlK-a, 11y6JI,e " Bnme ynosHajy ca cymTHHOM Tor
npoQJieMa, ,D;a ra H30IaBajy. ·AJS.o ce MI-l y pyEOBO,ZJ;CTBIIMa
,1J;06po yrrosaaMo ca npo6neMaTHKOM Ha·- xojOj pa,11;H1110, axo je
IIO CeJIHMa, ~pap;OBI:IM2 H cpe30BHMa, aKO HX II_OJIHUPIKH
ys,n;nraeMo, a ynope,l(o ca IDHMa n: cn_e ocTaJie ::m:eae xoje cy·
rr ,11;0 ca;J;a y•IeCTBOBaJie y pa;J;y Hallie opraHnsa~nje. Ja caM
ca OBO HCKOJIHKO puje 11U XTjeJia ,ZJ;a HCTai{HCM 3Hci 1Iaj 6piire
o TOM pyKoso,n;elie:M ,a;njeJiy· Hamn:x ,n;pyrap'li~a. no-qeB o,u;
HajHIDKIIx opraHn3a:qnja; na ,n;o HajBirmnx. Heonxo,n;ao je
o TOMe BO,IJ;IIni pa-qyaa y ;J;affieM pa,n;~ Acb)l{-a.
,JJ;pyru ·npo6JieM, xwjn je· uCTOBp_eMeao Heonxo,11;aH ycJIOB
Ja HcnyFh·eH:.e H·onHx aa,n;aTaKa jecTe, Ha ·OCHOBY HCKycrBa Y'
HaiiiOj Perr)'6.JIHIJ;i-I <;p6nju~ op_raan3oBa_HHje caBpeMeH-Itje
pyKonol]e:ae Ham oM OpraHnaau;:njoM. MH cMo y oBoj ro,1J;-HHlirrpemJI:n Ha rrJiai-IcKH pap; y Hamoj opraHI-Isau;n:jrr. IIo nJiaHy
pa,n;H liHTaBa uama rrpHnpe,ZJ;a, -q:Il:Tana Hama seMJLa, no rrJiaHy
pa,n;n n .Hapo,n;Hn cppoHT. IlJiaHC:ECH p'aA Harne o.praHxhau;Hje
rroKa3ao je neli ,11;0 ca,11;a n3naape,n;He· pes;yJITaTe. Ilpnje cnera.,
y nJiaay je Ta"l!HO o,n;pel)eii sa,B;aTaK KojH noje,n;uaa opraHII-_
sau;J+ja nMa y o,l(pei)eaoM npeMeHy Aa -usnpruu. OtHM Tara,
mrau j6 rroMorao Aa ce O,lJ;Max car.irep;a IIITa Tpe6a o6es6nje,1J;HTH 3a :aerOBO IICny:ae:ae, Hanpn:Mjep,' CTBOpHTII TY- II TY
ce:r-cu;njy, o6ea6nje,1J;IITH. ·,n;pyrapnu;e I1T,D;. II.7.r:aa je ;J;aJI>e rroKasao Aa- je aeonxop;ao CTBOPHTII u ycanpmnnx enn,u;eau;njy
pa,ll;a. Mu ,l(aHac ·ae MO:JKCMO ,11;a ,n;a11.m Ta1IHe n;ncppe o y•Ieniliy
:JKeHa _y pa3HIIM: aKu;njaMa SaTO WTO HeMaMO CBH,ll;CHIJ;Hje.
jaCHO je, ,l(a je HCOIIXO,Zl;HO noTpe6HO' o6es6rrjC,!I.IITH ennAeH-.
~IIjy Koja fie HaM OMOry_fiiiTII p;a Y- nyaoj MjepH IICIIOJ!,IIMci
u noxa:m:eMo, rrpn:je cBera y Hamoj seM.l.bii~ a oa,n;a II u;n:jeJID!vJ
cBnjeTy, -orpOMHe pe3yJiraTe H Hanpe,11;ax Kojn: cy aame JKeH·e
riocnrnxe. IIope,n; Tara, esrrp;em.:(nja xiaM ..qMorYhaBa ,11;a 6r)so
carJiep;aMO HCAOCTaTKe, ,11;a BII,z:(HMO y KOjeM "ceJiy IIJIII MjCCTy
pa,l( ·He ycnjeBa, 3awro· He ycnjeBa n ,11;a Opso. o5e36uje,n;n:Mo
rioMoh TOM MjecTy.n)tu ceJiy.
s:
-"R2
83
�lio)mTII'IKn PIVI Meljy ,llpyrapn~aMa xoje pyxoBoi\e oprac
niisa~njoM n Meljy cBnM l!CenaMa Koje Tpeoa 11a npiiB)"!eMo
noKasa;re BeJinxy npnsp>KenocT n
y opraansaqujy, Heonxo,z:t;a.H je ycJIOB. Heonxof:{HO _je .IIOJIH~
TH"'I\6 o6jama.a.BaH>e· l!HTaBe aKTifBHOCTH aame- o'praansa- ·
-:a Hapo,n;Hoj BJiaCTH, a yje_p;ao IIM yKasaJ!e n:
S~ll;nje, aKTHBHOCTH Hapo;IJ;HOr iftpoaT~, aapO,l\HHX BJiaCTn n
lJHTaBe 3CMJLC. -A s8. TO je, oneT, ir:OTpe6aQ p;o6po pyK6BOJI;"'-,__ _
CTBO. Hama pyKOBO,liCTBa, >eeocKa, rp3./ICKa n cpecKa jom
arrey, naKo nx n:n!a BpJio ,~~;o6pn:)C; ca pasBnjeanM cexqRjaMa.
IIOKpeTHliM- aKTIIBHMa, nocnrrJia TaEa<B aatJ:HH
pyzon-ol)en.a
TaKBO pasBnjeHo pyKoBoljen,e, 11a npnByKy y opraHnsa~njy
,llpyrapn~e liS ,llpl!CaBHOr anapaTa KOje MOry. CTp}T'IHQ. H llOJIIITli'lKH HajiYnme ,1\a noMorny. Bes passnjeHor pyKosoljen,a
TemKo je saMHCJIH~rr ;(a He:MO _OnaKa BeJin:Ke n os6nJ.Lae sa.z\aTKe ns_BpiDBTli, ~6es sanocTaBJLaH>a ·noje)l;:na:nx 33,.ll.aTa,Ka.
HaMa ce '!OCTO ,liOrl!tlja;ro ,lla
opranHsa~nje
nocTnrny ,1\0ope
pesy;rraTe a~. npiinpep;ao~ noJL.y, .a .sanocTaBe KYJI~ypao
npocnjeTan, _nO)IHTH1J:Kn rr.JIIr .n;pyrn pap;. 06es6nje~:rn:n ncTonpeMeHo pjhtOB01J,elbe CBHM aKTliBHOCTHMa, 06eS6Hje,ZJ;liiTli opraHII30Baan p~ CBiiM aKn;njaJ~.ra He Moxe ce· 6es TaKnor
cpec"or a rpa,llCKOr O,liOOpa A<I:>)K.a y KojeM he orrTn O,llpeljeH ·6poj 11pyrapn~a ncKycnnx y pa11y, a napo,um) oes neonXo~Hor 6:Poja aKTxn:n:cTKHH>a y eexn;B:jar,ra H a:KTBBHMa.
Mn:cJIHM,. ~pyrapnn;e, A:a nMaMo T~Ko orpOMHa .ncKyCTEa
liS ~OCa,ZJ;aOnLef p~a, ,n:a E:a OCHOBY IDHX MOiKCMO OTCC!Aa
caEpiiieHn:je
0
n
opraansoBaanje
pyKO~O)l;HTH ax~njaMa.
p~
AHTHcpai.UHCTHLfKOr
cppOhTa 1-HeHa y 3arpe6y
i
H3 roBopa
1CaT~I:o;e
{'(e.~'leraTKJIH,e -n3
Rymen;,
-3¥pe6a.
. ,ll;pare ,llpyraprr!je, ja hy ce y csoMe ns;raraiLy ocspayrn
£l!opMe pa,rt,a :r<:ojnMa ce KOpHCTHJia sarpe6aqKa opra~
HnsaD;nja y o6yxEatraay :aceaa, y OM~COBJbeay opraHnsan;n:je
n: :u.eH.PM KY.JITypHO~llOJliiTH'tfKOM: ys,zprsa:e.y.
Y npoTeioioj ro,D;nHn, rO,n;xaK npBor Hamer IIetoroARmaer nJiaaa,. aH~ncJ>amnCTICIIlhe 3arpe6a cy CBOjFIM pa,n;oM
I~a oue
_
.JI>yoa~
HapO,liHOM <jlponry
ne~nxy noMoh~
HapO,liHII <jlpoHT 3arpe6a mtnpaBrro je sa. npom;ry ro~
AHHY nJiaH sa oae. pe~Aone xojn cy HMaJin p;a ce y Toj rot(nHH
nsBel\y y 3arpe6y. liJiaH p3.11a je ono orpoMaH a sa/H>eroBo
OcTnapeiLe Tpe6aJIO je Mo6tmncaTH mapoKe Mace .. :aceHa 3a-
:rpe6a. -Haj:sehy llOMOh y
:BHMa Ba-.JLaJIO je j\"aTH Ha
THM IIJiaHCKII IIOCTaBJLCHHM pa,n;o~
IISrpa,l\"H.H -j\"HOHIU~e
ayTpOCTp~e'
3arpe6-Beorp3./l, jep j.e oaa npeTcTaBJi.aJia HajsaMamHnjH
·
sll.llaTaK p~V~osa HapO,llHOr <jlpoHTa y Toj rO,liHHn.
Hama - opraHn3a4nja . I_IPHCTynnJia je -nJiaHCEH II3BpmeH.y Tara saAaTKa· 11 ycnjeJia ,z:J;a THM paAOM o6yx_naTH cBe
CJIOjese JKeHa y orpOMHOM opojy. To je OHO siia..ajaH npn;ror
p3./IOBHMa Ha Toj ,1\IWHH~n'. Kpos · 4 Mjece,.a 404.267 l!Ceaa
. ,ll;a.JIO je I,204.00o paAHHX caT:n Ha ..aYTOCTpa:Au·. HapOAHn
{f>poHT ymTe,ll;HO je Ha Taj Ha'IIHH 35 .MHJIR0Ha ,ll;-liHapa, a O,ll;
Tara 17 MHJinoua .n;nuapa oTrra,D;at ua Atll)K. ·ona 'IIHH.CHIIu;a
jacao ro:nopH o no:acpT.BOBHOM paAy :aceH3.. Pa,n; HHje 6Ho Jiax,
6:nJio je orpOMHnx TemKoha, ·ami 6aw Te Temxohe jam cY
Bmne Besan:e :aceHe n s6n:Jie IMixoBe caare y · canJial~imainy
sanpeKa. <l:>opM>Ipa;re cy ce '<eTe II opHra,lle Koje cy PIVI""e
paao nsjjrTpa, y noAHe, rra -qa_Jc n aohy xaKo 6n· ,n;an:e "'IJ~M
Behn y,z:p-ro aa .saje,z:J;HH'IIKO.M pa~y ua a~ocTpa.n;r-r. ·Bpnra~e n
'IOTe >KeHa Hncy ce O,llBaja;re 011 pa,lla Hapo,lliiOr <jlopHTa aero
i:y saje,z:J;ue ca ([>po-HTOM noci:'usanaJie ycrrjexe n TliMe ja~aJie
n ysp;nsaJie opraHH33.IJ;njy.
~a 6rr Ce IIOCTHrJia WTO ·nefia_ MaCbBHOCT y p~OBHMa Ha
ay-rocTpa,z:r;n, Ha IUI'nu;njaTnny :lKeaa -o:P.raHnsonaan cv ,n;jeqjn
BpTnhn y KOjrrMa cy oopasnJia ,llje~a ,llOK cy liM MajKe OIIJie
aa pa,.n:y, a noje,ll;~He aKTHBHCTKllae cy sa TO npnjeMe ,11;e:xty-__
pa.i!e II BO,z:i;HJie 6pn:ry o o,n;rojy, sa6aEH :n cMjewTajy ,n;jeqe. Ha Taj aaTIHH ycrtje;ur CMo Aa orpoMaa 6poj :m::eHa xoje- HMajy
MaJiy 11je~y yKJiorr~IMO y p3./l. Ha pa1w cy ce l!CeHe soJIHl!CaBaJie, a 3aje)l;-HH'IKII sa,n;a:qn pasBnja..n:u cy · jom. nehy JLy6a:a
npe.<a PIVIY·
. MmKCMo cJio6o,n;ao pehn ,n;a cy pa,z:J;bBn aa ayro·CTp~n
. ·6IIJIIT rrpeKpOTHIT:qa y pa,lly Harne opraans~n:je, KOja je oam
tq>03 Te pa;.:{oBe ae caMo. a·xynnJia, Hero 11 "'IBpCTO no;sesana
cne cJioje~e :ateaa n npunpeMJt-iJia ax sa tJ;aJDe
, liCJ!IIRIIX 3-a,1J;aTaKa ~a.tqe .'llJiaHC.KC np~Bpe~e.
R3Bpm~aae
-
8+
S.5
�/
U~ CBPiti~TKy .-AROHHI.l;e a)'TO.CTpa,n;e, rpa,n;CKa opraHH;
11nja A<I>JK-a E!ainJia ce npe,11 Ba"'HHM npo6JieMOM: Kl!KO sa'
J(pW:a_nr 'f:e orpoMH~ Mace :aceaa Ha OKyny n KaKo mTo 6oJLe n:
npaBH.JIHHje KOpHCTHTR H:.'IIXOB e.Jia:Ei H BOJiioY Sa pap;, mTa JIM
npy)KIITH sa ,ll;a.JLlLe noBesHBaJLe n: Mei)yco6ao s6Jin~e:a.e,
KaKo T:Y orpoM:ay caary nJiaHCKn ,n;aJLe pa3BHjaTn.
. Tpe6aJIO ·je
OBy'
npo6yl)eay IIOJIIITH'l!KY
CBIIjeCT,
lCOja ce
je poAuJia y 3aje,z:J;Hli1IK'HM ipn:SIPIKHM pap;OBHMa, ,2:\aJLe Htero. BaTH,_,iJ;a 6r1: oaa sancTa nocTavra oaa· caara xoja :r;rnjeH:.a JLY,n;e,
O,IJ;HOCe Meljy lLHM-a, 'na H CBRjeT, ·pa,IJ;H 'TOra npHII1JIO Ce IIJiaH·
CKOM. KYJl'fypao-npoCBjeTIIOM II
A<I>JK.
,
~
WOpMnpaJiu cM:o
,
IIOJIHTH':IKOM
paiJ;y· yayTap
,
171 l:IHTaJia'IKy
rpyn:;. Te rpyne
nMaiy
·sa,n;aTaK ,LJ;a· mHpoKe. c.JiojeBe ~eaa npn6;nr:m:e acinpe.n;aoj JIIITepaTypy, ,n;a' Mel)y ~eHaMa pa3BHjy ·JI:.y6aB npeMa AOI·.WBI!HII•
OCJI060)J;IIJial-JKOj 6op6n ll coqnjaJIIIC'!'I1l-J:KC:n•,l pa,n;y. 0CHM TOra~
3.000 )KCI:Ia fKJIOIIHJIII CMO y MapKCHCTfl"!Ke :Kpy:m:oKe KOjHMa
pyKOBOAH: l-I~pO,Ll;HH ippoaT, a :xteHe ce y THM :KpY)Kon;nMa
YII03Hajy Ca MapECHCTII"IKO-Jie:E:U!HIICTII"'KOM reopnjo:M II- Q~.:.
rajajy y I-IOBOM, Hanpe,JJ;HOM ,n;yY..y. _.
Pa3He KffiliJKCBHe II_ Kf.llTfpHe Betiepu II HR3 oc-r:aJUIX
tetiajeBa (Kpoja"'KHX,_ EepaMIIl-H-;:!IX, CHTHHl-Iapc:Kux: H -TC'-IajeBa
3a IIJietei-J>e II npaBJI>eH.e ,n;jeqjnx IIrpa..IaKa) Ha EOjHMa · ce
O,J;p)l{aBajy Kf.llTYPHO-IIO.JIIITH't!KH <t:JaCOB:H OMoryfiaB8.jy . HaM
cBecrpaun pa,n; Meljy :~EeaaMa,
)J;pyr T~y c•o~r rosopy cTaBilO aa111 je y 3aAaTaK ,11a
nocBeTIIM:o MI-IOro naJKI-Le 6pusrr n OLJ;r:ojy Hallie JJ;je~e.
~-
M:u CMO Beh. y ;nporexnoj· ro;:r.,Hf!H rrprimJIII- roMe saAatKy.
Hcipo,ZJ;HII (ppoHT o6aBe3ao ce ~a noir:raJI,e Ha- o,n;Mop 4.ooo nrror-urpa. 3aJiarai-I>eJ:o.I opr_aHII3al.\IIje ,AQ)K-a ynyheHo je Ha o,n;Mop
7.200 ,n;jeu;e. Ca ,ZJ;jeiJ;OM cy nowJie II JKeHe nacraBanu.e H ~0~
Mahnu;e, xoje cy- :nx <t:Jy:sa_Jie 11 _o.6RB.JbaJie ocrane nocnoBe.
ITpeMa TOMe, ·o6asesa Kojy je npnMIIO Hapo,n;a:n if>poHr, . He
ca;Mo ,n;a je U3Bpmeaa, :f!:ero je Ii npeMameaa.
fpa,11cKu Hapoi\HK .ppoHT o11ao je npnsHalhe opraH>£sa~njn :m:eHa 3a pap; ua T.OM no.11>y H· noBjep:no ~M o;:~;roj B
OCTaJiy 6.pnry 0 ,lljel:IH' H y OROj rO,liH<lH• 0Be rO,liHHe MH fieMO
-~oc.n:a'rn 8.ooo nuoaHpa ·ua O?J;i\mp rio Mjeceil; .n.aaa.
86.
0 nna.HcHOM paAy y Hawoj
opraH,Haa~HjH.
lls pnje~rr ,ll;o6pue Oj11amrh,
,IJ;e.JteraTICHine H3 IJ;pae rope,
KaKo ce npe,11 Hamy opraHa3a!1Hjy noCTaBJLajy KpynHn
sa,n;a:u;rr y Be3n _c n~BpiileiLeM IIerorO;:J;HIIlH:.er nJiaaa, ja 6nx
ce ocBpHyJia aa jep;aa O,Zl; aep;ocTaTaKa Kojn ce ri:ojaB.lhyjy KO~
Hac ,y IJ;paoj fopn. Mrr cMo HMaJrn y npBoj ro/IHHH IIJiaHa
spno. ,ZJ;06pe pesynrare, aJin MeHH ce 'IIIHII ,1J;'a CMo MOrn:ri .,zr;a
IIOKaJKeMo 'jom 6oJI:oe H jaw "Befie pesynTate ;:~;a cMo 3aBeJIH
Bnme nJiaHcKor pap; a. Ko;:~; aac je 6rrJIO nJia:HOna; aJI-H cy. Ttt
IIJiaHOBH 6HJIH IIOBpeM.eHH, HHje 6HJIQ o6je,ll.HH.aB8.H:.a pa,ll.a.
Kop; aac c~ ,n;eiiiaB<ino Aa M:ace JKeH:a ytJ:ecTnyjy y H3Bjecaoj am:prju, aJin Ta :e.n:xoBa pap;aa cnoco6aoc:r, Taj H.HXOB
-pap;an eJiaa arrey rrpasnnao ncKopnmheau. )J;ewanano ce
·,n;a aa · j~,n;ay aK:u;rrjy ,n;o?y ":JKeae, ann TaMe aeMa. p;OBOJLHO
anaTa, aeMa CTPY'!H:.aKa ,11;a .pacrrope,zp1 Ty pa;:~;ay caary.
,ll;emaBano ce u To ,n;a cy :~xceae pap;nJie oae nocJioBe KojH cy
6n.11n BpJio rernKn 3a an:x ,1J;OK cy MYIIlKapu.n pa,n;HJin naxme
n_ocnoBe. To je ,zt,oJia3KJIO _.oTyAa IIITO HKje 6Ko nJiaHCKH
pa3pal]eH cBaKH noje~rrHn sa,zt,aTaK. MncJirrM ,v;a ce TO ,n;emaE-a.JIO n y _ApyrH:M: Kpaje'Bn:Ma Hame 3CMJ.De.
·
. M-rr heMp, Mei_;ynn.-r,' KOpHCTliTH TO CH.liHO IICKyCTBd R3
· npBe rop;III-Ie IIJiaHa· H OTKJIOiirun rre,JJ;ocraTKe. ,1\a OneMo
M:Of.JIH OKYIIH'i'H CBe :m:eHe y li3rpa;:J;HoU 3eM.Jbe,. CTBOpHJIH CMO
Oh'1HipHe n:JiaHOBe _y 3aje,ZJ;HH~H _c Hapo,rt;HHM cppoHTOM, y H.HX
CMO yanjeJin cne:u;n£Pnt.Iae 3a;J;an<e _xoje Mo:Ji<:e -,ZJ;a .cnpoBeAe
opraaiisa:o;.:nja Aci>)K xao, HanpnMjep, fl:OMalir-PxKe n :Kpoia<t:JEe
Kypct:se ru,n;. Y Te nJiaHone yH:njeJiu cMo sa,n;a~Ke ~,n;pei]eHe
cne:u;ujaJIHO sa_ :JKeay IJ;pHe rope. TaKa heMO one nJiaHone
MOlin -rrpeHrrjeTrr- Ha· Jlcene cena ,u;.o HajMaHonx 3aceo:Ka, Aa
!ICKOptiCTHMO TY pa,ll;HY CHary, ,n;a je 'npaBIIJIHO pacno,n;jeJIHMO, ,n;a JKeHaMa p;aMo sa,u;aTxe Koje oae Mary sancTa ,n;a
nsnpme. l:VIK HeMaMo MHoro <Jia6pnKa y IJ;paoj foprr, na cMo
HajBIIillll 6poj W:eHa OKfiUiJIIl aa TIOJI>OIIpHBpe,n;HHM . pap;oBU:rvra.
IIpey3eJre CMo Ha ce6e 11a l!<eae ceJia KYJrtypHo ys,11nr1:1eMo, 06jamHoaBa.n:e CMO HM H . ~6jamH.anaMo TieToro,n;Hm:a.tt
87
�TIJlla!H a 3aA-~TKe xoj"e oae <t:pe6a f);a u_s_Bpwe, HanpnMjep
Jiexte:e,e .IIliiJIIIha_, . ra_JeH>f:; 1\0KOWH, SCl!Gai)HBaH.e 6amT!I.•
Ha ,n;m.rahHHCKuM' B: 3,1:\"paB<:rnea:nM xypceBnMT Mn npBMje~
piu.ra B:acnirraBaMo jKeHe li _ ynosaaBaMo· · nx · c IleToto.z:t;H-
ox 0 ae Beorp~a yci:tjemH:o cy eaBJia,D/a:ne y cap~lhn ca na. po.r\HOM nJiati:Ih:y H OCTClJIIIM MaconanM :-opraan3~HjaMa._ To
· je _
je~aH O.z:( sa,ll.a"Taxa KoMe opl:iaH~sau;nja Tpe6a_ ,n;~ nocne~n:
Be.llHKy .II~H>y, jep je TO OCHOBHO UIITaae y 8!1Jl.eM ~a_snojy
.aprannsau;nje. 3aje.z:(Ho c TIIM 33,ZJ;3TKOM HaMehe_ ce· npo6JieM
CTaJIHe 6pnre oKO ,a;je"IIje ·samTHTe, jep ·- Mciconno- yKJ!>yqeae
~eHa y npl!Bpe.z:(y HO·CH C060M H TIIITaH>e' -q-yBajna lLIIXOB'e
~jen;e :n:oje sarro~.JieHe :JKeue He 6n MOTJie fl.2 ocTa:a·e Ha yJin~n.
)f{eHe Beorp3)I.a, y capa,z:~;H>n ca ocTaimM :MacoBHIIM oprruursa~njaMa, pjeiii3BaJ!.e .cy TO UII"Taae· II nOCTl:I3aJie HeCyMILHBO
BeJinKe ycrrjexe oT-aapa:u.e:tJ: pasHnx o6~aHnmra n- jacaJia. Y
'TOMe pa)l;y CTCK;rre cy BeJIIi'KO IlCKYCTBO Koje he H3M CJifJKIITH
..3a A2.JI.H ycnjemat_t n ,npaBnnaH pap;. ,
· · ·
mJL:trn IIJiaHOM •.
~ Y· ToMe cMo nMium p;ocTa ycnjexa. C:se oHo mTo CMo
paH.Rje nponyCTHJIII, I<opHCTefiu ./Ce liCKfCTBOM, Ha.,ZJ;OKHa-.
,n;nJin cMo noJ:[OBIIHOM- 1.947- ro,n;nHe.
-cMo KOA :aceae npo-Oy,z:(nJxn:. nHTepecoBame sa . nsBpm~:a.e Ileroro.z:(nlllaer · nJiaaa
Aa
!<
peKOHCTpyKqajy noJLonp·nBpel\e, Haj6oJJ.e roBope pe3yJI-
TaTH. Taxo_ ~anpHMjep, jKCHe :qpHe rope saC8.AIIJie cy OKO
30.ooq BofiaKci. _RoJieKTIIBHO cy pa,zp:IJie y noJLOnpH:spe,n;ari:u:
pa,D;OBIIM:a, o6pal)nBa.[C· nMa:a.a · n: ·pa..n;nJie _Ha_ no,n;nsa.u,f eyHa.
.
.
.
JReae
HaHo
1-HSHe 6eorpaAa paAe Ha
~-taspwel-by rteToro)J.HLUI-ber nnaHa
noJCaBane cy 1106pe pe3yJITaTe n y
OHe Cy ~aJie 799.000 ,ll.06pOBOJI>HHX
Ha ITpsoM KOHrpecy HapOI\HOr ,PpoHTa Cp6nje APYT ·
BJiaroje Heunconn:h, rrpe"Tcje,ll;HHK BJI~e HP Cp611je nocTa-
PIIje~
Je;reHe .Xa:M:oauh,- cexpeTapa.
fpa,l1cKor ·OA6opa A<Nli-a 13eorpa,.~a.
. BIIO je npe11 Hapoi\HII ,PpoHT Cp6nje, rra npeMa toMe n npe11
WpoHT Beotp~a, BruKaH Sa,il;aTax: mTo tiBpmhe noBe3HBa:e.e
ceJia c rpa,11;0M 1:1 npo,Z~;y6JE.nBaH>e canesa ce.JLa n rpa,zr;~. )l{eHe
lliene Beorp~a, Kp03 <:Bojy opra>msaqnjy, Kp03 A<I>Jf(.
c:secp,ll;HO cy pa,z:p-ue Ha n:crryn.e_ay s~a"TaKa xoje je Kao s:ajB3JKHHje npe,n;. H>ll?C noc'l'aBno H-ipo~H:n cl>poHT.
OHe __
yqecTBoBaJie y noJIHTittiKOM H jaBno:M J:I.:a:soTy
Beoi'pa,n;_a, paAH.lle ua .cBHM noJI.HMa APYWT:Beae ,n;jeJiar'Hoc-r:a •.
Beorp~a
»raC?BHHM _aKD;HjaMia pa)J;HliX 'lJ2COBa.
Beorp~a
cxBaTnJie cy n3Mel)y ocTaJinx n osaj 3a!laTaK Ha-
H:uqa, a· MHOre O,ll; H.HX HOCe Ha::n:m AB<>CTpy:Ka, TpOt'l'p:fKa,
po,l(Hor <f>poHTa n riC~~aB_ewte ra. Il?P~A ·rora, _ m_To je
opraan:san;Hja A<PJK yq~c"TBo:san:a: y a·Iu:~;njaMa KojnMa· je- He· ·
iwcpe,n;i-ro pyx.oBo,zr;nO crua: tPpoHT, y eKHnaMa Koje. cy nni_Jie Ha
ceJIO, a xoje cy :maltJnJie poMara:a.e Ha pasHHM IIOJLIIM-a ceJiy,
nope,ll; Tora ID"TO cy :»eeHe yqecTn(ma~e.y ca:KyrrJl>a:ay HO:BU:a sa
KyTIOBHHY -6H6JIHOTeKa, -IIOJI.OIIpHBpe,rpUIX ·CnpaBa . ·sa . Ce;:r..a.
caMa -opraHnsa:u;rrja nocTalmJia- je ce6n o,n;p_e}ryeH IIJiaH IWjn je
{:aBJia,L\aJia 3a nsBjecTaH nep~IOA, a -_Kojn -je o6yxnaTao o,l(J.._-a~
JKen.e Ha CeJio, yno3HaBaH>e ca :aonno"TOM II npo6JieMHMa ca KOjn:Ma ce 6opH Ha_rna ce.JLaaKa · n HaYJ:nHoM Ha Kojn ~o~e )Ke_aa
rpa,w;a .,n;a rroMorHe -xeHn ua ceJiy. IIosEnaHe ·cy -ce;:r,..aHKe--,ns
·pa3HHX ceJia Peny6JIIIKe Cp6nje y ,Beorp~, Ilocjehyjylm.
Beorpa,z:J; .oHe cy ce yno3aaBaJie ea 2KliliO"TOM rpa)l;a, BH~JeJie
neTOC'TpyKa liT;(.
,
CTa.;1a!i 3'a,Ll;aTaK o'praaHsa~uje jKCHa y Beor~Y cacTo-·
cy ,Pa6pnKe Koje MOJK!Ia nnK~. y JKnBoTy Hncy •"AjeJie, o6n~-IWie xYJJ"TypHe ytTaHO_B·C KOje· cy HM ~OTJie. 6HJIC Hen03HaTe,
jao ce y HenpeKir!IHOM yKJJ.)"lnB_aJLy :JKena y npn•P•IIY " H.HP'PY"HOM ys!lnsae.y n ocnoeo6JLil.BaJLy. Taj sap;araK
a
cy
HanpHMjep; Iia: nsoopnMa sa napOAHY :BJiaCT yqeCTBOBaJ!O je
npeKo goo/ OKeaa ~KynHor 6poja, a 40% "'ena asa6palio je
0
sa Oi160p.HHKe rp~c!Cor 0,116opa. ITpeKo so "'eHa Jllli"O je y
· pejOHtxe- rJ:>at\cKe oA6ope. CBe To cBjeAOtiH o BeJI~Koj cnn-._
jecrlr :m:ena Il n.MxoBoj. cnoco6aocTn:. )J;a·uac, y Beorpap;y_ y
npn:ape,zj;H Hi:vr3.3n ce- OKO 47 .coo :m:eHa y csHM rpaaaMa n:a,z~y-·.
CTpli:je, n: OH:e. noxasyjy Hecyru::a.HBO- BeJiinte y~rijexe.
To ce
BHI\H aaj6oJI.e ns qmpapa ~ 40 :JKeaa y,11apHHI\aJ 011 Kojux cy
MHO!"e _
y,ll;apHn~e no ~ r Mjece:q, _mTO. SHa'In -ce~aM nyra- YAap~
XOBOM.,
88
--
~6CJI~je· nocjeTa ~paha;re cy ce, o6oraheue.
cKyhH ,n:a KOpHCTe
·nt::KfCTBIIMa,
opraHU3·aD;lijn ·H (:BOMe CCJiy.
89
�//
,· Ycnf~cn __ 6eorP~cKe oP~i:\HH3a~nje He Mary ,11;a- ce H3pase I:IH<jlpaMa: Hnje /IOBOJLHO jacaa cmn<a Iia11a 6u i:e KasaJio
~a .j~ Y. B~orpa11y- 6opaBHiiO roo :Keaa as OKOIIHIIX ce11a Cp6nJe, HC~O J~ Ba:lKHO OHO lliTa Ce THMe TIOCTHfJIO; OHO orpOMH0
op;yrueB_JLen.e_ WTO C"e ':II:ITaJIQ Ha 'JIHLVIM:a OHHX CeJLaHKH II ':IHlb~Hllqa ,n;a cf.ce ~me Bpa~aJie y c:soja ceJia ca n}rHo ncxy-CTBa.
- c~ nyao_ JKeJI:.e A,a H ,n;a.JI:.e pa,11;e, Ycnjex ce orJie,11;ao na ~'Inn;n:Ma. c~ux ~e_JLaH~u ··xoje cy npBn 'nyT 6opaniiJie ·y Eeoi-pa,11;y,
KO]e JC. nb TipBII nyT Beorpa_,11; ,U.O'ICKaci HCKpeHD, CBeCp,!.l;H'O B
ceCTpiiHCI\lH..
. _..,
He_ MHCJIHM -OB,ll;je ,n;a HHJKeM oao LUTo je Yf>al)eao OA
IIpBor ;a;b ,IJ;pyror- KOI-Irpeca, jep 6rr TO II3HOCHJio :s_pJio MHoro.
IIsHujehy Mei}yTH~ He;a;ocTaTaK xojH ce nojanno Kao 61-naH
y HaiiiOj Opi'aHH3a:qqja, 3a Kora MHCJIHM ,ll;a Cc:i nojanHO H y
pap;y ,11;pyrnx opraHnsan;Hjil, a IWjii y ns:sjec1ioj Mjepu XO'IH
pa;il;. To je ni-naae CJia6e, cKopo l-IHKax:se enu)l;eiiu;uje y pa-.
AY. o orp~MHOM pa,ZJ;Ho~ ,n;onprnrocy Kojn cy ,a;aJie JKeae Beo..:
rpa;a;,a H 0 t.IeMy TOJiliKO :XCHBO' CBje,n;O"Ie 6pojHa O;!J;MOpiimTa,
cpei)_e:an ,n;pnope,z:t,n, ypei)ean _napEOBH:. o;:t,pmaae qiiTaJia'IKe
rpyne. HT,n;._ Hama opraFJnsa~nja Huje c:se '!O e:si:-rp;eurnpaJia
H: 360r TOra HIIje HaM ycnjeJIQ_ ,a; a: CBa OBa HCKyCTBa HCKOpHC'l.'HMO y ;:t,an.eM pa;:r;y, IIpaBIIJIHa II 'l.'a"IHa e:su,a;er-r:u;IIja I-Inje
aaM noTpe6Ha paAI-I. o,a;aBaH>a · npHsaaa:.a :)KeHa:Ma IWje cy
TO sacJiyJrervre, Hero .Je TO :spJio :sa:;;tmo sa ,n;aJI,n pa.~ oprai-III~
3an;uje.
3aTo TOMe· IIIUalhy Tpe6a· }J,a riOCBe'l'UMO BeJIHXY
rra1KH>y.
-
Tje.wH::>e sese
ca CI-1HAHKan1Ma
liS opraa:t~3au;nje B0,1J;e ~je~y y p;oM HJIH o6,a;aHiniiTe, ,rt;a HX
.J;OBe,ll;y II3 o6,a;aH::p:mTa axo je oHo YAi!JI:.eHo oP, cp·a6prrKe, n: ·
yonrriTe ,11;a IIM' noMoray y 6prrsn sa p;je~y, y ,u;oMahruiCIB_y.
Cne Behn: -6poj HamHx ·pa,!J;HHKa u pa,!l;HH~a xpaHn ce y
MeasaMa. MH -qecTQ qyjeMo HJIH liJ.<ITa:Mo Kp:i-nnKy THx MeH3H,
KO?IHKO no nrrTaa.y xpaae, TOJIHKo u p~Il p.JI:.KaBor ynpaE>JL-a·ri>a Measar.-Ia. MncJIHM, .u;a Hama opraausa~uja ~oiKe II
Ty ,u;a IIOMOrHe ,[J;a yTH':Ie lia ynpa:se !1IeH3ll p;a :rrpaBIIJIHO
yrrorpe6JioaBajy aaMnpaHu;e, ,11;a ce 6prray Aa .11cxpaua 6y,ZJ;e
pasi-IoBpCHa, ,a;a 'lliCToha Y MeH3aMa 6y,a;e npuMjepHa IIT,Zl;,
Ty Ham a opraarrsau,uja rpe6a --A a ce BIIllie aaratKyje nero
cana.
Pat\n lliTQ 6oJI>e noMohn MajKaMa pa.u;au~aMa, norpe6ao
je ,n;a ce TjernH>e rroBeJKeMo ca CIIHAHKaJIHHM opraan3aqujaMa.
IIITO je HarJiacrma II ·,n;pyrapini;a Baap;.a y CBOM pei{>epary. Mu.
~0
II!I~al'IIO MHOro npnMjepa rp;je cun,n;nKaJII-IO ·opraaH30BaHe
pa;:t;nu:u;e ae yqecTnyjy y pap;y name opra:arrsan;nje, CMa~pa
jyhu ,11;a auje rroTpe6Ho ,ZJ;a nope,?.!; CI-IH,rt;HKaTa pa,n;e y Hexoj
p;pyroj opraHnsa:o;ujir. To j.e, ,11,pyrapn:u;e, norpeamo, jep
CI:IH,IJ;Inca;"IHa oprauroball.l;Hja n~_!a cBoje TI.'Oce6ne sa.n;ahe, a
Hama oprar-n13au;uja IIMa ,ll;YJKHOCT .n;a noMorHe JKenaMa p;a
rr;ITO ~piKe caEJia,iJ;ajy OCTWTK~ ponCKe npOlliJIOCTII, p;a ce
nom:ITI-It~Krr n EYJITyp~o pasBrrjajy. ·
,[],a 61-1 MajKa Morna npasHnHo· Aa sacn1-1Ta
CBO_je [.:YijeTe, nOTpe6HO je Aa 6yAe
nHCMSHa 1-1 KynTypHa
Hs pnje'<[u.
TI3 ro:sopa Aine.'le Ou;eneE,
p;eJierarrGrH>e II3 C.1o:s~H:nje.
Hama opraausaQrrja nMa orpoMaa n:cKycT:sa aa co~n:
jaJIHOM no;r,y, aapo'-III'l.'o Ha noJby noMOhu JKeHaMa MajKaMa~
A.Jin. no~oh MajKa:-ra paAI-nrn;aMa, aapotiHIO y opraarrsan;I-rjli
.l;Je"IJHX: Jacana HIIJe npyma:Ha o,a; c;rpaHe Ael>)K-a.
.
BemiKH Op_oj pa,li;HIID;a He cTaayje 6JIII3Y f!Ja6pn:Ka n
p~p;noauu;a. MaJEe s.anocJieHe y THM cJla-6pnKaMa ~opajy pauo
YJYipo Aa :B~Ae cn,oJe ,n;rrjeTe AO ,il;Or.Ia. Haiiia opraHH3a'rt;uja
MOJKe ,11;a n~MorHe OBHM-:lKeaaMa Ha Taj Ha,qna, ·.n;a·p;pyrapnu;e
Jhy6oMupi.;:~
ToMnh 1
-.uana f.lJaBHor o,a;6opa · A<D)l{-a
Cp6nje.
,ll;pyrapn:o;e, y CB0?4 jy-'1epam1neM ronopy MapmciJI THTO
je HarJiacuo, p;a je je,n;aH op; rJiaBHIIX sa;J;a~aKa ·Hame opraHHsa:o;nje nacnnTaae HOBl:IX noxoJbelba ·- y ,u;yxy Ha·me ·a aBe
JyrociiaBnje.
·
Ha IlpBoM KoHrpecy uapinaJI TnTo· je roBOpHo ,u;a Hama
o:PraHnsaLvija Tpe6a CBe ,u;a Y"IIIHH ,1.1;-a-- o,a;rojn-- ,ZJ;je:o;y TaKo,
11a nocTaay 1106pir naTpnonr crioje seNII>e. 3a 11ie11y cy
flO
91
�HaKe paAH" opraHHsau.Hja y JeceHHU.aMa
/
llO'TpC6HII TaKB-I:I ,11;pyntTBCHII yt.liOBlt KOjH fie OMOryfliiTH ,a;a
IfM: ce _,l(ajy npannJIHII norJie,z:p;r Ha .~B·njeT, p;a HM ce yc~:I
JLy6an npeMa oTav6~HH n }<pll<aa npeMa aenpnjaTeJLy.
,LiaaannLa nama IIPJ~Cana npYJKa MoryhaocT. 11a ,llaMO
npaBiiJIHO nacnnTaae ,11;jeu:n. Ono· mTo je BruKHo TO je - ;:(a
MajKa MDJKe II" O,liiirpa npecy,11ay yJiory y <j>opMnpa!Ly >eapaK"
-:repa CBora p;jeTeTa. ,IJ;a -6u MajKa MOrJia npaBHJIHO ,n;a nacnnTa·
-eBoje ,zt:njeTe, noTpe6ao je Aa 6y,n;e nHcMeHa II KyJITypHa ·
· Harua opraHnsa:qrrja MO:~Ke ,qa noMorHe Maj~Ma ·t(a
npaBHJI_Ho nacnnTajy cnojy -,11;je:qy, caMo· ,l{oca,qa MH HHCMO
IIOCBeT!V.tii MROrO na:i!\:lbC OBOM IIB:Tan.y.
II yreM np_e,l(anaa.a,.. Kypcena n .6H6JinoTeKa Tpe6a
:IE: CHaMa- ll MajKaMa
OMOry}urMo, ,zt:a CTBOpe IDTO 60JLC YCHOBe
3a BacnHTaH>e cnoje
•
p;~
~je:qe.
Y noc,'beA_I&e -npnjeMe _CMO Ce Tnje_cHo non·e3a;xe -ca nno-
HnpcicoM opraHnsan;HjoM n y cne m-ra6o11e _yJia3e npecTa.B:..,
HIIIJ;e aamHx· opraan3au;nja. lloTpe6Ho je t»axoj JKeHH o6jac~HTB · 3Ha,ttaj IIHOHHpcxe opraan3an;nje, -raxo
HII
Aa ue . 6y,n;e
jef(He MajKe -Koja. Hehe no_cJiaTI:t. c:Bojy ,n;njeTe
y
nnoHRp-
cKy opra.nrrsa11njy. IC3,11 .,llnjeTe nolj.e y mxoiiy, noTpe6ao je
11a ce MaJKe nnTepecyjy KaKo >Lnxosa ,11jella )"!C. To he H;lj.
6oJLe caauaTH H~ po,n;:nT~J1,CKijM cacT·aH:r..J;IrMa. Pau:nje _ ~y,
. OBaKBn: caCTaH:u;n nocTojaJIH, -UR HIICy ,n;aJI>.H ·noTpefiHe pe3yJI~_~
TaTe. IIponiJie ro11nae y npsoM ~ noJiyroljy 6aJio je ,!IOC~a
CJia6n:x ol(jef!a, an:n ttHM Cy rro'l!eJIH ,n;a ce o.n:pJICa»ajy· pop;nT e_JL.CEH _cacTaHu;n, ·ctaiLe ce nonpa.BIIJio. Haj6o.)bn npn:Mje·p j-e
CJI)"!aj Ilpse Mym.xe rHMHasnjey. Beorpa,11y. To je TaKossaan
CHCTeM OTBOpeaiiX BpaTa: jeJl.EiJ IIO.IIO,Il;He 'Cl31I npoce!l>opll
_CaCTajy -ce y rHMHa3njn: ca DpeTCTaliHliD;HM'a IIHOHHpCKe :H
OMJICl.A.HHCEe opraan3au;nje. Tora ,n;aHa ;n;0JLCL3e Maj:Ke H HHTe-
.ns·,,~-vrcKyduje··
ACJierp._TKIULe II3
Pe3Ke IIpemer)u,
HP CJioneuuje.
Hama opraansalln:ja y JeceHn~aMa pal(mra je aa ToMe
11a 36JIBJKH pa/IHHliY n ceJLaHKy. Y jeceHH~aMa HMaMO JKe;,;e•.
sapy. ):\a 6rr ce ceJLaaxe ynosaaJie ca pl!,liOM <j>a6pn'!KBX pl!,llnn~a, nama oprannaa~nja je, y. _saje,D;HIUJ;H ca- -cnn,l(nKaTOlYf,
opraan3oBaJia --qeTBepo.n;aesny -_ri:ocjeTy JK"eH.a ca ·ce.Jia <Pa6pHn;n •. TaKa cy ce JKeHe 1!·3 CBli,...ceJia ynosHaile ·ca pa,z~;"o•BnMa
y.<J>a6pnnn:.
·
Y a!Cl\Hjn Sa rpl!,liELY BO/IOBO/Ia aawa opraHn:Sallnja npe·
yaeJia je Ha ce6e .n;a lH3rpaAH cep;aM Kn;ioMeTapa KaHaJia· 3a
riOCTaB.Ji,aae BO,ll;0BO,l\HiiX :qnje.Bn:. ·y OBOM pa;J;y yt~eCTBOBae
cy saje/IHH'!KII )Keae ca ceJia " pa,~~Hnlle ns rp3,11a. 3a rpl!,liH•Y ·
··s-a.p;py;Kanx ,n;oMona o6paaosaHo je y Jeceniin;aru:a II :acen:cxnx
6p11ra,n;a, -cnaE:a Of( 25 ,n;o .so :~~teaa," xoje ·fie TOKO.-M one ro~nHe.
pa,t!;,!ITII Ha R3rpa)l;ILII ,ll;OMO~a•.
ToxoM npo·ri:IJie ro,n;IiHe nama opra:ansan;nja :larroc.:nma je
r.o65 JKena, o,n; Tara 6poja .362 JKene -ca.Mo y :ateJLeaapK. Hama
opraHr-mar:inja o6anesarra ce · ,n;a he y oBoj ro;rplan 3a-n0c;;:u!Tn
300 :m:eHa y na,n;ycTpnj~-;, o~Bairui{n:rKonaTn ro.o, a ocnoco6n:Tlr
sa_ noJiyrmaJim;IunconaHe pB.,rl;Hiliu;e zoo xteHra•
Hilma opraansau;Hja noxasrura je ,n;o·6pe pesy;ITaTe rr -H+al
npocnjeknnaH:oy- JKene. AxTHBII KOju cy o6paso_nana: no ceJIH~
Ma opraansyjy .npeijaBa&a ·Koja O,llp:JKaBajy 3,llpancTBemi n.
npo_cnjeTHH pa;J;arr:u;rr. Ycnje;ro HaM je Ha-9Ba· npe;::t:anaH.ta JJ;a
oxynn:M<;> n: JK~ne· K()je. cy cTaja;re no cTpaHn. IIo .ce.Jin:Ma cMo
ofipx-caJnr .n I7 Te'l!ajena sa IIUIBeae, 4 sa :Kpoj_ea.e~ I8 sa nJie~
Ten.e n 3 3a ~~>ery ~je~e.
M y noJIHTH'l!EIIM- aK:qnjaMa Koje_ cy 6nJI_e- opraun'aonaHe ·
·cap':llae 11ao· je ,1106pe pesynTaTe ~ 11ie11a cy rrOJCll2aJia srrnre
011; C'rpaae MaCOBHIIX oprann3an;nja, Kao axu;ri:ja sa no:M:Oh
illrraanjrr, AJI6aanjn, Y'IeCTBOB·:tl!~ cy je,ZJ;HaKo jKeae C~JI:.aaxer
yc~Jex~. CBe OBO roBop-n ,l(a Tpe·6a noMolu:r MajKaM:a
paAHnu;e n naTeJieKTYaJIKe n -caKy-nnJie- 3HaTHY CYMY HOBan;a:.
pecyjy ce .aa p3,4 n.n:xoBe ,l(jen;e y -ruf(;OJIH. --- OnaKaB· Hal:IIIH
y
Bacnn-
Ta&y llle';le.
»,L\je~a cy aama 6y11yhnocT«,. roBopno je je,liHOM npnJIH!CO·M 11PYr CTaJLnH. BacmuajMo nx TaKo II" aama 6y,llyhHOCT 6y,n;e.·-cjajaa, CBl:tjeTJia«~ To je- aam aaAaTaK.
)!(eHe cy noce6ao nocJiaJie Ma·oro KH:.Hra sa ,n;jel{y·y IIpnMopCKoj CJioneaa'!KDj n KopywKoj. I): pe11 noJ!a3aK Ha ',Lipyrrr
Koarpec mena Jaceanu;e npHrrpeMnJie -cy no:KJIOHe sa rp-qxy
)lje'JY· .
..
93
�/
Y OBOM M01MeHry, Ka,zJ; je, y .Hawoj 3eMJhii IIO"tJ:eJia H3rpa,l\ftra cou;njaJIH3Ma, KaA IIeroro~n:mftr~ riJiaH ua,n;ycrpnja.nnsa~
o;n:je n: eJiexrp~u{>nKalV-Ije orBapa nepcriexrn:Be sa not~;n:s-aiLe
ceJia, aa paanoj noJLonpnnpet~;e, rpe6a jacHo oApet~;nrn Mjecro
H yJiory ce.Ji.aHKe y peKOHCTpyKI.J;HjH IIOJL"OIIpnBpet~;e KaKO. 6fi
OHa IIOCTaJia CBHjeCTaH "tJ:HHHJiai.J; H HOCn:.naq CTBapaaa HOBOf
JKHBora Ha ceJiy. BH,ll;HK- ·ceJLaHK_e c :M:a.no.r KOMa,1J;Hfia BJiacrnre
seMJLe, ca xyhe II oKyhHIUJ;e naJLa npomnpurn Ha mllpa nn~.
ra:e.a npHnpe~or pasnHnca ·3eMJhe, pa3Boja nOJLonpnnpe,11;e, Ha
II3rp~AlbY. cou;rrja.n:R3M8. y ROMe he ce ::KHBOT Ha. ce~y Kopje:
HHJ'O U3MHjeHnrn. To saxTujena ocrnapeH>e Hamer TIJiaHa o
110;J;H3aH:.y 110JL011pHBpet~;e, TO je JI_{IIBOTHI:£ IUITepeC C~JL~tKa
yonniTe, IIHTepeC mer~e ua ceJiy. Harrpe~Ha rro.Ji.onprrnpe,11;a,
IIOTpe6Ha TeXHIPIKa 6.aaa KaO yCJIOB iiMyfiHOr H KYJI:r'YPHOr
)EHBOTa aa CCJiy, o6e36Iije~nhe MHJIHOHCKHr\i Maca CeJha"tJ:KliX JKeHa jom rryrn.rjn II cpehHrrjn _%n:nor· o,n; onora K~jn ,n;a~
Hac HM:ajy y cnojoj ,n;eMo:KpaTCKOj se-MJMI Kao :e.eitn c.no6ot~;HH
H panHonp'anau rpai)aHn.
Ilor.o:nraj JKeue, Iher-IO 3?''-1~Uihe y onmTe;J;pymrneHoM,
riOJIHTHlJ:KOM II rrpnnpe,lJ;HOM JKHBOTY 3eMJI>e. Hepa3,li;BOjHO cy
IIOBe3aHII ca COIJ;HjaJIHO~elCOHOMCKOM crpyKTypoM 3eMJLe, C
rro.iiomajeM uapo,D;nrl:x Maca y -H>oj. 3aro cy :}KeHe _p;y6mw saHHTepeconciHe sa rrpnnpe;pnr Hanpe,D;aK, sa nJI.aHCKy' rrpu.npe~
,n;y, 3a CTBapaH>e 'tlBpCTe H' CO.iiHp;He eKOHOIVICKC OCHOBe.. Hame
,11;p~ane y Kojoj nJiacr -u cna · aapot~;Ha 6or'arcrna npn:na,n;ajy
HajsaH-iHt-tjl-1 · sanauH
Hawe opraHt-tsau,~Aje
Ha .ce/ly
.. Peifjcpa7' /J:Iape Jfaqeae, 4/lOHa cef{peTapujaTa U.
Y HII3y HCTopncKI!x
CJio6o,n;y, sa cpehaa
.z~oraJ:;aja
0. Ar!J)y
6op6e Hanmx Hapolia
JKHBOT, IleToroAHliUhH
ga
rm.aa cBaKaKo -je
je,n;aa o,n; aajsaa-qajunjux. On saalfrr
TeMe.JhHe, ocaoBe c:se-·
C1pa1-10r :iKHBOTa Hallie seMJbe, 6.JiarocTaH.e pa,ll;HliX Mac;a OCTBaper:be OHOr sa JllTO cy Ce HaiiiH Hapop;_H OopHJIU y Ha-
6op6n,
~
sa aapo,n; cy;:t;6oaotHHM p;,oral]ajn:Ma, aama :meaa
je r-mrrvia CBoje Mjee:To Kao aKTiiBa:r.I Qopa:q y aapo;t;"aoj peBo=-
po,qHO OCJI060,1J;IUiatiKOj
Y
OBHM~
Jiy:r.vrju n:o,4 pyiWBO,JJ;CTBOM II aa n03HB KoMyHIICTFI":IKe nap-
ntje. AI-ITn<PawiiCTH'IKII-~ppoaT :>Keaa _no:M:arao joj je ~a JiaKriie
Taj rryT, ,11;a ce opranHso:saHIIje yK.JI:.y1nr y orriiiTeHapo,n;an
J.'!OKpeT Sa OCJI06ol)eae 3CM.The, c.ir66o,n;y li He3aBHCHOCT, p;eMO-
aa~e
Kpanrjy II npaBa pa;n;Hor 'tJo:sjeKa, Ta noMoh 6rma je-Hapolln,ro
3Ha'trajH_a sa )Ke_H~JhaHxy I<Oja -je BjeKOBIIMa :aw:sjeJia ,n;a-_
Jiexo 0,11; ,~J;pyiiirBeHor :acrrBqra, y xpaj~oj 6uje}.ln n· m!npocBjeheaocru.
Y 6op.6u nporun £PaiiiHCTIPIIWr oxyrraropa, a 3a aa:quo:s.alJ:my' ITOBe36.HOCT II ,lle~OI{parcKy, I)erry6JIIIEy, -rpee5a IIOHOB·
no rro,rp3ylni saa>:.iajH"y y;IOry xojY cy II:Ma.Jie ynpaBo ce.JI:.aHxe.
H aEo ,lliO -para, rrop; rrporHBHapo,n;HIIM pe:JK:FIMIIMa y crapoj
J yroCJiaBFijH,
saOCTaJie, HeiiHCMeHe, BaH ,1J;pyiiirBeHOr H IIOJIHTII'tJKO! Jl{liBOTa, Ce.JhaHKe cy y MacaMa .qHHIIJie aKTIIliJIH ,zi;HO
Hapop;ao_--;OCJio6o,n;riJia~xor noxpera 11 no:Kasane ,n;ora,D;a aeBH:;
l]eH·n ca~wrrpujerop, xepOn:sa:r.r, cnecrpaay aKTUBHOCT y_ 6op-
6rr Hapol\a.
9!
'
.
Hapo11y.
:IT{unoT ceJLaHKe y tTapoj JyrocJiaBI·Iji-i 6no je_ njepaH o,n;pas rroJioJKaja Hajmrrpnx I-mpo,n;Hnx Maca yorrmTe, o,n;pa3 nOJIO)Kaja Hamer ceJia 'r-r :1-KIIBora- Jhyt~;rr y · H:.eMy._ H~ CJIHIJ;H Tor
IIOJIOJKaja, T~r :1KEB6Ta,-yaa.nyt~;H0 6n.6_H.iiO rpa»CHTH Hel\y CBH.:..
jeTJiy !)ojy. Cne cy oHe raMHe, BeoMa 't-IecTo naju;p:s:,e, JyrocJiaBnja: :rtnje 6una ~nmra ,n;pyro Hero arpapHII npH~jf;!CaK, noJiy~
KOJIO~Hja CTpaHHX IrHMrrepujaJIHCTa, II3 IWjera Cy OHH jenTIIHO H3BJia"tJ:UJlH cnpOBIII-~e H rrpeKo C:Bojnx eKCIIOHeHara, 6HB~
mrrx BJiacTop;pJKa.u;a JyrocJiaBHj~, t:ojH cy ce TaKoJ.je 6orarunuU3J?a6Jhnna:EneM pa,li;HHKa II paAH?t ceJbamrBa, He caMo cnpje:tJ:aBamr paaBoj IIH~j[_CTpnje Hero'rr pa3Boj 3eMJLe yorrmre.
0 rronehaiDy noJLonpnnpe,n;He ..npon3BO~u.e, Kao ·]eAHOM.
DA. MaTepnjaJIHIIx ycJEona sa nMyhaa u KyJirypaH :i£-.:HBOT ceJl>aKa, y cTapoj J yrocnaBujn HIIje 6HJIO H:H r"OBopa u oHa je no
95
�/JKHTapiU.J;a a MHOrnX. ~pyriix UO~O'IlpnBp~AHIIX
npop;yKa.Ta: 6nJia yrJJaBHoM- Ha ·nocJLep;H:.eM _
HJIH ;ripeTnOCJl>.~
u.eM Mjecr-y y EBpo'nn. ·c-Be TO ce II Te KaKO CHrukHO O,ll;pa3~
aa noJJO)Ea} H' JKnBoT- ceJLaKa. Haxo je paJJ;no »O;:J; sBnjes,ll;e
A;o 3BIIje"s,~J;e«, ceJLaK a11je ca CBoje· SeMJLe ,11;06njao Hn Hla!jay...
JKan:je sa JKIIBOT,- a ys ro je aa CBojnM JieljEMa Hoc:uo crur..
DpRHOCy
TepeT nsJiplKaBaaa 6npoKpaTcKor anapaTa cTape J yrocJiaBnje,
repeT BeJIIIKIIX no:PeaCI; n_ pasHnx Apyrl,IX ,z:ta)K6nHa, -repeT
orpOMHliX CCJI,:al!KH·X ,ZJ;yroBa.
lliaB0THB: ycJIOBH .H KYJITypHn HHBO aamer CCJLa:Ka 6IIJili
cy O,!l;pas TaKBor crau.a noJDonpnBpe,D;e II eKOHOMCKOr. noJJoJKaja ceJia.
CBy TCJKII~Y- T~ .Temxor noJioJKaja aaj:snnie _je qcjehaJia
>Kena. K~ 'IHTBIMO paje'ln,,llpyra CTaJLnHa o nonolKajy pycKe
ceJDaaKe y .z:~66a · z:t:aplisMa, l!HHH aaM ce Kao .&:a ·Hx je peKao rr
Sa ITO!IOlKaj' COOCKO lKOHO y CTapoj JyroCJiaBHjii. >,ll;OK je OHa
6mra ,lljeBOjKa, CMaTpana je sa nocJioeii"'Y• Mel)y TPYII6eanl.laMa. P~mra Je _sao11a, pa,!IHJD:> 6es npe,11axa, a oTalj6:r jy j~m
llpeKopeMo I >>Ja. Te_ xpaanM«. K~ 6a ce y,11ana, OHa je
pa.n;nJJa sa My?Ka, pa;:{nJia TOJJIIKo x0JJHK0 jy je oa rjepao, a
rrnaK jy je npexopenao: »Ja Te xpaHIIM«. )l{eEa Ha ceJiy
6IIJia je noc1Ioe.z(>M- tieljy TPYII6e3:nl.IHMa«.
CeocKy l~CeHy y cmpoj JyrocJianrjn, TaKol)e >>noCJioOJIHoY
Meljy Tpyp;6eHnJ.va~m«, ya aenp_aana.Ba~~>e lbeHor .Pap;a, TCIIIKO
je rrpn:TircKnBao TepeT cyjeBjepja u npef!ipacy,n;a,_ s.aocTaJiocT
ce.JJa y s,z:r;panCTBeHOM norJie,o;y. Ona je _l!eCTo nJJaha..Jia JICn::soTOM npasaoBi':P"l.IY 110: je sa BP'!ieMe nopo~aja He'!aCTIIBa n
11a crora Tpe6a a,palja "a ~tllljnpJJoannjeM ><jecTy - y c<ajii.
A pesyJITaT· cx:aaTilaa.~a~sa )KeacKo .z:~njeTe nnj~ mKoJia mTo
je 6nJJo aajja"'e ·yKopnj.eaeao aa --ceJiy, 6IIJIO je: 2,850.440 ne-:. nncMennx )!Cena, o,n; -q:era je c::saxa.K~ go% OTIIaA'a.Jio aa <:eocKe
:m:eae.
JKnBehn BjeKoBnMa y 6nje,11;n li: ttesaa:e.y aama ·ceocn:a
JK:eaa Iiiije MOrna HH ,u:a ·6y,z:r;e -cnjecaa TeJKnHe )KIIBOTa·.nenpo-
' )/'. OCJIOOO.ziH!Ia'lKOM paTy HapO,ll je .yseo BJiaCT y CBOje
pyKe,. n· nO,n; pyKono~cT~OM· KoMyHHCTlPIK~. nap_T~je n __ p;pyra
Tnra, 6Qp6oM CTB0pH:o Cne. npep;yCJIOBC ga_ II3·rpAA1LY · HOB?r
p;pynrrneHor .iwpeTka,_ sa nsrpap;JLy ~o~nja~n:sMa,. sa HOBI:f
:JICHBOT ,aapo,n;a YrocJJaBHje.
J
Y- 6op9H 3a-raj HOBII- JKHBOT' Ham~ ceJLaaKa aainJia-'-je.
CBOj ·nyT, OHa_ je M(llCOBH0 H.liM ·cTynaJia,_ OH jy -j~ K3 Kyhe;
H.. njeKOBH.Or MpaKa BO~HO y 60JLH :>KHBO:,_ cpefiay 6y,l\yfi3
H0CT. Taj iiyT cBjeTJJHje 6y,l\yhaoCTII 3a KOJY cy Aareorpo.M:ue :aq;)TB_7 rrocTaje cBaKn_M ,n;aaoM CBe m·~pn, rpaaa c~ H ~o...:
CHJKC ,LI;O IIOCJDC,li;H.Cr CCJia.
Beh y np:BHM ,z:r;aanMa HaKoa . ocJio6pl)eiLa ceJba;niTBO je"
ocjeTnJio · 6pnry CBOje Hapo,!IHe BJiaCTII. - Arpa!ma pe<J!opMa
,l\aJia je -CeJI.ai.J;HMa 3eMJLY sa KOjOM
-C}T
OHII BHJCKOBIIMa :JKC-
.l)aJIH. Y aawloj 3CMJI.H rro0HjC,li;HO je npHHIJ;HII: SCMJI.a npnn~a OHOMe Kojn je_ o6pal)yje.
·
- -H_ap6p;aa BJiaCT je CBOj~M IIOJiiiTHKbM ~Ta6IIJIH3an;nje D;~
jeaa, cnc~eM<?M caa6p;njena~a, t5op6oM npoTn:B · mnexyJJa:q~J;t
oMorylul.1l3. ,zt;a Hratpo,zx:, y ;J;BjeMCI; cyman_M ro,n;~aaMa nOC)IIIJe
paTa, ,1106Hje .xJLe6.
P~H o6es6jel)eaa cjeMeHa n noJ~nsaa.a CTO'<apcTBa y
. OHHM KpajeBHMa r,11je je ORO- y' TOKy paTa CTp~ruo, .IIPlKaBa
je ·CTBapan:a- cje!-f_ean u CTO"'l~H -q.oa~. )];aTe. cy, o~n~ ror.a ."
SHa'i'H~ CYMe 'HOB~n~a J:I rpaljen;n-Hc~n·· MaTepnj3JI
onycromeHHX ceocKnx · Ha_ceJ&a..,
*a
IIOA:U3aJLe:.
A.7l1ll. Tem-Ke noJLe.&:Hii;e saoc+ruxocT:Q: IIOJI:,Onpn:apep;e y cTapoj JyrocJiaBnjrr n. nycTomeae oKynaropa sa "pnje!.le paTa
join: ynnjeK ce jaxo O,!J;piDKaBajy aa, ,C:Tan.e· aan;r~ no.l&()npn:-
B_pe,l\e, no.Jio:acaj_ ceJia, aa :m:·HBOT ceJLa:Ka·
TieToro.n;nmiLH nJiaH , xojn 3H~"l!II npou;BaT uame S~liJbe
yonwTe, SHa'l-n ·u sa. -nO.JDonpnBpe,!l;y, sa Ce_)lo -HOB np pw__a·n:TKa n' aanpeTKai.
_ Ka,n;
Kall cy ce aamrr EapO/IH ,llllr!IH Ha ycTaHaK rrpo~nB <jla-
ce :aeh BHaCT n. ocHoBHe npnBpe,l\ae· nosHI(nje aaJiase- y· p_yKaMa aapo,n;a,_ oa.n;a je nO.n;nsaiLe n~J&Oif:pnBp_ef(He"
npo~yxn;n:je, Iro:BehaiLe nJIO,ZJ;HOCTH seMJLe je,D;aH o~ ocao:.H•x:
fC.li?Bq H:Myh.alijer, EYJITypHHjer ~HBOTa Ha Ce.iiy.
IDIICTIPIKHX OKyn:.ruTopa, Sa CBOjy Ha~HOHa..JIHY HCSaBH~JIOC:T,
·6opH.1III -cy ce Y.J; npOTHB Temxor JKHBOTa Kojn:M_·cy JKnBjemr
OKHTapnlja no xeKTapy y OJIHOcy aa 1939 rOJIHHY no•eha sa
CBjeheaocnr
fje;:t;HOI\_f
:38.
rr
rrpasHoBjepnl:\a:, •jepyjyhn
11a joj je
orr
CBar,o;a A·aJT.
npnje paTa.
·
IleToi•o.n;HmH>H nJian npe,D;:&Hlja ;.;a ce npn:HOC t'Snjelinx:
T
95.
97
'
.
�I So/,· KyKypysa 20o/o H HH,JiyCrpHCKOT 6nJLa O,ll 8--,.30%. Amr
~ :ce He .i.loX<:e -'nocrHfiH ci'ap:uM Ha't.i:niloM o_6pa,ZJ;e, sara _<:y !IO-·Tpe6!JC ri:oJLOtipri:;spe,ZJ;ae ManiHire,· }'MjeTa~ raojnna. IIeTOro-·
-,l(HIIIFLIIl- --Q"JiaH- iiQcram.ii.a --pjemaB·a:ae rora Iuzt;TaiLa. Y 1951 ro.::
p;HHli MH M:Opa.MO HMaTH.. izpeKo ,li;Ba nyTa BHme l'paKTOpCKII:ic
nJIYfO.Bii_ao·mro HY:ClMO ,z{aaac,_Bn:me.o~_o 240.ooo sa;npe:>KHH~-
~.n::Y:J;-qBit, rrpexO 6o.ooo ~c~jel:q:nn;a, npe~o: 2Soo :>KereJiu:qa,. BH~e ; .
OA oxo:Sooo ca~oBesa11nn;a~:~H~_e oxo 220 ~oM6ajaa, .:B:rime oKO
14.006 r:[>Jr.:.,"
jepci -n Oxo 7o.Ooo- cjellxruiuu;a~ Aa:6IfCe cBe·To npousBeJio, ·no.rpe6ne cy nllM. lj>a6piuce no!Lonpn•pe,llnnx Ma/ll!Hna, lj>a6pnKe .
700 KOC:PJI.ttll;a; HCTO TOJIHKO :apmaJIHI(a,'lUIIDe OK6
}'Mje_TMHX raoja:aa. ·~Ha~ycTpuj~usan;uja ·3CMJ:Le Je
P;axJie
11
6a3a·peiConcrpyi<n;><je nQ!LOnpn•pe,Jie. A ,lla t5n ce iiH,llyqpnjiiJif!3an;nja ycnjemHO ns.pmnJia, norpe6ao je yHarrpe~e,.,e
· IIO.JLOnpn:ape~e, ·:aeu3. .p·eKOHCTpyKn;Hja,_ JI_HKl3li,l(~IJ;Hja _3aO~T3.-.
' :.Jiiix llleToli<> ot5p8,Jie. Te .zi•rrje cuapa nepa3,JIBOjno cy noBe.saHe•
.__ ._,__ -Cou;_itjaJz~CTHliKH ·];J_R3liOj Hame seM_Jbe . yruiDHHhe· .-Bje~
KO~He _-cyrt_poTHOCT!f 'H3.J.!~I)y-· ~:p~a ·-u ce;ra. Tp~ Heh_e. ~~m_e
·_ ·6uT_~- ·:u;eln?p iis_ Koje·r ·xa~HT_aJIHcTH"lKe ryJinE~JKe Bf}me e~c~:-:
mroaTa:u;njf. 1i ocHpoMameu.e cen.annBa, npoygpo-xyjy Hla'Sa~OBR-H>e rro.iLO'ripHBpe~e. "'Haw: rp:l;Z{ ~~Hac~ rt~;je· pa,n;Hri:qn y
· · lj>a6piiiCaMa' rrO,JIKll<y iin,JiycTpnjy n cTBapajy '11i>ICo ocaoa 3a
rrJ>erropo,zi; _J.:(BjeJie 'selllJI.e,___ sa·- n;oAH~aH>_e · IIOJLonJ?H_:ape~e, IIOMOhj!:lie·ceJLa!iy /Ia n3aJ;e.rt• 3aocTaiiocTn: :n t5n)Me: Hn,llyciplrja·
·~H ·:-_eJieKTJ?IIifJHKau;n]a
IIO,ll;Hln,(
he - TCXHH1IK:JI
. H~O
o6p~e:.
- -3eMJI>e •
. - _··_TpiD~rOPn ··-n IIO:JL6irpn:8p~AHC Mamn~e, .KOje -fie···IIOKpe~ .
Tan~ · eJieKTPH'l!H~r•"e%r"epr:n:Ja, p_~sae pa;a;noaH:qe, tfla6pn:I<:e sa
~pepai).nna:a.~ ·~oJI.onp.nBpe,n;ai:Jx .npon~BOAa, .-~po_Mrijeanhe·. H3_:
,-:--
r.JI~,Ii--c_e.na.~
··
·
-.. H':O_n ·.inK ,ZJ;o6:nhe Ham a ceJ!a, ;aoB fie IiocT~?:n 'tlonjeJC y
lhHMa, · H3___ :apeMeaar ,ii:p:B:eae pa,JIH:qe n- M~Hor ·raBope:aa Ha ·
:~ . ·-q-eCTo r.J!:;iAiioM I(oMa,zl;-n;hy 3·eMJLe, aam ·- ce,JL·ax npeii~~u>y HOBO·- ~o_6a-. ·noJL'onpnBpe,ZJ;He ManinHe;_ · yMjeT_Hor raoJnna, y- ~o6a=· ·
-:nMYhanje_i- JLenmer )KHBoTa •. -Taj nyT ·BD,zpr' H ceJL~H~.Y ·y .
... cB]eTao ·iKEB:qT~-- _nya ri)?ir'Saaa..a.lbeH?r PAAa, y Y4HBOT·ni~oJie;
n.pcicnjehrrB~Ur,.a, JKE:BOT · noPC!A~i:mmra, JLeKa:_pc:Kor. ~anjeTa 'F.i
· no:Moiur, _;...;,; JR:HBoT -qnjn C_y ocao:a_n Beti. xinpcTo· nocTan,ieaH
y Hati:roj s·eM~I;r O,D;:r.tax-' no oCJI!)6o~~lby, a.~ur xoj11 fie rio-c:xaTH:-.
98
· jom .mHplj: n·- ,iJ;oCT}"nHirjn Mii~nOH:H.~a---~ -~-perHY ~BHM CBO·- jnM-'_ caaraMa ~a _ir~rp~,D;_u.y _M_aTepnJa!lnl:fx;· ycJio:sa._I_IOB~ _npn-
.· np~e, ·HOne
noJLo~pnnpe,ZJ;e;
_
. __
aonor )KHBoTa. a_a__- ceJiy_-.
Matepnj~JIHH. ycJIOBH sa p~3BOJ
3 aa<t£e .-Mamn_a·e net
·oo]J.y,
.eJieKTpnKa, peKoHCTPYKll;HJa noJLO-
Bpe,n;e. Tpe6a, 3Hci"'!H,__:-nocTaTn- 6opan;_ 3'a_ Taj -CBjeTa_o JKH~OT Y
HaiiJ?efl;iiOM. H··KyJI•tyPHOM ce~y,. C"B jecTaH n· ~KT!lBaH 6opa:q sa
OcTB8.pe!Le IIeToro~Hm~er ·imaa~ .y n~JiionplJBPeA~·
. Ka:xQ~~a Ce :no.• eJKy :fd:HJIJIOlr~K_e MaCe cfJLI3JIIITBa y.-TOj -op~
raHR30:aaHOj H a_KTH•m?j 6opf5H sa P,e~c;>HCTpyKI~;HJY IIOJLOnpH•pe,lle, 6op6u ICoja je neorrxo,Jian yclioB. ;~a. ce Ileroro: ..
. ~H_Il;IIiH- fiJiaH-_Ha IIOJLy ·_ri:0JLOf:lP_HBP_e~e H3BP_IDH,_ ,zt;a Ce_ IDT~..
6pll<e ·H opraHnso.annje y.e,lly CBe MJepe H~He sa u.eny pe:
-·
• ?
.
'
!COHCTpyKn;HJY ·
.
. .
3aJApf_re cy 1:e :MohHe eKOHOMC~e opra~nsan;nJe, npexo
_ xoj~_x.-·fie . HajycnjeriiHHje-- ·:uohn --Aa- ce rrpo~e,ZI;e pexoHCTpyK-n;nja no~oni;m:ape,n;e. CutHa ras;~;n~cTBa ~:~a ceJiy uncy y eTa-_
· _-H>-y A~ nojetJ;liHa':lao · ynoTpe6JLa:a,a]y-_ M~IDHHe, p;a yB_o,n;e H~ne .
. arpoTexnn'!ICe yjepe, a YIIPY"'eHH y s3illpYraMa ce":an;u he .
-MO.fiJr-yc_nj~WHO -,ita ce KOpHCTe-MiliDH~a~~' ·,t~;~__n:p_ttMHJC~e -~-~--- yt~He- MeTo,n;e o6pa;:\e-- sellJLe, _ .(laKme_·_;~;o~,HJY- noMoh ~oJM>npH-· _. Bp·e,li;_HHX cTpyq:ILaKa, . xopHcTe __ ce ncxycTBE~~ ca HamEx
,ll;p.EaBHHX· "IIOJLOIIP_irBpe~H~X H'MaH.a H TaKO ·-,IJ;a.lheo _ .
Je/IHHO npeiCo 3ll,llpyra no;Lonp~Bpe,lla MOll<~ 11a ce no: ..
· -- ·se·:ace 'ta cort::aj~u.nrdm"'-KOM: HH,IJ;fCTPHJO¥ T-EMe _m_Te he_ ceJLaK _
npe_K()_-. ILHX. rr)jo,ZJ;a:_Ba.T.H CBOje .n;pOH3BO,ZJ;C -H ~06HJaTH_ p~3HC .
--aJIB.TKe 3a o6pai}HBal:ae -noJLa· H ·oc-raJie--noTpe6He ;IIH,ZJ;_YCTP,HC_R;e ·
npo,ZJ;yKTe.- _Ha -Taj aa"'HH .he ce pa~Hn:-.JLy~n·n:_,na-ce~?:"ll-'Y ·
jpcl,ZJ;y, ocnot5o~-liT~ eKcnJIQaTaTQp.cxn~ eJieMeH_~,-a- _KOJa:, .;oc~o
no.cp_e)l;HH~ :V pasMjeHH liH,ll;yCTpHCKHX H IIOJI>OIIpHB~~~HliX--
i1po'H3BO)l;lffi_ -H-cK?pHmfi~Ba:j:y· H .CeJLaKa _ paAH_Or .· "'OBJC,Ka- ,y.
H-
rpll,li~To
riuw ce ri)ne,;. 3li,Jipyra Haj6oJLe
ycKJia~yje •HHII"~ . ,
B:Q:,D;faJIHH n::ruepec ce.i:r:.aw'!'~a ca·-HHTepecOM·- con;-n]aJIHCTH'IKe
·asrpci,ZJ;H.e_ Harne· _seM~e> .... _.
·
._ · .. ·. _·
.
. p~ 3 Bbj 3eM.lbopa.ZJ;HH>iKor'- 3aApyiirup·cTBa' ,nM'ahe _n_edM<i:_ :sa_~-
·
)KHec--·uo.JiHTHiiKe · nocJLe)l;n~e. Oao ·fie· KaKO -- CMO -BH,ZU_e-':ln:,:_ no~_
Besn·B_4fTH -irpnBpeAHe_ <?H~re_ -·~aw_e~·-·. ~eJict _ _ rt·_, -·c.~JLa~T-~~: :·Ca, _
0 ·rti11TeHa:po,ZJ;H·r-iM: ',z:J;06_poM, ,z:J;p)KaB}!MM · ce:cTOP.~JM' rrp~Bp~,ll;e,_.·O_ JlO
he nbtTerieHo. y:kJI~fu.aTH. paa~jy_'·cy:n:po:nocT: H3:M~1Jy :r~a K
,.
".,._•
99
�ceJia, cT9Ho f''IBpmhn_naTn
'can~s pa~an~, ce_.1LaKa, pa.z\HHx-
:pa~aHa u· HapoJIHe. nHTeJinreHqnje y Hapoi\HOM q,poHTy, u.
Ja'laTI': eKOHOMCKy 6asy TOr jei\HHCTBa. PasBojeM s~pyrap
CTna Ja;ahe, ;J;aJLe, onmTa _yJiora ceJLa~"TBa _y Hamoj npn:spe,~J;H; .JCP c~ npexo sa,11;pyra, xoje aa on·aj nJin· oaaj aaqna
IIOBC3fJY IIO]C,ZfliHR'IHa CCOCKa I1ai3,1:\HHCTBa, CTBapa nefia MO-.
, ryfiHOCT Sa Il~a.IHrp_aa.e y IIOJLO:hpHBpe,zi;H, Sci ycrljemanje
CflJ?OBOi)e:e.e CJCTBCH_Or nJiaaa, · nJia:.fia , IIOBefiaa_a npHHOCa
SCMJI>C ·IIO XC_K'Dfllpy, IIJiaHa p~3BHTKa- CTOllapCTBa, ·::~pOBOl)eaa
OTICyna HT,ll;.
.
3a pa3JIHKy 01\ CTape JyrOCJiaBHje y KOjoj ceJr.al!'TBO !IHje
HMaJI~- HHKaxne· MOryfi;aOCTir ,ZJ;3. __ yTl!'IC aa npHBpC,ll;fiY _IIOJIH'l.!BKy, -_OH.O ·ca,z~;a, np_:xo Sa,ll;pyra, ma ocaony llJiaHa Mo)Ke · ,IJ;a
pyxono,z~;u pa~noje:r.t· noJI.onpHnpe,qe aa cnoM no,ll;p}rqjy, ,11;a ~
Oy,l(e aocnnan;_ H:.eaor· pasBHTKa.
·
(~lrpoMHa aKTHBHOCT mJipOM seM.n,e· y.iiSBpWCILy U)IaJIO.Ba
H.ap6JIHOr <!>poHTa y JIOKaJIHRM aKflnjaJIIa m1 yHanpel:;eiLy
ce~a, II<?KaSyJe ~npeMH?CT e:e-?LaWTBa, npeKaJL_eHo:r· y HapoAaoocJI_o~oAHJiatiKOJ 6op6u, Jl;a npBxBaT~- ·cBe _-'.M:jepe, CBe -· OHO
. HOBO, H)"KHO sa o6no:By II n3rp"f11LY ,lleMJ!.e; YTOJIHKQ· npnje
- npRXBarnhe li oQBe, jaw mnpe -Mjepe~; 3a 'CTB-apaH>e· COJII-I,ll;He
~ROI-iOM·CRe ·oCHOBe y pe·KOlfCTpyK:qlijn IIOJLOIIpHBpe;~;e Sa _WTO
. Je OH KpBHo· saHatepecoBaH. ·
·
•
H~eja ail,llpy;«Hor opraHnsO>iaiLa 6JIHCKa · je Ham eM Hapo,11y. 3a,11pyrapc1'Bo, Ha o"aj xun oHaf Ha•mH, o6yxBaTa -tpa
tieTBpTHHe aam_er cTaHOBHHWTBa, -. Oao je p;o .zl:8Ha(r ·6n)to
_-o~6n~~-a.nop;pmKa:· Hapop;Hoj ·BJiacTH, -KaKo· y- 6o{>6n npomB
pas~nx _ wneKy...-TCKHX -eJieM:e_aarar, aapotiBTO ·y 06JiacTK~
TprQBHHC, TaKO y C8BJia.l]BBa!Ly pa3HHX npHB;pe,ll;HliX- TCWKOha
xoje_~y. .-ce- nojaB·nJie xao nocn.ep;nn;a· paTa.
~~M:uMo jep;aH
npHMJep :'
·
.· .
I
.MRJI? IIJJ!aHBHCKO cello_ Jlasappno~e, ··y· Ma~ee,n;oanjM,
lltHBJe.liO Je MyqHHM ZHBOT-OM. ne-qan:6apa. ,lJ;b.K"Cf_M:pKCBllt ,z~;a..:
neKo o,n; ~yha, 3apaljHBRJlH cnoj rop~:a;. X~e6, JKeHe cy n-pe,l(e~eM Byae, 3a· ,!l;Ba Tpn c-eocRa 6oraTClE!a, Temxo :JKnsoTapHJie,
Je,!IBa ncxpaiLnBaJie ,11jeqy. ,ll;aHac, je T9 ,11pyraqnje. Ce.n.an;n. Cy ce op~aHH30B8.JIH f pa,n;H,-:Y 3a,t:l;pyry, JLBXOB ~IIBOT ceIISMIIJeHHO; 3~pyTa I!OCje,11yje 'KOJiei(TliBHe ·p~HQHHije SR
nspa,11y !mJI~Ma II JIOMaher illTOcj><!~ '~Mil CBOjy eJieKTpH'IHY
qeHTpany KOJa noKpehe nnmaHy " cTOJiapcKy p~noiinqy sa
100
IISP~Y paa6oja" ltaMjeniTaja. 3aApyra riMa ~Bojy qn.TaoHnqy.
6n6JIHQTeXy, CBojy <!>OJIKJIOpHy rpyny, SH,11a Beh 3~pyl!CHH
p;OM, a OBe rOp;HHC he nOliCTH Ca TIO,li;H3aH.eM MOp;~pae pCl,!l;HOHHD;e sa TK8H>_e hHJI!fMa n nop;usaH>eM p;je-qjer o6,D;aaumTa:
Ce.J&a:u;H y ~OM· ceJiy pHjeTKO cy HMaJIH no xoje rp;m CTOKe,
a sa,n;pyr3. ,D;a:aac nMa oxO x8oo Kpa1Ba n oBan;!l. YMjecTo ycKe
K03je cTase~_- y ceJio .n;aaa.;c BO,li;H mnpoKa n;ecTa KojoM sa~
APY"'HH .K<!MHOHH ·OJIB03e y rp~ a~p}"Klte nponaBOJie• a .z10-
•oae ns rp<l;zla cBe oHo mio je- sa.z1pyTapnMa noTpe6lto. CeJLan;H · :ns J;[a3apori:on.a "He op;Jiase BHme y ne-qaJI6y, JICeae_ ae
npe,11y sa <;>ci<y,11aH KOMa!lnh x!Le6a. J e11ne y nOJ!.Onpnspe,11HHM,
a ,11pyTe y hnJIHMapcxnM 6p11ra,11aMa, ,1106njajy ·ir"!!Hii:qe npeMa CBOMe -pa,n;y, a HHjep;Ha Op; lLBX anje BHid~ HCTIHCMeHa.
,ll;Bn:je cy y ynpaBn sa11pyre;
)l(nBOT. II pa.a; y sa,n;pysn npiiBJia"'u n cemaxe H3 ·oKOJIHHx
· ..··
-. - '
•,\
.· - .
HHX CeJia, 3ap;pyra JC n~_CTRJ]a n;eaTap, KOJH Ha sap;py:atHOJ
o~HOBH yaanpel)yje hu.JinMapcno n TKaJLe p;oMahux .mTo<!>oBa II y OXOJIHHM CeJIH';'a.
'•
'
.
HoB
:m:KBOT KojnM ,!J;Ia!Hac )Rime Jiasapono.J&Re ocjeTH.JJ;e_ cy
:aceae-y CJIH'l!HHM, a aapoqnTo y pa,n:aHM sa,D;pyraMa._
.Jieria Ma~tescKa, a~pyrapKa ns Pa!~He s~pyre »[\pBeHn npoJieTep« HMaJia je y npomJIOj rOI\HHH 270 II~HHija, npe)l ILOM
je no 6pojy Hai\HHqa 6no caMo je,11aH aa~pyrap. 0Ha je noCTaBn.euy aopMy npeBa3HJia3HJia 3a_ gooo/o- n, oCnM m~ora mTP ·
je ,1106nm• y cBojoj 6amTH, npnXOJIII a.eHor pa!la Ha sa~pylK
RIIM IIQJl.IIMa ,110HHjeJIH Cy· joj 35.100 1\HHap;l.
·n ,D;pyre
HaKo oBaKBe pa,n;ue s~pyre- Kao Jia:sapbnoJLcKa, H. pap;ae
s_a.Ap:Yre, ·Ro,n;· :Hac jow- a Hey Mao006pojHe, · JraRo npHMjep
Jlene MaHeliCKe HHje BeOM8 MRCO'EaH, HnaK CBC TO ,2.\.0Kasyje
CBHM a3.m:nM ce.J&aD;HMa p;a cy sa,l\'pyre, aajpasJIH'IHTHjHx -Tl-1noBa, o:H:e Molme exoaoMCKe opraH-H3an;nje .xoje he· jep;uHo
MohR yseTn: aa· ce6e n ycnjemao pnjemnTH CBe npo611eMe
no,zi;usalf,a rrOJLonpunpe,11;e H CTBapama HOBor cena.
Ann »3-a.z(pyra:Pc~;so. he Mohu caMo OHAa ;:~;a- Bpniu · yJiory,
xoja. MY je y HameM_, CHCTeMy O,n;pe~eHa, axO 0Ho :iaHc'Jia H y
nyaoj Mjepn nocTaae CTBap CaMHX ce.JI,a-q:KHX Maca, n aKO ce
6yJ~;e pasBnjao y CKJia,n:y c_ no,!l;~3aaeM C·BnjecT.II THX :ru:aca«
(Kap-,n;eJL). B"e3 axTHBHd:f n CBjeCH·or y-qewha· Ce.JI,aKa ·aeMa
ycrijewaor pa3Bojla 3a,D;pyrapC.TBa. CB jeCJ:IOM ri: aKTHBiioM Aje-
I
101
•
�.-,·-,.
-;Ia~flo·m~y .~e.JJ.aKa; .iL_er~nu:"M_· py~'aMa:, H3B~mnhe
_ce II no:.Zrn-:·
san.e n yH~npe~e-lLe IIO.JJ.onpnnpeAe·,
3aTo
Hapo,~~;.n. ljlpoHT .· )laHac,
Mo6mmaa11njy IiajmnpHx
ceJLa~~nx ·-Maca na yaarijiei)eiLy noil,on_pnnpe,~J;e, j3rlaH>y H .
pasn-njaJLy sa,n;pyrapcrna, ·nocTaB-J'La · Kito '-ocao:Bao i:mTaae
cnoje ,n;jeJiataocTn Hit· ceJiy~
Hs TOr .?-cHon.Hor S3.;1l;aTKa _HaiJ<?AHor rjlp1;)_HT.3; nPon_sJiasa
a,·caonan sa,qaTaK.H~e :opraansa:qnje Ha t::eJiy: Mo6uJI.HcaTH
~~He ce~aaKe ,n;a II?CTaay:~'l<:THJ('Ha cHar~- y_yaanpei)eH.y no-
·Mn~ CMO Beh · H·MaJIH cJiyTiajeBa, Kao · ~a npn:Mjep~:_,:y-- X P. naTCKOj · H Ma:K~,Il;OH~jn: ",zJ;a_ cy:· ce :~eae H c~Me; y~- no~oh lol~.,.
·· mHx TJiaBHHX Of:\60'pa; -YAP)'JKHBaJie. ,n;a 6l.t. IIITO ;YCUJemHHJ~·
.pa3BlljaJie Kyfi:f:iy. p_a,n;JiHo~T, R;OpHCTHJie_ Ce J>a360Jf:M t- ..6pSHM_ ,
'IYHKQM.,- HOJKHOM. rrpeCJIIID;OM -KOjy _Cy. 3ajep;H~l"''IK_l~ Ha6a~Ji!JIC.;
. TaEBY UHffi1RjaTRBy Tpe6a npeHOCHTI< U Y ,11pyre H~ille Epa,.
jeBe, noTcTpeKa~aTrr je · H pa3Birjci.Tn, noBe3HBii~H Je Y 3a-
i1Pyre. . .
R
. JbOnpnBp:e)le n pailBojy sa)jpyrapcTBa;
··
·
~nje noTp~6ao __ HH-
aarJiamcl.BaTn p;a je- 3ciTo ~_eonxo,n;aH
ynopaa. .. pa,l(, MHoro. CMHmJLeanjn,· MHO_ro .oprannSonauujB:~
Hero ;.(oca,ll;a. AaTn$amnct:HttKH -WponT- :aceaa. tpe5a ."Tal!HO ,ll;a
car.JI_~Aa y.iiory_ JKeae Ha ceJiy_ u HJeHo Mjec'I'O y ~TBapaa.y ao-.
sor <:eJia, noAHSaay a·anpe,ll;H~ n: MO,l{epae nQJLonpnnpeAe K
noM9rH~ ceocxoj JKeaH · ,n;a_ oaa II_ocTatHe 6opau; sa aono Ce.Jio
H_ HOB :at-IIBOT.' y n.eMy. Aa 6n sa TO aamJin:.aajnpaBJIJIHHje· ny.:.
Te:se n ~aj~oJLe _HatrH'He, Tpe6a- jom-: jeAHOM aar'JiacnT_n ono.
~nMe. CMO ce .Mn. u )IOC<I)Ia pyi<OBO)IHJIH y H'aweM. P"AY Meljy
:lE$aJ>¢a, HauMe~ ,z:t;a· Ha no,.u:-nsa.H.e CB.Iljecrri JK:ena· -He MO~e
-~Hm'i'~ TaK~ YTBIJ;aTn !(ao y-qemhe Y- oniiixenpnBpeAHOM :acn~ __
BOTY 3CMJI.e,- IDTO 3a :m:eay ·Hi;~. i:CJIY 3Haqrr: :Y:qemfie: y OCT:8a~
. peiLy ~~T<?rO~lUII~er nJiaaa y n;oJLonp:uBpe;.pr, y c~Bapaay
H pa~BOJY s~pYJKnnx ~praansau;nja, Macro AY6JLe, aero AO
Ca,z{a DOCT3BHMO TIHTaH.e aETHBH3llpaH:.a- CCOCKC _ JK:e:He y
om;IITCM p33BH.TI<:y DOJbOnptiBpeJJ;e f.l 3a,ZJ;pyrapCTBa.
BeJtnEu 6po.1ofoena ·ce. Beli .HaJia3n y ~a,llpyraua; mro je
neJui'xa ycnjt:X R~ ce _sna -;~a- npuje paTa· one ancy Mor;re A:a6yAY -H;IIXOBH' -'lJJiaHOBM, aJIH ce ·noaerAje jom- 'yBnjeK 3a,4pman:6
· cxn:a-raH.e -Aa y sa,1.1;pyry Mo:ace yhn cal'.Jo rJia:ea nopo,zpin;e, Aa
APyrnMa, aapot:InTo JKeaaMa TO anje no.Tpe6ao,- JJ;a oae TO. He·
M.9ry;
II 3axo iiaii:m o,n;6opn cpec:&:u ~ c_eocxn Mopajy B0,1{IITHpatiya_a o ynn<C,I(BalLy cBai<e xteae .Y ·s~pyry,- CBaxoj- npnhn,.
,
cBaEqj o6jaCHHTH n JII-rtiay.xopncT Kojy.he :n:Mlai'J':tr' aKo nocxaHe ·
'!Jlaa: 3a,llpyre. Ycnjexe pa)l·a aame opr<iH>I3aljuje Ha ce;ry y
OBOj ,ZJ;pyroj DJIBHCKOj TO,Il;i-JHJI MjeprrfieMO,H TIO TOMe KOJiliKO
je JKCHa YlUJIO y 3~pyre,·-KOJUIKO lbliX ·~y UOCTaJie a_KTRB'He
aa,11pyrapxe.
. 102
_. ·'
.
. . ... ·.
..
.
..
.
.
cnoii .pa,n;y aa. rrp_nnnaT.IeiLy JKe:Ha y sa.,zt~yre MH, MO~.
paMo nMaTn· y nH,IJ;y "'llH.eHHr:t;y Aa_ cy CeJLaTIKe_ Mace HaJIIOf\TOMe :~aKO_
31o:acnnje iia,zi;aiL_y nO,IJ; yrn~aj pa3aHM KJI~BeTaMa
sa,n;pyre 3Ha-q:e. o,1l;y3:~u.~)aH._e lDHXOBe ae~)JL~:. pyme~~ --·noponT,n;. A, _axo 3a ce.JJ.~IDTBO yo}:rmTe_ BIDKH( ,ll;a ce BOeM~ -reAHI{e _
lli-Ko -H_aBHK3Bci: aa HOBO, QHp;a ce _TO _):l:BOCTpyKo MOJKe :KaSaTH
sa .ceocxy :Hce_ay. _!Gap; c~ jom s·aa KOJIHK,O j!! pa_anjn .poncxn
··II . aeqpocBjehea- JKHBoi orrTeper~Q- JKeae aa,oC'r_a.ruiM_ .c~~a_Ta
aHM~,· :q:p€:Apa,cy,1l;aMa, _npa!f_6HHaM~, ·oa,qa_ ce ne- Mory -HH ca:r-]1:ep;aTn 3Ha'llaj.He no~JI,e,ZI;H.:qe KOJe -h-e OBaJKo -opraHnsoBaH
npnBpe,n;Htt ~ S~p~HH JKHBO'f, H~' Ce_JIY .. HMa:TH. y-- ~OrJI.ef.J;y
,~J;a~er npocBjehi-maa~ ceo.cxe :aceae.
, .
Y
?
- : Beh -'Ca,n:a, · gaxBa_.l})yjyhn: aKT!IBHOM ~em~Y ceJLa_HKe y.
J:{,PymTBeHOM Ji ·noJIIITHlJ.K0M -jKHB<?Tf; y ycTaii.Ky, y 06_HO~H
seMJ!.e· n- npn:fl,pe,n:e, 1\:!aCe cemati:K~x _JKeHa nocTaJI!!, cy_ CBJe- .
cHe lJ.HH>eHnn;e- ·,n:a ·. t~onjex -l.W?Ke He. _·ca.".1:o Y:Hr:taT~ Ha -~o
x0he Jill MY 6y,ZI;j.i'fiHOCT 6HTli. OB3KBa HJIII OHa:KBa, :sefi ,zr;,a_ Je
oa rpa,li;Ii _cBojnM p}'KaMa. MaTep_IijaJian- ycJIOBJ! Te _6o.l!.e 6yA"YhH6cTn :aa ce)xy o6pa!,ll.a geM.If,e Hf.? 3a~mce o,n; ~Jie
MeHTapHHX :CIIJia npnpo,l{e._ MaiiiiiU:e _.n _arporexaifliK~-- MJepe
· "tJliHe 'lly,IJ;eca.y:nbBehaH:.y- rr~o,a;HqC"TH 3e"MJI,e•. BH,ll;II:K___ft;;:JE>a~K_e,
xpos a:r;<:Tn:Bno yqemhe jr 3a,1l;p_yra.pcTBY, KaKo .c~o- Be~ peKJin,
· -'IIpom:Hpnhe__ -ce .Ha )pro pa3Boj ~ame 3eM.n.e ~ Jb·m Je "HlHIIe
y6n:je,IJ.HT·I~ ,iJ;3. Taj pa3BOj 'lllUIH lf.eH :>KHBOT JI,eniDR;M H I<:Y)l-:TYIJHHjnM, ,a:.a y ."TOM- ,pa3B9jy Tpe6a n~cTanr .aK"THBaH·
6opaiJ; 11 rp3!)J;:ra:Te.lh._ Ta:Ko he n0,1J;H3aH.e c·n:HJeCTII JKeaa, Kao
pesyJITa"T if>IIX0Be CBe Befie aKTHBHOCTH y--3a,n;_pyamOM JKHBO~Y
n pap;y, y-q:Ii:r-uiTn Aa OHe nD'C'I'ilHy OHa aanpe,11;Ha caara KOJa_
ce 6opn i:rponiB saoCTci.JiocTII, a 3a aon_e iia"tiiiHe pa;u.~, caBpeMene MCTO~e o6pa.Ae 3eMJI,e, ;n;a JKeHe, neh npeMa CBOJHM cno~. ·
co6ao<;THMa, CTajy II Ha 1JeJIO pa3HHX 3~APY:>KH1IX OpraHII- _
sa:u;Hja.
103
i
il
�· Kpos<umiBnpaae >Keaa y. sa,~~pyrapcTBy MH heMo no-
·cTH3a:s"aTH
~pynH;e
·ycnjexe · y Beau ca. _jom cBecTpa.Jurj:mw:
yqcimheM ceocKe' JB:eHe .Y'- (;mri:rTeM A'pynirBeHo ~ nOJIHT~~KOM
~HBOTy 3-eMJLe, jep 3ap;pyrapCTBO · HCMa CaM.Q_ Be0Ma -BIDKa:it
·eKOHOMC.KH HerO H n0JIHTHlJ:KH ·aaa"''cij, OHO }e_ opyJKje Ha<pop;He ~eMoKpaTHje H cpe,n;cTBo jaliaaa e~OH9MCKe 6a~e sa jam
:qnpmhn:. canes PaAHHX Maca rp~a H Ce.IIa y Htapo,n;HOM -
<(>poHTy, Kpos· aKTHBHpaae ceocKnX >KeHa y 3"1\py.raMa aa-.
rna opraHnsa~Hja Molin he 'l'aKo 11a 11a.z1e Haj60JI.y' noMoh
Hapo/lHOM <(>poHTy· n' jow ja'leM oKym•a"'y y ILefOBe pe110•
Be- :m:eiia aa ceJiy, na 6a oHe nocTaJie jam ,n;oc_JLep;aHjH- .f?opo;u
sa OCTBapeiLe nporpaMa :flapo,z~;nOr !JlpoaTa.
H HHEaKu.e KJI.e-
neTe WIICKYJD3.1H3.Ta H3. CeJiy; HHK3.KBH IIOKym:aj~ WTCTO'IIHH-
ee.Mo_~Aa nojaBHl'H TY n T3.Mo !Ie- ·cMn:jy'
Hahn nO/IPIIIKY K0/1 >KeHa, y 'lnjy je CBIIjecT !ly6otto npo-
CKOr pa,zt;a xojn he
,n;pJIO · y.s.fepeiLe- ;(a je ana:, BJI3.CT anxoua, jep
xHJI,a,zp::t:Te _Mace
ceJLaHKH yqeCTByjy_ y H3rpa,ll;H.ll B.JiaCTHTe ,ll;piKaBe.
AKTn:BapaH>e y sa..,n;pyra~a jom BHIIIe he npHBJia1!li,Tn
*Ceae aa pjemaBaine CBIIX ri:poOJieMa Koje nocTaBJLa aapo,n;aa
B.liaJCT sa 'Cnponolj:eae CBHX ft:.eHHX Mjepa, jep pa3BOj 3~py.
rapcTBa saxTnje:Ba BCJIII&y no,ll;piiiKy 11 noMoh aapo,zJ;ae BJiaCTII. »3a,ll;pyre he: KaJKe .ztp:Yr Kap,n;eJL, 6uTII :y CTBapn mxona
Koja he. Y"liTH ce;r,aKa· ynpaB,.aay" i!P>Ka•o><«. 3a,~~py.Te he .
n9cTaT~- ti;ea-:t;ap y xoju he ce CTan;aT-H caB np~upe,n;_HH xtHBOT. ceJia, caB- pap; aa :a.eroBOM ·rro,ll;n:Salhy. PasBoj saApyra
!io,Z(
H'tC HftH .fie y
npaB~Y yje11naaBalf,a pa3HHX THITOlla 3a-
,1J;pyra' y »je,D;HHCTBeH TIIn OCHOBHe 3eMJLOp8p;HH1-IKe 3~py
re Koja 6u yje/ltr!mBrura y ce6n CBe rpaHe npn•pe11ae llieJiaTHOCTH Ha CeJiy« (Kap11e;r,).
3ap;aTaK je aame opr:aHH3~:uprje .n;a IIOMOrae H~apo,n;HOM
4Jpo~Ty, aapO,ll;HOj BJiaCTH H 3i!ApYJKHHM opra~H114a, ,n;a Hli-
je,zpffi :meHa He ocTaae BaH 'Ior u;eaTpa - sa,n;pyre. H caMo
Ra;:J; ae 6n ~ecTBo:aane y sa,qpyrar.ra,' ~eae 6n 6n.11e KO"'HHx:(a
TOr pas:nnrmi, jep je oa ycJIOBJLeH yq:emheM aajm~:~p:nx Maca sa,n;pyrapa, aajiiiupHx Maca ceJLaKa y ynpaBJLaHoy n cBa-
K0/1HeBHOM .pa11y sa,~~pyre. 3a,~~pyra he 3a >KeHe 6nTH BeJIJ<Ka
micoJLa y iojoj he MOlin "11a noKa>Ky " pa3Bnjajy nyHy"xan-n;.njaTHBY II op~aHHSa'IopcKe cnoco5HOCTir, npoaa.llasehR HOBe
o6JIHKe yaanpe~eH.a noJLonprrape.n;e, HOBe o6JIBXe ~I-IBOTa II
pa)l;a Ha ceJiy. Tu 06J"IHIJ;K IIOCTajafie CB~ pa3HO"BptHHji-I jep
10!
fie y paSBHTKy 3a,llpyra sp;io fipso /10ftli. /10 KpynHHX 3a.zla-
TaKa,
Kao· mT_o je Ma~HHH3aq_uja, CTB~pa~e pa3HOBpcanx ·
. 3a,llpy.>KHliX pa/IHOHH~a, opraHH30BaiLe 6op6e 1;!p0THB 3a0CTaJIHX MeTO/Ia o6pa,~~e ~eM;r,e, BpJio 6pso he 110hrr ,110 yBoc
lje~a H6Bnx arpClTexantixrrx Mjepc:r HT,ll;. OcaHBan.y Sa,z(pYJll!-
ne:roapa,.· pa,n;noanu;a H JIOKIDIHHX np_e.n;yseha
1:1 xoasepBnpaiLe Boha, s~p~anx MJLeKap~. ~nBI·iaapHnKa, cymanu;a, aajpasaoBpcan:jn:x PctAHOHim;a: TKR'U\HX, hif.JIHMaptKHX H ,n;py~HX BpCTa KyfiHe pa-
- HHX pa:.n;HOHH:n;a,
sa npepaljnEan.e
/IHHOCTH, yaoljeiLe . pas6oja Ca 6p3HM 'IYHKOM y TliM
p~R'
.- oan:n;aMa H ;J;pyro,_ :ateae Tp_e6a ,u;a noCBeTe aajBehy 6pnry
jep he" TO 6am sa If..:HX 6I:ITH OA aapo_lnrTe--::aiDtcaoCTII y norJie.n;y
II0,1J;H3a:a..a ILHXOBor :ntlii(:>Taor cTaa,n;~p,n;a, a T_o saa11n CTBapaae HOB-!JX ytJIOBa_ H MOryfiHOCTH .z:t.a KOj>HC;'IC CBa nPaBa ·Koja
nM je o6es6njep;nJia ,l(eMoxpaTcxa- ~p:m::aBa. HMyhanjn :>KHBOT,
MaririiHHSia'IrRja l:roJLonpuBpe,IJ;·e _Kao :U MaorJ:rx nocnoBa_ xoje
ceJLaaxa 06'as.JLa OKo xYk6 aajsacTapjemrjHM- MeTo,n;aMa, CTBO-
'J'll'he ycJioBe " 11am BHme BpeMeHa sa 6p11ry o jrpeljeH>y tty~ he~ Ji:H~aoJ xHrnjeHn, 6oJLeM ri:pnrrpeMi=nLy xp.aae, 3Apai:mj0j
ncxpaan ,ll;jeQ;e, H.IIXOBOj sehoj :e.esn. Hanpe,l(ae. H HMyime
SaApyre . n:M:afie BHme MOryfiHOCTH .,li;C{ CBOjHM 'IJJiaHOBttM-a_
ocnrypaj'y Behy JT,eKapcKy rtoMoli. 11a ype11e <:Boje aM6yJiaHTe
:nTA. illnpoM nepcneKTHBOM o. pasBHTKY Honor JEHBO'Ia aa
ceJiy; casHar:oeM ,z~;a Hoeaa· cjf,t(6HH~ oBHCn o pasBojy 'f!HTaBor
Hamer, a ys 'To n JIOKaJIHOr npnBpe,L(aor_ JKHBOTa, ceJLaaxa be,
nocTaTR ·oHa ·H~mpe,n;aa cHa~a Koja he yTH~aTn aa pasB-oj sap;pyra li IIOMOfiH ,Z~;a OHe- f.rocTaHy MOfiHe· eKriHOMCKe of>raaH3au;.Hje, crroco6He _Aa ce.l.ro ns saocTaJiocTn·Bo,z~;C y HOB ·Ha:npe~aa JKHBOT, OHa_ fie IIOCTaTH 6opa:Q_ npOTHB CBHX IDTCTHHX
eJieMeHaTa y ce~y, pasaH,x :rrirreKyJiaaaTa u eKCIIJIOaTaTopa
'Koj" 6n xTjeJin 11a sa11pyre yByKy y pasHe wneKyJiaHTclie
KoM6nHa.:u;nje rr Ha ILliX yTJ)oiiie ,r~;o6uT sa,n;pyre .yMjecTo ,ZI;a
ce oHa YTP,OIIIH y npo,n;yKTIIBF!:e- cspxe ~aMe 3a,z:J;pyre aa KOpHCT pa,zJ;HOr- CeJLaiii'IBa, Sa IIO,Zl;H3aH:.e 3a,z:{pYJKHHX ,Zl;OMOBa,
rpa.zi"'Y Kyha, ,liOMOBa KyJIType, aM6yJiaHTH; 11jeqjnx ycTac
HOBa HT,Zl;. · 3a,n;aTaK je ~anre oprarnisan;uje ,n;a ·cnc'IeMaTCKII
Ty-Ma'II:t .w::-eaaMa aa ce.11y A_a cy TII mTeTHH eJieMeHTH aa· ceJI}r
II y sa,z~;pyraMa u- OHH KOjn roBOpe npoTHB 3a,n;pyra n ·oii'n
J:ojin Te:>roe ,~~a YBY"Y sallpyre y pasHe mneKyJiallnje - nocnou;H ·KanriTaJIHCTH"'Ke TeH,n;eau;nje y pasBojy 33Apyrap-
101)
�.
. .
saT_6·' n:PotHn H,_nx a m_e'lie s~p)ri-apKe -rpe6a p;,a no;zt;e
PasyMuje :ce, ycnjex _te 6opf?·e· sannca- .OA
- o~aconJDeH:.a ·-3~pyre,- ·QA A·eMoicpatcKOr ynpa:BJI>a:a.a y ILoj; ·
ctBa:; -u
ctaJiay·- 6op6y.
jep he .:aMo Tai<o 3"!1pyrapn: MOhn 11a na apnjeMe yKJIOHe na·
s~pyre. cne_ aeixpnjateJLe n.eaor pasnHT~ H p;a ce p;ocJLe,zrao6ope- .sa _aa,npe,n;ae_ o6JIIIKe aa..u-~:aa yrrpaBJLa:a.a H pa,n;a y ·sa. IIPY3H. .
...
.
.
.
_)l(_e~a;
·aa ceJiy, Kao aKtnnaa sap;pyrap rpe6a- f':il_ c_noje·
nponsBo,zJ;e npo,ll;aje- npeKO sa,n;pyre. n· noMor~e taKo rrpalnrJIHOj pasMjean· HHtJ;yctpHCKnx .H ~-oJLonpnnpe,ll;HIIX npo,n;yK~Ta
He CaMO Kao ycJIOBy sa: o6ea6jeJ:;eH>e HHIIYCTprije cnpo:BHHaMa ..
H p~HHX JOY,ZJ;ir }' i'pa,z(y. _JKHB_OTHHM Ha.MHpHHD;aMa, aero ·RaO
J.CJIOBy
JIOTCTpeKa
p83Boj_a
rrpOH3BO,lJ;lLC,
IIOJ.LOllpHBpC,r(HC
. THMe he oaa p;onp_:tii;txj~TH JIHKBH,zptpaJLy· .pasaiix ni~exy:
JiaH_ata _Ha c_eJiy H y rpBAy, _KOjH t:Y It TaMO H.a'CT9je p;ci- OMeTy
npann~ny paaMjeHy · HH/IYCTpBCKBX H OO!I>OOpH:Bpe/IHHX,
_.npOp;y_KaTa. _n_ Kojn mneKy-?Iumy aa paqya pa.;{Hnx Maca n
rpo "" " ceJia •
...,.,-
: · .
·
. I'
·
.
.
Y Be3a
Ca CBIIM ·OBHM 3CiAa:qHMa Ha ce.ny 3Ha'Iaj KyJITyp..:
HO-IIJ>9_CBjeTH.()r -p~a M:e~y Ce<lCKHM XCHaMa llOCTaje jo~
Beh:u:,- jep aenpocnj~heaa cin.aHxa He MOJKe -nocTa;n:. aK~:u:-··
BaH. 66pa~ iipOTHB . SaOCTa].[OCT_H Hci. CeJiy, He . MO:IKe HMaTH
nepcn;eKTHBy,.n ~llTH yBjepeaa y_ KOpHCHciCT H H~HOCT .HOBRX MeTb,ZJ;a o6paAe seMJbe,. ·ae MO»ce np:nxnaTHTH aone o6.JiHxe. x:(jeJioKyrraor npnnpeAaor mn:BoTa Ha ceJiy.
'
Hawa opram<SaJ1Hja' je y CBOM P"'IY Ha rrpocnjehnBaJLy-
ce.n.aaKn nocTnrJia .. ,n;o _ca,zl;a· ::B'n,n;ae pesyJIT.iTe. _C:Baxa.Kq f!;a Je
pesyJITaT I( :H.eu:o~a, Hap.oqHTO n6ce6aor cp~cl. Meljf :iKe-.
_HaMa·, TO' illTO .je,. Kaxo· 3HaMO, BeOMa· BCJUI'lqi 6pOJ CeJI.aHKH
aay-qmro "'IiTaTH H nncaTH.
·bcu·M aiiaJiqla6eTcKnx T'e"IJ.ajeBa, F.ao -ocaoBHe. cflopM~
rrpocnjehaB'c\ILa,. name oprarursoin.J;nj'e cy It ,11;0 cctAa cacBHM
npaBHJIHo yollaBa.Jie· n nocTaB.ii.aHe IIIITaH.e· rrpocnjehnBaaa
Maoro mnpe, aapotiiuo y Besu c. y"qemheM ceJI.aHKe _y H3Bpmeay Ile'TOI'O)J;Hllilb~r nJiaaa. 3aTo c7 e~oHoMCK6M npocnjehuBa:u;.y ~eaa nyTeM HII3a -pa3HHX Kypce~a K3 ·fiO.Jb'OIIpH~pe
~e, JKriBnHapCTBa, nonpvrapcTna, nqeJiapcT_Ba I( APY~Hx, H;,tme opraHHsa:u;nje nocBehnsaJie BCJIIIEy niDKH:.Y n HMan_e y
- TOMe· SH~THHX ycnjexa.
Mrr
CMo CT:sapaJIH u aKT:une :ateaa-
3a_yaa,npelyeH:.e CBIIX TIIX IIpHBpCAHliX rpaHa Ha ce_ny, .. H:__ T~~~
Hl6
a~C-rojaiH.
~YJI~;~:-.~:.rrpo'cnj_eT~H- --~aA
yorr-I:U-re
,n;a Ham ..
none_,..·
:iKeMo c l!JITa-H.fM- cTpyqaor· n __ ~KO:~IOM.~Kor BacniiTa~a ceocKe
~~He, -saatY:hH KO.inrKo ~oro -~-rBa.pn sa--·H3EpnieiLe ~Jiaaa._y·_.
UOJI>Onpnnpe,n;H OBHCH 0 JKeHH_ ~a Ce.Jiy, KOJIHEO je. O~_a Ba:ataH ...
.fl>aKTOp. sa- yaa.n'peljeH.e_ noJLonpiiBpe,ZJ;~_- n. ~o_nehaiLe npn:aoca
c aanrilx n;o~. T.nMe he aam KyJI-rypao- rrpocnje-ran pa,z( Ha
CeJiy ,!I06HTR O,llpeJ:;e.Hy H ..KOHKpCTHy Cl!ilpl!CHHY,U>tajyJm jac.
_CaH CMjep IIITO .Qp~er TeXHH_1J:ICOr H KY.JI~ypHOr U{),z:(H3a.ILa
ceJia; .. -rHMe- he· oa -HCiiyan-r11 c»oj s·a,n;a-raK: .Y"t~IIHHT~ HanMe,
Aa :ce<:>t::KC?j JKean IIO~'fa:se j_adnrja 'ILea-~ _yJiora rr SctAa:qn y
yHanpeJ:;.eay no!I>onpn~pe,~~e.
·
KyJITypao- npocEjeTHn P"'l He .rpe6a, npeMa TOMe, ,~~a
-retie MHMti s~pYJKaor Jicn:~IO-ra, _a_ero ,11;a· ce pas"Bn:ja y sa,n;pyraMa, jep,. xaKO KalKe ,11pyr ;Kap,11e!I>, >6aw. 3"!1pyre Tpe6a 11a
6y,ZJ;y je,ZI;iiO o.)J; aajBIDKHHjHX .npOCBjtTHHX ofiLliiiiTa Ha CeJiy.
Ha Hla:meM c·eJiy -xojn- je npno· ~e
CTO · aet-ncTeMaTciCH, c.Jiyq:ajaH :a: 6es n.Jiaaa, ,ZJ;06nhe Kpo3 sa--
·KyJ~Typ~o-npo.cBjeTan pap;_
·1\pyry 1\0HKpeTHy Cl!ilpl!CHHJT .n npaKTH'IaH J:llLlb: ·OOMOhn HaW eN: -cen.axy" ·xaKo 6:a: noc-rajao_ CBe .cnjecanj~, rpa,a:-tneJL ~a-:
·. me IIJia:HcKe noJI.Onpn;speAe» .. _
. . . __
T?:u: :q~AY - 'npy:acaH.y- sa:aaa · ns o6.JiaCTII noJLOriPH-·
· spe,z~;e, HapoA_HH cppoaT -n c·ne aei-one Oprciai-Isai..:(Jij.e y-cMje~.
· pnhe c11ojy · npocBjeTHy lli.eJia'raocT Ha ceJiy. Opraill\I3aJ1nje
Hapo,11Hor · lj>po.HTa npe11yamrajy neh naBjecHe .cHcTioMaTcKnje <jlopMe pa,ila y TOM npaBJ:I·Y. HapO,liHH lj>pOHT Cp6n:je;
HarrpnMjep, y J.J;HJLy ynosaa:aaiLa'· cen:.aKa npOns:Bo~atia c HajBaJKHHJHM ·"!iepaMa xoje ipe6a ,11a cnpone11y sa wTo ycnjewc
anje cnpo:BoljeH:.e _sa;J;aTaKa T:Ie-roroAnmiLer nJiaua Y·a6Ji:acTH
.Y
.noJM>np_:~::l'Bpe~e,
.capa,D;ILU_ c· Mna-nc-rapcTBOM rio.J.DonpJ!Bpe".:.:
,11;e :u Ca"Bf!BoM seMJLop8.AH:H1IKn:X ·s~py~, oprannsoBao j_e Ce-·
MH-Ha_()e II() aajBa)KHHjH'M -IIHTai-LHMa IIOJLortpHEpeAHe n-:Pon3~.
_BO,li;Ibe. Y _cpecKe aKTHse ·npe,l{aBaqa sa- .. oBe ceMnaape. yJia:ur __
n npeTc:tananK A!!>)K n Hawn o,116opn Tpe6a 11a noBelly pa_-qyaa 0 TOM:e Aa y THM .·aKTH:BIIMa. 6y.n;y HajaKTHBHHje JKeHe
_ca ceJia:, ~oje he saaTH ;:t;a npeaecy.. y Ce;ro OHo.iuTo 6:Y,11;y
Hay-q~.Jie H Mo6HJIHmy ceocKe JKeHe aa cnpoBol)eay nocTaB--
!I>eHnx Mjepa. CnrypHo je 11a he onaKBe n CJIWrHe ..popMe OP"
raHn3oBaTn: Hapo,!IHII. lj>poaT II Y•IIPYrHM Hapo/IHIIM perry6;mc
KaMa, np~ qeMy- Tpe6a Aa HMa Hajnehy rrop;pmxy Hame opraHn:sa:u;nJ.e.
·
107
I
�.
/
Mjepe'' sa yHanpeljeae -noJI>onpnspe_,!le, 'IHjeM he npo-.
so~eay HapO,!IHrr ·TPOHT ycMjepnTn <!lopMe csor npocsjer- -
nor paAa IISJiase 'n:a sa,ZJ;a-TaKa ·;Jie:roro,AHWJLer nJI~a y nO;·· JLOH_pnBpep;u. ·ocn:M npomnpeiLa cjeTBCHHX no"Bpmnaa H noBehaH.a npnaoca _JKHTapn~a n HH,n;ycT.pli-cKor 6BJLa, llJiaH,
.
.
Y noJI>onpr;spei\H. Hama "'eHa na ceJiy .6es CYMlhe he nohn
nyTeM CB9JHX cecTapa ~II3 CoBjeTCKor CaBesa, nyTeM, · cnnM·a
Ha.Ma . nosaaTIIM H3 _npe,l(paTHI:Ix BpeMeaa, c Ilame ·AHreJIH:He"
cecTapa Bnaorpa,D;oBnx, Ma.M1l>axa.T Haxaaro~e H. ;i;pyriix:
•
llOTJ:>C6Ho je Aa noa_o~o no~syqeMO· jam ~eKe o,zt .Bruicnn:
Me~y OCTaixHM, npe,ZJ;BHija_ .HanpHMjep: »llOBHCHTH npOH3BO,li;-
JHX s~aTaKa .Ha ce.Jiy:
ILY MJinjexa no_ Kp_asu ·aa,200 muapa, noB!!haTII itpuaoc B·Y-
,ll;ocaAamaH -pa,n; aa Hsnpm·eH.y JIOK8.JIIiiix n"JraHOBa ·Ha-·
po~Hor tf>poaTa MopaMa· opraHI:I30BaTH jam· mHpe ,H "QoJI,e,
Jep ·ynpano :TH IIJiaHOBH Cy ,zl;HO BCJIHKOr IIOCJia Ha yaanpe./
He no oB.n;n: sa 2o%, a Te)KHHY saroo/ ynol)ea.eM Hmnrx pa:..
0
ca, yxpmTaH.eM, 6oJDoM: ncxpC!HOM H lhero~ .•• -IIoBehaTit: sa
neT 'rO,~~;nHa npOH3B0,ZJ;ILy rJiaBHHX-CTo':IHHX: npon3BO,ZJ;a H npeMawHTH npe.n;paTay ,npoli'3BOA.H>Y 'M:a~TH;- Mimjexa, :syae 11
~o::m:e •.. Opraa~soBaTn m.Jo Behy -npHMjeay B~TepnaapcKo
caanTeTcKnx M:j~pa«. coi(3aKoH o IleTo:l:-op;Hwn.e:M mraay}; .:y
BOhapCTBy HanpnMjep ~Tpe6a »60JI>OM aeroM, o6pa,~!OM, Ma. COBHHM
cys6njaH.eM
6oJieC'IH H mTeTOllliHa· H. p;pyrHM Mje-
J}a.Ma rroBeliai:rn .npn:noc :sahaRa no· cTa6Jiy« (Hs ·saxoaa o
Tieroro,!lnma.eM mrany).
Jacno je ,!Ia je sa cnposol}eiLe Tnx mrancKux sa,~~aTaKa
y noJLonpiiBpep;n ay)I{:HO u eKOHOMCKo ·npocsjehHB.aJLe ce...
JLa.KR,. exoaoMCKo nJ>oc:sjehnBaH>e )Kena 'aa ce}ly, jep· y
Cnpo~oi)e:u,.f · THX H CJIH"'IHHX S~aTaKa OHe 11.10ry H C~aKaKO
he
O,l(HrpaTn sn:a11ajHy y;rory, .nomTo -cy TO cae rp·aae Kojnz..ra
ce :m:ea~ yrJiaBHOM u 6aBe~ Ho sa '!O je rioTpe6iw p;3. Ce.n,anxa
npeiCHHe C OHH~ »Ol:J:e.TH KOTa~ _KciHO Tll H OTa:q«, SaTQ je ·
nOTpeoaH ynopan, cncTeMaTcrm npoc•jeTnn
pa,>~
y npas11y
JL6Hor npocsjeh:nsaaa: yonmte, ocJio6oi)"ea.a op;· c}rjeBjepja.
0~ yBjepea.~ KOja Ce H·CTHH~ Beh race ~ Aa BehH IIJIO~ Ha
3_CMJbH . OBHC~ . ~ irl!fr.JU.!
CH.1Ia.'4a
U
-CJIH.J:no,
II0Tpe6au je
~0.c.e6HO pap; aa· H>CHOM eKOHO~CKOM,flPocBjeliHBaa.y.
,ll;a ·heMo ycnjeTH y TOM CBOM PMY Me\;y "'enaMa
/IOKas je orpOMHO _yqemhe· ceocKHX "'ena y napOI\HO·OCJI060·
;:l;HJial!xoj ·6op6u, ·y nsrp3A1LH Ap»~:aBe, a..xxo:s:a- o~aHOCT .aapOf!;HOj B}laCTH, ,lJ;OKa:i je li3Me~y OCTa.JIOr
H TO WTO cy MHOfC
y. noJLonpnBpep;n,
mTo ·cy na 6pojanM TellajeBHMa no:roa.saJie sa TO r.r-noro HHTe-
ceJ:Lanxe nol!eJie
y:so~IITH
aanpe;J;ne MeTop;e
peca, IDTO -cy npoa8.JiasHJie aajpasno»pcHHje Hal!liHe y -no~H~
salby CHTHHX rpaHa. rrpHBpe,l(e ira ce.1Iy, mTo cy Befi, xao
Cas_eTa llpH6Hh HS ceJia CTemuwsHheBa y Ba~r<oj, Koja je
narpaljena .saTo lliTO je no jyTpy 1106nna nper<o 20 Tosapa
nmeaii:u;e, a ot5HlJHO ce ~o6rrja xo-r2, rrocTaJie_H aoBaTOpn
108
·
lje_ay ,ceJia, KOje lie ce Kpos sa;~pyre H ys mnpy ca•peMeny·
TCXHlll!Ky 6asy CBe ja11e IIO,ZJ;HSaTH.
·
'
.
Pa~:soj. iloje,ZJ;~Hn:X rp.aaa ceoc.xe npnRpe,11;e xao mTo cy ·
Ha?pHMJep JKHBHHapCTBO, ~.JLeKapCTBO,. ntfeJiapCTBQ, y OKBHpy
IIOJ.C,Z!;HHa::HHX CeOCKUX ra3fl;MHCTaBa, J;[OMOh -ceOCI(:Oj .:H\CHH
ty
H.HXOBOM ytianpel]en.y_- neoMa je »a:ataH sa,n;aTaK Harne
opra~nsa:qn:je.
',:
o BeoMa- BaJKHOM sa,.qaTKy MH Mop~o n ,ll;Btf>e _no~BT:o:
6op6y -sa HcnyH>eH.e nJiaHa cjeTBe n _.nonehaJLe cjeTBeHnX;
non_pm.naa. l>06~ClAHT_H cBaKy .CTriny 3CMJLe« .._. 6lf:hc .je.n;aa
OA_.JH&JOOCpefl:HRJHX, :seOMa Ba.JKH-H~X. sifAaTaKa. x0fu HaC
Oli~KYJY,~ a HCTO TaKBH cy HanJH Sa,ZJ;a:q-H y OTKyrry JKHTapllll;a
H_ npe,z~;aJH ,11;p:m:a•n mto neh~·-KOJIR"l!HHe cJio6o,u;n:ux iHimKc.ina•.
'
K~o
/
. M,. KOplUI:o jom mxpe passnjam cse 1\0Ca,!lamae 4Jop><e
,pa,a:a,. Kao
IDTO cy npe~~la!La, KypCCBH, cCMliaap~ 0 ca:Bpe-
KeH~J otSp~H seMJi.e, n~_,zJ;nsa~e. paSHnx rpaHa ceocKe _npn_Bpepje: nep_3)l;apcT:sa, II'Ie:n:apC:TBa, CBHJiapCTBa, · no:BpTJ[apcTBa
H"TI\~ PasBHJahe><? CB~ 1\0C~am:H.e' 4JopMe p"'l\a ca noJI>a s11 pas-
Y
CT;BeH~r H_ !XlirHJ~HcKor npocBj_etuiBci~a ::H\eue Ha ceJiy~
OBOMC IIOCJIY, Tpefia K_?P.RCTKTH BeO~ta yciijemHf q,opMy· CJJ:a- .
a.a e:ttnna H3 -rpa,n;a y ceJio ca KOHKpe;THRM sa,zt;a:u;n:Ma ,zt;oMahHHCKor H xnr~jeHcKor npocBjehnBan.a. ceoCKHX :aceua. Beha
.H CHCTeMaTCKHJa Hero ,n;oca,n;a Tpe6a npn TOMe. ;:J;a 6yp;e capCl,ll;aa aame ~praansau;Hje ca II;"pBeHHM ~KpCToM.
llorpC?:.6ao je jam n noce5Ho H3.rJiacH~H 3aAaraK AuTir.:..
.Pamncm~,Kor _$pon~a ·l!Cena 11a sehy ilal!Cn.y nocBehyjy 6am
OHHM n~:raa.nMa KOJa cy Besaua ·~m pjemaBaH.e
npo5JieMa
"'eHe,><aJKe, ~ao Pa.>IHH11e Y. 4Ja6pn11n n Ha noJLy. Ha,oso>.
noc;Jiy. c:sy,Z~;a Je Heonxo,n;Ha jom. mnpa liHJU~HjarnBa n 2KTHBHOCT l!Ce.na. Hnn11njamsa TJiaBHOr 0116opa A~:lK-a Cp6nje .
,~~a, Y saJO,!IHH11H ca D;pseHHM rcpCTOM 110 npoJI>eha npnnpeMn
109
").
�Jt3ilap sa ce.roHcKa o611aHnDlTa y p~i<HM aa!!l>yraMa,' Mol!Ce,
11a 6y11e npHMjep I~axo ', he ceocKa ,l!Cei<a opraHnsoBaHi<je ..
npJJ;CTYUHTH pjemaBaH>)r fi~Ta.H.a ·- MaTepllHCTBW KOpHmheH>y
C:BIIX ·MoryhabCTH 'KOje -npyjK8. )(:p:acaB.8., _
IC3.KO ·611 _6es: .Bje'IHTe
6p~re sa p;RjeTe MOrJia n6cBeTHTli ·Behy namay: CB()M · __pB.z\y
aa ·o6palp•BaH.y noJLa,
·
·
3a,n;p}rj!CHH -,l(OMOJHI · KOj'J! he-:..ce jom oBe·rop;nae no;:~;B:saTH
ua ceJIH.Ma nMajf ·orpoMHy :aaxaocT sa pa,sBoj sa.zr;pyicipCTBa.
. ·
· 3aTo je Hapoi!HH ·<!>poaT, :Ha HHHI1HjaTHBY. )lpyra TnTa, Kao
je11aa 011 CBOjnx HajBal!CHHjHl(."~aTaKa Ha ceJiy yseo nsrp~. · a.y THX )l;oMo:aa, 3-a.TO n aama ···opraaHsa;x.rKJa _ To· · Tpe_6a ,z~;a
··cxBaTII. Kcl<i je)l;iul oil; c:sojnX Hajtip_etinX _riO<;l.to:s~
·Y-cpecK~ -OA6ope ~a H3rpa,zt.:e.y A<l~o•a yi:r:asHhe· H_npeT.... -·
cTciBan::n;e. aame oprajHH~a~nje: x •eJIInta he- 6nTx y.irora- ~a.
.-.-;.
mlix cpeCKBX op;6opa: y_ a·KTH.IIpaa.y ateaa HS --nojeAHHHX
'--~:ce.JI'a. H8. H3rpitAihH .. .l\OMO,.a. 3a,n;py-JKH-H)l;Ol'J>Hefie Ce _S~a't:R:.y
CBaKOM: c·eJiy, a cpe~!C_R o,z~;6o:PH Mory, '·Ka_o Ha ·MHOr;n:M Pai-J;O·
"B:O:M:a ,l{Ot~a-, no.esaTH ::ia p~ a·a rtOAH33H.Y AOMa -Y jeAHOM'
ce..rry oHa ce.Jfa y xojnMa ce jom o:se rO;J;HHe ae_h~_3H,n:aTH .. ,lJ;OM:.
P.liA "'.eHa y PMHHM 6pnr~a!<a rioje !i.e q,op•mP.:-rn:
Hapoi!Hn q,poaT 6nhe 011 aeo6n'lae ·Bal!CHOCTH n sa'io ml'o_he
·aa ?.JH'Oi':&br· MjtcTHMa )KeH~ ybnmTe '3aMjeH.~JSa'l'ri:~- oay· pa.'AHy'
·-caary>~oja· he.- aa.M 6n-Ta trOTpe6Jict.' sa- :s_eJIHKe pAAo:se ii · Ipa-p;HJIHmTa y ,zu>yroj rop;n~-a _Hamer IleToro,l{H:ula~t·· rrJI~Ha .
·.:..-
.. _.. · ')1;-cf~a,ii;'a .. ri:oKasa:Hy cnpe'MHOC.T ~e:Ha sa· .i::Be· · p~o:s~:;· IL=ilxO:B -.-·
. eJiaii '11 ·n.Hlr:qnjaTHny. MbpaMo; Ca,l{cl ~HC~eMa'l'CKBje H ·.C-lUUIIe ·.
nJ;taHa·· p:Q:Se3IIBaTn _ H_3rp~ay- Sa,ll;pYJKHH~ p;OMOB~. ·
Y3
. ·,
~
.
-. Yo6aBesaMa ~de >eh>iloc~a ysnr.taoHai>~lifii< <I>P,oia ·
·_··y _·noje,ZJ;HHHM ceJIIIMa sa no,11;Hs.aJLe ,2J;OM3. B aama opr8.Hnsa- ·
. -rinjaje· npHlliiua Ita .ce6e ·,~~a he MOorinncaTH O,llpeljei<n 6poj
· m:_eaa._- _'faKo Tpe"6a- paA~HTH: y_ tBa'KoM ·eeRy; H·acroja-t~_ Aa·
. 1Keae·ysMy KOHKpeTHe o6aliese ny 6pojy y Koje'-< he pliflnTn, ..'
H fiOCJiy KOjH "he 06aaJLaTii~ C.:sa:ia ·:.-xCH~ MOJKe Aa··· HMci lr'
:~. ilu uly- o6a_BC3:Y· IIoTpe6Ho je pa.3:snjaTn TaKMBlle:ae;. Kaxo . ·
· ·M·ei]y :ceJIBMa~ n· cpe30B~Ma, TaKo II noje,z\irHrp.r JKeHaM:Of _.H;ui: .. ·
.rp_y_n;aMa- )Keaa: Ha pa,zx._HJIHmry;
"'. Pa3H_li aKTHBli I<~je' heMO opfaHns'o:sciTn, acinp"rrMj'ep_:' sa
·npu~peMai'be rpal)e, sa nu:M6h ynpa:sH· rpap;M:JiniiiTa ·npH ·pa. ,· CDoi}e~irnalhy· pactroJio~Hne JK:eHcxe-" pa:~H-e cHare; ·sa KyJI- ·
·- ,Typ~o-~npOcnjeTnH iz .noJI,HTIPix·rr-· p~- Meljy' :acenaMa~--J:Ia- rpa--·
1
-'.'I
ill
''L
�~aHaC, ·Ta Sa,ZI;pyra, KOja je npHJIHKOM OCHHBaH>51. HMCUia ~XO
5 ~HJIHOHa ,n;Baapa ,n;Yra, HMa, ·nopep; oTnJiaheaor )l;yra~ ~eK()..
.a:Hxo MH~Hoaa ,lJ;HHapa ,n;o6n:TH, O,ll; Tor aonn;a he ce rpa,zpiTH
noAH Sal-be. CTPY'-IHOr KaApa
sa saApyre -· Haw saJ:-HaH saAaTaK
Ih 1\ncxycHje Jhrl\nje llienTiYPI\•
MliHHCl'pa
KOMyHa:o1HUX
IIOCJIOBa
HP CJioBennje.
IIJiaHCKKM n ynQPe,li;HHM no,n;usaJLeM uap;ycrpRje u no-"
JbOnpHBPCI\e .MH ·heMO· nocTJl'hul\a ce y 6J!HCxoj 6y11yhnoc~n
IIOTfiYHO HCKopujeaii cY.npOTHOCT H3Mel)y rp~a H Cella,_ KOja
je 6HJia pa:Hnje BCJinxa H nens6jeJKna.
Ta """'eniii:Ia ~pe6a 11a naM je c~iVIno npe11 O'lH!IHt Kalla
ro•opnMO o npeo6paJKajy name noJbonpnBpel\e• ro 'I'Jle6a
_C'l'a.JIHO HMaTH y BH,lJ;y II TyMa"'HTt:f HamHM l[(eHaMa H:i: Ce.JJ:y, .
irapo'lHTo y BOSH ca sa,~~axvrna opraHHSaJ\Hje A<I>lK y peKOHerpyKI\Hjn. llOJI.OIIpHEpCI\0.
Ha,pO,liHH <jlpo~T IIOCTi\EJJ,a HSrp<l,llH.Y Sa,llpyl!<HHX ,liOMOBa
xao jl!,llaH 0,11 CEOjHX najBa:>I<nHjnx S<l,llaraxa. 3"'!1PY:li<H" ,110MOBH .t5nhe -.IKapHmTe _ npn~pe,n;aor II icyJITypHor paSBHT~
ceJia. A111< n3rp"'!!lh0·>< sa,~~pyJKnnx ,liOMOBa nnje·saBpmen ·pasBOj lhrpa..n;me Ha;u:ier cexa, jep co.~:e:jUHCTH"'!lW ceJio ri:Ma~e
jom BHwe. MH he.,:o ,~~;anrn norcrpexa ,~~;ace ys sa,~~pyJKne ,JlOMOBe rpa,~~e ,liOMo~?·xyJirype,. 6116JIIrorexe, .06,11annmra II ja-
HOBa. sa,zipyJKna' nocrpojeaa.
lis ucKyCTBa pRA.a y CJioneaHjH tiHHH Mn ce ,n;a je BIDKHO
rr noTpe6no ·1\a :>I<eae wro BHIIIe yqecTByjy y pa,11y H 11a npeysnMajy CBe BHIIIe " pyxoBo,llehe nocJIOBe y sa',llpyrai<a. Y
CJioneaHjH ,n;aaac n::M::a OKO 190 JKeaa sa,n;pyJKan:X: iftyaKrJ;:no- aepa. Y npe~xoarpecaoM Taxuuqea,y opraansoBa.JIH CMO nnme
o,n; ·sao Kypc.en~ sa ys,ZJ;naaae s~py:>Kanx Ka,ZJ;poBa; sa ocnoco6JLanalbe CTPY'!H>aKa sa· cTo"tJ:apcTno, BHao,rpa,n;apcTno, no-
BPTJiapcTBO " ,11pyro, Taxo ,11a he ,11pyrapn1:1e xoje cy saBpiiirrJie
Ta j Kypc MOhH ,11a pyKOBO,lle O,llpeljeHHM. rpana~a SaiipY>KHIIX
IIOCJIOBa.
Y saje,liHHI:IH c IIPYriiM MacoBHIIM oprannsa11rrjaMa· A<I>lK
je opraHH3onao n xypcene sa ocnoco6JLasaae TproBa~Kor _
Kap;pa. Ka,n; saauo ,ZJ;a he ·ce oBe ro,ll.HHe rp'El!,ZI;HTli aeKoJinKo XH.n.a,n;a sa,n;pyJKaHx ,n;oMoBa, p;a he cBaKa sa,n;pyra nManr sap;pylKHe npO~BHHn;e, ,11;"8J he 6HTH noTpe6HH KBa.JIHCftHKOBaHH pa,n;- .
HHn;H II pap;H:nn;e, KibHrOBOi)e, IIpO,ZJ;aBa"tJ:H IIT,lJ;., Ka,n; . YO'IH:MO'
11a he sa,~~pyre na ceJiy Beh rr,llyhe rO,liiiHe Bpwnnx pacno,!ljeJiy
RH,lJ;yCTpHCKHX apTHI<aJia, OH,Il.3 ce CBOM OWTpH_H9M nOCTaBJL~.
nJITaH.e Ka,n;pa ca ycnjemaH paA y sa,n;pyr~Ma·. Y TOMe Hama
'c?PraHII3an;uja MOX\:e MHOrO p;a IIOMOrHe.
Hawa celba"iKa 1-H.eHa Tpe6a ga CTKllOHH
OHaj npi1MHTI-'IBHI1 HeKaJJ.aWH:>H pag
C.IIe, ca:ajeTOBUHJUT_a, KyriaTBJxa HT~. - - je,li;HOJ.:i pnje'IJ:j:y' CBe
m~ · je
I-ls rouopa ]oRe. Crannmnh, ..
ce.Jl,aHxe ns Bocae •
noTpe6ao- ·sa eyir:ryp~H :atHBOT_ ceJia H p;HSalbe craH-
.1\ap,lla li<HBOTa HOI CCJiy.
Y ·pa.n;.y ca ceJLaHKaMa MH y CJioBeaajrr HMfl.Mo aeKHX
pesyJITara. Beh npomJie 1947, a ner,11je r! 1946 ro,Jlrrne aaMa je
ycnjeJio ,11a y HOKHM pa,IIHHM sa,~~pyraMa opraansai:~Hje A<I>:lK
Opr!lHHsyjy ,llje'lja 06,llaHHlliTa, KJiy6oBe, 6H6JIHOTelCe IITI\·
Axo ysMeMo sa npnMjep 'BHHorpa,llapcKy S"'llpyry y illTajepcKoj r,zde ~y aceae np~e·opraHHSO»aJie p;je~je o6,n:aaunrie,-~n
.p;jeheMo~-.KaKo ce y6ps0 KOpHCHOCT opraHBSoBaHor pa,zp aaceixy oc)eTnJia y ·nopacTy npnEpe,llnor II KyJITypaor craa,11ap~a.
11!
Ja
hy ,11a nporoBoprr;. neKOJIIIKO pnje'l~~c o pa,~~y nawnx
~eHa _
Ha ce.Jiy. -CeJLa"tJ:I<a Ji\;eaa noKasaJia ce :a:apO'l!HTO
Y- "tJ:eTBO-'
poro,!J;nm:a.oj 6op6n II ,ll._a.Jia .O,lJ; ce6e TOJIHKO -KOJinKo ce ~Horn :
Hnje naAao. AJin 0,11 ocJio6oljelha pai\HJie cy Ha ceJiy je/iae
~Xe"ae, ,zt.OK cy t~;pyre cTajaJie no cTpaH:n.. To.je rpemxa aac
aKTliBHC'TKI:IH.a, KOje c:M.o Mopa.Jie- _IlOMOfiH CCJb3HKll ,Z1;3.: Orta
OHo npano, Koje je--creKJia: y 6op6n, n Kopncrn, ,Zl;a 'IYB.a TCK.O-
snne 6opoe y xojoj je cTexJia c•a npaBa ..
113.
�Hai!Ia ceJLa•ma l!<eHa Tpe6a 11a p~H Ha ··TOMe · 11a ce ·
,,,
0
OTKJIOHH, OHa j' npHMHTUB~li HCKa,ZJ;~~H pCVJ;~ ,zta 3aCHje OHO
. WTO IIOCT2BJDa IleTorop;IimH>H n'Jiali II OHO WTO .Tpe6a . p;a ce
yMao:m:n:. Ham- ceJba"tJKH pa,n; je M~ean~IKH, Tpy,n;6eHHliKH,
MII Tpe6a ,11;a ra qnjeHHMO U- saTo heMO pap;RTJ!I o:Hri:M aJiaTON
rwjn he 6oJLe o6p~nTn H.HBY n sacHjaBanr OHO IIITO he IIO·
ari:jeTir name po,ZJ;a, na aeheMo~ 6HTH BHme po60BH pa,n;a. A
c ,11pyre- cTpitHe, 11Pyrapn11e, Tpe6a 11a ce ymrcyjeMO y Te
name 3a,n;pyre~ r,n;je heMe. HMaTn Tpa~Tope, na ,n;a ae pa,zrn:Mo
BUWC OHBM SaOCTaJIHM 2JI2TOM KOjHM cy pa,li;BJIU Hawn CTaprr,
3aTo, ,n;pyrapun;e, -MII Tpe6a ,&:a nonehaMo cnoj pa,n; u ·Ha
no,LJ;nsa&y cToKe. liMa JKeaa- ua ceJiy· xoje xa:m:y: »H8.JierJia
CaM· je,n;uy KOK9ID, ~CHH ;J;OCTa, IDTa hy 6paT.e ;J;a MB IJ;BP'!ll~
a aeMaM joj mTo ~R .nocyT«. AKo ce Mn, ,n;p.yrapn:u;e, noTpy~
,IJ;HMO, aKo 6o.JLe o6pap;n:Mo 3CMJI:>y, BHme sacnjeMo, IIMaheMo
mTa no<;yTH n aeheMo :m:nBjeTn cnpoTnn.CKII. HeheMo Bnme
,n;a ;reJKIIMO aa no,n;y, aero he aawa ,z~;jen;a ·Kao II ;ll;jen;a ocTamrx
rpalJaHa_ .rre:JKaTn y YA06uoj nocTeJI>:rr. 3amTo nama ·:aceaa
He 6rr yr.jeJia CKJIOITHTH xpeBeT y CBOjoj Ky!m? 3amTO He 6H
yMjeJia CTaBHTH mnopeT 'y xyhy, na ,n;a ae JIO:a<:II Bnme oru.umTe O,ll; Kojer joj Dtrii II rrJiyha o6o.n;eBajy?
Ja MHGJIH-M Aa: ceJI.attKa :m:eua Tpe6a ,n;a pap;n aa cnpoBo-
ljeH.y OHHX Mjepa xoje IIPll<aBa no,11ysuMa, ·aJIH aoj
:~pe6a
pasjacanTH samTo ce Te -Mjepe cnpoBO,!J;e. Ha npnMjep, oTxyn
BYHe. Ka11 Tpe6a 11a npe,11a OHY o6aBe3Hy KOJIIl'UIHY oHa
xame: ».IIa niTa hy ja, OA 11era hy .z~:a JKIIBHM?« A He Kame: •
»R6JIH.Ko a6lur npoBeA"ox .ll"a_ ce He aacnaBax ,li;OK je,n;ae maJInape OTKaM, IIJUI....JiLQili'JiaBKe OOJieTeM!<<.--0Ha He MHCJIB KOJIHKO
Tpy,!l;a n: BpeMeaa Tpe6a ~ox ce Ta BjrHa onpe,11;e H oqewJDa.
A aoj je Tpe6aJio o6jaCHHTH ,1la ce ByHa OTKYil!Lyje saTo lla
H,lle y cj>.l6pnxy H3 Koje fie /I06IITH IIITOcj> IIO jeBTIIHOfl\HjeHn
n ,1:1;a he ro cKnHyTn· c a.e TepeT. Ka,zt joj ce TaKa o6jacaib
OH,ZJ;a ce OHa pa,.n:yje. Hero TO Ba::Ka a sa y6npaH.e .nopesa.
C ,11pyre crpaHe, ,11pyrapn11e, Tpe6a 11a ce 6opnMo nponrB
HenpnjaTe}l,a, Kojn Ha TepeHy HajBnme' 0,1lBpahajy JLYII• 011
pa,11;an_x sa.z~:pyra ronopehrr :- »ETa, o,n;y3HMajy BaM seMJLy«.
He, ..To anj~ liCTHHa, MH xoheMo n :m:eJIUMO ,n:a ~H-BHMO y
BeJiniwj saje,i(HR:u;n:, jep Oes sajeAHn~e ueMa pa.o;aoM ce.JLaKy
C~aca. -MH xoheMo ,11;a -llo:sjeK· noMorae liOBjexy, a ae A&
• qOBjex 'IOBjexa H3pa6JLyje.
114
HSHI-:IM S6A6LJ,I-1M6 HYilTYPHO·
npocajeTHor.paAa Ha ceny .
lis roBopa KaTe IIejnHonh, 11•·
JieraTKHIDe ns· HP- XpnaTCK~.
'Ja hy ce oCBPHYTII Ha Hexe cj>opMe xyJITy!mo-npocBjeT·
aOr pa,n:a xoje ·CMo MH y XpBaTcKoj pasBrr)Ie.
·
O,n;Max no ocJJ:o6oljelDy, xao npnn sa,n;aTaK nocTaBJbeao
je npe,11 Hamy opraHnSal\njy 11a ce illTO Belin 6poj l!<eHa onnCMeHrr. Beh 1946 ro,11;Hae onncMe:aeao je oKO ~6.ooo JICeaa ·
xpos aHrurcj>a6eTcxe Te'lajeBe. IIope11 anaJicj>a6eTcxnx TeqajeBa
lf>opMnpaae cy Mpe)l{:e ·liiiTaJiattKHX rpyna y ·xojnMa cy ::~KeHe,
tcoje ancy aayqnJie -AD xpaja ,n;a "'HTajy n nn;wy, y_"'HJie TO H
11aJLe " yje/IHO npepaljnBaJie aKTyenHe roBope namnx IIPY·
rona py_Konop;~o~a, liHTaJie aame ;rn~TOBe HT,ll;· One ro,n;nae
aawa ORraai-I3a:u;nja ce 06ane_3aJia Aa he xpos aaaJI£!>a6eTcxe
TellajeBe 6HTH OIIHCMCH:oeHo 58,000 :m:eaa.
,11;0 c~a je y aHaJicj>a6eTCKe Te'lajeBe o6yxllaheHO 51.666
.meaa. "0,11; TOr 6poja sa pyKOBO~HOil;e TetJajeBa ocnoco6JLeao
6g6 :iKeaa. IIope,11; Tora, ,11;pyrap:H:-:u;e, Mn CM6 pasanM Kyp·cenHMa o6yxsaTnJie II oae jKeHe xOje cy neh onncMe·H:.eae n
xoje -cy npomJie Kpos HII::~Ke ·Te"'ajen~. HcTo TaKo o6yxnanme
CMo y Te'<!ajene rr 6-444 HHjKe o6pasoBaarrx :m:eaa._ Taxa y :rHM
Te'<IajenuMa nMaMo 13.388 jKCHa, a y Tettajenn:Ma sa cpe,n;lhe
o6pasona;ae 3.588 noJiasaii:u;a.
0Bo jacHo n~xasyje ,11a ce .YKaayje nal!<H.a ?"mTeM o6pasosaiDy ::~Keaa:, KaKo 6n oae MOrJie ,L~;a nsBpmyjy _BeJinxe. sa.,
~aTKe ·xojH CToje npe)J; aaMa y ns.npweH>y IleToro,n;n,~ILer
n;raaa.
Mn CMO 11yJie Ofl aamHx ,z(pyrapnn:a, ,1:\"a aame jKeHe He
Tpe6a y_3,Z:J;II3aTH ~aMO Ha KYJITy_pHOM II IIOJiltTHttlWM IIOJLy,_
Hero n aa ·eKOHOMCKDM, ,qa 6H ce i:roMOi'.liO yaanpel}eiDe Harne
rrpn:Bpe,n;e. -Harne JKeae Tpe6a npeKo Hnsa npe,ll;aBaH.a II ys
IIOMOh CTpyqHHX JIII!Ja y_n03HaTII ·ca CBHM. OHIIM illTO fie- IIM
IIOMOfin ,n:il 6n II y CBOM:..ra3,1l;HHCTBY MOrJie ,11;a ,lJ;OIIpliHCCy" IDTO
nehoj niJOl!3BO,lJ;ILH pa3n:n:x npon:snop;a -n ,n;a-'m;o nnme po6e
npo,11ajy
s~pysn
y l\H}I,Y .IIITO · 6oJLer cHaoiiJeBasa Hamer
pa,n;anmTna.
Hama opraausa:u;nja y TOMe _
Mopa p;a noMorae HamBM
z:eaaMa.
,.
115
�0
roaopHl;y BaM
Ha'-LJOj paAHOj SaAPYSH
Hs pnjeqrr 6pHra;prpKe foje 'Bypah
Hailla CCJOli'IKa. pa,IIHa 3a,llpyra OCHOBaHa je y MapTy
1946 fO,l{BHe. 0,n;MaX ITO OCHHBaH>y 3a;:J;pyre
OCHOBClJIH CMO
Pa.ziHY 6pnraily Y· Kojy cy ce CBpCTaJre n JKeHe. Maore cy
6n;re omepeheHe KyhoM n )ljeljoM.. Mn CMO y noqeTKy
Ha. Kpajy 6nx peKJra . ouo: )l(eHe ce;ra 11nje;re name
seMJLe Tpe6a 11a· ce ciopcTajy y pa,IIHe sa11pyre, saTo mTo je
TO aaj6oJLn nyT .n;a ce iio.n;nrae aama noJI:.onpiispe.n;~ p;a ce
IIOCTHrHe WTO -sHillC npOH3B6p;a KOjiiM fieMO o6es6njep;HTH
p_a,!l;HH~3. y q,a6pHIJ;H, a o_H!f_ J.:i_e npOHSBO}:\"liTII CBe OHO IDTO je
noTpe6ao sa ceJio. ITorpi6aa je .noTnyaH. ~aBes pa,n;aHxa n:
ceJLaxa ,11;a 6ncMp mTo ycnjeman:je ocrsapHJIH ITero.rop;Hm:s;,H
ru:aa, KOjer je npe.n; aac nocrasno ~oJLeaH Mapma;r THTO.
ILH~OBO OBTa:ae p.ujeWHJlll ~a Taj Ha'l!HH IUT'O CMO O,ZJ;pep;HJil!
jeAHY JKeHy )Ia 'IyBa Ai•I1Y· IIoc;rnje, ys noMoh opraHnsa11nje
A<l>)l(-~,
OTBOpHJie CMO H o6p;aHHIUTe H TaKa _IIOMOrJie ,ZJ;a Ce
cBe JKeHe CBpCTajy y 6pnra,~~e n P~ll• Ha nO,l\H3aH>y sa11pyre.
,ll;aaac ce KO,ll; .:aac ae y.notpe6JLaBa ctapo pclJio aero
HaM 3CMJOY opy Tpa!CTQpn. BoJLOM o6pa,l\OM seMJLe n saje,l\-
Y paAHOj SaAPYSH .MapHO OpeWHOBHt."
J-HeHa aet. ocjet.a .npeAHOCT
SaAPYI-HHOr 1-HHBOTa
Hs prrje~u CoKe B~Ke;rnh.
HIPIKHM · pa,IJ;OM IIOBIICHJIH CMO npiiHOC Ca HaJ,.UHX H>HBa H Ham
je npnaoc rrocTao nehn O,ZJ; npHHoca aa npn:naTHHM rrocjeAHMa~ Ca- aawe sacnjaae rronpmnae ,a;a;nx CMo BHme BHWKa
,n;p:JKaBn-aero_ 't:IH'l1arno aame noApyqje. IIpeMa sacnjaaoj noBpIDHHK nMaJiu _-cMo ,ll;q. p;aMo tpll taroaa
CMO II~ BaroHa.
IIpomJie ro,n;:nae
IIO,ZJ;HrJut CMO
S,J~paBCTBCHy
a rrpe,ll;a.JIH
aajnotpe6arrje srpa,n;e,
MO,!J;eJ.)ay WTaJiy, MJI.CKapy II jom HeKe.
y n;raHy 1\a H3rpa,l\HMO
JKntap:ru~a,
Y
o:Boj ro~KHK HMaMO
CTliHHijy, CTO'IHY aM6y.
naaTy, sa,n;pYJKHn f\:OM u so Mo~epanx craH6eanx xyha,
KaKBe .zl:OCa,zJ;a aawe ceJio _anje an BH~jeno. ,lJ;aJI.e, no nJJ:aay
sa OBY ra,l\HHy cnpoBemfieMo y ce•y eJreKTpnKy.
· H- y aawoj ~ysn, Kao H y npe~ysehHMa, TaKMH'tfelbe.
je nocTaJio ci:xcTeM -pa,n;a. TaEMH"''H ce 6pnra.zl:a ca 6pnra,1J;OM, nojef!;!IHaq_ ·ca IIOjC,Zfi:IHI:J;CM, jKCHe ca OCTaJIHM pa,[!;HH~
IjHMa. IIpe;rasay sacTaBy 1106HJra je Moja 6pnra11a, a Harpa,J~y
sa Haj6oJLn pa)l· TaKol:;e je )I06n;ra )l(eHa H3 Moj'e 6pnra,J~e.
IIopef!; -nOJLCKIIX pap;oBa aamH ~iap;pyrapn ce 6aBe :n npoCBjeTHllM pa,ll;OM, Y aHa-?J({>a6eT6KH:M TC'llajeBHMa o6yx.saheae
cy CBe aenacMeae jKCHi;: H3 aat4e sa,n;pyre, TaKo ,n:a heMo y
OBOj KaMnaaa ITOTIIfHO JIIIK_Bli,Zl;HpaTn HCIIHCMCHOCT. Y HaiiiOj
~II6JIHOTfqn nMa p;ocTa :r<:a.nra, aapo""'HTO no)I,CmpiDpe,n;anx
Koje 't!IrTaMo. n npepai)yjeMo Ha "tJHTaJia'llKHM rpyrra1.t:a. Ose
jeceHn o11p"'aH je )loMafin'<KO·!Cpoja'IJCII Teqaj !Cojn cy noxa.
l:;ane l!Ceae na sa,~~pyre.
·
116
Hama sa,~~pyra l(Oja uocn nMe uapOI\HOr xepoja ns JinJCe
OCHOBaHa je y MapTy 1945. Ta11a joj je npHCTYUHJIO 390.,.nopo.
JJ;HIJ;a, a ,n;aHac y Hamoj Sa,11;py:3u HMa 490 nopo,zt:HD;IID.
KpajeM_I946 npnxo11 Harne sa,l\pyre H3HOCHO je 21 MHJIHOH ,1J;HHapa, a ,11;0 KOH~a I947 nonehao ce aa npexo 30 MH..IIIOHil. ,zi;HHapa. C)J;aH Ham pa,ll;H.H ,ll;a.H II3HOCH 3 I4 ~IIHapa·.
J
g8o/o
CTaHOBHHWTBa Tora Kpaja aa_Jia3H 'ce y ceJLalJKoj PClAHOj
sa11pysn.
Pa11 y sa,~~pysn O,l\BHja ce no 6pnta,~~aoM cncTeMy. HMaMo
lliCCHaecT paTapCKHX 6P.nra,~~a H ,l\BHje :BHHOrpa,~~apcKe. Y
TaKMII'ICJLy; KOje je pa3BHjeHO y HaiiiOj 3a,l\py3H j('ICCTByjy
II
JKeae. rroxnaJI:.eHe cy MHOre ,ZJ;pyrapn:'I.J;e, a je,[l;Ha
OA
H>~,x je
,J~pyrapnlja Pa,~~ojKa
CoKa l(Oja nMa neTepo 11i•11e ncno11 12
ro,!J;HI-Ia. Oaa je HMaJra go pa,1J;HHX ,11;aaa, a s~pyra joj j~ 3a
0,1J;JIH1J3H pap; IIOKJibHIIJia I IO :Piijlf;HHX ,ll;aH3..
.
Y sa11pysn cy cBe JKeHe o6yxBafieae opraHnsa11njoM
A<t>m-a n: pa11e aKTHBHo y H>aj. Y rg48 ro11; uarnnM JKeHaMa
he ce oMoryhl'!Tn jam 6oJLn Pa.zl• jep .heM a npn sa,~~pysn OTBOpaTn o6)1aunmTa sa ,J~je"'y. HMaMo )IBHje ,llpyrapHije aa !CypCjr
sa ,z~;jel.!uje sacnnTa"tJIID;e
H
:a.ero:sa'l'CJI:.IU1e.
Y nameM 'ceJiy HeMa ~~:aq,aae, aJIH ce sara pasBHja KYJIrypHo-npocBjeTHH pa,~~. Ha aHavrljla6eTcKOM Teqajy nMa 5o ·JKe, _
.:&a, a jom 25 HHCMO ycnjeJIH ,ll;a, o6yxna.T~Mo: :>Keae nocje-
117
�hyjy pasn<j, CTp}"'na npe,llaBaH.a; HMa><o n Sa.z\PJI'KHII 6nocKon.
- Hama sa.z~pyra je y 1948 ro,11. yseJia y o6aBesy 11 a carpa.z~n
aemuw Sa.ziPJI'KHO IIBOpnmTe. Y aeMy he cMjecniTH /IBHje
KOMnJieTa:, BpmaJIIIu;e, _r8 caMoBesa_"it;IJ;a, 7 xoCa"ti:n:q3, 2. cnja..
4
'ln:qe, 134 ~a3H~ OJiyra, MOTOpaa Kp!La'la, 105 JCOJia H
253 ._KO•.
"'"• n cBe IIlTO Je ,110 ca.z~a nama sa.z~pyra eymua. Ha ,IIBOpnmTy he_ ce 6ymnTn apTemKn 6ynap.
· HacTojaheMo ,11a y 1948 nocTnrneMo jom Behn npnnoc
KaiCo 6HCMO pa):(HHll;HMa aame S~MJLC ,z!;3.JIH WTO :B:nme ~IITa
II pasnor noBph'!.
·
!-13 roeopa
cTpaHHX AeneraTKHH>a
· KoH'rpec je 61-10 H-ii-1Ba
MaHI-1cpeCTaU,I-1ja . H-ieHCHI-1X
'AeMOKpaTCHI-1X CHa_ra
,lJ;pyrapniie, caMo npeKo pa11nnx- sa,11pyra oMoryhnheMo
6psy nsrpaii"'Y co~H~JIHSMa y namoj seMJI.II. '
17o3opas npercraBHuue 6yeapckoe
HapooHoe JKeHcKoe caBeaa l./oAe Apaecj4eBe
,lJ;pyraplll\e, -,IIOHOCHM BaM npnjaTeJLCKe 1103/lpaae 6yrapCKIIX
JKeaa, :u;jeJIQKyrraor 6yrapcKor Hapop;a H H>eroBor Bolje
[eoprn ,lJ;11M11TpOBa.
:Bam KoHr.J?eC ce O,Zl;p:a\:aBa y je)l;H0M Ba:m:HOM MOMCHTY
n sa 6yrapcKe
n sa. jyroCJI9BCHCKe Hapop;e, oa ce O,ll;pJroama
y apeMeay II3BpmaBalba cnopas)'Ma saKJL}"'ennx na BJie,lly
li! EKCHOHOrpaiiY• ByrapCKH napoli sa CBOje OCJI06oljeae II
1\aH<IIIIIH>e ypeljelbe HOBe ByrapcKe 11yryje Bemncy saxBaJIHOCT JICI'CH,ZJ;apHOM
-
BOijH
jyrOC}IOBCHCKHX.
HapQp;a
joc:nny
Bposy-TnTy.
· ·
. '
· ·
3aKJL}"'eH>e OBHX cnopasyMa oMoryhyje HaM 11a y npnjaTeJI.cKoj capa,zpLI-i nsrpaljyjeMo Hame seMJbe lJ:. usupmuMo
IleTOrO,lJ;HIIilMI, i:[.iiaH y jyroCJI3BHjH H ,IJ;.BO.rO,ll;HIDH.H nJraH y
HOBOj ByrapCKoj, 11a nsrpaljyjeMo
co~njam;saM
n JIHKBH/Ili!-
paMo eKcnJioaorau;ujy.'l!OBjeKa Ha;:~; liOBjeKoM y o6nM seMJI:.aMa.
AHTn<!>amHcrn'IKH <!>pOHT :>KeHa JyrocJiaBnje n ByrapcKn
HapO,Jl;HH jKCH<;KH caBe3 HMajy BeJIHKe sacJiyre sa Hsrpa;:~;H.y .
H fqnpmfie~~oe H'ap0AHe B)I::iCTH y CBOjHM senu.aMa. lliHM2
npn:rra,n;a n sacJiyra sa )T'IBpmheJDe npnjaTeJhCTBa HaiiiEX
seMaJI:.a. HnrxonoM capa,11;H.OM :n'cnyHnhe ce saAan;n Barner
IleToro,;ry;nwaer nJiaaa H Harner ,Il;Boro;:~;nwaer IIJiaHa. Ha
OBOM .KoHrpecy ,Jl;OHHjehe Ce op;JljrKe .sa Macoiu~o TaKMli'l!eae
f CIIpOBOijeay COD;HjaJIHCTIPUCHX TCKOBHHa, 't!Hje Cf JIHHHje
nocraBHJIH Jie~eii,ll;'ClipHH Mapma.JI .THTO H ·Hama BJIC~Aa nOA
BOfJ;CTBOM
ll8
reciprH ,lJ;HMHTpOBa.
119
�li03,1\paB..,... joru jel\aHnyT Bam Konrpec y onMe 6yrapMn: o6ehanaM·o-- ,11;ci heMo · yiiiiHRTH cne mTo je
ME>ryhe ,n;a ce n:Cnyan . aa,in ,ll;Boro,n;Hm:e.n: nJiaa, CJIHje,ZI;ehn
y xo>ie nanope nsrp~n.e y 6paxc•wj JyrocJiaBnjn, · KaKO
CKHX JKeHa.
·6ncMo ·YHanpuje,lJ;HJIH aamy
sa
SeMJLy n CTBOpHJIH 6JiarocTaH>e
Hapo~.
II03,ll;PAB IIPETCTABHHII;E :>KEHA AJIBAHHJE
HEI,IMHJE XOI,IA
,ll;pare ~pyrapn!je n cecxpe!
ITomJin CMO c ytSjeljeaeM'- ,qa fieMo aa onoM xoarpecy,
KOjn npeTcTaBJE,a Maancl>ltCTa:u;njy 6paTcn:~a n jep;:I:IHCTBa JKeaa
Jyroc.JI.aBnje y n:srpa~H.H aeMJE,e, Kao IC Y'IBpmfieay· 7\"eMoKpaTl~je, Mofin HaY'IHTH MHOTO TOra mTO he HaM llOCJI)TjKIITlt
y.-:usrpap;a.n aame seMJI::,e n aame aapo,n;ae ,qeMoxpaTnje. ·
a.JI6aacKe :JKeae, · xoje cy yrrosaaJie
~ac
6ap6apcKor n cJ>amHCTIItiKOr oxynaTopa, saajy np;ro
· p;o6po ;:J;a cy cne OB~ TeKOBHHe 1coje p;aaac YJKHBaMo n3noje.
Ba~e He6poj~HHM X<PTBar-.m II oae cy 3a Hac Bp;w CEyne a
T~Koi)ep rr ~paro~ae, jep cy noJIFIBeHe KPB.1bY 'Haj6o.J~>n:x
CliH_9Ba.
'
.
BpaT.CTBO 11 )e~HHCTBO · Koje je Ii'lrKJio. y THM MOMeHT~Ma
H_timu aapo,rpr liYBajy xao seanu;y _oxa n OHH he .ra c:se BRwe
iJ:yBa'!n, Y'<IBpCTHTH ,l{a 6n oao noc:raJio jaxa o.n;6paaa Ham:nx·
saje~Hli'lRnx TeKOBf.taa n: p;i On THMe pas6n;nr CBaxn noEy..
maj 6ecni;,qHnx HMnep:nja_JIHc;ra E npoBoKaTopaKao u paTHIIX
xymKa'Ia AMepnKe n EnrJieCKe Kojn nacxoje ,11a .oMerajy
p8.SBI-nax ,qeMo:KpaTHje y aaWHM 3eM.n..a.Ma n xoj:rr HaCToje p;a
MHHn:pajy aamy aapoAHY nJiacT.- AJIQ.aucx:n Hapo,z:J; -Op;Jiyqao
n,11e narrpnje11 CBojnM rryTeM 'IBPCTO yje,11naen y Hapo,llHOM
\l>PDHTy, a yBnjeK Ha,llaxHy,.xepojcxo>< KoMyuncTB'lKOM napT~IjOM AJI6aai:Ije, pyKoBol)eii CBoj:aM CllHOM reaepu-ny~to:e-
120
-cKnx jyroc;ioBeaCKI-Ix Hapop;a n B·eJinKor -opaTCKor npnjaTe.JLa
KapmaJia T!ITa, np;e HanpHje,Z( _ca cHrypaomhy, jep ce Ha
"..eJiy AaTncf>amHCTHl!Kor ,n;eMOKpaTCIWr 6JioKa-HaJin3n: neJI.n:KH
ConjeTCKII CaBe3 pyKonoi]eH aajMnJinjiiM tJ:OBjeKoM CBIIX
pa,n;Hn~ Maca Kao II reanjeM Hamer p;o6a neJinXHM CTaJJ.HHO:M,
XOjH 6paHll ,li;CMOKpaTHjy Ii MHp H npaBa CBliX Hapo,n;a.
Ham Hapo,n; je Tnjecao noB,esaa c~ ByrapcxoM f(pyra
~HMIITpOBa II CBaKIIM ,&aHOM. ~Bpmfiyj'e BeSy Ca HapO~IIMa
HOBC ,n;eMOKpaTrrje.
Ca pa,z:J;omhy rro3p;paB.JLaMo CBaKn KopaK, cBaKn Harrpe~aK
!lana Mn je y ".zl:~ro BeJIHKa qacx n p~ocx ~a ynyxnM
,lJ;pyroM KDHrpecy xepojcKnx lKeila JyrocJiaBnje HajnJiaMelinje rros,n;pane 0,11; CTpaae a;z6aacirnx .JKeaa.
·
JyrocJia:seHCKe n
HHKOM EnBep XDI,roM. An6aHCKH .napo,ll n,lle nanpnje~ ca
<:nrypHomhy jep HMa neoijjea.nBy noMoh Oi\ cxpane 6pax-
j yrOCl!aBHje, CBai<y \l>a6pHKY KJIH npyry KOja Ce UO,l\H>Ce,
jep Mn SHaMo ~a oHe yqBpmhyjy IPe)1epaTIIBiiy Hapoi\HY
Peny6JinKy JyrocJiaBnjy Koja je cxy6 MHpa " ,1\eMoKpaxrrje
aa BaJix:aay.
'
Cscixa o~JiyKa -OBor·xoarpeca Koja nMa 3a IJ;HJL M00HJIII_.saiJ;njy CBIIX meaa y oCTBapeay IIeioro,n;nmH>er riJiaHa, ·
npeTcTaB.JLa n 3a,n;aTaK -_aJI6aHcxe JKeHe, jep je aaiiia 3eMJl.a
e:KbHOMC'KUM, KyJITYPHHM yroBOpOM TI-ijeCHO IIOBe3aaa C
JyrocJiannjoM n pa,zt:·n TOra aam je rrJiaH Be3aH II KOOJ.ltE;HHII:pa
··-C nJiai--IoM ~ep;epaTHBae H_apo,z:J;He Peny6JinKe JyrocJiaBHJ~·
3axBa!byjyhrr OBoj capai\H.II n noMohn KOje npujaTe!bCKa
JyrocnaBIIja npY"'a Hawoj s.eMJLH, y AJI6aHnjn ce p~n ~aH~C
no nJiaay n f3,n;HJKe ce je,n;aa
HOBH,
cpeTaH
:JKIIBOT , xo~n
-oOy~BaTa c:se aapo,n;He Mace •.
HoBn _JKHBOT, ,n;o ,n;aa.ac aerr03HaT, ·rrol!nH>e 3a aJIOaacxy
JZ:eHy. Cs:a nyTenn JKHBOTa _aame 3eMn.e OTBOpeHII cy n sa
n.Hx. AJI6aHCKe. -JKe_ae ,ZJ;aaac cy opraHnsoBaHe. 3a . ns6opHy
·xaMnaH>y opraaa Mj~cartx aapop;anx .BJiaCTH. Oae _he ,n;aaac
.IToHoBo, Ka:o n Ha ·z.rsOopHMa O,ll; ,n;pyror ,z:J;eiJ;eM6pa 3a aapo)l;HY
cxynmTHHy, aa xojnMa cy yl.ICCTBoBaJie ·ca Bnme o,n; 94o/o,
noKasaTH
;~a·
cy ,1\DC!bei\H.C rpai)aHKe
Hapo~He
Perry6JIHKe
AJI6aauje ca.· j_e,11;H8KIIM rtpasnMa- Ha CBliMa :JK!rBOTi-IIIM. ceK·Tof)nMa, oae he noxasanr ·CBdjy ,n;y6ox:y csnjecT 6 noTpe6n
)Tl.IBpmheH>a aapo,~;~;He BJiciCTII,· ,qa ae On· ',qoMahH II 'IIHOCTpaHH
HenpnjaTen.H aamJIH HH je,z:~;ao yToqiimTe r,!(je 6:n ce 3a:BKy'Jin,
i\a 6rr Hapo~Hn o~6opn nocxaJin je~ail jaKH rr s;ipaBn ocJIOH
·OCTBape:t-:r,y· ,n;p:JkaBHOr nJiaaa ..:n·-,qa 6H Ce nOCTa~BJIII "''BpCTB
TeMeJLn Hapo,n;He PenyOJIHKe aame 3eMJioe. ·
·
121
�l'4_!t·
JKCHe ",zJ;CMO.KpaTCKRX 3CMaJI.a KOje-· Y'fCRBaMO .CBa
npa:sa II lleMOKpaTcKe C}lo6o11e, 11y6oKo ocjehaMo 6op6y
If,
natH>e aainnx ,n;pyrapniJ;a Koje cy jom no}l;. Kaar.taMa Ka.nH..
taJIHCTHlJ.KHX 11 HMrrepnja.JIHCTHl!KHX pe::KnMa. Cjeha jyhn ce.
OBIIX aawlxx ,n;pyrapHIJ;a Kao n .aawe :qpHe npow.JIOCTR MH
Mo6llJinweMo c· jam BehoM caaroM aawe aapo,n;e ,z:~;a 6n noja-
'!MH jeiiHHCTBO C MeljyaapOI\HOM lleMOKpaTCKOM
<j>e11epa~HjOM
JKCHa H aaTHFiMIICpHja:JIHCTHl!KiiM: 6JIOKOM npOTliB HMIIepuja,JIHCTHtiKOr II aHTH,lJ;CMOKpaTCKOr 6JIOKa ,.11;0 IIOTnyae no6jep;e
HapO,li;HC ,li;CMOKpaTI-Ije II tpajaor MHpa y CBHjery, A_a ce ue
6u HHK(lfl; BIIIUC IIOHOBHO y:a::ac npOWJIOr pcita.
HeKa op;jeKae rJiac OBOr Koarpeca n aeKa qyje ~HjeJIR
CBHjCT' KaKQ ce Y3AH~Y ~~ KaKO pa,n;e »~:eae HOBC ,ZJ;CMOKpatnje..
HeKa aBo 6y11e nprmjep 3a c•e lleMoKpaTcKe a MapoJLy6nBe JKeae, KaKo ce tpe6a 6opHTII n pap;HTH sa. nsrpa,lpi>y
p;eMoKpanrj,e n tpajaor MHpa, sa nsrpa.A,ay aosor n cpehaor
ill:liBO'l;a sa C:Be Hapo,z:r;ae Mace sa cnrypny~ 6y,z:~;yhHOCT HOBHX
IIOKOJI.CH:.a.
}.l{uBIIO BCJIHKH Ml)a jyrOCJIOBCHCKliX Hapo,n;a BpJIO
t~;parn npnjateJL i;r6aacKor Hapo,n;a, Mapma.r.r T'nto!
Jli:rrBHO ,Il;p,yn<, Konrpec
mena J yrac}laBnje!
AHTII<j>amacTH'lKOr
<j>poaTa
'
ll03,Il;PAB llPETCTABHIIIJ;E ME'l'>YHAPO,Il;HE
,Il;EMOKP~KE <PE,Il;EPAQIIJE lliEHA
HBOHIIEPTYII
Heo6I~P:IHO caM ,n;njmym
n
nMnpef::noanpaaa .C;HaroM;.
•mlm " IIHHHMHKOM Koja ce ocjeha y o•oj .zlBOpHHH. Orpo•
roc.Jioseacxiix ,zt;e,llerata CBHMa rosopn o eaepMaa. '6poj j}1
rnjn ~ ctuapaJia'IKOj BOJLu 1:meaa <PHPJ. )Keae, Koje cy ce
6op1I}Ie 3a no6je11y, 3Hajy 11a
~njeae
nsBojeBalle CJio6o11e H
p;aaac ce IICTOM CHaroM 60pe sa no6jep;e y nsrpap;!bH seMJh.e
H }"!Bpmfiea.y lleMOKpaTHje B MHpa. Y }la3aK jyroCJIOBeHCKliX
:w.:eaa y noJinTH'11Kn .;acnuot, lbHXOBH ycnjecn Ha x:m6opnMa 3a
Hapo11ay CKynmnmy, noKa3yjy 11a jyoc}IOBeHCKn Hl\POIIH
nMajy noBjepeae y caare X<:eaa II caare ,n;eMoKpa'!'IIje.
122
,Il;aHai:, . Kalla ce :spmH IjperpynncaBaae peaK~HoHapimx
caara y CBlrjeTy, xa,zta ·patHif'"· xymxa1I:H ,n;HJKy raJi:aMy, uam ·
Koarpec n 6poj ~e}lera~nja "" Ha~noaananx ce~rrja Koje:
npnna11ajy M,Il;<P:lK npeTCTaBJLajy :>Km3y II aeo6opn•y ,11eMOH·
cTpa~njy caara lleMoKpaTaje n Mnpa n noKa3yjy 11a cy Te
cHare Maoro6pojae. To , noKasyje ,n;a ce ·1:aMo· yjep;HH.eanM
. CHarar.r3. y CBUM 3CMJI.aMa II .y· l!HTaBOM. CBHjeTy MO:>KC • H3B_O~ ·
jeB(lTn no6je,n;a, jep caMo yje,n;n:ffieae ·oae cy aeno6jep;nne.
0Ba BMHKa MaHH<j>eCTa~nja HOKa3yje jam jellaHnyT OrpOMHe
MoryhaoCTH llie}IOBaH.a MeljyHapoiiHe <j>e,11epa~nje lKe~a.
0Ba, Maaii<!JectaiJ;nja je pean:aa CJinxa p;eMoKpaTCKHx·· :;Kea~
CKHX caara . . y CBIIjety.
_ .
· IIMa ou,n;je ~ p;CJierata H3 3CMaJI,a y KojnMa je octBapeaa
npaBa· p;eMo_xpatnj?, ·rp;je je :m:n:so'i' 6o.JI.n, y Kojn:Ma je yry,
meaa peaxi(nja, r,z:tje ce Kyrrouaa Mok aapop;a noueh.a:Ba ynpxoc ctpaiiiHHM··pyme~uHaMa Koje cy npo.y:spoxoBa.Jin paT
n oKyrraiJ;uja, r,rJ;je ce cuaKH ,n;aa ocjeha ·xaxo ce 3CMJLcl
o6aauJLa. n p;nxe. liMa o:st~;je ·p;eJierata seMan.a rp;je ce ·,n;e~
MOKpatcKrr noxpetu jow 6ope ~poTHB caara peaKI.:J;Hje, ·xoja·
y CBOjHM pyxaMa HMa KOMaH,lJ;HC,II03IUJ;Hje. ja xofiy ,ll;a II0,1l;~
Byt.IeM Hanope :m:eaa .ZJ;CMOKpata je,n;ae seMJLe Kad mto je
AMepnKa, Koje yctajy npotnB HMnepnjRJinsMa II patanx-.
xymKa'!a. OB,n;je Tpe6a ,n;a noMHC_JIHMo aa aarrope ·K o,n;rc;>·
sopHOCT ,n;eMoxpaT~Knx JKeHa ID:e~a'IKe .lJ.uja je · ,~;~;yma_ocT p;a
a.eMa11xu IIapo.ZJ; ocBjecte n p;a ra :imBe~y H>eMy ,n;o ca,n;a
Heno3aaTHM nyTeM nyteM ,n;eMoKpatitje II MHpa. H MH
I-I:OjH· CMO TOJI~KO. TpnjeJIH 0,11; <!JamHS!)ta II XHTJICpii3Ma MOpaMO.
BM no:r.rofin y H>IIXQBHM HOBHM aanopHMa sa OCTBapen.e
.zt:eMoxpaTnje. Mrr cae CMo ~eue n. MajKe ~wjnMa Ha cp~y
J!e»CH liCTa X\CJJ:>a ,n;a OCTBapHMO CpehaH ~IIBOT II 6oJLy
6y11yhaoCT namoj 11je~n. To . je orpoMaa cHara. Mii. saaMo
p;a ·ce MHp, , cpeha II oCJio6o1Je:a:e Jt:eire
OCTBapeH>eM CJI060,1J;C H ,n;eMOKpaTnje.
rroCTH;Ky
jef!;MHO
II03,Il;PAB IIPETCTABHIIIJ;E <PPAHIJ;YCKIIX lKEHA
. - AHJKEJI llETPEH
, ,Il;pare 11pyrapn~e! MHoro ce p~yjeM mTo .caM AOHR•
je}la n0311Pa•e II KOHrpecy A<PJK Jyrac}laBnje 011 Koopii"·
Ha~noaor, 0116opa <!>paa~ycinx >KeHa y KojeM je oKynJLeH_<>
123
�O_KO 30
,l(C~~paTCK.BX
H .naTpBOTCKBX ~CHCKHX-,
opraHHSQ-
i'\Hja, Hama seMJLa, . Koja je TaKblje ,llyro TpnjeJia y>Kace
paTa 11 napnapH_3a:M: aa:qHcra sa npnjeMe_ oKyna:qHje, "'nraBC~:
pa,ZJ;HH't!Ka· 101aca, a jom· _BIII~e :m:eae, 'l!Bpcro · cy yBjepeae Aa .
rOijHHe capaijH>e HHCY 6nne ysaJiyijHe, Tpn rO!jiiHe noCJIItje
OCJI06oljeH>a paijHHi'\11 H paijHHi'\e npiiCHJl>eHII cy 11a npn·
6jeray. crapHM ¥eTo,ZJ;aMa 6op6e sa ocrBapen.e cnojHx _saxrj_e.
Ba, sa.,_o~6paay npa_na aa esoj ~HBOT H :m:HBOT cnoje ,ZJ;jeu;,e.
Y nocJDe)l;~RM mrpajxoBnMa, y xojuMa ce rpn: H no
MR.JIRoaa p3,Zl;HRKa~-H pa,ZJ;anu;,a 6opn.Jio sa c:soja ~u:soraa
npana,- orpoMaa je 6nJia aKrn:sao_cr :~Keaa. C:se ,ZJ;eMoKparcxe
opramisai'\nje, · Kao n ljlpaHi'\YCKn KoopijiiHai'\l!OHn 0116op,
M06nJincaJIH cy CBeje_ caare -)l;a On noMorJIH orpoMaoj Macn
pCl,ll.HHKa, npnxynJLajy.hn rrpH.Jiore Ii opraan3yjyhii 6ecrr;rarae
oopOKe sa IIITpajKa'Ie. 'To je.i10Ka3 ,11a
l!
ljlpaHi'\YCKe lKOHe
pa,ll;e aa roMe ,ZJ;a ce craH>e y seMJLli usM:njeau :n ,z~;a saajy
~a ~e Mory anwra nocTnhH 6es ocr:sapeaa p;eMoKparnje.
Mm -ynpa:sJDaMo o11n npeMa -ne.JIHKOM Co:s jeTCKOM Ca11esy,
seM.JbH -co:q:njruii-ISMa, rum nero raiCo Hame O"'H yrrpa:s.JI>eae cy
n npeMa JyrocJiaBnjn, Koja je ocT~apHJia oaa:KBY ,ll;CMOKpa·
rHjy sa. KaKsy ce MH jom 6o'pnMo H sa Kojy lieMo ce 6opn:TD _
c:se- ,z~;or.Jie, p;01c je KOHal!HO ae ycnocTa_BnMo y aamoj seMJLH.
II03,11PAB ITPETCTABHHit;E IIOJbCKHX )!(EHA
OCYIIKE MOPABCKE BYHCE
Cpp;a~Ho nac nost(panJE.aM ae c;iMo y nMe Jin:re noJE.CKll~
- opraaHs~:qHje _Koja y CBoje pe,13;0Be oxyrr.JLa rrpexo
J_20 X~I.Jba-p;a 'lJJiali1!M'.! B_eh li y liMe 5:BI1X IIOJI,CKHX :1KCH8,
1:IHje·" CTC CHMDaTnje 3a,ZJ;05IIJIH CBOjHM HeCaJIOMJE.HBHM B
XHpOjCKliM CTaBOM y 6op6n: npOTHB 0 Kynaropa II_Op; BOA;·
CTBOM :samer JiereH,ZJ;apHor _T:ffT~. A H KaCHHje D?6jep;e
H8
":~Ke~a
q,poHTy o6aose ,!IOMOBnHe n yq•pwhea,a lleMoKpaTcKor ype·
i}eH:.a, an:cy- aenosaaTe noJI.CI<liM :~KeHaMa.
M:n, meae I!oJJ>CKe, yrJiep;ajyhn
~e aa nac, cnjecae CMO
,n;a, aapo.trnro ca,n;a, ·ae MOJKeMo MHpao ,ZJ;a rJiep;aMo Ha aacTojaine sa o6a0ny (flamnsMa. IIosaaTo HaM je ,11;a ,IJ;a..n.n:M ja,_Ia·
aeM aame opraansau;,nje MO:>KeMo nocTaTH os61IJE.8H cPanop,
Kojn: jaqa -.c:Hare Ta6opa MHpa. ·
·
IloJl>CKe meHe ce pa11yjy rJiella jyhn cnary Bame opra·
ansaqaje, -5~ne. ce p8.Ayjy n Ali~~ noJieTy H ycnjecnMa name
124
opraansau;nje, Kao H ycnjecnMa· CBHX ,n;eMOKpaTCKliX opra-
ansaqnja lKena Ha qeJiy ca JKeHaMa CCCP-a, Koje cy yqJia"'eHe y CsjeTcKy ,!leMbKpaTcKy q,e,~~epai'\njy JKena, p~yjy ce ~
jep CMaTpajy 11a je TO' Ham O,!lrOsop Ha noKymaje pacnnp>r·
nan.a ao:sor paT;a:or no::teapa- sa narepece &anliTaJiliSMa.
'
IT03,I\PAB ITPETCTABHHrt;E' )!(EHA 'IEXOCJIOBA'IKE AJIOJ3HJE MAPTHF.bAKOBE.
Y n:Me qexocJioBa'l!:ocnx :m:eHa n03,ZJ;paE.JbaM nac, aawe Mime _
cecTpe, nos,11;panJE.ciM c:se jyroCJIOBelic:oce )Keae, ca:s xepojc:oc~
jyrQCJIOBeHCKH aapo.u; K-ojeM Ce )l;IiBHMO He ca:MO S60r lbero:se op;:sa:JKae 6op6e npoTHB HnjeMan;a a <flamnsMa, B_eh _H
s6or· aeronor neJin1:IaHCTBeHor pa,n;a Ha o6aonn nopymeae
servrJLe, s6m:: aerone aenoKoJie6.JI>nne BOJI.e p;a crnopn: y c~q
joj seMJl>n paj.
H MII H,li;CMO HOBliM nyTCM It caBJialjyjeMO IIOCJIHjepaTHe
rewKohe. BJia,n;a HapO,ll;HOr- cppoara aa _qe.J}y ca np.eTcje,u;unKOM KJieMeHTOM rorna.n:p;OM ,lJ;OHHjeJia je ~sorop;rriiiHo_H IIJI2HP
.11Hjn: je npnn: ,l\HO :ncrryThea I66o/Q.
II MI-I HaCTOj"HMO p;a ocrsapHMO rro60JDlilalbe ':IKHBOTHOr
HliBOa aapop;a. Cpehan CMO IDTO y OBOM Be.JIHKOM HaCTOjalby
CJIOBeHCKHX SeMal!ta., r,ZJ;je je ..-izyT Ka COIJ;HjaJil'i3MY nonpHMHO
KOHKpCTHe cpopMe, CTOjHMO ca BaM'\~ cpefiae CMO _WTO sajep;HO
ca ~aMa CTOjRMO y HeiiQMHp.JI:.HBOM OTIIopy npOT~B cf>amnsMa,
illTO 3aje,n;HO Ca CBHM CJ!OBeHCKHM Hapop;ItMa rrpHrra.p;aMO
CJiaBHOM: ra6opy MHpa II -,n;eMOicparHje, KOje fieMo 'yEB:jeK
O,ll;.llf"'HO 6paHitTH,
BjepyjeMo 11a he ce 6op6a npoTnB .pamusMa, a sa CBjeT
Mnp ycnjemao sa:spmnrH. 'ToMe rpe6a A.a ,il.onpnaeceM;O
n: MH :m:eae, cne p;CMoxparcKe ~eae, 11nje ce jep;HHCTBO TaKO
li;RBHO OB,ZJ;je MaHmpecro:sa.Jio.
CKII
II03,I\PAB IIPETCTABHHit;E )!(EHA TPCTA
MAPHJE rABPOBEit;-ITAXOP
BeoMa ce :s·eceJIHM rr 11aCT Mit je ,ZJ;a- sac Mory nospa~
aurn ,n;aHac, na HameM -II KOHrpecy y n:ru:e AcfliK-a CJIOBeaCKO-HTaJinj"aHcKor seMa.JI>cKor ca:sesa TpmhaHcKe ·at"hacTH.
iKeae c:se rpn Hapop;nocrn, .S,!l;py:JKeae y .roj opraHusa:u;n:jn,
3ajep;Ho ce· 60pe ,n;a·· p;ocrHrHy 0Ha ,n;eMoKpaTc~q~. ·npana xoja_
�cy Tpmhanc'KOM napo.z~y ocnrypaHa npeMa MnpoBHOM yro·
Bopy n .CTaTyTy Kqra ca,11a anrJio·aMepnq!Ca Bojlia ynpaBa
an y je,n;HOM norJie,n;y ae nomTyje. AarJioaMepii'IKa oxyna~-no~a y~pa:sa noKyma:aa CBHM cp~~CTBHMa ,n;a. yrymll ua•
POIIHY BOJ&y.
Hame ce ~eae axninHo 6ope ca n;njeJIHM, Hapo,n;ou. ·
HapotiHTO cy C'JIO)II:He .i{eMoKpaTcKe opraausarp-1je xoje y
6op6n BO,ll;H :a<:eJI>a sa no6o.1Ioiii~HoeM ca,n;aniH.er cTaaa. ·Ham
je ,n;a Kp03 6paTCTBO C:IIOBCHCKOf H H·TaJinjaHCKOr ~ap0,11;a
usnojyjeMo· ,11;a ce· nomTyje MHpOBHH yronop. HeheMo f\03BO-
Ha_wnM ~eaa:M:a sa ~a.JbH -pa,n;, sa nprr~o6n:jaH>e }:Be B~hnx
Maca MaljapcKnx "'ena. YBjepeae cMo .z~a heMo npii/I06nTn
-cBe JKeae sa Tporo;rrrmH>H nJiaH, sa 6op6y -npoTHB MaJ:japcKe
peaKqrrje II capa,li"'Y ca CBIIM MnpoJ&y6nBIIM napo.ziHMa. PaAHheMo H 6opnheMo ce sa TO, jep rn~e clzf)KHMO crnapu
name ~OMOBHHe II cnnX MHpoJE.y6nnnx uapo~a. A y pa,11;y n
y 6op6n jyrocJioBeHCKe lKeHe YBHjeK he HaM 6HTR npnMjep
xojn he Hac op;ymenJE.ananr.
IJ;HJL
JIHTn ,n;a aanui o6JiacT 6J.r,z:t.e TBpl]ana 3a Hana,n;e aa ,zx:eMoxpa'l'cKe ,n;pJKaBe n ynopnmTe 3a _pas6:njaH>e aapo,n;Hor c}lpoa, Ta, npHje cnera aapO;li;H.or ~pOHTa ·y IiTaJinjn. XoheMo ,n;a
noMoraeMo s6Jin:m:en.e· aannrx ,zrsajy :seJinKux cycje,n;a, perry·
. 6JIIU<e liTMHje H ct>HPJ, yBjepeHH 11a je 6paTCTBO II je,11HH, CTBO .MelJY aapOAHMa aaycnjemanje cpe,n;CTBO sa nsBojeBaH»e
. 7pajHor r.mpa II ,11eM9Kpamje y CBrrjeTy.
II03,ll;PAB IIPETCTABHHD;E :>KEHA MA'BAPCKE
):~:pare jyrocJioBeHCKe JKeHe. )l;o3B0Jnrre MII ,n;a BaM aajnpnje npe~ci'M ronJie nprrjaTeJE.cKe no3,ztpane pyKOBOf!;CTna H
cnnx tJ:Jia~osa ,n:eMOKparcxor- canesa Ma~apcxnx aeeHa.
·Harne )li:'eHe, xao H 'tJIITaB · aam pa,u:I-In Hapo,.n; no3H.a-jy
. xepojcKy ocJI060,11HJia•IKy 6op6y II o~yweBJl>eHu pa~ jyroc~o
neHcKnx aapop;a Ha nsrpa,n;n.n, no3Hajy ,n;eMoKparcxy .noJIJI·
Tin::y npeMa Ha:u;rroHaJIHHM -MaiLHHaMa, no xo }oj Mal)apir
KOjH JKnBe y Jyr..QIIillriJia»rrjn He ncnawTajy pa;:pr rpnjexona
ljlann.:rcrHttKe Mal)apcxe~ aero cy D.yaonpisau "!Jiauonn
<!>flPJ. I!OWTOBaa.e II npnjareJ.CTBO KOje Mal)apC!CH HapO,ll
ocj(!ha_ npeMa jyrocJioseHcEnM Hapo,n;nMa jom :Bnme ce no~
Behan:o nocjeTOM MapmaJia Tara, ·seJIUIWr nol)e jyl-ocJioBeHcxnx aapo,.n;a, By,n;HMnemrii II npnjareJLCKHM casesoM xojn
je CKJIOTIJbeH nsMeljy aawnx .n;»n:jy seMaJLa.
,n:paJre _ jyrocJianeHcKe ~eae.- Hama ,n;eMoKparuja je y
. noc.lbe.z{n.e BpirjeMe nomJia op;_Jiy'!HllM Kopa:u;nMa rmnpnje.zt.
Pa36:njaa.eM ljlamncrrrliKHx crpaHaxa n no.zt:pJKaBJbCibeM Be~
_her ,1J;HjeJia 6aaaKa rr Kpynae HH,IJ;ycrpnje o36UJbHO CMO noja•IaJIII aawy aapo~ay ,n;eMOKp_aTrrj)r n nom.1ux nyreM n3rpa,llae COljnjaJIHSMa. 0BH ycnjecn ,11ajy CHare II !IOJIOTa ·
. 126
II03,ll;PAB IIPECTABHHIJ;E HTAJIMJAHCKHX lKEHA ·
IIHHE IIAJIYMBO
MH ,n:eJieraTn: HTannje, xoje CMO ,n;omJie HS seMJLe y
Kojoj je 1\0MOKpamrja jow lj>opMaJiaa, jep ce !CJiepolj>anm.
CTHlJKa peaK:u;nja THjei::ao nonesa.11a ca CTpaauM nMnepu]aJIH3MOM, naKo ce aam aapo_~~; 20 Mjece:Q,n · 6opuo y .cJiaimoj
napTnsaacKoj 6op6n ga. Kojy je Aao TOJIIIKO xpnn, yttecrnyjeMO aa II Koarpecy A.<P)K JyrocJiannje ca neJIHKHM naTepeson-albeM n ycxuheaeM jep ~-Mo ·ce ynjepuJie cnojrrM o ..rnMa
n cJiymari:e ··cnojnM ynniMa KaKo aapoA 6pso II JiaKo ocrnapyje cne cnoje n:,u;eaJie Ka;:ia y cnojnM pyKaMa nMa n;racT.
3a npnjeMe aamer jyaalJIWr oTnopa II nojHor ycr.aaKa
IIMClJIH CMO H MII Hamy aapO,!lHY BJia~y, Harne aapop;HO-OCJIO-_
6o,n;n;ra'!Ke op;66pe. ICa,zta cy ,n;omJui aarJIO~aMepn,xaa:u;Ir, T3B •
»OCJI060A.IITeJLIH<, o,n;yseJI:n cy aamnM: aapo/fanM o,n;6opnMa
BJiacT, a aamy pasopeay, nopynreay n ocn!:>.oMam.eHy 3eMJLY
npep;aJIH cy y pyKe KarrnraJIIICTII ..rKe peaxn;nje HTaJinje, ca-·
Besanxy laHrJioaMepiPIKOr n~nepnjaJin3Ma. MeljyTn_M, napTnje J.Lenn:u;e rr MaconHe opraangcin;nje, op;ynnpyhu ce npJLa...
BIIM MaXHHa:u;'njaMa peaKQRje, nocrajy CBaiGIM ,n;aHOM 'CBe
ja•w H jal!e. qHTan aam pa,n;rzn Hapo,11; oKy:r.rJba ·ce y ocJio6o,zprJia"tJKH -noxpeT. ,ll,aHac cy -_~eHe pa3yMnJie ~a Mopajy 6nrii je...
,n;nacrneHe ,n;a 6u ce Jia.Kwe o,n;yripJie nOJillTn:qn peaxn;n6HapHe
nJia,n;e y IIraJIHjn. Oae cy caKynJLeH·e y Cane3y :JKeaa liTaJIIije, 6es pa3JIHKe: pa,JJ;an:qe, ceJLaHKe, yp;oBn:u;e, MajKe JKeHe
nOJIHTHlJKHX npnTnopeHHKa. CBe ce 6ope ga Miip, c_Jio6o,n;Hy
yiipaBy n sa pa,11. Y'leCTByjy y ,ll;eMOKpaTCKoM if>?OHTY Kojn
MOpa, ca CBHMa p;eMOKpa-TcKHM opraarr3an:ujaMa II ra:.1Ilrje, no6je)IHTH y npoJ&efiHHM HS60pHMa 'lHjOM he no6je,liOM H3p0,11
.ziOGUTH BJiaCT y pJ'l'e,
.
127
�IIQ3,ll;PAB !JPETCTABHHIJ;E ,)I{EHA PYMYHHJE
'
ECTEPE MA 'BAPOIII
llprrmnooM II Ko,;rpeca A<IIJK-a JyrocJiannje, OKe':'e P:VMY,anfe · 11 sp~:m:aBajy naM cBoje npnsaaH>e s·a y,11;no KOJ~ tTe
AaJre Ha yunmTeay_- HajcBnpennjer aerrp~jaTeJLa "'OBJC'IlaHcTBa·, XHTJieponor (pamnsMa, H ynjepanajy _nac ,ZI;a H~ Bam
Ca,qaWH:.H pa,11; Ha OfiHOBH SeMJLe CJIYJKH KaO JKHB IIpHMJep. 23
anrycTa 1944 Ka,lla je PYMYHCKH Hapo,11 ocJio6oljeH noMohy
xepojcKe IJ;pneHe ap,mje O,IIJI}"!HO npucTynno YH':'IDTOILY
<j>arnnsMa, "JKeHe PyMyHIIje, cll,!la cJio6o,IIHe, Y",.Y"YJY ce Y
6op6y sa H3BOje:Baa.e npaBor p;eMoKpaTCKOr pe:m:n:Ma.
Mu saaMo ,n;a IiM.aMo-jom MHOro ,n;a pa,n;HMO ,n;a 6u
TO
oCTBapnire .. C~jecae cMo, .zra je sp. ~npmheae ·cTel.!eaor noJio ...
JKaja, sa npoqnaT Harne MJI~e peny6m<Ke, y npnoM pe,11y
"noi:pe6aH Mrrp.
CHa~ae aKt.J;:nje coJin,ll;apaocTii ca xepojcKHM aapo,ll;IIMa
fp_tiKe -H illnaanje, yqnpmheine npnjaTeJLCTBa H capa,11;ae ca
cycjep;aa¥ _Hapo,n;uMa J:Ia qeJiy ca ConjeTCKHM CaBe30M, noKas.yjy-.aamy pjemeaoc:r: ·,ll;a c~ saje,ZJ;HHllKHM. caaraMa 6opnMO
,11;a o_cyjeTHMO ·arpecHBHe rmaHo:se Jn,pzepnJanncTa. 3a~o ce
11 aHac JKene PyMyrrn:je. yje,llrrJLyjy IIPI\ EO,IICTBOM HaJxpa6pujer 6op11a - ,11pyrapnqe AHe IIayKep, npne lKeHe .MHH>I·
CTpa. HHOCTpaHIIX' ~OC~OBa y CBHjeTy. 3_aT.O je HaW aapOA
ca _-r:a~BOM pa,n;omh y u o,n;ymeBJE.eH:.eM nos,n;paBHO_ ,l(OJiasax y
ByKypemT xepojci<or nol)e jyroCJionerrci<nx Hapo,lla MaprnaJia
Jo.c:;:nna Bposa TrrTa u nenin-cor aaTncJlamHCTH'IEOr 6opl{a
feoprH ,lJ;HMIIT!)OBa.
. IIpnnHI<OM namer~arpeca MH -:sac yBjepa~~Mo, !{pare
p;pyrapnu;e, Aa MO~CTe pa'IyH8TH aa aame ;npHJaTe,JE.CTBO lJ
,!J;OriprrHOC .3~Q.Hamy saj~,l\HH11KY. CTBap, ga .. MHp,
IT03,ll;PAB IIPETCTABHHQE. fPl:fKHX .EEHA
,ll;pare ,~~pyrap>ri:\e! OcjehaMo neJinKy pa,llocT InTO Mi>;,ceMo c on or MjecTa npeHajenr II KOHrpecy A <t>JK-a 6op6enii
,n;yx rp':J;Ke ~eae; I<Oja ce. y OBOM TpeayTKY 6oprr ~ nymKOM
y pyu;n no nJiaanaa~a, noJJ>nMa, rpa,n;onHrua II ceJIIIMa ~awe
,n;oMOBIIHe, 6opu sa cno6o,a;y, sa HesanHcaocT, sa ,n;eruoxpa-
Y BprrjeMe K~a cycjei\He ,IIOMOI<pa;cJ<e seMlLe o6aa, lllLajy CBOje .pyrnenrrrre n r~e cpehHy 6y,llyHHOCT CBojrrx "
rrapo,11a, aarn uapofl KOjrr je TOJirrKo lKpTBonao y 6op6n
npoTHB sajep;Hnl:J:K~r HenpujaTe~a, npoTn~ ID.e~a~xnx I{Jam_u. CTII11KIIX sanojena'la, HIIje MOrae jom AD Ac:tHac f{a._,ll;06':U:je
~ cnojy ,roJinKo BOJLeay CJio6o,n;y- n HacTaBJLa 6op6y nponiB
HOBOr OKynaTopa, npOTHB aJHrJI0-a_MeplP:IKOr 'nMne;.pnjaJIH3~a,
6op_6y sa· Mirp n aesanucaocT cnoje -sCMJLe.
"'"
y-Toj 6op6n, xaq u y npomJioj oKynau;njn, rp'IKa JR:eaa
O,IJ;HI'paJia je n urpa. BiUKHY yJiory; :acpTByjyhrr I-I CBOj JKHBOT
y 6op6u npoTHB OicynaTOpa 11 c nyrnKOM y PYIIH paTyje
y peA:oB-nMa ~eMoKparrcxe apMuje, nope,z{ cnora ,l\pyra, cnor
ou;a, nopet~; 6paTa, jep sHa Aa ocJio6ol)eH>e seMJI.e snalin
OCTBapea.e lbCHe eKOHOMCKe .II lbCHC IIOJIIITH1J:KC. CJio()o,l{e; OH8
je cnpeMHa ,11a cTynrr y 6op6y sa o6HoBy H II3rp~ay CBoje
Se!\{.)Le Kao mTo CTe cTynn"Jie n nn. Y 60p6n KOja ce ,ztaHac BOAII y aaruoj seM.J.DU:....Hli"'ly cne HOBrr pe,l\OBII :aceaa ·nosaaTnx
n aerrosaaT'nx xepoja Kojn no~ajy O,l( MeTaKa f{OM-a!i:nx.
ns,n;ajHHKa IIOTIIOMoi'ayrnx o,z( aMepntiKHx ras;:~;a._ Ha XH.ll>CV(e
:»ceaa TPYHY no saTBOpHMa H IIO,ll;PYMH:Ma, IIO OCTpBMMa~- oo-Jiecae n ·Tpy,n;ae, ca. M8JIOM ,l(jel:{6M, :~Ke~e KOje ce npnje
npeMeaa· nopaljajy, a a.nxoBa ~jeq'3 · Hoce T~·roBe My'leina_cnojnx Ma jKII. RapaJCTepncTn'laa· je.. npnMjep ,n;a ce npiDIIIKOM,
.noCJLe1{aer rpaHcnopTa JR:eaa·Koje cy ornnme y nporoHctno
ua ocTpBo CaMOTpia!K-Hy, -o,n; 8o -xoje cy 6IIJI~ Tpy,z:tae, 27 Iiopo,liiTJio y npBOM Mjeceqy 6opaBKa y Jioropy. Meljy OKPTB~ra
.Moaapxo-c}>amncTirliiWr Te·popa ·nMa .soo xnJLifAa 1K:eaa n
,n;jeqe, Koja-ce-·HJamase aa yJinl:{a.Ma, 6es JCYBa, rJii!,lJ;HH, rmru H
6ocrr.
Hama je seMJI.a _I{OBe,zteHa- y onO 'TparHtmO cra:e.e aarJioaM:epn'1IKOM HHTepBeHI:{lijOM H TaKO SnaxoM- 3.MepHl!KOM nO-·
MOlin Tp11_~oj, Koja ce cac-rojH y nymKaMa, ·tenKOlHtMa, anno- ·
·OHIIMa Ji:. APYrHM- npcTaMa paTHOr MaTepnja~a Aa On ce noneha..JJ:o KJiaae Hamer Hapo,z:ta. Y D;liHII3MY- .II CCl,li'H3My KOjHM
A"'epnKaHI:\R y6rrjajy mirn Hapo,ll paali:ITM pa<j>r<"Hnpam<M
HaqnanMa npeMamnJin: cy 'laiC H H.eM:.a"tiKe- q,amnc:;:Te.
0Tnop. uamer aapo,z.;a, aa l:J:eir}r ca ~eMoFCparre_xoM apMH.joM H reaepa..JJ:oM MapKocoM, ca cnojoM cno6o,z.;HoM BJI~OM,.
cnaKHM ,z.;aHOM cse B<nme ja"'!a .n HaHOCn y,n;ap:qe HenpHjaTCJLHMa.
Trrjy H MHp.
9
f28
129
�·
Aaaac, )la,Zia. cBjeTcKa. pea~eqnja a Moliapxo.P~ncTn
' aaeTo}e Aa pas6njy aam omop, Hawa je 6op6a ncTo!>peMeHo
H 0op6a 33i eBjeTCKY ,1\eMOKpaTHjy, tipDTHB HMnep'HjaJII<CTli'I_KHX pea~HOaap.a:nx ,caara, ~a jaqa:e.e qspcror MHpa'., AneJryjeM aa ·Bac, ,z~;pyrap1m;e, KOje npeTCT2B:JJ.aTe :m:eae JyrocJiaJUIJe,
aneJifjeM aa A_e~wKpaTe u;njeJior CBHjeTa Aa no~oraeTe uam
Hapo/1 ~eoja ce xepojcJCn 6opn.
/
;,&,
PeaonyLJ;Hja.
II KOHrpeca Ac:::t:>F-H-a
Q_y'lewli;y H{eHa y 6op6H nporHB parHHX xywHa'la
a 3a ,npaseaal:l H 'leper MHp
Jl.pjrH KOHrpec AHTHI/JalllHCTH'lKOr r/JpoHra ){{_eHa JyFOCJI8Bifje, opp;Kan yl Beorpapy op 25 po 27 jaHyapa 1948
rap., cacJiylllaBillH Hcp,p11He per/Jepare H HaKoH CBecrpaHe
.l;,I1CKYCMje, 110K8380 je jOill jei(HOM jepHO.l!YII1HOCT H H8110KOJie6JbHBy Ol!JIY'lHOCT ){{8Ha JyroCJI8BHje y OOpOH 11POTHB
paTHi1x xylllKa'la, sa y'l'Bplllhelbe MHpa if p,e!.{oKparwje y
CBHjery.
JKewe JyrocJiaBwje, Koje cy Jie.llaBHO 11pe){{HBjeJie CBe
. c1paxore para, Kao ll<eHe H MajKe P,HJKY O.liJIY'lHO cBoj rJiac·
npOTHB 110KJT1Iaja peaKL(HOH8pHHX CHara y CBifkTY, KOje,
H8 'l8JIY ca 8M8pH'lKHM HM11epHjaJIIICTHM8 H8CTOje_ p,a H38~
50BY HOB"H
paT.
Y 6op6H 11POTHB 110T118JbHBil'l8 para OHe cy HOB838He
Ca CBHM H8Hpe.l!HHM ){{8HCKH~/ opraHH38P,HjaMa y CBHjery,
ca CBHM ,il.€MOKparCI<HM CHaraMa 'iOBj€'l8HCTi3a, Koje, 31J.py. )I{€Hey 1/JpoHry Mnpa, Ha 'leJiy ca Co"BjeTCKHM CaBe3oM npercraBJbajy BeHYI'KY CHary Koja je y cralby 1!8 ocyjeTH ·vr pas6vrje HMHepHjaJIHCTH'lKe llJJal/OBe. 38 HOBH paT H C118CH 'l0Bje'l8HCTBO 011. parHHX crpaxora.
YjeJIHlbeHe ca 'lHTaBHM HapO!J.OM y HapO!J.HOM r/JpoHry,
• non pyKoBO!J.CTBOM KoMyHHCTll'lKe naprvrje H MaplllaJia
131
130
•
�Tara, Jl(eHe JyrocJJaanje, CJJODOJ/HH u paanonpaann JbYJ/H
Y. CRODOI{Hf'j J/OMOBHHH, O'leJJH'lene y 6op6u ITpoTHB rf>aWlf3M8 H y H3rp8J11bW ilapo/1Hfi ·,lleMoKparnje,. rrocraJJe cy
jeJ(Ha OJ/ c:urypnm< u aT<ritBHHX cH-ara \(, 1/>poHry MHp8.
Hawe >KeHe cy cajecHe J/H caojy 6oJby 6y,llyi>Ho:r rpaJfe
CaMe, CBOjHM pa,llOM H8 COljHj8JJHCTil'lT<Oj H3rpa,lllbH aeMJbe,
J/H raj p8J/ 3HB'llf O,ll6p8HJ 3eMJbe n O'lJB81be nROJ/OB8. name
oopoe, 3HB'lH 6op6y npOTHB HMnepnjaR11CTfl'/KHX flOTJiaJbH88'18 para H. lbHXOBHX HJJBHOBa.
., .
Y nMe MRJJH<fHa Jl(eHa Jyrocnaanj.e «oje 'npercraBJba,
KoHrpec ce o68Be3yje:
Jla JiceHe JyrocR8BHje, y je,llnlbeHe c 'lWiasirM H8POJIOM
y HapOJIHOM rf>poHry u npeKo csoje opraHH3aQHj'e· AHrH1/JamncrH'lT<or l/>poHT8 Jl(eHa rpeoa 11 JlaJbe J/8 YJ/8li(J cae
CHBTe J J/jeJJO eJ<OHpMCKOr I/OJ/H3alba 11 COl(I1j8J/HCTJI'lJ<e
H3rpa,lllbe csoje aeMJbl!, 3a IICf!Jlbelbe rferoroJ/Rllllber rrJiana, jep ro, y3 rrpnspeJIHH !1 KynrypHH npoQB8T JiaUie :J>eMJbe,
IIMJi>HHjH 11 KJRTJp11Hjl1 Jl(lfBOT HBUIHX HapO,ll'a; 3H8l{J1
orpOMHy HO,llpUIKJ JleMOKparCKHM II MHpOJbJOHBiiM CHaraMa
'IOBje'lilHCTB8 y 6op6w npOTI1B parnwx xyWI(a<l<i.
..
AHTHI/>8WHCTJ1'lJ<H !/>pONT Jl(eHa rpe68 J/E(noja\/8 CBOj
pall Me})y Jl(eH8M8 'J 'cMHCJJY HenpeK/1/lHOT o6j8llllb8B81bB
Jl(eH8MB J/YDOKe HOBe3aHOCTH Hallie 6op6e Ha HOJby H3TP8Jllb•e coQHj8Rff3Ma c orrmroM 6op6oM aa· MHp. Hawe opraHn38[{Hje rpe6a.,llao6asjewras8jy Jl(eHe o J10ral)ajnM8 y cB/1- ·
jery, JIB. HM o6jacHe ynory ifo&e JyrO<;JJ8[lHje y rf>poHry MHpa
11 ,lleMOT<paritje, CMRCHO ja'lHlbB ,lleMOT<pBTCJ<J1X CHara y
6op6H H[JOTHS pHTHHX .xyWKB'lH.
AHrniflalllRCTH'IT<H.4?PDHT Jl(eHa jow snme n.aJ<rHBHHje
rpe6a JIB p83SHjoi!-r1op6y aa y•IBpUihelbe · MHpa ·aa Mel)y"
H8POJ/HOM HOJby, ja'lajyl;u H IIlHpehH H ,llaJbe Jlal/le Be31ff. Ca
!J.eMOKparCKHM Jl(eHCKHM opraHR3aljRjHM8 H Jl(elfaMa QHjeJIOT
Cl>Hjera, Jl0M8JI(Y,/;H Ha raj 88'1118 OKJf!JbBlbe CSHX Harrpef{•
HHXJbJ/!11 y 6op6R 3a MHp_
.
'
·
..·
/l,H>KyhH O,llffJ'lHO CBOj rJiac npOTHS p~THHX XJWk8'1H,
KoHrpec no'3HBa JiteHe llHj-enor csnjera J/H jow ja'le a6Hjy
csoje peJ/OBe, jolll rjeiillbe ce noBeJI(y y Mel)yHapdJ/Hbj
J/eMoT<p8rCKoj rpeJ1ep8QHju Jl(eHa, aa OJ16paay npasa Ha
JI(HBOT, OJ(6paHy cyaepeHHTeTa R ae38BHCHOCTH CBHX HBpoJ/B, 38 ·npaBe,llaH H <iSpCT MHp.
.
182
Peaony~Hja
.
b 6pH3H 3a Ajeuy H .MnaAe HapawTaje
MY!, JlenerarJ<ulbe ll KOHrpec8 Jl(eaa JyrocJJasnje
CXBaTajY,hH 3Ha'laj 3BJ/aTKB· 6pHre 0 · J/j.el(H KO}R je
npi:Jl· Hac ITocrasno l/pyr Tnro, o6alieilyji!Mo ·ce JIB heMo
'(VBarn .aamy ,lljel(y n OJ/HTH HaJI lbRMa JIB 611 Mornu 3BHcra
noC7 aTH JIOCrojHH rpal)aH11 Hose JyrocJJ8Bi1je, rpal)amt Hose
3€MJbe CO[{HjaJ/113Ma,
• 06aBe3yJeM? oe J/8 heMo Hawy1 Jljeqy of{r8jaTH y J/YXY
fiOBe JyrOCJ/8BH]e, y OJ/aHOCTH H JbY,OaBH npeMa OTai,IOHHH
11 Mel)yco6Hoj .Jby6aa11. yq,HheMo ux Jla caoje nnrepece,
HIJT<BJI He OJ/sajajy OJ! nnrepeca aajeJIH11lje. KopwcrnheMo
cpe,llcrBa Koja HaM ITpy>Ka Hallla J/PJI{aBa JIB of{rajaMo 3/lpase, paJIHe H J/HCf<HHJ/HHOSBl!e JbYJ/e. /)OMOhH heMo RM /!8 J/0
Kpaja 113Bf1I1JJY. CBOj OCHOBHH 33/lBTBK J/a y'le H casjecHp
113BplllaBaJy ~BOJe lllKOJJCT<e o6aaeae. Pa3snjalieMo KOJt lbHx
JI(€Jby. 3a CTHqalbeM 3Halba, CaM011Hifl(HjaTHHy 11 CTBapanatJJ<e cnare.
·
· ·
·
T<iKO i>eJIO HX ITpHITpeMHTH J/8 ITpeJ3MY, H J/8Jbe pa3BHjajy 4]eno rpBJilb_e CO!iR]anHaMa y nauioj 3eMJbH.
/(a. OH .TO OCTf'IHpHJJe, a ;Y,3HfrtajyhH y o63Hp: KCJHKpeTH•~
npeJIRore ·H3HHjere;:y perjJepafHMa fi J/HcKJCII'jR, 11 J<oHrpec
ffOCTBBJbH ITPeJI CBe opraHH3al(Hje A<f>)J(-a, CJJHjeJtehe 38J/aTKe:
·
·
· ·
1) flojaua-tu «yi'rypno-npdci-jerna w ITOJJlf.TH'lKR pall
Mel)y Jl(eHaMa nyreM KOHI/IepealjHja, 'lHTana'lKifx rpyna,
ceMuaapa, ITpe,llaBalba, Kypceaa, lllYipelbeM KlbJ1re u lllTaMne
11 T8k"O f!OMO/;H npocsje/lHSBlbe Jl(eHe, j.ep BBCllHTBTH ,lljeljy
Y ~yxy HOSe JyrocnaSHje H O)UOjHTH HX JIB (Jy/1y lbe3HHH
CBJecHHI rpal)amt, Mary caMo Jl(el:le ocno6ol)eHe npeppacy,lla,
11.9/lHTHJTe H. ITOJ/HT/fi/KH .CBRjecHe,
.
BacnHTaH>e _lljeqe HBHOB Ha'lHH TpH'JKH 388/ba H yMjeUTHOCTH ~. 3aw Je J/YJI(HOCT Hawe opraHH38IiH]e JIB yno3H8je
){;~He-MaJK€ C8 lbHXOSOM OJITOHOpHOM Y,liOTOM y SHCHIITBlbJ
.
J(felle H J/a. Hxy OBOMe noyqasa.
. . ·
J!qureJbHqe H HBCTBBHHiie, 'IJJaHM!ie opr8Hn 3aljJI:fii.'oi~;;:/
A<P)J(-a, rpe6a J/8 noMoruy namy opraHH38IiHjy y vc-ey.~.;~o';,~ ~~
..
!by onor aaJiarT<a
·
· ·''" ~:c<'·3'i.~ - "i"~+~\'
•
.
(t~;/'/'f\'<~,kof?~:i i/;
l ~ -.. '". ~ ""
l8&:;~-~-i
i-3 ':
~·:·~\.~:;:;) .~- '~/
.
,'- \
~
"i.·\·i
...
'~
,,~
~
�Epura)l{eHa Mapa ce WIPeHHjf7TH u sa pjegy noJI crapareJbcTBoM CMjellJTeHy' KOli - crapareJba. AKXHBHO y'leJJlhe
1KeHa y crapareJbCKHM caajerHMa; cnpoao/jefboe crpore eBHl(eHqHje HajJ )I{HBOTOM, pajJOM' H ()/1rojeM OBe pjel(e, JITO•
3HaBalbe lliHpOKHX MaCa )l{eHa ca 3aKOHOM 0 CTapareJbCTB}',
6pHFa 0 lbHXOBOj /18JbOj _6ypyliHOCTH OMpryliH/ie liB H TB
11jeqa HMajy CBe ycJWBe llaHOCTaHy l(ODPH H KOPHCHH rpa}jaHH CBOje 3€MJbe, jJOCTOjHH Hallie CpeliHe 3aje/IHHlj€.
6) lfcro raKO nyreM narposara caecrpaso HOMOliH
HHT:epHaTe, l(OMOB€ J'leHHKa y HpHBpe/IR H }ja!JK€ KJXHibe.
7) 0CT1rypaTH nawoj AjeqH pa/IOCHO l(jeTHibCTBO OCHHBalbeM HrpaJIHllJTa, napKOBa, JbeTOBaHHWTa HT /(.
_
II.a 611 ucnysnne cae oae 3Bl(aTKe o 6a a e a y j eM o
c e !(a lieMo npopy6JbHBBTH nHTalb•e OJ!I"Oja 11jeqe, H3y'laBaTH 6praHH3aqHjy If pap CBHX JCTilHOBa l(jeqje 38lJJTHT€,
JH03HaBaTH ce ca CBHM 3BKOHC.KHM nponHCHMa H3 OBe o6na- .
ern- H lt3J!HhH cnegujaJIHH KaJ!ap )l{eHa; Koje he ce nocBeTHTH ..
2) OqsapHTH llJHY capaj11bJ_H3Me/jy IIOMa, lliKOJie H
HHOHHpcKe opr8HH3al(Hje. Y TJ CBpXy HOBe3aTH ·ce C8 opr8- HH38I(HjoM H npeKo po/111Te.lbcKHx cacT8HaK8 yqemlieM y
lliKOJICKHM casjeTHM8 H Ha CaBjerOB81bHMa npocajerHHX pa/IHHK8 npo4y6JbHB8TH nHT81b~ ol(roj8 11jeq-e. Yno3Haru
ce C8 relliKOli8Ma y pa11y lliKOJie H nHomrpcKe opraHH3al(Hje
H HOMOliH HM j1a HX npe6pol(e.
-3) Hallie opraHH3al(Hje rpe68 !(a 6y11y rJiaBHH ocJioH8I(
Hallie Hapo/IHe BJiaCTH HpH OCHHBalby CaBjeroBaJIHlliTa. 311
M8jKe H ll)'eqy, llje'ljHX AHCH8H3epa, OH()p8BHJ/HllJTa HT/1.
YllHHHTH CJle /18- ce THM ycraHOBaMa CJiy)l{e CBe Maj}{e, K8KO
6H OllrojHJie 3/lpaay :w sanpeJ1HY 11jeqy.
4) Hallie OpraHU<Jal(Hje Tpe08 /18 DYIIY npBH- HOMOliHHI(H HapOj1He BJiacTH, y opr!JHH30Balby lliHpOKe Mpe)l{e
A)'e!JjHX jacaJia H 00/18HHlliTa H raKO :IIOMOTHY- pa/IHOj )f{eHH
·1111 ·lb€80 j1Hjere Dyl(e 36pHHJTO, iJpaBH)JHO pa3BHjeHO fJ
88cnHTaso.
·
·
0praHH38I(Hje A</J)f(-a cy IIYlli-He Aa 11ajy liHHI(HjarHBy
3a OTBapalbe yCTaHOBa l(jeqje 3alliTHTe. !(a CBOjHM HCKJCTBOM HOMOTHJ npH lbHXOBOM OCTBapHBalby, /Ia npoy'laBajy
OBaj npo6ieM H -AoiJpHHecy /Ia re ycraHOBe 6yIIY Ha /IOCTOj- HOj BHCHBif.
- Y TJ CBp-xy OCTBapHTH llBpcty Beay Ca HapO/IHOM BJ/a"
llif>J( If CHHJJifKilT_HMa.
_
OcTBapelbe OBHX ycrasosa je y npsoM pe/IY aa11araK
caMHX pa/IHHqa H saMjewreHnqa.
Hallie opraHH3anlije IIY)I{He cy raKo}je ·lla JIOMorsy
-pa/IHOj )I{€HH ceJia""fr.Pa6p'aiie cs6je AJfjere 3a 8pHjeMe no.1,.
cKHX: paJIOBa y c.e30HCKHM 00/laHHWTiiMa H 'jaCJIHMa; 5) C neqMjanHy. n<l11flbY rpe6a rrocsernrw pjel!H 6es
po~IJreJba np!pesoj MarepHHCKe JbyoasH
6pnre . •
JJ.jeqju J!OMOBH ocrajy cransa 6pHFa HalliHX opraHHsaguja_ J]y~-eM .narposara }'KHOHHTH Kac;]_pHCKH H3rJiejJ
A]e!Jjl1.X /IOMOBa, CH86J!jeTH HX 0Hp8HHM KlbHTllMa, lliTaMHOM,. Hr.pa'lKflMa, ,HpJ_JKHTH, CBecrpaiJy HOMOli B8CHHT81JHMa
y OjJFOjy !l.jeqe_ Capa/jHBBTH llpH OCHHBalby Pa4HOHHl/B fJ
JOCHO.I/apr;raBa, !l.f€'1_jHX J!OMOBa H Y'IHHHTH CBe jJa HBWH
. J!Q_MOBff. HOCTaHy -f!parH H TOHHH pOjJHTeJbCKJ{ _
J!OMOBH H
JKHBH "piJ._/!HH JioneKrHBH.
-
t,.
184
u
OR.HM llHT81bHM8.
Pesonyu,Hja
o y'lewtiy meHa y npHepeAH
\
Jl.pyrH _KOHrpec AsrmjJalliHCTJNKor rjJposra )I{€Ha JytOCJIBBHje, ORPJKaH 25, 26 H 27 jasyapa .1948 r_ y Eeorpapy,
~ Ha HO<ieTKJ ppyre TO/IHHe· OCTBapelba.npBOF llerOTO/(Flllilber HJ/BHa - KOHCTBTJ je:
J!a cy JKeHe .JyrocJiaBnje pan-e pparogjes /IOnpunoc 1
creapana'IKOMI papy sa nOJ!H3alby Hallie 3€MJbe H Ii3rpai)HBillby coqHjaJIH3Ma y lboj;
·
!(a npep Anr.wrj)aWHCTH'IKlfM tjjpoHTOM )l{elia JyrociaBHje, jeJ!I;HM OJ! MOliHHX cry6oaa Hapopsor rjJposra, croje
H ;iaJbe aennKH 3al(al(H, .~ o6yxaaralbe CBHX pQc/IOJbJOHBHX
)l{eHa 11 lbHXOBa aKrHBH3aquja y orrwreM pa11y sa H3rpa/llbM
3-2MJbe, Ha O~TBapelby lleTOrOJ!HII!Ib€F H-'[BHa, 31!. cpef;y H
6narocralbe 1(8lliHx sapo11a, Hallie _pjeqe, nawux_ 6yl(YliHx
HO.KQJbelba._
..
.
_
._
..
. _
_
· }J.pyrH KOHrpec AHTHr/JalliHCTHIJKOr r/JpOHTa )I{€Ha Jyro7
cJiilBHje CMarpa pa je norpeo11.o:
. . · - .
·
1) nojaqarn yqewhe 1KeHa y np~apepiiQM. li ~PYlliTB~
HOM )I{/1BOTY, n.pe/ly:N:TH HOTpe6He _Mjepe 38_ CTpJ'lllO PcHO-
.. JS/1
�COOJbaBaibe 'ff JCBBpmaBalbe lKeUa y .HH/!JCTpHjH, UIHpOKO
ux •Mo6Jt1Iusuparn sa noxaljalbe. kypceaa Koje oprauHsyje
uapdJ!Ua BJiacr, :npef!ysefia, quuf!u«am;' · u opraHilsoaaru
CTpyqSe Kypi::eae OJ! c'rpa!ie AHTHr/JBUIHCTH'IKOF rppo!iTa
){{eua.
Pa!!HTH Ha orsapalby J!}e'ljllx ycrauoaa I!B 6u oe noMOFJIO 1KeHH paJ!HH/!H.
.
lbH seMJbe, crliapalby R opraunaoaalby ycrauoaa aa MajKy
)1RjeT>e, .sacnnralby Rjeue. I{ 'cBJIM apyrHM- aaaanRMa .KOjH
c<: npep .)!{eue nocraa.n,ajy y narpa/11bR <PeJ!eparHBiie HaPOPHe PenyoJIHKe JyrocJiaBHje. Y TOM /1HJbyopraHR3aUHja
A<P)f{ aKTHBHO pap.R ua · aOJIHTH'IKOM R npocaj'1THOM no an·
3alby HBJUlHpRX MaCa )!{eHa.
I{
AIITHcPaWHCTH'IHor <PpoHra. HleHii Jyrocnaa~c~j~
'lJIAHCTBO'
1•. 'l nan AurR:r/JamncrR'IKor cfJpoHTa )!{eRa JyrocJiaBHje
MoJ«>e 6HrR caa«a _ilceua Koja y)!{RBa caa rpai}aHcKa R. 6npa'IKa npaaa y <PeaepaTI!BHoj HapoaHoj Perry6JIH/1H JytocnaBRjn, yepaja rrporpaM R craryr Hapopuor r/JpoHra H
craryr A<P}f{-a H pal(R ua ocrsapelby rrporpaMa H!ilpopuor
cj)poura.
·
'lJiaHOBR Aurnr/>alliHCTH'IKOF r/Jpoura )!{eHa cy 'IJiaHOBif
I-I apoauor cj)poura. · ·.
. ·
·L. Jf.oaBa H ,11J)!(HOCTH 'IJiaHOBa jecy; pa '6npa R 6y pe
6Rpaua y oa6ope, Renerare sa KoHrpece R Konr/JepeH/1/fje,
)(a HpHCYCTBJ je KOJir/JepeH/1HjaMa, caCTBH/1RMa, cje;l(HR/1aMa
.H Kourpecy, R aa yqecrayje y lbHXOBOM paay, a«O! je R3a6paua sa 'IJiaHa RJIH penerara~.aa uauocH·CBoje MHW.>belbe
H npepnore o. CBRM ii!IralbHMa opraHR3a1.1H}e R paaa, !(a
· )''fecrayje y paay caoje opi:auRaaquje H pouoUI•e}by o)(ny«a.
I! a Raapmy je caa nyuoaa)!{Ha pujeliJelba oa6opa.
3 •. 'l nauo.J!R AHTf!tfJawRcrR'!KOr r/Jpoura·,)!{eHa JyncRaim}e Kojw paae cynporuo nporpaMy R craryry HapoaHor
cj)poura R craryry AHTRr/JamucrH'IKor i/>poura )/{eua Mary
6RrR orcrpalbeHH R3 opraHnaaunje AHTRr/JaUlJICTH'IKor
if.poura lKeHa OJ! crpaue RsapUIHOr op6opa one oprai/R3aqnje liojoj,.npnnaRajy. JlporHu ortfpalbelba MOX«i" ce
)!(aJIH'rlf'. /13BpUlHOM oaoopy BJII/Ie opraHnaaquje AHTHI/JalllJICTJI'I.KOr r/JpoHTa )!{eHa.
.
Aurnr/JaUiucrm«u cj)pour )/{eua. JyrocnaaRje je l!eMoKparc«;t, aurur/Ja1IIHCTII'/Ka oprauuaauuja, Koja je cacrasun
auo HapoJ(nor r/Jpoura. oKyHJba, y jeJ!RlbY je )!{eRe JyroCJJaanje OliO nporpaMa HapoJ(nor r/Jponra, pasaujajyfin
uajpaauospcunje cj)opMe papa Mei}y )!{e>HaMa, KaKo 611 uajwnpe •Mace )!{eua mro aKruaunje yqecraoaa;u! y apywraeHoM u npuapeauoM )!{lfBD'ry, y uapopuoj anacTH, y·usrpap-
OPTAHH3AQHjA
4. AHTRr/JaUIRC1'JI'IKJI cPpDHT )!{eHa ·J!Ma CBoje CaBe3He
opraH·e R caoje. opraue y ilapoaHHM peny6RHKaMa.
5. HajBRliiH opraH AHTHr/Jalii!ICTR'IKor cj)poura )/{eflH
JyrocJiaBHje jecre Kourpec Aurnr/JalliRCTH'IKor· cj)poura
H:eHa Jyrocnaauje, Kojn ce caaHBa uajMalbe jepaunyr y
I!BHje Ff!PRHe. Kourpec ca'IRJbaaajy 6upaHn aeneraru CBRX
2) Qf!jBUllbBBBTJ/ )!{eHaMa BeJIHKe S;i,l1aTKe KOje JleTOF0)1HliiJbH nJiim nocraBJba rrpea uamy uuaycrpujy, paauru
Ha JBJIB'lelby UlTO Befier opoja )!{eHa rpaaa 11 Ceira y rrpHBpeay 11 uuayci'pujy.
· ·
3) Yilosuaaaru )/{f!!l•e CeJia ca MjepaMa sa yuanpeljelbe ·
ll0Jb0llp11'Bpeae, aKTHBHS!fpaTH HX HB cnpoaof}elby Sa/!BTBKB
JleroroaHmlbe'r ·nJiaua y noJbonpuape,/111;
Paawru ua MacouuoM JlfJIBJbHBalby )!{eHa y seM.Jbopaauni[«e saapyre u saJIO)!(HTH ce sa JbHxoao y'JecrBoBalbe y
paay aaapyra. Jlpy)!{HTH. rryuy noMoh y uarpaplbu sappyH<'HHX ioMoBa, aHa'lajHOM aaaar«y KOjH Hapcmuu cj)pour
ocruapyje,ua ceJiy.
· 4) lllro mnpe ooyxaarnrtr )!{eue y paay ua nsiipliia·
aalby Jio«aJIHHx ITJianoaa H apoJ!HOr r/Jpourra.
Jfirfifr!Jiuiiucru'I«H cj)pour )!{eHa oxynnfie cae uanpepue
n papue )!{eHe JyrocJI_amrje R aafie R yoyayfie caoj aonpuuoc
I!Ei 6u oa ifame aaocrane seMJbe usrpaaun11 }ef!HY oa uajuanpel(Hitjnx seMaJba ua cBHjery.
CTaTyT
U6
�Cp€'CKHX H i£HMa O)lEOBapajyhHX GlpraHH3aqHja. JbHXOB
6poj O)lpei)yje lJ.eHTpaJIHH O)l6op AHTH</JHlllHCTH'!K.Or </JpOHTH )f{eHa JyrocnaBHje,. KOjH pacnucyje Ha6ope aa )lenerare.
KoHrpec 6Hpa lJ,eHTpanRH OJl6op ARTH</JalllHCTH'!KOr </JpOHra ){{eRa KOjH 6poju JlO 200 <inaifosa, II3 '!Hje cpe)lHRe
KoRrpec 6Hpa HaBplllHH o)l6<ip JlO Rajswwe 40 'IJ1HRDBa • .
6. HajBHlllH opraa ARTH</JawwcrH'!KOr </JpoRra ){{eRa
aapOJlHHX ,peny6nwKa jecre KoRrpec, «ora caansa 3eMaJbCKH O)l60p ARTif</JHUIHCTH'!KOr </JpOHTa )f{€'Ra O)lFOBapajyhe
RapoJlHe pesy6nn«e, a ca'llf/naBajy ra )lenerarw Mjecanx,
cpeCKHx w fbHMa O)lrosapajyhwx opraHHaaqwja. fbHXOB
6poj O)lpe}jyje 3eMaJbCKH O)l6op KOjH 6pojH )lO 150 'IJ1aHOBH, H3 '!Hje cpe)lHHe,Koarpec 6Hpa HaBpUIHH O)l6op )lO
30 '!J1aHiJBa.
·.
·
·
7. HajHHUIH opraHH 'no«pajHHCKHx, o6JJaCHHx cpecKHX
. H MjeCilHX opraHH3Hl(Hja jecy KOH</JepeHl(Hje AHT.H</JalllHCTH'!KOr </JpOHTa )f{€'Ha ll.OKpajHR€', p6JJaCTH, Cpe3a, rpaWJ If
Mjecra. Koa</Jepeifl(Hjy ca'IHfbaBajy 6HpaHH ·)lenerarH OJlTOBapaj)rhHx oprailil3al(Hja .KOHI/JepeHl(Hje 6wpajy IIJI·eHyMe
. H H38pUIHe O)l6ope.
.
· 8. Cila PY«OBOJlCT8a Aaril</iamHcTH'!KOr </Jpoara ){{eRa
cy H360pHa . . Py'KOBO,lfCTBa ce 6Hpajy CJ/OOO)lROM BOJbOM
'IJ1aHCTBH, a IlpOCTiJM BehHHOM TJiaCOBa.
9. Hs6op,e 3a opraRe ARTH</ialllffCTH'!Kor </Jposra )f{€'R•1
· pacrracyje IJ,esrpansff o)l6op AHTffi/JaUI/fCTH'IKOr </Jpcmra
)f{€'RH JyrOCJiaBJije KHJl ce OBH Bplll•e jel{HOBpeM€'HO y CBHM
· opralii13Hl(HjaMa A<P)f( JyrocnaHwje, a }eMaJbcKn oJl6opn
IIH)l Ce H360pH 'BPll!S.J' OKBHpy jepRe Hilpo)lHe periy6J1HKe.
10. PaJlH yqecrBoBalba y 6op6H· 3a rrporpaM HapopRor
{jJpoRra, sa MHpo sa H3rpaJll;bY aeMJbe, Ra nonHTI1'!KOM 11
K)'HiypHOM llOJbJ .H y CBHM HKiflf)aMa HapOJlHDr 1/JpORTH,
Ami11/Jalliacrff'lllff 1/Jposr J«eRa JyrocJJaBJfj.e Hajr jeUilbe capal}y je 11 ycKnaf)y je cBoj pa)l' ca opralla3al(ffjaMa Hapopae
OMJ1HilHHe JyrocJJ.aBI1je, JepHRCTB€'HHX CJJH,Jfi11(8TH, lJ,pBe/IOr
KpCra H llPJrRX Jlp,YlliTB€'RHX, llynrypHHX Jf OCTHJ/HX opraRI13&l(Hja.
11, IJJJaHHl(e ·ARra</JaUincrnqllor </Jponra J«eHa JyrocJJannjepaasffjajy paa opraRHaaL(Hja Aarffi/JaUilfCTH'IKQr </Jpoura )f{eHa ycKna/jy jyhn ra ca rrnaHCKHM pap oM opraHH3aL(ffje
· HapopRor </Jposra. w y'!eCTByjyhn y papy ocHOBflHX opraHI13Hl(Hja HapoJlEior 1/Jposra.
13[;
BHAa ToMWHY
npeTcjeAHHL1a U. 0. AQJH{.a Jyroc_naaHje
noBOAOM Apyror HOHrpeca
AHn<~.Q:>aUJHCTH'-IHOr cPPOHTa t-HeHa
· Ilpnje neKOJinKo ,~~ana saBpmno je cBoj P"A II KOHrpec
Anm$amnCTH'lKOr $poaTa lKena Jyri>cJiaB>Ije. Osaj Konrpec 6no Je Be}IRK3. MaampecTa:U:nja je.n;nHcTBa pa,AHn:x :m:eaa
JyrocJiaBnje y 6op6n sa narp"'\H>Y nam,e seMJI>e. McTOBpeMeHo. TO je 6HJia. BCJI:HI{;a MaHuq,ecTaiJ;Hja , O,ll;iiylJHC 0op6e
aam11x -:ateHa np<7.riiB -paTaoxywxa"::Ke no.JiHTHKe-. ·n3a,3Bsa1JC\
aoBor.-paTa. ,ZI;eJieraqnje p;e~oKpaTcKn:x _ji(e:aa Apyrnx·-_seMaJLa
napa3HJie cy TaKolje coJin,llapnocT. c 6op6oM lKena JyrocJiaBHje·sa -npaB-e,ll;aa MH.p_ y cinrjeTy I! sa .cnpje11aBaH,e HM-~ep~
jaJIHCTH'IKn;x:,.nopo6~una-qt-eHx nJI.a:aoBa.
Konrpec je 6no BeJinKa cMorpa p<l,l\a lKena JyrocJLaBnje
O,ZI; OCJI06aijeH>a, a :EiapO"!HTO ·· y npBOj llJiaHCKOj rQ,Zl;HHH, H3
CBHM CCKTbpnMa .p;pym.,:--Beaor :»<:HBOTa._:-OH. je ·n_·oxasao··~a je
:3Ce-aa. y--Hamoj ·BeMJL~, -6Jiaro,n;ape~a H3.po,ll;HOj -.peBOJI~Hj:a:
u._ BeJIHKOM. npeo6p~:3Cajy. KOjii je jow,. _y -ToKy,.-·nocTaJia. saa-
'lajan noJIII"IH'IICH <J>ili>TOp. JKene JyroCJiaBnje y'leCTByjy
y.
Orp.OMHOM yqewfiy .)KeH_a. Y·HS60P_HMa .~BHX-OpraHao_Ha,p0,n;He
~JI.a~T-H- -r,ZJ;je ·CY ·OHe- He _Ca-MO yqeCTBOBaJie --K,ao ._6npa_..JH ,B·efi ·H
Y. BeJIHKOM 6pojy.
· Pa11. A<l>i)K-a JyrocliaBnje mi.ao je BeJinKnx· pe3yJITaTa · y
n·orlleAY" pas·BHjalha H · yt!Bpwlimia:a.a _- niJ'JIHTiPIK~- cB_~jec~u·
:a<:eHa, -y ·norJiep;y ·nonyJiapasa_:u;uje -u ocT:sa_pe~a ·nporpaMa
Hapo,11i<or $poRTa;
.
·
JKene J yrocJiaBn:je nocTaJie cy l(anac aaaqajaH: .paKTOp
R y- np-HB_pep;HOM·-:a\:HBOry'--Hame ·seMJhe. ro,ipiHe 06Hci.:se-u· npBa
ro;n:HHa '·IleTo.JLeT-Ke ,o6-nJLeJK:eHe cy or-poMa-HM:·---¥tiew·heM ::m:eHa
Ha CBHM· CeKTOP_HMa npHB-Pep;He ')J;jeJiaTHO'CTH~-- 0He:··tY ·.·;n;aHaC
139
�HeAO.cTaTaK~
. ynoCJieae y <P'~6pmcaMa CBHX HHIIYCTplicKnx rpaaa, CTH'IY
pasae KBWIHqmKaqHje. H OBJiailHBajy najKOMOJIHKOBaHBjHM
npoqecHMa pa,~~a. Koll ;~~o6pOBOJLHOr pa,~~a, K0/1 nsrpa.)I1Le rpa"
. f{OBa H ceJia, nYTeBa
u iKeJLeaHuqa, MCJIH6pa:quje
se~JLe
n
/lpyrm.. pa,IIOBHMa BHllie 0/1 50o/o 011 YKYHHOf 6poja yqeCHHKa
y OBHM pa,IIOBHMa cy 'IKeae. )J(eaa aoBe J yrociiaBnje anje
same Kao neKall po6 Kojn pa11n sa Kopy xJLe6a, TO je CBjecna
>Kena..xoja 3aa 11a MOlKe u 11a Tpe6a 11a 6y,11e callll!:aa <jlaKTop
y nsrpa,~~~n .name seMJLe, y OCTBapeH.y IIPYWTBa r11je aehe
6:aTu ~B:spa6JLI!EaH.a lJ:oBjeRla no --tioBjeKy. IIojaBa
BeJIBKor
6poja HOBaTopa ·n y11apaaqa Meljy· l!Ceaa>ra noKasyje ILBXOBY
BeJIHKy cBnjecT n npoMHjeH.enn O!IHOC npeMa pa,~~y. THKMnlie"JLe sa 6o.}l)y n 6p)Ky "!!pORsBo,zray, 3a no,n;nsaJLe 'seMJLe
nocTaje MacoBHa nojaBa. ·
·
·
_
. A~JK Jyroc!laBnje je ·Mo6nJinmyhn l!Ceae y pa11y sa
o6aOB·Y'_-.H usrpaAay 3eM}I,e, sa HS~pme:a.e saA:aTaxa I!eToro.ztnmu.er uJiaHa, nOc_THrao BCJIHICe pesyJITaTe. ·
.. Hapo'lnTo je ycnjemao 6niio s.Uara.. e A~)J( OKO nomohn pa,~~noj JICeHa n ·a,eaoM 11jeTeTy. )J(ene 'cy pasBnJie Mnoro
HHHqBjii.Tlrile OpraHH3Hjyhir 'noMOh IlOpD/IHJLa..a, OTBapajyhH
,. noM~aJKylm jac!le, o611a11nmia n !IOMoBe. IIope11 · rora,
A~)J( je noMarao MHOro aapO!IHDj uaCTH KOII cnpoBol]eaa
CBHX cO.qnjaJIH:ax Mjepa, a Hapo"-liiTO Ha stSpnH.a:saiLy paTH_e
CHpo'la.,l\11,. coqajaJIHO .yrpo:liC.,I<e ,11jeqej 'HHBHJIH!IH·, HT/1.
3a
usBpmea.e lH~)IHKHx
3aAciraxa
KOjH
croje npe~
iKCHaMa
noxpe6no je ILHXOBO CTaJIHO HO,liHSaH.e y Ky}lTypHD·nponjeTJio·· R noJIDTH'IKOM ·norJreAY~ Crapa .JyrocJia.BHja cecreMaT~
C!fH je IIPJICaJI,a. JICeay,rraMn n.Henp.oqnjeheuocrn.""HennCM.,HoCT'. je ~iilia napO'IHTO Be~BKa Me\;y JICeaa>ra. Mnore
npe11pacy11e KO'IBJie cy a,nxoBo OCJio6ol)e>Le. Beh y io!IHHaMa
napoitno-eCJio6o!IHJ!a'IKor paTa sanoqeo je pa,~~ na JIHKBB!Ia:qnju uenuCMeaOCTa n onmTe saoCT.aJIOCTH :m:eaa. Taj p3,A ce
uapo'IHTO caaacj.J:o pasBujao y ro,zptHaMa nocJiaje . oc;ro6o~~ ~eCCTHHe Xl!J1>3Aa :m:eua aayq:HJIO je IIHCaTH R 'IHT2TH
~ ~porJie..ztruze cy ua- ·cnoje 01JH, xaKo Kaace jeAHa ceJLaHxa
us Bocne. XnJLa,~~e n xnJL<I,l(e JICena CKHHY"e cy <jlepeJ,Ie;
ocrcita:& ponetee npomJiocra.
Ilope11 BeJIHKHX ycnjexa y pa,~~y · AHTH<jlamntTH'itror
oflpoma JICeua, Ronri}ec je ncToBpeMeno orKpBo n nn3 Kpynnnx ne11ocraraKa. MapmaJI THTQ yxasao je na neiCe 011 Tax
no
H rpewaxa n ~.nMe_ M~o.ro nOM:ora?. P"AY ·]{oarpeca n . _nocTH3~H:oy A~Hx JlCRJexa.. · HcTn:qyhn ., B~H~H
.n;onpnnoc· JK-eua sa cTBapa~~:oe 1:1_ nsrpa,n;~~:oy HOBe .Jyroc?Ia.nnJe,
on je_-n~TaK_ao n uns CJia6oCTn, uep;ocTaTa~.Y ~y ~eaa H
ILHXOB.HX opraHH3al.\Hja. -·
»~o 3 BoJ£nTe MH:, peKa9 je_ Apyr THTO p;a: ce KpnTH'lfKH ocBpneM Ha H3Bjecue .aep;ocTa'TKe .H CJia6ocr~, _
xa.Ko aa
pa,lli pyKOBO,IJ;CTBa QBe BeJIHKe JKeHC_Ke OpraHH_San;HJe, TaKO _H
Ha p;pJKaae- jep;aor ;n;nje;ra, pa~yM.HJ_e ce Ma.J!Or ,IJ;HJCJia, ~eaa_:
·xoje· a1:1cy cBjecHe_ cBoje ,n;yJKaoc~n HJIII ce .ae~~pao O,li;Hoc:
. npeMa saje,n;an~u. OB,11;je j~- ae MHCJIHM aa oHaJ _MaJIH. 6poJ
pasanx rC?cnol]a H rocnol]~~a no ~oBnMa K~Je ae _Bo;re
HOBY JyrocJIBBHjy, ICoje _cy no11 yTnqaJeM nen~HJa~eJLa uoBe
JyrOCJiaBHje, -KOjHMH je aepa3YMJLHB II Tyi) TaJ 6yJa';', CTBapaJia-..IKH JKHBOT- y Hawoj 3eMJI>H; ja MHCJI,HM Ha OHaJ ,n;pyr.II
Maitll' p;no JKeHa xoje MHCJI_e ;n:a cy_ sa BpH]eMe .paTa J\OBOJL~O
aJie 011 ce6e 3a no By J yrocJiaBnjy, 6nJio y 6op6n 6n!lo Ha
11
pa,~~y y nOSa.)IHHH H ca,11a HO yqeCTByjy HI< na paSHH>l
pa,n;oBnMa y xopnc_T ·aapo,n;a,_ HH y_ .
..z:q>YIDTBeHoM JKIIBp~y, B~h
ce- rroCBeTHme caMHMa _ceG:n •. Ha Taj ~a-qua·, "TaKB~ ·.J.Iq;me
rrocTene~O na,ll;ajy y pe,11; OHHX JKeaa xo}e ae cx~aTaJY HOBO
p;pytiiTBO, Befi "'C3H}t 3a )IaKHM ~HBOTOM, :A~;HBO~M ~~3
Hapo'l:p:TIIX 6pnra H 6es __ p~a. _qecTo TaKBe JKeae m:~n;pnMaJ_Y
HaBHKe l!COHa HeiJa.)IHHI\a HS CTapor IIPymTBa«\ ,JJ;pyr THTO ]e
f1:2.1LC nOAByKaO ,n;a HHKO. HC -MOJKe._cMaTpaTn p;a_Je p;ao JtOBOJLHO·
011 ce6e sa saje!IHHIIY, -aKO je cnocoeian -ijlnsn'IKH " ymao.
sa ,n;a.li>H:.H pa,n;~ »Ja nciDl>)"Ifje~ .o~,n;j~, x~~ oa p;a.JLe, -;
JICeae oiiT·epeheHe 6pHrOM sa llleqy, JOP H TO J• IIPymTBen
pap;o ~HC.J'IHM npH TOMe ,11;a IIO!J;B}"IeM _.._IIUDCHU.~Y p;~ _. HM:
11pyrapnqa xoje cy ce y paTy 11o6po noKasaJI~, aJin KOJO CH/1
y MHpy HC )"ICCT~yjy y jaBH.OM JKIIBOTy, TO J~T y IIOJI~TH~:
KOM ii CTBapaJia"!KOM pa,n;y sa saje:p;HH~y. To Je Henpa~HJIHO
n wTeTHO ae cqMo sa saje.l{aHn;y, neh li sa ILHx. caMe, JCP ce
oae aa · Ta j He!:i!Ha oTylJ_yjy OA orpoMH~ BehHH~. HamHX :m:~H~
~oje cy CXBa.f'n..l!t? p;}7x HOBC ~yr~c)IaBll~e. H C~~J~ ·· Af?KHOC'l'H._:
He TO- Taxo HMa ae M2JIH GpOJ JK~Ha KOJe CTOJe no C:q>aH_H O.ll
T0'fa HOBOr :m:nBOTa, He ·s-6or T0ra :inro oae ae- 6n BO~eJie
HOBY. JyrocJiaBffjy, ncrh s6iJJ- 'l'Ora. illTO .-HHCyJe~~jec~e CBOjiiX
HOBHX ,ll)'l!CHOCTH H npaBa y HOBOj JyrOC}laBHJH. "!!n, ~Opa>t
npH. ;oM HarJiacaTII p;a oHe HHCy ·ToMe caMe Iq>~~e. BeJIII~
�JIHO ,q,HBJbe sa/TO; IIaJia aa CJla60CT. paJ~a ·HeKHX
CTaBa":ateHCKRX- Oprau·H3a~Rja~ KOje He
6pure
Sa
pap;
~ei)y
..l'.HM-- · JKCHaJMa;
pyKOBO,li-
·nocBehyjy ..,ll;OBO.JLHO
. S~( ILHXOB}r
.. --.
nOJIRTH't!Ky
aKTHBHsa:qnjy aa -yqemhy·y onuiTHM·HariOpu:M:a sa rts·rpci}i;H,y
Hame seM.JLe.«.·
,ll;xcxycHja je OBY xpHTHKy CHU<HO HJIYCTpoBaJia. KoHrpec je noTBp!IH:o HY'f'HOCT noja,aiLa paJ~a AqiJK M~ljy oimM
~eHaMa KOj_~ CBOjdM ·KpHBILOM, a -jo~ BHme KJHIBH.OM opta-
. Hnsa~nje, jom e:roje no cTpaan, Koje -Hncy o6yx.B-aheae
BeJIHKHM pa,ZJ;bM Ha ·asrpa,n;H>H
con;HjaJIH3Ma.
-AHTa(JlnruHCTHt.IKII tjlp0aT· iKeHa He CMHje 6HTH optaHH-
sa:qnja ca.Mo aajHanpe,l(HHjnx
)Keaa,
caMo
aKTHBHCTKHH:.a,
~eaa, KOj~ cy Beh ya..u;urayre n
cTn. ~<P)I{ Tpe6a ~a o6yi:_BaTn
cBjecao _Bpme cBoje p;y:m:HocBe J£Ceae, a ·aapo'll!To oae
xojejom CTOje no CTPCI:Hib,.IiocTajylur THMC jom jatiir ot.no:Han;
HapOJI!U)r ·<J>poHra. Taj PaJI• c o6snpo>< Ha ·BjeKoBny poncKy
npomJio~-T_" n Crreu;ml)lr"t.Jae ycJio»e y KojnMa Cy JKHBjeJie :m:eae,
Kao n·c <o6snpoM Ha-oCTaTKe npeApacy.n;a y riorJiep;y y-q:emh·a
xe~a Y. ~PYIIITB:y, __TjHiJKH' BeJIHKY. yrrop_aocT _H aapo-iiHTe
<J>opMe paJ~a.
·
063npo-M aa
no$=e6Hnx:. p;pyiiiTBeH.H.~ 3a.n;aTaKa Koje
nope,n; -~nniTer _pa,n;a HMc:J. iKeaa. Kao- MajKa,. rrpep; H>OM CToje
TeWKH 3a,zJ;an;n ,ll;a ,Cnojrr _,Zl;OJ1[3liHH.CKH _pa,n: II pa,ll; MajKe
ca ·orrmTep;pymTBeHH~. _Mo6nJincatn -!1\eae sa oCtBapea,e,
Tora 33,ZJ;f!lTKa, yKa3yjylin HM WHpOEe MOryfiHOCTH IIO. Be~HBa.H..a CBOr ,ZJ;O:MahHHCKOr li M3j"t!HH0f pa)l;a Ca -3aje.n;- · HHD;OM,- oc.napn:Bame ycJiona 3a_ ocJio6ol]eae -pap;anx MajKn
oA Be.n:nKHX tepeta ·_u ..JiiiQCTpyKo-r APYWTBeaor sap;aTKa -::- TO
cy eJieMeHTH KOjH Be.iiJIKnM ,ll;HjeJIOM yCJIOBJb3Bajy' IIOCTOjaa,e
AatntpawnCTH"t.JIWr 41poatcl._JKeHa Kao noce6ae opraansa:qnje
y oKBIIPY HapO:ziHOr <J>poHTa.
.
aii3_
0
Ms . Tara nponsna3n neoMa Baxaa n Kpynaa 3fi,ZJ;aTaK IIITO
_ra je Koarrec riot:u;pTao a Kojn tpe6a ,~~;a noctaae je,D;aa 0,11;
ocHOBHIIx 3aAata'.Ka y pa,11;y aame opraan3a:qnje yrropaa ·
_pa,lJ;, ·aapotuuo ~y OHIIM JKeHaMa Koje- ancy p;o cap;a
. aKTH:BHe, Icoje ctoje nO ctpaan. llpexo ACflJK-a · Tpe6a: p;a
. o6yxBaTHMO H -IIOCJLe,z:pny pap;Hy JKeHy ,ZJ;a je· IIO,ZJ;HrHeMO 1-13
aeHor. yc1wr xpyra n YKZLY"t.JHMo- y Be.JlHKII" 3aje,zr;awiKn pa,1:1;
sa nsrpa,n::ay cou.ujaJincTIPIKOr )J;pywtBa.
H:!
Y ,11pyroj ro)IHHH·. IIe:roroJIHmH>er nJiaHa npe,11 AHTH-·
<J>amnCTH'IKHM <J>poHTOM 'l!<eHa nocTa.BJLajy. ce jom Behn sa-.
,n;an;n y Besn ca na,n;ycTpHjaJinsaqnjoM aawe . seMJLe .n: -.ca
no,11;~3an.eM H npeo6p~JKajeM aame noJLonpHBpe,11;e Koja Tpe6a
,11a H,lle y KOpaK Ca HH.z1YCTpHjaJIH3<U\HjOM ll eJieKTPH<JlHKaI.(HjOM 3CMJbe. To saa"!n yBol)eiDe aanpe,D;anjer aatrnaa p3.fl;a
y llO.JI>OllpH:Bpe,z:p:I, _yBoi)elbe" TCXHHKC. Taj B_C_JIHKH ·npeo6pa:~Kaj
aa ceJiy H.e ·ltro:»ee ce n3Bpwxun Qes _aK:t!JBHor:_ y"t.Jewha :JKeaa. _
To saa'l!n ,n;a a'awa opraansaqnja Tpe6a ,n.a boc_BeTn aap<;>qnry 6pnry PaJIY Ha ce!!y Meljy ceJLaHKar<a. ToM P"AY. Harne
opraansa:qnje ,1J;OCctAa aHcy nocB.ehHBa.Jie· ,ZJ;OBOJbHO na.JKibe,
a 6aw aa ceJiy ·aMa npHJIH"t.JHO BCJIHKH 6poj' JKeaa Koje cy
· octane joJ;II fBIIjeK- no ctpaan O,n; ,n;pymTBeaor pa..n;a.
Koarpec je y petflepatnMa n rrpHMJLe.a:nM pesoJiy_~Hj!!Ma
TIOCTaB~O npe,D; JKCHe _]yrOCJiaBHje HC~oJniKO _BaJftHHX· sap;at3Ka. Ilop~~ noj~_'l!aH.a CB~Tpailor KYJITypao-np"ocBjeTaot
R no.JXHTH"!Kor pa,l\a Mei:w JKeaaMa, InnpoKor yqe"u!ha: :ieaa
y ITpy.tt:aay ITOMOhH aapo,n;aoj BJlaCTH. y CBaKo~· rro:r-!fe~y, a·.
aapOl!uTo rrpn · nsBo.I:JeaiLy BeJlaKnx pa,ZJ;o:Ba TietOi'o~nmjber:
rr.llaa~, nope,11; 6op6e sa wto mnpy M06n.JJ~Sa~Hjy JKCHa aa·:
CeJiy 33 peKOHCTpyKI.(Hjy IIOJI,OllpHBpe,ZJ;e rryteM mHpOKO:f 06f.,.
xBa;tau,a JKeHa y seM)])op'a,JJ;HH"t.JKe sap;pyre, aa II KOHrpecy aa·POlln:to- cy no.n;Byqeaa jow ,JJ;Ba :BeJin:Ka si,Zl;atKa aa Koja je yKa3ab n Mapmiur TH'To, 6p11ra sa ·nacrrntaH>e ,n;jeqe n: pa.n; t:Ha
Y'<BpmhnBaay r<eljyaapo/IHOr >rapa.
·
Bpnra 3a Bac~nTaae .n;jeu;e jecte Be.liHKH 33.fl;a.TaK M_ajKe •
To HaM aaMehe Hajmnpy -· 6pnry sa ys,IJ;H3aae Majxe Kao
Bacnn_Tal!niJ;e, aeHo pa3BHjaae y ·- CMH-C],[y' cB jecaoi- -6op:qa 3a ·
HO'BH JfCH:BOT, -Koja fie CBOjHM rrpHMje.poM o,iqaJHOCTH COIJ;HjaJIHCTHiJKOj ,AbMOBHHH CBaKo,JJ;HeBao aerO:Banr
"tBOM ~jeTeT)r
oto6nae HOBOr ':IOBjeKa. Bpnra sa Bacxnrtaae ,1J;jeu;e HaMehe
Hapoli_HTY rrmrnny ri 6pury ripeMa MajKaMa. llotpe6Ho je saro
60JLe II CBeCtpa.Hnje opraHH30BaTII-_CaB_jeTOB3I»3 H KOHCYJITau;nje C MajKaMa, j~'lle IIOBe3HBalLe C .BaCIIIITHH:M yCTaHOB3M3, a
aapO'IHTO C IDKOJIOMe
.
Y
Bpnra sa .BaCrrina:ae .n;jeu;e SHa't!rr IIIHpOKO pasBHjeHy
Mpeacy rroMohHHX yctaHoBa, Koje he pacTeperHrn pap;~y )KeHY
··y lb_eHHM p;y:lKHOCTHMa ~30 ,ZJ;0Mafin~e- H-M'ajKe. IJeTH TIJICHYM
CIIH,JJ;HKaTa ·ytBpt~;nc;:>· je, .n;a aeMa- MOryhaocrn: nyaor yKJLytiH-RaiLa .JKeHa-y np:q:Bpe,n;y 6e3 HCTO'BP,CMeHOT OCTBapiiBa:aa Ma-·
143.
�. Tepnjannnx npe,llycJIOBa &oj~ he joj OMOryhnTir O,IIJia3aK na
pa,~~, a lla npn TOMe nopo,11nqa ne Tpnn; Harne oprann~nje
Mopajy y .Tnjecnoj .capa,~~"'n ca CHH,IIHKaTHMa nponahn CBe
MOryhe .popMe, IIOMOHH pa,IIHOj :JKeHn ¥aKO y BH/IY MaJIHX
yc.t~yra, TaKe H y. Bnp;y. opra.HnSoBaiLa ,n;j'e11jirx yeTaHO'Ba.
,ll;amic 1<a,lla aMepn<IKn HMnepnjannCTH noKymanajy )Ia·
nopo6e csnjeT II· ,n;a._Hsasony HOBH cnjeTCKH paT ,pa,n;n OCTBa. peaa cBojnx nJLa'IKanu:nx _.n;raaoBa; :Heeae _Jyi'ocJiaBnje cy
nt;TaK.Jie xao
BOM CBHi~TY
je,ZJ;aa o.n; aaj'BaJKHHjHx m;~a:raKa :ace~a y 'lU:ITa- ,
6op6y npOTHB paTHHX xymKa"!a, sa 't!BpCT II npa-
T-aHoe, -sek je ·aajyJKe noBesaao ca "'HTalu~M. a·a:WliM pa;:~;o:vx, _ca
nJna:a.eM Hsrpap;iLe · co~njan:HSMa y Ham OJ seMJLH.. TaJ pa.,u;
Huje ca:Mo 6pHra opraHHSa.D;Hja A~,)K, :seh, Taxolje, n cBHX
opraHHsaqHja ·Hapo,IIHOr ojlponTa.
AnTH<!>amncTH'II<H. <!>ponT.
:atena, cJiyJKehn Ce :seh cTe"'eiiHM ncxycTBHM~,. !Pa:~Kehn: n
npnMajyhn HOBe, no,llecHHje .popMe pa,~~a, ':pe6a JOID BHWe ,11a
pa.Au aa axTn~usan;_njn JKeHa. Mn 3a_ _Tal PM I-IMaMo -cBe
np~;:J;YC.JIOBe.: H mH:PoKe MOryhHOCT_H KOJ~ HaM npYJKa IIOCTO-
y 'l!HTaBOM CBHjeTy JKeJie Mllp, a
jaae Hapo,zp-J;e B.JI-acur,. 6or:aTo nc~ycTBO H nc-xycHe Ka,zJ;po»e.
)Keae yr6cJiaBuje, Koje cy ,n;a;re TOJIHKo· mpTana H no,o;anjeJie
TOJIHKO D:aTan ysHMajyhn aKTHB:Ho }"Iemhe y 6op6n ITpoTnB
!flamns~a, nMajy Aa.H.ac npaso n ,li;YJKHOt;;T ,ll;a no,o;arHy CBoj
,ll.pynr KOH'rpec- AHTHIJ>amHCTH1JKOr q.poHTa )KeHa ~IMa
orpoMHH 3na'laj sa ,D;ClJLH pa;:J; -~eaa. OH. h~. noMo-hn Aa ~~~
cBHX opraHHsalj>~ja Ai!>JK 6y,~~e cal\pll<aJHHJH " noTnyn J
Be,A"aH MHp. )!{eiJ:~ · H MajKe
J
rJiac· ·npoTHB- rroKymaja JI3asnsaaa aonor paTa. )Keae JyrocJiannje ,lla)Iac ·Y 6op6n 3a npane,11an MHP ,~~ajy npnMjep JKe-
Y
HaMa
,ZJ;pyrnM seMJLa.Ma oaaKo KaKo cy ra ,z~;ana.Jie y 6op6n
npo_THB cp_anincTIPIKor o:s:ynaropa. Oa:e He ~OnpH_Hnjern
O;cY"IIJI>a·H.y li yje,D;IJH.eH>y CBHX ,zt;CMOK_()aTCKHX H MHp_OJI,y6HBliX
4KeHCKHx opraausaqnja y cnajeTy sa joni op;JiyriHHje cynpoTcTaB.n.aae IIJiaHOB~liMa
piLTa.
Y11emke ,1J;eJieran;llja
IIMIIepHjaJIHCTH1JlCHX
;:(CMOKpaTCKIIX
xceaa
IIOTIIaJLHBa1Ja
CTpaHIIX
Hero !lO ca,~~a. 3aKJI,y~11" KoHrp~ca Tpe~.f. 1\a 6yAY TeMe!l>lrTo
paspaljeHH y CBHM opram<3a1\HJaMa >("':"ila 6y,lly cnpo•~lleHH
y ~je.Jio. T:a:aie he _ce nOcTnhn ._jom :se~e ·?pran.H33:~_H?:So
Y'~EpmkeH.e· AHTnif>awHCT~'11:K<?r ~poura _J~Ce~a, n- noJa"tiaTH ,il.On:piiHOC ·HaWHX opraHH3a~~ja Ha H3rpa,zt;H>H 3eMJLe .H OCTBa-
peiby· IIeroro,n;nmH>er
~JiaHa.
·
seMa-·
Koarpecy op; seJI.HK9r je sfiaqaja~ FbnxoBo
· y11ewhe HHje 6IIJIO ca.Mo ~opMan:Ho npeaomeae nos.n;paBa u
:JKelba._. ,ZJ;eJieraT-lCHH.e H~ Ka.IIliTaJIHCTH1JKHX 3CMaJI.a HaBeJie cy
- xoaK:peTae; npnMjepe.:ns JKHBOTa pap;Hor aapop;a y u.HXOBHM
3eMJI,aMa, IDTO je jam BIIIDe IIOTBp,!I;HJIO ol'pOMHa npeliMyh.Crlla
HapO,zt;He p;eMOKpar~ fli>HcyCTBO p;eJieraTICHJ-I»a HS. npHjareJLCKHX 3CM3JLa H3pOAHe.p;eMOKpar·uje-OMOryfiHJI0 je ,zt;a HSMHjeH:.a"MO HCKYCTlla- H3 -p~a 'llJTO fie -6HTH O,lJ; KOpu-cnf 3i} p~
JLa llfta aameM
AHTn<!>amncTn'IKor.pponTa ll<eHa y JyrocJiaBajn n sa pa,~~ ,lley 'THM_ 3CMJbClM3.
HMajylur npeA co6oM TaEaB BeJIHKu sa,zJ;araK Kao IIITo je
_MOKpaT~KHX JKeHCKHX op~aHJISan;nja
nsrpap;~a co~njruiU3Ma,_ saajyhn Aa con;HjannsaM HHje HemTo
IDTO je MOryhHO H3i-pa,ZI;HTK p;eKpCTHMa li ~MIIHl:ICTpaTHBHHM
Mjepa.Ma, aero caMo HCCa.JlOMJLHBOM BOJLOM H J>yx&ra pa,zJ;HOr
Hapo,n,a, .MH MO:iKeMo- y TOMe yenjeTl{ caMO y3 ycJIOB ;:1;-a "'HT2B
Hapo,n, ·noKpeaeMo 11a pa;:J;. Hs Tara H3JI23H ,11;a -n nn:Taae HajmHpei- pa;:J;a Mel)y JKemm:a HHje HCiro O)J;BO_jeHo »JKCHCKO« Dll-
145
�/
0 pa)ly A<l>)!(-a y 3arpe6y
H3
pa,n.y y. HaUIOj
,ll,oopa~e 0j)la11111I •
() nJiaHCKPM
rosopa KaTH"e Kywe" .
opram1aau~jM
..:....... !13
84
rosopa
87
)KeHe Doorpa,lf.a y MBspmelhy HeTDTOJI.Hllilh~r nJI~Ha ]eireHe XaMosH.h
•
• .•
•
•
•
pHjeq
88
Hama opramtaau,uja·· HMa onpOMHe· 3a)l.aTKe Ha noihy nO!'I\OhH
)KeH~~:Ma MajKaM!l-, AHreJia Ou.enex .
90
.Ua 6:ii .MitjKa MOrJia npaBHJIHO Aa ·sacmna osoje p,JtjeTe
noTpe6Ho je ,n.a ·6y,lf.e nHCMeHa H KyJiTypHa·
Jby6oMHpKe ToMMh
KaKo pa.n.H oprasHHaau~t~ja
· PeaKe DperuepH
93
94
3
no:AMaalbe .cTpyqHor K3J11pa aa aa.u.pyre - Jiaw .sa)K<tH- sa.n.aTaK
Jl3 ,If.HCKycnje JlHJI,Hje WeuT)YJ?U. .
112
11
Harna CeJha'lKa )KCHa Tp-e6a · ,lf.a OTKJIOlHH ·OHaj npHMHTH)B,Hkf
ueKa,lf.allllhlf .pa,lf. ,___.. 113 rosopa joKe Cnum.fruMh
113
0 HeKUM sa,n.aLJ,HMa KyJITypHo-rrpocsjeTHOr pa.n.a Ha ceJiy
113 fOBOpa KaTe nejMHOBHh
.
•
.
115
fosop11h)r ·saM o . uarnoj
.
roje nypwfi
116
;
MI-IHHC'fap
npo-csjeTe
,il,ajMo cse cHare sa .ajeJio rrpOI.(saTcl
(
p-e<j}epaT U.aHe _Ba6osHh •
• - Harne poljeHe 3eMJhe
,!I,HCKyCHje
Pa3B»lieMo WHpoKy ,JjeJJaTHoc .
. }KeHa. y Opram13a~HJ.Y - T 3a o6ByxsaTaH._e <:sHx pa)JJIRIX
·
roaop
H)J,e TCJoMillH'I
AH -
APYKtiHje
0
.
}1{11BlfMO
•
•
~~-~~~:J~pocsj.eTHO~
113
11
~
P
-
11
0JJf'e Mapaco:ll'Mh
46
KoHrpec je 6wo )KMIBa Mam~:Q:leCTau,H.ja. ')KCIHCKHX .n.eMoKpaTCKHX
cHara ~
·
Doa,11.pam TIP:eTCTasHHue EyrapcKor Hapo)I.IHiOr >KeHCKor caseaa
UoJI;e )J.paro.jqese
.
.
.
.
.
.
.
119
llo·3)tpa-s npeTCTa:BHHu.e, .m.eHa An6atHMje Halj~Hje X01,1a .
120
Do:3,ll.pas npeTcTaBlllfl.J,e <PP~H':J.~KHx *eH~ _AH)KeJI lleTpeu
122
nosApas npeTCT3BHliU.e MeljyHapO)I.,He .n.e~tQol\,paTCKe l\:le)J.epau,l1je
)KCHa ·M130.H fle1-pyH
123
no.lAJ;;c.enpeT~TaJB~H~~ n~JbC~HX
MopajBCKe-
12.4:
11s
pHjeLJJ1
no3,11.pas qexoCJIOB3'1Ke npeTttaBl!Hll;e >KCHa Anoja~t~je ·MapTMlbaKOBe
125
5R.
Oo3Apas npeTCTaiBHMu,e :>KeHa TpcTa Mapwj_e fa6p·oBau;·
60
noa)l.pas npe:TCTasuHu.e :>Kena .Ma~a-pcKe
EJI3e
Borm.ru- . _;
.
.
p~a 6MTH . Y
.
.
Kocosy
II
~
52
.
CKJia,!l,y: ____ s;a
se,>IJbe H3
me
C:BOJ. e
Ha
pa)l;OJ,t
rosop 0
53
6
cno ·OAHe ~eny5JUme
KyJITYpHO-llipoCBj.eTHOr
llpHoj fopw -
npe)I.HOCT -3a)f@Y)KHOr )RHBOTa -
50
)Keae MaKeAOIHHje y Hsrpa.zr.JhH
H3 rosopa Bepe Auese
¢op,\\C
-
pa)l.y: opr<3_1HHsau;aje
lffirpa)J.lbC
pHjeLJ.M
55
PaAtH.to
P aA HawHx .opr aHH3aU.Hj a Mo .
COJ..U-IjaJIHCTH'iKC
Hs
41
roBOp AHKe Eepyc_ .
Jeq31 fui]e
pa.u.Hoj_ aaJI.pyaH
Y. pa,D.Hoj 33,!I.py3H \))M.apKO ··QpewKOBHh« )KCHa seh ocjeha
··)f(eHe JyrocJiasMje: .u.y6oKo ocjeh .
1aJy -.BeJII1Ke TeKoBHHe . Koje cy
H3Bojesa;m Haunt Hapo
Ber_MaH.
91
ltl3 .n.McKycHje
Hajsa)KHHjltl aa.n.au.H A$)K-a tm. ceny -'peQ:lepaT Mape Hau;ese
KoHT"PeC je ·O~sopuJJa MHTpa :MHTposHh
HP Cp611Je
'
.[l,aHac
Jace.H~t~uaria -
19
_ Jl,pyi· TH1'0 )f{eHaMa JyrocJJaB~je
J.h
y
H3 pajequ
w PHJ.C'IM /oac~a Hanwe_ opra_HH3au,nje Y
JbKe
ejOBH·fi
.
0 pe3y.n.TaTJtNa pa.!f.a opramf3aL n· A¢>)1( .
. .
3au;H01Hi111M npo6JleMnM_ a ..
~ l,~ .
-a H He'KHM opraHH-
. pe,pepaT BaH)J.e Honoce.n.
BHme 6pHre -o ITO-AH3aJhy .Ka.aposa
.
MI·l.'IKa MHHH-h
..
Y Hawo.j opra,Hwa.au.Hjn
·
.
\
113
pHjetJH CoKe ByKeJIHh
)K€Ha
OcyiOIKe
na~p
Oo3,!1.pa1B
82
npeTCTaBHH'I.J;e
Dos.n.pas npeTCTaBffilu.e
117
118
125
11T3mijaHcKHX
)KeHa
126
>KeHa naJile "DanyM·Oo
127
Maljapow
128
PyM)'nuje
Ecrepe
146"
147
�/
•
TI03APas npercraBHHU.e · ,rpqKHX- .IKeHa .
Pe30Jiy~Hja II KOHrpeca AW)I{-a o yqe~hy }Ke_Ha y 6op6u
npon1B par.HHx xynmaYa, a .sa npase~aH H l!Bpcr MMp
___ Pe3yJJyu,Hja o 6pM3~-t 3a ;tjeu.y w MJia·Ae HapauJTaje
Peso.riyU.Hja o yqemhy JK~a y npHspe;v1
. (CTaTyT. AHTHcj:taiiiHCTHlJKOr cJ:!pOHTa JKeHa JyroCJiaBHje
Dosoft.oM II KOH.rpeca
B«Aa ToMwwr
AHnHjJarnHcTH't!KOf.
¢po-Hra
128
131
133
135
136
JKe'Ha
139
/.
I:
~
;·g
·;:
,·
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije : održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948
Rights
Information about rights held in and over the resource
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
11-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
148 str.
1948
AFŽ
Kongres
-
https://afzarhiv.org/files/original/c750a463643ad3d558386664397d7545.pdf
d5885eeda8709b94f538a63a26b54db8
PDF Text
Text
MOMCILO STEFANOVIC
Recenzija
Mr. BORDE PIUEVIC
Odgovorni urednik
RADMILO LALE MANDIC
UrellivaCki odbor
MIRKO VUJACIC
RADMILO LALE MANDIC
IVO MATOVIC (urednik) i
DRAGAN MARJANOVIC
Korektura
MIRJANA BELIC-KOROCKIN
IzdavaCi
SAVET ZA VASPITANJE I BRIGU 0 DECI
SR SRBIJE, BEOGRAD i
NIP »DECJE NOVINE«
GORNJI MILANOVAC
TiraZ
3.000 primeraka
Stampa
GP »NIKOLA NIKOLIC«
Kragujevac
stampanje zavrSeno februara 1977.
GrafiCki dizajn
RADB RANCIC
©
In
DECJE N9VINE
Wrabro srce
tihe Sunje
ZIVOTNI PUT NARODNOG HEROJA
VUKICE MITROVIC
�VELIKO, HRABRO SRCE
BIBLIOTEKA LEGENDE V KOLO
Vukosava, Vukica, Vera, Sunja.
Mitrovic.
Cetiri imena i prezime.
A jedan lik ... Dva krupna, sjajna crna oka. Iznad
njlih visoko, umno celo. Skladno, duguljasto lice i mali,
jedva primetan osmeh na lepim usnama . ..
Gleda sa stare, veC poZutele fotografije - portreta.
Ali taj njen lik i sada zraci dobrotom, skromnoscu, jednostavnoSCu. I pnivlaCi, nenametljivo, tiho - da mu se
veruje .
. . . Kao da joj je dovoljna samo jedna, jedina, rec
da sve kaZe: u mojoj ruci tvoja je uvek sigurna, u rname srcu je Iuka za sve tvoje male i velike tajne, za sve
ljudske radosti i tuge, u mojim tamnim, katkada tuZnim
oCima, zoraje svetlog, sunCanog dana tvoga Zivota._ .. Radost mnome struji kao Siroka reka iako sam taj dan videla Cesto u tmini samice li jednom crvenom snu. Nje1nu
sam dala sve. Dane ,; noci mladosti. Najlepse godine.
Najvecu ljubav. Zivot.
Vukosava, Vukica, Vera, Sunja.
Na drugoj fotografiji - koraca. Meko, necujno. Evo
kako tiho, neprimetno izbija iza nekog ugla ... Lepo gradena ienska figura. Ruke u diepovima kaputa. Omalena,
nesto povijenJih ramena .. , Stas- kao njen lik.
I ko bi, zaista, ko bi verovao da se u tom blagorn
liku i rnalenom, na :jzgled krhkom telu, krila takva hra-
5
�6
brost, snaga volje i prkos pred kojim su osta1i nemoCni
najstraSnij.i silnici - d.Zelati.
Jer, ta devojl<a, u svojoj dvadesettrecoj godini, mucena do besvesti u policiji predratne Jugoslavije, posle
duge cutnje, srucila je u lice policijskom zlikovcu VujkoviCu ave reCi:
»NiSta vam neCu re6i!«
I kad su je, potom, opet tukli, cupali kose u besu
zbog njenog prkosa i dalje je cutala. Do kraja. Njen
dzelat morao je da prizna:
»Da je ad kamena, dosad bi progovorila.«
U svojoj dvadeset devetoj godini, hiljadu devet stotina cetrdeset prve, ponovo je gledala smrti u oci. Ali je
cutala. Zapisnik sa njenog saslusanja u specijalnoj policiji- prazan je list hartije. Nije ga llli potpisala iako su
je mucili strasntije nego ikad. I u Gestapou.
Nikoga nije odala. Nijedno ime nije pomenula. Nikoga nije >>prepoznala« iako je sve poznavala. Svom ubi.
di, BeCareviCu, za Zivota, prkosno je odgovorila:
»Komunista sam, i to je sve Sto Cu reCi.«
To su poslednje reOi te ma1e, krhke, skromne i tihe,
necujne Vukosave, Vukice, Vere, Sunje. Devojke i zene
sa Cetiri imena. I jednim, velikim, srcem revolucionar·
ke koje je kucalo u krilu Partije samo osam godina.
Ali, srce koje je taka mnogo stvoviio u radniCkom
pokretu, u komunistickom i slobodarskom Beogradu,
koje je toliklim ljudima pomoglo da se izgrade u borc.e
i revolucionare, koje je toliko postojanosti unelo u partijske redove, u toliko akcija ucestvovalo, toliko ljubavi
i postovanja steklo.
Srce koje je tiho, alii toplo kucalo za ljudsku srecu,
ljudsku nadu i veru u lepse sutra. Srce koje je umelo
tako ne:Zno da kuca za svoje najbliZe, oca, majku, braCu,
sestre, svoju veliku porodicu, ali i za sve svoje poznand.ke, prijatelje, drugarice i drugove, koje je umela tako !epa da voli. da i danas, kad je se secaju, najpre istiCu:
tako ustreptalog, vernog, postojanog, predanog, pazljivog, iskrenog druga i prijatelj a, kome se sve bez ostatka, maZe reCi~ kao Sto je bila Vukica - Covek sreCe
i ima, moZda, samo jednom u 2-ivotu.
Srce koje je u svim trenucima, Casovima, danima i
noCima, mesecima u tih osam godina kucalo za ·Partiju,
za revoludju, umelo je da kuca beskrajnom ljubavlju
i za prvu i jedinu ljubav svoje mladosti, za jednog stasitog, plavokosog, skromnog i tihog, vatrenog revol~tcio-
nara. Srce devojke sa juga Jadrana - srcu mladicu sa
severa, iz Medumurja.
Srce koje pamte sada odrasli !judi, a nekada decaumela je Vukica da ih, u vreme najdublje ilegalnosti, drZi
na krilu, da drn pevuSi pesmice i daruje igraCkama koje
je svojom rukom nacinila.
Srce koje pamte i stariji !judi iz tih teskih dana umela je Vukica da ih sluSa, da razgovara i sa njima, da
cuje .njihov mudar save!, plod 7livotnog iskustva.
Vukosava, Vukica, Vera, Sunja.
Prvo ime - data prvog dana Zlivota, kad se rodila.
· Drugo ime - dato iz miloSte.
Trece ime- data kad je stupila u Partiju, u ilegalu.
Cetvrto [me - dato sto je takva, tiha i skromna,
hila.
Cetiri imena, ali jedno srce. Velika i hrabro.
Redovi koj'i slede bice, zato, tek pokusaj da se mla.
dima kaze gde je zanjihano, gde se sve culo, zasto je i
kome dato - do poslednjeg damara.
KUTAK NA JUGU JADRANA
Prien o sebi pocela je da piSe sama. Pre cetrdeset
godina - 1935; skrtd, sa malo reci - sigurno po zadatku. Ali, nije zavrsila. Nije to bilo vreme kada se mnogo
pisalo, kada su se nizale red. Bila su potrebna deJa, akdije.
Pocetak je obiCan, kao mnogi slicni poceci:
»Rodena sam u selu Svetom Stefanu u Boki Kotorskoj 28. XII 1912. godine .. .«
Niko viSe ne pamti kakvo je bilo nebo tog decembarskog dana nad ostrvcetom u modrom plavetnilu juga
Jadrana koje je za kOpno vezala tanuSna ptevlaka crvenkastog peska. Da li su zimske oluje podizale talase va.
ljajuai ih ka obalama i kamenim rtovima, iii je, kao neoCekivani, najdra.Zi goSt, probivSi se izmedu oblaka, sunce, i zimi ovde Stedro blagom toplinom, raskravljivalo
zaledene masline nagoveStavajuCi da Ce ponovo lJ:iti vesnik proleca u kame ovaj kraj postaje jedan od naj!epsih kutaka na svetu.
Kutak Pastrovica d Crne Gore.
Kutak u kame dugo traju rumene zore nad planinama i morskom puCinom, nad peSCanim obalama i selirria Sto su se uz njih SCuCurila, iii kao beli cvetov'i pripila na tamne litice kamenitih brda.
7
�Kutak u kojem su dani proleca i leta tako bistri da
jasno osvetljavaju sve oblike zemljinog prostora, u kojem su veCeri tihe, sasvim tihe, da je neCujno i neupad~
ljivo radanje zvezda u Sirinama svemira toLiko stvarno
da se Coveku Cini da se sve to dogada tu, na njegovom
dlanu.
Kutak kraj koga je rnore plavo, plavo, i samo ponekad zeleno, koje ama duboke tisine, bez dna, bez kraja,
pa ljudska reC biva retko izgovorena i zato odmerena,
mudra.
Sva ta cudesno !epa priroda s:igurno je susrela Vukicu kada se rodila IT kada je oCi otvorila. Svaki Covek
ptirodi otvara svoja Cula, svoju duSu, a ona mu sebe daje, da sa njom Zivi bez prestanka. Ona utiskuje svoj nevidljivi pecat, kao sto d covek prirodi daje svoj obol, menjajuCi je prema svoj1im snovima i Zeljama
Trenutak zagledanja u staru, vee pozutelu fotografiju- portret Vukice Mitrovic, neoceklivano otkrije kako je priroda njenoga rodnog kraja - taj carobni kulak
na jugu J adrana, to ostrvce u plavetnilu mora, te crvene
8
pescane obale i gorde planine nad njima, taj mir i te tiSine - ostav.ila trag u njenom liku, u njenom biCu. I sigurno je da je u tom tragu najdragocenija ruit san o lepoti Zivljenja, o stalnim menama u kojima se rada novo,
jos lepse. A zar slobodni let galebova nad morskom puCinom, iii orlova nad liticama, nije zanjihao prvi Vuki~
Cin san: da Covek bez slobode ne maZe da raSirJ svoja
krila teZeCi joS nedosegnutim visinama?
- Zaista, zar i u tom krajoliku ne treba tra.Ziti prvi iz.
vor na kojem se napajala Vukica onim osobinama koje
ce je krasiti do poslednjeg casa zivota?
KCI IVA I IVANICE ...
Ne, o to111e Vukica nije stigla da piSe. I druga recenica u njenoj biografiji je opet obicna:
»Rodena sam ... od roditelja takode rodenih u istom selu: Iva MitroviCa, uCite!ja, i Ivanice Dabkovic,
seljanke. InaCe, otac mi je nacionalista i kao takav ista~
kao se za vrijeme austrougarske monarhije, bio od iste
osuden na smrt, pa kasnije pomilovan na dvanaest godina robije, od kojih je izdr.Zao 3 god. do >}oslobodenjac< ...
Majka mi je nepismena .. -.«
Opet, o ocu i majci - malo reCL Ali reCima se ne
moze da meri ljubav i postovanje. Da nije zurila, da nije
pisala svoju biografiju izrnedu dva sastanka, moZda, na
kolenlrna u nekorn .ilegalnom stanu, u dubokoj noCi, dok
se skrivala od policije, Vukica bi, sigurno, mogla da is~
priCa dugu priCu o svojiln roditeljima, o njihovim rodite;.
ljima, duboko u proslost. Odmenimo je, koliko mozemo,
u tom, nezavrSenom poslu.
Porodica VukiCinog oca bila je poljoprivredna, stoCarska, ribarska i peCalbarska. J edna od mnogih u Pa~
StroviCima. Njena »glava(< bio je VukiCin deda Niko Mitrovic ... Zeleo je, izgleda, da bar jedan njegov sin bude
Skolovan. Sin Ivo, VukiCin otac. A maZda je na Skolovanje poSao i zate Sto hrom u jednu nogu nije mogae da
radi teSke posleve. Ali i Skolevanje lvevo nije bile lake
i jednostavno. Njegov otac i dedovi bili su seljaci, peCal~
bari, keji su odlazili u »Svijet« da zarade keru hleba, jer
se nisu mogli odrZati radom na svem malenom imanju
i ad ribarenja jednom }>ladom« na Cetiri vesla. Iva nije mogla sama kuCa da Skoluje. Zato ga je pemogao njeJ edna od prvih V ukiCinih fotografija
9
�.. .I KCER SVOG PLEMENA
12
Vukica je bila kcer svojih roditelja. AJi, dstovremeno, ona je, u to vreme, pripadala, bila kcer i svojih Pastrovica. Njihova osnovna osobina bila je borba za slobodu,
nastojanje da se ona, i. puSkom i mudro.SCu, Cuva pred
najezdom osvajaca. PastroviCi nikada nisu pali u ropstvo Turaka. MaZda su u tome najviSe uspeli Sto su nastojali da svoj opstanak odrze zajednickim, kolektivnim
naporom.
Sredina uvek umnogome odreduje i pojedinca, svakog coveka. Zbog toga, moze se reCi da su neke osobi·
ne i principi PaStroviCa, odnosi koji su u njima vladali,
jos odmalena uticali i na Vukicu. Poznato, je, na primer,
da su Pastrovici visoko cenili i negovali ljudsko dostojan·
stvo. Pa.Strovske Zene, zna se, bile su dostojanstvene, i
u radu, i u svojoj kuCi, i na polju, i pri ognjiStu, i za
stolom. U radnom danu i o prazniku. I kada se novo dete u kuCi rodi i kada se mrtvac oplakuje. One su bile dostojanstvene i kad muza m sina prate u boj i kad ga iz
boja docekuju ...
...PastroviCi su uvek driali do casnih odnosa medu
ljudima. cast, postovanje coveka, bila je odlika bez koje se nije moglo opstati, bez koje se, jednostavno, nije
moglo ziveti. Otuda i gordost, negovanje ponosa. Ali, ni·
kada sve te osobirie, paZljivo i postojano negovane u PaStroviCima, nisu mogle da se zamisle bez joS jedne skromnosti.
Razume se, avo su bile osnovne, preovladujuCe vrline, principi po kojima se Zivelo u plemenu PaStroviCa,
sto ne iskljucuje mogucnost postojanja izuzetka, druk·
ciJih ponasanja. Ali bas zato sto su pozitivne strane plemena PaStroviCa Cinile osnovu, sigurno je da su uticale
na svakog ko je tu Ziveo, pa i na Vukicu.
Ona je bila i kcer, jedan od najlepsih izdanaka, najlepsi izraz najboljeg sto je krasilo njeno pleme.
PREKINUTO DETINJSTVO
Kakvi su bili dani detinjstva male Vukice, najstarije kcerke Iva i Ivanice, c!ana velikog plemena PastroviCa?
U biografiji, koju je pisala svojom rukom, Vukica
o tome nije napisala ni jednu jedinu reC. Ostala su sa.
mo bleda secanja njenili najblizih ...
... Rano detinjstvo prov7Ia je na Svetom St~fanu, ?
onom carobnom kutku na Jngu Jadrana, u pnrodt b1·
strih suncanih zora, tihog i olujnog mora, divnih, pescanih obala i maslinjaka uz njih, koji ostaju jedri i
kad stigne ledena zima ... Kao dete, igrala se cesto na
obali. Umela je da sedi duge sate na crvenkastom pesku, da gleda u nedoglednu pu~inu m~ra -i d_a b~dna,. ~oz..
. da, sanja bajke koje negde lllJe proc1tala 1 koJ.e J~J mk?
nije pricao. Dozivljavala je prve tr.en':'tke ':aJiepse baJ·
ke svakog deteta - kada se saznaJe 1 otk!"1va svet, _kada je i malena, zlatnozelena bub1ca 11:a hs~u mash~e~
zagonetka ili otkrice. Kao sto S? otknce, ~!gu'?'?• b~II
i ga!ebovi u letu, lade koje su stizale sa pucme i.h se 1z
budvanske luke otiskivale na daleke pute.
I nju su tada susretali i milo~~li rfbari, kada s;t s!"
vraCali sa ribarenja na obalu; orac1 kOJI su se, s vecen,
vraCali sa njivica, maslinari i vrtlari, koji su radili u masliinjaku i na malom polju rodnog otoka Sv7t'?!l. Stefan'7.
Sretali su i milovali jednu od rastom naJmziii deVOJ·
cica sa tihog crvenkastog zala. Ali su je, sigu~no, p~m.tili
po krupnim, sjajnim ocima, po _pogled~ miio.m, Isti_n~
cesto samo kratkotrajnom, detmJe st1dlJ1vom 1 zato JOS
dra:Zem.
Radovala se i bila srecna zbog te ljubavi kojom je
bila vazda okruiena. Ljubavi roditelja, ljubavi starije
brace i svih koji su je·poznavali.. .
. .
Ali, radost prvog, ranog detm]stva Vukicmog, malo je trajala.
Rat, prvi svetski rat, njegov strasi1i vihor ~ti!lao je
i u ovaj tihi kulak na jugu Jadrana. Zahvat!O Je 1 poro·
dicu male Vukice.
Sve se odigravalo brzo. U pocetk~ tog':' rata,. Cma
Gora je oslobodila veliki deo syogap~1ID?rJ!'• J'::t 1 Pas;
trovice u njemu. Talco su se Pastrov1<o1 pn~lJuc1lti svOJ'?J
naciji. Uzeli su i puSke i p~Sli t;a cm?go~~kr front prot1v
austrougarske vojske. To Je bw obhk UJ1hovog ustanka
protiv okupacije Austrije. U _t<=!m svojevrsnom ~stanku
ucestvovao je i Ivo, otac Vuk1cm. Kao covek kOJ1 se Op·
redelio joS ranije, za socijalnu i nacionalnu slobodu,
Iva se, 'u kratkom vremenu crnogorske vlasti na paStrovskom podrucju, sukobljavao i sa crnogorskom monar·
hijom.
Ali, doslo je do kapitulacije Crne Gore. Austrija je
zavela teroristiCku vlast. Hapsila je, zatvarala u tamnice i strejala slobodarske !jude Cmogorskog primorja.
Menu tim ljuilima bio je i Vukicin ota'?, Ivo. J?io je za.
tvoren u Kotoru i Herceg-Novom. Sud10 mu Je okupacioni sud. Na sudu, Ivo se drl:ao gordo i prkosno. Kad je
13
�14
iSap na sudenje, namerno je na sebi no~io majicu sa crvenim Straftama. Bio je osuden na snut . .. Ali, nije streljan. Bio je pomilovan i osuC!en na dugogodiSnju robiju,
koju je izdrZavao u mariborskom kazamatu.
0 stradanju d drZanju svoga oca Vul5:ica je, sigurno,
slusala, saznavala kasnije ito - dobro pamtila.
U Ivovoj kuCi nastali su tada teski dani. Otac na
robiji. U kuCi, majka Ivanica sa decom. Nije bilo radne
ruke da obraduje maleno porodicno ;manje. Zato je na
njena vrata zakucala -glad. Cesto nije bilo ni kore hleba. Sve je to osetila [ mala Vukica. Ali tu su, pored njene majke Ivanice, bile i njene bake, po ocu i po majci.
Baba Marija i baba Vidosava. One su je driale na krilu
i, kriju6i suze u oCima, priCale bajke, kazivale i pevuSile
pesmke - da bar time nadoknade nedostatak oca i otklone strepnju za njim. One su je naucile da trpi i kad
je tesko i pretesko, da tiho prica o tegobama i patnjama
iivota.
Majka i bake bile su ona topla uteha i krilo, nadoknada za sve sto je izgubila u tek zapocetom, ali prekinutom detinjstvu;
Tu je bila i njena tetka Marija Dabkovic, koja je
Vukicu volela kao svoje roa:eno dite, uzevSi je izvesno
vreme pod svoj krov, na svoje ognjiSte i trpezu.
PREKINUTO I SKOLOVANJE
PiSuCi, svojom. rukOin, s:voj Zivotopis, Vukica je o
Skolovanju napisala samo tri reCenice:
»Ja sam u Sv. Stefanu uCila osnovnu Skolu, zatim
llastavila u Kotoru, gdje mi je otac bio premjeSten u sluzbu skolskog nadzorn[ka, tamo svrsila cetiri razreda gimnazije i onda presla i zavrsila 2 raz. uCiteljske skole
na Cetinju. Skolovanje sam prekinula najprije zbog bolesti (imala sam operaciju na nazi), a kasnije nijesam
nastavila uslijed slabog ekonomskog stanja mojih roditelja. Ostala sam i radila u kuCi. . .<c
Prekinuto detinjstvo, pa prekinuto i skolovanje!
Kako se to desilo, zbog cega je tako bilo?
Sve je pocelo, u prvom trenutku, dobro, lepo, sa ohrabrenjem. U toku sloma Austrije, 1918. godine, VukiCin
otac, Ivo, vratio se sa robije u Sveti Stefan. Bio je to
veliki dogaC!aj za porodicu i njenu rodbinu... Nestalo je
strepnje za z:ivot oca. Nestalo je i gladovanja i teskog mukotrpnog rada za koru hleba ... Radost se ponovo vratila
u dam Ivai Ivanice MitroviC, na obali uz prevlaku kojaje
�16
spaja sa ostrvcetom, Svetim Stefanom. Ta radost ogrejaIa je i Vukicu, veC stasalu za prvi razred osnovne Skole ...
I ona je sela u svoju prvu skolsku klupu. A ucitelj
joj je bio- otac, Ivo, kao i njenoj starijoj braci Nikoli
i Stefanu.
Bila je vredan, dobar dak. 0 tome govore i njena
svedocanstva. MoZda bi ocene bile i bolje nego sto u
tim, vee po:Zutelim, dokumentima piSe- da uCitelj nije
bio otac, Iva. Iako praviCan, bio je strog i prema svojoj
deci, i prema sebi -viSe nego prema drugoj deci i prerna dru@ima.
Tako je bilo i u Kotoru, 1921. godine, kad se cela
porodica tamo preselila. Iako skolski nadzornik, on je
zahtevao da se njegova deca cene po onome Sto pokaZu
u ucenju, a nikako prema njegovom polozaju ... Vukica
je u Kotoru stupila u ni:Zu gimnaziju i zavrSila malu rnaturn. I o tome govore svedocanstva. Bila je vredan dak.
A onda, posla je stopama velikog uzora. Putem svoga oca. Posla je u uCiteljsku skolu. Ali nje nije bilo u
Kotoru, pa je mlada Vukica morala da krene na Cetinje.
Iako se odvojila od rodite!ja i porodice, Vukica je
b1la ispunjena radoscu. Pred njom su se otvarali novi
vidici, poniranje u jedan divan svet, svet dece, njihove
maste, njihovih saznanja, pitanja. Vuklca je pocela da
se sprema za taj plemeniti poziv, poz:iv vaspitaCa, bespostednog davanja i predavanja... Ucila je vredno. Uvek
primernog ponaSanja.
Pred nama je desetak fotografija. Jedne su iz prve,
a ostale iz druge godine uciteljske skole na Cetinju. Brzo
i lako pronalazimo njenu figuru, njen lik. Nije se niCim
isticala osim jednim- skromnoscu. Iako nizeg rasta od
svojih drugarica, nikada nije u prvom redu. Nekako
uvek na iskraju ili u sredini. Gleda svojim krupnim oi.\ima, lice joj je ozbiljno i uvek samo jedan mali, jedva
primetan osmeh na lepim usnama. Skromno obuCena.
Skromno zacesljana. Ali uredna. Kecelja ispeglana, lepo
priSiven znak razreda i skole.
Sa llih fotografija zraci lik pun topline i paznje. Zato ani, kbji se seCaju Vukice iz tih dana, sigurno istinu
govore kada ka:lu da su je sve .drugarice mnogo volele,
da su bile prema njoj otvorene, da su je uvek zvale u
druStvo, u ign1, u Setnju . ..
Tako je bilo i kad se, posle zavrsenog prvog razreda
uciteljske skole na Cetinju, vratila u svoj rodni Sveti
Stefan da provede !eto na toploj obali svoga detinjstva.
SeCanja joS Zive . .. Umela je i nalazila vremena da razgovara sa svima starijima koje je znala, sa rodacima, sa
bakama, tetkama, sa ribarima i maslinarima koji _su je
negda !nilovali po kosi zaticuCi je na pescanom zalu male prevlake izmedu kopna i ostrvceta. A onda, kao kCerka
toplog mora na jugu Jadrana, zajedno sa svojim drugama, radosno bi potrCala u njegove bistre vade i predava~
la se talasima i penama, traganjima za beliln Skoljkama
i crvenim zvezdama u malim uvalama. Hila je dobra plivaCica.
Ali, kao sto je zivot, njegove okolnosti, prekinuo njeno radosno detinjstvo, talco je, opet, [ skolovanje VukiCino moralo da bude prekinuto. Kad je zavrSila drugi
razred uCiteljske skole na Cetinju, povredila je nogu. U
pocetku, Cinilo se da nece biti teskoca, ali, doslo je i do
operacije. LeCenje i oporavak zahtevali su vreme. Skolovanje je moralo da bude prekinuto.
Istovremeno, pril!ike u porodici opet su postale tesske. Jedna, zarada Vukicinog oca bila je malena dapodmiri potrebe porodice koja je postala jos veca. Pored
bake Marije, majke Ivanice i oca Iva, od te plate je Zivelo jos sedmoro dece: Nikola, Stefan, Vukica, Ratko, Veljko, Leposava i Miroslava.
Vukica je ostala u kuCi. Vredno je pomagala majci
u svim kuCnlim poslovima. Radna i Cistunica, stizala je
svuda ... Pomagala je i u podizanju mlade dece. Bila je
puna. brige i ljubavi prema svima, a naroCito prema
mlad1m sestrama, Leposavi i Miroslavi. Umela je dugo
da im priCa, da se igra sa njima . ..
IZ MALOG U VELIKI GRAD
A onda, 1932. godine, doslo je do jos jedne promene u Zlivotu porodice MitroviC. Velike i znaCajne.
VukiCin otac, lvo, otiSao je u penziju. I doneo odluku da se cela, desetoclana, porodica preseli iz Kotora u
Beograd. Bio je to narociti dogadaj i dozivljaj. Pa i za
Vukicu.
Iz malog grada na toplom i pitomom primorju, prelazilo se u veliki grad na severu, koji ima ledenu koSavu,
zimi snegove, pa i reke zaled:ene. Promena je bila ve~
lika i sloZena. Nju je do.Zivela, sigurno, i Vukica. Navikla
na maleni grad, uskih uliCica, susrela se sa velikim gradom siroklih • dugackih ulica, gradom velikih trgova,
mnogoljudnim, sasvim drukC.ijim. Navikla na more, na
njegove tHiine i oluje, na njegove proleCne rascvetane
obale, susrela se sa rekama i bre:Zuljcima nad njima,
brezuljcima na kojima je sagraden grad. Umesto nekoli2 Vukica Mitro\-'iC
17
�"-18
ko stotina stanovnika na ostrvcetu u plavetnilu juga Ja~
drana, u Beogradu je tada zivelo 240 hiljada stanovnika.
Te, 1932. godine, meau njima su hili i svi clanovi PO·
rodice Mitrovic. Smestili su se u Macvanskoj ulici broj
10, na Cuburi. Sva Ivova i Ivanicina deca poSla su na
Skole li univerzitete, osim N1kole, koji je radio kao·Cinov~
nik u PTT. Vukica je nastavila, kako se brat seca jedno
kratko vreme, uciteljsku skolu u kojoj je hila vrlo do.
bar aak. Ali, prJhodi oca Iva hili su nedovoljni da podmire sve potrebe velike porodice. Zato je Vukica pocela
da radi, zaposlila se kao daktilografkinja u jednom pr.ivatnom blirou. 0 tome ona i sama piSe u svojoj biogra~
fiji. Iz tih skrtib redova, pisanih o onome sto se dogadalo tada sa njena dva brata, nasluCuju se vreme i .prilike
toga doba. Bilo je to vreme posle zavoaenja sestojanuarske diktature kralja Aleksandra 1929. godine.
U stvari, nemajuc.\i drugih sredstava da vade borbu
protiv nezadovoljnog naroda i gnidanskih opo~icionih
stranaka, kralj i dvorska klika, juna 1928. god!ine. nasli su
atentatora koji ce revolverskim hicima u Narodnoj skupStini pokuSati da reSi obraCun izmed:u srpske i hrvatske
burioazije. Izmedu skupstinsklih klupa potekla je krv
voda hrvatske burioaske opozicije. Narodni poslanik
Punisa Racic, ubio je Pavia Radica i Stjepana Basariceka, a tesko ranio Stjepana Radica i Ivana Granau. Radic je ubrzo umro od posledica ranjavanja.
Bilo je ocigledno, kralj Aleksandar Karadordevic,
otvoreno se pripremao za uvodenje svoje diktature.
Spremao se da nasiljem i krvlju ucvrsti svoj polozaj u
zemlji. Formalno, to je ucinio 6. januara 1929. godine.
Kralj je ukinuo ustav, rasturio Narodnu skupstinu,
raspustio sve politiCke stranke d zabranio svaki
njibov rad. Posebno se policijski aparat diktature
bacia na ilegalnu KomunistiCku partiju. »Bio je zabranjen svaki sindikalni rad i sindikalno organizovanje
radnika. U Beogradu je obrazovan specijalni Sud
za zaStitu 4rZave koj.i je sudio na osndvu istoimenog
zakona. U slldsku zgradu ovog suda, u ulici Kneza Mi~
losa, dovodeni su svi protivnici diktature, posebno komunisti i revolucionari iz cele iemlje, kojima se tu su~
dilo. Polioijski provokatori uvlacili su se u partijske organizacije, hapsili komuniste, sprovodili ih u »GlavnjaCu<{ gde su .ih prebijali pa Cak i ubijali.{{
Sestojanuarska diktatura naroCito se sruCila na komuniste. U beogradskim zatvorima ubijeno je tada nekoliko rukovodilaca Komunisticke partije. Kroz beograd·
ske ulke, okovani u lance, _prolazili_ su komunisti optu1
Zeni pred Sudom za zaStitu dr:Zave, odlazeCi i vraCajuCi
se sa sudenja.
·
Diktatura je zadala teSke udarce organizacijama
Komunisticke partije i SKOJ-a kao i celom radnickom
pokretu u Beogradu. No 1 i pored sveg nasilja, ona nije
mogla da slomi slobodarski duh Beograda, naroCito me~
du radnicima i studentima. Vee 1930. i 1931. godlne rad.
niai i studenti vodili su znaCajne i oStre demonstracije
protiv sestojanuarske diktature, a posebno protiv vlade
generala Petra ZivkoviCa. Dok su radnici vodili Strajkove, studenti su demonstrirali ulicama i oko svojih domova. U tome su im prul':ali podrsku mnogi gradan:i. Po.
znate su trodnevne studentske demonstracije od 5. do
8. novembra 1931. godine, uoci izbora za Narodnu skup·
Stinu. Policija je hapsila, d.ntervenisala protiv studenata
'
ali talas demonstracija nije mogla da zaustavi.
Uporedo sa studentskim akcijama i radnici u Beogradu, medu kojima je bilo i dosta radnika iz svib krajeva Jugoslavije, odr.Zavali su mnogobrojne antire:Zimske
ko~ferencije i zborove 1 traZe6i poboljSanje poloZaja ra~
dmka.
Sve je govorilo da se rezim sestojanuarske diktature ~e rno:Ze dugo odrZaH u svom prvobitnom obliku. Mada Je pretrpela mnoge gubitke, Komunisticka partija je
ponovo stvarala svoje organizacije !i stavljala se na Celo
pokreta protiv diktattire. Ponovo je poceo J sindikalni
rad u kame su komunisti vrSili sna:Zan uticaj. Isticalli. su
zahtevi radnika za poboljsanje ekonomskog i socijaloog
polozaja. Poceli su da izlaze i sindikalni Listovi, a gradom su se simli brojni partijski, studentski i radnicki
leci.
Sve ave akcije odrZavane su na inicijativu i pod rukovodstvom komunista.
ULAZAK U REVOLUCIONARNI POKRET
U to vr~me, u vre"\,'e dolaska u Beograd, 1932. godine, Vuloca Je Imala tacna dvadeset godina.
>>Sve do tada ja sam hila nezainteresovana« - napisala je Vukic;;t u svojoj biografiji. A onda, sta se onda
des1lo? Eva nJenog svedoCenja:
»Iste godine kad smo presli u Beograd, 1932. u decemb!u mjesecu, stariji brat, s!udent tilozofije, 'bio je
uhaP.sen zbog rasturanJa letaka 1 osuden na godinu i po
robiJe .. .«
19
�Vukica nije zapisaia u svojoj hiografiji ne~to Sto
JOS pamti njen brat: »U to vreme trebalo je prekucatl
jedan letak studentske omlaciJine protiv vojnofasisticke
diktature. I, posto je Vuk.ica znala da kuca na pisacoj
ma.Sini, istina ne taka virtuozno, odveo san1 je u stan u
Konstantina PopoviCa da prekuca letak. Ucinila je to.
Bio je to njen prvi prilog revolucionarnoj borbi. . .«
IV!ozda je bas zbog rasturanja tog letka Vukicin brat
bio osuden na robiju ... VaZno je, meudtim, ono Sto se
tada zbilo. 0 tome piSe Vukica u svojoj biagrafiji:
».. .Tada, noseCi hranu bratu u zatvor, Cesto sam
se sretala i zatim sprijateljila s jednom djevojkom, koja
je takocter jednom uhapseniku nosila hranu. Ona me je
privukla najprije svojim prijateljstvom, a zatim i za1nte~
res<_>vala komunizmom, objasnivSi mi najprije za.Sto je
mOJ brat U zatvoru. Ja sam cesce odlaziJa k njoj, gde
sam se upoznala s njenom braCom: jedan metalac sada
, na robijj, drugi je bio Stamparsk'i radnik, nedavno {rmro.
20
Tu sam se upoznaJa s mnogim radnicima, koj,j su k nji·
rna dalazili obicno nedeljam poslije podne radi Citanja
i diskutovanja. Slu.SajuCi tu mnoge nerazumljive stvari,
ja sam se Zainteresovala i poCela Citati sve Sto su mi dali. U to vrijeme upoznala sam se, takoiter kroz bratovo
hapsenje, sa jednorn studentkinjam koja mi je priSJa
sa namjerom dame izgraduje. Ja sam joj povjerila moja
poznanstva s radnicima, i jednoga dana, po odobrenju
one drugarice, odvela je k njima na nedeljni sastanak...
Studentkinja je predlozila meni i drugarici da stupirno
u jednu univerzitetsku omladinsku celiju, na sto sam ja
pristala, a ova druga nije ... Iz celije sam istupila zato
sto nisam intelektualka i sto sam trebaJa da budem na
drugom mjestu. Tada me drugarica sa kojom sam se najprije upoznala i sa kojom sam i dalje odrzavala prija·
teljs_~e veze, ..pozv~la i upoznala sa DukiCe1n, a ovaj me,
posh]e proucavanJa, upotrebio za rad . . ,{<
$krti redovi. Na pojedinim mestima zagonetni. Ali,
oni svedoce kako je Vukica brzo, izmectu 1932. i 1933.
godine, ulaz:ila u revolucionarni pokret i to mectu radni~
ke, jer se i sama tako oseCala, oseCala se kao proleter.
Cinila je to otvorena srca, jedl)ostavno i skromno, kao
Sto i piSe.
Danas, posle mnogo godina, moguCno je, priliCno
pauzdano, uz pomac secanja onih koji je pamte iz tih
dana, skrtu pricu iz biagrafije 0 pocetku ulazenja u revolucionarni pokret mlade Vukice Mitravic, potpunije
ispriCati.
Ko je ona devojka koja je Vuk.icu privukla »najprije
svojim prijateljstvom, a zatim i zainteresovala komu-
nizmom«, devojka Ciji je brat, metalac, bio na robiji?
Gde su se to okupljaJi radnici s kojima se Vukica upaznala ~ ,s koi.ili':a je 6itala? Ko .i.e ana studentkinja, a ko
»DukiC« kOJI Je Vuk1cu »poshje prouCavanja upotrebio·
za rad<<?
Od svih je Ziv samo »DukiC«. To je, u stvari Draoutin ColiC, kompozitor, koji sada mvi u Beogradu. :Eva
njegovog kazivanja:
»SeCam se dobra Vukice iz tih dana. Radio sam
!933. godine, na arganizovanju stamparije u kojoj ce s~
stampati _list »Komunist«. Nije to bio jednostavan posao.
Trebalo Je, P?red ostalog, pronaCi spretne, poverljive,
odane komun1ste za mnoge poslove. Jedan od njih bio
je i pr~noSenje rnaterijala za Stampariju i iznoSenje go~
tovog ~sta. U to yr~me saradivao sam sa naSim drugom,
komunis.tom, ~~~s_t1forom DuliCem-KiCom, koji je tada
rukovocho tehmck1m aparatom partijske organizacije u
Beogradu, a takode i sa njegovom sestrom Radom Dulic. U njihov?m stanu okupljali su se tada mnogi radni·
CI, pnpadnici revolucwnarnog pokreta . .. Vukica se upoznaJa sa Radom :Dulic. To je bila ana devojka s kojam
s,, kako k.aie u ~vajoj biografiji, cesto sretala i sprijatel]lla, dok Je nas1la hranu bratu u zatvor. Radin brat bio
1e on~j ))metalac ~~ ro?iji. .. « A ana studentkinja, bila
Je Dus1ca Ste~a_nov1c, ,kcerka poznatog revolucionara Lazara Stefanov1ca. . . ·
Eto, vidite, Vuk.ica je na prvom koraku bila meitu
kom~n~stim~, revolucio!larima, anima koji su se borili
prot1v ses!?Januarske d~ktature, protiv bur:Zoazije, nenarodn?g rez~ma . .. Brzo Je sazrevala. Zapazio sam to kad
sam Je pr':' put, pr~ko Rade Dulic, sreo ... Dabro pam.
tnm nJen ilk. SastaJI smo se prvi put u Krunskoj ulici
(sada Proleterskih brigada), u onom njenom malom delu
izmectu Ulice kralja IV!ilutina i Beogradske ulice. Tako
su se tada odrZavali sastanci, zbog konspjrativnosti na
ulici, u Setnji. .. Prilazila je nekako tiho, neprime'tno.
Osred~)eg. rasta, s rukama u dZepovima od kaputa, malo pOVIJemh ramena. IV!lada, dvadesetak godina. A lice
m1_rno, odmereno. Krupne oCi, visoko Celo i mali, jedva
Pt:Imetan osrneh na usnama . .. Ne rnogu da objasnirn,
ali od prvo~; trenutka kad sal!' je ugl~daa, u1ivala je ne·
ko poverenje, s1gurnost. Osetm sam aa se na nju n1ogu
osloniti. MaZda najviSe zbog te njene mirnoCe, staloZe~
nosti. PoCeli smo razgovor:
- Da li znaS Sta je to konspirativan rad?
- Znam, - odgovorila je kratko, a iz te jedne jedi.
ne reCi izbijalo je Cvrsto uverenje. OseCao sam da je
21
�Vujasinovic, seca Vukice iz tih dana, iz dana 1933, 1934.
godine:
- Ti, prema svom radu, mozes da postanes clan
Komunisticke partije.
- Mogu ... - rece kratko i tiho Vukica.
»Kad sam je sreo prvi put, ostavila je na mene izvan-
-Znama to.
redan utisak. Prvi sastanak bio je negde u jednoj od ulica ispod zgrade Skupstine. Ndje bila upadljiva, srednjeg
-
Faksimil biografije koju je Vukica pisala svojom rukom
-
Ali, to znaCi nove obaveze . ..
BiCe ti joS teZe, joS veCe odgovornosti.
To sam ,j Zeljela! - reCe »Vera« i tada ugledah
na njenom lieu veliku radost. Onaj njen mali osmeh postao je Sdrok. Progovorilo je srce mladog, po:lrtvovanog
revolucionara.
- Dobro, od danas si clan Komunisticke partije Jugoslavije. To treba da opravdas! - rekao sam malo ozbiljnij,im tonom.
- Pokazacu se u radu, to je sve sto mogu da kazem
--:- odgovorila je »Vera« Jednostavno, skromno.
24
Vukica, tiho, na svoj naCin,
I danas, kao da cujem te njene reCi. Nije to bila
fraza, ·tek tako dato obecanje, vee jedno cvrsto opredeljenje, sigurnost, rec u koju se veruje. Zato sam joj i pover.io da prenese neki materijal Blagoju ParoviCu, koji
je tada radio na obnavljanju i ucvrsCivanju partijske
organizacije u Beogradu i Srbiji. Vukica je tada, posle
smrti Hristifora-Kice Dulica, preuzela rukovodenj e teh-
'
niCkim aparatom pri Stamparijd »Komunista«. SeCam se,
Blagoje Parov.ic je bio odusevljen njenim smislom za
konspirativni rad. Govorio mi je:
- Ona mala »Vera<< je zaista sjajan radnik. Da je
viSe takvih!
I zaista je »Vera« - Vukica bila veliki radnik. Obavljala je mnoge duznosti i zadatke prilikom izlazenja
»Komunista« u prvoj godini njegovog postojanja. Policija je dosla do lista, ali nije mogla da otkrije stampari.
ju i naCin rasturanja matenijala. Vuk:ica je umela da
cuva tajnu, bila je pazljiva, savesna u radu. I danas, kad
se toga secam, zelim da kazem: bila je sjajan covek, divan komunista, divan lik koji se ne zaboravlja.~<
DEO VELIKOG POKRETA
Secaju se tal<ve Vukice i drugi koji su se sa njom
susretali u to vreme. Pravila ilegalnog rada, :istina, nala-
gala su da se sto manji broj !judi medusobno poznaje,
pogotovo da ne znaju prava imena i sta ko radi. Pa ipak,
postoje seCanja i Zivi svedoci. Tako se i »Ilija<(, koga u
svojoj biografiji Vukica pominje, u stvari, drug Todor
I
I
I
I
25
�rasta, nije mnogo ni govorila. Ali, ostavlja!a je, iako mlada, sna.Zan utisak punog poverenja, pouzdanosti. Posle
smo se vida!i: predavala mi je materijal u manjim pa.
ketHCma. Taj materijal putovao je naSim· vezama za
unutraSnj~st, za. Vojvodinu, Cr~u Goru, Makedoniju:
Sve J.~. r~dila smrreno, ?rzo, sve Je razumela. Kao najis~4SlllJI _rlegalac, sav predan revolucionarnom poslu ... .<<
.. !lfesto k~snije, Vukica je prestala da daje materijal
»~hJI<< 1 blla Je povezana sa drugim ilegalcem Cije je ime
~110 -~>Petar« _(student Vaso Prlja) a zatim sa jos jednim,
CIJe Je nue b!lo »Zoran«.
Svim srcem, svom snagom, uspeSno, Vukica je iz· ·
vrsav~la svoje partijske zadatke. Tome se sva .predala.
Malo Je ko znao ono !ito je zapisala u jednoj recenlici svoje hiografije:
»Izgubi:vsi posao kao tipkacica (daktilografkinja) tada sam radlla kao mlada radnica kod jedne snajderke«.
Iz ove reCenice vidi se da Zivotni uslovi Vukice Mitrov•iC ~is? hili nimalo laki. Sarna je zaradivala svoj
~leh. Ah, Is~ovre'?eno, ucestvovala je, celim svojim hicern, u h_orhi prot1v nenarodnog rezima. Bila je deo onih
napred~h snaga u Beog~ad? koje nisu poklekle pod terorom drktature. Raznos1la Je >}Komunist« odrZavala veze i tin1e davala svoj doprinos. . .
'
Borheni duh u Beogradu 'i Srhiji je narastao. Tako
je hilo i 1934. godine i 1935. Vod:ene su mnoge akcije
radnika i naprednih studenata.
.
Mesni komitet Partije, tako, u prolece 1934. godine
lZdaJe letak u kome se zahtevaju vece nadnice za radnike
u preduzeCima, pomoc: i socijalno osiguranje nezapoSienlim radnicima, veCe plate ni:Zim Cinovnicima, zabrana
ot~uStanja radnika s posla i tra:Zi zabrana visokih kirij~a.
TaJ letak se Stampa u Stampari}i »Komunista« i rastura
po Beogradu. . . Cesto njega od stamparij e do drugih
drl!-gova p;.enosi i. Vu.ki~ MitroviC. T? Cini i sa drugim
lec1~a. kOJI s"': popvlJUJU _u fehruaru 1 martu te godine.
To rum 1 u oc1 Prvoga rna] a 1934. godine. Iz njenih ruku
uzimaju ga drugovi ,j lepe po zidovima ! stahlima drveca
u ~e?gradu. Na letku piSe »Ziveo prvi maj«! Vukica obavl]a 1 mnoge zadatke, kao clan partijske tehnike, u vreme pnprema za IV Zemaljsku kon!erenciju KPJ ...
Radnici, !!radevinari, povodom godisnjice Lenjinove smrt1, 20. Januara 1935. godine, na gradilistu Crkve
sve~o.& Marka istakli .su veliku crvenu zastavu koju je
pohciJ a uspela da skme tek drugog dana. Radnici drugih stn~k~ su Cesto Strajkovali boreiC se za svoja prava.
Komumst1 su u Beogradu, takode, razvili politicku akci-
ju u vezi- s predJzbornom politiCkom borbmn za skupstinske izhore koji su hili zakazani za maj 1935. godine.
Bio je snazan i napredan studentski pokret na Beogradskarn univerzitetu. VladajuCi reakcionarni krugovi nisu
poliitickim sredstvima mogli da zaustave !alas naprednog demokratskog antifasistickog pokreta, pa su pocet:
kom 1935. godine preduzeli drasticne mere protiv naprednog studenstkog pokreta. Vlasti su u ViSegradu stvorile
posehan koncentracioni logor i 29. januara 1935. u taj
logor odvedena je prva grupa studenata [z Beograda.
Sarno tri dana kasnije, 1. februara, odr:Zane su velike
studentske demonstracije. PcJilcija je opko!ila zgradu
Univerziteta u kojoj su se bili zabarikadirali studenti i
pokuSala nasilno da prodre unutra, ZeleCi da rasturi demonstrante. Tom prilikom, Zandarmi su pucali na studente strajkace i uhili studenta Mirka Srzentica.
Radnicima i studentirna prikljuCule su se u ovim akcijama svojim zborom i Zene Beograda na kome je usvojena rezolucija u kojoj se protestuje protiv izbacivanja Zena ;iz javne privrede, protiv tliranije, bespravlja, a
postavljeni su i drugi socijalni i politicki zahtevi.
Vukica je hila deo tog velikog revolucionarnog pokreta u Beogradu. Mali, na odredenom poslu, alii dragoceni, uvek siguran, postojan deo.
Ali, ni policija nije sedela skrstenih ruku. Ona !raga za svjma koji uCestvuju u tom pokretu. PoSto-poto
htela je da se dokopa Stamparije )>Komunista«, da sazna
ko sve uCestvuje u tom poslu.
HAPSENJE U ZORU
Pocetkom aprila 1935. godine policija je uspela da
proVa!i u partijsku organizaciju Beograda. Mnogi komu.
nisti su uhapSeni. Medu njima bila je d Vukica. Ona o
tome pise u svojoj hiografiji:
» ... Uhapsena sam u 3 casa nocu 14. aprala o. g. Moja braCa su bila uhapSena Sest dana pre mene . .. PoSto
nijesan1 bila obavije.Stena da je provala nastala ti po naSoj linij:i, to sam mislila da me odvode radi neke sitnice,
zbog braCe, kao Sto su mi agenti prilikom hapSenja i rekli. Ali kad su me predali dzelatu Vujkovicu, odmah sam
shvatila da je nesto ozhiljnije ...«
Taka Vukica poC.inje, jednostavno i mimo, u biografiji koju je pisala sopstvenom rukom, da priC.a o strahotama koje je prezivela u heogradskoj policiji tog pro-
\
27
�Ieca 1935. pnilikom svog prvog hapsenja. Ali i svog velikog herojstva. Herojstva cutanja, poricanja, prkosa j
ponosa.
0 tome govore redovi koje je sama napisala, alii danas Zivi svedoci. Eva Sta se sve odigralo sa Vukicom u
tom mu&IiStu.
cim su Vukicu uveli u sobu poliaijskog krvnika VujkoviCa, on je skoCio, uhvatio je za uho i poCeo je da joj
pokazuje hrpe uhvacenog partijskog materijala. Vukica
je prepoznavala, u magnovenju, sve te materijale. Mnogi
od njih bili su, u stvari, oni paketici koje je nosila od
jednog do drugog mesta, prepakivala, delila. Bili su tu
i brojevi »Komunista«. Pretrnula je, ali nije izgubila pri~
sustvo duha. Besan, VujkoviC se okomio na nju pitaM
nj,ima:
28
- Ovo je tvoj materijal? Sigurno ga prepoznajes!
Odmah reci!
Vukica je brzo odgovorila:
- To nije moje, niSta od toga ne poznajem ...
Istoga Casa na njeno lice se sruCio udarac debele
Vujkoviceve sake. Dohvatio ju je, potom, opet za kosu
i odveo na vrata druge sobe. Vukica je opel pretrnula.
Na stolid, poguren i sav isprebtijan, bio je »Petar«. Poznavala ga je. Njemu je predavala materijale. Vujkovic
je odmah nastavio da ispituje:
- Da li onoga tamo poznajes?
- Ne, ne poznajem ... -. odgovorila je Vukica.
Policijski dzelat, Vujkovic se tada razbesneo kao
ris. Krv mu je jurnula u lice. PoCeo je da viCe:
- Ne znas, je 1i, kucko komunisticka!
Njegova snaitna, debela ruka ponovo se sruCila na
njeno lice, jedamput, dvaput. Vujkovic se prodrao:
- Govori!
Vukici, kao munja, prolete misao i reCe:
- Pa, nijesam ni videla lice tog mladica, vidite kako je savijen...
VujkoviC je zgrabio ponovo za kosu i uvea je u sobu.
Pniveo ju je sasvim blizu »Petra« ... I, >)Petar« je polako
digao glavu, svu okrvavljenu i u modr.icama.
Vukica je ponovo pretrnula pomislivSi: »Kako suga
grozno tukli, zloCinci . ..« Ali, tada se dogodilo neSto Sto
Vukica nije oCeldvala. »Petar<{ joj je rekao:
- Nemoj da izvodiS, ubiSe me, ani znaju sve!
Evo kako je Vulc\ica opisala sta se dogactalo u tom
trenutku, sta je osecala, sta je usledilo:
»Mene su te rijeCi viSe opalile nego VujkoviCevi Samari. I tada sam rekla da ga poznajem, da sam se upoznala sa njim proslog ljeta u Budvi na moru (kao sto
sam se, stvarno, i upoznala prv;i put sa »Petrom« na 1egalan naCin), ali .da sa njim nijesam imala nikakve veze
osim sluCajnog susreta na uliici . . ,{(
Vukica je oseCala da je »Petar«, pod straSnim bat~~
nama, za trenutak popustio i htela je da mu pomogne,
predstavljajuCi da se oni znaju samo taka, liCno, sa
mora. Ali, Vujkovic je nastavljao svoj zlocinacki plan.
0 tome Vukica piSe:
» ••• Onda su »Petra (<odveli, a doveli »Zorana«, o
.kame ja stvarno nijesam niSta znala osim da_ sam IDlf
davala matedjal, i zato sam tvrdila da ja tog dJecaka VIdim sada, na policiji, prvi put u Zivotu. Odveli su »Zorana« a meni su naredili da se svlaCirn. Kada sam ostala
u h~ljini d bosa, Kosmajac mi je vezao pozadi ruke n
lancima, gurnuo me, pri Cemu sam potrbuSke pala na
pod, digao mi noge i vezao zajedno sa rukama i onda
udarao po tabanima Zilom. VujkoviC, CupajuCi mi kose,
post<avljao pitanja, a jedan agent sjeo mi je na lecta i
zapuSio usta krpom . .. «
»NISTA VAM NECU RECI!«
PoCinjalo je straviCno muCenje dvadeset trogodiSnje
Vukice. Zloglasni policijski dzelati, Vujkovic i Kosmajac, ogrezli veC u zloCinima, sa svojim pomoCnicima,
srucili su se na tu krhku, nejaku devojku. Dok su zile
sekle njene tabane, lanci se urezivali u ruke i noge, dok
su joj cupali kose, a usta zapusavali prljavom krpom,
pobesneli VujkoviC je urlao:
- Ljudi su tu! Tu je Ilija, Steva, Sveta, Petar, Zoran! G_ovori!
Vukica je Cutaia iako je znala sva ta imena. Bila su
to ilegalna imena !judi koje je poznavala, sa kojima se
susretala. Ali je cutala. Dok su pljustale batine. Vujkovic je nastavljao da je ispltuje:
- Materijal je sav u naSim rukama, joS nam sarrio
treba stamparija, pa smo zauvek unistili beogradsku komunistiCku organizaoiju . .. Govori!
Opel udarci po Vukicinom telu. Agent koji je sedeo
na Iedima se ne di:Ze. Kosmajac besomuCno Siba po tabanima.
- Ti nam ·moraS sve kazati do Sest sati, pa makar
izdahnula pod nama.
Opet udarci, sve jaCi, sve oStriji.
Svedok ov.ih straviCnih Casova kroz koje je prolazila Vukica i danas je Ziv. Tada je bio u istom zatvoru,
~29
�u hodniku, pa zatim u susednoj sobi. To je bio »Ilija«,
drug Todor Vujasinovic. On o tome priCa:
· »Dok sam stajao u hodniku, okrenut licem zidu,
agenti su dovodili nekoga. J os tu su ga tukli. Dok su prolazili iza mojih leila, osetih da je to zena. Nisu joj dali
ni da predahne. Cim su je uveli u susednu sobu poceli
su odmah da je saslusavaju... U tom trenutku ja nisam
zhao ko je ta Zena, jer nisam mogao da je vidim. Do
mene. Bilo je to neSto neizdr.Zljivo. Kasnije sui mene na
gde su je odveli. OseCao sam da se radi-o neCemu neve-
rovatno uZasnom. PriguSeno jeCanje, a zatim povreme-
30
ni jauk zene koju su mucili dovodili su me do takvog
stanja da sam pomislio kako bi bilo da sko6im i udarim
glavom 0 zelezni radijator, koji je stajao nedaleko od
mene. Bilo je to neSto neizdr.Zljivo. Kasnije sui mene na
sliCan naC.in muCili, ali ovih nekoliko sati koje sam provee prislonjen uza zid sluSajuCi Sta se u susednoj sobi
radi, bili su, taka mi se Cinilo, straSndji od svega Sto sam
kasnije i sam preZiveo. Zena je, jeCeCi, odbijala da odgovara. Cuh kako nekoliko puta dovode »Petra<(, a onda
opet poCinju da je tuku. Ja sam na kraju shvatio 1 viSe
instinktivno, koga tako strasno muce. Bila je to Vukica
MitroviCJ naSa veza sa Stamparijama. Dakle 1 tra:l.e Stmnparije! TraZe »Komunlist«! ZnaCi i Vukica je tu. To mi
je saznanje u tom Casu bilo zaista joS straSnije.«
Kazivanje Todora Vujasinovica potvrduje ono sto
je Vukica sama napisala:
»Ostajala sam uporna pri tome, da nijesam i ne
znam, kao Sto i stvarno nijesam znala gdje je Stamparija. Bilo je skoro sectam casova kad su prestali da me
tuku ...<c
Dve reCenice! A taka puno govore. . . Puna Cetini Casa muCitelji su iskaljivali svoj bes na Vukici, tukli je,
muCilrl. taka straSno da je i u susednoj sobi, kako se seCa
drug VujasinoviC, teSko bilo sluSati sve to. Cetiri Casa
batinanja i ni jedna jedina rec priznanja. Sarno prkosno ))nijesam« i »ne znam«! Cuvala je Vukica tajnu o
Stampariji.>~Komunista<,, nije odavala svoje_ drugove. Drzala je cvrsto svoju datu rec. Rec datu kad je stupala u
revolucionarni pokret, kada je polazila na prvi zadatak,
kada joj je saopsteno da je postala clan KomunistiCke
partije. Cutaia je iako to neki nisu ...
StraviCan Cin u zatvoru se nastavljao. Sarno za Casak
Vujkov<iC i Kosmajac prestali su da je tuku. Oleo sectam
Casova.
>>Onda su ponovo doveli >)Zorana« i pitali ga: _))Je li
ana«? On je, mucajuCi, odgovorio: >>Jest, ona je<d PoSta
nije mogao da govori dali su mu da piSe svoje sasluSa-
nje. Ja sam !ada prenijeta u agentsku sobu u Cijem je
jednom CoSku Ie:Zao »Petar«, vezan u Iancima. Cuvao nas
je jedan agent. Tokom citavog dana agenlli su stalno zalazili k nama i svaki po neSto ispitivao, a VujkoviC i Kosmajac uvije_k sa jakim prijetnjama... Druge nqCi na;
sasluSanju -zatekla sam »Zorana<< vezanog na podu kak6
ga VujkoviC tuce. Polozili su i mene do njega, pa poceli
tuOi. J a sam Cutaia. Tada je »Zoran« poCeo da me mali
da priznam, govoreCi da je veC mnogo batina dobio radi
mene. To me straSno ubilo i tada sam rekla da Cu sve da
priznam, na Sto Su »Zorana« odmah odveli, a mene su
stali da sasluSavaju. J a sam onda ponovo poCela govoriti, da nemam Sta da priznam. Tada su- udarili jaCe, taka da sam se onesvijestila«.
StraSno muCenje Vukice se nastavljalo. 0 tome drug
Todor Vujasinovdc kazuje:
»Vukica je proSla najstraSnije ... Na nju su se sruCili naroCito prvih nekoliko dana ... Na njoj su isprobali sve sto su znali od svog dzelatskog zanata. Mislim da
ih je najviSe razbesnelo to· Sto im je veC prve no6i rekla:
)}Znarn, ali neCu da kaiem!<'
Ne znam zbog cega .im je to dobacila. Toliko snage
i hrabrosti ja ne bih bio u stanju da smognem ... «
»DA JE KAMEN, PROGOVORILA BI!«
Cutaia je Vukica do besvesti. A kad bi se osvestila
ponovo su je vezivali i ponovo tukLi. Govorili su joj da
Cuti zato da bi dobila u vremenu, da njeni saradnti.ci saznaju, da se sklone i da sakriju stampariju.
»Zaklinjala ·sam se svim i svaCim da nije tako i
da nemam pojma o nikakvoj Stampariji. Tada su inscenirali ovo: kao, toboz, oduluCili Vujkovic i Kosmajac da
me usmrte. DizaN me sa patosa i bacali dolje, vukli
za kose ,tukli glavom o pod i mlatili pendrekom i Zilom
kud su stigli. Tada je skoCio jedan agent, izvukao me iz
njihov<ih ruku i odnio me u agentsku sobu. To je bio
»dobar Covjek'< moj »SpasitelJ<<, kome sam ja trebala da
se povjerim. Prema melii je nje:lno i blago postupao i
oCinski mi savjetovao da mu ja sve ispriCam i da on to
neCe njima zlikovqima priCati, veC Ce samo nastojati da
me viSe ne muCe. Ja sam mu, takoder bole6ivim glasom,
odgovorila da- sam, na:l:alost, sve njjma ispriCala i da viSe
nemam Sta da ka:le1n ... Te noCi su nekoga straSno tukli, jaukao je i urlikao da je, mislim, i najokrutniji covjek
morao da protrne. Kosmajac je Sirom otvorio vrata na-
31
�32
Se sobe i s vremena na vrijeme pitao me da li Cujem i
da li poznajem glas svoga (starijeg) brata, da li cujem
kako me mali da sve ispriCam. »Mi mu sada gulimo koZu, on Ce da priCa kad neCeS ti« . .. Zatim su doSli da n1i
kazu da ce sada i mladeg (brata) da tuku ... tinilo mise
da sve !jude tuku samo radi mene, kao sto su mi oni to
stalno i govorili. .. << ·
Pritisak policijskih zlocinaca na Vukicu se nastavljao. Mucili su je, tukli, ucenjivali. Ucenjivali i priznanjima nekih drugih, takode uhapsenih. Suocavali su je sa
njima. Ucenjivali su je zivotom brace. I opet nastavlja1i da tuku.
»Tada su mi »pokazali<< akt s kojim im ministarstvo
nareduje da, po cijenu nasih glava, moraju doCi do istine. »NoCas je krajnje vreme da nam kaZ.eS Stampariju...« Odveli su me u sobu odakle sam slusala udarce i
jauke. Tukli su kao bijesne zvjeri. Ja sam osecala kao
da Cu da poludim. Tra:Zila sam sredstvo da se ralllim i
nasla sam jednu veliku zihernadlu sa kojom sam zakopcavala dzemper. Zamolila sam da me odvedu u klozet i
tamo iskopala prilicno duboku ranu na lijevoj ruci sa
namjerom da prekinem neku venu. Ali nijesam uspjela
jer me sprijecio agent ... Na njego~ ~iku dotrcali .~u r;:tnogi agenti, ste;5li me za.ruku, odmjeh u ~<;ancelanJ':' mko
se nijesam b1la onesvlJeStl!a. Odmah su JaVlh za ljekara
i dok smo ovog- Cekali Samarali me i pljuvali i naziv~li
najpogrdnijim imenima. A Vujkovic da sam mu s tm~
sve priznala. Ljekar mi je z_avio ;:an_u: onda _sum~ _odv~l~
u Dr.Zavnu bolnicu, tamo m1 procist11i ranu 1 st~v1li C:et1n
kopce. Poslije su me odmah povratil,i natrag .' dugo me
gnjavili da im istinu kaZem zaSto sam to uradlla. Ja sam
im rekla da viSe nijesam mogla da izdriim batine i da
gledam i slusam mucenje drugih. Mozda je to bio i pravd razlog, i maZda sam to uCinila iz maloduS11:osti, je!
da sam bila hrabrija i otpornija sigurno to ne b1h urr:?•la, iako ja pravdam samu sebe da u ton:> momentu m]esam mislila na smrt, nego samo na bolniCu. Sutradan su
stalno pored mene stajala dva agenta i nijesu mi davali
da se mrdnem. Morala san1 nepomiCno da leZim, a u sow
bu su svakoga Casa zalazili svemoguCi agenti i svojom
vikom i psovkama nastojali da me zbune .. .«
I ponovo su je odvodili na saslusanje. Gubila je povremeno svest. SuoCavali je, muCili. ..
» •.• ViSe me nijesu vezivali, ni tukli po tabanima,
veC samo po tijelu 1i nastojali da Cujem i vidim sve Sto
se desava, tako da za 14 no6i u agentskoj sobj nijesam
uopste zaspala. Svake noci su me odvodili na saslusa·
vanje, a isto taka i »Petra{< koga su i dalje uZasno tukli.
Stalno su zahtjevali da im kazem iii covjeka koji mi je
predavao materijal ili Stampadju .. .«
Cetrnaest dana i Cetrnaest noCi strahoViitog muCenja.
UZasnih batina. Trenuci bez svesti. SuoCavanja, pritisci,
pretnje, psovke. Telo pocrnelo od udaraca. Uzas zbog
koga je sekla vene. Ali nije Zelela smrt, nije bila malodusna. Trazila je u tome samo trenutak predaha. I jos
imala snage da sebe prekoreva kako nije dovoljno brabra i otporna. I opet, tako izranjavljena na sasluSanjima,
pod novim udarcima svirepih dzelata. Ali je cutala. A
kada je govorila nlSta nije priznavala.
0 tome govori svedoCenje druga Todora VujasinoviC.a:
»Jednoga dana, dok su me suoCavali sa »Petrom« · u
nastojanju da se sto pre dokopaju stamparije, sav besan dobacio mu je Kosmajac: »Slu.Saj ti, nemoj da nas
sluCajno laZeS. Da je kamen, dosad bi progovorila.«
Mislio je na Vukicu i njeno cutanje...
A ona je, zaista, Cutaia. I kad su me sa njom suoOili, iako sva izbezumljena od batinanja- cutala je. Nije,
kazala da n1e poznaje. Sarno je »Petru«, sa kojim je bila,
u sob:i, -polusvesno kazala: »Ako joS i ovaj rekne da n1e
zna, teSko meni<<.
Nasam kazao. Nije ni Vukica kazala. I pred policijom i pred sudom ostalo je da se ja i Vulcica nikad nismo poznavali.«
STRAJKOVANJE GLADU
Cetrnaest dana i Cetrnaest noCi - muCenja!
Pod udarcima pobesnelih agenata. Vezanih ruku, no·
gu. U lancima. Tabani otekli od besomucenog batinanja.
ISC:upane kose. I telo bukvalno crno od masnica. Rana
na ruci, sopstvenom rukom stvorena, samo da bi se predahnulo, makar za casak, od agenata koji su najmanje
1iCili na !jude, a najvd.Se na razularene zveri.
I pritisci, ucene, suoCavanja.
UZasni trenuci. Ogromni napori da se ostane pri
svesti, da se zna Sta se govori i kad svest, zbog batinanja, poCinje da se gubi, da tamni. Uzas zbog slusanja
kako druge tuku, kako orui jauCu, urliCu, _padaju, posrCu.
Cetrnaest dana upornog Cutanja.
Cetmaest dana nepriznavanja.
Cetrnaest dana neodavanja.
Cetrnaest dana prkosa.
I sve to u jos toliko noCi.
3 Vukica MitroviC
33
�Takva je, eto, bila Vukica u prvom sudaru sa neprijateljem. Ta mala, krhka .devojka sa juga Jadrana, ne.
primetna i tiha devojka koja je koracala beogradskim
ulicama samo tri godine pre- tih straSnih dana i noCi, ali
koja je vee tada postajala jedna od legendi belog grada
- legenda koja se slobodarstvom zove.
Otkuda toliko snage u tom zenskom bicu? Otkuda
toliko vere u sebe samu? Otkuda toliko ponosa i prkosa?
Otkuda toliko hrabrosti? Otkuda spremnosti da se pred
neprijateljem ne poklekne i kada je jasno da je i konac
Zivota blizu?
Odgovor, sigurno, treba traziti u svemu sto je nju
sazdalo. Treba se setiti njena de11injstva u kome je bilo
mnogo mukotrpnih dana. Treba se setiti njenoga oca,
Iva koji je u ime slobode lezao na robiji u austrijskim
){azarnatima- a na sudenje dolazio u crvenoj majici. Tre~
ba se setiti njene majke Ivanice, koja je hrabro noslila
teret parodic~ na svojim pleCima, prigrlivSi svoju decu,
i ne pustajuCi suze kad je najteze bilo.
Treba se setiti i VukiCinog ulaska u revolucionarnJ
pokret, njenih prvih drugova, radnika, proletera. Ona
se setiti nje·
34 im je pripadala jer je i ona takva bila. Trebapartije Jugonih reci kad je postala clan Komunistlicke
slavije...
Za kratko vreme, istina, ali zato snaZno i duboko,
iskovala su se njena ubedenja da se treba do kraja boriti za drukciji, lepsi zivot nego sto je onaj u kojem se
. tada zivelo. Za drukcije, pravendije drustvo.
Sarno takvo nbedenje, takva svest je ono sto je moglo da rodi takvu odlucnost, postojanost, heroj ski stav.
I jos jedno saznanje. Sa njom u stroju koraca jos bezbroj takvih, neustrasivih boraca.
To ubedenje i saznanje davaLi su Vukici snagu da,
iako dovedena na ivicu fiziCkih i duhovnih snaga, izdrZi
i dalje. I datu, u po1iciji, a zatim i u istraZnom zatvoru,
bude spremna da se i dalje bori.
Evo price o tome, price koju je pisala svojom rukom:
>>Cetrnaestog dana >>Petra« i mene su preveli u zat~
vor odakle su nas recte sasluSavali . .. Dva i po m jeseca
smo bili na policiji i zbog togastrajkovali gladu da nas
predadu sudu. . ,<(
Koliko je, zaista, trebalo imati- snage i svesti -da se
posle toliko muka zapocne jedan ad najtezih vidova bar.
be- strajk gladu! Bilo je to jedino oruzje i Vukica se,
zajedno sa ostalima, njega prihvatila. Prema njenom svedocenju, pos]e Cetiri dana strajkovanja g!adu, V]asti Sll
poCele da 1ih predaju sudu,_ ·u takozvani istraZni zatvor.
Medutim, nisu sve uhapSene prebacili iz policije. Ali, ni
Vukica, ni ostali nisu dozvolili da budu - pode!jeni. Nastavili sui u sudskom zatvoru da strajkuju gladu.
Sedam dana i sedam noCi, bez trunke hrane, bez
gutljaja vode! A prebijeni, u ranama, pod tempera·
turom.
Sudske vlasti morale su da popuste. Svi uhapseni
prebaCeni su !i.z policije u sudski zatvor.
Ali, samo posle dva dana, Vukica i ostali opet stu·
paju u strajk gladu. Time su protestovali zbog policij·
skog terora koji je izvrSen nad njima.
Opet cetiri dana bez mrve hrane, bez gutljaja vode.
Sudske vlasti su tada, toboze, htele da im pruze medicinsku pomoc. U zatvor je dosao sudski lekar. Ali on
nije hteo da ih pregleda kako treba. Jer, da je to ucinio,
da je zabeleZio njihova pnlvo zdravstveno stanje, sva po~
crnela tela, razbijene tabane, U.SCupane kose, rane bio bi to dokument koji bi neopozivo govorio o strahovitom, zverskom teroru policije. A takav dokument sigurno bi izazvao reagovanje javnosti... Policija je htela da
prikrije svoj krvav1i trag.
I Vukica, zajedno sa ostalima, treCi put stupa u
strajk gladu. Jos dva dana; dve nod. Ukupno: trinaest
dana i trinaest noCi. I u toj teSkoj borbi, Vukica, iako medu anima koji su najviSe stradaLi od batinanja~ drZala
se postojano, hrabro .. Mirna i tiho trpela je glad i nije
htela da uzme ni korriadic hrane, ni kap vode.
,
SPREMANJE ZA SUD
Ali i tada, u tim teSkim Casovima, Vukica i ostali
nisu se opuStali. Dogovorili su se kako da nastave svoju borbu, da budu na sudu oslobodeni. Eva sta o tome
piSe Vukica:
», .. JoS dok smo bili na policij:i dogovorili smo se
da sve Sto nije konkretno dokazano poriCemo. Taka su
se drugovi dogovorili da i za mene poreknu i da ka.Zu da
to nijesam bila je, veC neka druga djevojka meni sliCna
i poSto nijesu znali, tj. poSto ))Petar« nije znao kako se
zove ta djevojka, to se u straSnim mukama sjetio mene
kao poznanice i kazao da sam mu ja davala materijal.
,,zoran« je to takoder pod batinama potvrdio . .. «
u strajkn gladu spremali su se za jos jednu borbu,
na sudu. Ali, u toj borbi nisu bili sami. Mada odvojeni
od svojih drugova zatvorskim zidovima i reSetkama,
imalli. su njihovu pomoC i, Sto je najvaZnije, »Komunist«
,.
�36
je i dalje izlazio! Bila je to druga godina njegovog izlazenja. Bez ijednog prekida stampan je i rasturan svakog
meseca.
Policija se u jednom trenutku nadala da ce likvidirati »Komunist«. Jer, uspela je da provali u jednu njego.
vu Stampariju. C:ak je bio uhapSen i »DukiC<< - Dragu.
tin Colic. Ahi, on je uporno cutao na saslusanjima i pored
teSkih batina. Cutao je i »Ilija« -. Todor VujasinoviC.
Cutaia je »Vera« - Vukica MitroviC. I policija nije mo·
gla da pronade put ka drugoj stampar.ij1i. Uveliko se, bas
u to vreme, pripremao junski broj ... Kako ce zgledati
ako njih optl1Ze za izdavanje komunistiCkog lista, drte
ih u zatvoru, sude, a »Komunistc< i dalje izlazi?!
Sa ostalima, Vukica je bila prebacena na Adu Ciganliju, ostrvo u Savi kod Beograda, gde se nalazio zatvor Suda za za8!iitu drtave.
Spremalo se sudenje. A vreme u kome je trebalo da
se odrZi, kao i vreme kada je izvr.Sena provala i hapSe.
nje imalo je svoje odredene odlike. Evo kako to objasnjava drug Todor Vujasinovic:
»Kao Sto smo pali u ruke policiji u najnezgodnije
vreme, na Adu smo stigli u najpogodnije vreme za nas.
Provala je pocela u doba najnapregnu1lije izborne kampanje. JeftiCeva vlada, u borbi da odr:Zi svoje pozicije,
nije birala sredstva. Da bi uguSila u zacetku i samu pomisao na legalizovanje Partije, makar i u formi stranke
radnog naroda, ana u svom teroru nije prezala ni od Cega. Mi smo joj, dzgleda, upravo dobra dosli da bi postupkom i terorom primenjenim nad nama Sto viSe zaplaSila svet. Njoj je u ovom momentu odgovarala ovakva provala, koja je zahvatila i provinciju. Vlast je pokusavala
da baukom komunizma zbuni Sto viSe gradanske elemente i selo.
Petomajski izbori znatno su izmenili situaciju. Poka:Zalo se da niSta viSe nije bilo u stanju da zaustavi rastuCe nezadovoljstvo masa. VladajuC.i re:Zim morao je da
pristupi pregovaranju sa izvesnim vodedm ljudima dotadasnje gradanske opozioije... Macek ... Korosec ... koji nisu bili mnogo bolji od onih koji su do tada bi1i na
vlasti. ReZim je poCeo da manipuliSe sa izvesnim »demokratskirn« popuSt~njem~ »davanjem« izvesnih »Sloboda«.
Taka se desilo da smo Sudu za zaStitu dr:Zave bili. predati u doba kad je on - prisiljen novom situacijom - u
svojoj proceduri bio gotovo najblazi. Vee prvih dana,
»zbog nedostatka dokaza<c, veliki broj om ladinaca bio
je puSten iz zatvora. PuSteni su i Vukica MjtroviC i Veso
Maslesa. Narocito nas je obradovalo pustanje Vukice.
Posledice mucenja i strahota koje je za vreme istrage
prozivela bile su toliko jasne da su joj zaista bili potrebni leCenje i nega.«
Sudske vlas1li su manipulisale; pustale su pojedince
iz zatvora, ali su drugi otiSli na robiju, u mitrovaCku ka~
znionu.
I SVEDOCENJEM PROTIV TERORA
A Vukica, Sta se sa njom zbivalo posle zatvora?
U redovima koje je sama pisala, ona ka:Ze:
»Poslije zatvora trebalo mi je dugo vremena dok
sam se oporavila. To moje stanje iskorist.ili su drugovL.
za kampanju protiv policije .. .<<
Iako sva izmuC:ena, naruSenog zdravlja, taka da Cesto nije mogla sama da ide, Vukica se pojavljivala u javnosti. Neka ljudi vide Sta policija nenarodnog reZima radd u zatvorima! I takva, bolesna, na livid snage, Vukica
se sama, sobom borila.
BaS -tada, u Beograd su doputovali neki profesori
sa pariske Sorbone. Oni su -se interesovali za stanje u
politiC:kim zatvorima i, posebno, za one koji su hili uhapseni u Vukiicinoj grupi. Zajedno sa drugovima koji su
prikupljali podatke za ovu grupu profesora, Vukica im
je, do detalja, pricala svoje stradanje. 0 tome ona pise:
»Profesor Bebli, koji je potpisnik na Manifestu za
amnestiju, pisao je sve Sto sam govorila. Tim profesor.ima je poslije nekoliko dana pilicijski otkazano jugoslovensko gostoprimstvo . .. «
Ali, to nije moglo da spreci profesore sa Sorbone
da u stampi Velike Britanije i Francuske i nekih drugih
zapadnih zemalja, bas zabvaljujuCi svedocenju Vukice
i podacima koje su prikupili uz pomoc beogradskih kornunista, piSu o brutalnosti jugoslovenske -policije.
Ne predaje se Vukica! Sarno sto je izasla .iz zatvora,
iako veoma IoSeg zdravstvenog stanja, ana svedoCi. Ali
u isto vrerne, kad se stvarao jedan odbor Zrtava terora,
i ona je trebalo da bude njegov Clan. Stupa i u organizaciju Crvene pomo6i, kao Clan Mesnog komiteta. Ona
o tome piSe:
»Rad organizacije bio je tek u zaCetku. Radilo se na
stvaranju C. P. grupa po fakultetima i sindikatima, na
skupljanju novca za hitnu pomoC osudenim drugovima
i placanje njihovih advokata, na stvaranju odbora majki polit. osudentika, koje su trebale da potpiSu 1i upute.
svim humanim beogradskim druStvin1a jedno pismo.sa··
37
�stavljeno u nasem Komitetu, kao ape! da daju svoj potpis za oslobodenje njihovih neduzno zatvorenih sinova ...«
Iako na slobodi, iako jos sa vidnim posledicama mu.
Cenja u zatvoru, Vukica miisli i radi za drugove koji su
ostali u njima, koji su.zapali u robijaSke tamnice.
NAPUT ...
38
Sarno Sto se malo oporavila, Vukicu je oCekivao joS
jedan zadatak. Bio je to zadatak, ali i priznanje.
Krajem 1935. godine CK KPJ (tada se nalazio u inostranstvu) je zatrazio od organizacija u zemlji da jedan
broj najboljih komunista uputi na skolovanje u Moskvu. Na predlog organizacije KPJ i SKOJ-a, iz Beograda je izabrana i Vukica MitroviC.
Sarno dve godane posle prijema u Partiju Vukica
je medu najboljdm komunistima! A taj castan naziv do.
stigla je - delom. Onim tihim, upornim, danonocnim
radom u partijskoj tehnici. Onom poZrtvovanoSCu, kao
veza izmedu Stamparije »Komunista({ i partijskih organizacija, radnika, svih napred!llih !judi u Beogradu, pa
i u drugim mestima.
Jos viSe, stekla je to priznanje herojskim drzanjem
u po1iciji. Svojim Cutanjem, nepriznavanjem, neodavanjem drugova - revolucionara, neodavanjem svoje Partije. Svojim prkosom i ne'"idenom snagom pred policijskim dielamma. Strajkom gladu, svojim svedocenjem za
svetsku i domaCu javnost - protiv nenarodnog re.Zima.
Svojim naporom da pruzi pomoc drugovima koji su ostali u tamnicama.
·
Zato se krhkoj »Veri« -:- Vukici Mitrovli.C- verovalo. Verovalo kao u najpouzdanijeg borca i druga.
I Vukica je krenula na put. Ona to opisuje u svojoj
nezavrsenoj bdografiji. To su i poslednji redovi koje je
sama napisala o sebi. Doslovce ih prepisujemo:
»Drugovi :iz Beograda uputili su me u Zagreb (tuda
je vodio ilegalni kana! za put u Moskvu. - prim. p.),
gdje sam trebala da dobijem pasos za dalji put. I tako,
cekajuci na pasos budem u Zagrebu uhapsena sa drugaricom kod koje sam bila na stanu. Ta drugarica je hila tuiena od strane ranije gazdarice, koju je napustila
neposredno pred moj dolazak. Tuzila je da je cula tipkanje {kucanje na maiSni), pa s toga posumnjala da se
neSto nedovzvoljeno racH u njenoril stanu. DoSli. su po
drugaricu, a mene naSli kod nje neprijavljenu, pa i mene
odveli. Nju su tretirali kao opasnu stamparku, a! mene
kao kurirku (nijesu imali druga posla), gnjavili nas ce.
tliri dana i uz pomoC intervencije drugariCine tetke pus~
tili nas. Meni zaprijetili, da se odmah izgubim iz Zagreba, sto sam ih odmah i poslusala.«
Poslednji redovi pisarui Vukicinom rukom. I oni svedoce da se pred njom ispreC\ila jos jedna teskoca. Opet u
sudaru sa po1icijom!
Ti sudari nece prestajati ni kad se, potom, vratila u
Beograd*). Nece prestajati jos punih sest godina. Do
pos!ednjeg njenog daha.
Tiha, nenametljiva, skrornna i jednostavna, Vukica
je u-sV'dln tim godinama hila veliki borac mea:u borcima,
svojim drugaricama i drugovima u Beogradu. Sve dok
njeno srce jednog decembarskog jutra 1941. godine nije
zaustavio metak zloCinca, okupatora i domaCih izdajnika ...
>>VERA<< POSTAJE >>SUNJA«
Kraj 1935. i pocetak 19.36. godine.
Vukica je u Beogradu. Opet se predaje svom revo.
lucionarnom radu. Od tada- svoju biografiju viSe nije
pisala rukom, veC samo svojim radom, delom~ A toga se
seCaju mnogi koji su je poznavali. PokuSaCemo, na osnovu njihovih secanja, dokumenata i drugih materijala da
tu biografiju pisemo dalje ...
... Vukica je ponovo u tehnici Mesnog korniteta Par,
tije. Nastavlja posao koji je dobro znala.
»Vukica je bila posebno spretna u rastliranju letaka i drugog alegalnog materijala. Najcesce ga je nosila
u korpi ·sa povrCem. Brojeve -»Proletera«, »Komunista«
i drugog ... Kao kamuflazu, stavljala je po tom materija.
lu povrce iii neku' drugu hranu. Na prvi pogled, bila je
to-skromna domaCica koja ide sa pijace iii iz neke radnje
i Zuri svojoj kuCi. Bez straha, tiho li mirno, izvrSavala je
svoje zadatke, bez uzbuc.tenja i panike, sa ilegalnim materijalom, prolaiila je pored agellata ...«
To je jedno secanje na Vukicu. A ima i drugih.
Da bi izgledala sto obicnije, Vukica je cesto nosila
svoj materijal vodeCi uza se rnlade sestre. U tom poslu
* Prema svedoCenju drugarice Spasenije BaboviC, krajem 1935. godine
Yukica je ilegalnim putem _stigla u Moskvu. SluSala je teoretska i
druga predavanja na jednoj vrsti seminara koji su trajali dva do tri
meseca, -a potom se vratila u zem\ju.
·
39
�pomagala joj je majka, Ivanica ... Ona je docekivala u
stanu u Macvanskoj ulici broj 10 mnoge clanove Partije
koji su se tu krili, sklanjali ad policije ili dolazili na dogovor. Ivanica je umela da Stiti Vukicu i njene drugarice i drugove. Aka hi se policija vrzmala aka kuce, na
balkonu zgrade stajao je crveni tepih. To je bio znak opasnostrl..
40
·
Ali, Vukica nije nosila ilegalni partijski materijal i
po.Stu samo u Beogradu. Njeni putev~_ vodili su i u unutrasnjost Srbije, a narocito u Valjevo.
», •. Iako je Cesto sretala agente na ulici, u vozu, na
ZelezniCkim i autobuskim stanicama, nikad se, za Citavo
vreme njenoga rada na tom poslu, nije desilo da je policija ubvati sa ilegalnim materJjalom ... Strogo se driala
pravila konspiracije, a i sama je svoje draZnje podeSavala prema trenutnoj situaciji. .. <'
Na tom poslu Cesto radi sa kornunistom, revolucionarom Milosem Matijevicem Mrsom. Zajedno sa njim
rasporeduje materijale koji stiZu ne samo na razne
punktove u Beogradu nego i u Crnu Goru, Makedoniju
i Vojvodinu. Sve to putuje u koferima sa duplim dnom,
raznim torbama sa skrivenim mestima. Vukica ih nosd
sama .Hi ih daje drugima, sa jasno utvrdenim zadatkom
kuda treba da ih odnesu.
I, svi su joj verovali. Njeno prvo ilegalno ime »Vera« nije joj bilo slucajno data. Bila je tiha i radna, skromna, stalo.Zena i uvek pouzdana. Ni tada nije govori.la
mnogo. Ali svi su verovali u nju, svi koji su radili na tim
teskim poslovima. Znali su da ce ana sacuvati mesto
gde se ani nalaze, da ih nece odati. Na sastanke je dolazila gotovo neopaZeno, dznenadno. ISla je ulicama neCujno, kao da klizi pored zidova kuca. Ali je uvek stizala...
Taka je dobila novo, cetvrto ime.
Najblizi drugovi dali su joj nadimak: »Sunja«,
Tiha »Sunja« je zajedno sa sv;ima koji se bore protiv nenarodnog reZima. Pred njorn su novi zadaoi. Sve
manje se bavi ilegalnim prenosenjem materijala i partijske stampe;pored ostalog i zato sto ju je policija dobra
znala i stalno pratila posle hapsenja 1935. godine. Kao
i ostali komunisti, Vukdca radi na jaCanju naprednog
demokratskog pokreta, kojim je sve uspesnije rukovodila Komunisticka partija. Pravac akcije - sindikati. I
to sindikati tekstilaca. Ona je Clan uprave ovoga sindikata kao jedna iz generacije mladih aktivista. Oni daju
snaZan politiCki podsticaj radu sindikata. Istina, na Celu URSS-a i SBOTIC-a veCinom su se nalazili socijal-dernokrati. Ali kornunisti, rnedu kojima je i Vukica, svojom
aktivnoSCu postepeno preuzimaju podruZnice i neke sa-
veze. Clanovi sindikata, bas zbog borbenosti i politicke
akttivnosti komunrlsta, sve radije su ih birali za radniCke
poverenike i clanove sindikalnih odbora. J edna ad takvih hila je i Vukica, u sindikatu tekstilaca.
UVEK MEDU RADNICIMA
Mnogi se seCaju Vukice iz tih dana, aktivnosti u
sindikatu Beograda, a drugarica Milada Rajter i Neda
BoZinoviC, koje poznaju Vuldcu iz tog perioda, joS pamte
pi:-ve susrete sa njom.
»Prvi put sam je videla na sastanku URSS-a u Radnickoj komori (sadao Dam »Duro Salaj«). Tu su se hili
okupili predstavnici raznih strukovnih saveza. I ana je
tu bila. Neko mi je rekao: »Ova je Vukica MitroviC«. VeC
!ada je hila poznata kao veoma dobra drugarica, aktivista.(<
»I ja sam je pnri put videla na zboru :lena u Radnickoj komori, u grupi radnika tekstilaca. Iako nekako
tiha, nenametljiva, videlo se da se oko nje okupljaju astale drugarice.<(
Ono sto je Vukica radila i dopuinosila, zajedno sa
ostalim drugovima i ,drugaricama, najbolje se vidi po
tome sta se zbivalo u prolece 1936. godine u Beogradu.
Beogradska preduzeca je tada zahvatio !alas strajkova. Strajkovali su gradevinari, kamenoresci, obuCari,
bravari, lhnari, rnolersko-farbarski radnici, mesarski radnici, taksi-Sofer~i, pekari, fasaderi, drvodeljci, monteri,
livci, abadZijskJi radnici, tapetari, pamuCarski radnici i
drugi. Oni su na zborovima i konferencijama isticali svoje zahtcve da se skrati radno vreme i poveCaju nadn'ice,
poboljsaju higijenski uslovi rada u radionicama, da se
ukine rad nedeljom i da se priznaju radniCke organizacije i radniCki poverenici.
Jedan od najveOih Strajkova organizovali su u maju
mesecu gradevinski radnici. Strajkovalo ih je aka 10.000
Oni su, istiCuCi svoje zahteve, odrZali dva velika zbora.
Na Pasinom brdu bilo ih je 10.000, a posle dva dana, na
istom mestu, na zboru je bilo 1.500 radnika. Policija je
hteia da rastuni ovaj zbor. Radnici su se suprotstavili,
pa su zandarmi upotrebili oruzje i tom prilikom jedan
radnik je poginuo, a trojica su povredena.
Ovim strajkom gradevinski radnici prisilili su poslodavce da prihvate veliki deo njihovih zahteva.
41
�42
Posle dva meseca pokrenuia su u Beogradu dva no·
va velika strajka - strajk pekarskih radnika i strajk
molersko-farbarskih radnika.
I Vukica je neprestano med:u radnicima, kao sindi·
kalni aktivista. Ona je u aktivu koji je svakodnevno, a
naroCito subotom j nedeljom, odlaz'io pred fabrike, rasturao radniCku Stampu j- popularnu literaturu, povezivao se sa radnicima i pozivao ih da se organizuju u sindikate, zatim na radnicke priredbe, i koji je, takode, organlizovao marks.istiCke kruZoke za prouC.avanje literature. U svim tim akcijama Vukica saraa:uje sa revolucionarima - komunistima MiloSem MatijeviCem MrSom,
Lepom Stamenkovk, Draskom Dinicem, Trajkom StamenkoviCem, Andi1ijom HabuSem i drugim.
Bio je pokrenut !egalan demokratski i antifasisticki list })Zena danas«. Bilo je to delo Zena komun1sta, pokrenuto na inicijativu i zalaganjem Partije. Vukica i
tom prilikom poma.Ze. Mitra MitroviC se seCa da je razgovarala sa Vukicom o materijalnoj pomoci koju treba
pruZiti ovome listu.
Ali, neprijatelji, policija nenarodnog reZima, ne miruje. Cilj su joj i dalje komunism. Ona uspeva da provali i uhapsi, u jesen 1936. godine, clanove Mesnog komiteta KPJ za Beograd. Usledila su i druga hapsenja. Vukica tada poCinje punom snagom da radi na povezivanju
organizacija KPJ u Beogradu. Sa nekoliclinom .beogradskih komundsta, koji su izbegli provalu, nastavlp rad na
okupljanju jezgra partijskih organizacija u Beogradu
iz koga ce biti stvoreno novo partijsko rukovodstvo. Ona
je zajedilo sa njiina uCinila sve da se prebrodi privreme~
ria dezorganizacija.
NA CELU MESNOG KOMITETA PARTIJE
Bas zbog takvog njenog rada, Vukici je povereno
da rukovodi Mesnim komitetom Partije za Beograd. Bilo je to u martu 1937. godine.
Vukica MitroviC, »Sunja«, hrabra revolucionarka,
gordi i ponosni uhapsenik u specijalnoj policiji, junak
upornog Cutanja pod najte:Zim batinama, vredni Clan
partijske tehnike, ucesnik stampanja prvog broja »Komunista«, organizator radnika u sindikatirna, tihi, ali is·
trajni borac- na celu je partijske organizacije u Beogradu.
Imala je tada samo 25 godina.
I partijski staZ od cetiri godine.
Ali imala je veC veliko ~evolucionarno. iskustyo. I
jo.S viSe, reSenost da se bon, da se _uhvat~ u k_?stac s_
najvedm teskocama, duboko uverei':Je <;Ia Je. po~la pr~
vim putem za sreCniji i lepSi Zivot. Bilo Je to 1 vehko pn·
znanje za nju. Alii podstrek. Sa joS veCim Zarom i predanoSCu dala se revolucionarnom poslu.
U toj, 1937. godini, sve su CeSCi sukobi_ izn:;~d:u naprednog pokreta i fas•istiCkih g~]Ja i o;gamzaOIJ~- Jer,
proiasistiCka vlada Milan~. StoJ~d~'!ov1ca rad1!a J~. tada
na priblizavm;tju Jugoslav1]e fa~1st1~koJ N~mackoj 1 Italijli. Posebno Je nastojala da fas1zu]e zemlJU.
I bas tada, pod rukovodstvom KPJ u Beogradu, kao
i u celoj zemlji, u akcijama protiy vlad~ i njen~ u?.ut:~s~
nje i spoljne politike izrastao Je s~az~n a_ntlfasrstickr
pokret. Na njegovon~ Celu ~u kon;t!-l~Istl. ZaJedno s.a naprednim Beogradanrma onr razbli.JaJU zborove ko]e s~t
faSisti pokuSali da odr.Ze. »Tako su 1. mar:ta ~937. an~~~
faSistiCki raspoloZeni demonstranti demohrah Zeleznrcki dam u Sarajevskoj ulici u kame je bila zakazana konferenaija pristalica fasiste Dimitrija Ljotica. Tu s~ na
ulici razvila krvava borba rzmedu demonstranata 1 fasista u kojoj je bilo dosta povredenih.
Antifasisticki pokret stu12a? je u !'~ve. a~cij~. kada
su Beograd poseCivalj faSrstrckr nem~cki (l •.rtah]anskr
ministri. Pod rukovodstvom Mesnog 1 PokraJmskog komiteta KPJ, protiv ovih peseta bile su ~rg~izovane v~
like demonstracije. Za vreme boravka rtaliijanskog ministra spoljnih poslova, Cana, uveCe ?S: marta 1937., . .U
Knez Mihailovoj ulici doslo je do vehkih demonstraC1Ja
protiv ovog fasistiCk'?g driavnik~. Tom priliko~, demon.
stranti su i pored zandarmemJske 1ntervenc1Je da se
spreCe de~onstracije, zapalili slike Cana i Musolinija.
Protestujud protiv fasisticke vladine politike i deInonstrirajuCi protiv vel:ikih faSistiCkih dr.Zava, Beogradani su istovremeno, izraZavali svoje sirnpatije za ugroZene ze~lje i za Citav demokratski po~ret u Evr~pi. Prilikom posete predsednika Cehoslovacke ~epubhke BeneSa, 5. aprila iste godine, KPJ Je organ1~ovala vehk. .e
manifestacije sa pozdravima demokratskoJ Cehosloyackoj i antifasistickoj borbi cehoslovackog naroda. H11Jade manifestanata traZile od vlade savez sa CehoslovaCkom Republikom. Ove ~~anifes!aaije istov~emeno s~ s~
pretvorile u demonstracuJe prot1v . ._vlade Mllana StoJa_?-InoviCa i pred zgradom Cehoslovacko& pos_l~r;stva doslo
je do sukoba izmeOu demonstranata 1 pohciJe.
43
�44
Beogradani su, takode, izrazavali svoje simpatije
za antifaSisticku borbu spanskog naroda: Oko stotm:t
Beogradana ,iz svih druStvenih slojeva, zaJedno s borruma iz drugih krajeva naSe zemlje, veCinom komunista,
prebacilo se u spaniju i uzelo neposredno ucesce u borbi
spanskog naroda protiv fazizma. Na dan spanJke. Repu?like 14. aprila 1937., i pored progona 1 hapsen]a ko]e
je Po1icija vrSila sa namerom da spreCi antifaSiste da izraze svoje raspoloZenje prema borbi Spanskog naroda,
u knjigu spanskog pos!anika u Beogradu upisalo se preko 1.000 studenata Beogradskog univerziteta.«
Eto, sve se to, pored ostalog, zbivalo u vreme kada
je Vukica rukovodila Mesnim komitetom Partije za Beograd, u kmne su pored nje tada.~ili Isa Jo.van?viC, Vasilije Buha, Svetozar Vukmanov1c-Tempo 1 M1lorad Topalov.
Dejstvovanje i rad komunista u masama se stalno
proSiruje i pojaCava. I partijska organi_zacija se sve vi~e
organizuje. U maju mesecu 1937. godme obra~mvan Je
Pokraji_nski ko~itet KPJ za Sr_1?1ju, y .stvan, nJe~ov ~~
kretari]at od 6 clanova. Medu U]'1ll1a Je 1 Vuknca M1trov1c.
U svojoj dvadeset petoj godini Clan najuzeg partijskog rukovodstva u Srbiji - Vuldca Mi troviC - »Sunja«! U vreme teSkih borbi protiv faSizacije zemlje i pokuSaja nenarodnog reZ:ima Nliilana Stojadinov1iCa da je
veze sa fasistickom Nemackom i Italijom. U predvecerje jos odlucnijih borbi.
Bilo je to za Vukicu veliko priznanje. Priznanje za
Citav njen dotadaSnji rad, za njeno .izvanredno drZ:anje
pred klasnim nepr.ijateljem, za sve ono Sto je uCinila
svim srcem za revolucionarni pokret u Beogradu u Srbiji. Ali, istovremeno, bio je to i podstrek, nove obave·
ze i zadaci. Borba nije prestajala. U nju su hrabro ulazili svi komunisti - revolucional.li, pa i Vuldca. Bila je
to sve oS:trija borba protiv faS:izma u kojoj nisu uCestvovali samo komunisti, veC i mnogi Beogradani.
»Vlada je oStro n::agovala na ovakva istupanja Beogradana protiv fasizma. Ona pojacava pritisak svog poliitickog aparata na napredni radnicki i studentski po·
kret.
Ali, na svaki udar policije, napredni pokret odgovarao je svojim udarom.
Policija je 8. juna 1937. bespravno upala u studentsku zadrugu »SamopomoC« i Medicinsku menzu, ~de je
uhapsila 20 studenata da bi spreCila organizovan]e demonstracija protiv nemaCkog ministra spoljndh poslo':'a
Fon Nojrata, koji je tih dana stigao u Beograd. Na to Je
Parti ja ponovo organizovala krupne demonstracije. Oko
2:000 studenata i gradana demonstriralo je ulicama protrv hitlerovske NemaCke i zahtevalo savez sa demokratskim zemljama. »Dole savez sa Hitlerovom NemaCkom!
Dol~ .f~Sisti!<<, odjekivalo je beogradskim uHcama. Do
ozbil]nih sukoba izmedu demonstranata i Zandarma do~
slo je tom prilikom u Dusanovoj u1ici, zatim kod Studentsko~.. parka u danaSnjem Bulevaru revolucije kao i na
. SlaV1J1 (danas Trg Dimitrija Tucovica). Tokom ovih sukoba poliicija je uhapsila veliki broj demonstranata.
~
Jos se uzbudenje od svih ovih borbi nije bilo ni stisalo, a ubr~? su, 19. JUla, ponovo odr.Zane nove velike
~emon~traciJe. Ovoga puta demonstranti su protestova11 prot1v konkordata. Desetine hiljada demonstranata,
radmka, st.udenat3', daka i drugih gradana, zajedno sa
prayoslavnim svestenstvom, izaSio je na ulice i demons.tpralo prot!v po~lasti~.a k<?Je je tr~balo da dobije katohcka crkva 1 protiV fas1zac11e zeml]e. U danasnojj ulici
7 .. jula, P.olicija i.e. kundacima napala na demonstrante,
ah su on1 nast~vi~I da prolaze kroz grad, probijajuCi se
kroz kor.done z~ndarma ... Zatim je doslo do najveceg
sukoba, Jer su zandarmi upotrebili oruije pucali u denlonstrante i ranili veCi broj lica.«
'
Redaju se i druge <;temonstracije. Na celu njih je 45
K~J. Au. borbenom strOJU komunista je i Vuklica MitroVIC, 9n~ I r:epo.sredno :r:uk_ovodd jednim ad mnogobrojnih
tadasn]1h stra]kova radnJ~a u f!eogradu, strajkom koji
Je. 21. .d~cembr~_1937. godme poceo u »Beogradskoj tekstllno] mdustn]I »A. D«. U strajku je ucestvova!o 950
r~~n~ka, a. na n)ego~9m Celu hila je partijska organiza.
CIJa 1 Vukica Mitrovac.
Tako je i medu ostalim radnicima. Te godine u strajku ~u k~~en~resci, .k~ojaC.i, d~~odeljci, ~elneri, gradevinaru, opsttnsln radniOI, slaJfen I teracen, krznarski radnici, limari i drugi. .. Pod rukovodstvom komunista dalje je jacao i studentski pokret.
NIJE ZNALA ZA PREDAH
U tim danima, kao jedan od rukovodilaca Komunisticke pa;tiie u Beogradu i Srbiji, Vuklica ne zna za predab_.. Strze na mnoge sastanke, dogovara se, poziva na
akCIJe, organizuje ih i uC.estvuje u njima.
Bilo j~ to vreme, kraj 1937. godine, kada je na ce!o
K.PJ, za nJenog genera!nog sekretara, dosao Josip Broz
Tito. Kao i u celoj zemlji, i parllijska organizacija u Beo.
�46
gradu, kojoj je i Vukica pripadala, dobila je novi impuls
za rad i sa joS veCim zamahom i elanom vodi svoje_akcr~
je. ,u politickim borbama u Beogradu se stvarala .]edna
izrazlita antifaSistiCka atmosfera, u Siroke redove gradana prodirao je narodnofrontovski duh i gradio se pokret antdfasistickog narodnog fronta kojim je rukovo.dila
mesna organizacija KomunistiCke partije Jugoslav1je.<<
U redove KPJ i SKOJ -a primani su novi. clanovi, or:
ganizacije su se uCvrSCivale, pripremale su se teoretski
i politicki da bi '?ogl~ snain<;> da uticu u P?l.iticko'? zi':<?tu i borbama. Sv1m ~1m akC1Jama rukovodli1 su zaJednicki Mesni komitet KPJ za Beograd i Pokrajinski komitet
KPJ za Srbiju. Jedan od neumorrdh aktivJsta i istaknutih rukovodilaca tadasnjeg revolucionarnog pokreta u
Beogradu bila je Vukica MJitrovic- »Sunja«.
NiSta nije moglo da jespreCi u tome radu. Ona je bila jedna od onih komunista, u prvom redu onih koji su
proS!i kro? robiju :i onih koji su ostali zabelezeni u pohcijskoj arhdvi kao »poznati komunisti<<, koji su najCeSCe
gubili zaposljenje. Kao i oni, i Vukica je zivela polulegalno, pa Cak i ilegalno. Novae u kasi Partlije nije mogao
da obezbedi njihovu egzistenciju, pa su se morali sami
snala1Jiti. Tako je bilo i sa jednom grupom tekstilnh'1
i kroj ackih radnika u Beogradu. Oni su orgardzovali ile
galnu SivaCku radionicu u Prestolonaslednikovoj ulici
(danas Bulevar revolucije) u blizini Derma. U ovoj radionidi je radila i Vuklica MitroviC. Radionica je radila za
Zavod vojne odece. Materijal za sivenje vojnih uniformi
dobijan je od jednog radnika, koji je u to vreme radio
u pomenutom Zavodu. Ovaj radnik- krojac mogao je
da uzme veCe koliCine materijala iz preduzeCa i da ga
nasi kuCi i tamo Sl.ije uniforme sa svojom Zenom. Ovu
okolnost odmah su iskoristili komunisti. Onaj radnik,
Aca MiladinoviC, uzimao je veCe koliCine materijala i
predavao ga Vukiai koja ga je nosila u ovu radionicu.
Opet je ona bila dragocena veza . .. Za saSivene uniforme dobijan je novae kojim je pomagana i partijska kasa i podrriirivane potrebe onih koji su u njoj radili.
Tako je zivela Vukka. Ilegalni rad, bezbroj partijslillh zadatakla. Istovremeno, trebalo je naci neko stalnije
zaposlenje i neSto zaraditi za Zivot. Vremena da se misli na sebe, na svoj liCni Zivot, Zivot mlade devojke gtovo uopste nije bilo. Vodila je gotovo asketski tivot. Ond koji su je tada povremeno vidali LJ stanu roditelja u Macvanskoj ulici dobro se secaju da je stalno bila
zauzeta, stalno je nekud zurila, dolazila i odlazila. To
nije bilo pravo njenim roditeljima, a naroCito octi, mada
joj je majka pomagala, razumela je.
VELIKA LJUBAV DVA REVOLUCIONARA
Vukica ~je menjala naCin svoga Zivota. Sva se predala ::evolucwnarnom r~du. _Bila j~ sazrela, ozbiljna reV?lucu_marka. To se osecalo 1 u kuc.-i. Iako tekstilna radnica, ~1ho i ~enamt::tljivo, ana je postajala onaj stub, revolu~w!larn;t_ autontet .. To su oseCa~i i intelektualci~ko
mlll1;1~tl, ~OJI su se cesto okupljali u stanu porodice Mi-:trov1c. Ah, u svemu tome Vukica je bila kao i pre _ jed~ost~vna, skr~n~.na, neposredna, jasna i uvek tiha. Ali
ll1Je. J;>Iia ';~J?aZI]wa prem.a svojim roditeljima, · prema
SVOJOJ. br'.'c1 1 s;stra~a. M1lada Ra]ter, koja je tada bila
u kuc1 Mitroy1ceyih, 1 danas se toga seCa:
" ~>: .. Vukica J..,e "f?ila neZnija od svih, sva ustreptala,
paz~Jiya J:?Una duse 1 razun~~vanja. Iako je retko hila u
ku6, ]er Je mor:;la da se kl11Je od policije, jer je ilegalno
n;tdlia d;;n-noc; Jednom prilikom njena majka Ivanica, d~~e~ala me je sva radosna pokazujuCi mi
s!an k~Jl Je sa': blistao_. Govorila mi je: »Evo, vJ~
d1, ,sve Je ~o. Vulnca urad1la ... ProveJa je ceo dan kod
k~ce. Zam1sh, onc;t ceo ~~n _kod_ kuCe! I znaS Sta je uradi~
la. Ne s.amo d'.' ]e proc1st1l<:, 1stresla, obrisala prozore
47
n~~o )e ~ sve fiJoke u ~:r;n1anrma i kredencima pretresla:
OC1Stlla. 1 opet lepo sl.oznla .... A ~ada je to zavrsila, okupala se 1 oprala one njene jedne jedine carape Pogledaj
sbS~ se u kupatilu«. I taista, t:I kupatilu sam videla Carap~
o. es~:t;te ~a konop9u. A na nJima ceduljica ispisalla njemm c1tlnm rukoprsom: »Stoj! Ne diraj mnogo su mi
potr..ebne!« _Ivvani_ca m_i je rekla da je Vu.kica otiSla bosa,
Jer .carape JOS nisu brle suve, pa je morala da opomene
SVOJ~. d:re mlade sestre, da ih sluCajno ne uzmu jer dru~
ge lliJe Imala .. .«
'
Zbog.!og, ~o kraja predanog zivota partijskim zadacim.a, hsavanJa s":eg': liCn_o¥! pojedine njene drugari~
c~ bo]ale su se »nece h SVOJ :ZJivot osiromaSiti za 1
·ednu
IJubaV«. ·
Ali, P.O p~ir~di tiha, !llirna, P,<;>vuCena u sebe, s malo
r~c1, _V~k1ca JC cutala, n1kome niJe govorila o svojoj je~
~.mol IJu}>avi. A ona je postojala. Lepa, velika, do kraja
c1sta, .nezna, prava, topla ljubav njene mladostd.
. Ly:bav za viso!<og, vitkog, plavokosog mladica, pla~1h OC1JU, t~ svet!os1vom odelu. Ljubav za Andriju Habusa, revoluc10nara kao Sto je bila i ana.
Sreli su se u p~voj godi~i posle njenog izlaska iz
zatvora, 1936, kada Je on prv1 put dosao u Beograd.
'!- Andri ja Ha~us dosao je u Beograd - revolucionarnim putem. Dosao Je sa severa, .iz Medumurja, iz sela
•
v.
�48
Sveta Marija, na obali Mure. Tamo je roden u siromas·
noj seljackoj porodici. Rano je ostao bez oca. Podizali
su ga majka, deda i baba. Bio je nezan i od milja su ga
u detinjstvu zvali »Bandi«. Veoma rano osetio je gar&.
nu siromaStva, upoznao Zivot siromaSnih seljaka i radnika. U mladosti upoznao se sa starim revolucionarom
Josipom RadmaniCem, uCesnikom u madarskoj revolliciji. On je neobicno uticao na Andriju Habusa tako da
je veC u sedamnaestoj godini Zivota, u sedmom razredu
gimnazije, postao clan SKOJ·a. Rano je poceo da prouCava marksistiCku literaturu i za kratko vreme postao
jedan od najboljih marksista svoje generacije. Takav je
i za vreme studija na FSlozofskom fakultetu u Zagrebu,
zatim na Poljoprivrednom fakultetu na koji je presao
zbog povoljnijih uslova. Ali vazda je aktivan u skojevskoj orgaiJizaciji, a zatim i u partijskoj. Sekretar je i komiteta SKOJ-a, ucestvuje i u organizovanju strajka pekarslcih radnika u Zagrebu, u organizovanju ideoloskopolitickog rada u Zagrebu, u svom Medumurju.
Godine 1935. biva uhapsen. Izddao je tiZasne batine,
ali policija od njega nista nije saznala.
Kakva igra sluCaja! U to is to vreme, te iste godine,
i Vukica, koju joS nije poznavao ni video, bila je u zatvoru i bila podvrgnuta strahovitom mucenju, aiL kao
sto smo videli, ni rec nije kazala .
. . . Policija ga potom proteruj e u n jegovo selo Svetu
Mariju, sa zabranom povratka u Zagreb, ali se on ilegalno vraCa i nastavlja svoj revolucionarni rad.
Opet ga hapsi policija i opet vraca u rodno selo. Ali
nema ad Cega da Zivi. .. TraZi posao u Zagrebu - ne nalazi ga. Uz pomoc Partije od!azi u Sarajevo i zaposljava
se u fabrici Carapa »KljuC« > kao nekvalifikovani radnik... Brzo je osetio gorCinu radniCkog hleba i neposredno se upoznao sa eksploatacijom radnicke klase. I ovde zapoC.inje svoj revolucionarni rad. Biva otkriven i
otpusten sa posla. Vraca se u Zagreb, ali tamo policija
i dalje tr;>ga za njim.
Prolece 1936. Andrija Habus dolazi u Beograd. U
Beograd koji potresaju Strajkovi, demonstracije i drugi
vidovi otpora radnicke klase. Zaposljava se u stofari
Vlade Ilica. A tu je zaposlena i Vukca Mitrovic.
Iskusan u revolucionarnom radu, svim srcem predat Partiji od najranije mladosti, i u Beogradu Andrija
se svrstava u red boraca za prava radniCke klase. I ne
samo u fabrici, veC i u mesnoj podru.Znici tekstilno-odevnih radnika. U toj podruznici radi i Vukica Mitrovic.
Radii i u sindikatima - kao i Vukica. Sa njom je i kad
ona, krajem 1937., rukovodi strajkom u tekstilnoj »A.
4
Vukic<~.
MitroviC
�so
D.<<. Sa njom je ~ u govorn~m .~oru radniCkog Kulturno~
umetniCkog drustva »AbrasevJ.C<<.
.
..
Kao i Vukica ,on uCestvuje u sv1m demonstraciJama i manifestacijama koje organizuje Part>ija. Jednom
prilikom, 12. decembra 1?3~ .. godine, za~dar mu ~ozem
probada stomak. Alii _ostaJe z1v: I nastavlJa revolucwnar·
nu aktivnost. Cesto Je sa Vulncom. .
.
..
.
U tom radu, u borbi, iz obos~ran1h su'?-pati]a ra~vi
la se dskrena ljubav izmedu dVOJe poznat1h komumsta
i revolucionara.
.,
Izmedu visokog, vitkog, plavokosog _n::tlad1ca ~a se:
vera i devojke sa toplog juga Jadrana. LJubav, tiha 1
nezna kao sto su oboje bili.
.
A onda, jednoga dana, Vukica je, u susretu sa naJbliZom drugaricom tiho, uz osmeh:. kazala kratko:
- Znas, udala sam se za AndnJU. . . .
.
To se odigralo 27. feb~uara _1938_., ~odme .. Tada Je
sklopljen brak izmedu Vuk!1ce M1trov1c. -~ AndnJe HabuS'a. Izmedu »Sunje<< j »Bobana« (Andrt]IUO prvo !legalno ime).
. .
. .
· Iako su i Vukica i Andrija bili a~e1st1, komun;~t1,
revolucionari, venCali su se u - crkva. Drugog n~cu~a
tada mje bilo za zaklju~enje legalnog braka. VencanJe
je obavljeno u crkvi »Knsta KralJa« u Beogradu_ u Kru~
skoj uJici, sada Proleterskih brigada. Vencavao J.e "katoh;
cki pop dva clana KPJ! I kumovi su takode b1h clan~v1
KPJ: Petar Pongrec, krojacki radnik, i Borislav Kovace.
viC, rnplomirani filozof.
. . .
. .
Vukicina udaja obradovala Je 1 n1ene rod1tel]e, posebno majku Ivanicu. Radovale su se 1 nJene dve mlade
sestre Leposava i Miroslava, kao i braCa.
D~a mlada stvorenja, dva revolucion~ra, Ciji su putevd bili talco sliCni, od toga dana ~u za]~dno_. Kao. sto
su i dalje zajedno u revolucionarnoJ ?orbi. All, l:,J?;ah su
i svoj mali, skromni kutak. S~anovaJl su u st~ctcu- ~a
mansardi jedne zgrade, u kraJU Macvansk~ uhce. Tu_ Je
poceo brak dva mlada revoluaionara. yuklca se tru~!la,
u ono mafo slobodnog vremena, d~ t~j kutak b':'de c1st,
topao za njenog druga d. nJl!· I u na]tezm; tr~n1:1c~n:;~ z~a
la je da unese radost u DJihov dom. SecanJa JOS z1ve.
»Sve je u toj sobici blistalo_. bilo ~.ist?, u~edno, sve
doterano VukiCinom rukom. A 1 Andr_;Ja Je b10 u~edan,
pazljiv... Vukica se trudila da !\:" doceh P?staVIJ~nnn
stolom. Skromnih sredstava za 211V'?t, dehla J.e _sv':'~1 ko·
madic na ravne delove, makar to bllo Jedno jaJ~. 1h pa!ce sira ... Sve je tu bilo sk:omno, kao ~tosu 1. n]lh dVOJ~
bili. Ali je odisalo ljubavl]U, vel!_kom l]ubavljn ... Vuk1·
ca je bila prema svom drugu nezna 1 plememta. I on Je
nju tako voleo ... Njihov brak bio je najlepsi uzor za
brakove revolucionara . .. «
PUT U POTPUNU ILEGALNOST
Pa ipak, tih i skroman, ali uvek lepo ureden stan
na mansardi jedne zgrade na kraju MaCvanske ulice,
stan Vuklice i Andrije Habusa, najcesce je bio prazan,
jer i Vulcica i Andrija su sagorevali, danonoCno, u revo·
lucionarnom radu.
KPJ je pojacala svoju politicku delatnost i organizaciono je rasla, Sirila se. Redovi Partije stalno su popunjavani novim mlailiim kadrom. Ti mladi !judi sve vise
dobijaju rukovodeCa mesta u partijskim Celijama, organizacijama i komitetima. Zadatak je - biti »masov.ik«.
A to znaCi komunisti treba da budu neposredni politiCki radnici u masama, radionicama, fabrikama~ u sindikatima, na univerzitetu, medu srednjoSkolskom omla~
dinom, na selu. Bas po tome koliko svakodnevno radi
u masama cenio se doprinos komunista i skojevaca. To
je bio i kritenijum za prijem u Partiju i SKOJ.
Ocigledno, cinjen je, posle 1937., sna.Zan zaokret u
dotadasnjem radu Partije. U Beogradu, medu onima koji su to ostvarivali, a njih je bilo sve viSe, nala1rl.la se
Vukica sa svojim suprugom Andrijom. Taj pravac davao je pozitivne rezultate. I u Beogradu i u Srbiji.
Vukica je clan Mesnog i Pokrajinskog komiteta KPJ.
Ne radi samo u Beogradu, veC Cesto odlazi i u unutraSnjost Srbije. Nosila je direktive, odluke, zakljucke. Govorila je sa Jjudima, objasnjavala im smisao pojedinih
odluka, pomagala dm da 'izvrSe zadatke.
Ali najviSe radi sa tekstildma na Karaburmi u
Beogradu i u sindikatima. Rukovodila je kulturno-prosvetnim odborom radnika i nameStenika organizovanih
u URSS-u. Svuda okuplja radmke u borbi protiv fasizma i pete kolone, sto su se nadneli nad tadasnju Jugoslaviju. ObjaSnjava politiCku situaciju u zemlji d u svetu. Nastoji da u borbu i aktivnost ukljuci sto vise !judi
posebno se angaZujuCi u stvaranju Narodnog fronta. N~
tom poslu saraduje sa MiloSem MatijeviCern-MrSom i
drugima.
Sve te njene aktivnosti u to vreme bile su legalne.
A bile su joj potrebne da onemoguCi policiji da ude u
trag. njenom politickom radu kao clana Pokrajinskog
kom1teta KPJ. I rezultati nisu dzostali. Zajedno sa svojlim
4*
51
�drugovima i drugaricama i svojim muZem Andrijom, VuR
Idea je dala veliki doprinos ostvarivanju ovog zadatka
Partije. Od 1938. godine komunisti su u Beograd:' i Sr·
biji preuzeli veliki broj mesta u rukovodstv1ma s1nd1kaR
ta, imali snaZan uticaj u pojedinim savezima i druStR
vim a.
PoJJicija sve to pra'ti, a Uprava grada Beograda zaR
tim raspuSta i zabranjuje dalji rad Mesnom Inedustrukovnom sindikalnom odboru, Zenskoj sekciji pri glavnom radnickom savezu, Pokrajinskom odboru URSS,
Zenskoj sekciji pri Savezu nameStenika, gde je Vukica
imala veliki uticaj i govornom horu pri RadniCkom druR
Stvu »AbraSeviC«.
Sve ukazuje da su na pomolu nove, joS teZe borbe.
Za celu Partiju, pa i za Vukicu i njenog supruga Andriju. Sve je jasnije da ima sve manje moguCnosti za !egaIan politicloi rad. Ilegalnost je kucala na vrata ...
Tada se vade velike akcije KomunistiCke partije · akcije za odbranu Cehoslovacke od agresije Hitlerove
NemaCke, akcije protesta protiv jaCanj~ nemaCkog fa~
sizma, protiv popustanja Nemackoj i Itahji od strane ve.
Iikih sula. Studenti organizuju akcije u kovist cehoslo·
52 vacke Republike koje se pretvaraju u strajk. Zatim se
obrazuje odbor za odbranu CehoslovaCke. KomunistiCka
partija poziva studente da se prijavljuju kao dobrovoljci
za odbranu Cehoslovacke.
Vode se i druge politiCke akcije. Na celu njih je
Mesnii i Pokrajinski komitet KPJ, a u njima je stalno
Vukica Mitrovic. Ona se posbeno angazuje u najborbenijem odredu napredno()' demokratskog i revolucionar~
nog pokreta, medu radni'cima Beograda. Najsvesniji radnici istupali su kao jezgro v~Cine a~aija pro.tiv faS~~a
cije ze.mlje, 1i to Strajkovima 1 u razmm drugnn akCIJama u preduzeCima, zadajuCi na taj naCin udarac vl~daju
Cem reZimu i Citavom druStvenom pokretu. I Vuk1ca tada, na priiner, pored ostalog, sredinom 1938. godine,
stvara partijske celije u vise tekstilnih fabrika na Karaburmi i di'urJim sitnijim preduzeiCrna.
Vukica se tada angaZuje i u mnogim drugim akcijama, ne sarrio medu radnicima ,nego i meOu beogradskom
omladinom. Angazuje se oko stampanja i deljenja letka
Mesnog komiteta povodom proglasa CK KPJ koji je po·
zivao narod protJiv nemaCke invazije u CeSku i Austriju, zatim oko stvaranja Stranke radnog naroda i na mno~
gim drugim poslovima.
I baS tada, u punom zamahu rada d aktivnosti, dola~
zi do joS jedne policijske provale u redove KomunistiC.
ke partije Beograda i Srbije. Policiji je tada pomogao
Jovan Radonjric. U Beogradu su uhapsena 32 clana KPJ
i SKOJ-a. Pokusali su da uhapse Vukicu i Andriju tra
ZeCi ih u njihovom rnalom stanu na rnansardi u MaCvan~
skoj ulici. Ali, pre toga, Vukica i Andrija promenili su
stan, a nisu se prijavili policiji. Zato ih je policija traZila na sve strane. Za njima je bila raspisana poternica.
Bilo je potpuno jasno da moraju da se povuku u ilegalnost. I, dva revolucionara, Andrija i Vukica, sklonili
su se kod Kosane Babic koja je takode pripadala revolucionarnom pokretu. A onda, potraZili su joS sigurnija
ilegalna sklonista. Bila je to duboka i stroga ilegalnost.
U KRVAVIM DEMONSTRACIJAMA
Ali, Vukica nastavlja da radi, da se, sa svlm ostalim
drugovima, bori.
Bila su to teSka vremena. Pred komunistima su sta·
jali novi zadaci.
»Padom; vlade Milana StojadinoviCa i forrniranjem
vlade Dragise Cvetkovica 1939. godine, niukoliko se nije
izmenio polozaj radnih !judi. Kada je 1. septembra 1939.
godine Hitler izvrsio napad na Poljsku i kada je u Evropi otpoceo II svetski rat, Komunisticka partija uputila je proglas narodu . u kome se zalagala za slobodu i
prava radnog naroda, a protiv imperijalistiCkog- rata i
faSizrna, posebno protliv uvlaC.enja Jugoslavije u rat za
racun bilo koje od imperijalistickih sila. U jesen 1939.
godine Citav demokratski i antifaSistiCki pokret u Beo.
gradu, na raznim zborovirna, manifestacijama i demonstracijama, odluCno je ustajao protiv uvlaCenja Jugoslavije u rat na strani velikih sila, ali se ujedno borio za
oC.uvanje nezavisnosti naSe zernlje od eventualne agresije
fasistiCkih sila.
Tadasnja vlada Cvetko"<'ic - Macek odgovorila je
poostrenjem pritiska protiv naprednog pokreta u celoj
zemlji, pa i u Beogradu, dok se polo.Zaj radnika i radnih
!judi uopste pogorsavao iz dana u dan.
Partija je na to odgovorila organizovanjem rnasovnog protesta gradana protiv vladine politike.<<
Zajedno sa ostalim clanov:ima PK KPJ za Srbiju i
MK KPJ za Beograd, Vukica rukovodi radniCkim i stu.
dentskim demonstracijama i drugin1 akcijama u to vreme. Ona je jedan od organizatora i rukovodilaca velikih
demonstracija radnika, studenata i naprednih gradana,
koje su izbile 14. decembra. Tada se demonstriralo protiv rata, skupoC.e, za mir, za slobodu radnog naroda, au-
53
�54
tonomiju univerziteta, slobodu nauke i slobodu rada sindikalnih organizacija. Vukica je tada bila u uzem rukovodstvu oVlih demonstracija. Demonstriralo se protiv ·
vlade Cvetkovic - Macek koja je svojom politikom gurala zemlju u naruCje faZizma. Demonstracije su bile veoma snaZne i Zandarmerija, po naredbi vlade CvetkoviCMacek, pocela je da otvara vatru na demonstrante, kod
Tehnickog fakulteta, na Smederevskom dermu, u tadasnjoj PriStinskoj ulici i na drugim mesttima.
Iako je tada bila u ilegalnosti, Vukica je, prema nekim seCanjima, tog dana i sama izaSla na demonstracije. U jednoj od ulicica ilzmedu Tehnickog fakulteta i flerma, okupila je grupu svojih drugarica ...
A zandarmi su tada ispaljivali metke direktno u !jude. Ubili su na ulici Mirka Lukovica, studenta medicine,
ranili tesko jos dva studenta i jednog zidarskog radnika,
koji su podlegH ranama, dok je jos oko pedeset demonstranata takode bilo ranjeno.
Cetrnaestog decembra 1939. godine prolivena je krv
na beogradskim ulicama u borbi sa nenarodnim reZ:imom, prolivena je krv koja je uzrldana u temelje rna"
sovnog antifasistickog pokreta, kojim je rukovodila Komunisticka partija.
Ahl, bez obzira sto je Macek izjavio da ce se ponovo
pucati ako bude potrebno, bez obzira sto je vlada Cvetkovic-Macek sutradan posle demonstracija donela nove propise protiv lica koja toboZe remete mir i red i zatim nared'ila da se uhapse i proteraju u koncentracioni
!ogor u Bilecu mnogi poznati i antifasisticki borci, u
prolece 1940. godine beogradski radnici i napredni !judi vodili su nove antirezimske i anttifasisticke akcije.
Odriava se generalni strajk dve i po hiljade radnika
vise beogradskih preduzeca. Slede nova hapsenja kroz beogradske zatvore proslo je oko 600 radnika i studenata. Slede d demonstracije na Terazijama, u Zemunu.
Protestni zborovi na godisnjicu nemackog napada na
Poljsku i mnoge druge.
U Beogradu je tada hila preko 200 Clanova KPJ i
njihov broj se brzo poveCavao.
DAN I NOC BILl SU JOJ KRATKI
Kao Clan Pokrajinskog komiteta, Vukica Mitrovic
ucestvuje u pokretanju i organizovanju svih tih akcija.
Stalno menja Hegalne stanove. Jedan od njih bio je u
Pcinjskoj utici broj 9 koji su uzele pod kiriju drugarice
Milada Rajter i Neda BoZinovic. One se secaju Vukice
iz tih dana. Vidale su je medu vise i!egalnih partijskih
radnika koji su tu dolazili i sklanjali se. Do!azila je u ,
taj stan u Pcinjskoj zajedno sa Andrijom Habusem. Cesto i sama.
»I tada, u ilegalnosti, Vukica je bila skromna i tiha,
gotovo neCujna. Dolazila je svojim poslom, obavezama,
zadacima. A kad su bili njih dvoje, trudili su se da sto
manje smetaju ostalima ... Pravila ilegalnog rada bila su
takva, pa smo mi Cesto napuStale stan, dok su se odrZavali sastanci. Ali, kad bi sastanak dr.Zala Vukica, zavr.Sila gad otisla, a mi se vratile - citav stan je bio doveden
u red, Cist, name.Sten . .. I u uslovjma ilegalnosti, Vukica
je stigla da vodi racuna o nasem stanu, kao nekada o
svojoj sobici na mansardi u MaCvanskoj ... Bila je veoma zauzeta radom i zadacima. Ali nikad nije bila nametljiva. Njena rec je bila jednostavna, ali i jasna.
Jednom prilikom, kad su bili doneseni neki leci i
nespretno stavljeni pod crep na tavanu, pa ih miSevi odvukli i mi zato nismo mog1i da lih nademo, Vukica je,
kad je za to Cula, samo kazala: }}A Sta Ce ti leci uopSte
ovde?(( Bilo nam je jasno, ovim pitanjem ana nam je
skrenula paznju da se u stan u kome se okupljaju ilegal- 55
ci ne sme donositi ilegalni materijal, jer, u sluCaju policijske provale, doslo ,b; do kompromitovanja, policija
bi ima1a dokazni materijal. ..
Takva je bila. Govorila je kratko ... Secamo se, jednom prilikom, verovatno obaveStena da policija maZe
da dode do stana u Pclnjskoj ulici, dosla je i samo kazala: »Polazite, kupite se!{{ - i odvela nas u drugi l.ilegalni
stan, negde na Paslnom brdu ... A zatim je opet produZila na nove sastanke i zadatke ... SeCamo se, stalno je
zurila, dan i noc kao da su joj bili kratki ...«
Gde je to iurila Vukica?
Odgovor bi mogao da glasi: gde sve nije!
U uslovima stroge Hegalnostd odr.Zavani su sastanci
organizacija ,rejonske konferencije. I Vukica ide s jednag kraja Beograda na drugi, drZi sastanke, anga.Zuje se
oko »Crvene pomoCi«, oko organizovanja partijske tehnike, ilegalnih Stamparija. U isto vreme je i na kursevima na kojtima se prouCava marks\istiCka literatura, uCestvuje u akcijama, odlazi i u druge gradove Srbije. Ali
najcesce je u Beogradu. Jer, tada, u prolece 1940. godine, broj Clanova KPJ je u gradu porastao na blizu 400,
ne raCunafuC.i komuniste van Partije i 1.500 Clanova
SKOJ-a. Posle niza godina birana su partijska rukovodstva. I to u uslovima_stroge ilegalnosti. Vukka u svemu
tome uCestvuje. Ona uCestvuje ti u
·
mama Pokra'*-'.1 OL..u_"
l.:__ \
<('-
~""''!i'
J
---1'·
i)\~1.\ '~·~:' !':.~:
'~" \ tJ:,~:. ' ..... :..
~;:,
·-..:::-- . .
~·
�"\l'.~<!
56
jinske konferencije KPJ za Srbiju koja je drzana u maju n1esecu 1940. godine. Na toj konferenciji sumiran je
dotadasnji rad i odredivani novi zadaci. Njoj je i Vukica
prisustvovala i bila ponovo izabrana u Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, a potom i u novoizabrani sekretarijat Pokraj1inskog komiteta.
Kao i ostali clanovi Pokrajinskog komiteta i njegovog sekretarijata, Vukka tada posveCuje veliku paZnju
razvoju partijskih organizacija i Citavog revolucionarnog
pokreta u Beogradu. Kao i ostali, ona neposredno organizuje pojedine partijske ce!ije, ukazuje im stalnu pOmoC i vodi razne akcije u gradu. Istovremeno, ana putuje u unutra.Snjost Srbije. Jer, u toku su pnipreme za istorijsku V zemaljsku konferenciju KPJ koja je odriana
u Zagrebu 19. i 20. oktobra 1940. godine. Takode, ucestvuje i u drugim akcijama kao sto je bio docek sovjetske
trgovinske delegacije, i u manifestacijama povodom
doceka prvog sovjetskog pos1anika ... Ona ucestvuje i u
organizovanju demonstracija protiv rata 1. septembra na
trgu »Mostar« i u drugim akcijama.
Posle V zemaljske konferencije KPJ, oddane u Zagrebu, Vukica ponovo obi!azi partijske organizacije
prenoseCi im ono Sto je na konferenciji reCeno i zakljuCeno. To Oini ne samo u Beogradu, nego i u drugim mestima, naroCito u Valjevu.
Putovanja, ·sastanci, akcije. Bez odmora. bez predaha.
Vukica prisustvuje i pokrajinskom partijskom savetovanju koje je oddano u decembru mesecu 1940. u
vjli Mirka i Vere NenadoviC na Dedinju.
Sve su to hili va:lni, isto11ijsld sastanci. Partija se
organizovala i donosila odluke ne sa~o znaCajne za taj
politiCki trenutak, veC i za dane koji su bili na pomolu.
Partija je bila sve snaZnija, a njen uticaj na Siroke mase ve~ik. Razvio se Sirok antifaSistiCki d demoluatski pokret. Na njegovom celu bila je Komunisticka partija
predvodena drugom Titom.
Sve su to oseCali v]adajuCi krugovi. I ani su se odlucili da preduzmu ostre mere protiv naprednog pokreta.
Znaju6i, med~tim, da kiCmu ·naprednog pokreta predstavljaju radnicka klasa i njena Komunisticka partlija,
vlada Cvetkovic - Macek odlucila je da najostrije udari prvo na radnicke sindikate. Krajem 1940. godine ona
je zabranila rad URS-ovih sindikada. Ali, KPJ je brzo
odgovorila na zabranu sci.nd!ikata pozivom u svom proglasu da se radnici zbi ju, da radnicka klasa bude jedinstvena, u jednom Cvrstom borbenom frontu sa Citavim
radnim narodom.
..•
····.·,\.'1
l
I
r
1
!
I
l
Pocetkom 194 L godine osecalo se da se priblizava
rat. Knez Pavle i vlada Cvetkovic - Macek vodili su u
tajnosti pregovore s Hlitlerom o pnikljuCivanju Jugoslavi j e silama osovine.
BaS tada, komunisti Srbije ponovo se sastaju na
svom savetovanju, u februaru 1941. godine, na Cukarici. Na tom savetovanju bio je i generalni sekretar Partije, J osip Broz Tito. A Vukica, kao clan pokrajinskog
partijskog rukovodstva, bila je medu anima koji su sluSali njegove reCi. Ona je bila medu anima koji su tada
utvrdtili, a zatim i izvrSavaili zadatke - za okupljanje i
jaCanje svih demokratskih i antifaSistiCkih snaga za
odbranu zemlje.
U MARTOVSKIM DOGADAJIMA
Posle sastanka na Cukarici, u prisustvu druga Tita,
Vukica je, kao i ostali clanovi Pokrajinskog i Mesnog
komiteta Partije, u stalnom pokretu i akciji. Ide sa sastanka na stastanak i objasnjava novonastalu politicku
situaciju.
Dopirale su vesti o pripremama vlade za sklapanje
pakta sa silama osovi;ne. To je u masama gradana izazivalo uznemirenost i blldilo revolt. I baS zato Vukica, kao
i ostali komunisti Beograda, politicki radi. Priprema radniCku klasu i beogradsku omladinu za borbu protiv izdaje zemlje.
Vest o odluci dvora i vlade da Jugoslavija pristupi
paktu sila osovine dospela je u javnost 24. marta 1941.
uveCe. Na nju je odgovorio narod demonstracijama, V.eC
25. marta. Njegovo decenijama guSeno nezadovoljstvo
poCelo je da kljuCa svom silinom. Tog dana, uveCe, Vukica prisustvuje sastanku Mesnog komiteta KPJ za Beograd na kojem je data direktrlva svim partijskim organizacijama dal pripreme i vade radnike u demonstracijama. A one su veC bile u toku. Mase radnika, srednjoskolske i studentske omladine, okupljale su se na trgovima i poCele da se sukobljavaju sa Zandarmerijom.
Sutradan, ponovo se sastaje Mesni komitet KPJ. I
Vukica je tu. Donosi se odluka: sve pripremiti za masovne demonstracije koje je trebalo da se odrze u toku sledeCa tri dana.
A onda je doslo do novog politickog obrta. U noCi
izmedu 26. i 27. marta izveden je vojni puC i zbaCena izdajniCka vlada CvetkoviC - MaCek, a obrazovana vlada
generala DuSana T. SimoviCa.
57
�58
Politicka situacija se naglo izmenila. U jutarnjim
Casovima 27. marta na ulice je izaSia velika masa gradana Beograda, radnika, studenata i daka. Masa naroda
kretala se ulicama kao lava, okupljala se na velikim trgovima. Bio je to izraz ant:ifa.SistiCkog raspoloZenja, raspolozenja koje je, svojim upornim radom, stvarala KPJ,
njeni Clanovd i najaktivniji rukovodioci. To je hila i Vukica.
·
Beograd je uzavreo. Klicalo se slobodi i demokratiji, savezu sa SSSR-om i traZilo obaranje pakta sa fasistickim zemljama. Odjekivale su parole: »Bolje rat nego paktJ<c, »Bolje grob nego rob!«.
Sve sto je bilo slobodarslw, posteno. i rodoljubivo,
a pre svega komunisti, izaSlo je tada na u]ice Beograda.
Medu njima je bila u Vukica Mitrovic.
Posle nekoliko godina dubokog ilegalstva, stalnog
sklanjanja od policijskih potera, skrivena po tajnim stanovima, Vukica je tada prvi put slobodno iSla ulicama.
Njena radost je bila velika. Mitra Mitrovac, koja ju je
dobra poznavala, i danas se Zivo seCa tog VukiC.inog raspolozenja:
- NaSle smo se, u tim martovskim dogadajima, taCnije 27. marta, negde u centru grada. A onda, doSle smo
na Terazije. Sve je bilo u pokretu, progovorila je narodna volja, njegovo politicko opredeljenje. Sve ono sto
smo, kao komunisti, Coinili u dugogodiSnjem radu - sada se videlo. . . Vukica je bila srecna, sva ustreptala.
Onaj mali, jedva primetan osmeh na njenom lieu, koji
sam zapazila u ranijim godinama, sada se pretvorio u
siroku ozarenost... Izasla je iz ilegalstva... Prolazile smo
dugo tog dana Terazijama... Beograd je pokazoivao svoje
najlepse, slobodarsko lice ... I Vukica svoje. Lice odusevljenog revolucionara ... Zapamtila sam ga dobra. A
to je, na zalost, bilo i moje poslednje vi(fenje sa Vukicom ...
Partijska i skojevska organizacija Beograda brzo
su reagovale u dogadajima koji su se odigravali toga da·
na. KomuntiSti i skojevci angaZovali su se u politiCkoj
propagandi i deljenju letaka Mesnog i Pokrajinskog komiteta kojima je za kratko vreme bio zasut Beograd.
Istaknuti komunisti drzali su okupljenim demonstrantima vatrene, rodoljubive govore, koji sU pokretali masu naroda na _akciju.
Demonstracije su 27. marta trajale do duboko u noc.
I imale su ogroman pobiticki odjek u zemlji ,i svetu.
Vukica je tog dana, kao i ostali komunisti, neprekidno u mobilnom stanju.' Ona prisustvuje, oko podne, sednici Pokrajinskog komiteta. Bio je to kratak dogovor o
. zadacima u toku demonstracija. UveCe, istoga dana, Vuldca je i na jos jednom sastanku Pokraj!insko!l ko~Qte
ta KPJ za Srbiju na kame se govon o od;rzava~~u veh~og
radniCkog zbora kod Vukovog spomemka (m]e odrzan
jer su ga vlasti zabranile). Ona je, kao i ostali clanovi,
u toku akcije koju je preduzeo Pokrajinski kornitet da
se zatra.Zi puStanje na slobodu svdh po~itiCkih zatvore·nika, a posebno MoSe Pijade, Branka KrsmanoviCa i
drugih komunista koje je beogradska policija driala u
zatvoru Uprave grada.
Sutradan, Vukica jq na sastanku Sekretarijata Pokrajinskog komiteta na kame se analiziraju dogadaji ad
prethodnlh dana i odluCuje da se 1izvrSi pritisak na vladu
generala DuSana SimoviCa da hitno. zakljuCi sporazum
o prijateljstvu i uzajamnoj pomoCi sa SSSR-om ...
OCENE DRUGA TITA
U isto vreme o onome Sto se zbivalo u Beogradu
Pokrajinski komitet je odmah obavestio C<;ntraln\. komitet KPJ i generalnog sekretara, druga T·1ta, kop se
tada nalazio u Zagrebu. I drug Tito stiie u Beogr::<d 28.
marta. Sutradan, odrZano je partijsko savetovanJe rukovodeceg kadra KPJ' u Beogradu i Srbiji, u ~ta:>u Lazara KoCoviCa na Banovom brdu. Medu komunishma rukovodiocima KPJ u Srbiji i Beogradu, koji su doslli na
taj vazan dogovor, ?ila je i Vukica Mitrovic.
.
Ocene druga .Trta tada su, rzmedu ostalog, glasiie:
»Dvadeset sedmi mart je jedan krupan politicki dogadaj, koji prevazlilazi okvire naSe zemlje i koji Ce imati znacajne posljedice. Njime je nanet jak udarac_ neprijatelju - silama Osovine. Nova vlada generala ~rmo
viCa jeste korak naprijed, ali ga ne treba precJeTIJIVati,
jer njen stav nije jedinstven. U njoj je vecina. anglofila
i reakdionara. Prema toj vladi treba se odnos1ti prema
rezultatima njenoga rada, ali na nju treba stalno vr.Siti
pritisak da radi po Zeljama naroda, koje izraZava KomunistiCka partija. Pakt je pao. Rat je neizbjeZan; zemlja ce biti napadnuta, pa je potrebno naJ?adacu pr;rziti
sto jaci otpor. Iz dana u dan treba se za taJ otpor pnprematJi, joS prije nego Sto napad bude izvr.Sen, kako bi zemlja vojnicki i politicki bila ujedinjena.
Iz toga za komuniste proistiC:e jasan stav i duZnost:
joS viSe pojaCati antifaSistiCki front aktivne odbrane ze.
mlje od napadaCa. Komunlisti se rnoraju listom odazvati mobilizaciji. U vojsci treba najdoslednije-da se zalaZu
59
�za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv
pete kolone, protiv naginjanja kapitulaciji, koja bi vodila izdaji zemlje. Treba odmah stvoriti nova rukovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od :lena i onih muSkaraca Clanova Partije koje ne obuhvata
mobilizacija. Osnovna linija rada treba da bude: rat je
odbrambeni i pravedan za nas, jer se bortlmo protiv napadaCa, za slobodu i nezavisnost naSe zemlje. Zato svim
snagama nastojte da se neprijatelju pruZi Sto veCi ot-
por ...«
Tito je postavio jasne zadatke. I svi koJi su prisustvovali ovom sastanku, krenuli su da ih izvrSe. Medu
njima i Vuk\ica. Prisustvuje mnogim sastancima, objaSnjava, organizuje. Ima podataka koji govore da je hila
u Beogradu, ali da je stizala i u neka mesta u unutraSnjosti.
SESTIAPRIL, BEOGRAD ...
60
Ono Sto se desilo u Beogradu 27. marta iznenadilo
je glavesine fasistickil1 zemalja. Hitler je tada relcao:
»Beograd treba uniStitti, surovo kazniti iznenadnim vaz~
d.uSn.in1 napadom, masovnim bombardovanjem i uniS~
tavanjem obejkata 1i stanovniStva«.
I, 6. aprila 1941. godine, slobodarski Beograd bio je
izloZen strahov'itom bombardovanju i razaranju. Grad je
pretrpeo i velike ljudske zrtve. Desetine hiljada poginulih i ranjenih. Do duboko u noC nebo nad njim crvenelo se od mnogobrojnih pozara.
Tog dana poceo je kratkotrajni, neslavni aprilski
rat 1941. Once narodima Jugoslavije doneti vojniCki poraz zbog izdaje li nespremnosti tadaSnjeg re:l.ima.
A bas za taj dan Pokrajinski i Mesni komitet KPJ,
Ciji je Clan bila 1i Vukica, pripremali su velike narodne
manifestacije povodm potpisivanja sporazuma lizmedu
SSSR-a -i -JU.goslavije. Nameravano je da komunisti na
ovom zboru javno istaknu zahtev da vlada hitno preduznle sve mere za odbranu zemlje:
Zbor je bio zakazan za 7 casova na KaleniCevoj pijaci. A baS u to vreme faSistiCke »Stuke« zasule su grad
bombama. Clanov.i paruijskog rukovodstva zakazali su,
zato, sastanak za 11 Casova na ciglani SiCanskog. ProlazeCi kroz poruSeni grad, okupili su se tada svi rukovodioci Partije koji su se nalazili u Beogradu. OdluCeno je
da se postupi, u duhu savetovanja odrZanog u prisustvu
druga Tita 29. marta, na Banovom brdu, na Cukarici.
A to je znacilo da politiCki deluju u vojnim jedinicama
i na terenu med:u narodom, podiZuC.i borbeni moral i
boraca i naroda. Takode, odluceno je da u slucaju poraza jugoslovenske vojske prikupljaju i saktivaju oruZje i po svaku cenu izbegnu zarobljeniStvo.
Tih dana Vukica je sa Clanovima porodice otiSla u
svoj rodni kraj, na Crnogorsko primorje. Ali i tamo, prerna seC.anju Nade Kentere-DabkoviC, odr:Zala je sastanak
sa Zenama u selu DrobniCima. Tog istog dana, medutim,
otiSla je u Petrovac, svratila u kuCu Sava VukoviC.a, predtranog komun:iste, i posle kratko saopStila: »1\/loram
sutra za Beograd!«
I zaista, Vukica se brzo posle bombardovanja Beograda vratila i nastavila da izvrSava partijske zadatke.
Vratila se Vukica u Beograd u koji su vee 12. aprila
uSli nemaCk;i vojnici. Grad je bio okupiran. Uz pomoC
domaC.ih izdajnika okupator je poCeo da zavodi »red i
m1ir« u gradu. Zaveden je policijski Cas, vrSene su racije
na Jevreje. Nastalo je pljackanje po trgovackim radnjalna. Hrana je otin1ana i predavana nemaCkim okupacionim vlastima. PoCela ie da se oseCa strahovita oskudica
- odredeni su nemaC:kom naredbom dani bez mesa,
zavedene karte. Gering je tra:l.io od svog opunmnoCenika za privredne poslove u Beogradu Nojhauzena: »... da
ne radi za blagostanje .tog naroda, nego da mu oduzme
sve Sto je moguCe, da bri nemaCki narod mogao da Zivi. ..
BiCe mi sasvim sporedno ako me obavestite da ti narodi
umiru od gladi.<(
Situacija za Siroke narodne mase postala je teSka.
Ali komunisti, njihova rukovodstvo u Beogradu i Srbiji, poCinju, ne oklevajuCi da spremaju narod za otpor,
za oru:Zanu borbu. UCvrSCuju se veze lizmedu Beograda
i partijskih organizacija u Srbiji. J acaju partijske organizacije i podeSava njihov rad uslovima okupadje.
Izdavanje proglasa, letaka i drugog popagandnog
materijala, brili su u to vreme medu va:Znim zadacima
komunista i njihovih rukovodstava. U svemu tome uCestvuje i Vukica MitroviC. Toga se seCa i Zivan Ciklovan.
On kazuje da je Vukica, zajedno sa njim i sa jos jednim
drugom, stampala prvomajski proglas li druge partijske
letke u Uliei knez Danilovoj (iii u nekoj drugoj poprecnoj). Vukica je donosila slova, hartiju ...
Bili su to majski proglasi Pokrajinskog i Centralnog
komiteta KomunistiCke partije. U nj1ima je jasno govo~
reno da treba ustati u borbu protiv okupatora. Bio je
to poziv narodu avangarde radndCke klase, KomunistiCke
partije Jugoslavije.
61
�I Vukica, zajedno sa ostalim rukovodiocima Partije,
jzvrSava tada vaZan zadatak: objaSnjava uzroke slorna
Kraljevline Jugoslavjje, aktivira Siroke mase radnika i
gradana za borbu. Ona prisustvuje mnogim partijskim
sastancima. Njeno odmereno dr.Zanje, jasno i jezgrovito
prikazivanje politickih dogadaja i odredivanje zadataka, ostavljali su i tada ·snazan utisak na sve koji su je
sretali. Jer. budlila je u n}ima snagu i samopouzdanje u
sebe i svoju Partiju.
CENTAR PRIPREMA ZA BORBU
62
U majskim danima 1941. godine Beograd je postao
centar priprema narodnooslobodilacke borbe naroda
Jugoslavije. Polovinom tog meseca i generalni sekretar
CK KPJ, drug Tito, boravi u Beogradu. U Beogradu se
,nalazilo i sediSte Pokrajinskog kom1iteta, a u njegovorn
Birou je bila i Vuklca Mitrovic. Ona je, istovremeno i
u Mesnom komitetu, u kome tokom leta radi sa MiloSem
MatijeviCem-MrSom, sekretarom, Durom Strugarom,
Milosem Mamicem, Davidom Pajicem, Vojorn Lekovicem, Savom Stjepicem-Tramvajcem i Lukom sunkom.
U maju mesecu partijska organizacija Beograda je
narasla, ojacala. Na pragn leta u njoj je bilo oleo 600 cia·
nova, postojalo je 7 rejonskih komiteta koji su bili dobra povezani. Intenzivnije · se p:r:iSlo i pripremama za
oruzanu borbu. Prikupljeno je oruzje, sanitetski materijal, organizuju se udarne grupe koje su Cinili mladi
radnici i srednjoskolci.
U Citavom tom radu neumorno uCestvuje i Vukica.
Ona je, sa svima ostalima, pretvarala Beograd u
grad u kame neprijatelj neCe biti siguran nina jednom
mestu. Okupatori i izdajnli.ci su to oseCali i pretili odmazdama.
A onda je dosao 22. juni, dan napada fasisticke Nemacke na SSSR. Drug Tito je odmah sazvao sastanak
Politbiroa: -rra kome je odluCeno da se narod pozove na
oruZanu borbu pod parolom >~uniStavanje neprijatelja«.
Ova odluka odmah je sprovod:ena. Sve snage Mesnog
komiteta Partije i SKOJ-a bile su usmerene na pokretanje naroda i oru.Zanu borbu. Svj su u mobilnom stanju,
pa i Vukica. Odrzano je mnostvo sastanaka partijskih celija, organizacija i rukovodstava Partije i SKOJ-a. Vee
22. uvece Vukica je na sastanku Biroa Pokrajinskog komiteta, koj.i je bio nastavljen i sutradan. Zadatak je organizovanje i rukovodenje borbom naroda Srbije. Izdaje se i proglas narodu Srbije, u kame se, izmedu
ostalog, kaze: »Srpski narode, ne oklevaj! Sada i samo
sad~ kucnuo je Cas da uCinin1o kraj nasilju okupatora ...
Setl se, srpski narode, svoje slavne proslosti i ne slusaj kukavice i malodusnike koji pozivaju na cekanje.
Cekati - to znaCi igrati se svojom sudbinom buduCnostli narodnorn«.
'
Ali, Gestapo i beogradska Specijalna policija nisu
mirovali. Neposredno posle napada Nemacke na SSSR
poCeli su hajku i masovno hapSenje komunista. U zatvo~
je palo 198 clanova Partije. Medutim, to nije zaplasilo
k?mumste._Jedni.~u otiS!i u unutrasnjost Srbije, a drug• rukovodl11 akciJama u gradu. Medu ovlm poslednjim
je i Vukica.
BORBA NA ZIVOT I SMRT
. Cetvrtog jula odrzana je istorijska sednica Polit
b1roa CK KPJ pod rukovodstvom druga Tita. Odluceno
je da akcije sabotaZe, koje su veC vrSene, odmah prerastu u svenarodni ustanak protiv okupatora. 0 tome je
upucen proglas narodu Jugoslavije.
Mesni komitet KPJ odmah je bno obavesten a ovoj
odluci.
Taka je, ad toga dana u Beogradu pocela borba na
Zivot i smrt izmedu okupatora i njegbvih slugu, s- jedne
strane, i clanova KPJ, SKOJ-a i drugih rodoljuba, s druge strane. Na ovoj drugoj strani bila je svim srcem i
svom snagom i Vukica Mitrov-iC.
.
Pocele su akcije beogradskih udarnika. Oni presecaJU telefonske. kablove, pale okupatorsku i kvislinsku
stampu, pisu antifasistiCke parole, pale okupatorske au.
tomobile, napadaju nemacke oficire i vojnike ...
Okupator vrsi prva streljanja. Od 15. do 18. jula
streljano je u grupama 71 lice. To su komunisti i rodo-·
ljubi. Ali, akoije protiv okupatora ne prestaju. Pale gara:Ze, najpre u MileSevskoj u1ici, a zatim veliku gara:lu
u Grobljanskoj ulici.
Vukica je bila med:u organizatorima svih tih, prvih
or\lzanih akcija prhtiv okupatora u Beogradu. Milad~
Rajter, koja je sa Vukicom tada bila u ilegalnom stanu
na PaSinom brdu, seCa se i danas dobra Vuk:iCin'ih reci u predvecerje jednog ad tih julskih dana, taenije onaga dana kada je zapaljena garaia u Grobljanskoj ulici:
»Napad na garaZu, eksplozija i pucnjava dobra se
cula ... lako je, po prirod!i bila tiha, malo govorila, Vu.
63
�kica je tada bila veoma sreCna. Sva ozarena
64
govorila
mi je: To su naSi napali garazu.I Usp~ I' su.. B'' J~S t a(·
'
I
. ' l
1
ICe
vih akcija ... ZnaS, formiraju se parttzansk,I odred1 u celoj Srbiji. Uspecemo!
. •
.
.
. •
Bila sam iznenad:ena OVlin1 sto mr Vuk1ca govon. \ 1rdela sam da ona zna za akcije u Beogradu. I sada je prvi
put to otvoreno govorila. Pravil~ ilega_ln~g ra~a to ranije nisu dozvoljavala. I, ~ig'-:rno Je d~ JU Je_ pocetak <;>ruZanih akcija poneo, odusevro. Kako 1 ne br! Stvaranr su
partizanski odredi, pocinjala je borba sa ok':'patorom
i izdajnicima. Sad smo i mi drZa~t oruZje _u ruc1. ..« .
Mi, nije ovo bila jedina akCI]a. Svaklm danom ~:nlo
ih je sve WSe. I Vukica, zajed~o sa ost';l~Im dr;tgovt~a
iz Mesnog i Pokrajinskog komtteta Partt]e, ulaze vehke
napore da objedini, dobro pr}premi i koordinira. o~lobo
dilaCku borbu u gradu. Naromto onu kOJU su poceh beogradski skojevci d napredna m_nladina u_ Beo~radu. '"
Akcije se nastavljaju: 21. JU]a zapa!Jeno J'?. skladJS·
te municije na TaSmajdanu, izvr:Sen~ .su d1ve~z1Je na garaze u Zlatiborskoj i ZahumskoJ ulict. Na uhcama Beograda gore nerna~ki k~131io1;l:i, ki~a)1;1 se t~lefonsk~ kablovti sabotaZe na zelezn1ckoJ staniCl 1 drug1m me~t1ma u
gradu ... u Zemunu udarnici pale tanker i nekohko Slepova s naftom na Dunavu.
Sve ove akcije dovele su nemaC_ke ko~and.ante u
Beogradu u situaciju da pobesne. 0~1 sao~~tavaJU: >~ko
god se zatekne da bez dozvole P?sed':'Je oruz]e, b~z mtlosti Ce biti kaZnjen smrCu«. To Je obJaVIJc:no .27. J~lla, a
28. jula nemacki komandant Beograda ~w Je prmuden
da u gradu proglasi opsadno stanJe. U JSto vreme, tog
dana streljana su 122 lica.
.
.
Medutim, ni streljana, ni o~asd~o sta!l-Je, m pretnje ,nisu mogli da obustave akciJe pr~padmkc: nar'?~no:
oslobodilackog pokreta u Beogradu, 1 ·u celOJ SrblJI 1
zemlji. Naprotiv, sledile su nove.
MEDU UDARNICIMA
Jedan ad najveCih, najofganizovanijih i najm~sov
nijih akcija u borbi protiv okup~tora .u Beogradu ;zvedena je u Ieto 1941. godine. Izveh su Je beogradskt komunisti - udarnici 29. jula.
Prilikom pripremanja akcije il!inir?nja r~dio-stan'i~
ce u MakiSu, kod Beograda, uhap~en Je 27. ]Ula 19~1.
godine sekretar Pokrajinskog komtteta KPJ za Srbt]U,
Aleksandar Rankovlc*, tada 6ian i .PoHtbiroa CK KPj.
On je odmah odveden u zatvor Gestapoa i potom prebacen u zatvorenicku bolnicu u Vidinskoj ulici. Prema
secanju drugarice Spasenije Babovic, hapsenje Ranko·
vica video je drug Lazar- Kolisevski, koji se nalazio na
proputovanju za Makedoniju i o tome poslao ceduljicu
clanovima Pokrajinskog komiteta za Srbiju. U istoj bolnici, u koju je doveden Rankovic, nalazilo se nekoliko
drugarica komunista (Mitra MitroviC, Vera GuconjaVerbalov, Vera Lazovic i dr.). I one su ga odmab pre]Jbznale i obavestile preko majke jedne od njib ceduljicom Partiju gde se nalazi i kakav je njegov polozaj.
Bas za taj dan bio je zakazan i sastanak Pokrajinskog komiteta u stanu u $umatovackoj uJici. Tu su
se, u toku tog dana, najpre nasli Spasenija Babovic i
Duro Strugar, a zatim Milos Matijevic-Mrsa i Vukica
Mitrovic i Ljubinka Milosavljevic. Pitali su se, saznavsi vest o hapsenju RankoviCa, sta da rade. Spasenija
BabovjC je tada spontano rekla: »SpasiCemo ga«. I, odmah su poCele pripreme za akciju.
Mesni i Pokrajinski komitet dali. su -se na izvrSe~
nje zadataka. Sigurno je da je brzini doprinelo i to
sto je jos ranije pristupljeno pripremama za spasavanje iz bolnica, pa i onih drugarica komunista koje su
bile u zatvorskoj bolqici u Vidinskoj ulici. Odluceno
je da se njihovo spasavanje pd!ozi i da se pristupi oslobadanju Aleksandra Rankovica. Zato je obrazovano
nekoliko udarnib grupa u kojima je bilo 40-50 !judi:
Bili su to najborbeniji i najiskusniji borci.
U ponedeljak, 28. jula, Spasenija Babovic, Duro
Strugar i dr. Nenad Parenta razradili su u osnovnim
crtama i taCna utvrdili kako akcija treba da teCe. Tog
dana, u prepodnevnim casovima, Milada Rajter, kako
se seca drugarica Spasenija Babovic, je donela poruku
druga Tita koja je glasila: »Odmah spasite druga Marka.
To je veC trebalo da uCinite«.
Kako je ranije odluceno; akcija je trebalo da se
izvede -u utorak "izjutra, 29. jula, 'pa je,_ na joS jednom
sastanku u ponede!jak, kojem je prisustvovalo 17 dru·
gova i drugarica, Clanova Pokraj1inskog i Mesnog komitela Partije i drugi, predvideno do detalja sta sve treba
* U NOR-u Clan Vrhovno<r Staba NOV i POJ i PrerlsedniStva AVNOJ-a.
Posle rata na viskomi partijs'kim i dr!avnim duZnostima. »Na IV plennmu
CK SKJ, jula 1966, njegova rlelatr:ost posle VIII kongresa SKJ ocenjena je
i osudena kao suprotna koncepciji izgradnje samoupravnog sociJalistiCkog
druStva, pa je, kao jedan ad glavnih nosilaca etatistiCko·birokratskth odnosa,
odstranjen sa svih politiCkih i drZavnih funkcija, iskljuCen iz SKI i pen·
zionisan.« (Vojna enciklopedija, II izdanje, tom VII, str. 732, izd. 1974. god.)
5 Vukica MitroviC
..,
65
�66
da se uradi i. kako da se postupi. Odredeni su zadaci
svakoj od grupa udarnika i svima ostalima.
U utorak, rano izjutra, Spasenija Babovic i Milos
Matijevic-Mrsa sastali su se jos jednom sa Dusanom
Grubacem, koji je imao jedan od najvaznijib zadataka
- da bude na celu prve grupe koja je trebalo da ude
u bolnicu.
Akcija je pocela tacno po planu. Medu ostalima na
mesto akcija posla je i Vukica Mitrovic ...
...Upad u zatvorenicku bolnicu izvrsila je grupa od
pet drugova naoruianih revolverima. Da bi lakse prodrli
u bolnicu, oni su pred sobom vodili grupu »vezanih<<
drugova, stvarajuCi na ulazu utisak da agenti dovode nekakve ubapsenike. Na ulaznim vratima suprotstavio im
se jedan Zandarm i udarnici su ga ubili na lieu mesta.
Udarnici su potom prodrli u sobu u kojoj je lezao Rankovic i izveli ga brzo iz bolnice.
Akcija je zatim nastav!jena ve1ikom brz>inom. Sve
udarne grupe izvrsavale su svoje zadatke. Bez ujedne
zrtve na svojoj strani. Jer, kad je Rankovic vee bio izveden iz bolnice i na putu prema sigurnom sklonistu, doslo je do pucnjave izmedu udarnika i okupatorskih i
policijskib snaga. Medutim, mko od ucesnika u ovoj akciji nije tom prilikom bio uhvacen.
Bila je to krupna pobeda beogradskib komunista protiv nemackog Gestapoa. U njoj je ucestvovala
i Vukica. Vrativsi se u jedan ilegalni stan, kazala je. tada Miladi Rajter, sva ponosna: »Fajront! Za danas smo
dosta uradili!«
Rekla je to Vukica u trenutku odusevljenja zbog uspeha akcije protiv okupatora. A njih je iz dana, u dan,
potom bilo sve vise. cak je, nekoliko dana posle Rankovicevog oslobodenja, oslobodena iz zatvorenicke hoinice u Vidinskoj ulici i grupa onih druga~ica koje su
poslale prvo obavestenje.
Redale su se nove akoije. Pokusan je atentat trovanjem jednog od najopasnijih agenata, Dorda Kosmajca. Cepane su okupatorske plakate, a isticane parole:
»Smrt faSizmuJ«, ))Srbija se umirit ne maZe« d druge&
Bilo je sabota:Za u fabrikama, kao Sto su »Ikarus«~
»Zmaj«, »RogoZarski«. Red:ale su se eksplozije u radionicama folksdojcera, seku se te!egrafsko-telefonski stubovi u Makiskom polju, na putu Beograd - Smederevo
i mnoge druge. Pokusan je i atentat na zloglasnog policijskog agenta Vujkovica koji je tog leta bio imenovan za Sefa koncentracionog logora na Banjici kao i na
druge agente.
.
Obavljen je i veliki po!Wcki rad. Istovremeno, rasturani su ]eci, a 10. avgusta, u ilegalnoj stampariji odstampan je prvi broj »Biltena« Glavnog staba narodnooslobodilackih partizanskih odreda Jugoslavije, odreda
u ko jima j e bilo vee dosta boraca iz Beograda.
POSLEDNJE VIBENJE
Sve ave i mnoge druge akoije i aktivnosti, borba
sa okupatorom na Zivot i smrt, zahtevale su potpuno angazovanje komunista ,a posebno rukovodilaca. Vukica
u to vreme ne staje. Organizuje, priprema sa drugovima
akcije. Mnogo je svedoCenja· o tome. Ona je pripremala i !jude za odlazak u partizanske odrede, odrzavala
vezu sa Mesnirn komitetom u Zemunu, sastajala se sa
sekretarom Mesnog komiteta Milosem MatijevicemMrsom. 0 toj njenoj aktivnosti danas govore i oni koji
nisu tada bili neposredno u pokretu, ali su mu pripadali. Evo svedocenja Vuka Mikovica i njegovih kcerki 01ge i Zagorke, koji su stanovali u Zarkovu u Ze!eznickoj
ulici broj I. Oni su bili daljnji rodaci Vukicuni d pozna'
vali su njenoga oca i porodicu:
.
»Vukica je u leto 1941. godine dolazila ovde, u nasu
kucu, valjda desetak puta. cesto uvece. Tu je provodila
noc, a onda odlazila. ,;: Sedela je obicno u sobici do kuhlinje. Kadkad bi dovela neku drugaricu iii druga, pa ib
posle odvodlla... Bila je gotovo necujna u toj sobi. .. «
Olga i Zagorka, koje su tada bile veoma mlade, dobro se secaju Vukice:
»Kako sene bi smo secale Vuloice! Iako.je dolazila
umorna i ?dr.Zava~a sastanke sa drugaricama i drugovi~a, uvek Je nalaZila vremena da se sa nama poigra. Secarno se, pevala nam je neke pesme, mislimo ruske o
Volgi. .. Sila nam je i strikala spretno haljinice za ;,a,
Se lutke, dr.Zala nas na krilu . .. «
U. vatri borbe protiv okupatora, u ilegalnosti, u predahu Izmedu dva sastanka, u sigurnoj, maloj kuci nedaleko od ZarkovaCke ZelezniCke stanice, Vukica je nalazila vrernena da se poigra sa domaCinovom decom da ih
obraduje. Mozda je tada, u mislima i bar malo' ostvarivala svoj ~an :iz rane mladosti - da postane ~Citelji
ca, da vasp1~ava ~ecu,. da obogacuje i oplemenjuje njihova saznanJa, DJihov svet.
. " ~li, u razgovoru Vuko, Olga i Zagorka otkrivaju i
JOS Jedan momenat:
»Secamo se dobro, negde pocetkom septembra meseca, Vuroica je dovela u nas stan jednog visokog, pla5*
67
�68
vokosog toveka. Tu. su preno~ili, a sui:adaJ;, rano .izjutra, otiSli zajedno. Pri polasku, Vuklca Je ostav!la
neke svoje haljine i jednostavno kaz~~a: »Ako. s.e ne
vratim, Olga, ti slobodno nosi ove halJme, udes1 1h za
sebe .. .«
Ova seCanje, u stvari, otkriva kako su se poslednji
put videli i rastali Vukica i njen suprug Andrija Habus,
na pocetku ustanka i borbe protiv okupatora. Jer, po
zadatku Partije, Andllija je jos ranije bio prebacen na
rad u Zemun, da sa ostalima organizuje narodnooslobodilacku borbu. Ali, jednom pri!ikom Andrija je bio ~ap
Sen i zatvoren u kasarnu kod zemunskog parka, zaJedno sa joS nekolicinom drugova. Partijska organizacija
Zemuna pokuSala je da ih izvuCe iz zatvora, ali nije
uspela. CuvSi za to, Vukica je tri puta liCno dolazila iz
Beograda u Zemun da bi organizovala doturanje hrane
UhapSenima i nj~ihovo oslobaa:anje iz zatvora ... I do
toga je doslo. Habus je uspeo sa nekim drugovima da
pobegne, da se smesti najpre u jedno skloniste u Zemuim, a zatim je prebacen u Beograd. I tu je dobio no.
vi zadatak: da pode na teren Kosmajskog sreza, da organizuje ,sa ostalima, borbu protiv okupatora u ovom
kraju.
Mozda ga je Vukica bas toga jutra ispratila u par
tizane, iz male kuce u Zeleznickoj broj I u Zarkovu ...
Drugih podataka, da su se jos koji put sreli, za sad~
nema. Zna se samo da je dolazio u Beograd. PoslednJI
put posle VukiCtil!og hapsenja, koje i<: usledilo ~ oktobru mesecu. Pokusavao Je da uspostav1 vezu s llJOID pre
ko nekih poznanika, ali nije uspeo.
Dva revolucionara, dva biCa koja su Citav svoj Zivot posvetila revolucionamoj borbi, za stvar radniCke
klase, za slobodu, kao Sto su se srela, tako su se d ras~
tala - u borbi. U njoj je bilo tako malo vremena za
lepu ljubav, ali svi kojd su ih znali kazuju da je ona
zaista bila velika, bezgranicna, kao sto je bila bezgranicna i njihova ljubav z.a rev?l!-'ciju ko.i.'.'i su dali .i. svoje
zivote. Vukitca u prVOJ godm1 revoluciJe, a Andn]a Habus gotovo na samom kraju njenog pobedonosnog zavrsetka, 1944. godine.
HITLER NAREDUJE GUSENJE USTANKA
·
Zavrsavalo se leto i pocinjala jesen 1941. godine.
Vukica· je sva u vatri mnogobrojnih akcija kojih je sve
viSe. U Beogradu, u celoj Srbiji, u celoj zemlji. Okupatoru se zadaju sve teZi udarcL Partizanski odredi u ne-
posrednoj okol1ni Beograda, kao i u oitavoj Srbiji, postizali su velike uspehe.
Plamteo je ustanak.
Okupatorski stabovi i komandanti njihovih trupa
osetili su da ga sa postojeCim snagama, i uz saradnjti
sa izdajnicima, neCe moCi da savladaju. Zato u Beag~
rad snize i komandant Jugoistoka, feldmarsal List. Nje
· govi potcinjeni u Beogradu traze pojacanje - jednu di·
viziju sa IstoCnog fronta.
I okupatori i kvislinzi tada pocinju da vrse stra
hovit pritisak da bi zastraiSJ[ Beogradane. Nocne blokade. Pretresi, hapsenja. Zloi':ini. Nemci pale selo Ske·
lu u kojem streljaju jos 42 zatvorenika i 15 seljaka iz
samoga sela ... Iz zatvora, u nedelju 17. avgusta, Nemci
izvode pet zatvorenika 1 veSaju ih nasred Terazija o elektricne stubove... Redaju se streljanja u Kragujevcu, PoZegi i drugim mestima. Ali, izgleda, medutim, da su okupacioni Stabovi i nacistiCki predstavnici bil'i svesni da
vojnim i policijskim merama neCe mi svakoga Casa neki
grubi Balkanac sruCiti metak pisma nemaCkog majora
avijacije, Hehnuta S., koji je .iz Beograda pisao nekom
Ginteru. Evo delova iz tog pisma:
»OseCam kao da sam pao padobranom u vraSko neprijateljsko gnezdo .... Kad letim i posmatram iz vazduha ovu zemlju izgleda Ini vrlo pitoma, ali nije tako,
dragi moj Ginter... Neprijatno se ovde Covek oseCa.
Tako su hili divni pariski dani prema ovome Sto se ovde dogada. Ovaj grad je zaista poludeo. Pogledi mrki i
izazivaCki. To nije Cudno jer smo .ih straSno udesili bombardovanjem. Ali vee dva meseca ovde praste revolveri
i gore naSi kamioni. Ne znam Sta hoCe ti njihovd fanatiCni deCaci kada pale novine i gara.Ze ill kada vrSe
atentate na feldvebele . .. SinoC sam imao veCeru i svi
se Zale da se nepPijatno oseCaju u ovome gradu. Jedvu
cekaju da ponovo polelimo, pa makar d na Istok. Imam
takav oseCaj kad uveCe izlazim iz automobila kao da
ce mi svakoga casa neki grubi Balkanac sruciti metak
u glavu ... Dragi Ginter, ti si stari ratnik, ali taka neSto
nisi doziveo. Nespokojstvo kida polako zivce. Postaje
suviSe vrelo leta u ovome gradu na jugu Evrope . .. «
Zaista, tog leta Nemci u Beogradu, Srbiji i citavoj
Jugoslaviji, oseCali su se veoma nesigurno. Buktao je
plamen ustanka. Najzad je i sam Hitler uvideo ozbiljnost situacije u Jugosla\Oij•i i 16. septembra potpisao je
naredenje o uguSenju ustanka na prostoru jugoistoka,
koje se pre svega odnosilo na Srbiju. Istovremeno, na~
celnik njegovog Generalstaba, Kajtel, izdao je naredbu
69
�o obraCunavanju nemaCke vojske sa ustanicima: »Za
svakog ubijenog Nernca streljati 100 Srba, a 50 za svakog ranjenog Nemca«.
Na sve ovo ustanioi su u Beogradu odgovarali novim akcijama. Iako u teSkim uSlovima ilegalnosti, svima
njirna rukovodi Mesni komitet KPJ u kojern je i Vuki·
ca MitroviC.
TEZAK UDARAC
70
Gestapo i Specijalna policija tada su razradili po,
seban plan za detaljno 6iscenje Beograda od komunista,
Nastojali su da spreCe ne samo oruZane akcije i saba~
ta:Ze, nego i da pohvataju i zatvore komuniste i patri~
ote u koncentracione logore.
·
Mesni komitet Partije, u kome je bila Vukica, odr,
.Z:ava, sredinom septembra meseca, niz sastanaka da bi
se preduzele mere i spre6ila opasnost od provalj1ivanja
organizacije, od prodora neprijatelja u nju. Ali, bas ta,
da, narodnooslobodilackom pokretu u Beogradu nanet
je tesak udarac. Usled slabog drzanja pojedinaca pred
polioijom* provaljeno je rukovodstvo Partije i SKOJ-a
za Beograd. U ruke Gestapoa i Specijalne policije palo
je oko 80 astiknutib partijskih radnika ci skojevaca. Qt..
kriven je tada i unisten ceo Mesni komitet KPJ za Beograd i gotovo 6itav beogradski Mesni komitet SKOJ-a.
I Vuklica Mitrovic.
Sve je pocelo da se odigrava u drugoj polovini septembra. Prvo je, zbog ranije provale uhapsen, clan Mesnog komiteta Dusan Grubac.
Dogodilo se to 28. septembra 1941. godine. Policija
je oko 8 casova dznenada blokirala jednu kucu u Vinogradskoj ulici. Kada je poceo pretres, u skloniStu na
tavanu naaen je covek srednjih godina. Pruzio je isprave.
Agent_ je proCitao naglas njegovo ime:
- Dusan Grubac!
Odmah su ga odveli u Specijalnu po1iciju. Grubac
se nasao pred zloglasnim Becarevicem koji je tragao
za svakim podatkom o ilegalcima. Imao je vee njegov
dosije.
* Medu njima bio je i Ratko MitroviC, mladi brat Vukice MitroviC.
Studirao je pre rata prava na Beogradskom univerzitetu i aktivno radio
u studentskom pokretu kao Clan SKOJ-a i Partije. Bio je i u CK SKOJ-a.
U leto 194_1. godinc bio je uhaplien. On se izdajniCki drzao pred neprijateLjem i na kraju otkrio sve Sto je znao, imena Clanova Partije i principe
njenoga rada. Kasnije je streljan u logoru na Banjici.
- Grubac! Tacna, Dusan Grubac, clan mesnog komiteta! Viaali srno se i ranije, pred rat, u racijarna po
sindikatu! - likovao je Becarevic.
Po1icijski dZelat bio je zadovoljan. I odrnah je po,
Ceo da sasluSava ,j batina GrubaCa. Jer, agenti su kod
GJOllbaca nasli cedulju na kojoj su bila napisana sarno
tn podatka: »7,30, tramvaj, GrCiCa Milenka«. BeCareviC
· je bio ubeden da ove tri reCi sigurno neSto znaCe, da
nesto otkrivaju. NajviSe ga je rnticilo to sto se porninje
tramvaj, a ulicom GrCiCa Milenka nije iSao tramvaj.
Prevrtao je o po arhivi tihapsenib i trazio slicne adrese.
RazmiSljao je: u to vreme je sastanak u Ulici GrCiCa
M~lenka ,a t~arnvai} Odjedno.rn pade rnu na parn~t neobicna sumnJa: mazda neko 1z Gradskog tramvaJa ima
veze s tim?
Zbog toga, rano ujutro policajci su krenu1i automobilirna prerna Ulioi Gr6ica Milenka. Kada su se priblizili
skveru kod skole, agent Pajevic pogleda na sat - bilo
je tacno 7 i 30. Autornobil je Iagana klizao i tada, na
vrhu ulice, ugleda1i su coveka koji je bio obucen u uni·
forrnu tr.arnvajdZije. B<!o je to Savo Stjepic, clan Mes,
n~~. ~orn1tet~ .... S~~er ,1e dod~o gas i kad su '?'!u se p_ribliz1h ,agentli ISkocise IZ kola 1 odrnah ga ubac1se u nj1h.
»KOMUNISTA SAM ... <<
Ali, Dusan Grubac je prilikorn salusanja i rnucenja
popustio. Tako su agenni doznali da 1. oktobra treba
da se sastane u Vinogradskoj ulici sa dva clana Mesnog
korniteta Partije, Vukicorn Mitrovic i Davidom Pajicern.
Ne znajuci da je Grubac tihapsen, Vukica je tog dana posla na zakazani sastanak.
»B~la je tog dana, kao i obiCno, sa rnnom u ilegalnorn stanu na VoZdovcu - seca se Milada Rajter. A
onda je poSla na neki sastanak, Zurno, neprimetno, kao
i obiCno .. .«
Za to vreme agenti su kru~ili u autornobilirna okol·
nim ulicama. Svuda zasede.
Vukica se u tim trenucima naSla sa Davidom Pajicern i zurila prerna Vinogradskoj ulici, prerna kuCi broj
88, gde je trebalo da se odrii sastanak. Njih dvoje su
iSli oprezno, znajuCi da dh svaki nesmotren gest mole
stati glave. Uostalom, i »Sunja<c i David bi1i su stari, iskusni borci, koje je po1icija trazila i proganjala jos
davno pre rata. »Sunja« je umela da se bori. NauCila
71
�je to za vreme lilegalnog rada. Takav je bio i David. OctluCan, oStrouman.
.
Ovoga jutra kao da nije bilo razloga za strepnju.
.
Vukica je dpsla na sastanak prerusena, kao dobro
negovana devojkakoja se vraca iz kupovine. David joj
je pred okolinom mogao. biti simpatija. lzgledali su kao
mlad, lep par. ISJ,i su polako, ulicom, kao da dokoni setaju. Ona u svetlom kiSnom mantilu, u rukama je no~
_sila korpu, kap da se vraca sa pijace,_ a duga opustena
kosa padala joj je pp rameb!ima. David joj je nesto objaSnjavao rukama, kao temperamentni mladiC.
Koracali su tako zaj.,dno ne sluteci da 1m je policija za samim petama. A agenti su ih prepoznali ... Tek
kada su bili b1izu ku~e broj 88, po starom pravilu, malo su se osvrnuli. David u trenu opazi automobil ko_j•i
im se priblizava. Bilo mu je sumnjivo sto se priblizava
suvise sporo. Odjednom. je automobil povecao> brzinu...
David. povuCe · Vukicu u stranu d samo _je stigao da
joj kaze: »Bezi!<< Agenti pripucase. Vukica poae na jednu stranu, a David na drugu. Meautim, iza ugla iskoCise jos dva agenta. David poteze svoj revolver i poce
da plica na agent~ DamjanoViC(il. Drugi metak se ~aglav~
ljuje u cevi. Videvsi to, David se bacio na njega. Pocelo
je gusanje. U tom neko od policajaca pripuca. Bili su
to smrtonosnd. pucnji. David PajiC, hrabri revolucionar,
sru.Sjo se smrtno -pogod:en.
Za to vreme Vukica je trcala, iako ju je, nekoliko
trenutaka ranije, jedan metak pogodio u vrat. Nije se
osvrtala. Meautim, agenti su je b_rzo opkoli!i i uvukli u
automobil. Nije mogla da se brani ... Vodili su je u Upravu grada. U jednom trenutku pokusala. je da otvori
vrata 1i da skoci. Agenti koji su sedeli pored nje uspeli
su da je zadrze. U · speoijalnoj policiji odmah su je doveli pred:. BeCareviCa. Q]{oreli zloCimic dniCno je pitao:
- Mi se, mislim, vee poznajeino?
- Svakako, odgovorila je prezrivo Vukica. - Onda ste me slali na robiju, a sad cete, doneti, valjda, pa.
metniju kazhu .. .
Iako je shvatao da ce Vukica cutati i da. mu nista
neCe
r~Ci,
-BeCareviC besno_ zaurla:
.
- Ali, prethodno ima da kazes sve sto znas!
Vukica ga osinu pogledom svojih krupnih, crnih
ooiju i odgovori:
-
Komunista sam;· i to je- sve Sto Cu reCi!
· Hrabro, prkosno odgovonila je Vukica svom mucitelju. Odgovorila je kao pre sest godina, kada je bila
prvi put uhapsena i kada je kazala:
)>NiSta vam neCu reCi{{._
�74
U tom trenutku na nju su se sruCili Udarci BeCarevica i osta~ih batinasa. Tukli su je po glavi. Rana na vra·
tu je jos krvarila. Becarevic uze korbac od agenta i poce da je udara po lieu. Uvijala se od bolova i jecala.
Ali su njena usta ostajala nema. Ni jednu jedinu rec nije
htela da kaze. Novi udaroi, svuda, po celom telu, najvise po glavi ,tako da je pocela da gubi svest. Ali ni
tada nije govorila. Lezala je na podu. Udarali su je nogama. Krv joj je oblila lice.
Tada se Becarevic prodrao:
- Vodite je na »kliniku«!
U stvari, odneli su je u podrum u kome je hila specijalno uredena prostorija sa svim rekvizitima za muCenje ... Mucenja su postala jos strasnija. Z:ilom su je
tukli po tabanima, Cupalii su joj kosu, nokte, kleStima
zavrtali i kidali meso. Kad je gubila svest, polivali su
je vodom i opel tukli.
.
A Vukica je cutala. Znala je da je ceka smrt. Ali
zasto da drugima donese smrt, a svojoj Partiji zada jos
tezi udarac? Cutaia je.
Posle su je prebacili u celiju. Pri svesti iii u nesvestici. Postoje svedocenja onih koji su hili sa njom u
toj celiji. J ulka Lazarevic je jedna od njih. Ona je nekolika godina pred svoju smrt pricala dr Julki MesteroviC o stradanjima Vukice MitrovlC n spedijalnoj polioiji 1941. g. Evo deJa tog secanja:
}>U Celiji specijalne policije provela sam izvesno
vreme sa Vukicom Mitrovic. Ona je posle svakog sas!u.
Sanja vraCana u Celiju isprebijana, modra, nekad pri
svesni, a nekad u nesvestici. Nikad nije hila malodusna.
Uvek je svoj,im junackim dr2anjem i recima bodrilasve
nas oko sebe. · Verovala je da Ziva ·ne_Ce izaCi iz specijalne policije, aln je hila ubedena u pobedu svoje Partije. Znam da je -rekla: »Pobeda je naSa!«
Mucenja su nastavljena i dalje. Becarevic i njegovi
ba~inasi su lomili Vukioino telo. Ali duh i svest, svest
revolucionara, nisu mogli. U jednom trenutku suocili
su je sa bratom Ratkom.
Agenti su hteli, i na taj nacin da izvrse pr>itisak na
Vukicu.
Uzalud!
Postoji dokument o saslusanju Vukice Mitrovic u
specijalnoj policiji Uprave grada, od 1. oktobra 1941.
godine. U stvari, to nije zapisnik, jer ga Vukica nije
potpisala, jer nije kazala ni jednu jedinu rec. Agenti·
-rna ·nije preostalo niSta drugo nego da sami ispune
»koSuljicu predrneta{<, Pored njenog rimena d prezimena:
»MitroviC Vukica - udata HabuS<{, imena i prezimena
njenog muZa »HabuS Andrija« i zanimanj.a: »tekstil~~
radnica«, sve ostale kolone su prazne. Jed11no u rubnc1
»podaci« pise rukopisom nekog polioijskog sluzbenika
·
sledece:
»Kao clan Mesnog komiteta KPJ za Beograd, uhap.
sena 1. 10. 1941. i upucena u iogor gde je streljana. Na
sas!usanju nije htela nista da govori o svom partijskom
radu«.
U koloni ispod toga, koja ima naziv: »Hca u vezi«,
pise, takode rukopisom istog po1icijskog sluzbenika:
»Matijevic Milos, Pajic David, Grubac Dusan, Labat Pavle, sunka Luka, Stjepic Savo«.
I nijednog slova vise. Nema Vukicinog rukopisa u·
koloni pod nazivom »mkopis{{, Na drugoj strani samo
je izmedu naslova }}otisci« i }}fotograffi.ja<< zalepljena VukiCina fotografija. Sa nje, ocigledno fotografije snimljene u nekoj drugoj prilici, koje se polioija dokopala,
Vukica gleda pravo svojdm sjajnim krupnim oCima iznad kojih je visoko, umno celo.
Takvim, prkosnim, pogledom gledala je Vukica svoje dZelate za sve vreme sasluSanja koja su se besomuCno nastavljala sedamdeset sedam dana.
Tukli su je u specijalnoj polioiji odabrani zlocinci,
batinasi. Tukli su je iOilama, udarali lancima, gumenom
palicom po glav-i, i vreCicom peska, udarali korbaCern
po najosetljivijim delovima tela, kidalli joj kozu i sipali
joj so u ranu na vratu i po celom telu i u usta . ..
Al'i uzalud!
Vukica je cutala sedamdeset sectam dana.
Vukica je cutala sedamdeset sectam noci.
S vremena na vreme Cuo bi se poneki priguSeni
jezivi glas. Glas iz polumrtvog ljudskog bica.
Ali ni reci nije kazala.
Gestapo je Cuo da BeCareviC i ostaii zloCinci ne
mogu nista da saznaju od Vukice. Onda su je oni uzeli
u svoje ruke. Ponovo muCenja, joS zverskija.
ALi opel uzalud!
Vukica je gordo i prkosno drZala svoju reC - »Komunista sam, i to je sve Sto Cu reCi{{. Cutaia je . U stvari, borila se Cutanjem. Cuvala je svoje drugove, svoju
Partiju, borbu koja je plamsala, ustanak koji se razgorevao Sirom Jugoslavije. Bila je Cvrsto ubedena da
je Ceka smrt, ali je govorila: »Pobjeda je naSa!«.
I pobedila je Vukica.
Ne mogavSi da dz nje izvuku ni jednu jedinu reC,
dZelati iz specijalne policije -,i Gest,apoa, priznali su svoj
poraz. Sacuvan je propratni akt Uprave grada (St. pov.
75
�II br. 4328 od 16. decembra 1941. g.) poslat upravi Banjickog Jogora u kome stoji:
»Na osnovu paragrafa 2 Uredbe M.S. br. 1640, od
15. decembra 1939. godine, o izmeni i dopuni ovog zakona i paragrafa 12 Uredbe o ustrojstvu i delokrugu
Uprave grada Beograda, odeljenje speoijalne polioije
Uprave grada Beograda kao nadlezno
R E
76
s
A V A
da se kao opasni po javni red i bezbednost u zemlji stave
. u stalni boravak ·u koncentracioni logor sledeCi komunisti:
1. Matijevic Milos
2. Mitrovic Vukica-Habus
3. Grubac Dusan
4. Stjepic Savo
5. Labat Pavle
6. Rackli Marija
7. Sunka Luka
8. StamenkovdC BoZidar'<
Za svakog od navedenih dati su kraCi biografski podaci o ovom aktu, funkcije u Partiji i SKOJ-u, a zatim
piSe:
»... obzirom na izloZeno. Uprava grada smatra da
su ova lica stetna po javnu bezbednost i red u Beogradu, te je odlucila kao sto dispoziniv glasi«.
Hladno, jezivo policijsko resenje! _Ali je bila jos
jezivija slika kad su Vukicu, !6. decembra 1941. godine,
poveli u Banjicki logor. 0 tome postoji kazivanje Marije Vuko'>'ic-Santalap koja je sa njom bila u zatvoru
specijalne policije, u sobi broj 8.
}), ; . a onda je doSao straZar,i rekao da pokupi svoje stvari i da pode na Banjicu. Hteo je da je ponese
jer nije mogla da .ide, ali ona to nije dozvolila, nego je
iSla na kolenima . .. «
Ponosna; gorda je bila Vukica! Znala je da je vode
u Iogar smrti, ali nije dozvolila da je u smrt nose nje.
ni dzelani.
I zlocinac Svetozar Vujkovic, tada sef Banjickog logora, koji je Vukicu mucio·i tukao u zatvoru 1935. godine, na svom saslusanju posle rata, 1949. godine, pred
naSim organima -je izjavio:
»Drugi slu6aj teSkog muCenja odigrao se sa Vukicom Mitro¥ic koja je od strane Uprave grada, sa jednom grupom iz zatvora Specijalne policije, predata Nemcima. Ona je dovedena uveCe u logor, a odmah sutra-
�78
dan, pre podne, streljana. Stanje zdravlja Vukice Mitroyic bilo je vrl~ los~-- Ona je po dolasku na Banjicu
skinuta sa kola, jer mJe mogla da ide«.
U logon~ smrti Vukica je provela samo jednu noc.
Izmedu 16. 1 17. decembra 1941. godine. Noc u tmill!i
celije - samic.e... A izjutra, poveli su je na stre!janje.
To su kroz resetke gledale zatvorenice J elica J erkov i
Stanica Nicevic. One kazuju:
. • ».. :Ujutru su j_e izve~i. na streljanje sa Desom JoVIC, ma]kom ~adm!le JoVIc-Malecke. Desa i jos jedna
drugarnca nos1le su Vukicu do kamiona ...«
Posla je u smrt zagrljena sa svojim drugaricama,
b_orcima za s!obodu. Tog istog jutra sa nj,ima je i strel]ana.
Tog jutra, 17: decembra 1941. gocline prestalo je da
kuca hrabro~ vehko srce Vukice MitroviC - »Sunje«.
Zlocinacki rafal ugasio je zivot koji je trajao taka kratko - samo 29 godina, ad kojih je osam poslednjih protekl? tak'? b~zo, u n_eprel<idnoj borbi, svesnom zrtvovanJU za 1de]U za koju se opredelila u ranoj mladosti
u svojoj dvadesetoj godini.
'
Prestalo je da kuca srce one postojane, pouzdane
Vuk!ice koja je na prvom koraku svog revolucionarnog
rada dobila ilegalno ime - »Vera«. Ime koje joj je
taka !epa pristajalo, jer su joj svi, i posle do poslednjeg njenog daha, verovali. Srce one tihe, skromne, ne~
nametljive >>Sunje« koja je stizala SVllda - da povede,
po~st:>kne _borce i sama se bori. Da majoi, Ivanici koJa Je gapla sedmoro dece od kojih je na Banjici cetv<;>ro streljanp - pom?gne u kuOi u svojim sasvim retkim slobodmm trenuc1ma. Da nezno i pazljivo voli svo~a druga, revo!uc1'?nara, da deci u jednoj kuCi na iskraJU Beograda daruJe lutke !i peva ddeci ih na krilu ...
Prestalo je da kuca srce hrabro do legende. Iako je
zau.stavljeno zloCinaCkim rafalom, ono je, u stvari, nastavilo da kuca u srcu njenih znanili i neznanih drugova
- boraca naSe revolucije. Oni su ostvarili njen zavet,
njene poslednje rem pred smrt - »Pobeda je nasa!«
Na Dan pobede, 9. maja 1945. godine, Vukica MitroviC - »Sunja« proglaSena je za, narodnog heroja.
POGOVOR
U ovu knjigu, koja je, sigurno, samo prvi pokuSaj da se
za mlade Citaoce osvetli izuzetan, divan Iik heroja revolucije,
lik Vukice MitroviC, nisam mogao da unesem Sire detalje.
Razlog za to je, pre svega, prostorna ograniCenost knjige u
ovoj biblioteci, ali joS viSe to Sto je avo prva knjiga o Vukici
MitroviC, a namenjena je deci i omladini. Nm·a istraZivanja i
prouCavanja sigurno Ce doprineti da jednoga dana moje, ili
,neko drugo, pero napiSe potpunu priCu o Vukici koja je pripadala plejadi, delom i Citavim Zivotom, velikih revolucionara.
Da bi se i u ovom ol;Jimu knjiga pojavila, omoguCili su
mi mnogi koji su Vukicli IiCno poznavali, radili sa njom, i
koji su mi o njoj kazivali s toplinom i ljubavlju, ili, koji su
mi pornogli da bolje osvetlim vreme i prilike u kojima je Zivela i delala. Zato dugujem veliku zahvalnost drugaricama:
Spaseniji-Cani Babovic, Ljubinki Milosavljevic, Miladi Rajter, Nedi BoZinoviC, Mitri MitroviC, dr Julki MeSteroviC, Milici SariC, Nadi Kenteri, Olgi i Zagorki MikoviC, Radrmki MilanoviC i drugovima: Rodoljubu ColakoviCu, Todoru VujasinoviCu, Krsti Popivodi, Dragutinu ColiCu, Lazaro LiliCu,
Vuku MikoviCu, Andriji i Stevi VukoviCu i rnr Dordu PiljeviCu. Posebnu pomoC u osvetljavanju VukiCinog detinjstva
i rane mladosti, pru.Zili su mi njena sestra Miroslava i brat
Stefan, koj su dali i najveCi broj fotografija.
Ova knjiga je, takode, rezultat koriSCenja dokumenata
iz grade: iz Istorijskog arhiva Beograda, Arbiva CK SKJ, Instituta za istoriju radniCkog pokrcta Srbije, viSe objavljenih
knjiga, separata i publicistiCkih feljtona o revolucionarnom
pokretu u Beogradu. Zbog mladih Citalaca, kojima je knjiga
prvenstveno namenjena, u njoj nije na uobiCajen naCin posebno oznaCen svaki citirani izvor, ali je zbog toga, na kraju
dat sp!isak bibliografije.
AUTOR
79
�\
BIBLIOGRAFIJA
1. Dr Jovan MarjanoviC, Srbija u NOB - Beograd, »Nolit<t - »Pro.
sveta«, 1964.
2. Dord:e PiijeviC, Vukica MitroviC »Sunja« - Prilog biografiji, »Istorijski zapxsi« 1-2, Titograd 1972, str. 180-200.
3. Dorde PiQeviC, »MiloS Matij'eviC-MrSa«, »Revolucionarni likovi Beograda«, knJ. 2, Istorijski arhiv Beograda, 1972.
4. Spasenja BaboviC, »Iz prvih dana narodnooslobodi!aCke borbe u
Beogradu«, GodiSnjak grada Beograda, knj. VIII, Beograd 1961.
5. Zlatija VujanoviC, Andreja HabuS, »Revolucionarni likovi Beograda«,
knj. 2, Istorijski arhiv Beograda, 1972.
6. Todor VujasinoviC, »MuCne godine« - seCanja na ilegalna vrernena
1930-1941, »Svjetlost«, 1965, Sarajevo.
7. Mitra MitroviC, »Vukica MitroviC - likovi revolucije«, knj. 1, »Prosveta«, Beograd 1962. str. 119-123.
8. »Tokovi revolucije« - Zbornik istorijskih radova, knj. 6, Beograd,
1971.
9. »Blagoje ParoviC - izabrani spish, - »Revolucionarni put Blagoja
ParoviCa«, D. PiljeviC, »Glas«, 1976.
10. ToSo Popovski, »U osinjakU<c, NIP »Borba«, 1954.
11. >>Cetrdeset prva«, »Mlado Pokoljenje«, Beograd, 1961.
12. »OslobodilaCki rat naroda Jugoslavije 1941-1945«, knj. 1, Vojnoistorijski institut INA, 1957.
13. Vladimir Dedijer, ~>Josip Broz Tito - prilozi za biografiju«, »Kul·
tura«, 1965.
14. Dragan MarkoviC, »Otpisani«, »Sloboda«, 1974.
6 Vukica MitroviC
81
�. SADRZAJ
Strana
Velika, hrabro srce Kutak na jugu J adrana
KCi Iva i I vanice -
I kCer svog plemena Prekinuto detinjstvo -Prekinuto i Skolovanje
Iz malog u veliki grad
Ulazak u revolucionarni pokret
Za prvi broj »Komunista«
Prij em u Partiju Deo velikog pokreta HapSenje u zoru - »NiSta vam neCu reCi« »Da je kamen, progovorila bi!<<
Strajkovanje g1adu
Spremanje za sud
I svedoCenjen1 protiv terora
Na put - - »Vera« postaje »Sunja«
Uvek medu radnicima
Na Celu Mesnog komiteta Partije Nije znala za predah - Velika ljubav dva revolucionara
Put u pQtpunu ilegalnost - U krvavim demonstracijama Dan i noC hili su joj kratki U martovskim dogadajima
Ocene druga Tita - Sesti april, Beograd Centar priprema za borbuBorba na Zivot i smrt
Medu udarnicima
Poslednje videnje Hitler nareduje guSenje ustanka
TeZak udarac
»Komunista sam .. ,«
Pogovor Bibliografija
6*
5
7
8
12
12
14
17
19
22
23
24
27
29
31
33
35
37
38
39
41
42
45
47
51
53
54
57
59
60
!\2
63
64
67
68
70
71
80
31
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Hrabro srce tihe Šunje : životni put narodnog heroja Vukice Mitrović
Subject
The topic of the resource
Vukica Mitrović
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Momčilo Stefanović
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije, Dečje novine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1977
Rights
Information about rights held in and over the resource
Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije, Dečje novine
Language
A language of the resource
SH
Type
The nature or genre of the resource
roman
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
10-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
81 str.
narodna herojka
Vukica Mitrović
-
https://afzarhiv.org/files/original/14f53b8645b76e5d94523c7b99903eab.pdf
5fc02dd4c6ff25d455865b0a1427dd81
PDF Text
Text
I
TI-TO:
GOVOR NA ZBORU ZENA .SRBIJE
QDR2AN. 28. J; 1945. U BEOGRADU
•
�.
'
---~----;.-~--·~~--·~ r .-1Q-··_··:·r:·
...
.
'•
rho:
,
.
.
GOVOR NA ZBORU>ZENA SRBIJE
ODRzAN 28. 1: 1945. U BEOGRADU
'
+
•
•
•
�brugarice!Dozvolite mi, da va.s po:Zdravim~u in:e Narodno• ..
OsJobodiJacke vojske, •U ime vasih sinova i vase braCCI, koji se
· donas, na ovoj cici zimi, tamo na · fronti bore za konacno
istjerivanje okupatora iz nose napacene zemlje. Srpske 01ajke
i sestre, kpje ste u ovoj teskoj i krvavoj borbi dale najbolje svoie
s!_l!ove, za.hvc;di!'iem '~am,....n!l o~~me, .Sto ste do .d~nas clopri"'lele nalcov1ecanskof borb1 nas1h naroda. Zahvalfufem vam na
ogromnhn zrtvama, koje ste podnijele za spas svoje otadzbine,
za spas nasih naroda, nose slobode i nezavisnosti. Ali, dozvolite mi, da vas d.anas ponovno podsjetim. na zrtve i zadatke,
koji jos, stoje pred nama i koje cemo moci savladati samo tako,
ako vi, srpske zene, majke i sestre, builete stajale kaa 'kremim-stijene uz one, koji no fronti prolijevclju svoju mladu krv za
sJobodu. (Poviei: »Ho6emo!«)
Vas rod, vase duznosti su mnogostruke. Nasoj fronti, ·nasim
. borcima treba pomoc. (Glasovi: »Tako jel«) Nasi J,orci nisu
dobili odjecu iz magacina, jer ih nismo ni ima!i. Oni su polugoli, bos.i. u ovoj t<;!skoj zim1, i njima !reba pcimoc. Vi, srpske
zerie i 'sve zene u Jugoslaviji, mozete ublaziti taj nedoslatak,
!ito ga osjeca nasa herojska armija. (Burni povici:. »Zivjela,
zivjela!«) Zato, u svakom selu, u sval<oj varosi napregnite
· sve svoje snage, sabirajte materijal, ·odjecu, sredstva za zi\·ot,
namirnice, kako bismo mogli na.sim borc;ma no fronti dati bar.
minimum onaga, Sto irn je potrebno - cla bi se .· mogli boriti
i konacno. osloboditi nasu zemlju. To je prvi i najvazniji zadatak. i vi get same vidite, vi ga cisjecate svakodnevno, osjecate. !,JO :i:ato, sto SU vasa braca, Vasi ocevi, vasi sinovi tamo
gdje re tesko, ,gdje padaju zivoti najboljih Ijudi, tamo gdje se
kute sloboda i sreca n.ove federativne Jugoslavije. (Povici:
~Zivjela!«)
.
ZDRAVA KONSTRUKTJVNA KRITIKA MOzE
SAMO DA POMOGNE
.
Drul!i zadatak - to je stvaranje nose nove federativne.
JugoslaviJe, federalne Srblje i narodne vlasti. I to. je, drugarice,
i
�teiak zadatak. I tu vam se obracam - pomognite nam (jfJdnoglasno: »Hot5emo!«), da stvorimo istins_ku narodnu vla$t,_
za koju su ·od 1941. god. ginuli najbolji sinovi Srbije i 9stalih
naroda Jugoslavije, istinsku demokratsku narodnu vlast. (»Ta"ko
ja!«) • Zato budite ne sam~ poi.rtvovni pob?rnici l«;!kve ylasti,
nego 1 stroga kontrola. omh, ko1e -ste posloh do vrse drzavne
poslove. Gonite sabolere (»Hocemo!«), gonite one, koji bi
htj11li do izigrovoju toboznje narodne prijate!je, !l u. st~ari gledaju
lcako do nam odmognu. lma dosta postemh l1ud1, 1ma _mnogo
· poirtvovnih -I judi, k~ji su i sposobni i voljni ~a pravilno i pra.;
vedno vode ovu vehku narodnu stvar. Nemo(fe se ustrucavat1
do kritikujefe, ako vidite do neilo ne valja. _Zdrovq_konstruktivna kritika moze somo __do pomogne. I onaj, koga se ona
· tice, ako je poiten .i cestit, ne ee se ljutiti, nego ce mu to biti
putokaz: do pravilno radi, do pravilno vodi norodnu stvar.
Onaj1 koga zd.rava.. nar?dna ~ritika--vr_i.ieda_. to nije vas prija~e~j.
to n11e narodm pn1alell, to. 1e nepr1(atel1 narodal (Po'VIct:
»Tako jet«) Budite uvjerene, do cemo mi uvijek, u svakom
pojedind!nom slucoju uciniti sve, do se vee soda u zametku
ugusi. svako _
ukorjenjivanje svih birakrctskih metoda u narodnoj
vl:~sti. (»Tako je!«) Onaka, kako je bila zdrava ova narodna
borba, koja je potekla od samih naroda, tako treba da bude
zdrava i_nova vias!, jer soma na provoj narodnoj vlasti moze da. pociva jedinstvena demokratska._ federativna Ju!laslavija, u kojoj
ce svi narodi - i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, 1 Makedoncj, -1 ·
Crnogorci - zivjeti srecno, slo:Zno i ulagati zajednicke n(I()Ore
za opci procvat 1 balju buducnost novih pokoljenja, koja kad
dod" treba da vide, da su njihovi ocevi j majke ucinili sva, '
- kako bi njima bilo bolje.
. _ - ,
A soda ini, drugarice; dozvolite, do se osvrnem malo i _· na one,· koji sabotiraju narodnu borbu;
ile
NARODNO-OSLOBODILAfKI POKRET NIKAO JE.JZ NARODA
Prije godinu, prije dvije, prije tri godine moglo se pricatl kojeita, jer no rod nije b1o o~avijesten. Mi ~mo cutali dugo
vramena, dvije godine borili smo se sami bez igdje icije pomoci, samo uz pomoc naroda, samo uz pomoc naiih siromainih seljaka. (Odobravanje.) Mi smo bili no udaru svih snaga
ileprijatelja, izdrzali smo. 0 nama se govorilo u inostranstvu
i u zemljl tako, kao dg je u pitanju sacica komunista, jedna
grupa ljudi, koja hoce do. se docepa vlasti. Ja vas pitam, drugarice, koliko bi sa odrzala jedna sacica ljudi, koiu ·narod ne
-·
bi podupirao, k?iil ne _bi narod V<;Jiio? fO~b;a_vanje i Pl:!lli?i: ·'
.. >>Tako jet) Kohko bi trebalo, rec1mo, tadasnJal ogramno1 nJemackoj sili, talijanskoj sili! raznim cetnici~a, n.e~!cev~im?, p~
velicevcima (popici: »Dolje!«), da uguse tu sac1cu l1ud1, ko1a
tobo:Ze hi:>ce da podjarmi narod, da mu sjedne no grbacu.
· Narodno-oslobodilacki pokret nikaa je iz naroda. On je
narodni, istinski narodni pokret. lsti- oni, · koji su govorili _i ~a
nos 901(0re drugacije, smatraju da je nilrod nesto drugo, ~ISle "
narod vi ovdje, nije ono selo koje se l:lori, nije ona va1ska '·
koja proliva krv no rodnoj grudi, nego su narod oni, koji su
tamo u Londonu i oni, koji· su i:>tisli Hitleru, u jazbinu njema;
ckog faiizma - Nedic, Ljoti~ i razni drugi. Oni sebe smalraju
narodom. Vas ne smatraju narodom i boje se za vas, boje se
za vasu slobodu. Jadni srpski narod, sto dp radi bez njih? A
ja pitam vas, drugarice: Pa kad su tolika voljeli srpski narod,
slo su pobjegli? Ja
bih pobjegao. Ja bih ostao ovdje, ja
bih se borio. (Burna pljeskanje i neprekidno skandira,:je: »Kralj
se zenio- Tito se borio!«) Ja bih vas bo dobar sm naroda,
za ito ani sebe pro'glaiuju, pozvao i rekao bi_h: Gledajte, tje~
. rajte uljeze, koji su· doili u vusu Memlju. Tako bih .rekao narodu.
. Ali oni to ne mogu reCi, oni Ia nisu mogli reci ni onda, bd su bili
ovdje, jer su ih cuvali njemacki bajuneti, jer su pred varna vee bili
omrazeni svojim krvavim djelima. Otkad sam u Beogradu, dolaze k meni u crno zavijene :Zene i pricaju mi - one iz Timocke Krajine, iz Toplice, iz srca Sumadije· i sa svih strana - i
pricaju mi. kako su im poginuli-inili i dragi, ocevi, sinovi, braca.
Ja pit(lm: Tko ih je pobio? - «Cefnici, sjeme im se zatrlo!«
- ka:Ze srpska majka. (Povici: »Dolje koljai5-i!«). E .eta, ilode
tih koljaca, koji-su pobjegli u- njemacku fasisticku jazbinu, boje
se za slobodu . srpskoga naroda. A· mi im kazemo,: Ne bojte
se za rtas, mi cemo se vee snaci kako tako, ali ito cete vi
tamo? (Buran smijeh.) Kud cete vi soda; kada se priblizava
sudnji dan, kad Crvena armija vee marsira prema srcu ,Nie.'!la·
- eke (Burni povici·: »Zivjela Orvena armija!«), a savezn1cke
,armije ~a 'zapada idu sve d.alje i. dalje~ ~ sebi bi. trebalo da
govorite, a o nama ne vod1te bngu! M1 cemo sam1.
i
'
I
Ill cEMO SAcUVATI PRAVA ZA KOJA SMO SE BORILI, Ill
NAS NE cE BITI
.
Slicnih dobrotvara ima nazalost i u Londonu, i u Americi.
I oni se boje za slobodu srpskog i za slobodu oslalih naroda
Jugoslavije. Bojite li se i vi, d~- ne cemo imati. dem.okrocije?,
( J ednodusan odgovor: »Ne boJ~mo se! <<) Ono kozu: treba
5
�o
: dat,i d~ll)okraciju; ...,.,-• jed no partija, to je diktatura. Nikak9 jedna partija! Dajte s!obodu svim. partijama - kazu. A ako norod ne .. ce nikakve razne. partijice, nego hoce jedan narodni
sporazum
stvaranju; jedne .jedinstvene vtade, Pristallsmo da<
i kralj ima u nas!)j zemlji sv:oje · namjesnike. Sve smo ·. ucinili;
ito smo mogli; !t'i.smo; ucini!i ~oncesije:ne' d.o.bivs.i· ~ista; Aka .
se stvar uzme u uzem sm1slu, mumo samo·•z!jubd1. Ah .ako se stvar·
gledala. u .sirem· smislu, u . . smislu ujedinjenJa svih• snaga, pa r
onih koje. su se• do soda. kolebale, - dobili sm.o. I eto, donas, kad· smo pokazali takovu sirokogrudnost1 dblazi kralj'sa
svojim• sav·letnicima .i· veli, da net.eJ takav SJ1orazum, nego hoce da ,slav ja uslove. (Burni povici: >Dolje kratj izdajnik!«')
Razumljiva stvar; da se kralj bori za sv!lj prijesto. Jasno je, da
se· nijeclnom kralju ne· ide sa prijestolja; · Ja to potpuno razumijem; Ali, kad jedan kralj uzme sebi provo, d!l· poslije svega·
onog·a ito se u·Jugosla"iii·dogada vecHetiri godine, sumnja u to;
da.li ie• ovdje· demokracijaJda• postavlja zahtjeve da narod !reba sl.obodu, da narod !reba da. se sam izjasnjava, -· onda•. ·
s!: ne ~o¥e ~eci, da. je to· najpostenija pol.itika. To su ma~ina
CIJO koJe· 1ma1u za. c11), da. stvor!'l zabunu· , 1 unesu · smulnJU' u
nose redove, da izazovu. grcidanski rat; Ali, umjesto gradan··
· skog rata - ito se dogodilo? Gradanskog rata. nema, . nego ·
se u citavoj zemlji podiglo -sveopce nezadovoljstvo i protesti
protiv kraljeve izjave. (Dugotrajiw odobravanje.) Eto plfi!~is· ·
cita; To je probm plebiscit. (»Tako je!«) lzveo g.a je· sam norod! (Dugotrajno klicanje: »Hocem.o Tita ~ ne cemo kr~N-.
ljal«Y Dakle, drugarice, Ia stvar je pro pal a, ali ne za nos, netgo· za one, koji su htjeli da tu nesto care na racun krvi,. na···
racun irtava koje daju jugosl.avenski narodi.
· pokret1.(0dobravanj~ i povici: >>.Saino jedan pokretf«)
Ja u principu ni.sam protiy partija, jer demokracija predvida i slol:iodu ispovijedanja sv~jih nacela. r svojih ideja. Ali
stvaratj partije radi partija .sad a, kada se vodi borl:ia na zivot
i .smrt (jedni5glasno: »Nel«), kad !reba svi kao jedan da sve
snage usmjerimo u · pravcu istjerivanja- okupatora iz nase zemlje, kad .je domovina razorena do tla, kad nemamo nista do
svoje svijesti i. svojih rukiJ. -,_ i dajte sad da. se. razmile agi. tatori po svim selima i 'gradovima, udrite stari kortesi! Ja, snsvoje strane, ne bih imao nista protiv toga, da idu i da go•
vore,. jer znam, da bi se brzo vratili. u Beograd. Ali, mi sad a
. nemamo vremenaza to. I ovdje je narodni pokret. Tu· mogu biti
svi- j komunisti, i oni,koji su bili demokrati, i radikali i t; d.rna kako se ranije zvali, samo ·ako imaju dobru vqlju i postenje,
teb.ariele ,dobra ov:oj. ::emlji. !aj pokret je on'! s~oga, jedina
snag a, ·JoJa dan as moze do 1zvede nasu zemiJU oz ove. strah91e ibijede i .da joj donese potpunu slob6du. A kad b.udemo
· oslobodeni ~ izvolite.. lzv.olite onda, da se ogledamo, da
vidimo i tamo, na megdcmu, koja (e partija postojati! .
.
. Dakle, drugarice, kilo sto vidite, oni se boje da nas no- ·
rqd ne ce dobiti demo~racije. A mi vas pitamo: Bojite li se i
vi, da ne· cete dobiti demokracije? (Jednodusni. povici:. »Mi
smo je dobili!<< »Ne bojimo!«) Bojite li se da ne cete imati
sv9ja prava, za koja ste se borile? (~Ne bojimo se!«). Varna
ta prava nitko i nikada ne ce moci oduzeti! (Buran aplaus.)
Mi cemo ih stititi, mi cemo se svim silama zalagati, ..dCI. OCUc:
vamo-ta .prava naroda. (»Hocemo.«) IIi cemo sacuvati ta prCIva, ill nas ne ce biti!, (Buran aplaus.) Prema.tome drugarice,
ja ovdje, pred varna, porucujem svirna onima, koji misle dace ..
donas, ti OVOj ZCI nas narod· feskoj situaciji moCi da skrenu
· isloriju Jugoslavij!'l nazad - do S'e ljuto varaju. (Povici: >>Ne
ce!«)
·
NEKOLIKO R.IJECI 0 SPORAZUMU
Nekoliko rij<lci o sporazumu. Mi smo. samim tim, sto smo
u ljetu 1944. godine pristali do pregovaramo s jugoslavenskom
vladom Ivana Subasica u emigraciji, pokazali, da nam je· stolo da ujedinimo sve .snage, da nismo nikakvi sektasi, nikakvi
uzurpatori, nego da zelimo samo. jed no: da ujedinimo lito vi- .
se naroda, da bude sto cv•·sce jedinstvo nase zemlje. Posli smo
na taj sporazum, produzili smo pregovore i napravili novi
6
-:>;.
TKO MO%ECBITI u VlADI?
Danos· bi oni htjeli, da se taj sporazum nekako· promije. ni; da ·u vladu ude'nekakav Krnj;lv:ic i sto ja znam· tko sve
jos., Mi mo,. kad. je g. dr. Subasic bio ovdje, jasno. rekli s. kim
. mozemo da' ,radimo i za koga. smatramo.• da ce raditi u. interesu naroda. Molim lijepo, - imat cemo vladu - ali,. da ovdje u Jugoslaviji, u Beogradu, u ovoj situaciji. kada se vodi.
bo~ba na iivot i smrt, kad svako treba da da od sebe, _... u' vedemo u vladu elemente, koji · ce · se· samo natezati, d.ogovarali, podnositi ostavke, stvarati krize, .,_, to. nom . ne lrE!ba.
(Odobravwnje i povici: »Tako je!«) Ti Ijudi bili su u Londo•
nu od 194l. g. i po pedeset pula su se mijenjpli i stalno davali ostavke. Nama ta'kvi ministri ne tre)?aj.u. Nama trebaju
ministri; koji ce raditi dan i noc; (Povici: »Tako je!«) Nama trebaju ministri, koji ce vidjeti samo ono sto narodu Ire- ·
ba,. a ne svoje, mazda uskopartijske, mozda i cisto licne• in'
7
�c ':
.teres.e•. Nama trebaju Ijudi od ilkcije. i-djela, ~ci.ne .od. fraza. i
diskusija. Mi smo imali prilike, da vidimo . sto su nam donijele. taky~ vlade u proslosti, u. bJvsoj J11goslaviji .. Sto se. tice. na"
seg- pokreta, Narodno-(!slobodilackog pokreta, to nitko. vise,
ni _od onih koji nisu biH il nasim redovima, pa rna gledaiLsa
strane iii bili odavde, ne moze .tvrditi, da. se ovdje vodi uska
partijska politika. Ovdje su istinski sinovi i kceri naroda Ju-.
-gosla:vije, ovdje .su pravi rodoljubi, ovdje su oni, koji sy se; ·
iako su bili u raznim partijama, danas ujedinili u jedan sna. zan front, fro.nt naroda, koji !reba _da· izvuce ovu iemlju .iz
rana-i rusevina. (Buran aplauz i povici: »Zivio•NOP!«) ,Premo
tome, drugarice, tekovine NOB, formulirane .na 11. zasjedanju
AVNOJ-a u Jajcu, !reba da budu svetinja ne s.amo za nas, nego
i za svakog Jko zeli dobra ovoj zemlji. Neka se n.asi prijatelji
, u. inostranstvu· jos jed nom ubijede u to, da smo.vrlo tvrdoglavi
Lnepokolebljivi.u svojim zahtjevima. (Buran aplauz.) Mi nismo
navikli na gnjile kompromise, mi smo navikli da govorimo otvoreno .oci u oci ono sto mislimo - jer ne mislimo nista ne•
posteno, nego samo to, kako bi bolje bilo nasoj zemlji, kako
bi~nio je cim prije izvvkli iz ove razorenosti i kako bismo
istjerali qkupatora..
· · -·
..
·
. · Narod · je ostao ovdje: n.a fronti -to je narod prvoborac,
.na.,selu _,.... to.je.narod. On'? tamo, to su otp~ci naroda. ·(Burno oilobravanje:) Ja sam uvjeren - ima prilicno zrrakova koji
tq govore,- da 'ce nasi veliki Saveznici·konacno ubrzationo
·natezanje ·u Londonu; pa da. se sporazum odmah provede ·u .
djelo .iii da ga ne bude. (»Tako je!«) To je mojo poruka ani- ·
mau Londonu.Mi smoposli sami i mi cemo ici-sami. stotoznaci
sami? Zncici- sam n~rod. lsli smo i dosad, pa cemo i ads-ad .bez
onih riekoliko lama, ici i dcilje, ako btide trebalo.(Poldici:' »Tako
je! <<) Mi _se n_e bojimo nikal<vih teskoca. Ne.bojimo se teskoca,
jer zn.amo da je nasa snaga u. nasoj jedinstvenosti, u . nasoj
najvecoj tekovini, li bratstvu i jedinstllu sv.ih naroda Jugoslayije,
u jedinstvu svakog naroda, u svakoj fecleralnaj jedinici posebice. Mi idenio smjelo n:~p~ijed! Mi cemo ostvariti nase ciljeve! ·
Mi cemo istjerati okupatora, mi cemo podici nasu zemlju iz
olle razorenosti· i mi cemo d.anas-sutrci ritoCl kazciti, da·· sm_o·
. radili -sve ono, sto smo' govorili, nista drugo, .
.
Nekci zivi ilasa nova federa.tivna Jugoslavija! (»Zivjela!<<)
i:ivio miting zena-boraca Srbije! (>>Zivio!«)
.
· ·
Neka zive nasi veliki Sal(eznici!(»Zivjeli!«) ·
. · Neka zivi nasa N.OV! (Buran aplauz i povici": »Zivjela
•• c
:_,':·~-:.:-
J • ' -·-··'
<<-, ·-·
.
'
E. KARDEtJ:
HJSTORIJSKO ·
MJESTO .NOVE JUGOSLAVIJE
A
.u_.
'
.
;~
.
/
'
nasa oslobodilai5ka vojska! Zivio marsalJugoslavije drug Tito! <<)
8·
:I
.;·
:--:·o-~
�..,
\
.
1
. Vise nego ikac!a prije, danas je jasno, da. je moralnopoliticka polpora slobodoljubivih snaga drugih zemalja bila ·
jedan od najvazllijih faktora pobjede Narodno-oslobodifackog
pokrela, pobjede naroda Jugoslavije. U ovim danima, kada·
neke reakcionarne· soage u s:vijetu pokuiavaju da slome volju.
malih naroda za istinskom nezavisnoscu, taj faktor dobiva jos
vise u svojoj vaznosti. Stvar rukovodstva nasih .naroda je da
ucini sve, da bi ta polpora mogla doci do najpotpunijeg izrazaja. :Z:ato i jest linija nase. unutarnje politike · tako : tijesno
vezana s osnov'nim pravcem nase spoljne" politike; •. . .
..
·
Nema sumnje da postoje svi uslovi, ·da pomoc meduna:
rodne slobodoljubive javnosti i dalje ostane snaznim potpor. nim stubom u borbi nasih naroda za slobodu i istillsku neza. visriost. Pitanje nase nove Jugoslavije i osiguranje r\'jenih de- ·
· mokratskih tekovina vee odavno je postafo vise nego Sarno nase
pitanje. Ono, s jedne strane, mobilizira slobodoljubive mase
>
drugih zemalja za odbranu demokratskih prava,. nacionalnog
· scimoopredjeljEmja i nezavisnosti, a s druge, slrane - vezuje
ruke zavjerenicima protiv principa demokracije i nacionalne
slobode. Ne precjenjujuci vaznosti te cinjenice mozemo svakako
reci, da je pitanje opstanka i slobodnog razvitka nove Jugo~lavije postalo stvar citavog naprednog i slobodoljubivog covjeca.nstva, stvar svih onih, koji mrze tiraniju. i barbarstvo. ·
· U tome i jest osobitost medunarodnog poloz 0 ja nase no.ve
.Jogoslavije. Upravo ta osobitost. ncim je donijela tu moralnopolificku pcitporu medunarodne slobodoljubive javnosti, koja
'
nam je toliko .pomogla u nasoj borbi.
Pet faktora, prije svega, odreduju tu osobitost.
Na prvom mjestu je, nesumnjivo, sama cmreniea, da su
se narodi Jugoslavije pokazali kao uporan i vjeran saveznik
· u borbi protiv najvece opasnosti za slobodoljubivo covjecanstvo, protiv fasizma. Ni jedan istinski neprijatelj fasizma ne ce
~· zaboraviti 27. mart 1941. godine u·Jugoslaviji. Churchill je tad a
rekao, da je Jugoslavija nasla svoju dusu. Ali 27. mart je
mnogo vise od toga. Razumije se, 27. mart je odredio put citave kasnije borbe nasih naroda protiv tu.ilih zavojevaca, on je
11
�?ilr?bl'io cmli~asisl.icke rslobodoljubive ¥nage ndse ze~lje, dao
i~~, ~~ :,nu .pc:wspe~{hvu •. ls.!o'. ~·_e~Em.o,,. '27. mort ie ·i;:q~vao simpa:.
"'" Chavog slobod_ol,ub•vog COVjeCanslva :za nose narode. Podije uzaslopnih s·ramnih kapituladja evropskill vloda pred diklc.tom n<lcistii!ke- Njemacke, koje .su se nizale jedna za do·ugom
27,_mml je bio prvi gest jednogno:.ciondnog ponosa i ljiJbavi
za slobodom, koja je r61 i bezgrcmicne palnje pretpostavila,
nesiGvnoj lwpitulaciji. Taj g<~sl je slobodoljubivim masama ci- tavog svijeL1;- okd kojim je visio krvovi mac fosisticke opasn()s!i, ·o·ikr!o, cb n.asuprol izdajnickoi re"kciji, koja je u- mnogim
- evropslnm zeml1ama dovelo dp kapilulacije pred_ Hit!erom, u
nurodriim nlasam<l Jugoslavije_ postoje joke svijesne snage, koje
na ce_nik<lkvog kompromisa s f"sizmo'm i koje su tako bliske
niihovim siobocloljubivim- demoltratskim l<iznjama. Naroc!no"··
oslobocli!ac!d rat je kroz celiri godine probuclio takve moraine snpge ndih norocla, do su oni pos!oli primjer borbe ugnjeienii-1 ncroda ·proliv okupatora. TClj ie primjer hrobrio ostale
"~""de,. pok"zao im ne~ mogucnosti 'njihove vl<lslite borbe, ·
dok~zao, d~ i mdi iwrod_i mcgu sacuvati nezavisnost i slobodu.
·
-Bilo''je u Evropi dos!a odvokata kapituladje i izdaje, koji
su tvrdili, cia u _lakvoi konstelaciji medunarodnih odnosa, t<akva ie bila 1941•1943. gocline -- nema mogucnosti za otvorenu politicku i. _
oruzcmu bor:~!.l malih narodo protiv ugnjet;:,ca
i d.:1. bi svaki otpor proliv n«cimocnog neprijatelj;:J znacio avon-luru, u kojoj bi m<:!li narodi iskrvarili: Daleko smo, razuinije
se, od lvrdenja, do je oblik oruzanog otpora pogod!ln za sve .
situilcije. ·Ali je Jugosl~viia svakako potvrdi!a jednu cinjenicu;·
. narodi, koji su kapitulirali _bez. otpora, nis~ ni kasnije nasli.
snoge, dr1 bi se digli protivugnjet<:~ca. Oni, koji su posli -za
lozinkom .,cekati na :inak, ne· prercmol"-nikada nisu docekali
ovog .vremena. Uslovi za uslcmak pod najpogodnijim uslovima ·
r: zumije se dosli su, zna~ je bio daro; ali ,--. subjektivnog fak- lora !. j. · svijesnih snag a, koje bi mogle podici ustanok vise nije bilo, odnosno - nitko ih nije slu5ao i ne~suprol poe
. kc!zalo se, da je norod, lcoji se digao no olpor mogao i poslije privremenih poraza .d~ sve vise uj~dinjuje svoje snage, da
s!var<> sebi _jedinstveno, cvrsto rukovodstvo i da za svoje pobjede i jacanje svojih snaga iskoriscuje svaki momenat neprij!lteljske sil:lbosti. Pokazalo se · ponovo, de~ u rplu u prvom redu
ocllucuie covjek. Njegova mora!na snago cesto premasuje snagu oruzja. Ta m()ra!na snaga ""''~ie i jacC! samo u borbi.
.
Drugi faktor, koji je. osvojio nasoj zemlji simpatije slobo".
.
12
-
dolj~bivog ~vijeta jest· nasa Narodno-oslobodllacka vojska. Put
raz~11tka n:.se Aarodna vojske sam ·po sebi dovoljno jasno govoro .o kara.kteru te vojske.
·
··
. Stare _iugosl~venskc:'. vojska, u svojim vrhovima, bila je i ·
form1rona · 1 odga(ana v1se za borbu protiv vlastitog naroda
nego proli'! vc;"niskog. neprijatelja; ~ato je i dozivjeia tako br;
~!-om u apnlsk1m. dammo 1941. god me; Ali su, .uprkos tome,
s1rok.e mase nas1h naroda osjecale, da bit!ia jos nije izgublje_na,., ~~jeca.le J"• .cia ce doci vrijeme, kada_ ce biti moguce opel•
pr•1ec• u oruzam napad protiv okupatora. Zato su nose naro-~.ne 11'1<;'se. ~.rizljivo. sakrile puske, mitraljeze, municiju oru"
_'Z(e, ko1e Je odbac1la stara .regularna jugoslavenska vojskq.
·
Oruzani. narod ~ to je bio prvi nosilac nase oruzaneborbe protiv .okupat~~ra poslije aprilskog _
sloma. Ta· cinjenica_
·soma .PO seb1 govor1 o demokratskom, narodn()m karakteru
nose "!arod_no-osl.ob?dil.acke vojske. !'J?sa nova regularna narodna VO(Ska (e prOIZOSia IZ mnogobrO(nlh odreda naoruzanog na-·
roda, kc;wa!a se. u bo~bi, uci!ci se u borbi i ~a sve vrijeme njeg(lvala na(vecom l(ubavl1u vloshtog naroda. N1ene vanjske forme su
se, ~~iro~no, '!'ijo:niale, kako su to trazili interesi rata protiv
nepn(atel,a, ah n(ena demokratska, narodna sustina ostala je
nepromjenljiva. Nasa. Narodno-oslobodilacka vojska je · zaista
prav() cedo svoga naroda, njegov direktni proizvod. U njoj
se u potpunpsti · slivaju interes nacionalne nezavisnosti i interes demokratskih prava osnovnih narodnih masa. ·
Razumljivo je, da takva irtinski narodna armija mora na- _
ici na simpalije i ·Jjubav svih onih u svijetu, kojima je drag a
sloboda i demokracija.
.•. Treci fa~!or, koji je veza~. simpaHje s!obodoljubive javnq-.
st1 c•tavog SVIJela za borbu nas1h oaroda 1est rjesenje nacion,alnog ZJitanja. '!. nasoj z!'il!lji. p~ bismo m'ogli shvatiti ogromnu moralno-pohhcku UJedm(aVaJucu snagu Narodno-oslobodil'!~ko!! pokreta, treb'! se sjetiti cinjeni~a~ da je st'!ra JugoslaVI(O bda prava tamn1ca noroda, u koJOI se rasad1vala medusobn!! n~cio~ci!na mrznja, !. da ,ie I'!_ mri:nju fasisticki okupcitor
·_kasm1e 1skoml10 za raspai(IVOnJe uzasnog medusobnog pokolj,a, _u. kojem s~ izgi~ule s~otine hiljada ljudi. Narodno-oslobocillackl r.okret 1e usp1o da 1 pored takve proslosti postigne jedinslvo n~s•.h naroda zbog t9ga, ito je od samog pocetko zapisao
na svo1o1 zastavi lozinku: provo na samoopredjeljenje ukljucujuci P!<lVo na otcjepljenje iii dobrovoljno ujedinjenje s drugim
narod1ma. Taj princip_ je mogao biti i jest jedina moguca os13
�'
..
-
novci, istinskog l;~a!s!Vtl i rovnopru~nost! n.aroda, 'Na toj osil?;vi
. je nastala nova cvrsta· dr.Zavna za1eclntca narocla Jogoslav11e.
Historija nam govorj, ~-" su t?kvi piill!jeri rjesenj? ~a.c]o- ·
nalnog pitanja rijetki .. Poslqe Vehke okt~Hlprske SOC!(ahsllcke
revolucije u Rusiji ne.mamo ni io;dn<?g pru:n1era tok~og .d:m?·
krqtskog rjesenja naCIOnalnog P!!a~,~~ Ah u sss.~ le qes!'nle
· _nacionalnog pilanja rezultal sociJah>!i~ke .te~oluc•Je, d~~ 1e u
· Jugoslaviji ono rezultal naro.~no-os!?oo~!lackolJ rala 1 !edne.
narodne demokratske revoluciJe. Oc11o 1e, da 1e sttmo 1edntt
temeljntt promjena u l'ukovod~!vu nttroda mogla d~. dade takv-:
rezu!tale. Ocito je, do su !tara rukovodslva n~slh nuroda 1
ddave, koja su clovela nos: narode do vrh.~nca. ~edusobne
. mrznje i . do uzajam'!og kl"!nl<i, postala nep~.'Jale_ll t1~ !"arod?
i opstanka. JugoslttviJe· uopce. Sarno odstra~JIVO'!Ie.m 1.•zql<tcl·
jom tih · protivnarodnih snag a, i uspos~avljon!em 1slmsk• dem.ok-iotskog ·rukovodstva, · mogla 1e nf~slati prom1ena u medusobmm
odnosima nasih narodo.
' .
. . TakciV proces rjesenia nacionalnog pilanja u 'Jugoslaviji
morao je, razumije se; uljecoti ko_o pri~je~ na ostale n:::rode,
naroci!O ila ug.njel<i>119 rl?rode. Jugos!~V,'j<l 1e_ukazda na,Jedan
specijol'ni . put - ne. tohko po sodrzm1, kohko po obhku rjesava'nja nocionalnog pitanja.
'
Cetvrti faktor, koji je 6svojio simpatije slobodoljubive javnosti za nase narode, je demokratska praksa naseg Narodnoosloboclilackog pokrelo. Rijec se · u tom' pokretu niie _razilozilo
5 djelom. U narodno·o~lob~dila.ckim ocl!oorima, "'!. c<:lu .s:n~
cionalnim vijecima i opceclrz·:wnun AVN9J-em, l~op ~~"~.m1r)u
zakon6cl'avnu Lizvrsnu vlost, ostvarena I" dovna zel1a s1rOK1h
-norodnih masa, koje s~. uvijek b.ile -~oliski!ane o;:l' ~c;sco. ~
vlasti, Nitko nije una'pr11ed odred10 m sadrz1nu, m ool1k, n;t•
podrobnije zadatke ~a':.~~no-osl<:boclilo?~im odborima .. Nayr?·
tiv. narodno-oslobodliaCKI odbor• su or;gmaln::~ hlol·evmo zel1,o
i ;vijesti nasih norodn!h !:'asa .. One s~. i~ slv.'?.rile onaka, koko
su najbolje odgovarah nt•hovol potrem ! vol11. I;at?. se na~od
i vezao ti:lko cv;-sto Ztl te odbore, zolo 1 poka:zu1e ' 1mcrtohko
inicijative i stvoralacke. snoge. Ni jed an .~r~kciji orgcm vlosti
ne bi mogoo do do. toh~og step_;na mobohz;1r:". norodne mase_
u borbi protill nepri1ale)1o, kao · sto su lo uc•mh nnrodno-oslol;odilacki odbori.
Nesumnjivo, norodno-oslol;odilacki odbori su origindno
forma demokratske vlasti, koja ,ne moze iscezn.uti. Mogu. se .·
promijeniti ime i neki zadaci, ali ce oslati i sadriino i · oblik, ·
14
jer ie u toj ~acldi~i i ~ tomobiiku_ najd~slied~ije'-()fi~otvoren
demokratski princiR~onako, kako 'go shvocaju nos~ narodne rnase .
Prirodno ·je;''l:J~; je
donimo, kada u mnogim zemljama
razne reakciooarne,.::~like ukidaju demokratsko prava poCI izgovorom rata, tcikvo .'stvaranje jednog demokrcitskog poretka·
imalo snaznog . uticaja .·riel. dernokratske i slobodoljubive Ijude
.
·
·. ·•
.·
u .mnogim clrugim zemljalri:(l, - ·..
Naposljetku, vazan je ~ktor uticaja nove Jugoslavije ila
medunarodnu slol;odoljubiv~::,javnost dernokratska struktura Narodno-oslobodilai5kog pokrefa i njegovog rukopodstva. Sili
sm6 oduvijek misljenjo, da sarria po s.ebi demokratska· frazo
ne cini jednu partiju iii jedan pokr.et demokratskim. Te cinjenice ·ne trebo mnogo do.kazivati; .nazalost, u ovim danimt~ im 0 . mo i suvise mnogo primjero, gdje se demokratska fraz.o uprqvo
strasno razilazi- s antidemokratskim . postupcima. · Dl:lrnokratska
·frazo ne moze, na primjer, ni kod grcke . ni. k.od poljskevlade
· pokriti njihov antidemokratski i profasisticki karakter. •J~dan
pokret moze l;iti ist1nski demokratski samo onda, kada u nie·
mu dolazi do izrazaja voijo demokratskih masa t.j. osnovnih.
narodnih masa, kado njegovo j'ezgro 'tvore dempkratske narodne mase. Sarno jedan takav pokret moze demokratske parole. pretvoriti u demokratsku stvarnost .. Medutim, u dan<isnje
vrijeme i pod uslovima kakvi vladaju u nasoj zemlji, volja 'tih
· osnovnih narodnih masCL moze ·doci do iz~azaja samo u formi.
· jednog cvrstog bloka radniko, srednjih slojevo i onih patriota,
. koji nacionolne interese pretpostavljaju posebnim ekonomskim
i · politickim interesima raznih privilegiranih izrabljivackih klika.
· Takav l;lok j·e . dovoljno sirok; - da iskljucuje zatrcavanje· u
neke preuronjene radikalne socijalne pokrete i dovoljnq cvrst
· ~ 'da ·moze osigurati .slol;odno izrazovanje narodne volje u
· pogledu buduceg unutarnjeg politickog i · socijalnog razvitka.
Svako drugo strukturo Narodno-oslol;odilacl<og pokreto mo. rala !;j u sadosnjim okolnostima u nosoj zemlji iii dovesti
do poilovnog porobljavanja i obespravljivanj:t sirokih narodnih
masa (u slucoju, ako l;i teziste narodnog pokrelo !;ilo no nedemokratskim. socijalnim elementima) iii do kakvih sudbonosnih
preuranjenih socijalnih zaostravanja (u slucaju, ako bi se rat!·. 'nicka klasa Hi njeno avangarda nekim uitrolijevim grjeskama
. izolirala od osnovnih narodnih masa), koj~ !;i t;,koder dovela
do poraza demokratskjh snogo.
Jugoslovija je izl;jegla i jedno i drugo. U tome je jedan
od glavnih faktora njenog utjecaja na demokrotske mase dru'
gih iiaroda.
u
15
�...,
·'
l
•.-
'•
'
'
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Govor na zboru žena Srbije održan 28. I. 1945. u Beogradu / Tito. Historijsko mjesto nove Jugoslavije / E. Kardelj.
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Josip Broz Tito i Edvard Kardelj
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Naprijed
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1945
Rights
Information about rights held in and over the resource
Naprijed
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
09-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
16 str.
1945
AFŽ
Edvard Kardelj
Josip Broz Tito
-
https://afzarhiv.org/files/original/43da3268876b483cde4119fa7196dbaa.pdf
9a466f6b1f0a7d3f7cf481ade10ab887
PDF Text
Text
fOBOP ·M!PJ11AJA TMTA.
HA KOH!PECY )KEHA
AHTH<PAWI1CTKI1lbA
113,[\A thE
C B JET Jl 0 CT J.1
CA PA~ EB.O
�MAPIIIAJ\ THTO
0 HOBHM 3AAA!JHMA lREHA
»BaMa,
,ll.eJieraTKHlbaMa,
npeTCTaBHHI.J;aMa
jyHaqKIIX Jl(eHa JyrOCJJaBHje, MOj 6op6eHII
nos,l(pas. BH CTe npse Koje noCJJIIje no6je,l(e Ha,l(
3aje,I(Hl!qKIIM . HenpHjaTeJbeM O,l(pJI(aBaTe CBOj
KOHrpec, BeJJIIqaHcTBeHII KOHrpec Jl(eHa JyroCJJaBIIje, Jl(eHa aHTI!(j>aliiiiCTKI!Iha, jyHaqKI!X
Jl(eHa JyrocJJaBIIje, Koje cy noKa3aJJe y osoj
HanoajeqaHCI<Oj 6op6H HeBjeposaTHe np11Mjepe
Xep0!!3Ma II ynOpHOCTII, IICTO OHaKO KaO II
Hallll! 6.opnll Ha 60jHOM llOJbjr.
1Sign. ______ ]f. _ _{!__~---·--···· •
MUZEJ NARDONE REVOLDCIJE BIH
BIBL~l I ST,'!l::UP,::.A--.,~
XTIIO 611x ,l(a caMo ca HeKoJJIIKO p!!jeql! onp·
TaM 3Haqaj OBOr KOHrpeca II ,l(a ilOCTaBIIM npe,l(
sac HeKOJJ!!KO sa,l(aTaKa. HeMaM HaMjepy ,l(a ro'
BOpHM MHOrO, 3JIH HIIaK }l{eJIHM JJ.3 B3M Ka)l{eM OHO
•
I
liiTO MIICJIIIM ,l(a je HajBaJI(HHje 3a sac Jl(eHe.
Oaaj KOHrpec HHje caMo MaHHcjJecTanHja coJIHAapHoCTH Jl(eHa JyrocJJaBHje, MaHHcjJecTanHja
6paTCTBa II je,l(l!HCTBa, CMOTpa Ballii!X CHara,
nperJJe,l( Bali!er ,I(OCa,l(alll!her pa,l(a, Hero je· OH .
�5
4
i
BaJKaH cacTaHaK aa KOMe BH, meae J)rroc.rrasHje,
Tj)e6a Aa O,l\pe.l\IITe cMjepH!H\e csora paAa, )\a
OAPCAI!Te 0110 lliTO je l!ajsaJKI!I!je y sallieM
6yAylieM pa,l\y, sallie sa,l\aTKe.
'
I
I
BOJII!O. 6!!X Bl!llie ,l\a rosop!!M 0 saiiieM 6y,l\ylieM pa,l\y 11 rrpeMa TOMe 11eliy ce ocspTaTII
11a Balli paA y npolliJIOCTII 11 Ha sallie sacJiyre
y 6op611, Koje cy orpoMHe 11. sa Koje s11 !!MaTe
rrp!!sHalbe He caMO cs11x Hapo,l\a Hallie seMJhe,
Hero II qiiTasor cJI060AOJhy6IIsor qosjeqaHCTsa.
,[(aHac npeA HaMa CTOje TelliKII sa,l\aqii. Halliii
Hajsa}KHIIjii sa,l\aqii cy yqspllilie!be Hallie HapoAHe sJiaCTII, sacniiTalbe Ajeqe, Hallier MJia)\or
mipalliTaja, HaiiiiiX 6yAyliiiX ITOKOJhelba, yqsplliftelbe 6paTcTsa II jeAIIHCTaa, IlsrpaA!ba Hallie
seMJhe. To cy HajsaJKHI!jii, a nocJie lbi!X AOJiase
APYrH: paA Ha corurjaJIHOM no!hy, Ha s6p!!!basalby Hallie ,l\jeqe, Ha ITOMOftl! Hallii!M IIHBaJIII.1\HMa, ApyrOBIIMa II Apyrap!!qaMa KO jii cy H3ry6!iJIII csoje SApasJhe y 6op6I1 II TaKo ,l\aJhe.
TIIITalbe yqspllilie!ba Hallie sJiaCTII, TO je
KpynHo IT!iTalbe. Mil y Hallioj seMJhll IIMaMo
He MaJio HenpiijaTeJha KOjii rJie,l\ajy Ha pasHe
Haqi!He Aa oMeTy passoj Hallier APJKasHor JKIIBOTa, )\a HaM He CaMO CMeTajy,. Hero H )J:a
yrpose TeKOBHHe seJIHKe 6op6e, KOja je Hallie
•
HapOAe KOlliTaJia TOJIHKO lKpTasa. HaJKaJIOCT,
Til Hallin yHyTpallilbii HenpHjaTeJhii HMajy noMOii II y 'IIHOCTpaHcTsy. TioMaJKy HM y RHo-·
CTpaHCTSY OHI! KOjl! cy liM CJIIIqHI!. Ja ce o6paliaM saMa, JKeHaMa JyrocJiasl!je, pasrionpasHHM
t.IJI3HOBHM3
Harne
saje,U,HHQe,
B3Ma
KOje
CTe
HssojesaJie csoja rrpasa y 6op6H, o6paliaM BaM ·
ce H TpaJKIIM OA sac Aa nocseTIITe cay csojy
naJK!bY H csy csojy cHary y npsoM peAy ITI!Talby
yqspllilie!ba Hallie BJiaCTII. (,[(yroTpajHO II 6ypHO: >>XolieMo!«) A Aa 6I1 ce yqspCTHJia BJiacT,
MOpa ce paAI!TII npasiiJIHO. H11je AOCTa KasaTI!:
ytiBpC-THJIH CMO BJI3CT, -
KIIM MjeCTI!Ma MOJK,l\a
SJiaCT 6y)l.e rrpase)l.Ha.
TO JKeJheJIH OHII KOjl!
TOMe, rpelliKe Tpe6a
3KO
Ta
BJI3CT H3
II rp!!jellill. Tpe6a )l.a Ta
,[(a pa)l.l! OHaKO KaKO cy
cy rHHYJIH Sa !by. TipeMa
HcrrpaSHTII. l1Ma MHOrO
JbY,UH KOjH H3 He3H3Ib3, HeCBjeCHO, qHHe
I
'
I
I
He·
rpernKe,
aJIH HX HMa KOjH cy ce ysyKJIH 11.a npase
rpelliKe, Tj. 11.a naKOCTe, Aa lliTeTe. TaKse JhY!l.e
Tpe6a HeMHJJOCP!l.HO qi!CTIITH, . cm11 He Mory
6HTII HOCI!Oq!i HapOAHe BJ!aCTI!. 0HH cy HOCMOql! pa3,l\Opa H HenpHjaTeJhl! OHIIX TeKOBI!Ha,
KOje CMO Mil 113SOjeBaJIH y 6op611. C lbHMa
'l'pe6a. HanoJbe! A Sll JKeHe HaJiaSI!Te ce csyr)l.je.
Ha sac· ce o6paliaM Aa py)l.eTe 11 BH 6y,l\He! l1
�6
,Z\3 ITOMOrHeTe yqspCT!fTH BJiaCT H3 T3j H3'1HH
rnTO heTe 'IHCTHTH OHe KOjH CMeT3jy Y'IBprnhelhY H3POMe BJI3CTH! H ,Z\a noMorlieTe OHHM
Kojrr rrs Hesnalha rpnjerne. Ha Taj Ha'!HH heMo
MH y<JspcTHTH csojy sJiacT. T3Ksy BJiaCT he
Hapo,ll 33BOJbeTM. Hapol\ he TaKsy sJiacT I\HjeHMTM M OH he je 6paHMTM.
J3paTCTBO H je)\MHCTBO, TO je 6es CyMlbe
Hajseha TeKOBHHa" KOjy CMO H3BOjesaJIM y OBOj
Kpsasoj 6op6M. 3a Thy cy ce 6opHJIH HarnM
6opu,H O.Z\ npsHx · napTMSaHa · na 1\0 1\aHac, 1\0
6opal\a Harne CJiaBHe JyrocJioseHCKe apMMje.
H3 HarnMM saCTasaMa je 6HJIO HCITHCaHo 6paTCTBO M je)\HHCTBO. )J,a HHCMO MM MrnJIM Ca TOM
napOJIOM, )\a HH'CMO MM TO M ITpMMjelbMBaJIH y
Hapoey, He 6M HMKa)\3 MOrJIM M3BOjeBaTH . TO
rnTO CMO M3BOjeBaJIM, HaC 6M BjepOBaTHO HeiTpHjaTe,1>M yHHrnTMJIM. To je 33TO Hajseha TeKoBMHa.
AJIM ja BaM MOpaM OBI\je OTBOpeHo KaSaTM
,lla je Ta TeKO§MHa y OITaCHOCTM, aKO MH )\03BOJIMMO 1\3 Ce pa3BMje rnOBHHM3aM.
llpMje caM BaM rosopHo 11a HM3 nenpMj3TeJba
napOI\He BJiacTM. TM MCTH HerrpMjaTeJbM cy HenpMjaTeJbM 6paTCTBa M je,liHHCTBa. Ja hy OTBOpeHO Ka33TH KO cy TO: TO cy 'leTHMl\H y Cp6MjM
7.
M· ycT3rne y Xps3TCKoj, TO cy OHH sarpMlKeHM
rap,liHCTe y CJioseHMjH M lhMXOBH noKpOBHTeJbM
M BOije. )J,3KJie, TO cy CBM OHM KOjH cy M y OBOM
paTy 6MJIM npoTHB Hac. HeMojTe MMCJIHTM 1\a cy
ce OHM ITOMMpMJIM Ca Cyl\6i!HOM. Y!Ma je)\aH 1\HO,
1106ap 1\MO, l<DjM je nocJIHje Harne no6je11e, noCJIMje TOra rnTO cy BMI\jeJIM ,Z\a HMCMO MH HeKa
rpynMl\a KOja je ysypnMpaJia BJiaCT, nero 11a npeTCT3BJbaMo HapOI\, KOjM cy YBM)\jeJIH 3a6Jiyl\e M
ITP,MrnJIH BehMHM HapOI\a, - aJIH ja BaM KalKeM )\a
MMa M jel\aH ,Z\06ap 1\MO OHMX KOje CaM OB)\je
Ha6pojao, Ha '!eJiy Ca CBOjMM rnnel<yJiaHTCKMM
soljaMa, KOjM pyrne :Hajsehy TeKOBMHY Harne
6op6e 6paTCTBO M je,liHHCTBO. 0HH Cy Ce
paSMMJbeJIH cal\ no ceJIHMa. He 6Hx lKeJIMO 11.a
OBI\je Ha6pajaM cJiy<JajeBe pacnHpHsaHoa MplKHoe.
Ja caMO roBopMM yonrnTe, jep sJiaCT he y THM
CJIY'I3jeBMM3
ITOCpei\OBaTM
H HeMM.(IOCpi\HO
cnpHje<JMTM TaKse cJiy<Jajese 1\a ce noHaBJbajy.
AJIM HMje TO 1\0BOJbHa Mjepa. MM TeK lja Kpajy
npM6 jerasa!Vio cpei\CTBMMa CHJie 1\a cnpMje'!HMO
nenpMjaTeJba ,lla HaM rnKOII.H. Mrr xoheMo 1\a ce.
BMrne pa,liM y6jeljHBaHoeM, ITOJIMTM'IKMM pa,Z\OM H3 KOHcjlepeHQMjaMa, lKMBMM ITpMMjepOM
sJiaCTMTOr nocrynKa. He MOlKeMo 1\0SBOJIMTH ,Z\a
,llaHac noCJIHje Te seJIH'!aHcTsene rro6je,lle, KOj3
�8
9
HeheMo Bllllle Melwcot'iHe noKoJbe. 11 BaMa OBI\e·
KaJKeM, 1\pyrapllr<e, 11 JKeJIIIM 1\a Me qyje
HaM je .l\0)\Yille 6mra noMyheHa s6or TpcTa 11
11cTPe, ,l\a 6y.11e Ta BeJmqaHCTBeHa 6op6a noMyheHa. ca TaKBOM nojaaoM .11a ce pacn11pyje Ha!<IIOHaJIHH IIIOBIIHIISaM. Mil CTBapaMO je,l\Hy
HOBY cpe,l\epaT!IBHY JyrocJiaaHjy. H11je TO sa
Hac cppasa, TO je Sa Hac" HeiiiTO Sa IIITO CMO Mil
cnpeMHII 11 nonmyTH aKo 6y.11e Tpe6aJio. (,UyroTpajHo O.l\06paBalbe).
I<lljeJia JyrocJiaBHja 1\3 HeheMo 1\0SBOJIIITII
. 1\3 ce, Ma y 'KOM BIII\Y, Cllje MplKH>a npeMa
HaiiiHM HapOI\IIM3, Meljy HaiiiOM 6pahoM. Oao
6paTCTBO, II je)\!IHCTBO, IISBOjeaaHO Ca TOJIIIKO
KpBII, Hllje jOIII II Helie 6!1TII llOTnYHO o6es6HjeljeHO, aKO 6y)\eMO 1\0SBOJIIIJIII )\a HaM poaape
TipeMa TOMe, Halll HenpHjaTeJb je OHaj KOjH
xohe ,l\a HaM noHHIIITII TY TeKOBIIHY 6paTCTBa
11 je.l\HHCTBa. HeheMo ,l\a noqmneMo HSHOBa OHO
IIITO CMO noqeJI!I 1941 fO,l\HHe; jep CMO Beh
llOCTHfJIII ,l\a OfpOMHa BefiiiHa HapO.l\a, He
roaopnMo oa,l\je o npo!(eHry, jep ce npor<eHaT
Bll,l\11 'Ha CBHMa HaiiiiiM s6opOBI!Ma H MaH!!cpeCTar<lljaMa, Blll\11 Ce y CBaKO)\.qeBHOM JKHBOTY
xohe TaKBy, ¢e11epaTnBHy JyrocJI3Bnjy y
KOjOj he CBH HapOI\11 >KIIBjeTH Ha paBHOj HOSH.
He MOJKe oal\je 6HTII <jJaaopHsHpalba XpaaTa Ha
'
paqyH Cp6a, He MOJKe 6HTII ¢aaop113Hpalbe
Cp6a Ha paqyH XpaaTa !!Jill ocTaJIHX Hapol\a, He
MOJKe YOllii!Te 6HTII cpaBOp!IS!!paH>a je)\HOf Ha
paqyH .l\pyror. He MOJKeMo 1\0SBOJIIITII 1\a ca)l.
HeKo llOCTaBJba lli!Talbe OCBeTe sa OHO IIITO je
t'i!IJIO 1941 fO)\HHe. OcaeTIIJIII CMO «e Mil, II TO
je 1\0BOJbHO, a HIIKO BHIIIe HeMa npaBO Ha TO.
noje)\!IHII T!lllOBII KOjll cy Ce 1\0 jyqe Kp!IJI!f
IIJIII cy pa,l\HJIII sajei\HO ca Hei\HheM, ca H11·
jeM!<IIMa, C3 TI3BeJIHheM 11 TaKo )\aJbe. OH!I He
CMIIjy .!!MaTH p11je'! y HaiiiiiM CeJIHMa, y Haiii!IM
rpai\OBI!Ma. OH11 HeMajy npaaa roaopHTII y !!Me
· Cp6a, y liMe XpaaTa, y liMe CJioaeHar<a, MaKe.li:OIIaQa, U:pHoropaQa. Y liMe TIIX Hapol\a 11Majy
npaao roaopHTII OHII, Koj!l cy ce 6opHJIH, KOjlf
cy )\aJI!I CBOjy KpB II CBOje JKIIBOTe. He fOBOp!!M
SaTO IIITO 611X Ca,l\ OB)\je XTIIO )\a ce Yl\apaMO·
y 'npca, ,l\a CTBOp!!MO HeKO »KajMaK'IaJiaHCTBO<,
na ca11: Mil, na Mil. AJI11, pal\!! ce, 1\pyrapHQe, o
je)\HO j KpyiiHO j CTBap!!. Pal\!! ce 0 jei\HO j Te-·
KOBIIHII Sa KOjy cy ce CTOJbefi11Ma tJOpiiJIII H31Illf
npeQH. Haj60JbH CJIOBeHCKH yMOBH cy TOMe
llOCBeT!fJIII CBOje lKIIBOTe, a Mil CMO Ca,l\ IISBOjeBaJIII II 1\3 1\0SBOJIIIMO 1\3 HaM Ha TaKaB ·
Ha'!HH To npona)\He! To ce TH'!e HenpHjaTeJI>a.·
�11
10
A ca.n; MopaM .n;a J{a)!(eM, .n;a HeheMO JiaKo
nplll\mTif TaKsa CKpeTafba H MoMeHTaHa pacnoJio'lKe!ba HH 0,1( OHHX Jby,l(H KOjH cy C HaMa.
TaKse rpe111Ke HeheMO onpamTaTH! 3a TaKse
rpeli1Ke fie HOCHTH CBY O,l(fOBOpHOCT OHH KOjH
te HX 'IHHHTH. Ha saMa je, )!{eHaMa JyrocJiaBHje,
Ma]KaMa H cecTpaMa, MajKaMa ca.n;aillfbHX H
6y.n;yhnx noKoJbefba, .n;a saJIO)!{HTe cse csoje ·
CHare .n;a oqysaMo TY Hailly TeKOBHHY. 6opHTe
Ce npOTHB CB3K0f KO CHje Mp)!{!by llpOTHB 6HJIO
Kor Harner Hapo.n;a. To je .n;y)!{HOCT csHx XJ?BaTH!la, CpnKHfba,
CJioseHKHfba, MaKe.n;oHKH,
UpHoropKH H .n;pymx, TO je sam sa.n;aTaK.
· Barn sa.n;aTaK je seJIHK H y nHTafhy sacnHTafba Ha111e .n;je11e, Harne OMJia,l(HHe. nocTaBJba
ce IIHTafbe -'- KaKo he ce Hailla .n;je11a sacm!TaB3T!L 0HH KOjH 6H XTjeJIH )1;3 ce Harua .n;jelja Y
illKOJiaMa B3CllHTaBajy no CTapOM CHCTeMy, ,1(3
HM yKaJiyne .n;yx, KaO lliTO ·cy HM HeKa)l; yKaJI)r·
n.HJIH, OHH 6H XTjeJIH ,l(a HSHrpajy Hailla ,l(eMO·
KpaTCKa H3'1eJia, nosHsajy ce Ha Harna .n;eMoKpaTCKa Ha'leJia H Tp3)!{e ,l(a BaCnHT3fbe .n;jelje
OCT3He no CTapoM. ,Qpym, oneT, MHCJie .n;a rpe6a·
CBe npeoKpeHyTH TyM6e, H ,l(a Tpe6a rrpeKHHYTH
C3 OHHM CTapHM B3CITHTafbeM Harne .n;jelje. J1.
je.n;HH H .n;pyrH HHCY y npasy. 0HTafbe ll.\KOJIO-
aafba Harne .n;je11e HHje jorn pnjerueHo, jorn je Ha
,l(HeBHOM pe.n;y H MOpafie Ce C fbHM ll0336aBHTH
KOHCTHTyaHTa. AJI!i 11.0 TOra, ,1(0 pHjernefba TOfa
IIHTafba, .n;e<jJHHHTHBHOf pnjeruefba, K3KO fie Ce
.n;jelja BaCITHT3B3TH - .n;a JIH fie 6HTH BjepOHayKa
y lliKOJIH o6aBe33H npe.n;MeT, HJIH Hefie 6HTH,
. - TO fie Ce pHjeUIHTH K'aCHHje, a ,1(0 TOra, MajKe
H cecTpe HMajy sa.n;aTaK .n;a Harny .n;je11y aeh o.n;
M3JieHa BaCIIHTaBajy y HOBOM .n;yxy, y .n;yxy
Jby6aBH rrpeMa HalliOj HOBOj /lOMOBHHH, npeMa
Harnoj JyrocJiaanjn, y Jby6asn npeMa TOj seJIHKoj TeKOBHHH 6paTCTBa H je.n;HHCTB3, y JbY·
6aBH npeMa Hosof BJiaCTH H TaKo 1\aJbe. He
Tpa)!{HMO ,1(3 HX B3CliHTasajy y 3TeH3MY, He
Tpa)!{HMO )1;3 HerHpajy CBe TO, aJIH Tp3)!{HMO
,l(a ce H31110j .n;jeljH YC311.H y 11.YlliY OHaKB3 Jby6aa
Kai<By cy HOCHJIH HalliH 60p!1H Ha·60jHOM ITOJbY,
-
33 OBO BeJIH48HCTBeHO ,njeJIO, 33 OBe BeJUf- .
IIaHCTBeHe
TeKOBMHe
KOje
cy
H3BOjeB3.JIH,
TO
T~)!{HMO .n;a yca,l(HTe Harnoj .n;je!lH, ocTaJio he
cse 6HTH pHjerueHO.
OHTafbe H3rpal\fbe Harne seMJbe TaKol;ep je
Kpyrrao
IIHTaJDe
H
TY, BH
}KeHe,
CBaKOJI.HeBHO
·.n;ajeTe npHMjepe CBOje yrropHOCTH H ITO)!{pTBO•
BaHOCTH. JaCHO je ,1(3 TO Hefie 6HTH JiaKa CTBap
H 11a HefieMO TO MOBH 6p30 pHjelliHTH. EKOHOM·
�13
12.
HeKa >KHBH Harna HOBa <j:>e,l(epaTHBHa ,l(eMoKpaTCKa JyrocJiasHja, Koja ce po.l(HJia · H3 ToJIHKO KpBH H >KpTasa HaillHX Hapo,l(al
CKO no,l(H3albe Harne seMJbe, wsrpa,l(lba Harne
seMJbe, TaKa je KpynaH npo6JieM KOjH saxTjesa
,l(a MY CBH rpaljaHH Hallie 3eMJbe IIOCBeTe CBe
CBOje CHJie. Joru je,l(aHIIYT IIO,l(BJiaqHM OB.l\je ,l(a
je y IlpBOM pe.l(y Harna .l\Y>KHOCT ,l(a ce OCJ!OHHMO
Ha csoje BJiaCTHTe cHare. AKa ,l(06HjeMO IllTO
ca CTPaHe, ,l(o6po lie 6HTH, aJIH MH Tpe6a ,l(a ce
HeKa >KHBH HepaspyrnHBO 6paTCTBO H je,l(HHCTBO HaillHX Hapo,l(at
HeKa >KHBH Ham aeJIHKH caaesHHK CpajeTCKH
Cases, ca caojHM reHHjaJIHHM · soljoM CTaJb,H.HOMt HeKa· >KHBe xepojcKe coajeTcKe >KeHet
OCJJafhaMO Ha Bo!laCTHTe CHafe, ,n:a IIpHOHeMO Ha
pa,l(. · Y TOM .l\YXY TPe6a ,l(a ce BaCIIHTajy Ham a
.l(jel\a. Pa.l( Ha o6HoBwHarne seMJbe, TO je seJIHKa
noqacT. Pa,l(HTH Ha TOM IIOJby TO je BeJIHKa CTBap
sa CBaKOr 0,1( HaC, TO je yje,l(Ho H ..l\Y>KHOCT
caaKor D.l\ Hac. Bn 2l<eHe MO>KeTe TY MHoro
Y'IHHHTH. Ja >KeJIHM BH,l(jeTH pesyJITaTe aainer
pa.l(a. Ca.l( Ka,l( ce caprnH KOHrpec cnrypHo liy
HX ,1(06HTH, jep Ha OBOM KOHrpecy BH lieTe CHrypHO H3HHjeTH OHe ycrrjexe Koje cTe rrocmrJIH,.
H3HH.ieTH TeillKOlie Ha KOje" HaH./Ia3HTe. I1 CBe TO,
BjepyjTe MeHH, HaMil lie MHOrO KOpHCTHTH, ,l(a
611 MorJIH npe,l(JSeTH H3sjeCHe Mjepe Koje je
BJia,l(a .l\Y>KHa ,l(a npe.l(ysMe.
ETO, TO cy BaM, .l\pyrapHl\e, OBHX nap IIH-.
Taiba KOja cy Bp./10 KpynHa, Bp.IIO Ba>Kf!a, Ha
koja ja o6paliaM sarny rra>KihY H rrosHBaM sac
. J(a IIOCBeTHTe CBe CBOje CHare ,l(a 6H CMO MH
Te 3a,l(aTKe H3BpillHJIH.
HeKa >KHBH 6paTcTao H je,l(HHCTBO Hapo,l(a
Ha BaJIKaHy H cawx CJioBeHat
.,
HeKa >KHBe HaillH casesHHIIH EHrJieCKa,
AMepwKa, ByrapcKa, AJI6aHwja H caw OHM KOjH
>KeJie ca Ham oM seMJbOM >KHBjeTH y MHPY, Y
MHpHoj capa,l(lbHl«
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Govor Maršala Tita : na Kongresu žena antifašistkinja Jogoslavije
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Josip Broz Tito
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Svjetlost
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
19??
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
08-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
13 str.
AFŽ
govor
Josip Broz Tito
-
https://afzarhiv.org/files/original/f893bb07963c715997a2785f81ddeda0.pdf
64cb1be3e0a7971992373ca91c879642
PDF Text
Text
.
'
Gov o r
Marsala Tit a
/zdanje Oblasnog odbora
Narodno-oslobodilackog (rsn(a
~" lstocnu Bosnu
·
�'
OOVOR MARSALA TIT A NA
MITINGU ZENA -SRBIJE
'.
Drugarlce,
Dozvo!ite mi da vas pozdravlm li
: ime NOV u ime vdlh sinova i vde
. brace, koji se danas ria ovoj clti zlml,
tamo na frontu bore za konafno istje•
rivanje okupatora iz nde napateoe
. zemlje. Srpske majke I sestre koje ste
u ovoj te§l<oj I krvavoj borbi dale naj. bolje svoje sinove, zabvaiJujem vam
. na onome Ito ste do danas doprlnljele nadfovjefanskoj borbl ndlh na. roda. "Zahvaljujem vam na ogromnlm
zrtvama koje ste podnijell za cast
svoje otad!blne, za spas na~ih naroda, ·
na5e slobode . I nezavisnosti. Ali, dozvolite mi da vas danas ponovo potsjetiin ria zrtv~ I: zadatl<e '·koji 'Jol
stoje pred nama I koie' cemo moti
savladatl samo tako, · ako vi_, srpske
. !ene, majke I sestre btadete stajale
kilo lmuue11 .... stljeoe
111
one kojl aa
�ltontu Ptoljevalu ivolu mladu krv 211
slobodu (p·ovici: Hatem a).
Va§ rad, vale duznostl su mnogo•
struke. Na~em frontu, naltm borctma
.treba pomotl (povlci: Tako jel): · Ndl
boPcl nlsu doblli odjetu iz magacina
jer ih nlsmo ni imali. Oni su polu·
goll; bosl u ovoj te§koj zimi, i ojima
treba pomotl. VI, srpsl!:e zene, I sve
!ene jugoslaviie, mofete ublazlti tal
. nedostatak §to ga osjeca nas" herojska Armija (burnt povici: Zlvjeial).
·Zato, u svakom selu, u svakoj varo§i,
napregnite sve svoJe snage, sabirajte
mat~rljat, odjetu, sredstva za zivoy
oamlrnice, kako bismo mogli naSim
borchna na. frontu dati bar milifmum
onog;~ At6 im je potrebno - da bi se
mogll borltl i konaeno osloboditi nasu
zemlj11. · To je prvi I najval!nijl zada~
t&k i vi l[a same vidite, vi ga osJeeate
· svakodnevno, osjetate ga ~to su tame
.vab braca, va41 o~evi, vasi sloovi,
.tamo !ldje je tesko, gdje padaju l!t' votl naiboiJih ljudl, tamo gdje se kuje
•loboda i sreca nove federativne ju·. rosl•vtie (pavict: .Ztvjela).
.Drug!, ..zadatak - to je stvaranje
. ode nove feperatlvne )ugoslavtje, fe.derillno Sttll}e 1 naroane vlastl; Ito
Je, drurarlee, te!ak zadatak. Uu vam
se obracam! · Pomollnft" nam · (Jedno~
glasno: Hocemo) da .stvorlmo istln.sku
narodou vlast, · za koju su od 1941
godlne ~~:lnulf nafbolii slnovi Srblje"l
ostalih naroda Ju~roslavlje, lstlnsku
demokrabl<u oarodnu vlast (povicl:
Tako je). Zato budlte ne samo pll~r~
tvovni pobornlci takve vlastl oego.l
~troga .kontrola onlh koie ste ooslale
da vr~e ddavne poslove. Oonite sa~
botere (iedno~<:la.sno: Hotemo)l Oonlte
one kofj bi htjell da izigravalu to~
bo!nje narodne pvljatelie a ustvari
~<:ledaju kako da nani oclmognu. Ima
do•la po§tenih liudl. !rna m.no~to
!rtvovanih \ludl koil Stl I soosebllt I
volin! · da . oravilno I prav•di10 vocle
ovu vell~u narodou. stvat. Nemo!te •e ·
ustru~avatl da krltil<njet~ ako vidlte
da ne~to ne valia. Zclrava, konstruktlvna kritika mo!e aamo da pomogne.
I on a i ko~~:a se on a !lee, ako· je po§ten .i ~••tit, nete se ljutlti, ne11o te
mu to bill putokaz da pravtlno 1'ad(
da pravifno vodl narodnu stvar. Onaj
kl'll!il zdrava narodna krltika vrile<1a.
.. to .nlie na~ prijateli, .. to nlje ·narodnl
prif•!el{, .to je neoriiatelj naroda (bur•
ni apla_11z I _povicl: Ta~o je)•• Blldlte
oo-
�!
avJereul dt ~emo ml uvljek, u tva• .· ·
kom pofedlnom slucaju u~lnltl sve,
da s~ vet sada u zam~tku u~ru§l svako ukorjenjlvanle nekih birokr;ltskih
mttoda u narodnoj vlasti. (Tako je}..
O.nakci . kako je bila zdrava ova na~
rodna borba koja ie potekla od oamlh
naroda, tako treba da bude · zdrava
I nova vlast, jer samo na pravol na• ·
ro<Jnoi. vlastl mo~e da po~iva jedini
stvena I demokratska federativna Ju"
lfOSiaviia u koioi
svi narodl __: I .
Srhl I Hrvoti I SJovend I Makedoncf
i Crnogorri - ~ivjeti sretno, slotno
· ulagati zajedoicke napore za opW
pro~va.t I b?liu budutnoot novih ~" ~.
ko)Jema, koJa. kad dodu, !reba Ya ·
. vide da su qjihovi ocevi i majke uci"
,
. nill sv~ kako bl njima b'lo belie. ,
I.
A sada mi, druearice, dozvollte da
se osvrnem malo i na one koji sabotlraju oa~u. narodnu borbu
·
·
Prlje · godlnu, prije dvlje, prije t~l. ·
godine mol(lo se orl~ati koidta i•r
narod otje b!o obavije~ten. Mi smo
~utall dllgo vremena, dvije I!Odirle borill smo se sami bez igdje l~lje po•
mofl, samo . uz pt1rriot oaroda. samo
11z. pomoe · na!ih siromasnih seljaka
{odobravanie): Ml ·smo bill na 1)daru
ce
!
[
.'~~
.I
,
.PP
.
.
I
·,
j
·
r·
·
I
i
I
'
I
sv.lh· .snaga ,neprl.jatelj;t I lzdrfal! smo. .
0 nama se rovorllo u.l·nostranstvu I
u zemlll taka, kao da le u pltanh.i
Bal!lea kom)lnlsta, !edna ~rru.pa. IJndj
kola bote da se do~eoa vlastl. Ja va.s,
nltam. drul!'arlce, ltollko bi se odr!ahi
jedna §a~lca lludl koiu narod ne bl
.· Doduplrao, koiu ne bl narod vollo,?
· (O.dobravanfe I povlcl: Tako ie!) Koltko bl trebalo, reclmo. tada~njoj o"
l!'romnoj njema~koj sill, ltatliaoskoj
sill, raznlm . ~etniclma, neditevdma;
oaveli~evcfma (oov.lcl: Doliell da u~~:ule tu h~lcu lind! koja, to bole, bote
da podjarml narod, da mu sj•dne· n;1
grba~u.
.
Narodno.oslobodlla~kl pokret nlkao
ie lz naroda, on ie narodnl, lstlnslci
norodnl pokret. Aft.· onl koll su govo~
rill I danas govore druk~iie, srnatraiu
da je narod ndto drugo. Nlste vi
narod, vt koji ste ovdie, nile ono sel 0
kole se borl, nile ona volska ko.ja
proljeva krv na rodnoi !i'rodl, nego
su narod onl kofl sjede tamo u Lon.donu I .on I koil su otl~li Hitleru,. · u .
iazblnu nlema~koll .fa§fzrna: Nedle,
Lfotlt l raznl drusr.l, onf sebe smatralu
narodem .. Vu ne smatralu narodom
I boje se z;t vas, bole s.e za valu
.
•,- /
�• llobociu: ]a dol srpski tiarod - §to da
radl bez nJib?· A ja pltam vas, drugarlce: pa kad su toliko voljell srpski
- narod, Ito su pobjegli? Ja ne bl pobjegao,· ja bi ostao ovdje, ja bi se
boriol (Burni aplauz, skandiranje:
Kralj se !enio, Tito se borio). Ja bl
kao·dobar sin naroda, ta ~to on I sebe
progla§uju, pozvao I reko bib: gledajte,
tjerajte uljeze koji su do~li u nasu
zemlju. Tako bi -rekao narodu. All
qnl to nisu mogli reel, oni to nisu
mogli reel ni onda kad su bill ovdjejer su ih ~uva\e niemacke bajonete, - ·
jer su pred varna ·vee bili omrafliini
svojim · krvavim die lima. Otkad sam
u Beogradu, dolaze k mBni · u crno
zavijene !ene -i pri~aju mi: one iz
-Timocke Krajlne, iz Top)ica, iz
· srca :;;umadije i sa svih strana ....: i
1
prlca-ju mi kako su im poginuli mill
I dragl, o~evl, sinovi. braca. Ko, pitam,
. ko ih je pobio? ~Cetnici- sleme im
se zatrlo!" - kdu srpske rna ike (po•
vic!: Dolje koljacll). E, eto. vodi tih
koljaca, kojl slJI pobjegli u Njem-a~ku
fa~istl~ka jazbinu, boje se za Sloboda
· srpskog n.tr~da. A mi lm kazemo':
Nebojte se za .nas, ml · teino se vee ·
ina~! kllko•tal!o, all ~t;1 ~eta·vl tamb? ·
(SmJlek); Kuda tete vi sada, lead se
prlblifava otsudni dan. kad Crvena
armlja vee. mar§lra pr~_ma srcu Njema~ke (burnl povlcl: Zivjela Crvena
· · armija!), a saveznl~ke armlje sa za- pada idu sve da\je I dalje? 0 sebi bi
trebalo da govorite, a o nama ne
· · vodite brigul Ml temo sami!
Sllcnlb dobrotvora ima, nafalost. i
u Londonu, i u Amerle!. I oni se bole
za slobodu srpskog i · za slobodu
' ostalih naroda Jugoslavije. Bojite 11 .
- se vi da necemo imati demokratiiu
(jednol!'lasni odgovor: Ne bojimo se!).
Oni kafu: treba dati demokratiju, jedna parlija, to je g!ktatlira. Nikako
jedna partlja! Dafte slobodu svim
partijama, kazu. A ako narod nece
nekakYe razne parlijice nego h'oce
jedan narodnl pokret? (Odgovor: Sarno iedan pokret!).
ja u princlpu nisam protlv partlja,
jer demokratija predvlda i slobodu
ispovljedanja svojih na~ela I svoiih
!deja, Nisam. Ali stvaratl partije radl
nartija sada · kad se vodl bmrba ria
zlvot i smrt (iednoglasno: Nel), kad
!reba.- svi kao jedan da sve snage
usmjerhllo' u pravcu istjerivanja · okupatora 1~ na~e ~emlje, ka:!lje donlovina
•
�razorena. do tla. !(ad n,Pm•"~'Q' niMta
svofe svljestl I svollh rulru, - I
daite s•d da oe r•t:mile al!'ltatorl po
svlm •ell rna I gradnvlma: udrite starl
korte§il Ja sa svoie strane ne bih
imao nlilta. pro.tiv loRa da idu I da
~rovore, jer znam da bl se brzo vratill
u Beol!rad. Ali, mi •ada nemamo vremena ta to. I ovdie je narodnl ookret.
Tu mo11u bill svi -- I komunlstl, I
onl koii su bill demokrati. radikall
itd.- rna kako se ranlie zvall, samn
· aka imaiu dobru volju I oostenje, Ill
bar fele dobro nasal zemljl. Tal pok"
r"t ie ana sn~11a, !edina sna~ra· kola
dana• mo~e ·da lr.vede naAu zemlju lz
ave strahnte I bii•de i da ioJ danese
ontou~u · slobodu. A kad budemo oslobodenl- izvgJitel Izvolite onda da se
ol!iedamo; da vidlmo I tamo. na meg"·
d•nu, koja fe partlj" postoiatL
Dakle, drugarice, kao §to vidite on!
se bale da na! n·arod ne~e dobltl
demokratijq. A mi vas pitamo: bojitP
II se vi da netete dobitl ilemokratllu?
(Jedneglasnl odgovor: Ml smo je dobill. ne boilmo se!): Bejlte II se da
nec~te imati svoia prava za kola ste
se borll~? (Ne hojlmo se I) Varna 111
prava nlko I nlkad ne~e mo\!1 oduzettl
d~
(Apl~uz)". Ml 'temo ih ~titltl, ml temo
se svim <llama zalaaati d~ c>luvamo
Ia pra.va narod'a. (Hotemol)' IIi femo
safuvati ta Prava, ili """ nete bltil
(Anlauz) Prema tome,· rlrugarfce, ja
ovdie pr•d varna' porucuiem svima
anima koi' misle da ce. danas u ovoi,
za na~ narud .teskoi situaciji, moci da
skrenu istoriju Jul)'oslavlie nazadda se -liuto varalu ("'ecd)
Nekoliko rijecl o !l))D(azumu. :\11.1
smo samim thn ~to smo u '·ii..elo 1944
godine .pr'stall da pregnvar'Mpo sa
iuv.osl•v'enskom vladom Ivana Suba•.
sled u emil!"racij\ pokazali da oam Je
stalo da ujedinlmo sve sna~re, da
niRmo nikakvi sekta~i,. nlkakvi uzur,
patori, nego da ~elimo samo iedno:
da uj~dinlmo sto . vg. naroda. da
bude sto cvr~ce iedinstvo nase zemlie.
Poslije smo na taj sporazum orodu"
fili -pregovore i naprav,"ili novi spora-
zum- · o stvar2niu- J~dne 'jPdinstvene
vlade. Pristali smo da i kralj imo u
· nas'oj zemljl svoje n•miesn\ke.. Sve
smo ufini'i sto smo mogli. Mi smo
ueinili koncesije ne doblvsi n!Sta. Aka
se- stvat r,zme-u u~em smislu.:.·mi smo
izgublli. All ako bi se stvar o:leda.la
u:~reiJi. smislu,.u smlslu .uj.edinienja
�svlh snaga, pa I onlh ko!P. •u se do
sada kolebale, - doblli smo. I eto,
danas, kad smo ookaaall takvu §irokogrudnost, dolazl kralj sa svojim
savjetnicima I vel! da oece takav
soor•zum, ne11o hoce da stavlja uslove. (Dolje kralj lzdajnikl)
Razumljlva je stvar da se krali
eori za svoi orljesto. Jasno da se nl
iednom kralju ne ide sa prljestolja.
I• to potpuno JBzumijem. All, kad
jedan · kralj uzme sebi pravo da, PO•
sll)e sve~ra 0001(3 sto se u Jugoslaviji dol!'ada vet 4 ~rndine, sumnja u
to da li le ovdje demokratija i postavlia
sahtieve da narod freba slobodu, da
narod treba da se sam izjasnjava onda se ne .moze reti da je to nai·
Po~teniia politika. To . su mahinacije
koje imalu za eili da stvore zabunu
I unesu smutnju u nase redove, da
lzazovu graclanski rat. All, umjesto
gradanskog rata - §to se dogodilo? ·
Gradanskog rata nema, ne~~:o se u
citavoi zemlii, podildo sveop§te nezadovoljstvo i proted protlv kraljeve
izjave (odobravanje). Eto plebiscita, .
to Je probni pleblseit. (Tako iel) '•iasnio se sam llllrO<I; (Ho~emo Tlta, .
1
ta ·~·
..
necemo kraljai) Dakle, drugarlce,
stvar je propala. Ali ne za uas, nego ·
za one koji su htjell da tu nesto care
na rafun krvi, na rafun frtava koje
daju jugoslavenski oarodi.
Danas hi ani htjeli da se tal spo·
razum nekako promijeni, da u vladu
ude nekakav Krnjevic i sta ja znam
ko sve ios. Mi smo, kada je gospodin
doktor Subasit blo ovdje, jasno rekli
s kim .mozemo da radimo 1· za koga
smatramo da ce raditi u interesu naroda. Molim lijepo,- imacemo vladu
all ovdje; u Jugoslaviji, u Beogradu,
u ovoj situaciji kada se vodi borba
na zlvot i smrt, kad svako treba da
da sve od sebe. Da uvedemo u. vladu
one elemente koji te se samo dogo_
varatl, podnositl ostavke, stvarat.l
krize, -to nam ne !reba. (Odobravanje, povici: Tako je!), Tl !judi jo!
od 1941 godine vet 50 puta au se
mljenjali I stalno davali ostavke nama takvi ministrl Jle trebaju; Nama
trebaju ministri koji ce raditl dan i
noc, kojt ce vidjetl sve ono sto je
glavno, a na svoje usko•partiiske,
mo!da ~lsto lifne interese. Nama tre•
baju !judi od akclje I djeta, a ne od
!':,!,·
�.·. fraza I di~kusija·, Mi smo.tmah prillkli!
da vidlmo lito sti pam donijele taltve
via de u pro~lostl,. u blvlioj Jugoslavijl.
Sto se ti~e naseg pokreta, narodno•
oslobodtlackog. pokreta, to niko vise
ni ad onih · koji nlsu bill u nasim re•
dovima, pa ·makar blli sa strane ·ill
bill odavde, ne · moze tvrditi. da se ·
ovde voili usko-partijska poli tilra; ·
Cvdje su istinski · sinovj i kteri naroda Ju;:oslavije, ovdje su pravl
rodoljubi, ovdje su onr li:oji su ""·
iako su bili u raznim partljama, danas
ujedimli t1 jedan sndnr front, front
naroda, koJi tretJa· da· izvu~e ovu
~emlju
rana i rulievlna. (Zrvlo NO
pokret) f'tema tome, drugarice, tekovi·ne . aarodno-oslobodilacke borbe,
formulisarie na: II .:zasjedanja AVNOj-a
u Jajcu, treba da budu svetinja ne
. samo za nas nego i za svakog ko
zell dobro ovoj Ztmlji. Neka se . na!i
prljatel)r :u inJJstranstvu jo§ jedaom
uviere u to M smo vrlo tvrdoglavi ·1
nepokolebivi u svojim zaht)evima.
(Aplauz!)..
·
··
,·
iz
Mi nlsmo 11a.vik)i na gDji!e li:ompro•
mise, mi .smo navlkll a a govorlmo
Otvo.reno,
.H
oci.
u o¢1, ono
~tQ
mlsUmQ
-·.rer-samo mlshmo nilta nepoltenD,
ne
nego
to kako bi bilo bolje n;t•
Ao.l .zemiJI, kako bismo · 1e l1m prlJe
i·z ove razorenosti, i kako bismo istJerall okupatora. Oni brinu o
tome ko te &Jedlti na ministarskoj
stollcl, ko ce i kako orgamzovati partiJU, a ml •nemamo .za VOJSku ni O!IJete
isoukl~
al obute.
Na~;oa je ostao ovdje: na frontu to je narod, na selu - to je narod.
.Ono tame ono su otpaci naroaa
·(Odobravanje). Ja sam uvjeren - ima
priliCno znuova koji to govore- da
· te nasi .v.elrki SaVezniCI kona,no Ubr•
.zatl ono natezanje u Lonaonu pa da·
se sporazum odmah sprovede u djelo
Ill cia ga ne bude (Tako 1e). To je
moja poruka onima· u Lonclonu. Mi
smo po$11 sami, I llli cemo iti sami.
Sta to znacl - sami? Znaci - sam
narod. lAW smo 1 do liada, pa cemo
i be~ onlb nekollko tamo lei I dalJe, ·
ako bude trebalo (povlci: Taka je).
Ml se ne bojlmo nlkakvth te§Koca.
M1 &e ne bojimo teilkoca, )er znamo
lla je naila snga u ndoj jedinstve·
noatl, u nai!Gj najvecoj tekovlni, u
!lrat&tvu 1 jedlastvu svlh naroda Jugo-
llllvlie, 11 jedlnetv11 &VilkO!I
nartlla
11
15
�;_,.'
svakol.lederalnol . jedin.lct posebtee;
Ml idemo smjelo naprljed! -.Mi temo
· istjerati okupatora, mi temo.. poditlna~u zemlju iz ove razorenostLl mi.
temo danas - sutra mol!l kazati da.
smo radili sve ono §to amo govorlll,
ni§ta drugo.
·
Neka !I vi na§a nova federativna
Juaoslavija I (Zivjela).
Zivio · miting l&ena boraca SrbiJel
(Ziviol).
.
.·
Neka !lve nail vellki saveznicil
(Zivjeli!).
·
Neka llivi naia oslobodlla~ka vojskal
(Burni aplauz I povici: Zivjela nda
oslobodllatka · vojskal . Zlvio . mar§al
Jugoslavije drug Titol)
~----
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Govor Maršala Tita na mitingu žena Srbije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Josip Broz Tito
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Oblasni odbor Narodno-oslobodilačkog fronta za Istočnu Bosnu
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
194?
Rights
Information about rights held in and over the resource
Oblasni odbor Narodno-oslobodilačkog fronta za Istočnu Bosnu
Language
A language of the resource
SH
Type
The nature or genre of the resource
Govori
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
07-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
16 str.
govor
Josip Broz Tito
žene
-
https://afzarhiv.org/files/original/e7422ef8375c70bd55ab5a7314e6ba7f.pdf
0ce2e80b7dbedaa998e48eebe80f135d
PDF Text
Text
/
ANTUN GIRON
MIHAEL SOBOLEVSKI
GORANKE
1STRANKE
PRIMO·RKE
UNOB
IZBOR IZ GLASILA AFZ
MUZEJ NAROJ)NE REVOLUCIJE
Rrjeka 1978 ..
�/
UVOD
Knjiga >>Gora11ke, I1s~ranke, Primorke u NOB,i - i~bor i~ glasila AFZ« remJ.tat je tel!nje za osvje~ljruvanjem dogadaja iz nase
slavne proslosti.
Ovo izdanje predstavlja gradu za s~ntezu povijesti o uCeSCu
zena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre u narodnooslobodilackoj borbi i .socijalistickoj revoluciji. Izdavac Muzej narodne revolucije u R.ijeci, u svom fundusu euva velik dio starnpe
Antifasisticke fronte :lena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i
Istre. Taka opcedrustvenim, aJ!i rnuzejskirn sredstvima iii predmetima :moZ_emo prirbli.titi .suvremenom C.i!taoou t~k, dio onog Sto
su Zene u tolru ~s-la1Vl1e narodnooslobodilaCke borbe d socijalistiCke revolucije radile i stvarale za cjelovit preobraiaj drustva i
oslobodenje covjeka.
Komunlsticka partija Hrvatske kao i cjelokupni narodnooslobodilacki pokret u JugoslaV'iji na celu s drugom ntom, oslobodili
su do tada tek rnasluCene moguCnosti .Zena -- boraca, Zena stvaralaca.
·
REDAKCIJA:
Marica Pacini, Mladen Grguric, Booko Koncar, Dorotea Nikolic,
MiHca Trkuija
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Bosko Kancar
RECENZENT:
Petar StrCiC
Pred historiografijom su joS mnogi zrudaci u ]straZivanju i
objavljivanju Cinjerrica o uilo2li Zena u ndvijoj povijesti jugoslavenslldh naroda i narodndsi'i. Ova knjiga, naS je doprinos to.me.
Ona pred:stavfja i.2lbor tekstova iz glasila >>Drugarica«, >>Rodoljupka«, »Gora.Ilfka(<, »Plrimorka<<, >>lstranka« i »La donna Istriana<< koja S\1 stampana ad 1942. do 1945. godine.
Svakom citljiv i dastupan teklst grade - nadamo se da ce
zadovoljiti one koji .poznaju ta »bivanja, kao i one koji zele da
se podsjete il" nauce.
Pmf. Bosko Koncar
TEHNICKI UREDNIK:
I vo. MarendiC
.
�NASTANAK I DJELATNOST AFt. U GORSKOM KOTARU,
HRVATSKOM PRIMORJU I ISTRI
Sudjelovanje zena Jugoslavije, pa tako i zena Gorskog kotara, Hrvatskog
prfrnorja-, i Istre u politiCkom Zivotu, u borbi za_ ravnopravan ekon.omski,
d1:ztstveni i politicki polozaj u drustvu ne datira od 1941. godine. Aktivnost
goranskih, primor~kih i_ istarskih Zena povezana je s klasnim gibanjima kra;ei'I'J 19. i. poCetkom 20. stoljeCa. :tene radnice borile su se u okviru svoje
klase- za bolje radne i Zivotne uvjete, za ravnopravnost i politiCke slobode.
Prije I svjetskog rata, kada su hrvatski krajevi, a rnedu njima Gorski
kotqr, Primorje i Jstra bili u sastavu Austro-Ugarske, u veCim se industrijskifn .centrima Zene radnice- organ._iziraju na klasnoj osnovi, vade pokrete i
Strajkove.
U periodu izmedu dva svjetska rata ni u Kmljevini SHS, ni u Istri koju
je lmektiril.la -Kraljevina Italija, poloiaj iena nije se bitno promijenio. Klasna
striiktura ·aruStva·,u· Jugoslaviji i Italiji i reakcionarni burZoaski reZimi ograniCavali su · o.Snovna ljudska prava i slobode, a to znaCi i prava, slobodu i
ravnopravnost Zena. Stoga je potpuno jasno zbog Cegct su · u pokretima rad~
_nika i pobunama seljaka u Istri aktivno sudjelovale i Zene, a u Hrvatskom
p_rirfzorj'li- ._i Gorskom kotaru u gotovo svim tarifnim pokretima i .5trajkovin19- radnika. Mnoge od naprednih Zena postaju veC tada Clanovi KomunistiCke pilrtije, aktivno rade u legalnim 'ilL polulegalnim organizacijama Zena
i ·naprednim organizacijama studenata.
Kot?tunistiCka partija Jugoslavije posveCuje veliku painju specifiCnitn
pr'oblemima i borbi Zena. U gotovo svim partijskim jorumima osnovane Su
komisije odgovorne za rad sa zenama. Njihov zadatak je bio da djelujuci
preko_ naprednih Zenskih listova, aktivnoSCu u .Zenskim druStvima i£kabl
Zenama na -to kako je njihova ravnopravnost usko povez.ana s klastiom
str~kturom dtuStva i kako stvarne ravn.opravnosti Zena ne maZe_ biti- ukoliko
se ne ostvari sloboda i ravnopravnost svih ljudi. Uspjeh nije izosti:w. Zen_e
Jugoslavije, pa taka i Zene Gorskog kotara i Primorja doCekale su travanjske
dogadaje 1941. god. politicki spremne. Masovni odaziv Goranki, Primorki i
Jstrm1ki pozivu KPJ u borbu za oslobodenje zemlje rezultat je prethodnoga
prosvjetnog i politickog rada KPJ medu zenama.
5
�Osnivallje 6Iiganirzadja. AntifaSi•stfCk.e -_,ff~rit~ Zena_
_',
•J
:.·
·'-
-:'
,.
',
.-
-:
•
,_'
•••
••
Aktivnost zena Gorskog kot~ra'i Hrvatskogpfimbrja poprima nove oblike i· sadri.aje ·u -uvjetima· okupacionog sistema· koji- su- nastali nakon -travanjskog sloma Kraljevine Jugoslavije. tene Clanovi i simpatizeri KomunistiCke
partije aktivno sudjeluju u pripremama za ustanak. Ve6e aktiviranje iprosirivanje kruga zena antifa!iistkinja nastaje onda kada se na poziv KPJ za
ustanak na teritoriju Gorskog kotara i Hrvatskog primorja osnivaju parrizanski borbeni logori i izrastaju partizanski odredi. Zene opskrbljuju partizane hranom, opremom, skrivaju i prebacuju ilegalce, vrSe kurirsku slul.bu,
rasturaju ilegalnu Stampu NOP-a, a i same stupaju u redove partizana. 1
Iako se prosiruje krug i!.ena koje aktivno sudjeluju i pomazu narodno·
osiobodilacki pokret, njihov rad sve do pred kraj 1941. god. :'nema cvrste i
odredene organizacione oblike. U tom periodu partijska rukovd'dstva i organizacije KPH nastoje radu iena antifaSistkinja dati odreden organizacioni
oblik. Tako se npr. srpnja 1941. god. pod rukovodstvom partijske organizacije u Delnicama osniva akt.iv iena. Clanice aktiva imale su zadatak da vrSe
kurirsku sluzbu i snabdijevaju delnii':ki partizanski Iogar. Na inicijativu KK
KPH Kastav odrzan je u kolovozu 1941. god. sastanak antifa!iistkinja u blizini mjesta MarCelji. Na sastanku je zakljuCeno da u _svim selima KastavStine
treba ak'tivirati najpovjerljivije zene. u·ustopadu 1941; god.·KK KPH·Susak
inicira ·-osnivanfe gi'adskog· odbdfa Zena antifO:Sistkinfa~ '4_ktiyno se fadito)
sa" Zenama Dreinii:e:, Bribira; Led-enica, CYikvenice, Novbg.·' NO, te'k···-nakon
objavljvanja Okruznice br: 4 · CK: K.PH 'poceikom' prosinca 1941. god. organizirano se pristupa osnivanju Odbora ·ze~a -ci.ntifa~isikinja:-'Toin :-okruZniConz
CK KPH utvrdeni su, naime, jedinstveni ·n.aziv; organizciCioni oblik i zadaci
organizacije zena antifasistJ<injq.u Hrvat~koj.
'
- ",
'~'!"-.
.
.
Nakon Pive zemaljske konferencije AntifiiSisticke fronte• zena Jugoslavije, koja je odrzana u oslobodenom Bihaeu od 6. do·8: prosinca 1942. godine,
rad zena antifasi~tkinja postaje jo!i intenzivniji. Konferencija je pred ·t,ene
svih krajeva zemlje pos(avila ove zadatke.'.. omasoyljenje. postoje¢ih o~gmzi
zacija AFZ,a, intenziviranje politic.kog rada mei1u zenamar povezivanje postojecih i osnivanje novih organizacija AFZ,a. U vrijeme qdrz(lvanja Prv13 zemaljske konferencije na podrucju Gorskog kotara .i Hryatskog primorja vee postoje inicijativni .okruzni odbori AFZ-a, koji provo de u ·zivot donesene odluke.
Goranke. i Primorke pojaCale.. su svoj- rad,· i -preko s_{fb.irnih akcija; rada Citalackih grupa okupljaju u organizaciju sve veei broj- zerza. Organizirani rad
KPH sa zenama zapocinje i na podrucju Istre, gdje 'Vee ad, 1941. god .. dfeluju
pojedini clanovi KPH. Vee, 1942. god. osnivaju se, i prve ,organizacije AFJ;-a,
a u proljece 1943. god. u selima Pazinstine, Labinstine i Krasa djeluje niz
oclbora AFZ-a. Rad sa i.enama u Istri bio fe izuzetno tezak zbog dugogotJ,i5nje
fa.<isticke vladavirie, nepostojanja organizacija KPH, pa je masovnije l!kljucivanje istranki u organizaciju AFZ·a bilo moguee tek nakon kapituladje
fa!iisticke 1talije u rujnu 1943. godine .. Od tada pa do kraja narodnooslobo'
dilaloke borbe Istranke se masdvi'ZO ukljucuju u NOP. Osnovani su odbori
AFZ-a koji organiziraju sabirne akcije, radne cete u koje seukljutuje nekiJ'
liko tisuCa Zena, zajedno s NOO-ima organizira se prebaCiv"qnje h_t:aile jedi~
nicama NOV u Gorski kotar itd.
·
·
·
·
Sudjelovanje zena Gorskog· kotara, ·Hrvatskog primorja .i Istre u narod.
nooslobodilackom pokretu 'nije se sastojalo samo u njihovoj-'djelatnosti preko
organizacije AFZ-a. One su radile u partijskizn organizacijama i. rukovodstvi6
.ma, u SKOJ-u, USAOH-u, NOO-ima, odborima JNOF-a, bile borci i rulwvodioci u partizanskim jedinicama itd. lpak se najveei dio aktivnosti Goranki,
Primorki i lstranki odvijao preko organizacije Antifa!iisticke fronte zena.
Razvoj i aktivnost AFZ-a u Gorskom kotaru
Provbdenje stajali!ita Okruznice br. 4 CK KPH o osnivanju AFZ-a nije u
Gorskom kotaru Cinilo osobitu teSkoCu, jer su Goranke veC bile u znatnmn
broju ukljucene u narodnooslobodilacki pokret. Postojali su vee i neki organizacioni oblici, iq.ko- neujednaCeni, pa je -organiziranje iena antifaSistkinja
nit j'edinstVenoj osnovi teklo relativno brzo. Organiziranje f.ena u AFZ odvija
se najbrze ria oslobodenom podrucju. Vee krajem 1941. i pocetkom 1942.
god. na oslobodenom podrucju Dreznice i 1asenka osnovani su odbori AFZ-a
u dvadesetak sela, s ukupno 138 organiziranih zena. u veljaCi 1942. god.
osnovilni su ilegalni odbOri AFZ-a u selima Vitunju i Ogulinskom Hreljinu.
a sredinom godine u selima Zagorje, Desmerice i Salopeki. U travnju 1942.
gOd~ osnovan je OpCinski odbor AFt-a za Dreinicu. Osnivanje veCeg broja
ddbora AFZ-a na podrucju kotara Ogulin stvorilo je uvjete za osnivanje
rukovode6eg tijela AFZ-a u kotaru - Kotarskog odbora AFZ-a Ogulin. U
lipnju 1942. · god. KO AFZ-a Ogulirt. pokreee i prvi list AFZ-a u Gorskom
kotaru pod naslovom »Drugarica«.
_ Ofganii.irafzi ..rad iena na oS~obodenom teritoriju Dreinice odigrao _je
znacajnu ulogu u opskrbi' vojnq-partizanske bolnice koja se nalazila na plafllni f~vornici. Zene sela VukeliCa, TomiC i _SekiC'a nosile su prema raspo~
redu 'koji je odredio KO AFZ-a mlijeko u bolnicu, ·dok su i!.ene ostalih sela
po utvrdenom _redu nosile hfanu. >>Svaka dva do tri dana uz Javornicu se
penjala kalona ·zena s koSarama na glavi i hranom umotanom u Ciste ruCnilce.
Tu je- bilo~· ·sira, jaja, ktumpira, mahuna, salate, kukuruznog i pSeniCnog
bra.sna, po koje zaklano pile, kupusa, graha, kiselog mlijeka itd.«.
· Na podru{;ju kotara Delnice odbori AFZ-a osnivaju se tokom proljeea
i tjeta 1942. godine. llegalni odbori AFZ-a bili su osnovimi u Delnicama, Lokvama, Fuzinama, Lieu, Vratima i Kupskoj dolini. Ti su odbori radili pod
veoma teSkim uvjetima zbog terora okupatora koji je hapsio, odvodio U
internaciju i koncentYa_cione logore. Zbog _svega toga pojedini su odbori za
neko vrijeme prestali s radom, kao npr. u Mrkoplju i Ravnoj Gori, dok stt
di-ugi iwstavill djelovati f;opunjavajUCi se neprestano' novim aktivistkinjama.
1 pored te!ikih ilegalnih uvjeta rada u jesen 1942. god. obuhvacen je organizacijorri. AF:Z-a gotovo Citav teritorij kotara, pa j_e bilo moguCe osnovati kotarsko rukovodstvo AFZ-a za kotar Delnice.
U kotaru Vrbovsko ilegalni odbori AFZ·a pocinju se osnivati u proljece
1942. godine, a do jeseni bili su osnovani na cijelom teritoriju kotara. Buduei
da teritorij ovog -kotara nije bio zahvaCen ofenzivdma okupatora, koje su ·se
uglavnom svodile na pljai':ku i pusto!ienja, organizacija AFZ-a preuzima na
sebe teiak i' odgovoran zadatak izdriavanja primorsko-goranskih partizanskih jedinica i partizanske bolnice na Javornici.
Na podrucju cabarskog kotara sistematski rad na osnivanju odbom
AFt-a nije u to vrijeme bio mogu6. Naime, na podruCju kotara Cabar upravo
je u ljeto 1942. ·god. dkupator poduzeo ofenzivu !iirokih razmjera. U ofenzivi
koja· je trajala od 12. srpnja do sredine kolovoza 1942. god. okupator je sistematski imiSiavaiJ sve Sto se moglo ·uniStiti: palio je Citava sela, pljaCkao, a
sttmovniStv·o masovna odvodio u- internaciju ili koncentracione logore. 2
7
�. Orgi:mizaciono sredivanje i uCvrSCivanje AFt-a u· Go"rskom kottiru omela
prop Uzdavanje lista. Pocetkom rujna, neposredno pred kapitulaciju ltalije,
je naredna ofenziva okupatora na slobodni teritorij Dref.nice, koja' je zapocela 18. rujna i trajala sve do kraja rujna 1942. godine.sokupator je i ovdje
orga,nizaciono sta1J.je AFZ-a u okrugu Gorski kotar bilo je ovakvo: OkruZni
o(lbor AFt-a .ad 5 Clanica i plenum od 13 Clanica, 5 kotarskih odbora s ukupno 25Clanica, 8 opcinskih odbora s ukupno 51 Clanicom i 90 seoskih odbord
pljaCkao, palio i uniStavao. StanovniStvo se sklanjalo u Sumu pa je i organi-
zacija AFt-a, koja je do !ada legalno djelovala, prestala s radom. Nakon
povlacenja okupatorskih sizaga ponovo je of.ivio rad AFt-a na osloboi1enom
podrucju, a u studenom 1942. god. osnovan je novi Opcinski odbor AFt-a
za Dreinicu.
·
·
·
Nakon neuspjeha okupatorskih ofenziva na primorsko-goranske partizanske· odrede t povlaCenja talijanskih snaga u utvrdene garnizone, .nastav.ljen je rad na organizacionom uCvrS6ivanju AFZ-a U· Gorskom kotaru. PoCet-
kom prosinca 1942. god. osnovano je okruf.no rukovodstvo AFt-a -lnicijativni okruzni odbor AFt-a za Gorski kotar.
Inicijativni okruini odbor rukovodio je rad01n organizac.ije AFZ-a u
cijelom okrugu; Rad Odbora se ubrzo osjetio. Vee u sijecnju 1943 .. god.
pored Inicijativnog okruinog odbora na teritoriju Gorskog kotara djeluju
tri inicijativna kotarska rukovbdstva - Ogulin, Delnice, Vrbovsko, zati1n
Opcinski odbor Dref.nica i 38 seoskih odbora AFt-a. Prodire se i u cabarski
kotar preko povjerenica AFt-a, taka da je u organizaciji AF:l-a bilo obuhvaceno ukupno 2.000 Goranki. Odbori AFt-a i Clanice organizacije predano
izvrsavaju zadatke koje pred njih postavlja Inicijativni okruzni odbor. Zimska sabirna akcija ,za NOV, koja je trajala od 20. prosinca 1942. do 20. sijecnja 1943. dala je izvanredne 'rezultate. Provoaenje sabirnih akcija za NOV,
za postrailalp stanovnistvo Dreinici i za partizansku bolnicu b.ila je djelatnost na kojoj su se neprekidno angazirali odbqri i Clanice AFZ-a u. Gorskom
!cotaru. · ·. ·
· · ·
··
· · .·
··
Tokom veljace i"ozujka 1943. god. seoski i kotarski o4bori
biU~u uglav-
nom -uCvrSCeni i popu,njeni_ nrwim. akt.iviStkinjama, osim- U:'r/<.C?taru Cabar u
kojem su tq_kom travnja hila osnovana telf, dva seoska odbora, AFt-a. Nakon
proSirenja _n;zreie. seoskih odborp. .i uCvrSCivanja kotarskih . rukovodstava
AF2.-a priSlO se os.nivan}U:_ op6inskih odbora u opCini ·Gom-irje te opCinama
delniCkog i vrbovskog kotara. Ukljucivanje sve veceg broja zena U. odbore
AFt-a zahtijevalo je i njihova politicko obrazovimje, kako bi drganizacija
AF:l-a mogla izvrsavati zadatice koji su pred nju postavljeni.. Zbog toga je
s ukupno 390 Clanica.
' Nakon kapitulacije ltalije, 8. rujna 1943, osloboilen je cjelokupni Gorski
kotar osim Ogulina. t:lanice AFt-a u cijelom okrugu radile su s puna odusevljenja i poleta. U kotaru Cabar zene su spremale oruzje, hranile borce,
Cistile Skole· i kulturne. ustanove,, organizirale prolazne kuhinje za povratnike iz internacije. Organizacija AFZ-a u Delnicama organizirala je Zene na
CiSCenju i uredivanju Skala i domova, koje je okupator bio pretvorio u kasarne. AFt Delnica organizirao je smjeStq.j za sve ustanove i rukovodstva.
Otvorena je i snabdjevena partizanska bolnica u Mrkoplju. U Crnorn Lugu
je orgdnizirana prolazna kuhinja za internirce. U kotaru Vrbovsko radilo
se na proSirenju i uCvrSCivanju drganizacije. U kotaru Ogulin provedeni su.
izbori za seoske odbore AFt-a. Na sastanku plenuma Okruznog odbora AFt-a
koji je odrf.an 27. rujna 1943. dat je zadatak svim odborima AFt-a u novooslobodenim krajevima da provedu sabirnu akciju u korist popaljenog·· i
oplfa6kanog teritorija Dref.nice. U vremenu od 8. rujna do pocetka listopada
1943. god. u delnickom kotaru osnqvana su 2· opcinska i 5 mjesnih odbora,
u l:abarskom kotaru 2 nova seosk,a odbora, u vrbovskom kotaru 1 seoski i
1 mjesni
odbor~
u ogulinskom,kotaru 4 nova seoska odbora. U istom periodu
odr~ano: je· i preko 90 ~veCanih skupova' koje su organizirali odborl AF2.-a.
Pocetkom listopada· 1943. god. snage njemackog 2. SS oklopnog korpusa
poduzele su ofenzivu tta slobodni teritqrij Gorskog kotara, koja je trajala
d.o pocetka studenog1943. godine.' Pod pritiskom snaga 13. primorsko-goranske i 18. slqvenske divizije, njemaCke snage su morale napustiti teritorij
Gorskog kotara. U prosincu iste godine gotovo Citav teritorij Gorskog kotara
ponovo je bio osloboilen. Od tada pa do konacnog oslobodenja zemlje; i
pored niza pokuSaja, okupator nije uspio ponovo zaposjesti slobodni teri-
torij ovog okruga.
Ofenziva njemaCkih snaga na slobodni teritorij Gorskog kotara izazvala·
je ..kolebanje u nekirn organizacijama. AFZ-a. Kriza u organizaciji ko.ja je
nastala. u vrijeme njemaCke ofenzive i kratkotrajne okupacijz Gorskog kotara
Inidjativni okruini odbor pristupio organii.'aCijt ku.rseva zli odbornice; izd-a-
ubrzo je prebrodena. Okruf.ni odbor AF:l-a popunjen je aktivistkinjama iz
vanju agitaciono-propagandnog materijala, vlastitog lista i raspacavanju ·gla-
Cabarskog kotara. Kotarski, op6inski i seoski odbori reorganizirani su i popu-
sila AFt-a ·za HrvG.tsku ))Zena· U borbi<<; Prvi kuYS je odrZan poCetkom ·oZujka
njeni yec krajem 1943. godine. Clanice AF:l-a pokazale su veliku aktivnost
194J. godine. Nd tom kursu, koji je trajao 10 dana, osposobljeno je 11 akti-
u sabir.nim tikcijama za 13. divizijit i opustoSenu Dref.nicu, u prenoSenju
;vistkinja za rad u · opCinskim ddborima AFZ-a,_ Cije je osnivanje bilo u toku.
PoCetkom srpnja In.icijativni okruini' Odbor· poCeo' je 'izda-vati svoje glasilo
pod naslovom ·»Rodoljupka«, a u. kolovozu je organizirao .·14-dnevni. kurs za
Stampe NOP-a na jos uvijek okupirani dio ogulinskog kotara i mnogim dru-
odbornice kotarskih: rukovodstava AFt-a: Istovremeno je u kotaru t:abar
osnovan kotarski odbor AFt-a, dok · su it kotarevima Brinje i· Ogulin osno,
vane radne Cete ·Zena radi ubiranja i sklanjanja ljetine. U radnim Cetan1a
kotara Brinje bilo je ukljuceno .104, a kotara Ogulin 270 iena. t:lanice AFZ-a
organizirane u radnim Cetaina u ve6ini su sluCajeva pomagale partizanskim
i siromaSnim porodicama u ubira.nju ljetine i spremanju l.ita za jedinice
13.· primors.ko-goranske divizije .. · ·
..
U kolovozu 1943. god. izvrSena je ,reorgartizacija lnicijativnog okrui.nog
odbora AFZ:-a za Gorski kolar. Nairne, 2. kolovoza osnovan je u okviru Jnici•
jativnog okruznog odbora radni odbor od 5 clanica, od kojih je svaka bila
zaduzena ·za rad na odredenom sektoru: za kurseve, za fond AFtca, za Agit8
gin:z· zadacfma.
Pocetkom 1944. god. u Gorskom kotaru su odrzana opcinska i kotarska
sal'jetovanja te kotarske konferencije AF:l-a. Na kotarskim konferencijama
izabrani su kotarski odbori i delegatkinje za prvu okruznu konferenci]u
AFt-a. Nakon izvrsenih priprema odrzana je u Ravnoj Gori 30. srpnja 1944.
okruzna konferencija. U prisustvu 350 delegatkinja iz svih kotarev,a okruga
izab.ran je Okruf.ni odbor AFta- za Gorski kotar.
Nakon okruine konferencije organizacija AFt-a joS se viSe aktivirala;
Zadatke koje su pred organizaciju postavili KPH, NOO-i i JNOF aktivistkinje su savjesno izvr.Savale. U radu su se osobito isticale Zene Delnica, LiCa
i Fuiina. Clanice AFZ-a su se naroCito aktivirale u pretkongresnom takmiCe-
nju koje je provedeno u razdoblju od kraja rujna do sredine studenog 1944.
godine. U tom su periodu odbori AFt-a odrtali 199 masovnih sastanaka; tza
9
�kojima je prisustvovalo 3.509 zena, Pored toga, · zct' jedinice NOV saszveno
je 1.000 ko'm'ada ve!ia, 20 zena je prelo ·vunu i plelo carape, oprano· je 8:000
pari ve!ia i sakupljene su velike· koliCinehrane, 2ene kotara Ogulin pomagale
su NOO-ima da sagrade 30 stambenih · zgrada za pofodice' palih boraca.
Pocetkom 1945. god. Clanice AF2-a bile su veoma aktivne u pripremanju
prvih slobodnih izbora za organe narodne vlasti na podrucju okruga, l«!ji
su provedeni u toku sijecnja i ·Veljace 1945. godine. U •travnju· 1945. god.
Okruzni odb.or AF2-a izdao je u cast Prvog kongresa .AF2-a Hrvatske list
pod naslovom »Goranka«. U toku is tog mjeseca jedinice 4. armije: JA ko-
nacno su potpuno oslobodile Gorski kotar ..
Razvoj l acktivnost AF:i:-a u Hrvatskom primorju
. Na podrucju Hrvatskog primorja organizaciono sredivanje .AFZ~a na
temelju. odredbi Okruznice b.r. 4 CK KPH teklo je bez veeih te!ikoea, jer
su Primorke vee od pocetka oruzane . borbe aktivno u njoj sudjelovale.
Poi5etkom 1942. god. gotovo u svim kotarevima Hrvatskog primorja postoje
organizacije Zena antifaSistkinja postavljene na novoj osnovi.
U prolje6e 1942. god; u Kastav!itini djeluju 3 ilegalna odbora AF2-a; a
nakon talijanske ofenzive na 2. primorsko'goranski NOP odred, u kolovoz.u
1942. god., osnovan je i Kotarski odbor AFZ-a za Kastav.
.Na osloboi1enom podrucju kotara Novi vee pocetkom 1942. god. djelujc
aktiv zena. Uz pomoe partijske organizacije, clanice toga aktiva djelttju
medu ienama bribirskih ·Sela. Buduci da je' u NOP-u vee sudjelovao velik
broj Bribirki, uvjeti za osnivanje -Cvrste -oYganizacije -AF:t-a bili su veon-ta
povoljni. U svibnju 1942. god., na sastanku koji je ·odrzan na mjesiu zva~
nom. Njivice iznad Bribira, osnovan je Opcinski odbor AFZ-a za Bribir. bd
tada je u Bribiru neprekidno djelovala ·!iiroko organizira'l{!.c .mreza ilegalnih
odbora AF2-a.
·
U Su!iaku je vee 1941. god. postojao ilegaln(gradski odbor zena antifaSistkinja. NeSta kasnije broj odbora se poveCao, tj. osnovani su odbori za
Trsat, Podvef.icu, Krimeju, Su!iak grad i Banska vrata. Pocetkom '1942. god.
u SuSciku su odriana dva seminara za tene rukovodioce odbora AFZ-a, a u
ljeto iste godine osnovan je Gradski odbor AFZ-a Susak i pro!iirena mreza
rejonskih odbora u gradu.
U Rijeci je tokom svibnja 1942. god. osnovan AOZ od 4'-5 aktivistkinja,
a po rejonima su grupe od 4--8 zena djelovale kao rejonski odbori. u kolot'OZU je do!ilo do velike provale u kojoj je uhapsen velik broj aktivista
NOP-a. !aka su provala i hapsenja tesko pogodili pokret, antifasistkinje
Rijeke nastavile su s radom. Krajem godine oko 40 zena Rijeke aktivno
suratluje u NOP-u.
· Na otokti. Krku rad na stvaranju organizacije- AFt-a zapoCinje poCet~
kom 1942. godine. U sijecnju je u Puntu osnovana partijska eelija od samih
Zena sa zadatkom da djeluju medu Zenama i stvori Cvrstu organizaciju
AF2-a. U. ozujku je u Puntu osnovan prvi A02, a u toku proljeea odbori
AF2-a osnovani su i u drugim mjestima atoka. U ljeto 1942. god. okupator
je na Krku pohapsio velik broj aktivista i aktivistkinja NOP-a, pa je rad
AFt-a bio na neko vrijeme zakoCen.
.
U . kotaru Senj i u samom Senju djelovalo je nekoliko aktivistkinja
medu radnicama tvornice duhana i uCenicama gimnaz.ije. Antifa.Sistkirzje
Senja povezale su se s partijskom. organizacijom · kotara Novi s kojoin su
oclrZavale redovitu vezu.
10
" Do sredine 1942. god. organizacija 'AFZ-a na podrui':Ju Hrvatskog primorja.- postavljena je na Cvrstu osnovu. Zbog daljeg .Sirenja. i uCvrS6ivanja
organizacije, povezivanja postojeeih AOZ-a i. jedinstvenog rukovodenja organ.,i_zacijom, 25. kolov9za 1942. bio je osnovan Inicijati-vni okruZni odbor_·
AFZ-<:tza Hrvatsko prirnorje. Clanice hticijativnog okrui.nog odbora bile su
rasporeaene po pojedinim kotareviriuL sa zadatkom da politii':ki rade sa
zenanza. i da osnivailf- S'eoske -i. op¢by.s~e odbci~e larrzo' gdje. DfJi _joS _nisu hili
qsno~ani. Taj rad koji .Je. tek' bio zapoCet omelci_ ie ofenziva okupatora na
slobodni tedtorij Dreznice.zbog koje su talijanske snage vr!iile blokadu primorskih sela. I pored toga rad Inicijativriog okruznog odbora dao je dobre
rezultate. U studenom 1942. god. ·bili su osiukani seoski i opeinski ·odbori
AFZ-a u veCin.i- kotareva. 'U: GrobfnStini~ rejonu -Zavrh · -i nekim opCinama
kotare.Vd CrikVeni'ca,· Novi i Se_nj odbori AFt-a joS uvijek nisu biU·osrwvani.
Aktivnost Inicijativnog okruznog odbora, op6inskih, mjesnih i seoskih
odbora'. AFt-a nije- se svodila samo na sabirne akcije za· partizanske jedi~
nice. Sa Zena-ma su se odriavali prosVjet'no-politiCki sastanci na kojima su
se f.ene preko ilegalno umnozenih materijala i ilegalne. Slampe NOP-a upo-
znavale sa zadacima· i ciljevima NOB-a. Radi jai':eg politii':kog djelovanja
medu. Zenama J.nicijativni okruin-i -odbor_- poCeo je _poletkom prosinca 1942.
god. izdavati- vlastito .glasilo' pod nazivom »P,rimOrka«, a istovremeno 'je orga-
nizirao . .prvi kurs za 36 aktivistkinja AFZ-a. ·
·
' Pred krqj ]942, god. mreza ;dbora A,FJ:-a u Hrvatskom primorju zniltrw
se · prOSirila. Osnovani _sU odbori AFt-a u Zavrhu, Krasici,· Praputnjaku i
Bakru. V' Su!iaku se inatno poveeiw broj rejonskih odbora, taka da su Ita
Trsatu·djelovala 4,' nil Krimeji 1, Orehovici ·1, Vezici 4, Martin!ieici 1 i gradu'centar IS· odbora. U GrobinStini je ·uspostavljena veza sa 4 sela preko 6
poVjereniCa:· U crikvertiCkOm kotaru se ·usjJjelo- s povezivaitjem sa 6 seta
jJtekb 9 'povjer€nica, a U_ DriVe-i1iku !i oSniVdrijem AOt-a, preko kojeg je uspostavljena· -Veza- s antifaS~stkinjama Crikvenice. u- KastavStini sit. osnovani
otlbdri·-u 5 seta· i uspoStiivljena vei:a sa Zena11'za Kastva i_ Vi.Skova. Nd teri~
toriju Hrvatskog primorja bilo je tada ukupno 38 raznih odbora AFZ·a sa
307 odboniica 'u 124 selil.
U prvim mjesecima 1943. god. organizacija AF2-a U· Primorju jo!i se
viSe proSirila i uCvrstila. <;Jsnovan·je niz novih -seoskih, rejonskih, m.jesnih,
opCinskih i kotarskih odbora AFZ-a. U periodu oi.ujak-travanj bili su osnovani seoski odbori u $krljevu i Hreljinu i Opeinski odbor AF2-a za mjesta
$k'rljevo, Krasica i Praputnjak. Rejonski odbor osnovanje u Kostreni i za
rejon Vi(o!ievo-Draga .. U Bakru je osnovan jos jedan odbor, taka da su u
tom mjestu djelovala 2 odbora AFZ·a s oko 70 Clanica. Preko organizacije
AFZ-a u Bakru uspostavljena je veza s Raborn, te je ubrzo osnovan AOZ i
na tom otoku. U kotaru Crikvenica dfelovali su seoski odbori, pa se
pristu~
pilo osnivtmju opeinskih odbora AFZ·a. U kotartt Novi djelovali su seoski
i Opcinski odbor AF2-a u Bribiru. U samom Novom zene su pomagale NOB,
ali joS uvijek nisu imale Svoju Organizaciju. U kotaru Kraljevica djelovali
su seoski odbori u $mriki i Zlobinu, te Mjesni odbor AF7:-a u -KraljevicL
Na otoku Krku radilo Se na stvaranju organizacije. U Fuiinama, LiCu,-- Vra~
tima~ koji su.· tada pripadali okrugu -.Hrvatsko primorje, veC. su od ranije
djelovali odbori AFZ-a. U Susaku je pored Mjesnog odbora djelovalo jo!i 9
rejonskih odbora, 13 pododbora i 41 grupa aktivistkinja AF2-a. Mjesni odbor AF2-a Susak osnovao je i .borbene grupe iena koje su imale zadatak
da rastul'aju letke, piSu parole -i vrSe sabotaie u tvornicanza i uredima. U
11
�seiima Grobin!itine djelovale su radnice zaposlene u' tvomici UKOD u Suiiaku. Kotarski odbori AFZ-a bili su osnovani u Kastaviitini i kotaru Novi za
tri- oslobddene o]?Cine: Ledenice, Zagone i Krmpote.
Podaci o Urdju odbora AFZ-a joii uvijek ne daju pravu sliku sudjelovanja zena Primorja u narodnooslobodilaCkoj borbi. Nairne, Zena antifaSistkiIJ.ja koje Simpatiziraju i pomaZu NOP ima i 11.a bnim podruCjima Primdrja
na kojima joii nisu bili osnovani odbori AFZ-a. Cinjenica da Inicijativni
oktuf.ni odbor AFZ-a za Hrvatsko primorje dostavlja svoje glasilo »Primor·
ku« na Pag, Rijeku i u Istru najbolje to potvri!uje.
Aktivnost organizacije AFZ-a u Primorju nije se iscrpljivala samo .u
organizacionom radu. U oslobodenim opCinama Primorja redovno se odrZavaju analfabetski tecajevi za f.ene.
periodu ozujak-travanj 1943. god.
odrZana su 4 kursa s ukupno 47 polaznica. Teme koje su se~obradivale na
kursevima bile su: politicka situacija, narodnooslobodilacka 'borba, KP i
njena uloga u NOB-u, Narodnooslobodilacka vojska, narodna vlast, masovne
organizacije. Na teritoriju oslobodenih opCina Zene su ravnopravno sudjelovale u radu NOO-a; a na neoslobodenom teritoriju, gdje joS nisu hili osnovani
-NOD-i, organizacija AFZ-a nosila je Citav teret pozadin.skog rada. Sabime
akcije- za NOV, za bolnicu u Dreznici, nabavka papira, matrica, boje za ilegalnu Stampu - sve je to bio posao koji su obavljale Clanice organizacij~
AFZ-a. Od 1943. god. odbori AFZ-a svecano proslavljaju medunarodni dan
f.ena; na okupiranom i _anektirq.nom podruCju djeluju rasturaju6i letke i
piSuCi parole, a na oslobodenom terito'riju odrZavajuCi skupove i priredbe.
u
Do sredine 1943. god. na podrucju Hrvatskog primorja bili su osnovmzi
kotarski odbori AFZa- osim za kotareve Senj, Krk i Rab-Pag. Poveeao se
broj opCinskih i seoskih AFZ-a, poveeao se broj Clanica, pa je organiz,acija
AFZ-a mogla uspje.5no izvr5avati sve zadatke koje su pred nju postavljali
Partija, NOD-i i NOV. Pomoc NOO-ima u snabdijevanju jedfriica NOV preko
sabirnih akcija bila je redovna aktivnost odbora i Clanica AFZ-a. I pak je
potrebno istaci da je sabirna akcija u cast dvogodiiinjice ustanka, u periodu
kolovoz-rujan, dala izvanredne rezultate. Pored politickog radq. medu zena,
ma, aktivnosti u sabirnim akcijama rjeSavanju org_qnizacionih pitanja, politicko-propagandnog rada, rada na nzobilizaciji za NOV, organizacija AFZ-a
u Primorju preuzimala je i druge zadatke, kao iito su briga za skole i djecji
dam na teritoriju oslobodenih opCina Hrvats!cog primorja.
Organizacija AFZ-a u Hrvatskom primorju docekala je kapitulaciju ltalije organizaciono sretlena osim u _kotarevima s kojima je odriavanje veza
bilo otezano. Neposredno nakon kapitulacije Italije osnovani su kotarski
odbori AFZ-a za Krk, Rab-Pag te Mjesni odbor Senj. U prosincu 1943. god.
zbog teiikoca u odrzavanju veza osnovani su posebni Kotarski odbor AFZ-a
za Rab i posebni Kotarski odbor za Pag.
Nakon kapitulacije Italije oslobodeno je citavo Primorje. Organizacija
AFZ-a surai!uje s NOO-ima, vojno-pozadinskim vlastima i NOV u sklanjanju
plijenf:Z, mobilizaciji, organizaciji prolaznih kuhinja i prihvatiliSta za inte.r._nirce povratnike.
Ofenziva njemackih snaga na slobodni teritorij Primorja pocetkom listopada 1943. god., okupacija dijela oslobodenog podrucja do Novog i otokii
Krka, Cresa i Losinja prinudila je odbore AFZ-a s ovog podrucja da ponovo
predu na ilegalni nacin rada i djelovanja. Mnoge aktivistkinje su bile kompromitirane i morale su napustiti okupirano pOdruCje. No, organizacija
AFZ-a u Primorju bila je toliko ucvrscena da odlazak iskusnih aktivistkinja
na slobodni teritorij nije bitno poremetio_ rad i aktivnost organizacije. U
ilegalne odbore usle su nove aktivistkinje i rad je nastavljen. U onim dijelovima Priinorja u kojima su odbori AF:l-a bili mladi i neiskusni doiilo je
do privremenog osipanja ili pasiviziranja odbornica. To se desilo u kotarevima Senj, Pag i Rab, koje su pocetkom 1944. god. zaposjele njemacke i
ustaiike snage. Antifaiiistkinje tih kotareva i dalje su pomagale NOP, ali je
zbog terora okupatora i teiikoca aka odrzavanja veza bilo teiiko popuniti
ili obnoviti odbore AFZ-a.
U periodu veljaca-travanj 1944. god. odrzane su kotarske konferencije
AFZ·a -u koiarevima Novi, Kraljevica, Crikvenica, SuSak_ i Krk, na_ kojima
su izabrani kotarski odbori AFZ-a i delegatkinje za Prvu okruznu konferenciju AFZ-a u Hrvatskom primorju. Mei!utim, brganizacija AFZ-a djelovala
je i_ na onim podruCjima Primorja gdje· joS" nisu bile· odrZane kotarske konferencije. Taka je npr. u kotaru Pag djelovalo kotarsko rukovodstvo AFZ-a;
u ·gradu Rabu je djelovao ADZ sa 45 Clanica, za kotar Senj je postojtllo
kotarsko rukovodstvo, iako do kraja svibnja 1944. god. joii uvijek nisu bili
osiiovani· odbori -AFt-a-na terenu.- U ovom-·periodil, tj. u periodu travauj-svibanj 1944. god,, u Oki'ugu Hrvatsko priinorje djelovao je 101 odbot
AFZ~a sa 615 Clanica, ad kojih su 39 bile Clanovi KPH. Djelatnoiicu u okviru
m'ganizacije AFZ-a bilo je tada obuhviu5eno S.OOO Primorki.
Prva okruzna konferencija AFZ-a za Hrvatsko primorje odrzana je
Vratima 28. svibnja 1944, godine. U radu konferendje sudjelovalo je 350
delegatkinja iz kotarevaSenj, Novi; Crikvenica, Kraljevica, Krk i Rab: Po•·ed. delegatkinja AFZ-a iz Primorja, konferenciji su prisustvovali predstavnici KPH, predstavnice AFZ-a iz Gorskog kotara i Istre, p'redstavnici Okniz'
nag NOD-a za Hrvatsko primorje, 13. primorsko-goranske divizije i
USAOil-a: U organizacionorn referatu koji je podnesen na konferenciji izneseno je dana podrucju Okruga djeluju: Okruzni odbor AFZ-a, 5 kotarskih
odbora, 8 opcinskih, 11 mjesnih, 78 seoskih i 9 rejonskih odbora. Na konfe1'r.nciji_ sii." utvrtleni "1-taredni _Zadilci organizacije i izabran novi Okruini odbor
AFZ~a ti koji .su; uiile predstavnice svih kotareva i predstavnice zena-boraca
iz NOV.
. .
.
u
1
12
Nakon ok;uzne konferencije na kojoj je zakljuceno- da organizaciju
AFZ-a treba _postavjti. na najSirU osnovu, joS viSe je oZivio rad AFZ-ii u
Hrvatskom primorju. Osnovani su odbori AFZ-a i na terenu onih kotareva
gdje do tada joii nisu bili osiwvani. Tako su npr. u koiaru Senj do pocetka
rujna 1944. god. osnovana 2, a zatim 4 opcinska odbora AFZ-a.
U narednom razdoblju organizacija AFZ-a u Primorju se ·aktivirala na
O$nivanju odbo-ra. JNOF-a- _u .selima, __ gradovima, opCinama i kotarevima
okruga. .Pored angaf.iranja na 9snivanju, odbora JNOF-a, Primorke su . . u
okv.iru svoje antifaiiisticke organizacije i dalje bile aktivne u sabirnim akci,
jama, raspacavanju ilegalne iitampe NOP-a, mobilizaciji za NOV itd. Na
savjetovanju plenuma Okruf.nog odbora AFZ-a za Hrvatsko primorje odrf.anom. 5.. siud.enoga 1944. utvrdeno je da su gotovo sve f.ene .Primorja obuhvacene radom u okviru organizacije, a pocetkom 1945. god. 4020 Primorld
organizirano je radilo u odborima AFZ-a, od rejonskih do Okruznog.
U vrijeme kada su jedinice 4. armije JA vodile odlucujucu i konacnu
bitku za oslobodenje Hrvatskog primorja, mariial Tito je u Beogradu primio delegaciju antifa!iistkinja Primorja. Bilo je to najvece priznanje Primorkama za njihova sudjelovanje u borbi protiv okupatora i domacih izdajnikil, u_ borbi za novO socijalistiCka drUStvo.
13
�god, ,.oblasti Istra djeluju: .jedan kotarski' odbor, 1 op6i11ski, 1 mjesni i 16
seoskih odbora AFZ,a.
· Razvoj i .aktivnost AF:I:-a w Istri
Rad na stvaranju: organizacija NOP-a >zapocinje u Istri vee: sredinom
1941. godine. Organiiatori. su tog .-ada olanovi KPJ, kaji u jedinstven }rant
protiv fasizma okupljaju sve napredne i antifasisticke snage Istre. U t~m
radu vee su od prvih dana..sudjelovale i zene .. Medutim,..dva4eset godma
faiiisticke diktature i sistematskog .-ada talijanskih fasist{l ·na denacionali;
zaciji hrvatskog stanovniStva Istre ostavilo je posljedice koje se nisu:mogle
brzo prebrodi!i,. N epismenost, nepoznavar~i";. politickih pr_ilik~, politicka
;w-
izgradenost i~na .bile ~u glay~e pr.epr~ke brzen:t: styara1:7;~tf. cvrste: org~mza~
cije Antifa.sisticke fronte zena. u Jstri.
. .
.
. . .
.
· Sistematski rad na. stvaranju. organizacije AF:I:-a.u htri z.apoCinje 1942.
i pocetkom 1943. gpdine, iako. Istranke vee. rarzije odusevljeno_JJril~e NOP-u,
Mnoge od njih napustaju kueu i poro4icu, odlaze u ·ilegalnoit ·z predano
rade na stvaranju organiz{lcije zena antifasistkinja .. Qsrzfvaju se i pn!i o~,
bori AFZ-a .na Krasui' PazifzStini_ i LabinStini, ali dalji razvoj,.. i .u.CyrSCwqnJe
organfzacije ometao je nedos-tatak iskusnih·. ienq. r.'f:lkqvod,ilaql. ?ato, .. t;J,rgqnizacija KPH Kastavstine i ostalih dijelqva Primorja., upucuju, na terert_.ls.~~.e
iskusne i ·' izgrailene: aktivistki1Jje. Qne :_-rade -na uQvrS6ivanju organzzactj~
AFZ-a u Istri oslanjajuQi se na n{ljj<¢e pos.tojeee odf?ore. ,AFZ,q PllZi>Jq._.i
Brgudca. , Jedan ad prioritetnih zadataka bilo fe . t(lda osposobl;avarue
Istranki za rukovodenje oi'ganizacijom. Zilto, se u drugoj polovini )943. god.
odrf.ava kurs za rukovodiace AFt-a koji pohad'aju clanice Aoz:a Brguda¢.
. N~kon pada fa!!istickog ret.ima u !tali}! u .s~1!nfu' 1f4$, ,g[)d- ]stVar£k~
ma.s 0vno pristupaju NOP-u> tako da se u., kolovozu.ukaZflJe potreba za_ osl'l'·
vanjem Ir~icij{.tth:nog odbora AFt-a za Istru. . ..· .. . .
. .. :.
•
U op6erza.ro4nom ustanku rzakon kapitulacije Italije, koji izbija kao
rezultat prethodnog. rada KJ'J, osl0 boderza·,je citava Iswa psim. gradov.a
Pule,Vodnjana, Rijeke .i Trsta. U razoruzavanju .vojske ;. karabinijera sudj~
l_uju i Zene;[stre.~One_ ruSe tt lirJ.ije rae#_ orye_nzQguCavaf1ja yeze . medu ~a.rabz~
nijers-kim stanic_ama, sakup?jaju. oruZje .i municijtt,- _organ_iziraJu k.!'-hmJ.e. ·f-4
borce istarskih partizanskih jedinica, u Pazinu organiziraju krojacku; radu~~
nicu u _kojoj sivaju partizanske kape s petokrakama, iz Pule koja nije. hila
oilobodena izvlac.e 30. ptisaka i desetak bdmbi. . . .
··. . . ,. ·. . .·
.·
. .. . U oslobpilepoj Jstri. vliist preuzima Po~rajinski. NO() ~(ll~tru, ~oil &anasi: odluku a vracanju Istre u sastav ·,matzce zeml]e. Kra;em ]94~: z pace~:
kom 1944. god. u Oblast Istru, ukljucuje se. kotar Ka.st(IV i grC(d Rt;eka, ko;t
. .
su rqnije pripadali Okrugu Hrvatsko primorje 0
U prvim danima listopada 1943. god. jake njemacke mage poduzele su_
o/enzivu na osloboilenu Istru . .lstarske brigade nisu mogle obraniti ·slobodm
teritorij od brojnijihi bolje,naoruzanih njemackih jedinica;Jstra je poit?VO
hila okupirana, ali novi okupator nije uspio ucvrstiti.svoju vlast. lstars~e
partizanske cete svakodn'evno napildaju okupatorske · snage; i nanos~ un
gubitke. NOO-i i ()rganizacije NOP-a pbvlace se pdnovo u tlegalr:ost t nastavljaju s radom. Narodnooslobodilacki pokret u Istri posta;e zz. dana u
dan sve snaf.niji. _·
-
_.
,
.
··
_-- _
.
_
__
Na Prvoj partijskoj konferenciji KPH za Istru, odrzanoj 25. fJrosiitca
1.943., osobita paf.nja posvecena je radu sa zenama. U svim partijsktm ory,anizacijama. Clanice· KPH zaduZene· su za rad na organiziranju .. Zena· anttfa·
sistkinja: Rezultati ni$U izostali.
.
.
. .
U Rijeci je · jos 7. studenog 1943. osnovan Mjesni odbor AFZ-a; a ·do pro,
sinca 1943. god. bilo je osnovano jo!! i 16 rejonskih od/Jora. U sijecnju 1944.
14
U· prvoj polovini·l944. god. gotovo u svim selima Istre hili su dsno1larli
seoski odbori AFt-a. U razdoblju svibanj-lipanj 1944. god; odrf.arie su kotar"
ske konferencije AFZ-a u kotarevima Labin, tminj, Cepic, Pazin, Buje, Motovun,' Buzet; Kras i Kastav. Do srpitja 1944. god; u Istri su djelovali: Inicijativni oblasni odbor AFt-a od 9 Clanica, 12 kotarskih odbora sa 170 Clanica, 36 . opCinskih odbdra sa 235 Clanica i . 440 seoskih odbora AFZ-a sa
8.419 Clanica. · U Puli i Rijeci. djelovali su mjesni odbori AFZ-a. U gradovima
Porecu, Bujama i Umagu, gdje su postojali jaki neprijateljski garnizoni, ClaniCe·.AFZ·Ct szi·asnivale'"manje odbore:·ilf su· radile organizii-ane: u gr'upama~
U, citavoj Oblasti Istra organiziranim radom ktoz AFZ bilo je obuhvaceno
20.000 zena. U'srpriju 1944. god. orgaitizacija AFt-a u lstri poCinje izdavati
SVof" list· ·>>!St.Yanka«' na hrvq.tskom i »La Donna Istriana<< ·na t'alijansko1Jz
jeziku.
. Organizirane u AFZ'u _lstranke su .provodile sabirne · akcije, .radile na
r_ealizaciji obveznica Zajma _nqrodnog DSl()bot!enja, bilf uciteljice u novoosnovanim hrvatskim skolama, osnivale,· mdne cete koje su pomagale NOO·irifa~ bbite(jima boraca Ud. U 'kotaru Lavin u radnim je G_etama bilo organiZirano 517. f.ena. Radne cete f.ena i omh1dine. radile su na sakupljanju ljetiiui U CepiCkOm 'polju, a Zene kotlireva Labin, KraS :i KOstav pfenosile su
sabranu hranu i materijal jedinicama NOV u Gorskom kotaru. Preko Zarizeta fDrenove Zene· Rijeke·sU gotoVo svilkodnevno OdriaVale·Vezu s Kastav·
stinortC prerwseci 'materijal i ilegalnu Stampu. U Rijeci tada djeluje Grad,
ski odbor AFZ:a:, 5 ·sektorskih, 16·rejonskih'odbora sa 90 odbornica i 300
Clililica AFZ~d;· Izlazu·ct- se iiviJtliof opasnosti~ rijeCke antifaSistkb:zje skrivale
su· u 'svojim· stanovima jJreko 20 ilegalaca. U lipnju 1944. god. dolazi do proVille i u ruke 'fasista padaju 23 odbornice; pa db 'kraja ·godine u Rijeci djeluje samo partijska komisija za AFZ .od 18 Banica.
·
··
Nako;.· .uSPjeS'n.~g · r~·da -~~ ~·snivanju' l. uCvrS6.ivdnju organizaci}e AFZ>a
u koju je bio ukljucen velik broj antifasistkinja Istre, Hrvatica i Talijanki,
odrzana je 23. i 24. srpnja 1944. god. Prva oblasna konferencija AFZ-a za
1Stru ·u.,.selu ·Rasporu na Krasu. U radu konferencije·- sudjelovalo ie .1.500
lsiraitki, a prisustvovale su jojipredstavnice Glavnog 'odbora AF:l.-a'Hrvat'
ske, Okruf.nog .odbora AFt-a za Htvatsko primorje, mitifasistkinji Sloven'
skog primorja i antifasistki'1ja iz Trsta. U Oblasni odbor AFZ-a izabran na
konferenciji u!!le su predstavnice kotareva: Kastav~ Lovran, Opatija, Kriis,
Buzet, Motovun, Buje, Tinjan, Pazin, Cepic, Labin, -Zminj, Rovinj, Pula te
gradova Pule i Rijeke. Nisu bile izabrane predstavnice kotareva Umag i
Poree koje zbog blokade okupatorskih snaga nisu mogle do6i na konfet·enciju.
Nakon oblasne konferencije rad organizacije AFt-a Istre postao je JOS
intenzivniji. U listopadu 1944. god. obnovljen je Gradski odbor, a u stude11um iste godine osnovan je i Okruzni odbor AFZ-a za Rijeku. Krajem 1944.
god. AFZ Istre organizaciono je sreden i uCvrSCen, a Istranke su veoma
aktivne u provodenju sabirnih akcija, raspaCavanju ilegalne Stampe NOP·a,
radu u ilegalnim tehnikama, radu na osnivanju odbora JNOF-a te prenoSenju hrane i materijala za 43. istarsku diviziju u Gorskom kotaru.
U of.ujku 1945. god. predstavnice antifasistkinja Istre pl'imio je u Beogradu marSal Tito i odaO im priznanje za njihov poirtvovni rad. No, u Istri
su se jos uvijek nalazile njemacke snage. Krajem travnja 1945. god. na
,..,.
~VO(~
tllLlDTIITfA ;;::_ ~
\t'-1 I fiTI1MPA lr,
u}
\0
'"
~"-:?
15
�istarsku ·se obalu iskrcavaju jediitice 4. armije Jk Clanice AFZ-a pomazu
iln pri iskrcavanju, prijevozu municije i opreme na :poloZaje. -Bila }e--·to
jedna od posljednjil;z akcija Istranki u NOB,u, jer je pocetkom svibnja 1945.
god. Istra bila :konacno osloboitena.
·
8TAMPA ANTIFASISTICKE FRONTE Z:ENA U GORSKOM KOTARU,
HRVATSKOM PRIMORJU I ISTRI
Doprinos AFZ:-a. Gorskog katara, Hrvatskog primorja i Istre NOB-u
. Antifasistkinje Gorskog kotara, ]Jrvatskog pr;morja i !stre predano su
Lpoi.rtvovno radile u svojoj antifasistickoj, organizaciji. Kao istaknuti, politicki izgraite.ni ·i sposobni rukovodioci bile su birane. u Glavni odbor AFZ,a
Hrvatske. Aktivnost Goranki, Primorki i lstranki_ nije se, meitutim, ·svodi(a
samona rad u organizaciji AFZ-a. Velik broj ,zena Gorskog. kotara, Primorja
i Istre bile su clanovi KPH i djelovale su kao Clanovi organizacija i rukovodstava Partije. U Istri je npr. sredinom 1944, god. bilo· 9B zena Clanova
KPH, dok je u Primorju 126 zena aktivno radilo u organizacljama i rukovodstvima KfH. Zene su bile Clanovi organa narod11e vlasti - .u lstri njilz
400, ti Primoriu 252, a u Gorskom kotaru one Stl bile Clanovi velikog broja
NOO-a, odjela ili koinisija NOO-a .. Zene su bile Clanovi i drzigih masovnih
antifasistickih 'organizacija - USAOH-a, SKOJ-a i JNOF-a. U partizans kim
bolnicama, vojno-partizanskoj bolnici br. VII, partizanskoj bolnici u Mr~op
lju, Kui.elju, bolnici 43. istarske divizije zime su bile. nezamjenjive bolliiCarke 'i dobri rukpvodioci.'
· U partizanskim jedinicama i jedinicama NOV koje su izrasle na teri. toriju Gorskog kotara, Hrvatskog primorja i Istre bio je velik broj ,zena
boraca i rukovodilaca. Sarno u 13. primorsko-goranskoj diviziji u prosinpu
!943. god. _bilo je 139 zena. Goranke, Primorke i lstra>:tke nisu ..se borile
samo u redovima 13. i 43. divizije, nego i u jedinicama ·NOV sirom zemlje.
Njihova imena se mogu naCi u spiskovima boraca 1. dal.wqtinske proleterske brigade, 6. licke divizije, 8.,· kordunaske divizije i drugdje, U redovima
NOV borilo se do 1945. god. samo iz Hrvatskog primorja .168 i.ena.. Mnoge
s<t poloi.ile i.ivot uborbi za slobodu· svog naroda.
·
·
. Zbog aktivnog sudjelovanja u NOB,u okupator je antifasistkinje Gorskog kotara~ Primorja i Is_tre.,progonio, zatvarao, muCio i _ubijao. -Mnoge. su
bile internir:9-ne,- hapSene i .strUeljq.ne, muCene; i .ubijane u- kqncentracioninz
logorin:za., Mn0 ge su pale kao .zrtve prilikom ofenziva okupatorskih- snaga
iU akcija· cis<ien:ja. Kroz fasisticke tamnice i logore sam.o je · iz Hrv.at$kog
pl'imorja proslo 3.688 zena, .a njih 286 zauvijek je nestalo u fa$istiCkim
-f9bijaS_nicama i koncer:ztracionim logorima.
16
lvleitu dvadeset_ listova koji su u toku narodnooslobodilackog rata i socijalistiCke revolucije izdavale organizacije AF2-a u Hrvatskoj, petina ih je
izlazilo u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i lstri. 5 SuviSno je na ovome
nzjestu i za ovu prigodu Sire raspravljati o znaCenju tiska, kako sa stajali.Sta
infornzacionih i kutturnih, takq i politiCkih potreba onaga vremena, jer j.J
o tome podosta napisano; ali, taj predmet zasluZuje da se o njemu piSe jer
je dio neprocjenjive kulturne i revolucionarne baStine.
To bogatstvo tiska svojevrstan je fenomen, jos do danas nedovoljno
istral.en i ocijenjen iako se u tom pravcu veC podosta uCinilo, a istovremeno
je i izraz interesa i potreba Zena i njihova masovnog opredjeljenja za narorl~
1woslobodilacki pokret. I kroz stampu Antifasisticke fronte zena, kao Sto je
to bio slucaj i s cjelokupnom drugom stampom ·narodnooslobodilackog pokreta, informirale su se Zene o aktualnoj situaciji u zemlji, o ciljevima borbe,
o ciljevima i zadacima svoje organizacije, raskrinkavale namjere i zlodjela
okupatora i domaCih izdajnika, obavjeStavale o zadacima samih Zena u izgradnji NOV 1, organa narodne vlasti, ta je Stmnpa Sirila i uCvrSCivala barbeno bfatstvo i jedinstvo, jednom rjeCju - i preko tiska borile su se iene i
radile, kako se to tada popularno zvalo, za jedinstvo fronta i pozadine.
Pojava listova AFZ-a na naznaCenom podruCju (Drugarica, Primorka,
Rodoljupka, Goranka, Istranka, La donna istriana) znaCi i neSto drugo: trajnu
b1'igu KPJ za politiCki rad metlu i.enama, koji vuCe svoje korijenje joS iz
metluratnoga revolucionarnog radniCkog pokreta i naglaSava bitnu i odluCu.juCu rijeC Zene u borbi i za vlastitu emancipaciju i kidanje stoljetne potCinjenosti u druStvenom i politiCkom Zivotu.
·Usporedo s razvitkom narodnooslobodilackog pokreta u Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Istri, te ukljuCivanjem sve veCeg broja f.ena u
NOB, poCevSi od prvih ustaniCkih dana, postavilo se kao nutno pitanje i potreba tiska za Zene.
Mnoge do juCer _nepismene seljanke i_ radnice postaju govornice na skupovima, organizatori, ak.tivne odbornice i aktivistkinje. Gotovo nijedna nepisin.ena Zena, a njih nije bio mali broj, nije doCekala oslobotlenje zemlje da
17
�se nije na mnogObrojnim orgimiiiraniliz teCajevimc( za opisnzenjavanje opismenila i politiCki uzdigla. I ne samo to. Mnoge ad njih postale su istaknuti
prosvjetni, kulturni i politiCki radnici i izvrsni suradnici tiska. Cijela ta
lepeza uzdizanja do temeljnog subjekta i · kreatora novih drustvenih od11osa
provijava kroz Zenski tisak, a svaki novi broj lista otkriva i novi lik iene,
sposobne dana svojim krhkirrt ple6ima ponese i najteie zadatke i terete rata.
Za razliku od nekih drugih i.enskih listova, listovi ponikli na primorsko·
-goransko-istarskom podruCju, na kojem prije rata nije bilo nikakve tradicije ienskog tiska, pokazuju i visoki stupanj informiranosti i mnoiinu suradnica. Medutim, i prije rata na navedeni prostor dolazili su i rado Citani napredni listovi, kao npr. »Mlada tena({, »Zenski svijet({, )}Zena danas~< i dr.
Iako je stvaranje listova u ratnim uvjetima bilo teSko iz....mnoStva razlo-
ga, i.ene su svojom upornoseu uspjele svladati sve te prepreke . .4 njih je bilo
sijaset; ad pomanjkanja papira, matrica, boje, Stampm·skih strojeva i drugih
pomagala, pa sve do prikupljanja dopisa, uretlivanja i rasturanja listova, a
11apose na neoslobotlenom podruCju.
Da je prvi list za iene ponikao upravo u Dreinici, nije ni_Sta neobiCno i
iznenadujuCe. Tu je organizaciono uobliCavanje antifaSistiCkog pokreta iena
izvr.Serw do polov_ine 1942. _godine, do kada su u svim naseljima izabrani od-
bori AFZ-a, te opCinski za Drei.nicu i Kotarski odbor AFZ-a za Ogulin. S
druge strane, postojale su i subjektivne snage. Nairne, tu se u tom trenutku
naslo u narodnooslobodilackom pokretu i nekoliko i.ena vrlo aktivnih u radniCkOm pokretU od prije rata, a neke ad njih ·imale su i iskustva u takvom
poslu. Tada su se u Drei.nid nalazile ing. lela !anGie Stare, Ana Konjevie,
Marija Jordan Seka i Zdenka Fekei.a. One su i Cinile urednistvo prvog lista
na naznaCenom podruCju, koji se pojavio pod imenom Drugarica. Prije pojave toga lista, za i.ene u narodnooslobodilackom pokre1U u Hrvatskoj je
izlazio samo jedan list - Z·ena u borbi (izdavac Antifasistii':ki odbor zena za
Liku), a prvi broj ovoga lista izasao je 8: ozujka 1942. godine.
List Drugarica izlazio je od lipnja do kolovoza 1942. godine, umnozavan
je na ciklostilu, poput najveeeg broja drugih listov.a; ukupno su objavljena
i'etiri broja, s tim da je broj tri i i':etiri objavljen kao dvobroj.
Sto je doSlo do obustave izlaienja ovoga lista, uzrok treba traiiti u konstelaciji vojnih snaga na tom podruCju u rujnu 1942. godine. Nairne, ll to je
vrijeme talijanski okupator u suradnji s ustaSko-domobranskinz -i CetniCkim
snagama poduzeo tzv. operaciju _»Velika Kapela<c na podruCje na kojem su
Krajem narodnooslobodilacke borbe Goranke ee jos jednom pokrenuti
svoj list, i to pod nazivom Goranka. Prvi i jedini broj objelodanjen je u travnju 1945. godine, a posveeen je Prvom kongresu AFZ-a Hrvatske. List je .
tzskan na stamparskom stroju u stampariji Okrui.nog NOO-a za Gorski kotar
u Delnicama.
Zbog istih potreba i zadataka pokretao se i tisak za i.ene u Hrvatskom
primorju i Istri. S tim u vezi po koliCini objelodanjenih brojeva i po dui.ini
izlai.enja izdvaja se list Primorka. Prvi broj lista Primoi1ka objavljen je u
prosincu 1942. godine, a izdavac je bio Inicijativni odbor AFZ-a za Hrvatsko
primorje. Urednice toga broja, kao i svih kasnijih 13 brojeva {od toga je
dva broja nenumerirano), bile su Ruiica TurkoviC i Nada Novosel BrnCi6.
List je kao mjesecnik redovito izlazio od prosinca 1942. do studenog 1943,
a u 1944. i 1945. god. izasao je samo po jedan broj. Jedino je posljednji broj
Primorke Stampan na tiskarskom stroju, i to u Stampariji Pdmorskog vjes·
nika.
Stampa AFZ-a u Istri, uslijed brojnih objektivnih razloga, nije imaia
onaj intenzitet kakav je imala u Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru.
Istovremeno su se pojavila dva lista: prvi broj Istranke na hrvatskom ili
srpskom jeziku i list na talijanskom jeziku, i to pod naslovom La donna
ist11iana. Nairne, prvi i jedini brojevi tih listova objelodanjeni su u srpnju
1944. god. i umnof.eni u tehnici Pobjeda. Komparirajuei izdanje na hrvatskorn ili srpskom jeziku s izdanjem na talijanskom jeziku, maZe se uoCiti
da je samo dio objavljenih tekstova u Istranki uSao i u La donna istrianu.
Istrauku su uretlivale Dina Zlati6 i Slavica Fran, a La donna istrianu Hros
Sequi i Andrea Casassa.
Svi ti naznaCeni listovi AFt-a koji su izdavani u Hrvatskom primorju.
Gorskom kotaru i Istri, Cija naklada nije prelazila tisu6u primjeraka po
broju, kako se maZe saznati iz izvora, bili su vrlo rado Citani, a dospijevali
szL i u mnoge kuCe na neoslobodenim podruCjima. Listovi su hili na svim
podruCjima popularizatori i mobilizatori narodnooslobodilaCke borbe i socijalistiCke revolucije.
Dakako da relativno mala naklada listova nije omogucavala da listovi
uvijek dospiju tamo gdje je sve to bilo potrebno. Ali, i.ene su se i tome do·
sjetile. List je iSao iz ruke u ruku po sistemu >}ProCitaj i daj daljec<, Nadalje,
Zene su organizirale kruioke i na njima Citale list. Oko navedenih listova bio
je okupljen veliki broj i.ena pisaca Clanaka (oko 200) i':iji su clanci objavljeni,
a f..ene Stl Cinile i 95% suradnika tih listova.
djelovale jedinice Prvog primorsko-goranskog NOP odreda. U toku -te ofen-
U ovoj knjizi saCinjen je izbor Clanaka iz navedene Stampe organizacija
zive za krate je vrijeme bilo zauzeto i podruCje Dreinice, naselja spaljena,
a veCi broj stanovnika uhapSen i otjeran u talijanski logor u Bakar.
AFZ-a Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre, i to iz svih iza!!lih bro-
U toj je ofenzivi unistena i tehnika Kotarskog komiteta KPH za Ogulin
u DreZnici, u kojoj je umnof_avana Drugarica, pa je to i bio osnovni razlog
prestanka izlaienja toga lista.
Ta praznina ostat Ce za duie vrijeme nepopunjena u Gorskom- kotaru,
sve do ljeta 1943. god. kada Okrui.ni odbor AFZ·a za Gorski kotar pok1·eee
list Rodoljupka. I zasla su svega dva broja, prvi broj za srpanj, a drugi za
kolovoz i rujan 1943. godine. List su urei1ivale lela ]anGie, Marija.Katie, Ya-
lika Pap (Marija )i Draginja Metikos.
Navedeni list prestao je izlaziti s objasnjenjem da dalje ne izlazi zbog
>}tehniCkihc< razloga.
lR
jeva. Pri tom su se autori izbora rukovodili spoznajont da treba odabrati
one Clanke koji ponajbolje ilustriraju sve napore koji najautentiCnije izraiavaju napore Zena organiziranih u organizacije AntifaSistiCke fronte Zena u
borbi za os/oboi1enje zemlje i pobjedu socijalisticke revolucije. Kroz objav·
ljenu uvodnu raspravu i odabrane Clanke izrasta spoznaja o zaista znatnom
sztdjelovanju f.ena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre u narodnooslobodilackom pokretu. Stoga ova knjiga neee poslui.iti samo kao podsjetnik ucesnicama-i.enama na prijei1eni put 1941-1945. godine, nego prije svega
kao znaCajni, autentiCni i nezaobilazni izvor u daljem prouCavanju razliCitih
aspekata NOP-a, a prije svega sudjelovanja iena u njemu. Istovremeno Ce
posluiiti i kao neiscrpno vrelo mltidim pQkoljenjima i u spoznajnom proce"su
i u procesu svakodnevnog rada i djelovanja. Namjera je da ova knjiga po19
�stane izvoriSte aktivnog pristupa njegovanju i razvijanju revolucionarnih tra·
dicija i da se vrijedna baStina iz naSega revolucionarnog pokreta spasi od
zoborava.
Izbor iz stampe AFZ-a objavljuje se po pojedinim podrucjima (Gorski
kotar, Hrvatsko primorje i lstra), i to kronoloskim slijedom. Tekstovi se
objavljuju sa svim jeziCnim, stilskim i gramatiCkim izvornim obiljeiji1na.
lspravljene su samo ponegdje najocitije slovne i pravopisne greske. Gdje je
god bilo moguCe, nastojalo se razrijeSiti i pisca odredenog Clanka, ali se u
tome nije uvijek uspijevalo.
U odgovarajuCim biljeSkama objaSnjena su ana mjesta, pojave imena
koje je bilo potrebno razrijeSiti radi razumijevanja teksta.
Nadamo se da Ce pojedini Citaoci, a prije svega uCesnic~narodnooslobo
dilackog pokreta, svojim primjedbama, sugestijama i sjeeanjiJna na !jude i
dogatlaje vezane za pokretanje i izdavanje Stampe AFZ-a u Gorskom kotaru,
Hrvatskom primorju i Istri obogatiti naSe saznanje o tome tisku, Sto Ce
omoguCiti dalja istraZivanja ave problematike.
~
'
,.
,Z/f!lfj_C!f}C'Cl
c
.ti~t anMa!lsillkog flr/boKZ ;!el'let, ZC~. fj~kt' fotap
SKRACENICE
AF1: - Antifa?iistiCka frontn Zena
AOZ - AntifaSistiCki odbor Zena
AVNOJ- AntifaSistiCko vijeCe narodnog oslobodenja Jugoslavije
CK KPH - Centralni komitet KomunistiCke partije Hrvatske
CK KPJ - Centralni komitet KomunistiCke partije Jugoslavije
CPL - Comitate Popolare di LiberaziOne (narodnooslobodilaCki odbor)
fFA - Fronte Femminile Antifascista (AntifaSistiCka fronta Zena)
FUPL - Fronte Unico Popolare di Liberazione (Jedinstvena narodnooslobodibCka fronta)
100 AF:Z. - Inicijativni okruZni odbor Antifa.SistiCke frontc Zena
JA - Jugoslavenska armija
JNOF - Jedinstvena narodnooslobodilaCka fronta
KK KPH - Kotarski komitet KornunistiCke partije Hrvatske
KK SKOJ-a - Kotarski komitet Saveza komunistiCke omladine Jugoslavije
KO AFZ - Kotanki odbor- Antifa.SistiCke fronte Zena
KP - KomunistiCka partija
KPH - KomunistiCka partija Hrvatske
KPJ - KomunistiCka partija Jugoslavijc
NOB - NarodnooslobodilaCka borba
NOO - NarodnooslobodilaCki odbor
NOP - NarodnooslobodilaCki pokrct
NOP odred - NarodnooslobodilaCki partizanski odred
NOV - NarodnooslobodilaCka vojska
SKOJ - S<ivez komunistiCke omladine Jugoslavije
USAOH - Ujedinjeni savez antifaSistiCke omladine Hrvatske
ZAVNOH - Zemaljsko antifa.SistiCko vijeCe narodnog oslobodenja Hrvatske
20
Bto} 1
Liponi 1942
~A<~11il
i
�/
DRUGARICA
LIST ANTIFA$ISTICKOG ODBORA ZENA ZA GORSKI KOTAR
Broj 1
Lipanj 1942
Drugaricama o naSem Hstu
Drugarice, ima li te.Zega Zivota ad naSeg? l·ma tH koga, t•kO se ranije ustaje
i kasnije lijeze nego mi? Mi radimo od zvijezda .do zvijezda, duboko u noc.
Gorkim znojem zaljevamo svaku mrvicu hljeba koju zaradimo. Mi radirno i
u polju i u Sumi, O'ko blaga i u kuCi a da i ne govorimo o radanju i odgajanju djece.
Drugarice, tmi se danas nalazimo pred osvitkom novih dana. NaS narod
se digao da iz zemlje istjera najveCeg duSmanina, faSistiCkog okupatora, i
da sa sebe ·skine sramotno 'ime roba. Cio naS narod .sudjeluje u toj pravednoj
i svetoj barbi, a mi znamo, drugarice, da je to i naSa borba. Mi Zelimo slobodu svoga naroda, jer to ce biti i nasa sioboda, jer to ce biti konac svih
naSih patnja i naSeg ropstva. Damis smo mi pokazaH svima, da smo i 111i
ljudi, i doZivjele dan da se i nas pita, da se -Cuje Sto mislimo i osjeCarno.
Mi imamo veC sada svoja prava. Mi biramo odbore, odrZavamo sastanke,
organizirarm_o 'se u borbi !i pokazujemo svima da nijesmo na svijetu samo
za to da trpimo, jer smo Zene_.
Sve Zene, Sirom naSe dornovine sudjeluju u narodnoj borbi. Svaka se
bori onako, kako moze i zna. Jedna je uzela pusku na rame, druga sakuplja
hranu za narodne rpartizane, treCa je nasi, Cetvrta pere rublj_e i t.d.- NaSa
je borba tim HrkSa, Sto na1s ~rna viSe.
I
Bro} 2
L!ponj
1942
Drugarice, mi treba da se svojbj borbi povezemo. Treba da jedna dtugoj pruzamo ruku, da se jedna drugoj povjerimo i potuzimo, da se zajedno
i radujemo. Treba da mi u Gorskom Kotaru znamo kako se bore .nase drugarke iz Like,- Primorja, Bosne, a i sve ostale Sirom cijele naSe doonovine,
Sirom cijelog svijeta. Jer rni znamo da su Zene cij"eloga svijeta organirzirane
u Anti Fasistickoj Fronti Zena i da ·se jednodusno bore protiv fasizma.
Mi sada i·mamo i s_voje novine, oseCamo da nismo same, oseCamo se jaCe,
sigurnije i hrabrije.
Dru.garice, ne mislite na to, da nijeste nikada niSta pisa1e. Mislite na
to da ste mnogo prezivjele 'i mnogo pretrpjele pa pokusajte o tome pisati.
23
�Vidjecete, da to nije tesko. Treba samo poceti u velikom Sovjetskom Savezu
ima mnogo Zena, seljanki i radnica, koje su bi1le nepi'Smene, i tek pod stare
dane nauCile su pisafi, i napi'sale veli-ke knjige. I vi drugarice, moZete sHCno.
Ne moraju to biti knjige, nego male pricice, macli dogaaaji, u kojima se vidi
kakav je naS Zivot i naSa borba. To Ce C:itati na.Se drugarice u Citavoj domo·
vini, a_ mi 6e mo Citati ono Sto napiSru one o :sebi. Tin::te Ce naSa borba biti
jaca povez:xnija i korlsnija. A sto je jaca borba ·tim je bhzi dan kada ce mo
istjerati neprijatelja iz svoje zemlje i time su bli.Zi dani naSe slobode, i dani
sretnog zadovoljnog Zivota sviju nas.
PJESMA 0 NASIM PALIM JUNACIMA!
Spjeva:le omladinke:
Mara i Mileva Tatalovic (Vrujac)
Vi padoste od velike muke,
nijeste htjeli fasistu u ruke.
Borimo se za novu slobodu,
Da osvane cijelom naSem rodu.
Koja 6e se vjeCno kaz;ivati,
narod ce je uvijek spominjati.
vi ste zivot za slobodu dali,
vi ste kao mui5enici pali.
Vi slobodu niste docekali,
Al ste za nju boriti se znali.
Omladina vas ce spominjati;
Vama ce mo spomen podizati.
selu, medu ljudima koji su nam bliski, koji nas vole. On je bio pun vjere u
n:xsu pobjedu i do srzi •svoj'e odan nacsoj svetoj borbi. Bio je pravi partizan.
Mene mladu u borbi uCio je i upuCivao. BHi ·su to sretni i nezaboravni dani.
Ali, videCi da naSe 'selo ne .miruje, da se sve poSteno i Cestito diZe na svoje
noge, neprijatelj je kovao svoj podli plan. Nije mogao nauditi drugovima
svoj'i·m topovi'ma, svoj~im granatama i mitraljezima, pa je potraZio nadn isto
toliko prepreden i neposten, kao sto je neposten i neprijatelj.
Nasao je u nasem selu olosa, koji je vrs-io to podia dijelo. Jednoga jutra
ostavila sam naS logor u dubokoj i- dalekoj Sumi, i poSla sa drugaricama, da
se spustimo u selo odrZi·mo sastanak ·sa Zenama. I prenoCin10 u selu. On je
ostao u logoru. Bio je holestan. Rekao je neka pazimo, jer je doznao da po
selu po malo plaze »Z·mije otrovnice« mi smo ipak otiSle. On je ostao u logo~
ru, mi•sleCi da je siguran medu svojima, - 1nedu partizanhna.
Stigle smo nakon dugoga hoda u selo. Drugarice su se pocele skupljati
pred vecer, kad su dosle sa polja. Odjednom, prije pocetka sastanka, iznenadna vijest, poruka, da nas zovu u logor. JoS veC.eras moramo biti tamo.
Kazu, porucio mi je bmt. Bilo je cudno, ali strah da se ne8to dogodHo, da
ne.Sto ,nije u redu potjerao nas je tamo, tamo kuda smo pozvane. VeC je
samo sunce bi:lo za·Slo, kad smo ulaziie u Su-mu. Put smo slabo poznavale
- Iogor je bio IJJOV. Suma je bHa sve guSCa j tamnija, put sve nejasniji. Ali
mismo jurile. Same u noCi, u dubokoj Surni bez oruZja, neznajuCi da idemo
gotovo u naruCaj irzdaje, prevare i smTti.
Pitanje ,>zaSto taj hitni poziv<<? izjedao je du.Su neke erne slutnje podgrizale su nas, ali mismo judie 'Sve dalje i dalje u noC sve dublje -u Su1nu,
gotovo smo trc:xle, spoticale se o kamenje, p:xdale, ustajale i trcale dalje.
KonaCno, eva nas bliru t.j., joS treba tri Cetvrti sata, ali to je blizo.
Sarno napred. kli otkuda, puscani hitac? Zasutimo i slusamo. sto je to? Jos
tri cetri, pet aka deset. Jeli neprijatelj? Ne, iskljuceno je - To je pravac
log;ora!
»Drugadce, to su sigurno naSi opazili neku zvjerku« Da, da, n1edveda
Hi vuka, zar ne?
Mi to govorimo Saptom, podilazi nas neka neobiCna slutnja. Nijedna
nevjeruje u ono Sto govori. Mi time jedna drugu tjeSimo, drZimo se Cvrsto
za ruke i polazi·mo dalje. Napred samo napred! Staza se djeli. Mi neznarno
dali Ce mo desno ili Ievo. Neznamo viSe puta. Idemo desno. Ni san1e neznamo zaSto! »Ali :zaMo je puoa!lo<< To pitanje grize nam druSu a mi jurimo napred, ali logora nema. VeC smo treba·Ie sti6i do njega. Ali mi ga nemo:Zemo
nad. Upale smo u daleku beskrajnu Sumu zaluta1e smo! Zuvemo, ViCem bra~
tovo ime. ViC.em oC.ajni'6ki ali se nitko ile odaziva. Vjetar Sun1i u vi sokim
jelama i nadglaSuje me. Cuje se sa·mo Sum ·nama svima dobro pnznati Sun1
vjetra u dubokoj ·Sumi. Nama je nelagodno pri duSi. Cini nam se da Cujemo
neko Z¥iZdanJe u daljini aH jedva ·se Ouj.e. Kao neki signali! ViSe ne zoven1o.
Sjedamo pod jelu i cekamo da svane.
Blla je to noc puna strave, uzasa i crnih slutnja. BHa je to vjecnost. Sti·
sle smo se jedna uz drugu i Cekamo - Oekamo.
Kona6no svitanJe. Kako je palako svitalo! T1o svitarrje uCinHo nan1 se
dulje od cjele grozne noci.
Ustajemo, trljamo umorne o6i i polazimo.
VraCamo se na izgubl·jeni put. Nismo bile daleko. Ne bile smo zalutale tik
prema logoru. Idemo ~rema njemu, ali nas Cudi tiSina. Ta naS logor rano
1
0 JEDNOJ IZDAJI ...6
Te.Sko ID·I Je ptsati o najveCoj nesreCi svoga Zivota, o onome od Cega
krvari srce, o onome Sto je opeklo ne samo mene, sestru i drugarioti, nego
je nanijelo ruzan udarac nasoj svetoj osiobodilackoj borbi.
Donedavna .ima:la sam brata, jedinioa, partizana, staroga borca za slobodu svih potlacenih-brata sokola. Vee godinu dana, borio se na strani par·
tizana, 1SVoju duSu i 1STce dao je borbi i na~odu, bio je spreman da dade i
svoj zivot. Bio je rpred neprijateljskom vatrom mnogo puta, ali uvijek je
prosao sretno, medutim sto nemoze neprijatelj, moze izdacjica.
~ Pred dva mjeseca •stupila sam l ja u partizanske redove. Dosia sam k
njemu, u selo nasega sretnog djetinjstva. To selo nije hila isto kao nekada
Selo je vrilo od narodnoga pokreta. Plamen borbe je plamtio, narod se borio
za ·slobodu. Da, hili smo oboje sretni da se borimo bas u svome dmgome
24
1
25
�se budo. I strazarsko mjesto je prazno! Mi idemo <lalje, konacno tu su nase
kollbe! Eno i nasih krava. Odahnulo nam je. Barem neki znak zivota! Ali
odakle ta tisina?
Odjednom ... to je bila s1ika uzasa koju necemo nikada zaboraviti. Pored hladnog ognjista lezalo je golo mrtvo ljudsko tijelo.
DRUGARICA
LIST ANTIFASISTICKOG FRONTA :lENA ZA KOTAR OGULIN
Lipanj 1942
Broj 2
Ja sam prepoznala svoga bmta.... Pojurile smo kao bezumne. Sve je
bilo jasno! Izdaja! CetniCki placenici! Najpodlija izdaja, zlocin nad zlocinima. To je bila. pucnjava ad sinoc. Dakle, nas poziv u logor bila je laz!
Bila je zamka. I nas su trebali ubiti! Tko zna, koliko Lira kosta svaka
glava !.
Iskoristili su cas, kad je u logoru bilo samo nekoliko drugova. Poslje
smo doznale da je pala jos jedna zrtva. Tijelo toga nesretnqg druga bilo je
u ·kolibi. Ostale •su predali neprijatelju. Mi smo utekle u susj~dno slobodno
selo.
Njihov pogreb bio je vellk i svecan. Teska srca oprastali su se drugovi
od svojih ·mrtvih drugova. ISla sam za njihovim lijesovhna, bolila n1e duSa
Sto pado.Se od braCe, ali iduCi za nji,ma mrt,vima, za:klela sam se ponovno
da neCu oprostiti izdajkama na,Seg naroda. Da neCu zaboraviti krv jedinoga
brata i druga prolivenu oct kukavicke izdajnicke ruke. Osjetila sam da nisam
sama, nego da moja tuga i moja ljubav, moja mr.Znja nije san1o moja, nego
je samnom djele svi drugovi, svi naSi hrabri osvetnici partizani, sav narod.
Nasa je duznost da narod oslobodi11Jo od neprijatelja i oCistimo od olosa da
svoju borbu 'OCeliCi-mo, 'i jedino taka o'Svjetimo ktv svoje braCe i drugova i
da kazn:i'mo kukav'iC'ke zloCince.
To mi je jedina utjeha za jedin:im i za nezaboravljenim bratom
Sn1rt izdajicama - ~Cetnici'ma - ubojica.ma, naSih
Zivjela naSa narodno - oslobodilaCka vojska!
Zi-vjeli naSi hrabri parUzani !
26
n~:?oanih boraca.
DRUGARICE!
Fasisticka neman nakon .sto je porobila sve Evropske narode provalila
je ·svom Zestioom i u naSu ·zemlju. Dovela je ta zvijer sa sobom krvavog
slugu PaveliCa koji je sa Svojom bandom poCeo klati sve Sto je S!1psko i sve
posteno sto se diglo protiv tog klanja.
NaS narod iznenaden od tog silnog terora u prvi Cas nije daVao otpora,
jame su rse poCele puniti polumrtvima i izmrcvarenima.
Preko -noCi stvodle su ·se i1. Sumama gru:pe j grupice ljudi, ljudi koji su
pobjegli ispred ustas·kog noza da. spase svoj goli zivot.
Narod je bio ,prepuMen sam sebi, jer ani ·koji su za 20 godina vodili, onl
koji su mnogo obecavali a nista davati, oni koji su 20 godina nase najbolje
sinove zatvarah po razni1m tamnicama i rupama bili su izdajnici. Jedan dio
tih izdajnika kad je prva bomba pala na nasu zemlju pobjegli su glavom
bez obzir:a u London. Oni koji su ostali otvorili su vrata okupatoru naSe
napaCene i prevarene zem·lje, otvodli sru vrata naSih magacina punih bra.Sna,
hrane i oruZja. OtvorHi su vrata koncentracionih logora, pustili u nutra faSi·
stiCku zvijer da se naZdere mesom na;Sih najboljih sinova da se napije krvi
naSih heroja koji su se godinama borHi za pravo naroda za pravo radnika i
seljaka.
Mi znamo da je od onih grupa i grupacija koji su u sumi trazili zaklona
i spasa danas stvorena jedna organizirana vojska, Cete bataljoni, odredi pa
i zone.
Mi znamo da je te grupe i grupacije organizirala K.P. koja je 10.000
svojih najboljih Clanova poslala u Sume u narod da povedu sve Sto je paSte·
no, sve Sto je prevareno, sve ostavljeno od predaSnjih voda da povedu svc
slobodo1jubive elemente u narodno-oslobodilacl<u borbu protiv okupatora
protiv zvijeri koja si1Se narodnu ·krv, protiv ustaSa izdajnika Hrvatskog na·
roda i danas najnovijeg neprijatelja cetnika koji je pljunuo u lice svom ubijenom ocu i bratu koj'i je pljunuo u jamu gdje leze hiljade nevinih i ~akla:
nih, koj>i za SuStav-f -papir liru ubi·ja br'31ta koji ga je poveo orgamz1rao 1
spasio u njegovim najtefi,m danima.
1
27
�Mi Zene ovdje u Gorskorn KOtaru Primorju, Li'd, u cijeloj naSoj ze1nlji
u cijeloj porobljenoj Evropi nismo u tom klanju i teroru mogle ostati po
strani. Varna majkama odvedeni su sinovi, nama mladim Zenarna odvedeni
su muZevi i oCevi naSe nejake djece. Jaram kojeg smo vukle prije, kao Zene
i kCeri radnog naroda, postao je joS teZ.i. Os~tale smo same. Postale smo hra.
nioc naSe djece i · hranioc naSih krvlju poSkropljenih don1ova. PoCele smo i
mi Zene da se skupljamo da se -sa'Stajemo da Se savjetujemo, da noshno hra·
nu i vudu naSim drugovima iza Ieda faSistiCke zvijeri, koja je vreba,la na
svaki na.S korak.
KomunistiCka partija koja je organizirala naSu narodno·oslobodHaCku
borbu koja je pozvala sve posteno da se bori protiv okupatora i izdajnika
naSeg naroda, omoguC.ila je i nama Zenama, da organizirano i ujedinjeno u
A.F.z. stupamo u narodno-oslobodilacku borbu. Zene porobl.ienih evropskih
naroda, Zene S.S., Zene Engleske ·i Ameri'ke, .Zene cijelog svijet'!, sve udovice,
sve razcviljene 1majke organizirane su u jedinstvenom zajedniCkom Cvrstoin
frontu A.F.z.
Mi Zene, organizirane u A.F.Z. borimo se za dvije svete stvari.
1/ Za uniStenje i istjerivanje okupatora iz naSe zemlje, za uniStenje faSi·
stiCkih slugu ustaSa i Cetnika za oslobodenje svoga -naroda.
2/ Za ravnopravnost :lena s muS1
karcima da ne budem'O robavi naSih
muZeva za to Sto ·smo ·Zene, pravo na gla1sanje, pravo na s-astanke, prava na
biranje odbara, pravo na sve ono Sto Ce imati na;Si ·muZevi, naSa braCa pos1ije
oslobodenja nase zemlje.
SKUPsTINA ANTIFASISTICKOG FRONTA :lENA U BRINJU
U ·sl-uCaju napada neprijatelja one znaju Sto Ce raditi. >>Ni jedno zrno
hrane ne smije neprijatelju doC.i u ruke«.
Mlada •seljakinja govori o zelji za znanjem i kaze:
»Sve nam neprijatelj maZe oduzeti ali znanje ne«. Ono Ce nan1 ostatl, i
njime Ce mo •se posluZiti kad budemo ponovno atimali sve Sto nam je on
oteo«
Drugarica iz Hrvats·kog sela Kamenice donosi tople pozdrave od Hrvatskih zena koje nisu mogle doCi u velikom broju, jer se!o jos nije osloboueno, jer faSisticke singe paze na svaki njihov korak. Ipak njih nekoliko provuklo se kroz plotove i Z·ivice, jer ih je vukla Zelja da -svojim Srpski·m sestra.
rna reknu, da su shvatile zajednicku borbu protiv okupatora i njihovih slugu.
One znadu da PaveliC nije donio nikakava dobra Hrvatskam narodu, sve to
one znadu i porucuju da je njihovo mjesto kraj Srpskih sestara u borbi
protiv narodnih ugnjetaCa svih vrsti.
Svuda odzvanjaju poklici borbe, jedinstva i ljubavi. Klice se narodnim
partizanima, tim nosiocima naSe snage i pobjede. Izvikuje se )}Smrt narod·
nim izdajicama<< Zene kliCu KomunistiCkoj Partiji za kaju do ove go-dine
nisu ni Cule a sada znadu da je ona spasHa narod od potpunog rasula -i bra.
toubilackog istrebljenja.
Mladi dbrazi plamte od radosti, a niz stare i smjezurave polako teku
suze. Zene -su svjesne svoje velike uloge u narodnoj borbi. One su se pro·
budile, i nema viSe te sile, koja bi ih mogla opet gurnuti u mrak neznanja.
One danas odluCuju u najvaZnij:im pitanji'ma narodnog Zivota. One su svje·
sne, da je naSa pobjeda u organiziranoj borbi i ona Ce tu borbu voditi do
kraja do pobjede.
* * ~'c
7
U nedjelju, 7 juna, odriana je skupstina zena iz oko1iGe Brinja. Vee od
ranoga jutra donosile su djevojke cvijeCe i zelenilo da okite tribinu sa koje
Ce se govoriti.
Svuda se osje6rlo, da je toga dana veliki praznik.
Primicalo se vrijeme za poCeta:k. Zene su pristizale u povorkcin1a, veC
izdaleka vidjele 1su se Sarene skupine sa crvenim --i narodnim zastavama i
svuda je odjekivala pjesma,
»I mi Zene iz erne naCi
U novi sad kroCimo dan«
Gomila se ·poveCava. Sa svih strana pristiZ.u nove povorke i skupljaju
se na Hvadi pod Skolom. Sv;uda se vide zastave i natp:isi naSih parola.
Na trib'inu stupa j.edna drugarica i otvara s·kupStinu. NiZu se govori,
Zene adgavaraju klicanjem.
Govori predstavnik N.O.O. predstavnik partizana, predstavnik komunistiCke partije. Za ti'm govori Citav niz Zena. Govare one o svom Z.ivotu,_ o
svojiln pa~njama, o mraku u kame -su Zivjele, kako ·su se trgle iz tog mraka,
govore o svojoj Zelji za znanjem a najviSe govore o 'SVojoj pravednoj barbi.
·JednoduSno se zalaZu za organiziranu barbu. One su uvidjele potrebu organizacije. Znadu da jedna ne maZe uCiniti niSta, a kad su udruiene, da mogu
mnogo. Za to su se uhvatile u Cvrsto kolo, i neCe dopustiti da neprijatelj to
kola raskine.
NiZ.u se Zene i govare iz njihovih poklika se vidi kaka je veHka njihov~
n1rZnja prema neprijatelju, naroCita prema mrski·m Cetnicima koji su danas
uperili puSke _u grudi njihavih muZeva, braCe i sinava.
28
Starica od 78 godina, Za1ostila se Sta je nismo saCekale, Sto smo paCele
bez nje da Citamo novine na naSem sastanku »Ako sam slijepa nisam gluha
- zaSto me niste saCekale? I ja hoCu neSto da Cujem, neSto da nauClm. Sav
sam Zivot jadno preZivila, dane bez druga sp.rorvodil.a. HoCu da pomaZeni i
ja naSu borbu, jer Zelim doCekati slobodu i novi Zivot.
PISMO DRUGARICE IZ LOGORA!
Kad sam doSla u ~logor, 8 bHo 1ni je jako neobiCno. Bila sam okruZena
samhn novi'm drugovi~ma, pa i ako su svi hili dobri i srdaCni ljudi, ipak mi
je hilo neobi6no bez drugarica, na koje sam se tako navikla. SlijedHa je
1n~oja prekomanda u -Cetu. Ti dobra znaS drugarice, kaliko ja volim puSku!
kad je dobijem u ruke, ja sam naj 1
sretnija, jer znam, da Cu svojom vlastitom
rukom nanasiti smrtne udarce krvnom neprijatelju naSega -naroda, bHo sa·
mome okupatoru~ bi'lo njegovim slugama, pa zvaH se oni Cetnici, ustaSe ili
kako mu drago.
U Cetu sam doSla, baS u Casu, kad je om1adina uCHa gadati. Spren1ali _$U
se n:a akcUu. DoSao je red 'i na mene. Gadala sam iz puSke, a anda iz mitra·
ljeza. Bila sam presretna, kad mi je lwmandir dozvoiio da gadam iz mitraljeza. Gadala sam na veliku udaljenost, i svaki put pogodila u odredenu
metu. Drug komandir je bio samnom zadovoljan.
NayeCer naun je reCeno, da Ce mo i1stu noC u akciju. Prva akcija u Pri·
morju! Radujem se. Jedva cekam da podemo.
29
�Krenuli smo <Yko 11 sati u no6u. Bi!o nas je 25' svi mladi, poletni i hrabri; Idemo po sumi, po kamenju. Nista se ne vidi. Noc je bila potpuno tamna, ali nas je vodio siguran vodic. Do mjesta akcije je daleko, ali na to se
ne misli. Zurimo, da dodemo prije nego se razdani, da nas neprijatelj ne bi
opazio.
KonaCno 'Sti:lemo na odredeno ·mjesto. Pravimo zaklone uza samu cestu.
Tuda Ce naiCi neprijatelj. Usudio se, da prisvoji naSe ceste, naSu zemlju sve
naSe, ali .mi to nedamo. ,Mi mu otimljemo, i oteti Ce mo sve Sto je na.Se i
Sto smo ·mi !krvlju i Zuljevima sagradili.
PoCinje se razdanjivati. Citava noC je i,za nas. Cuje se zvono. To pastiri
gone stado na pasu! Ne smiju nas vidjeti. Zato se povlacimo nekoliko metara
ocl poloZaja. Dvoj.ica drugova odredeni su za osmatraCicu. Dan sviCe, razaOire se sve u okolici. Nismo n.iti pola ·sata ad mora. A mo:r..:e, plavo mirno
po njemu plove barke. Divota od primde.
Oko 9 sati drug sa osmatracnioe daje znak da se priblituje neprijateljski kamion. Mi se brZe povlaCimo na polo:Zaj. Kamion naHazi, mi otvaran1o
pucnjavu. Neprijatelji padaju, a da jos nisu ni dosli ·k sebi od iznenadenja.
Komandir daje znak na juri'S. Svi su rnrtvi ! U1azimo u kamion i pokuSavamo voziti, ali nije 1rajalo dugo, radost je brzo prekinula jer -smo se vozili
svega oko 30 metara. Gume 1SU 'bile probuSene od hitaca. Uzimamo neprijateljsko oruzje i pola~imo pjesioe. To oruzje naprav!jeno je, da ubija nevine
!jude, ali mi ce mo ga o'krenuti protiv neprijatelja. Od sada ono ce ubijati
okupature i njihove sluge, cetrrlke i ustase. Ima tu sedam pu5aka, tri pistolja,
pa cak i jedan teski mitraljez, ·koje se najviSe radujemo. Drugovi unistavaju
n1otor, i mi polazimo natrag sa teretom, :koji nam -nije teZak, i ako smo
hodali cijelu noc, i dosta se umorHi. Mi se radujemo da donesemo drugovima dobre vijesti, o uspjeloj a:kciji.
Vracamo se pjevajuCi kroz kamenje, krs, strmim stt\zama, zadovaljui
zbog svoje male pobjede i 'svijesni da to nlje ni prva ni posljednja.
Drugarski pozdrav Nada ?'
U SPOMEN LJUBICI GEROVAC10
od skolskog druga!
SjeCam se kada si odlazila jz Zagreba u svoje mjesto, u svoje selo puna
volje za radom puna omladinske hrabrosti spremna da svagdje i svakome
pruziS ruku drugarstva i ljubavi. Da svakome kazes drugarsku rijec objasnjenja, i puna prezira i mr:Znje prema krvnim faSi sii'rna, koji su mkno Setali
Zagrebom, sramoteCi i pljaCkajuCi naSu domovinu.
ISla si bez k2ompromi1sa jer je veC krvavi pir ustaSkih pasa zapoCeo.
Sjecas Ii se ustaskog terora? Sjecas. li se odvlacenja nasih najboljih
drugova, i najvjemiji•h sinova naSeg naroda? SjeCaS 1i ·se kako smo prije
tvoga odlaska slusali pucnjavu na kraju grada - da:leko u periferiJi, bili
smo svesni da u Hrva:tskoj nije sve prodano da i u Zagrebu ima !judi koji
se bune protiv ·mraka~ j pritisnut'i od ogarne tame koju su donjeli omrznuti
okupatori.
DizaH se ·sinovi periferije, vi'kali po periferiji, letHi na bajunete mraka,
i jedino mukli jauk davao je znak da je ugasla jedna zvjezda koja je htjela
zraka. Mi smo slusali i ;mali, da je onaj cas pao nas drug, da je jedno srce
prestalo kucati, a jedna radnicka majka pocela sijede kose ctipatL
1
30
I redali su ·se pucnji. Ti si stajala mirna i nekolebiva kao Sto si hrabro
krcila put narodnom oslobodenju.
Sjecas Ii se Ljubice kako smo slali paketice drugu FranetiCu" u Lepoglavu? Sjecas Ii se Ljubice, kako smo mali uzbuniti cijelu Komerciju radi
profesor~l<ih pokva:renosti i fra:nkovackih provokacija? Sjecas li se kako
smo javno raznaSali ~Ietke naSe komunistiCke partije, gdje se pozivao sav
narod u obranu nezavisnosti naroda Jugos-lavije, za bolju buduCnost, za savez
uzajmnne pomo6i sa SSSR, -i ·kada smo u grupicama podmetali ogavnim burzujima letke pod vrata, i kl'da smo kao sjenke prolazili ispred politiCkih
agenata. SjeCaS ~Ii se Ljubke kada smo na dernonstracijama klicali Savezu
radnika i seljaka protiv Trojnog pakta u parkovima Mirogoja i trgom Kvaternika.
Varam se Ljubice, niCega se ne seCaS! KrvaVa ustaSka ruka oduzela ti
je tvoj .Zivot, koga si posvetila svom narodu, .Zivot koji je bio skrhan, izranJen i izmrcvaren, joS iz mladosti povlaC.eCi se po zatvorima i bijedno stanujuCi. Zivot ·koji nije znao Sto je UCna mr:l:nja, Zivot pun vjere u pravednu
stvar. Ugasnuo je Tvoj zivot Ljubice onda kada narodno-oslobodilacka vojska zadaje smrtni udarac anima koji Ti ni·su dali da mirno svrSiS svOje Skole.
Koji su ti proga:njali nezasticenu porodicu, i porobljavali tvoj narod, gazeCi
sva nj.egova steCena prava. Oduzeli •su ti Zivot onda, kada okupator drhti,
jer ·se sav narod ustao protiv tlaC.i>telja ljubeCi vi-Se slobodu nego 1nra6no
ropstvo. Ne var-am se draga Ljubice! Ti si prezirala -smrt, Ti si sama odluCila
o sudbini svoga Zivota kao Sto si i bila gospodarka svoje sudbine . Ti si se
joS na naSem rastanku odluCila dokle tvoje komunistiCko i omladinsko srce
kuca neCeS iCi u ruke Zi'Va naSim nepri'jateljima Svojom smrCu dokazala ·si da komunista ne zna Sto je strah. Dokazala si
da kO·muniskinja ne zna Sto je umor. Pisala si -mi Cesto da nisi .ZalHa neprospav:ane noCi na i1stro.Sene 'Zivce. Tvoje oCi bile su svjetle jer si hila medu
svojim narodom, ·koga nisi ostavljala ni1kada, jer si znala kao Sto znadu milijoni svjesnih boraca, da je naSa stvar pravedna, da je naSa borba, borba
naroda, jer si znala da ·SU tvoje zelje, zelje tvog porobljenog naroda. Da je
s nama velika zemlja sreCe i kulture zemlja nacionalnih sloboda zemlja traktora, zemlja bez granica i meda da je snama zemlj.a djecijih odgajaliSta. Bila
si tvrdo uvjerena da je 1a zem·lja, zemlja Sovjeta istinska domovina omladine zemlja pjesme u mirnoj izgradnji.
1
Danaos f.a§ilstiC:ki zlikovac hoCe da joj otme tu pjesmu i sreCu. Ti si Ljn·
bice znala da se boriS za ljepsu buducnost, protiv klanja i ubijanja za slobodnu j" zaista nezaviiSTIU ota.Zbinu.
Drugar.ice ! OstaCeS kao primjer mnogome komunisti primjer kakn se
gine za pravednu stvar. OstaCeS kao primjer cijeloj omladini, kako- treba da
radi onaj koji mq:i okupatora.
Ljubice! OstaCeS -svjetla uspomena svima anima koji vole slobodu i mrze
faSizmn. Svom narodu Ljubice, ostaCeS svjetionik i putokaz! Svojim drugovima bit ces podstrek za dalnju borbu.
U daljini slusam jeku mitraljeza oko Vojnica, kao !ani drugarice, u
periferiji Zagreba gdje dana:s vla:da glad, ocaj, teror, mucenje i streljanje.
Tvoju hrabru smrt, draga Ljubice osvetiCemo i osvedvaCemo svakog
casa i na svakom koraku, gdje stupa narodno-oslobodilacka partizanska vojska. I Kordun koji je pastao grobnica hiljade i hiljade fasistickih pasa nece
zaboravitii hrabru Jezeransku partizan1ku.
31
�/
DRUGARICA
LIST ANTIFASISTICKOG FRONTA ZENA ZA KOTAR OGULIN
Srpanj-kolovoz 1942.
Broj 3 - 4
sve njene odbore, postavlja se kao jedan od prvih zadataka: - brza zetva
spren1anje Zita.
Mi ne smijemo dozvoliti da sa naSom Zetvum, sa naSim Zitom hranimo
neprijateljsku voj'sku. Svako zrno zita neprijatelju je kap na5e krvi, krvi
n-aSih sinova, oC.eva i braCe koji se nalaze u borbi protiv okupatora i sluganskih iz·meCara.
Da bi Zetvu brzo zavrSili, pospremili, saC.uvali je od svih nepredvidenih
dogadaja, pred Antifasrsticke Odbore zena -AOZ-postavljamo--: stvaranje
radnih grupa Zena rza zaj ed:niCku i brzu Zetvu, organizirran je u svim selima
izgradnje zemunica za Zito.
NaS nar'l()d ·mora da ima svoju Zetvu za sebe i svoju djeou.
Nasa narodno-os.JobodHacka vojska mora imati hrane ...
1
PRAVIMO ZEMUNICE ZA ZITO!
CUVAJMO :liTO KO ZJENICU OKA !
NI ZRNO ZITA OKUPATORU !
Kako se prave zemunice za smjeStaj hrane
Na skrovitom mjestu, dalje od sela, i,skopa se zemunica u veliCini koja
je potrebna. PosHje toga se u sarnoj zemunici nalo.Zi vatra, dok se potpuno
osuSi. Kada je zemunica suha nabaca se dosta Cetine i sjena u nju .. Zito
koje je dobra osuSeno, S'tavi se u zemunku, bez opasnosti da bi se mogla
pokvariti.
NASA ZETVA- NASA POBJEDA
Zetva je tu. Ono Sto smo ave godine u strahu sijali, Zanjemo sa pjesmom
i veseljem na ogromnom teritoriju oslobodene domovine. Velike i plodne
oranice i cupali smo oruitanom borbom iz pandza grabezljivog tudina i njegovih s'luga. Oni ave godine nesmijru da Zanju plodove naSeg truda i muke.
- »Ni zrno Zita faSistiCkim· banditima«, - rekao je voda Sovjetskih naroda
i svih porobljenih naroda svijeta dmg Staljin. To je lozi';)_ka nasa, nasih naroda pred zetvu 1942. godine uniStenja fasizma. Ustaske su vlasti 17. VII izdale uredbu po kojoj ni jedan se!jak ne smije .
spremiti :lito, prije no Sto ustaCka kOmisija ne odvoji dio za faSi stiCiJ:<e gospo~
1
dare.
Prazni su magacini neprijatelja, za to ani i izdaju ovakove uredbe.
Hitler je u toku preko jedne godine rata protiv Sovjetskog Saveza uloiio
sve vojnicke snage, da se docepa sovjetske zitnice..plodne Ukrajine. Nepregledne gomile ljesina, groblja teiJ'kova i kamiona ostala su na velikoj zem!ji
kao dokaz neuspjelih pokusaja.
Isto taka ,; u nasoj zem!Ji. Za godinu dana oruzane Narodno-oslobodilacke borbe, neprijactelj je 'stalno pokusavao sa svojim napadima. Ali planski
pripren1ljene ofe1mive do:Zivjeli. smo baS u proljeCe i pred poCetak jeseni.
To je doba sijanja i doba zetve. Jasno nam je zasto je neprijatelj bas u to
doba jaCe udarao na nas. Prvo je htio da nam onemoguCi sijanje, a sada bi
htio da nam onemoguCi Zetvu.
Oralo se i sijalo brzo, svaki komadic zemlje bio je posijan i neprijate!j
nije uspio u svom pak'lenom planu.
Danas, kada .faSistiCki zloCinci da bi ·opljaCkali Zetvu svim svojim posled
njim snagama udaraju na nepobjedivu Crvenu Armiju, a zajedno sa hrvatskim izrodima-ustaSama i srpskim banditima i zloC.incima - Cetnicima, udru~
Zuju svoje ra2lbojniCke sile da udare na nas ovdje.
Zato, u jeku ove -nove pljaCkaSke neprijatelj'ske ofenzive, pred cij.eli narod a sami'm tim i pred sve naSe Zene, pred naSu AntifaSistiCku Frontu Zepa
32
NI ZRNO ZITA OKUPATORU, NI KAPI VODE NEPRIJATELJU !
HTJELA BIH U BORBU
Prlcao m1 Je drug: »BT!a je hladna zimska noc. Umorni od dugog pula
po veHkom snijegu, pokucali srno na prozor jedne usamljene seoske kuCe i
zamoli'li da nas pusti unutra. Vrata su biia brzo otvorena. Veselo ih je otvorila drugarica i docekaJ!a nas sa mnogo toplih rijeei. Pored tople peCi, grijajuci svoje ozeble noge mi smo sjedili i priCali. Dugo smo priCali o teskom
zi¥otu radnog naroda, patnjama naseg naroda i njegovoj borbi za slobodu.
Druga~i<:a koja IJlas Je pri1mila u svoj dam najednom reCe-: »I ja hi htjela
drugovi s varna u bor:bu«. I zaista, za kratko vi'ijeme sreo sam drugaricu
Kosu12 u prvim borbenim redovima s puS'l{!Offi u ruci u bo11bi za slobodu
svoga naroda.
Drugarica Kosa bila je prva djevojka iz n"seg kraja, koja je rame uz
rame 'Sa svojim drugovima isla u borbu protiv neprijatelja. Vedra i nasmijana, neustraSivi horae za slobodu unosila je vedrinu i radost medu svoje
drugove. Taikva je bi1la ne samo za v:rijeme odmora, nego l za vrijen1e najZeSCih borbi, uvjek u prvim redovima, sluZila je kao pdmjer ne samo drugaricama nego i drugovima i pokazala je kako se !reba boriti.
'
Drugarice Kose vise nema. Podlegla je ranama koje je dobila u borbi
sa izdajicama naSega riaroda·CetniCkom bandom. Pala je u borbi protiv onih
koji su za novae irzdali svoj ·narod i njegovu svetu borbu,za slobodu.
Drugarice Koso! Polozila si svoj mladi zi'Vot za bolje dane svoga naroda,
za njegovu slobodu. -Tvoja prolivena krv i krv nebrojenih boraca garandja
je za nasu konacnu pobjedu.
Svojim 'svijetlim primjerom pokazala si put, kojim trebaju ici sve zene.
Slava paloj drugarici Kosi Smrt njerzinim· ubojicama !
33
�rrr:c·.
ZIVOT ZENA
Ali ana sllijesna sad je
Za slobodu mnogo daje.
Jer ce i njoj dani doCi
Kad Ce ona neStO moCi
Staro druStvo ona neCe
Novo ona sad kreCe.
Kad ce zivjet u slobodi
Svi gradovi ·i narodi.
Radi ona na ·sve strane
I poma:Ze partirzane.
Da imaju rublja, jela
To je du:Znost haSih :lena
Pozadina :svega Cini
Da fasizam pre ukille.
Nasa borba je poiitena
Da nam Zivi sloga Zena.
Poslusajte sada mene
0 Zivotu naSe Zene.
Kako j 'ana robovala
I kako j 'zivovala.
Rob je ona pravi bila
Trudila se i patila.
Sto s' odredi i naredi
mora Zena da poredi.
Mala djeca i obuka
To je njena vel'ka muka.
Djeca placu gala, gladna
Svakog sata, svakog d:ma.
A jos uz to rad u polju
TraZi napor, rad i volju.
Veliki je teret zene
Nema kuda das'ok:rene.
.Spjevala seljanka iz Dreznice
OSLOBODENJE MODRUsA, JEZERANA I KRIZ:POLJA
Borba protiv okupatora i njegovih placenika, iz dana u dan pokazuje sve
veCi zamah. Ta pravedna narodmi borba Siri se po naiMJ hrvat'skoj zemlji.
Desetine i desetine ·sela i zaselaka prestaju biti popriSta okupatorskih i ustaS~ih haraCenja. PoCinju da Zive -slobodno u svojoj slobodnoj domovini.
Dne 11. ovog mjeseca snage Primorsko-goranskih partizana opkolile su
ModruS, Jezerane i KriZpolje ~ Tia juriS -uniStile n_eprijateljske posade. 13 .
Tako su narodni oslobodioci i osvetnici pomogli narodu tih mjesta da
zbaci sa sebe jaram ropstva, da sa ·sebe skine ljagu sramote koju su im nanijdi okupatorske sluge-ustaSe.
Sad a j e nas Modrus osloboden.
Napa6ene Zene tih 'krajeva, Cije su mu.Zeve, sinove i oCeve- banditski psi
veC godinu dana silom uprezali u svoje krvavo kalo, osjetit Ce sada Sto znaCi
zivot u slobodi kra:j svojih rodenih i voljenih.
Snage hrvatskih majki ; zena koje su tinjale pod pritiskom neprijatelja,
oslobodene i organizirane moCi Ce da poka:lu pU.nu -i·pravu-_svijeSr·hrvatske
Zene. U redovima AFZ Zene su Modru.Sa zauzele ·svoje pravo- mjesto i zajedno
sa svim -drugim ·zena1ma boriti se za pr-ava i _slobodu svOg nar.Jda,- za prava
Zene i njen Blobodan razvitci,k.
***
·u borbama i · u oslobodenim mjestlma Modrusa, Jeietana i Krizpolja
zapljenjeno je oko 200 pusaka, 3 puskomitraljeza i jedan teski mitraljez, kao
i velika kollcina drugog ratnog materijala.
34
35
�/
RODOLJUPKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE ZENA ZA GORSKI KOTAR
Srpanj 1943.
Broj I
NASIM ZENAMA
Godinu dana nakon izlaZenja naSeg 1lista »Drugarica«, koji je iza.Sao samo
u tri broja, mi opet imamo -svoj list, .i to da:nas kad je naSa AntifaSistiCka
Franta Zena postala mo6na bo11bena politicka organizacija. Nasa Narodno-oslobodHaCka borba, na·Sa diCna voJska i vjerna pozadina imaju u nama, u
na•Soj ·011ganizaciji ·Cvrst oslonac u svetoj b011bi protiv zloCinaCkog okupatora
i podlih domaCih izdajnika.
U naSem Gorskom Kotaru, gdje je naSa organizacija ra.Sirena do najzabitnijeg seoca, Zene su boreCi se i radeCi u svojoj organizaciji poZeljele svoj
list. Nase zene pozeljele 'SU da jedna drugoj kaze i isprica svoju borbu. Da.
kroz· list Zena udaljenog i prodanog kraja osjeti radosti Zivota oslobodene
Zene na slobodnoj grudi. Da nii.Sa :lena sa slobodnog· svog ognjiSta okTijepi
porobljenu svoju drugaricu i pozove je u borbu.
Da naSe sestre, odvojene od •slobode okup.atorskom ·Zicorn, koje su ponosno i sretno spasile ·Cast -svoju i svojih sinova SaljuCi ih u osvetniCku narodnu vojs'ku, osjete blizinu i snagu pobjedonosne borbe svojih sinova-sinova
domovine.
Da vi zene, koje se trzate od zlokobnog bata okupatorskih vojnika oko
svojib kuCa, vi koje strepite u besanim noCima od okupatorskog kundaka o
vrata, da se uvjerite u 'snagu na·Se bo:r1be, prezrete strah pred neprijateljem
i srCanije pridete borbi.
Mi, koje smo ostvadle jedinstvo srpskih i hrvatskih Z·ena, saznat Ceffio
kroz svoj list, da smo postale ponos naSih sovjets·kih sestara, da se naSmn
borbom ponosi narodna armija, drug Tito i cijela Narodnooslobodilacka
Franta.
Neka nam stranke naSega Ii'sta postanu drugarice kojima Cerna govoriti
0 svojoj ljubavi i mrznji, 0 svojoj boDbi i cvrstoj vjeri u pobjedu. Nas list
Ce biti za nas izvor novih snaga i znanja, putokaz u bor:bi i radu. On Ce Celi~
Citi naSu vjeru u pobjedonosni konac ponosne i heroJske borbe naSeg naroda
za slobodu.
·
·
SMRT FASIZMU-SLOBODA NARODU!
37
�NAS VELIKI DAN
/
Antifasistkinje Hrvatske dozivjele su 11 i 12 Iipnja o. g." svoje velike
dane. U slobodnom gradu OtoCcu, odrZanci je prva konferencija AlltifaSistiCke
Fronte Zena Hrvat·ske. Stigle su delegacije sa svih strana Hnratske:. Prin1orja, Gorskog Kotara, Korduna, Li1k~, Banije, Zumberka, · Hrv. Zagorja,
Dalmacije i Slavonije. Zene koje se nikada nisu vidjele, prepozna1e su -se i1a
svojoj prvoj konferenciji.
Putovale su i p.o osam dana, preko dalekih brda i dolina, pored neprija~
telJskih zasjeda prela2eCi dobra Cuvane pruge, ceste i rijeke, provlaCeCi se
kroz Z:icu, obHazeCi ,bunkere.
Velika osvjetljena dvorana puna je zena. U prvim redovlma sjede drugarice iz brigada sa puSkama i partizankama. Ozbiljnim licftna punin1 radosti i paZnJe sluSaju Zene, gutaju rijeCi govornika. Vide, njihova je borba
nagradena veC sada, dok se -kroz otvorene prozore Cuje grmljavina topova.
To nasa vojska, ona kojoj dugujemo sve, brani nasu slobodnu zemlju i gradove. Ona narn je omoguCila da moZerno jedna drugoj reCi sve Sto nas raduje i sto nas bali.
Drugarica Kata PejnoviC: predsjednica AF:l-a Jugoslavije i chm AVNOJ-a
toplo pozdravlja sestre i:z svih.krajeva Hrvatske.
U irne Centralnog Komiteta KomunistiCke Partije Hrvatske, drug Karlo
lVlrazoViC naglaSuje da· je jedini pl~avi i iskreni hOrae za prava Z-ena KomunistiCka Pa:rtija. FaSisti 'SU htjeli, cta Zena ostane ui kuCti i- uz· metlu. Ali Zena
je uzela.gvozdenu metlu, pa CeliokOm i olovorn mete iz svoje zemlj-e faSls-tiCku
neCist.
Komesar NOV i PO Hrvatske, drug Vladimir Bakaric donosi ·pm:drave i
z.ahvalnost naSe herojske voj'sk.e za sve ono Sto su ui nju ti'cinile Zene. Vojska
nam obeCaje, da Ce saCuva'ti Prava koja su Zene d6bile tokom Narodno-os~o
bodilacke Barbe.
Potpresjednik ZAVNOH-a, drug Pavle Gregoric po~dravlja zene i poziva
ih da se jOS bolje a;J.<.tiviziraju. u pozadini sada, kad je naSa borba pri svrS_etku. Mi ima-mo mnogo zadatcika. GotOvo nam ne dos~aj e snaga. Za-to .Zene
treba da se politiCki izdignu i osposbbe da -hi mogle odgovoriti· svim zadacima koji se pred njih postavljaju, i da bi mogle ispravno ;skoristiti svoje,
u borbi steCeno pravo da sudjeluje u narodnoj vlasti.
Toplim g~asom govori drugarica :omladinka kako su se Zene i On1ladina
sreli i sretaju _-se na svim poljima na.Se borbe, na njivama· i u bolnicama, na
polo:Zajima i kod ·kllC:e, nOSeCi hrariU, Pl~tuCi Carape i per,uc'i rublje vojsCi," i
izgrad:ujud pozadinu:
- ·
·
-·
Slu.Saju Zene o svojoj borbi, .slu.Saju od. na§ih rukOvoq.ilaca;, .one se raduju, doSao je .njihov veliki dan. S pjesmom, recitacij?tma i muzikom zavr·
Sava se sveCani dio k·onferencije.
Sutradan je odrZana radna konferencija. Drugarica Anka Berus guvorila
je o borbi iena antifasistkinja. Ta boDba bila je u pocetku laksa nego danas.
Danas se borba raZJmaha'la. Treba nove snage, a pred nas postavlja nove
zadatke.
»Na.S narod je po svojoj slavi stao na prvo n1jesto medu narodima s-\•i~
jeta. Nikada se t0 ne bi dogodilo, da u njegovoj velikoj borbi nije sudjeh
vala i Zena.«
38
Nase zene su poslusale gfas pravde i glas naroda i
idu na:Se sovjetske sestre, putem borbe ne ZaleCi Zrtava
Na.Se--Zene povezane_ su u svojoj organizaciji: Srpkinje i
gradanke. »NaSa zem1lja je ratni logor u ·kon1e svatko
svoj -zadatak.-<<
posle putem kojim
rna kolike one bile.
Hrvatice, seljanke i
ima svoje mjesto i
Zene treba da sudjeluju u NOO-ima, jer su p<>kazale, da su sposobne da
_upravljaju sud~inom naroda i Cuvaju tekovine borbe.
Uzalud pokusavaju .fasisti da skrenu i olabave borbu zena. Oni vide c\a
je naSa bovba tim jaCa, jer u njoj sudjehiju Zene. Za to londonska izdajniCka
vlada, veC sada obeCava da Ce jednoga dana Zenu ·vratiti u kuhinju. Zato
izdajniCko vodstvo HSS-a pokuSava da ponovno osnuje »Hrvatsko Srce«,
gdje se Zenama govori da se ne trebaju boriti. Svoje sram-no djelo izdaje
pruZaju na sve strane, pa ne za•boravljaju da ga pokaZu i kod Zena. Za to i
CetniCke bande osnivaju »Kola srpskih sestara« pokuSavajuCi da prec.Iobiju
Zene za svoje i·zdajni6ke dljeve. Ali svima onima, koji hoCe da Zene udalje
od bOI'be, koji ih salju da sani.o cuvaju djecu, kucu i ognjiste one dovikuju
obuhvacene plamenom borbe.
?>Koju djecu ·da Cuvam? Zar onu ·sto ste Je zaklali?
Koju kuCu da _Cuvam? Zar onu Sto ste ·mi zapalill?
Koje ognji,Ste? Zar ono koje ste mi opustili?«
Poslije govora drugarice Anke Berus govor.e Zene. Daju iz sebe ono Sto
im je najdraze i najbolje.
Zene Primorja i Gorskog Kotara nose municiju pored bunkera, kroz Zicu,
saki'ivajuCi se pred ki•som neprijareljske tanadi. zene Dalmacije nose bor·
cima vodu na suhi Mosor i Zedno Biokovo, penjuCi se uza stjene strme kao
·zid. U. slavonskim se brigadama bori .800 Zena. One su ostvarile jedinstvo
Hrvatica, Srpkinja, cehinja pa cak i Njemica. Slavonska Hrvatica susrece
partizana .i ljubi mu kapu,.jer ·se stidi sramote, koju su ustaSe bacHe na lice
hrvatskog naroda. I u Gorskom Kotaru podigose ·se Hrvatice i Srpkinje u
i'Sti Cas, Cas sudbonosan i slavan. Zene Zumberka i Hrv. Zagorja bore se na
pragu Zagreb-a. One su prezrele »Usta.Siju«, i u naj-te:Zim Casovima pitaju
svoje muZeve: »A gde vam je sada taj .vaS MaCek kaj ste n1u tak verovali?{<
Divne su na.Se ·mlade diugarice iz brigada. Pune poleta one priCaju o
borbama i juris;ma, o zlu i dobru koje dijele s drugovima. Rado polazu mladi
Zhrot za slObodu, dok starije ponosno izjavljuju: »I ·naSi su sinovi naTodni
vqjnici«. One b-i se stidjel~, kad nji!hOvi najmiliji ne bi hili u vojsci. To nisu
viSe samo majke svoje djece. To su maj-ke naroda_.
I ,sve tako niZu ·se istine, ocrtava ·se slika velike borbe. Zene su se povezale. u .Cvrsto kolo, koje nitko ne moZe raskinuti. Konferencija teCe u znaku
borbe~og je~linsiva ·sv_ih Zena koje :live u naSoj domovini.
Drugarka iz Slovenije donosi tople pozdrave slovenskih Zena. One- znaju
za nas, jer i one vade ogor.Cenu, div·nu i veliku borbu za slobodu svoga na:roda.
Iz referata drugarice Jele BiCaniC upoznaju se Zene sa sta·njem naSe
organizacije. Ona treba da se proSiri i uCvrsti. Zene treba da se izdignu poli·
tiCki, da poveCaju svoje znanje i da sudjeluju u narodnoj vlasti. Doznajemo
da je naSa organi.zadja prodrla svuda. Gotovo nema sela, nema grada ni
tvor·nice, a Cesto ni ulice u kojoj ne bi bilo naSe.- organi.zacije. Cvi"sto i uporno
potkopavwmo temelje- faSi·stiCke zgrade koja se ruSi.
39
�OSTVARILE SMO JEDINSTVO
Na djelu su se srele hrvatske i srpske zene Gorskog Kotara, na velikom
borbenom djelu. Kad je Gorski I<Cotar planuo ustankom, ustale su i jedne i
clruge. Poveo i povezao ih je osjecaj ljubavi prema rouenoj zemlji, zelja za
pravodom i osvetom.
Zena iz DreZnice Suljala se, oslu§kujuCi da je ne primjeti neprijatelj, i
u prve Iogore nosila .pu.Ske, hranu i mriniciju. Nije ni sanjala, da se u isti
Cas iz Deinica, irz Gerova i Cabra i tolikih primorskih n1jesta isto taka iskra~
-daju Zene zahvaCene borbenim poletom, nose te.S-ke te.Ske sanduke s n1uni·
cijom, .nose kao i one oruZje j hranu 'StrepeCi pred istin1 neprijateljem.
Poznata junjakinja nasega kraja, pokojna Ljubica Gerovac, Hrvatica,
bjezi ispred ustaskih zlikovaca. Primaju je srpske zene brinjske okolice. Ni·
kada one ne Ce zahoraviti Ljubu, koja im je prva otvorila 9Ci.
Nicali su logori, dlzali se partizani. Sretali su se po sllinama, stiskali
jedni drugima ruke i slozno udarali po neprijatelju'-Primorci i G01·ani,
Srbi i Hrvati. Sretale su se i Zene. ZaCudeno je gledala- Zena DreZnice, Jasenka i Gomirja, .kojoj su usta.Se poklarli sve najmHije, na Hrvaticu. Okamenio
ju je strah ·pred ustaSama-nije imala povjerenja prema njoj.
Ali povjerenje je .raslo. Najprije polako, pa sve jace i bde. Brisale su
se sumnje i neprijateljstvo, ko}e su med:u hratske narode godinarna sijale
beogradske v-lade, i koje su joS v~Se htjeli raspiriti okupator, ustaSe i Cetnici,
koljud nevini srpski i hrvatski narod.
Sjedinjavala je zene borba, sjedinjavale su ih zajednicke nevolje i patnje.
Isti oganj, ista zHkovacka manija spaljivala je kuce od Kleka do Snjdnika.
Ista mrznja razdirala je grudi majki, dok su gledale svoju gladnu, ohamrlu
i poklanu djecu. Jedne i druge proganjane su, tucene i klane od istih zlikovaca. Ustasko ,,Hrvavstvo« gorko su oplakale hrvatske delnicke majke kad
su ugledale · svoje zaklane i ienakaZene si·nove. Cetni6k&"">>srpstvo« pokazalo
je svoje ,krvavo lice, kad •su poklali srpske zene, djecu i starce u Jasenku.
Srele su se Zene sa groznim istinama, stele su se u dugin1 povorkama za~
robljeni'ka i gladnim muCi!liSti1ma faSistiCkih logora. Nikada ne Ce i nes:miju
zaboraviti naSe Zene dijete, koje je u bakarskom logoru tri dana sisalo
mrtvu majku.
SusreCu se naSe Zene sva ki dan u istoj bolniqi pored postelja ranjenih
sinava: S jedne i druge strane visokih planina stiZu darovi ranjenicima.
Salju ih svjesne Zene·sinovima naroda.
Osjecaju to ranjeni borci, dok se krijepe mlijekom dreznickih krava,
dok gule rumene naranCe i jedu slatke ~·mokve, za njih sazrele na primor~
skom krSu. OsjeCaju ani to dok i·m j,z Delnica, Vrbovskog i Cabra stiZe novo
rub1je, sir, med, voCe i Cisti bijeli zavoji.
BHa je neprijateljska afenziva. I tu su se srele srpske i hrvatske Zene.
Tko se ne hi sjeCao one tegobne nod, kad su om·ladinke brinjskih i dreZniCkih sela 15 sati nosile bez smjene ranjeni.!ke i sa posljednjom .snctgom ih iznijele do planinskoga vrha. Dalje se nije moglo. Bile su mrtve od umora. Ali
kako je radost porasla u nama, kad smo ugleda1i Sarenu gomilu prin1orskih
Z.ena i djevojaka, koje su nam ·pjevajud dolazile u susret. Na -svjeZa rarnena
primile su ranjene drugove i ponijele ih dalje od opasnosti. To je bila najdivnija manifestacija naSeg borbenog jedinstva. Osjetili su to naSi ranjeni
drugovi i nikada ne Ce zaboraviti.
Doslo je proljece. Pdblizavalo se doba oranja i sjetve. Odakle sjeme
popaljenim i popljackanim krajevima? A polje se mora zasijati. Bez sjetve
nema pobjede.
1
1
40
Dale su se na posao zene iz nepopaljenih krajeva. Zene delnickog i vrbovskog kotara sakupile su sjeme za papaljena srpska sela. Ni same nijesu
imale mnogo, ali su htjele, pa su i s"kupile. Tako su zasijana siroka dreznicka polja i valoviti skalicki brezuljci.
Kako smo bile ponosne na konferenciji! Vidjeli smo tamo drugarice iz
svih krajeva naS·e Sirake domovine. U naSoj delegaciji hila nas je i Hrvatica
i Srpkinja. »Ostvarujmo borbeno jedinstvo srpskih i hrvatskih :lena«, Cula
se svuda, bilo je svuda napisano; Kako smo bile ponosne, kad smo mogle
reCi: »Mi smo ga ostvarile, ostvarHe ·smo ga med:u prvima!«
Ostvarile smo ga u prk()S podlom planu okupatora da uniSti naS narod,
u prkos cetnickim i ustasklin !azima, u prkos izdajn;ckoj londonskoj vladi i
izdajniCkom vodstvu HSS~a, koJe Suruje -sa svim neprijateljima nas i naSe
borbe. Ostvarile smo jedinstvo, i joS Cerna •ga bolje ostvariti, kad naSe sestre
Brvatice iz ogulinske i brinjske okolice potpuno shvate jzdaju ujedinjenih
neprijatelja naSeg naroda, i 1pod:u za primjerom Zena Delni.ca, Cabra, Pri~
n1orja i Dalmacij,e, za primjerom svjesnih i borbenih sestara cijele naSe
domovine.
Mi se ponosimo sv:oji1m jedinstvom. NaSa braCa, muZevi i sinovi bore se
rame uz rame na polo:laju, bijuCi neprijatelj"a bez milosti. I mi, po uzoru
svajih savjetskih sestara borimo se rame uz rame, uzhnan1o oruZje, pridruZujemo se svojoj bra6 na fronti i izgraduj,emo pozadinu pomaZuCi svojoj
herojskoj voj5ci, radujemo se -sigurnoj pobjedi i sretnoj buduCnosti svoje
djece.
PISMO RANJENE PARTIZANKE
Draga majko, javljam ti se sa nekoliko rijeci, za koje bih najradije, da te
nadu zdravu i zadovoljnu. MaZda znaS gdje sam, i Sto se samnom dogodilo,
ali .mislim da se priC:a mnoga viSe nega Sto jeste.
Eva da ti opi_Sem. Nalazim se na _bolesniC:koj postelj.i u VukeliCima kod
Dre.Znice. Ranjena· sam u nogu. Polom1ljena mi· je kost pod koljenom u akciji
kod Gomirja. Sada nemam vise prevelikih bolova. Ide mi na bolje. Nemoj
misliti da sam na hladnom, iii da sam gladna. Ne, za ova je dobra samo mi
je jako dugoCasno. Ali ipak ni-sam klonula. JoS u .meni Zivo srce kuca za
Osvetom i jedva .Cekam, ·kada Ce opet dod dan da mogu primiti puSku u
ruke. Treba se majko, svetiti banditima, koji nam cine tolika zlodjela. Ali
njima je doSao ·kraj. Prorpali su oni, za njih viSe spasa ne1na. Sada Ce sigurno
naSa brigada doCi tamo, ako joS nije. Mq.Zda Ce i za TrSCe koji bataljon, pa
gledaj ·kako CeS se pokazati prema partizanima. MoraS in1 pru:liti pon1oC
Cime god moZeS, jer danas ti je partizan svetac, spasilac naroda. Ako dade
do tebe Aljosa, on 6e ti kazati sve kako je bllo, pa te molim, da ga cim
ljepse primis, jer je to dobar drug, koji mi je na svakom koraku pomagao.
Ako dabijeS u ruke ovaj list, malo se pointeresiraj da Ini odgovoriS. Kako
ste doma? Je li se tko vratio iz Italije? Kako ste proveli BoZiC? Zao rni je
da ne mogu u nas kraj, ali Sto cemo kad ovako mora da bude. Borba je
borba!
Voli te tvoja Fanika
Pismo je pisO.la drugarica Fanika Lipovac, mlada partizanka iz Tr.5£:a;
(;abar. Bila je divna drugarica Fanika. Nitko ne bi rekao, da se u tome dje~
tetu sa njeZnim licenz i plavom kosom krije neustraSivi horae i tvrdi, neuuw~
41
�I'
ljivi Z11ai5aj. U -bolnici, pored najteiih rand, nikadd se nije _Cuo jauk sa 11.jc~
zine postelje. Najteie bolove podnosila je sa dobrim i·blagim smjeskom 1za
svome lijepom ~_djeCjem_._licu.. Drugarica. Fanika- wnrla- je· u partizanskoj bolnici podlegavsi ranama 3. II. o. g.
SLAVA DRUGARICI FANICI LIPOVAC!
ZENE NAM PisU
IZBORI ZA NOO-e U OOULINSKOM KQTARU
9. lipnja o. g. provedeni suizbori za seoske NOO-e na oslobodenom dijelu
ogulinskog kotara.
. 13. VL provedeni su i"bori za opcinske NOO:e na kojim~ su ujedno iza·
brani delegati za ·kotarski NOO.
•
Zelle su· sa veliki1m 'interesom sudjelovale u !=>iranju narodne vlasti.
U seoske odbore izabrano je 5 Zena, a dvlje su birane kao delegati za
Kotarski NOO.
PROMJENA ziVOTA zENA U BORBI
Ja se. bodm i rllijenjam Zivot, i ·promijenila ·sam_ g~ i joS; 6u ga viSe pronlijeniti. NajviSe ·sam osjetila promjenu Zivota, kad iman1 pr.ava govoriti,n~
sastanku sa svaki'm. Svatko ne priznaje, da sam Clan, koji mora Zivjeti na
svijetu. Zena je ·maJka partizana -i omladine i dan~s .moZe svagdje red: )>Ja
sam majka, ja sarm muCenica, ali -sam priznata.«
Danas Zena slobodno govari na :z;boru, na _sastanku, u 'Selu i u ·-:kuCi. Ona
je uzvojevala sva prava, koja je. spadaju. ,Vidi: ona, da"flije badava P911W·
gala 1larodnu borbu, i da joj se otvaraju OCi.
NaSi neprijatelji m·i:sle, da .Ce borbu Zena uniStiti, _ali ne Ce-! Zene se
hare na svakom koraku i pod, najte?;im uslovima. Zene se pakazuju svuda
i govore: »Ne Cerna ·k.Jonuti.-duhom_ qa.-. kOn~Cne. pobjede.« Za vrijeme prija,Slljih reZi•ma Zeria nije imala pravo glasa, a to ]e danas izvojevala. u narodn?·oslobodilackoj bo~bi. Ona ima pravo da bira Narodno-oslobodilacke
Odb()re, ali moze i da bude izabrana u Narodno-oslobodilacke Odbore, od
seoskag pa na viSe. Dakle, drugarice, svaka Zena, svaka majka __ moZe biti sretna, moze biti vese!a, kad se sjeti, da je Narodno,oslobodilacka borba donijela to.like prednosti Zenama, a i·sta ta'k0 i omladina.
:ZENE SUDJELUJTE AKTIVNO U NARODNOJ VLASTI!
cVRSTE SMO KAO cELIK
Drage drugarice, konaCna smo stvorile i u naSeffi_- mjestu u Zici, koje je
puna Cetnika, svoju organizaciju Zena, AF2:. 3. VI. odr.Zale smo prvi sastanak.
I sada~ i uvijek u svako doba moZete se na nas obraCati za sve, Sto naSa
barba i naSa organi'zacija treba. Uvijek smo spremne odazvati se. Nas ne1na
mnoga za .sada-tek mala, Cvr-sto povezana grupica, ali budite uvjerenc, da
avdje ima joS -drugarica koje se u ovoj tmi-ni mnogo trude. Budite uvjerene,
da sma Cvrste i jake kaa Celik.
. S druga:rskim pozdravom, odbornice iz G. 15
42
0 NASOJ PRVOJ KONFERENCIJI zENA HRVATSKE
. 9. VLkrenule smo nas 22 drugarice, delegati Gorskog Kotara i ,Primorja
iz Drcinice, i posle na prvu konferenciju AFz Hrvatske, u Otocac. Kad smo
doSle blizu, -i ugledale grad, sve. mislim da li-to sjajU naSe »'letrikecc, glazba
tuC~, sav grad ori. M~kar ·sam bila poki-s-la i ozebla,_ niSta mi to nije smetalo.
Src_e· _m'f je bilo Veselo, ·kad _sall1: .Po:i:rii$l.Ha na- na~e hrabre partizane, ·.koji su
tolik:e krajeve, i tako lijepe gradove oslobodili Od okupatora i njihovih slugu,
ustasa i cetnika. Sutradan smo u dugoj povorci isle i .klicale kr()z sav grad.
U omladinskom domu bila je na~a konferendja. Nikada ja nijesam bila na
nikakvoj konferenciji, pa moram reci, da' je ·oilo jako lijepo, kako ja ni za.
misliti · nijesam mogla. Gavqrili. ~1}.-,na~·.~rugovL i drugarice,_ i svi su nas
priznali, nasu borbu. B,ilo je jako lijepo kad su nam pjevali i predstavljali
glumci.
Sutradan smo produZili konferenciju u jednom selu kraj OtoCca. Bile
smo tamo drugarice iz svih krajeva: Govarile su drugarice iz svih kotara i
tumaCile o svajoj bo:rbi. 1 orie ·-se-··sVuda bore, i ·nama- je--to bila n1ilo Cuti,
da -~e joS drugarica u naSoj zemlji bari, kao i mi u Dre.Znici Sto_ se ·barimo.
Primile smo dosta -savjeta ad drugarica, kako da radimo i kako da se jos
bolje borimo. Izabrale smo Glavni Odbor za Hrvatsku.
Na- ·veCer ·smo :·Isie·~lla .,sh-stailak djeloga naroda' i -birale pOCa•si1o predsjednistvo ZAVNOH-a. Tu je birana i drugarica Kata Pejnovic, predsjednica
svih i~a Jugosl~~~rije .. MoZemo Jbiti. _.s -tim..~ ponosne,- l5:ad mi Zene imamo
pravo-, da, se :t)_~TafllO u syaku. _vlast.:To ,nam je donijela i lzvajevala _Komunisti-Cka Pardja.-.i~Naro9-nQ-oslobodilaCka B'DrQa. Mi Zepe, bariti Cerna. se .do
konacne pobjede za pravu vlast i bolju buducnost.
:·-'
Mara I voSeviC
OpC: od?~rnica, Lisi~a,_ DreZnka
zENE NA IZBORIMA
Kad su Z.ene iSle na izbore§
SluSala sam, ovako govore:
»Drugarice, sad je doSlo vrijeme
Na glasanje da idu i Zene.cc
Mi smo avo dobile u borbi,
Prkose6i onoj crnoj hordi
Koja i sad nas iz zraka plaSi,
Al nas brane partizcini naSi.
TeSka nam je~ mi to dobra znamo,
Ali za to slobodu imamo.
$to je nikad nije bilo prije,
Da i iena govoriti smije.
Simica TrbOviC
Dre:Znlca
43
�HEROJSKO DRZA)'<JE JEDNWMAJKE
10. IV. o. ·g. 16 poginuo je komandir iz III. Bataljona NO Brigade, drug
Trivun Vranes, u borbi sa talijanskim gadovima u Brinjskom klancu. Po•
slije zauzeCa Brinja odvezen je, da se sahrani na dmnaCem groblju.
RODOLJUPKA
GLASILO ANTIFASISTI6KE FRONTE ZENA ZA GORSKI KOTAR
Kolovoz-rujan 1943.
Broj 2
Postije oprostaja njegovog komandanta nad otvorenim grobom opro·
st.Ha se ad pokojnlka i njegova majka, stadca seljanka, Ana Vranes. Zahvalila se dmgovima Sto su joj dali ·mrtvo sinovo tijelo, da ga ne unakazuju
talijanski psi. Svoj oproStaj zavrSila je rijeCi·ma:
»Ne ZaHm ga, pao je za slobodu naroda. Smrt mrskim faSis-tima! ((
Starica se Citavo vri'jeme drZala junaCki. Ni suze nije spustila. Njezino
divno dr.Zanje, samoprijegor i hmbrost ispunilo je divljenj~n i postovanjem
do naTod.
-
PROSLAVIMO DVOGODISNJICU USTANKA
Dvogodisnjicu domovinskog rata s-lave narodi Sovjetskog Saveza. DvogodiSnjicu herojskog ustanka slave nasi porobljeni narodi.
Povodom dvogodisnjice ustanka mi cemo jos jedanputa pokazati da je
volimo, da je ona zjenica u naSem oku.
U cast dvogodisnjice ustanka povela je nasa organizacija AF:1: po prvi
put istovremeno na teritoriju cijele H-rvatske kampanju za sakupljanje hrane,
lijekova, voca, cigareta i svega sto je potrebno vojsci i bolnici.
Pojedini okruzi vrsiti ce natjecanje u tome sakupljanju. Nas Gorski
Kotar ne smije zaostati za drugima. Mi, zene Gorskog k,WJ,lra pokazati cemo,
da i nas pasivni kraj maze dati ad sebe mnogo, jer hate da dade, jer voli
svoju vojsku i raduje se slobodi za koju se ona bori.
Sakupljenu hranu treba slati preko od])()ra na viSa rukovodstva. Natje·
canje se vrsi do 20. VII. Po~urimo se, j-er »Tko odmah daje, dvostruko daje.«
KOLIKO POMAZES NARODNU BORBU? TOLIKO VOLis SVOJU DJECU!
44
PRED NOVIM ZADACIMA
Novi -dogadaji u svijetu ubrzavaju svrsetak rata. Nasa borba se pojacava,
naSi zadaci postaju sve ve6i.
Kapitulacijom Italije povukla se njihova okupatorska vojska s nasega
terena. Mi smo vidjeli, kako se bijedno srozala ta nekadanja sila. Time je
Gorski Kotar osloboden. NaSa vojska uSla je u sva mjesta na prllzi, u kojima
su ranije bile jake talijanske posade. Tu smo najbolje vidjeli kako je usko
povezana vanjska politi,Cka situacija s na.Sim domaCim prilikama.
Mnoga na.Sa Zena joS uvijek ne zna Sta ·se zapravo dogodi-lo. Mnoga
ffioZda misli, ·da je rat zavrSen, da je borba ·pre"stala. Ali naSa je duZnost
kao politiC'ke i borbene organizacije Zena antifaSis tkinja, da i posljednju
zenu Gorskog Kotara uputimo u stvari koje se dogadaju kod nas i u svijetu.
Na masovnim sastancima i putem Stampe treba da i:m objasnimo, .da rat ne
moZe biti gotov, dok se ne sruSi njemaCki fa.Sizam, dok se ne otvori druga
fronta, dok jos postoje kod nas sluge faSi-zma, dok ·se nas narod potpuno ne
ujedini u borbi.
D!1Znost je na5ih odbora, da prije svega sami znaju dobra ocijeniti situaciju, da se sastaju, zajedniCki Citaju Stampu i pTenose znanje na druge
Zene.
Koji ·su joS naSi zadaci? U na.Sem -Gorskom Kotaru oslobodena su mnoga
mjesta. Namdno-oslobodilacki Odbori imaju pune ruke posla. Nasa orgariizadja mora da im pomogne kod preuzimanja v]asti, da pomogne kod objasnjavanja narodu, da su NOO-i sa ZAVNOH-om na celu prava narodna vlast
i politi-Cki ru~oodioci borbe. Mi moramo sve uCiniti -da oni to zaista postanu.
Kod kapitulacije talijanske vojske vidjeli smo, da ·SU se rasipale mnoge
stvai"i, okO kojih nitko nije u prvom momentu vodio raCuna. Zajedno <>a
NOO~ima mi se moramo postarati da ne propadne ni mrvica kruha, ni zrno
Zita, ni k-omadiC :o.dijela. Sve treba saCuvati za naSu vojsku, i za zimu Jc_oja
dolazi Ako se dogodila koja nemila pojava pljacke, nasa je d!1Znost da takove
sabotere raskrinkamo i upozorimo NOO~e da im na vrijeme stanu na put.
1
45
�··Ali jedna od nasih najvecih ..i riajsvetijih · duznosti ··ape! os!aje·rad i brigii
za vojsku. Sada, mozda ·kao. riikada mozeJl,o ..vidjeti kakovu dragocjenost,
kalrovo blago predstavlja za nas nasa vojska. ,Morail)o joj za zimu,spremiti
lu·ane. Moramo :spremiti toploga rublja; Carapa i rukavica. ·MorarrtO ·sto viSe
Zena okupiti oko- pranja rublja i davanja reda naSim borcima j ranjenicin1a.
OsobHo tr~ba posvc:titi paZnju_ ranjenicima,__ i ~a_ .qjih sa~upljati lak~u _hranu,
cajeve, rublje itd.
.
.
Na cijelom teritoriju moramo proSiriti mre:lu naSe 'Organizacije, i istovrem6no nastojati da je Sto bolje uCvrsti:mo. Moramn je razviti tamo, gdje
do sada nismo mogli djelovati 2>bog prevelikog okupatorskog terora. Treba
svuda stvarati odbore, gdje jo.S nisu stvoreni, i davati im zadatke u vezi sa
novom situacijom: staranje o vojsci, pranje rublja, prosvjetne i zdravstv<::ne
zadatke itd. Sav rad !reba da tece u smislu saradnje s NOO-ima i USAORom.
NaSa organizacija treba da obuhVati i politiCki uzdigne S~ Zene Gorskog
Kotara. One. treba da u nasoj organizaciji osjete jakog politickog vodica,
koji Ce im pomoCi da se snadu u svakoj prilici koja nastupi.
ZETVA JE ZAVRsENA
Nikad nijesam osjetHa ·. takO' ''sila:Ztio. ···naSu organizaciju, kao katl smo
Brinje, da Zanjemo p~rtizansko Zito:_ Mi Zene iSle smo porwsno,
veselo i vedra Cela, svijesne, da idemo spremati kruh za naSu vojskU.
_
Najljepse je bilo, kad smo usle u polje, kao 'zuto more. Pored raspje\'artih omladinki, i ·111:1 Zene-··stale ·Smo jedna ·pored "di:"_Uge,-i sagnute -poCele
pos'ao;· Izmedu nas ·S·e :eulo:
: >>brug~~ice-~ J?erimo :sVaki _k~":~«.
. »Ako riaide avion, lezimo, .. da n8.s ne. primje'il«.· .,
...
-Zene vese£o. ~odiovai:aj~; -.
.
»Ne bojin:i.O se ·_p:i -topov~~ ~i:~~iona, sall{ct._kad -~m~ dOCeJ<aiL ·d~:-radirpo
u slobodi~<. · ·
··
·
' '
·
d~Sl_e u
-·
~
. Stince ·up~klo, -.srpov-i -siJev:~.j-u-.- QegdJe daleko ·.¢uj_~- se .vrSi.lica-z:UjL·.~p()S!o
pOd.ne, ~ mi sloZQO· ide_IJ).o rta .ruCak,_ l<oji_. se--.~aj~dniCki_"kuha za ~Y~;. uas.- ,.po_Cekuju nas< d:rugC!-rice iz ·poU,qprivre4nil)._ korpisija~:-·Op;e :trC~_,--.raspqre~uJ~; hrinu
se- imaju pune, ruke posla .. Kao reduse, ka.dje.kod,.kuce Il)Oba:.Grupa ,po
grupa sjeda i jede, i zadovoljna ide da opet ubire klasje, koje su sacuvaji
naS~ JT.;ln;asi, ~~S~ lj~·~lj.~na -Y;~Js!:c~·-_.9n~. _:su Cuva~_~, a :rpi r.o_Z~I~.. -~ _
PoZele- SIJJ:O ._i ..QI~gpslovil_e .. ~·kr:u}J. -sv.ojim_ ·.-~inp_vi;ma. PQIJ.osna majka,,koj~
.
ih je rodila!
• Anda Loncar, sk~li¢
~otar BriJ?,i,e
POvoilOni ZetVe · jortnif'iln/i'' su U' Ogu.fin'sk_qr,z · i brinl<Jkom. kotarU · radne
firupe Zenti, ·s·a zadatkdm da· Zlinjic'f.itO"·za·-vajsku, ·{a pt:iYfiiaizske·:pdrodice;· i
ostale, kojima nije imao tko ·zeii. Ogulinski ko.tar;.za 14 dana organiziriw je
270 iena u radne grupe, a btinjski 130·•medu kofima su i zene iz hrvatskog
sela Krispolja; koje su do nedavna s nepovjerenjem gledale na nasu borbu~
25 f.ena iz sela. Tuf.evica pof.ele ·SU U' }ednom' dimu' 1.800 snopova, a zene
opcine Dreznice ukupno 6855. snopo11a . .Zene. su .. pok,upile .svaki
k 1 as.
·
·
46
PRv.I IZBORI tr NASOJ QRGANIZACIJI
Pr:ed .nasu organizaciju AFZ u cijeloj Hrvatskoj, pa i u Gorskom Kotaru
postavlja se vazan zadatak, a to je biranje novih odbora: seoskih, opCinskih;
kotarsk~h i okruZnoga. 17 Da bismo pravilno proveli i~bore treba da priji
izvrSimo: ·pripreme. · Moramo lipoznati Zelie· :sa znaCaj"em i21bora. , Na ko}i
na.Cin da -pristupi•mo_ .pripremi izbora?
1. Moramo uz pomoc odbornika iz NOO-a i omladine iz USAOH-a tumac
Citi Zenama na masovnim seoskim zborovima vaZnost ii:bora. Treba im turnaciti ulogu odbora, i potrebu, · da un:iprijed dobra promisle, koje su zen~
medu njima najvrjednije, d-a. ponesu -Casno .ime o_dbornice.
,
2. 0_ izborima treba pisati Clanke u zidnim· novinama, treba javno pisa-ti
parole i. u njima ·pozivati Zene, da sve dodu ria izbore. Sve Zene- treba da
p~ze 1 da se u odbore ne --pokrijumCari neka, kojoj-· ne .leZi na srcu NOB, i
koja .hi sabotirala rad na-Se organizacije.
3.__ l! vezi s izbor~m~ treba prove~ti.'takiJ.?iCenje -izmedu pojedinih orga~.izacija. Kotarevi preko pruge,·treba da se natj~Cu u sal,)irnim akcij_ama .za
yoJsku i bolnicu. Treba da Zaposle Sto viSe Zena- nko rada za vojsku, jer se
tamo formirao novi.par~izans:ki odred. Kotar .ogu:lin i Brinje veC su_se~ tak:rniCili u ·radnim grupailTa, a treba ·da nastave sa radom za yojsku i suzbU8:~
njem nepi;smenosti.
Evo, u .tome pravcu- treba v11Siti izbor-nu kampanju. 0 tim pripremam:a
treba da niZi odbori redovito obavjeStavaju viSe. lzbore moramo shvatiti kao
jedan: od nasih najveCih organizadonih zadataka. Nasi izbori bit ce najbolje
ogledalo nasega rada.
.
Izbori se vrSe svakih Sest mjeseci.
Seoski od:bori !biraju se na seoskim skupovlma, gdje Ce sve Zelie bez
obzi•ra na godine ·bira1ti svoje· odbornire, javno dlianjeri1 ruku.--- PraVo glasa
imaju i omladinke, bez obziTa na to, Sto su one istovrerpeno- (:Janice .organizacije USAOH. Na i20borima treba da bude takoder prisutan clan NOO-a i
predstavnik USAOH-a, i da uzmu rijeC u prikaZivanju VaZnosti izbofa, kao
i ·saradnje _medu pomenutirn organizacijama. Na seos·ki·m·-izborima treba takod~r Zene pripr~miti z_a bi•ranje opC~nskog odbora. OpCinski _odbor se-bira
t~ko, da se sakupe :zJene. cijele opCi!le, r
glasaju - is to kao ric,l seoskhn
iZbol-irna:, To. su opCinske .ko'nferencije.
·
. Kad· .se .bira]u, ·kotars•ki odb9ri, ne saz;ivaj1,1 Sf3·· Ze~e ~ij~loga kotara, jer
bi .ih bHo _previSe. Zato Zene na opCinskoj · konfer~nciji-. biraj-u takoder svoj_t(
zastupnike .Hi delegate, barem i2 svakoga sela po jednu zenu, i daju joj povjerei_lj_e da on~ ide na ,-kotarsku konferenciju,. i u njihova ime glasa za kotarski
odbor. Isto tako ,se _na kotarskim konferencijama biraju delegati za okruZn,u
konferenciju.
l(aci.. -su ·provedeni izbori u cijelom okrugu, pristupa se okruZnoj konferenciji. Tu se sakupe delegati svih kotareva i biraju okru:Zni odbor. On
dobiva zadatke da 6 mjeseci rukovodi organizacijom okruga.
";Qdbori. sti pokreta,C'i nida· u organizaciji. Oiii su· jezgra oko koje treba da
se -okup-ljaju ·ne samo -svj-esne .antifa.Sistkinje,. nego i ostale Zene, koje mrz~
faSizam,·. a joS se nijesu- odluCile za otvorenu borbu. Na taj -naCin ·postiCi
Cemo, da --naSa or.g~nizacija postane zaista politiCka, bovbena --organizacija
Zena·, i ostane -i dalje jedan od najvaZ-nijih Cinilaca naSe -Narodno-oslobodilacke borbe.
Julka Rajacic
cta
4].
�IZ BOLNICE 18
JOS JEDNA JUNAKINJA JE PALA!
Jutro je. U ranjenicku sohu ulazi drug ljekar, nasmijan, okretan sa velikom paznjom i njeznoscu pregleda svakog ranjenika. Ide od kreveta do
kreveta. Le~e ranjeni horci iz Bosne, Like, Korduna, Primorja i GOTskog
Kotara. Tu lezi mlada Dreznicarrka Cvijeta, horae od 17 godina. Metak joj
je prosvirao mlada pluca. Nasmijana lica, kako to dolikuje mladoj junakinji,
ona ·pita: »Dru.Ze do~tore, da H Cu moCi ponovno u briga:du ?<c
Od prvoga dana najezde fasisticklh hordi, odluCila se drugarica Marija
Lisac za ho~hu, ostru i nemilosrdnu. Od prvog dana pomagala je horhu,
sakupljala materijal za partizane, razhacivala stampu. Ali to joj nije dosta.
MrZnja u njezinom 18.;godiSnjem srcu vuCe je dalje. Ona uzi'ma puSku u ruke
i polazi u otvorenu borbu. Nikoga nema u VI. Brigadi tko je ne hi poznavao.
»Micika Slovenka« hila je jedna od najomiljenijih drugarica u svojoj ponosnoj hrigadi.
Nikada se nije potuzila da joj je tesko, ni jednog casa nije kod nje hila
truna sumnje u oslobodenje, u pobjedu nad faSizmom. Ljubav prenm dragom slovenskom narodu i svim bratskim narodima vodHa ju je naprijec.l.
Zhog tjelesne -slabosti uzima duznost holnicarke u brigadi. Bila je u toj
du.Znosti neumorna i puna ljubavi za ranjenike.
Suze su nam dosle na oci, kad se drugarica Micika razholjela. Polazila
je u teSkoj vatri u bolni:cu, a mi smo rnislili »nikada viSe«·.
Ali ona se nenadano .vratila sa -smjeSkom na usnama:
»DoSia sam opet k vama«.
Poslije <bolesti -dohila je drugarica Micika injesec dana dopusta. OtiS!a je
u malo selo u Gorskom KotaTU, gdje su joj zivjeli roditelji. Bas u to vrijeme
poCeo se tamo formirati novi partizanski odred. Nije Cekala da joj se svrSi
dopust. Javila se za rbo1niCarku i preuzela svoju du:Znost.
Pogrnula je, kad ·SU gladne zvijeri, zedne nase krvi, homhardirale malo
seoce Zagolik u GoDslrom Kotaru. Potrcala je da pomogne dmgovima, ranj enim od homhe. Mi ovaj put nije dospjela da ucini ono, sto je sa toliko srca
Cinila veC mjesecima, nije dospjela da drugovima zavije rane. Njezinoj rani
nije hilo lij-eka.
.
Nakon 19 godina zivota, i skoro dvije godine horhe poginula je jedna od
onih divnih Zena kojima niJe niSta teSko bilo, Sto je traZila bo~ba za slobodu.
Na drugom krevetu hvata se svojih staka mlada Bosanka Desa od 16
godina. Ranjena je u ohje noge. Odvaja se od ·kreveta. Htjela hi, i hoce ponovo u l>arhu. Vidis zatim sliku cetnickog zlocina, gdje su drugu Branku
Cetnici iz zasjede. q::JrebiH nogu, zatim ga Ziva uhvatili i tukli batinama. Sve
mu zglohove iScasHi i odveli ga na streliste. Jednim metl!:om kroz pluca
zavrsili su svoj zloCin cetnicki krvnici. No taka je htjelo bitt - Branko je
ostao Ziv. Oporavlja se, Zedan Osvete.
I u drugim sobama ista je slika. Na krevetu sjedi drugarica Andelija,
clan jednog bataljona slavne Kozare. Na polozaju joj prozeble ohje noge, i
ona je ostala bez njih. Svjesna svojih rana, svjesna svoga bola, mlada junakinja Andelija pjeva divnu bosansku pjesmu, sa zanosom i ponosno priCa
o ulienim borbama u Jajcu, Bihacu i Sarrskom Mostu, gazenju Vrhasa i
. valovite PJ.ive i o susretu s proleterkama 'srhijal]skih i crnogorskih hrig')da.
Ovakovim i sliCnim pdmjerima okiCena je naSa divna partizans·ka bolnica.
U sobu ulazi drug ekonom. Dijeli cigare i kolace i -kaze: »Poslali ~u
nam ·sa neoslobodenog teritorija«.
Hrane nas njihovi dirljivi pozdravi:
»To vam Saljemo •s naj•ljepSim Zelja!ITia, varna, koji ste prolili svoju dragu
krv Za naS napa6eni na:r:t?d«. Cuje se vesel(l pjesma:
~~·
»Oj doktore lijeCi ranjenike,
Ranjenike Primorja i Like.«
Zora Gasparac
To om-Iadina Dre.Znice i Brinja nasi poldone ~~njenim drugovi·ma.
Cvijeta i Desa, Branko i Andelija i mlada Primorka holniCarka, koja se
zuri da usluzi ranjenoga druga i nas drug doktor, koji daje sve ad sehe za
nas ranjeni:ke, svi :pozdravi i paketi, sve pjesme i darovi govore jedno te isto:
»Sloboda, slohoda!« Mi ·smo za nju proliii krv, nas narod daje sve od sehe
za slobodu. Nikada ne cemo prestati s horbom dok je ne ostvarimo. Zlocinci
koji su napravili pakao od naSe namuCene domovine bit Ce kaZnjenL a na
ruSevinama naSe razorene domovine gradit ·Cerna IjepSu i bolju buduCnost.
To hoce nas narod, a sto -narod hoce, to mora hiti, jer je narod nepobjediv.
Ilija Jovicevic
Drugarice iz kotara Delnice sakupile su povodom dvogodisnjice ustanka
i ranjenickog tjedna za bolnicu: 313 jaja, 30 kg graha, 9 kg soli, 8 kg sulzog
voca, 2 kg masla, 1 kg meda, 2 kg pekmeza, 4 kg raznoga caja, 4 paketa
pra!ika za pranje; 5 plahta, 1 1 rakije, 4 kruha, Il69 cigareta, 10,75 kg riie,
2 kg seeera, 8 kg kukuruznog bra!ina, 1 1 konjaka, 1 kutija konzerva, 3
paketa suhih kolaca, papira za !itampu, veliku koliCinu sanitetskog materi'
zala i lijekova svih vrsti, 3 dl ulja, 2 rucnika, 40 porcija, 27 zlica, 92 limuna.
48
NASA ZDRAVSTVENA KOMISIJA
Nedavno se kod nas osnovala okru.Zna zdravstvena komisija. Ja sam u
toj komisiji predstavnica nase organizacije AFz. U komisiji je jedan odhornik NOO-a i jedna dmgaTica lz USAOH-a. Do sada smo osnovali dvije amhulante za civilna Ilea: jednu u ogulirrskom, a drugu u hrinjskom kotaru. Svaka
amhulanta ima po jednu holnicarku. Doktor ce dolaziti dva puta na tjedan.
Stvari za ambulantu sakup.ili smo sa svih strana. Uz pomoC NOO-a nabavit Cerna lijekove, lavore, salpun i ostalo.
U to vrijeme ja sam· na svom terenu ·sa drugaricom bolniCarkom a i
sama, obi·Sla veCinu sela. Dale smo pomoCi koliko smo mogle i znale dajuCi
savjete koje smo primile od druga doktora.
Dale srno upute za 'kopanje zahodskih jama, i one se veC na rnnogil:h
mjestima kopaju. Svuda smo govorile o 6stoCi. Srele smo nekoliko sluCajeva
pjegavog tifusa i grize. Nema toga mnogo, ali bi se lako prosirilo, kad se
ne hi pazilo. Svuda -smo uputile zene kako treha njegovati bolesnike, sto
im ·se -smije davati jesti, a .Sto ne.
U jednom selu odredena je kuca u koju ce se smjestiti bolesnici koji
dodu iz bolnice, i oni za 'koje nema mjesta u bolnki. CistoCu te kuCe nadzirat Ce takoder naSa komisija.
49
�Sve te bolesti koje ·kod nas v.Jadaju, Sire se najvise radi necistoce. Iako ·
su naSa sela spaljena, mi moramo nastojati da odrZin1o CistoCu. Mora1,110
6stiti svoju kuCu, pa makar ona hila i ruS·evina. Ci:stimo sebe, djecu, odijelo
i rublje. UniStavajmo uSi ·kao i sve ostale neprijatelje. Pravo ka:Ze narod, da
je CistoCa pola zdra¥lja.
Danica Radulovic
Koliko nase zene vole narodnu borbu i vojsku, najbolje se vidi po briz.i
koju posve6uju bolnici i ranjenicima. Od 15. srpnja do konca kolovoza do·
nijele su zene ogulinskog i brinjskog kotara slijedece priloge u bolnicu: 1188
1 mlijeka, 144 jaja, 202 kg krumpira, 342 kg povrca, 46 sireva, 9 kg kiselog
kupusa, 3,5 kg masla, 1 i po kg caja, 4 viljuske, 1 tanjur, 1 casa, 20 cikorija,
2 kruha, 60 cigareta. Ta se kolicina stalno ponavlja. Osim (!Jga, NOO op6iue
D1·eznice svaki dan dostavlja bolnici 120 kg krumpira, koji ,se sakuplja uz
pomoC antifaSistiCkih organizacija.
PISMENIM DRUGARICAMA
U svakom broju naSega lista donosimo po nekoliko slova za naSe nepismene drugadce. Ali one ne Ce od toga imati nikakve koristi, ako im ta
slova ne ·poka:Zemo i ne pf1otumaCimb.
Du:Znost je svake pismene anti'faSistkinje, da pokaZe slova svim nepismenim Zenama koje pozna.
Neka svaka · drugarica napravi malu teku od paJPira, i neka u nju piSe
naucena slova. Jos je bolje aka ima skolsku tablicu. Ako nema ni jedno ni
drugo, neka vjdba na komadu papira.
Kad nauC:i slova u jednoj lekciji, treba da od njih slli'l:e nove rijeCi. Neka
pokuSa napisati _svoje ime, ime svoga =muZa djeteta i·li sela. U proSloj lekciji
bilo je pet slova. Sad smo dodali jos sedam. To je ukupno 12. Od tih slova
moze se sastaviti bezbroj rijeCi: PERO, VINO, RAZ, RIZA, iii imena: PAVLE,
ILIJA, VERA, JELENA itd.
Tako Ce uz malo truda, .s;voga i natSega, naSe on6pismene drugari.ce nauCiti
slova. Na taj naCin izVI1Sit Cemo uz p_omQ(: naSega lista veliku prosvjetnu
zadacu, i pomoci velikom broju zena da dodu do znanja, i jos viSe da dopri·
nesu u borbi naSeg naroda za slobodu.
Uciteljica
1
GLASILO :.::o:>r'U!\ISTX~; >i.:ONTJI: ~ll:!'t\
ZA. GO:-:e;.'Ct KO·~~
Kolov~z-Rujan
50
l~{~.
�/
GORANKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :ZENA ZA GORSKI KOTAR
1945.
Travanj
GOQON~O
(iLASILO A:-<TifASISTICKE fRONTE 2:ENA ZA GO'RSKI KOTAR
Mjeseca tramja 1945.
/'''
U CAST
""KOM8ReaA
OBNOVA ZEMLJE I NASE ZADACE
tltfflli
HRVAT~
u toku cetiri godine oslobodilackog ,rata, koga vode nasi narodi protiv
faS:izma, pali su og:romni tereti na Citav narod, pa tako i na :Zene. I one su
osjetile i osjeCaju sve strahote fa,Sizma. U toj borbi nisu samo date Zrtve u
ljudstvu, veC su naSoj zemlji nane.Sene ogromne Stete na ekonomskom polju, ·
sa kojima se vrlo teSko bori naS narod, a napase Zene koje ~aCinjavaju
ogromnu veCinu naroda u pozadini. FaSistiOka rulja palila je i ruSila sela
i gradove, bolnice, Skole itd. Uni1StHi su sve do Cega su doSli. Izvrgnute su
stradanju hiljade !judi, :lena i djece bez krova nad glavom, bez odjece, obuce
i drugih potrebnih sredstava za zivot. Ono sto nije neprijatelj popalio i
opljaCkao to je narod veC u toku rata iscrpio. Nisu to samo teSkoCe za
hranu, za odijela, za -stan, njih se osjeCa i na cestama, a naroCito na prugama
gdje je onemogucen saobracaj. Uslijed toga pala su jos teza bremena na
narod, koji dnevno pievaljuje duge puteve noseCi teSka bremena, bilo hranu
ili koje .ct:vuge stvari. Uz to je i pomanjkanje vozne stoke, a ovo Sto je joS
ostalo narod je stavio na ra,s·poloZenje vojske za prevoz hrane i potrebriih
stvari za frontu. I u naSem Gorskom Kotaru osjeCaju se gore navedene
posljedice rata, jer fasisti kad su dosli nisu postedili njegova dobra. Sjekli
su Sume od reda, popalili su skoro Citav kotar Cabar, u kotaru Ogulin,
opCinu Dre:tnicu i J asenak sa zem-lj om su sravnili. Popalili su i selo Ponikve
na tome terenu. Razrusili su De1nice, Mrkopalj, Crni Lug, Lokve i Vrbovsko
bombardiranjem. Dnevno upadaju u neka sela naSega okruga, provode
pljacku a pored pljacke kolju nevin narod, slucaj Dreznice i Ponikve.
Ali nas narod nije k1onuo duhom pred tim ratnim poteskocama. On
pod rukovodstvom narodne vlasti i politi-Cke organizacije Jedinstvene fronte
53
�rijesava najteza pitanja u borbi za svoje oslobodenje. Ali uporedo s time,
narodna vlast veC u toku rata zajedno s narodom ulaZe sve napore na o'bnovi
opustoSene zemlje, od ~Cega se veC vide ·mnogi Tezultati. Skora na Citavom
podruCju naSeg ·kotara kao i na podruCju Citave naSe oslobodene dornovine
pokrenute su skole, koje djeca redovno pohadaju. I kod nas se odrtavaju
razni strucni kursevi, na kojima se pripremaju !judi da bi mogli odgovoriti
svojim duZnostima.
U oslobodenoj Srbiji Zivi se normalnim Zivotom. PokreCe se redovni
saobracaj u mnogim mjestima Srbije, Slavonije, Moslavine, Dalmacije, itd.
Dnevno· stupaju u pogon Tazne radionice. Pa i kod nas vide se uCinjeni rezultati u tom pogledu. Mnoga sela u nasem okrugu uvela su osvjetljenje. Pokrenute su razne radionice i pHane koje rade na ,proizvodnji najnuZnijih
stvari za potrebe voj-s·ke i naroda. Osnovne Skole i dvije sfednje normalno
rade..
•
ZaSto je to sve mogu6e rijeSavati narodnoj vlasti joS u toku rata, koja
rijeSava najteZa 'Pitanja zajedno s narodom u bo11bi za oslobodenje zemlje?
To je moguCe zato, jer ona nije sama, jer su uz nju mase, jer te mase udarniCki rade na svim poljima. OrganizirajuCi se u radne Cete i bataljone naSa
omladina daje ogromnu pomoc vlasti, a dakako da tu imaju udjela i zene.
Sarno ih !reba daleko vise pokrenuti organizovanim putem pod rukovodstvom Jedinstvene fronte i uklopiti u sve grane drZavne izgradnje. Ogromne
su zadace koje stoje pred novom narodnom drtavom poslije oslobodenja
zemlje. Da bi se te zadace pravilno izvrsavale drtava ce pristupiti planskoj
obnovi zemlje, gde su pozvane ·mase, a naroCito Zene, da ulo.Ze ogromne napore, jer svakako tu treba uposliti najsire redove naroda. Onda je razumljivo
da su velike snage kod Zena, koje treba aktivizirati na rijeSavanju Zivotnih
pitanja se<be i svoga naroda. Prvi i naj.glavniji zadatak j~te pred drtavnom
vlasti i narodom, podignuti krov na glavom t.j. izgradnja pogorjelih kuca,
na dizanju razruSenih tvornica, razvijanju industrije, popravljanju cesta i
pruga, skola i bolnica. Da bi se taj zadatak mogao provesti u zivot, potrebna
je najuZa saradnja naroda sa vlasti. Svakako na ·Sto br:Zem i pravNnijem rijeSavanju gore navedenih zadataka bit Ce skraCene_ "patnje naS-eg naroda.
Drugi zadatak uporedo sa ovim, kojemu !reba najhitnije pristupiti, a to
je oZivljavanj-e i obnavljanje trgovine, ·koja je ratom osakaCena, a Cija se
potreba osjeca neophodna u narodu. Da bi se i taj zadatak rijesavao sto
bde u korist naroda, potrebno je pristupiti organizovanim putem preko
zadruga razmjeni postojecih dobara, koje vee sada nicu posvuda, a preko
kojih narodna vlast omoguCava Siroku inicijativu naroda odozdo. Pravilnirn
pristupanjem pomoCi naroda i njegovom kontrolom nad zadrugama, one
Ce odigrati znaCajnu ulogu u razvitku trgovine i ujedno dati dvostruku korist
narodu, materijalnu pomoC i onemoguCavanje Sverca i -Spekulacije, ali Cime
n]je i nemoZe biti onemoguCena privatna ini-cijativa u razvitku trgovine,
nego je dapaCe data Siroka moguCnost pravHnog rada i razvitka svakog poje~
dinca u novoj demokratskoj drZavi. Sarno na taj naCin, svestranom· mobilizacijom i organizovanim radom naruda pod rukovodstvom narodne vlasti
rijesiti ce se svi preduslovi za osiguranje demokratskih tekovina NOB-e i
oslonac drZave na ·mase. To je jedini uvjet da se moZe ekonom•ski, politiCki
i kulturno usavrSavati i omoguCiti sretan Zivot i blagostanje u novoj demokratskoj federativnoj Jugoslaviji.
JULKA19
54
BRATSTVO I JEDINSTVO
HRVATA I SRBA U GORSKOM KOTARU
BivSi protunarodni reZi'mi stare Jugoslavije hili su uspjeli da rasplamsaju jaku SovinistiCku mrZnju i stvore duboki jaz izmedu bratskog sr.pskog
i hrvatskog naroda. Oni su se sluZHi krilaticom »podijeli pa vladaj<<. Krvnik
Pavelic, za interese njemackog fasizma, iskoristio je to u pokolju bratskog
srpskog naroda u Hrvatskoj.
U toku domovinskog rata naSi su narodi ne samo uniStili Sovinizan1 i
neslogu naroda nego su i stvorili Cvrsto bratstvo i jedinstvo srpskog i hrvatskog i ostalih naroda Jugoslavije. Kod nas je ta bratska sloga dosla do izraZaja kada je narod Mrkoplja pruZio svestranu zaStitu svojoj srpskoj braCi .
Jasenka i Tuka, koji su morali da se negde zaklone ispod ustaSkog noZa.
Istu ljubav prema srpskom narodu izrazio je -i narod Bribira, Le-denica i
drugih tamosnjih mjesta.
Hrvatski narod pomagao je braCi Srbima u DreZnici, davao im pomoC u
oruZju u danima ustanka, kada je s:npski narod bio strahovito ugroZen od
strane ustaSa i bio prisiljen da se u'staje na oruZje za oCuvanje svojih golih
Zivota. U tom vremenu Dre:Znica postaje ZariS-te bratstva i jedinstva, Sto se
najbolje odrazilo kod formiranja prvih partizanskih jedinica u Gorskom
Kotaru, koje su formirane u D~eznici od Srba i Hrvata Gors.ko.g Kotara i
Hrvatskog Primorja. Kroz daljnju borbu i zajednicko proljevanje krvi stvara
se joS jaCe jedinstvo, ne samo izmedu naSih boraca, nego izmedu naSih Zena,
onih drugarica, majki i sestara, koje su dale najviSe u zajedni6ku borbu.
.Zene DreZnice ·poka,zale su svoju ljubav prema Zenama i naTodu Cabarskog
kotara koji je bjezao ispred okupatora za Liku i Kordun. Srpske su ih zene
u DreZnici sa ljubavi i osjeCajem primale u svoje popaljene kolibe. Znamo
da je DreZnica hila Cesto puta pal'jena i pljaCkana, aH Zene Hrvatice, Zene
Goranke iSle su zatim da im pomognu u njihovim teSklm danima. Sjetimo
se sabirnih akcija u robi i sudu pocetkom 1944. g. kada je u cijelom Gorskom Kotaru bilo sakupljeno da bi se ukazala prva pomoc srpskom naTodu.
Danas joS najbolje moZemo vi:deti to jedinstvo i pomoC hrvatskih Zena,
koju one daju ·srpskim Zenama i opC.enito Citavom narodu. Od kako je neprijatelj ponovno poCeo Ciniti zlodjela nad narodom DreZnice, Dubra;va i nstalih sela srpski je narod bio prisiljen da ostavlja svoja popaljena ognjiSta i
da odlazi pod okrilje hrvatskom naTodu - narodu Gorskog Kotara. Mnoge
srpske majke rastaju ·se sa svojom djecom, koju ostavljaju u djecjim domovima, a· one prolaze Gors'ki Kotar i odlaze za Sloveniju i Kordun.
Svakako da je teSko domaCici kada mora ostaviti svoje ognjiSte, a joS
teZe ma}ci kad s-e mora rastati sa svoji·m djetetom. Imale su prilike Zene
Srpkinje da .se uvjere komu ostavljaju svoju nejaku djecu. To se najbolje
moglo videti kad su prolazile kalona za kolonom starih i mladih, malih i
velikih i toplo docekivane od hrvatskih zena (slucaj Ravna Gora, MTkopalj,
Sunger, Vrbovsko i Lukovdol). Iako zene Goranke u ruksacima nose hranu
prehranjuju sebe i voJsku, nisu zalile posljednji zalogaj dijeliti sa svojim
sestrama Srpkinjama. Njihov docek i ljubav prema tom postradalom narodu
jo.S viSe uCvrSC.uje bratstvo i jedinstvo i dokazuje da to jedinstvo neCe i nemoZe nitko da razbije. Tko dana;s vodi brigu o onim maliSanima, koji se
nalaze u djeCjim domovima? Njihove majke i sestre koje se nalaze u Kordunu i Sloveniji ne .mogu ih pomoCi. Porna:Zu ih Zene Gorskog Kotara. One
se brinu i daju pomoC u hrani i odjeCi. Cesto se moZe ·naiCi da Zene na svo-
55
�jim sastancima govore slijedeCe: »Nije dovoljno ako im sakupljamo stvari i
posaljemo u djecji dom, vee mi trebamo da i same odnesemo i kad vidimo
tu .ctjecu imat · Cemo viSe materinjskog osjeCaja i moCi im pruZiti veCu pomoc.« (Slucaj B. Moravice).
Kada su se Zene Goranke spremale -da proslave svoj veliki dan 8. mart,
iako su one za taj dan spremale posjete naSoj vojsci, ni'su zaboravile. ni maliSane u njihovim domovima. Nosile su maJke Hrvatice tog dana u domove
na stotine ·komada jaja, mlijeka, kruha i ra2nih drugih stvari. Nije u toj po.
moCi zaostao ni poniS!'eni i postradali kotar Cabar, u kojem irna 1nnogo
zabrinutih maj·ki, kako .Ce i na koji naCin prehraniti svoju sitnu djecu.
Uprkos svega toga one vrSe sabirne akcije u novcu i drugim stvarima te
ukazuju pomoC SDpskom narodu. Nisu one zaboravile patnje i poteSkoCe
kada su prolazHe kroz Dreznlou za Liku, Bosnu, Kordun itd.~Zajednioke zrtve
i patnje ·srpskog i hrvatskog naroda i pomoc koju ukazuju, jedni drugima
samo rno.Ze da nas joS viSe zbHZi i da joS viSe pojaCamo mrZnju pre1na neprijatelju. Mi smo jedinstvo u krvi skovali i necemo dozvoliti da ga nitko
raskine.
SIMICA TRBOVIC
56
�~
!
PRIMORKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :I:ENA
Broj 1
Prosinac 1942.
IZDAJEMO SVOJ LIST
Narodno-os1obodilacka borba Hrvaioskog Primorja usko i nerazdvojeno
je povezana s ·radom i borbom na.Sih Z.ena. One od prvog dana sudjeiuju u
toj borbi, kao i u ·partizanskom pokretu. One sakupljaju i prenose hranu
partizanima, ,probijaju se kroz straZe okupatora i za najveCih neprijateljskih
blokada i ofenziva odr.Zavaju Zivu vezu ·s •partizanima.
U toku narodno-oslobodilacke bovbe i Primor-ke dolaze do saznanja da
se treba organizirati, da treba voditi povezanu bovbu protiv fasistickog okupa tora i narodnih izodajnika za slobodu naSe domovine. Primorke su post ale
svjesne da treba povezati sve na.Se snage protiv faSiztna, koji je porobio i
opljaC·kao na.Su domovinu, koji hoCe da nam otme naSu dragu zemlju i naSe
divno more, da nam potalijanCe i odnarode na.Su milu djecu, da nas izgladne
i potpuno uniSte. Primorke patnice i briZne radnice, divne matere i sestre
na.Sih }unaka partizana, mrze iz dna duSe mrske faSiste i narodne i:ldajnike.
One se svim sHama hare za slobodu i bolji Zivot napaCenog Hrvatskog Pri~
morja.
Po primjeru :lena iz drugih krajeva naSe zemlje onganizirale su se i Zene
Hrvatskog Primorja u Antifasisti6ku Frontu :lena (A.F.Z.) - izabrani su
seoski i opCinski Antifasisticki Odbor :lena (AcO.:I:.) a sada se pripremaju
kotarske konferencije na kojima Ce se izabrati kotarska rukovodstva.
Preko svoje organizacije Zene se i politi6ki prosvjeCuju. Ni jedno pitanje
narodno-oslobodilacke borbe ne smije ostati necibjasnjeno clanicama A.F.:I:.-a.
A one Ce opet Siriti prosvjetu dalje medu 'sve Z·ene i cijeli narod.
Ovaj list izdajemo zato da bi pomogli i razvili borbu i prosvjetu zena
Hrvatskog Primorja. NaS list Ce biti veza medu Zenama iz najdaljih krajeva
59
�s kojima se ne moZe sastati. »Primorka« mora f)ostati naS organizatur, naSa
veza koja Ce nas povezati u naSoj borbi Zato je potrebno, da Zene same piSu
u svon1 listu. PiSite nam o svemu o vaSem Zivotu i radu, ci vaSim patnjama
pod talijanskim okupatorom i o vaSoj borbi, o partizanima iz vaSeg kraja i
o vaSim organizadjama. Preko lista mi Cemo se dogovarati i savjetovati.
Primorke naprijed! Organizirajmo se u AntifaSistiCku Frontu Zena! ProSirimo i uCvrstimo svoje redove! Saradujmo u svom listu!
PRIMORKE SARADUJTE U SVOM LISTU !
JA SAM PARTIZANKA
Ima viSe od godine dana kako znam za partizane. ~poznavSi njihovu
borbu zelila -sam i -sama potpomoCi tu boDbu kako mogu, a ll sebi sam gajila
Zelju da i sama posta:nem partizanka. Saradivala sam s njima dobivala njihovu Stampu, zalazila u ·sela i Citala s omiadinom. Nenadno saznaju za mene
Talijani i mnoge sam noCi moraia prospavati u Sumi nedaleko svog sela
krijuC se pred njima.
No, ni1sam se pla.Sila okupatora i njegovih slugu veC sam radila i dalje.
OsjeCajuCi to, postavHi su zlikovci straZe oko sela, tako da viSe nisam mogla
zalaziti u sela. PoSia sam u partizane. Bila sam sretna. Kad sam doSia, drugovi su se spremali na akciju, no ja nisam mogla iCi s njima poSto joS nisam
znala rukovati oruZjem. Drug komandir mi je rekao da Cu i ja iCi na akciju
samo dok nauCim -rukovati puSkom. Nestrpljivo sam oCekivala drugi dan,
da idem s ostaHm drugovima na vjeZbu. Brzo -sam nauCila rukovati s puSkom. Prva akcija bHa mi je akcija na Krivi Put - PaveliCevu postojbinu.
Javila sam se u juriSnu desetinu, St'O mi drug komandir i odobri. OsjeCaJa
sam se najsretnijom na svijetu Sto mogu juriSati na lJUh·kere da istjeramo
okupatora jz mjesta i oslobodimo narod od okupatora, koji mu je nanio
mnoge Stete i nametnuo stra:Sni teror.
Kad 'smo proveli niz akcija osnovan je Udarni Bataljon. Drug komandir
izabere drugove, koji su zavrijedili, da budu udarnici. I ja sam spadala
medu te sretnike.
Mrlogi su drugovi govorili da Zene nisu za akcije, jer da stvaraju paniku.
No to me nije pokolebalo veC je u meni razvilo joS veCu Zelju i odluCnost
da se borim puSkom u ruci :protiv okupatora. Dokazala sam svima koji su
sumnjali da Zene mogu biti ddbri borci kao i muSkarci. Potrebno je da i
Zene i muSkavci ulaze u partizanske redove, jer Sto nas bude viSe to Cerna
prije osloboditi svoj narod od okupatora i njegovih slugu. Zato vi, drugarice,
n1ajke ne dozvolite da neprijatelj mobili-zira vaSe sinove i muZeve za faSi'Ste
veC ih Saljite u narodnu partizansku vojsku.
t:IVJELI NASI HRABRI PARTIZAN! I PARTIZANKE
JEDNA OD MNOGIH NASIH MATERA
JoS zimus pripremHi se naSi partizani na akciju da tuku Talijane. DoSli
su do poloZaja, zauzeli svaki svoje mjesto i Cekali. NaiSla je talijanska kalona. Nastalo je puS'kaninje. NaS mitraljezac kosio je po Talijanin1a. Zene,
n1ajke i sestre vidjevSi da idu njihovi sinovi na akciju oCekivale su Sto Ce
biti. Kad su Cule da je nastalo puSkaranje sakupile su :;;e i dovukle n1alo
60
pomalo do polozaja. Vidjevsi da Talijani tuku tocno onamo gdje se nas1
naiaze, naSle su se u brizi, no nisu klonule duhom. Jedna od njih, baS majka
mitraljesca dosjeti se neCem. Polako se dovuCe do jednog vrha i metne svoj
-rubac na grm te se polako povuCe.
Talijani su vidjev:Si rubac mi,slili da su tamo partizani i otvorili su vatru
na ono rnjesto gdje se nalazio rubac. Rubac padne. No majka naSeg mitraljesca ne ostavi rubac leZati, nego se opet iza stijena dovuCe do rupca i ponovno ga postavi na grm. TaHjani i dalje nastave pucati na rubac, a :aaSi se
partizani za to vrijeme povuku s poloZaja, nanijevSi okupatorski.m psima
teske gubitke.
Majka mitraljesca hila je ponosna na svoje djelo, jer je vidjela da je
maZda spasila kojeg druga, mo:Zda baS svog sina. Eto kako se bore naSe
majke, koje vole svoje sinove, koje vole naSe partizane.
OPSKRBIMO NASE PARTIZANE -
NASU VOJSKU
Jos nam je svima u sjecanju lanjska nezapamcena jesen i zima kada su
se u naSim Sumama nalazili prvi partizani. NadCovjeCanske napore n1orali
su svladavati naSi partizani po ledenim me.Cavama. Pa ipak su se odrZali i
ustraja'li. Dah se Jedio, ruke smrzavale, oCi suzile, ali polo:Zaj se nije napuStao. Sveta i silna ljubav prema domovini i slobodi davala je snage i topline
naSim junaCkim borcima.
Mnoge Ce se drugarice, naroCito one iz naSih sela sjeCati kakO su zimus
znali noCu ··dolaziti partizani da se malo ugriju, ·pa da onda odmah nastave
svoj noCni put kroz studen i snijeg. Svakome se srce sledilo od same pomisli
kakve napore i tegobe Cekaju partizane po ledenim poljima i snijeZnim
Sumama.
Ali pruge okupatora su se razarale, vhrkovi rusili, padali su postrijeljani
faSistiCki okupatorski psi, zarobljavalo se prvo oruZje. NaSa vojska je rasla
i jaCala. Danas je ona i u stranom svijetu priznata kao sila, koja osvaja
utvrde i gradove, uniStava i zarobljava ti·suCe okupatorskih bandita~ oslobo·
Clava od ·6kupatora, ustaSa i Cetnika prostrane krajeve.
NaS narod voli svoje partiza:ne svoj.u vojsku on se njima ponosi. Zato
partizani ·moraju osJetiti naSu 1jubav i brigu za njih. Smatrajmo ih da su
·naSa djeca naSi ·muZevi i braCa. Opremi,rn·o ih sa svin1e Sto im treba za
zimu. Povedimo ·Siroku akciju pomoCi za naSe borce.
Sakupljajmo vunu, plahte i 'Staro rublje, pa pletimo sivajmo i pr1pravljajmo toplo rublje. Neka ni jeclna kuca ne izostane svojim prilogom. Svaka
Ce Zena naCi bilo Sto u kuCi Sto Ce dobra doCi. Zrtvovati treba i ono Sto snw
spremili za sebe. Mi Cerna i bez toga lakSe proCi, nego parti:zani na dugim
marSevima j bojevima. NaSi borci nernaju magazina. Osim toga Sto zaplijene
ad okupatora, narod je taj koji ,snabdjeva partizane.
Mnoge smo stvari, pa tako i odjeCu sakrili pred pljaCkom okupatora, pa
ana maZda· negdje trune. Izvadimo je napolje i preuredimo za rublje i
odjeCu partizanima. Raspletimo stare vunene -stvari i spletimo za partizanske
borce pulovere, maje, Salove, Carape i rukavice. Pripremimo hrane, pekmeza,
suhih smokava i Sljiva i darivaj'mo ranjene borce. IskaZimo svu svoju ljubav
prema naSim partizanima.
Nove velike pobjede rnaSe vojske neka ·nas _potaknu da im nabavimo sve
Sto im je potrebno. Kao 5to- se naSi bo·rci medusobno naijeCu koji Ce horae,
koja Ceta, bataljon i brigada i'Strijebiti viSe neprijatelja, tako treba da se i
mi natjeCemo koja Ce viSe _napraviti, dati i sakupiti za naSe junake.
til
�Neka· su sela vee pocela sakupljati. Taka se napr. iz izvjestaja jedne
rejonske proCelnice vidi da je prvim sabiranjem veC poslano ranjenim bar~
cima izmedu ostaloga i ovo: 20 paketica smokava, oraha i mandula; 21,1/4
kg. smokava, 3 kg. keksa, 1 rog. meda, 2,1/2 kg. pekmeza, 12 kutija cigareta,
6 L rakije. Za borce je sakupljeno u jednom zaseoku izmedu osta1og: 14 pari
Carapa i 8 pari rukavica.
Mi Cemo u naSem listu objavljivati rezultate ove sabirne akcije.
Drugarice na posao! Pregnirno svim snagama:
SVE ZA PARTIZANE -
SVE ZA POBJEDU !
PARTIZAN! PisU KUCI
Donosimo nekoliko izvadaka iz pisama na.Sih herojski:h
u najteZhn Casovima ne zaboravljaju svoje drage.
boraca~
koji ni
Partizan 13. Udarne Brigade Hrvatske M. K. pise:
Draga majko !
Nakon dosta dugog vremena hocu da vam se malo javim kad imam priliku. Za m.ene se nemojte adviSe brinuti u glavnom zdrav jesam, koje i vama
zajedno sa ocem Zelim.
Mnogo me zanima Sto je sa varna kako Zivite je li otac Sto prizdravio?
Ja se sada nalazim u Kordunu na odmoru, ali joS ptf1"r··aana pa kreCerno
dalje, opet u borbu, jer bez borbe nema slobode.
Vrlo rado bih znao kako zivite? Kako zivot u ... ? Pi!iite mi o svemu,
znate da mene sve zanima. Za sada dosta nego primite mn.ogo pozdrava ad
vaSeg sina.
M ....
Draga mama!
Prije svega primite pozdrav od mene va.Seg S .... Draga mama, nemojte se za mene pojidat ni.Sta meni je dobra. To jedino Sto se ne vidimo,
a ·mislim da Cemo se naskoro vidjeti. Za sada vas joS jednom od srca poz.clravljam, vas i tetu M ... sa djecom i tetu A . ..
S. F.- S. N.
Zdravo vaS sin S ....
13. Ud. Brigada Hrvats!ce.
Draga Milka i Franka! Mnogo vas se sjecam te vas iskreno pozdravljanz.
Nemojte zaboraviti na partizane radite u korist narodne-oslobodilacke borbe,
dan pobjede, a konac krvavog fasizma je blizu. Za sada dosta nego vas jos
jcdnom svih zajedno pozdravljam sa pozdravom
Smrt fasizmu - sloboda narodu.
I. ....
13. Ud. Brigada Hrvatske.
62
UCINJEN JE VELIKI KORAK NAPRIJED
U oslobodenim krajevima naSe domovine provode se izbori za Narodno·oslobodilacke Odbore. Ti odbori su nikli u najteiim danima bo~be, kad je
poCela oruZana borba protiv okupatora i kad se zemlja CistHa od ostataka
izdajniCke i izrabljivaCke stare vlasti. U oslobodenim je krajevima narod
uzeo vlast sam u svoje ruke. U Naroclno-oslobodilacke Odbore uS!i su najbolji rodoljubi, koji su svojom bo~bom opravdali povjerenje naroda, koji se
spremno -i nesebiCno bore protiv okupatora i svih narodnih izdajica i nepri·
jatelja. Ti odbori pretstavljaju u os-lobodenim krajevima pored narodno·oslobodilacke vojske punu narodnu v1ast.
I neka naSa Primorska mjesta, .koja su oslobodena provesti Ce prvi puta
slobodne :i:zbore za svoju pravu narodnu vlast, za svoje Narodno-oslobodilacke Odbore, koji upravljaju svim poslovima (osim vojnickih) u selu.
Prvi puta se i vojnicima, narodnim bor:cin1a daje pravo da biraju i da
budu birani. Do sada vbjnici nisu imali nikakvih gradanskih prava. Borac
koji pola.Ze svoj iivot za slobodu domovine treba da sudjeluju u novoj narodnoj vlasti, da i on odluCuje o sudbini svoje domovine.
Drugi veliki korak napred postignut je time sto je po izbornom pravu
za N.O.O.-e dano, prvi puta u povijesti na.Seg· naroda i Zenama da biraju i
da budu izabrane u upravi narodnim i dr.Zavnim poslovima.
U naredbi Vrhovnog Struba o organizaciji vojnih i civilnih vlal<ti kaie se
u toCci 5.: »Seoski i gradski N.O.O.-i kao i povjerenici b-iraju se na zboru
sela Hi grada svih seljami. iii gradana, muSkih i Zenskih koji su navrSili 18
godina. lsto taka moZe biti izabran za Clana N.O.O.-a iii povjerenika svald
ko je navrSio 18 godina, mu.Ski Hi Zenski, bez -razlike vjere iii narodnosti.«
UCeSCe Zena u narodnim poslovima znaCajan je i velik napredak postiZavanja zahtjeva ravnopravnosti Zena. To noVo pravo su Zene izvojevale same.
Zene su od prvog dana narodne borbe · ravnopravno sudjelovale u borbi, u
radu oko prevoza hrane, municije, opremanju partiza.na, Zene odlaze i same
u partizane i puSkom u ruci, bore se ra.m-e uz nime s drugovima. Zene ulaze
u drustveni iivot. U mnogim Narodno Oslobodilackim Odborima vee sada
sudjeluje najaktivnije mno.go Zena u rjes·avanju svih narodnih poslova.
Zene ne Ce nikada zaboraviti ka"kve· nepravde i uvrede su im ranije nanosene. Njihov prijasnji ponizujuCi i sramotni po1ozaj se najbolje og1eda u
tadaSnjem·izbornom zakoniku u kojem je stajalo: »Pravo glasa nemaju umobolni i Zene.«
:lena je danas kroz borbu dos1a do svijesti i shvatila svoju punu vrijednost i niSta je viSe ne mo.Ze zaustaviti na- putu naprijed.
:liVJELA NARODNO•OSLOBODILACKA BORBA.
:liVJELA NASA NARODNA VLAST.
:liVJELA RAVNOPRAVNOST :lENA.
N A $ I
D 0 P I S I.
IZ OKOLICE BAKRA.
Nosimo mlijeko u Bakar. Neki dan nas je pozvao komesar u kancelariju
i ·prigovarao da previsoko cijenimo mlijeko. NaroCitO nam je stavio na srce
da je mlijeko potrebno za zatvorenike. Mi znademo da je to njihova licemjernost i da je njima samima sta1o do jeftinijeg mlijeka. Kad bi im bilo
stalo do zatvorenika ne bi ih zatvarali i morili gladu i zimom. Mi mlijeko u
glavnom nosimo civilima na karte, tzv. »tesere«.
63
�Kornesar je naglasio da Ce se cijena mlijeku' rnaksimirati na 2,20 lira.
Nato su se Z.ene ogo:rCile. Jedna je izvukla iz neke vreCice Saku samljevene
SeCerne repe i · sunCanica koje 'smo pred neki dan kupile n aprovrzaciji kg.
po 4,50 lire. To je uglavnom sama pilovina bez hranivosti. PruZila je to pod
nos komesaru i vikala: »Ca ovo su posije, Ca po oven Ce mi krava mliko dat.
Doma Cu doC zaklat kravu i pojist Cu, ali mliko ne dam po 2,20 lira«.
Krave treba hraniti a kg. sijena stoji 3 lire. Ja sam sama morala prodati
kravu i tele za 4.000 lira. Ostale su mi dvije krave i za njih sam nabavila 14
kvintali sijena i to p1atila 3.500 lira. Prije Bozica ostati cu bez sijena. I tako
Ce krave same sebe pojesti.
Kako ne bi bile ogorCene. Okupator nas na sve n1o~uCe naCine uniStava.
Drugarice, sioZ.imo se, organiziraj,mo AntifaSistiCku Frontu Zena. Sprovodimo bojkot trziSta, ni kapi mlijeka za okupatora. Jedine cemo se na taj
naCin oCuvati od propasti.
Jediil.a je Korimnisticka Par'tija bila ia l<:oja je povela riarod u bonbuT
pokazala i stinski put kojim se ·Uputila i ·or.ganizirala naSa narodno·os-lobodilacka partizanska vojska, Ciji borci daju -svoje zivote za spas j obranu svoje
zemlje inaroda. KoHka je samo razlika danas kad imamo svoju vojsku koja
je. mnoga nasa mjesta oslobodila kao sto je i nase.
1
Zivimo -·sasvim drugim Zivotom. · Idemo slobodno po naSim mjestilna i·
selima, sastajemo se i ra~govaramo o na.Soj borbi. Rado sluSamo kako napreduje nasa vojska koja svakodnevno oslobaaa nova mjesta. •Pjevamo borbene
pjesme sto dosada nijesmo smjele od fasistickih tirana.
Drugarice mrzi;mo neprijatelja, organizirajmo ·se da Sto viSe pomognemo
borbu, da sto prije lstjeramo okupatora iz cijele zemlje.
Smrt fasizmu -
slaboda narodu!
Predsjednica A.O.z.
sela Krmpote
PRIMORKE UCE PISATI
KAKO SA:M POSTALA ODBORNICA
Idem na sastanak Z.ena u novo naselje. Daleko od svojih pravih sela, u
Sumi stvorena su nova sela. Sagradene od kamenja i greda, pokrite jelovom
korom i granCicama, nikle su nove kuCice. Blago je takoder ovdje. Radi
blaga su se najvise i povukli, da ne bi dopalo Talijanima u ruke. I zetva je
ovdje. U selu su ostali .goli zidovi. Stanovnici su poslu.Sali savjet partizana i
povuku se u sume prije nego su ih Talijani uspjeli opljackati i popaliti.
Na ulazu u naselje ocekuje nas grupa, djevojaka od 15-17 godina u ru·
kama im ka·menCiCi i ploCice. >)HoCe li biti Skala?« »UCiteljica je bolesna«,
odgovaramo 'mi. Lica su razoCarana, a Cuje se negodovanje. Dogovaramo se
da cemo i bez uCiteljlce vje~bati pisati dok se ne skupe-,druge zene. Zadovoljne su. Neodoljiva je kod njih zelja da nauce -Citati i plsati. »Kako to da
niste polazile Skolu?<c »To su naSi stari krivi, jer nas cure nisu puStali u
Skolu. Sarno su mu.Ski iSH. Sva moja braCa su mlada od mene; oni znadu
Citati i pisati, a jane. Ja sam veC prestara da nauCim. Uz vruCu Ze'lju da Sto
prije nauCe Citati i ,pisati, sve djevoj·ke izraZavaju su1nnju da Ce im to
uspjeti.
Skripaju ·kamenCid po ploCicama isk-rsavaju nepravilna i grbava slova:
i, u, e, o, a, ni, nu, ne, itd. Krijese se oCi kada vide da je dobra napisano i
proCitario. Mara ·koja je najviSe vikala da ne Ce nikada nauCiti Citati i pisati,
ispisala je prva i to sasvim lijepo. Hvalimo je i ona s ponosom pokazuje pJo.
Cicu ostalima, za primjer. Pridolaze ostale zene. Nukaju djevojke neka piSu
i Citaju, »jer teSko je hiti sUp kod zdravih oCiju<c.
IZ OSLOBODENOG PRIMORJA
Sjetimo se drugarice ·samo proSle godine, onih poteSkoCa koje sn1o sno~
sile, a i danas snose joS ·mnoge na.Se drugarice od tog fa.SistiCkog talijanskog
okupatora. Okupator je upao u nasu zemlju pomocu izdajnika ustaskih krvoloka, koji su nemilosrdno ·klali i ubija1i naSu srpsku braCu. Nema mjesta U:
nasem Primorju gdje talijanska neman nije dolazila pljackati i paliti nase
kuce, nasa djedovska ognjiSta. Hapsili su nase zene, starce, djecu i odgonili
u 'koncentracione logore. Sjetimo 'Se samo koliko na.Sih d-rugova i drugarica
gine ·po fa.SistiCkim tamnicama.
64
ISa sam u Novi jer ·sam ·mislila da Ce mi tamo biti bolje nego u -Zagonu.
U Zagonu sam bila sve posadila i posijala i htjela sam vise puta ici gore.
No !judi su me odgovarali, jer da su gore partizani koji imaju brade do
pojasa i na ·rukama 1/ellke nokte da kopaju ljudima oci i rezu ruke. Bila me
je strah i slala sam muia da ide gore. On je bio ali nije nikoga vidio. ]>itali
smo moga brata, da nam on kaze kakovi su to !judi. Rekao nam je da su to
dobri i pametni !judi i da dolaze cesto u nase ·selo_
.
MuZ mi je htio id u
NjemaC~u
na rad,, _a meJ?.e nagovarao da
ostane~
u Navom. Nisam htjela jer su Talijani poceli p!esti ziou oko Novoga i odvo-
ziti !jude, cak i djecu kamionima u zatvor. Odlucila sam da idemo kuCi,, pa
Cerna vee vidjeti Sto je istina od onoga Sto ljU:di-·govore ·o pa:rtizarii,ma. -uvecer smo dosli u Zagone, gdje su !jude pazvali na skupstinu. Ja ·sam o:stala
kod kuce plaeuci da .ce mi tamo zaklati muza. Kad je dasao sa skupsiine
izgrdio me je. »To su bolji i ispravniji ljudi od nas.«
Drugu nedjelju su partizani pozvali na skupstinu i zene i'muskarce. ISla
sam i ja i vidjela mnoge partizane. Nasi su n!ls ljudi ·pred vratima odvracali
da ne idemo, jer da tu nema mjesta za Z.ene. I sama sam mis-Iila ·da je· tako
i htjela se vratiti kuCi, ·kad iznutra cujem glas druga »Starog«: »tko to tjera
Zene? N'aprijed neka samo docte Sto viSe .Zena«. Tako smo i mi Z_ene uniSl~
unutra i jC;lkO nam se ·Qoopalo kako je drug »Stari« govorio. Ppzvao je. ~a se
zene javljaju do\lrovoljri6 u odbor.
Kad smo hili vee kad kuce dosli su k meni partizani i predlozili mi qa
ndem ja u a<lbor. Rekla sam im da ja ne znam nista i da se bojim da cu
im· ·malo moCi pomod, ali da Cu -rado poku.Sati. Tako sam p_ostala odborp.ica
i jos sam i danas.
· Pretsjednica A.O.z.
sela Zagone
05
�PRIMORKA
/
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE zENA ZA HRV. PRU30RJE
Broj 2
Sijecanj 1943.
Na koillferenciji bHe su zastupane pretstavnice Korduna, Banije, Like,
Bosne, Dalmacije, Srbije i Gorskog Kotara. IznosHe su iz svih krajeva primjere nasilja okupatora, ustaSa i Cetnika.
Konferenciju je pozdravila u ime Centralnog komiteta Komunisticke par:
tije Jugoslavije drugarica Spasenija BaboviC. Ona je kazala: »Nasa partija
bit.Ce. garancija da· ono ·Sto ·su Zene izvojevale ne Ce pustiti iz svojih ru-ku;
KomunistiCka partija je zalog za naSu ravnopravnost.«
-·
U ime Antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja Jugoslavije (AVNOJ)
pozdravio je konferenciju dr Sima Milosevic, a u hne Centralnog komiteta
Saveza komunistii\ke omladine Jugoslavije (SKOJ) drug Mihajlo Svabic, koji
je naglasio da je. AFZ stari drug omladinskih organizacija, i da je .uvijek
pruzala obilnu pomoc mladim borcima.
Na radnom dijelu konferencije istupale su prerstavnice pojedinih krajeva nase zemlje. Seljanka Kata Pejinovic iz Like kazala je: »Meni su ubili
tri sina i muza. Srce mi je klonulo od zalosti i tuge. Ali trebalo je osvetiti
moje zlatne jabuke i hiljade takvih koji su stradali. Stisnula sam srce i
pesnicu.«
Drugarica Kata je clan AVNOJ-a i pretsjec;Jnica AFz za Liku, u ,kojoj je
organiwvano 15.000. zena, Zene Like su obukle »Od g'lave do pete« Citavu
jednu brigadu i I. Proleterski bataljon.
PRVA ZEMALJSKA KONFERENCIJA AFt. ZA JUGOSLAVI1U
Dne 6. 7. i 8. prosinca odriana je prva konferencija Antifa!iistioke fronte
zena za Jugoslaviju.21 Bilo je prisutno 166 delegatkinja i . ne'koliko stotina
uCesnica, seljanki, iz svih krajeva naSe zemlje. U srdaCnom i neizmj~rnom
oduSevljenju, koje su Zene izrazile drugu Titu, izra·zile s~ ·svbju -neograriiCenuljubav i vjeru u naSu narodnu vojsku.
· -<.&~c,
Jednostavno i smjelo tekle su sa usana ovih jedva pi.Smenih Zena umne
rijeCi o sramoti izdajstva ustaSa i- Cetnika, O- teroru okupatora .. o velikoj ulozi
Sovjetskog Saveza, o izgradnji narodne vlasti i velikim zadaeama koje se
postavljaju pred narode i zene Jugoslavije.
Zene su razvHe za ovu· .godinu i pol dana nevidene sposobno,sti organizatora i rukovodilaca. Konferencija je na velicanstven naein otkrila polif\~ku
svijest Zene.
Vrhovni kom,.ndantdrug Tito je na svecanome dijelu konferencije odao
puno p.dznanje Zenama Jugoslavije.
)>One su stale u prve redove na.Se junaCke Narodno-oslobodilaCke vojske
i partizanskih odreda. Nasa pozadina je viSe nego ·iSta drugo dokaz koliko
su one svjesne ovog historijskog momenta, kad se odlucuje sudbina citavog
CovjeCans·tVa, kad se odluCuje sud'bina Zena. NaSe Zene, kCeri, majke uCe.
stvuju s puS'kom u ruci u bo!lbi. Ja se · ponosim time Sto :stojim na Celu
armije u kojoj ima ogroman broj Zena. Ja ·mogu kazati da su Zene u toj
borbi po svom b,eroizmu, po svojoj izdr.Zljivosti, bile i jesu na prvom mjestu
i u prvim redovima,· i svima narodi·ma Jugoslavije ,Cini Cast Sto ilnaju takove
kCeri ... Zene se bore za slobodu i nezavisnost svog naroda. Orte se bore pro·
tiv faSistiC.kog _sistema srednjevjekovnog ropstva. One se danas bore rame
uz rame sa narodima Jugoslavije protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i
protiv njihovih izdajnickih domaCih slugu. To je .sastavni dio njihove borbe
za svoju ravnopravnost, koju su u granicama Jugoslavije oSI_Poravali.«
66
Kordunska organizacija AFz obuhvata 8.000 zena, koje su se provlacile
, kroz usta.Ske straie i nosile ·hranu partizanima, a za vrijeme ofenzive ostale
kod svoj;h domova, jer hoce da ih brane do posljednjeg daha.
10.000 zena organizovano je u Baniji. Bosanske. drugarice su sa top lorn
pa.Znjom pru.Zile obilatu pomoC ranjenicima. Bosanske Krajine. One -su saku~
pile 37.000 kruna i od toga ,kupile namirnice za vojsku.
»Mi se nadamo da Ce nam pomoCi drugarice drugih vjera« rekla "je
muSlirrianka- Rahida SakiC j,z Bi-haCa, .j Hme ukazala na spremnost Zena da
se uj~diue bez obzira na vjeru, staleZ i narodnost.
Radnica ii Beognida ,po:rUCila· je Z~nama· s'vih naSih naroda ·i vjera da
srpske Zene u Cetnicima .gledaju isto -iakove neprijatelje kao i u izdajicama:
hrvatskog naroda-ustasama.
zene gradova i otoka Dalmacije prve su se digle na ustanak. 19"godlSrija
djevojka iz Dalmatinske Zagore pripovijeda kako je njeha drugarica domamila Spijuna na sastanak i sama · ga no:Zem u tnbuh. Ona govori i o Zenama
koje svakodnevno noSe ~ o~tre ·litice B·iokov·a vodu z<i. partizane.
~rimjeri ilapora i herojizma ·Zena ~ pOzadini izravnati su sa heroji2'Jm0rn
Zena bo~a,ca i partizaha.
·
,
·
Svi ti napori Jos su jedna potvrd\1. da su zene zasluzile pravo da postignu
gradanska prava i ravnopravnost.
»Zene Jugoslavije. oslusnule 'SU za trenutak od koga dolazi taj glas koji
zna da ublaZi,- da povede na ustanak, koji zove na osvetu. To je progovorila
Komunisticka partija_:_;sve ostalo bilo je rrijemo za patnje naroda. I onda
je _u Zenama, sestrama i mladim majkama, k'Oji·ma su otrzali Ceda iz nai·uCaja i sjekli na komade, planuo Zar plemenite 'mrZnje, osvete i herojizma.
Komunisticka partija ukazala nam je pravi put-<put bo~be, na njemu
patnje postaju lak~e, snaga veca i mi cemo id do pobjede.«
.
Na kraju konferencije donesena je rezolucija i izabran · Glavni odbor
AFz Jugosiavije.
67
�SPREMIMO SE ZA NASU KONFERENCIJU!
Krajem sijecnja ove god. odvzat ce se konferencija Antifaliisticke frollte
Zena za Hrvatsku.
Na konferenciji Ce se razmotriti stanje naSe organizacije u Citavoj
Hrvatskoj, stvoriti zakljucci o novim zadatcima i izabrati Glavni odbor AF.Z
za Hrvatsku. Taka Cerna se povezati sa. svim na.Sim organizacijama i naS
ce rad biti podjednako organizovan i medusobno uskladen.
'
.. Na konferenciju treba da dodu delegatkinje iz svih kotareva, koje ce
b1ti IZahrane na kotarskim sastancima.
Drugarice na posao. Pdpremimo se za naSu konferenciju. Prionimo na
rad, da Sto viSe uCvrsHmo i pro.Sirimo naSu organizaciju.
Zivjela prva konferencija AF.Z za Hrvatsku!
ULOGA .ZENE U MOBILIZACIJI
, NaSi slavni partizani postaH su moCna vojska, ·koja broji ne samo bata,ljone i brigade, vee i divizije i korpuse. Nasa Narodno-oslobodi'lacka vojska;
naSi partizani danas su strah i trepet okupatoru i svim narodnillri i,zdajicama
i- ·neprijateljima. Mi moZemo biti ponosni Sto ·su naSa braCa Rusi -na Antifasistickom mitinku studenata u Moskvi (15. X. pr. g.) rekli o fasistickim
okupatorima: »Jednoga ce ubiDi metak ·engleskog vojnika, drug<>ga ameritki
mornar, a treCega Ce_ pogodi:ti ubojito tane jugoslavenskog partirzana;<<
No mi nes·mijemo mirovati. Sta viSe, sada moramo joS viSe", joS od.J.uCnije
sudjelovati u borbi, moramo joS viSe dati od sebe za narod-no oslobodenje·;
AF:l je ·sastavni dio na.Se narodno-oslobodilacke bo~be, Ito} a ce zeni donijeti
slobodu, privredriu i politiCku ravnopravnost, osi1gurati joj sretno materinstvo, a djeci veselo i be21bdZno djetinjstvo. Zato moraju naSe Clanice i odbornice, kao i sve Zene, najaktivnije pomaJgati kod mobilizacije za partizane,
za nasu Narodno-oslobodilacku vojsku.
·
Zene su veC do danas dokazale koliko vole svOju don1ovinu. One st~ stUpile svjesno u borbu i u pozadini i na fronti. Zene nisu .sustale. nisu se .pokolebale, zato treba da i u ovom Casu poka:Zu svu svoju ljubav i priVrZenost
naSim partizanima, naSoj juna•Ckoj voJsci. Kao Sto su Primorke do sada s"prijeCavale svojim muZevima i sinovima da se odazivlju mobilizaciji krvnik:l
Pavelka za bratoubilaCki rat i propalu stvar faSizma, kao Sto_ to i danas
Cine, zato Ce tako Primorke nagovarati i slati svoje sinove i mu.Zeve da· pristupe partizanima, da stupe u redove Narodno-oslobodilaCke vojske. Zene
Primorja znadu, da time pridonose mnOgo narodnom oslobodenju.
Sve Sto je sposobno nositi puSku mora stupiti u partizane. ·u ovoj odluCnoj borbi ne smije nitko cekati. Sramota je ostati kod kuce. Narod ce i te
kako voditi racuna o onima koji jaki i sposobni sjede. u zapecku dok se
bije ljuti boj za slobodu svih nas, za slobodu i bolju buducnost nase napaGene domovine. Danas je najveCa Cast i ponos nositi ime narodnog borca~
-parti~ana.
·
Siguino je da Zene gaje najveCu mrZnju prema prbkletom okUpatorll. i
nafodnim izdajnicitna, koji su nanijeli Zenama i njihovoj djeci neiZmjerne
belove, make i ponizenja. Tu mrl'nju treba prenijeti na okolinu. Ta mrznja
mora ponukati svaku Zenu da ZigoSe, da osudi svako maloduSje oni-h _
slabiCa,
68
koji s~ joS nisu odazvaH pozivu domovine, koji joS nisu doSli u partizane, u
na.Su Narodno-os1obodila6ku vojsku. Svaka majka i zena poslati ce svog sina
i mu.Za u borbu, da i on doprinese svoj dio u ratu protiv faSistiCkih gadova.,.
Primorske Zene. Ugledajte ·se u ru_ske Zene, koje su joS za vrijeme Vellke
Oktobars~e Revolucije prve izaSle na ulice gradova i prodrle u kasarne,
gdje su nagovarale voJnike, da stanu na stranu narodne borbe i da svoje
puske okrenu protiv svojih tlaCitelja. Ugledajte se u sovjetske zene, koje u
sadaSnjem velikom oslobodilaCkom ratu smatraju najveCom -poCasti ako se
netko od njihovih najbHZih nalazi -na fronti, aka nosi puSku i istrebljuje
faS"iste.
Primorske majke i Zene. Svijesne i ponosne Primorke. Saljite svoje si·
nove i muZeve u partizane, u naSu slavnu i junaCku Narodno-oslobodilaCku
vojsku. Sto bude vi'Se narodnih boraca, bit Ce manje naSih Zrtava, prolit Ce
se manje krvi i 'pasti C·e manje Zivota naSih milih i dragih. Sto bude viSe
boraca, prije Cerna uni,Stiti mrske okupatore, prije Cerna poCeti Zivjeti slobodno i sretno.
Zato neka nam bude lozlnka:
SVI U PARTIZANE Sve za frontu -
SVI U NARODNO-OSLOBODILACKU VOJSKU.
Sve za pobjedu!
PREGNIMO JOS JACE NA POSAO!
AntifaSistiCka fronta Zena Hrvatskog Primorja je mlada organizacija. Mi
smo se tek poCele organi;zirarti, da bi Sto vHe dop:dnijele narodno-oslobodilaCkoj borbi. Na.S rad urodio je dobrirm plodom. Preko naSe organizacije rni
~mo povele sabirnu a,k:Jciju za ranjene drugove. Poslale smo im smokava,
oraha, rakije, vina, sira, keksa i drugih stvari. Ranjenici su biii ganuti naSim
darovima. Jedan od njih je rekao dried smokvu u ruci: »Ja znam da je i
n1oja majka ·dala smokve u •prilog.« Na naS-e pismo odgovorili su nam srdaCnom zahvalom, a preko svojih »Partizanskih novina« pisali su nam: »U ime
sviju boraca, u i:me ranjenih drugova, Saljemo naSirn drugovima i dfugaricama u pozadinu bo.vbene pozdrave i zahvalnost za primljene darove. Neka
i dalje · bude naS zavjet: Sve za front-sve za pobjedu.«
I naSe drugarice su nastavile radom. Povedena je sabirna akcija zimske
robe i darova za borce naSih brigada. JoS nam nisu nijesu stigli svi podaci o
sakupljenim predmetima iz svih kotareva naSega Primorja, no mi Cemo
ovdje navesti nekoliko podata·ka o sabranome iz samo tri kotara.
Od hrane smo sakupile: 2 sanduka smokava, oraha i jabuka, 25 kila
kruha, 14 litara rakije, 22 litre vina, 7 kilograma masla, 27 sireva, 15 kobasica i 3 komada ·suhog mesa.
Od zimske odjece sakupHe smo: 264 pari vunenih carapa, 108 pari vunenih rukavica, 75 pari papuca, 42 kosulje, 24 svitica (gacica), 15 maja i 6
hlaca. Pored toga sakupile smo jos 1.560 cigara.
Ali osim toga smo 'Sakupile joS mnogo drugih stvari, kao ruCnika, kapa,
Salova,_ plahti, Zlica, tanjura, CaSa, nadalje bombona, keksa, narandZi, limuna
i drugoga.
Sve te stvari raspodjeljene su ranjenim borcima u bolnici i borcima
brigada.
69
�Na~e borce, poslije uspjele akcije na Ravm(· Goru, docekali su kao nagrada darovi naroda iz pozadine. Bilo je veselja i radostL
No drugarii::e~ budimo svijesne da je to jos daleko ad onaga sto bf·trebala da· dade naSa or:ganizacija. Potrebno je da razjasnilno Zenama· iz naSih
sela i mjesta, koliko je vaZno da ·naSi junaCki borci bU.dU dobro oprenlijeni,
jer ih borba vodi po zimi i snijegu na poloZaje. Oni Zrtviju svoje Zivote. :Ne
smijeino us·kra:.Civati priloge ili govoriti »pa vee: smo dai'e«. Potrebno -je da
dademo jos. Sve dok bude borba trajala, trebat ce i borce opremati, pa
n1akar i sebi uskratili. Slijedimo pri1njer one starke koja je obeCala ·na
sastanku Zenama, da Ce ostriCi ovcu i dodala »nikakve vune ne Cu za sebe
ostaviti, drugarice!«
D'rugarice Primorke, nemojmo zaostati za orgailizacijama naSih di·u·
garka iz Like, KOrduna, Banije i Bosne. NatjeCimo se tkcr6e- viSe sabrati i
time dokazati svoje razumijevanje i odanost nasoj oslob<>dilackoj borbL
Organizujmo ponovb sabiranje toplih zimskih predmeta. Prevrnimo sve zakutke da nademo stogod korisnog za vojnike nasih brigada. Sivajmo gace i
kosulje od starih plahti. Vadimo vunu iz madraca i pletimo carape. PoduzmimO sye 9-a bi zaista opskllbili naSe bqrce, da bi ih obukli »Od glave do pete«
kako su to liCke Zene uCinHe.
Drage drugarke, imajmo uvijek na umu da naSi borci ·odlaze poslije
svake borbe u nove joS napornije bo11be, i ne Zale se, svijesni da Ce borba
potrajati sve dok ne istjeramo Inrskog okupatora.
Naprijed! Ucvrstimo nase odbore, pojacajmo nas rad. Sprovedimo drugarsko takmicenje sakupljanja izmedu pojedinih o<lbora. Pregnimo jos jace
na posao.
. Poma:Zimo naSu junaCku vojsku!
Zivjela sloga pozadine i fronte!
Zene raspitkuju jedna drugu:
»Sto si ti donijela? Vidi moje carape kako su dugacke. Znas, po snijegu
je potrebno da budu visoke da se noge ne smoCe.<<
»Gledaj Milke, ove moje smokve. Nisu bas najljepse, susa je bila velika,
ostale su suhe i slabe. Ali svejedno. Njih Ce i to veseliti, neka vide da misliino na njih.«
»Vidi, strina Kato, ove smo -medenjake ispekle od samog pSeniCnog
braSna, · _meda i malo sode, a ipak su dobri i lijepi. Glavno je da je neSto
slatko.«
»Znate drugarice, -·moj je veC 7 mjeseci gore, pa mi niSta robe nije ostalo
da je dadem zajednici. A i sa hranom je slabo. Kupila sam kutiju cigareta,
i to -Ce im dobra doCi.«
Prilaze jedna za drugom _stolu, svaka stavlja svoj prilog. Jedna skromniji, druga· bogatiji, kako koja mo:Ze. Ni jedna se ne stidi svog malog dara,
svaka je svijesna toga da je dala od srca koliko joj prilike dozvoljavaju.
Bitno je to da svaka -kuCa dade, da nitko iz sela ne ostane izvan naSe borbe,
da se svatko odazove pozivu organiziranog naroda za pomoC Narodno-oslobodila6koj vojsci.
Uskoro se stol prepunio slatkiSima, napunila se veC
skom robom.
j
druga vreCa zim-
Kao Sto su se u naSem selu, tako su se i u drugim selima Zene odazvale
pozivu na sabirne akcije. Nismo se ni u snu nadali da Cerna poluCiti tako
veHk uspjeh. Kad smo na na.Soj rsjednici proCitale ie:vjeStaje o ·rezultatu akcija, ostale smo i same oduSevljene .
Eva nekoliko podataka iz jedne opdne naseg kotara:
j53 para carapa, 45 pari rukavlca, 19 kapa, 8· gaca, 8 majica, 5 pulovera,
5 kaputa i druge zimske robe.
SVE ZA NASE lV!ILJENIKE
Mnogi naSi partizani- su bez odjeCe i obuCe. U bolnicama -ima ranjenika,
a daleko su od svojih domova. Hrabrf naSi udarnici iz -dana u dan postizavaju sve veCe i slavnije-uspjehe nad okupatorom i njegovim slugama.
Iz dana u dan diZu se naSe Zene u· bo:rhti, one traZe da se Cuje i -njihov
glas, one. hoCe da se i njima otvore oCi, da .znaju zaSto -i za- koga se bore.
Zato sakupljamci ·adjeCu i ohuCu, Saljemo ·siatkBe· ;naSim ranjei:ddm·a,
sjeCamo se naSih hra:brih pobjednika i Saljeino- im: ·darove, .. piSen1o' za··naS
list.
0 svemu· sino se potanko dogovorile, no hoCe li doCi drugatice? Hote 1i
odrZati rijeC koju su zadale oduSevljene i Zeljne da porilognu?
·
Eta, u 'ctvoristu se cuju koraci. Ulazi susjeda sa svojom kcerkcim. Jedna
nosi ·pod rukom crveni kockasti »tavijol« na samom kraju vezan - taka je
nati'pan. Druga nasi u jednoj ruci bocu vina, preko druge je prebacila vojniCki kaput i par muSkih Cararpa.
OduSevljeno ih pozdravljam-,' is-tresamo; ria stoi sadrZlnu ))tavijola<<, a
robu nakon Sto smo je popisali stavljamo u kut u vreCu. Cas iza- tOga· CUju
se i;z vana glasovi, _ulaze' i· druge Zene. i· kuhinja se ispuni veselim, razgovo·rima.
70
Za ranjenike i ·naSe hrabre udarnike sabrano je:
117 paketiCa oraha, smokava i slatkisa, 16,1/2 litara rakije, 14 litara
vina, 21 kilogram smokava, 100 kHograma raznih slatkisa, jedan sanduk smokava, oraha i jabuka i 800 komada dgareta i 262 cigare.
Sve smo mi to, drugarice, saku-pile u 14 dana, svijesne svojih duZnosti
prema anima, koji i za nas Z'rtvuju svoje Zivote, svjesne velikih dana u kojima Zivimo i velikih dogadaja koji se odvijaju pred naSim oCirna. Mi ne Ce1no
da ·budemo po strani od borbe naroda za slobodu, hoCemo da uCinin1o sve
Sto je u naSoj moCi da pomognemo frontu, sve prema Iozinki pod kojorn se
bore i naSi veliki 'Saveznici, sovjetski narodi, sve za frontu-sve za pobjedu.
Odbornica -'
POSLJEDNJA OPOMENA
ProSli je mjesec upuCeno slijede-Ce pismo Iogorin1a Zenske i rnuSke
usta.Ske mladeZi u Kraljevici, Crikvenici, Novom, Senju i Karloba.gu, s vim a:
AntifaSistiCka fronta Zena Hrvatskog Primorja, kao sastavni dio narodno-oslobodilaCkog pokreta, ponukana je dosadaSnjom sramotnom ustaSkon1
rabotorn da varn~joS danas .ovim putem---,.skrene paZnju na teSku narodnu
ka:z:nu, koja Ce neminovno i uskoro zadesiti s·vakog ustaSkog zlikovca. Naro71
�cito teska kama ceka one koji su sebi na polozaju takozvanih logornika i
logornica preduzeli si'Stemats~ko trovanje ustaStvom nevine duSe naSe. djece-hivatsku omladinu Zerrs·ku i muSku.
AFZ Hrvatskog Primorja ne Ce v1Se trpjet~ da prodane mjeSine, o·kupatorske ulizice logornici i logornice silom natjeravaju naSu om1adinu na
vjezbe, sastanke i bilo kakove ustas·ke priredbe; za nedolazak na ove da propisuju cak i kazne djeci, a prijete roditeljima.
»DuhoVni odgOj~< koji dolazi od ustaSa nije za naSu djecu! Ni jedna
ustaSka gubica, PaveliCeva kreatura, nije osposobljena ni pozvana da odgaja
nadu Hrvatske-hrvatsku omladinu, da nasilno kljuka faSistiCki otrov u
n1ozgove naSih najmladih i najmiHjih. Ne Cemo dozvoliti da naSu djecu odga.jaju zloCind ustaSe, krvave ustaSe, izdajice hrvatskog ·naroda, koji toiiko
zaudaraju po prolivenoj krvi najboljih sinova Hrvatske, po Ijesinama iz Iickih
panora, po krvi neduznih Srba iz glinske crkve i Citavog Ki:n>duna. Ne smiju
odgajati primqrsku omladinu ani koji su prodali ·naSe more-najveCu radost
omladine, oni koji se bratime s izrodima srpstva-Cetnicim~, uhojica1na i
krvnicima viS_e od ·stotine Hrvata u Gatu!
AFZ Primorja · z a bran j u j e vam daljnje izdajniCko djelovanje i
ustasko nas.ilje nad nasom omladinom. Zabranjuje progone izgladnjele, gole
i bose primorske djece, kojoj Ce uvijek ostati tude ustaSko majmunisanje.
Hrvatska ce mladez mrziti krvnike koji su poklali 1.200 neduzne djece u
djeCjem logoru. NaSa Ce mladeZ osveti-ti te neduZne mlade Zrtve.
1
0 svakom koraku logornica i logornika vodimq brigu i raCuna. 0 t_ome
neka vas uvjeri sudbina brojnih ustaSa i ustaSkinja kojima danas kliCete:
»S nama je<d
Ruka narodnih osvetnika-partirzana, si:gurna je i daleko seZe.
Ovo vam Saljemo kao zadnju opomenu, pozdrav:
a naSoj o"fuladini naS borbeni
Smrt fa.Sizmu-sloboda narodu.
Za A.F.z.
Hrvatskog Primorja:
potpis
***
- Zene Hrvatskog Pdmorja poslale su svome voljenom komandantu
drugu Titu· za Novu Godinu s·kroman ali Iijep dar. Nase primorske smokve
sigurno su ga potsJetHe na one dane kad je joS prije viSe godina boravio u
naSim krajevima i 'medu naSim ljudima koji su saCuvali Zivo i ugodno sjecanje na nepokolebljlvog narodnog prvoborca.
***
- Nakon strijeljanja narodnog borca, druga Ivana Krstuije, talijanska
uCiteljica treCeg razreda osnovne ,Skole na -SuSaku, Merina de Camillo, odijelila je K~stuljovo siroCe, malu Mariju, od drugih uCenica tog rae:reda i smjestila ju je samu u zadnju klupu. I ime ove talijanske bestije dobro cemo
upamtiti.
72
�PRIMORKA
GLAS!LO ANTIFASISTicKE FRONTE :lENA ZA HRVATSKO PRIMORJE
Broj 3
Veljaca 1943.
PALE DRUGARICE
Mrski i podli izdajnici siuge okupatora-crnolegijaSi-ubili su iz 'zasjecle
naSu drugaricu Danicu-»Fu:Zinarku« 22 kako su je zvaH drugovi partizani.
Ubili su je kad je posla s drugovima u krivoputska sela da orgarrizira zene
u borbu protiv okupatora.
NaSa Danica radila je s velikim oduSevljenjem i poZrtvovnoSCu za naSe
partizane od prvog Casa naSe borbe. Izdana morala je i sama doCi u redove
partizana gdje u ·prvo vrijeme ide zajedno s drugovima u akcije. Postaje
clan SKOJa i AF ·zena. Preuzima politicki rad i odlazi u senjski kotar da
tamo pomogne drugaricama oko organiziranja i uCvrSCivanja AFZ. S velikim
oduSevljenjem polazila je na novu du:lmost ne sluteCi da Ce taka brzo zavrSiti
svoj mladi (19·godiSnji) zivot.
upornoSCu ?C~la je samo da bi Sto viSe koristila s_tvari.
Izrqdima naS~g naroda, bratoubicama, .?luganima, koji za Judine. groSe
VrSe--.z.loCine.·nad,_.vla·~titim narodo-m sudit Ce sam narod. Narod Ce~znati -O~~e~
ti!i smr:t svoje dr~ge djece.
S
ne~b~Cnom,
***
27. sijeCnja o. g.23 u rano jutro pala je mrtva u selu Podgori u Bdbifu
Nada AntoniC. Od viSe .ispaljenih n1etaJka faSistiCkog zlikovca jedan ju je
pogodio ravno u srce. Nada je skupila posljednje svoje snage i potrcala kojilj
20 koraCaJa, tada_ se sruSil_~. Za __ njofl!. su kao bijesni psi pojuril_e faSi-stiCki
hlj~ne _ Cu zadnjem samrtnOm trzaju· osuo jOj u· glavu joS- nekoliko- metaka
sai:n k.omandant talijanske posade· u Bribiru Uletti kojj je licno rukovodio
Ovim zloCinom.
·
-Metcima·-izreSetana lubahja prsnula· je na· praSnu cestu joS spavajuCeg
sela, prosuo Se.-Inozak, prolila se crvena, topla krv naSe .-drage Nade. Tek ovo
je bilo dosta krvnicima da se uvjere da Nada neCe viSe pobjeCi, -da im neCe
74
75
�viSe Skoditi. S kapljicama neupokorene hrvatske krvi na namirisanoj i izgia~
canoj krvniCkoj uniformi udaljio se komandant Uletti zadovoljan svojim
»junaStvom«!
·
U krvavi lanac svojih zlodjela nad na.Sin1 narodon1 faSistiCki lje.Sinari
ukopCali su joS jednu kariku, oteli su nam joS jedan dragi .ZiVot koji ·nam se
sav posvetio.
PRIMORKA
GLASILO ANTil'ASISTIC:KE FRONTE ZENA HRVATSKOG PRIMORJA
Broj 4
Ozujak 1943.
Vijest o smrti na.Se Nade dubako je potresla sve njene drugove i drugarice u borbi, sve drugarice koje je okupljala u AntifaSistiC.ku frontu Zena.
Niko od nas ne mo.Ze se oteti jednoj pomisli: da je do juCer joS bila uz
nas vesela · i vedra puna poleta za teSku borbu koja joS stoji pred nama.
PJesma: »Zivot, mladost mi smo prezreli-al'faSiste protjerat smo se zakleIi ...«-odjekivala je gdje god je Nada prolazila. Dokazala je to i svojim
svrsetkom, stavila je svoje prostrijeljano mlado srce kao pecat pjesmi koju
je uvijek tako zanosno pjevala. Dokazala je to i svojim radom •kojim je zasluZila zvanje Clana KomunistiCke partije.
U nijemom ·bolu stiSCu se joS jaC:e na.Se pesnie;e i mi Cerna osvetiti gubitak drage drugarice. Nemilosrdno Cerna kazniti izdajicu koji ju je prokazao
i sudit Cerna njenom ubojici.
SLAVA DRUGARICAMA DANICI I NADI!
SMRT UBOJICAMA NJIHOVIM!
DVA POTPISA
Talijani tobo.Ze popravljaju apraVizaciju za naSu djecu. Povisili su narn
na njih pol kg secera, pol kg rize i pol kg paste. Ali to ne mozemo dignuti
redovna kad se di·Ze oStaia aprovizacija, nego jedllog neodredenog datU.ma u
n1jesecu, kad se njima svidi. Aka aprovizaciju ne dignemo tQga dana drugi
dan je viSe ne ma.Zemo dobiti. Dabome, mi to obiCno ne sazna1no svi i taka
nas polovica ostane bez te pomoCi. Oni i hoCe da njima ostane, ali ipak mogu
tvrditi da su pomogli naSoj djeci. Eto takova je njihova p01noC. Zaliti se ne
mo.Zemo jer nemamo kame.
!lr'"'~---
Na Rijeci je jedna grupa od 30-35 zena iSla prefektu traziti da im se
da viSe hrane. Ali ovaj ih nije htio pr~miti. Zene su ~ekale pred vratima, protestirale, prijetile i klele. Uto ude njegov safer noseCi pun bocun ulja. Prolazed mimo njih poskliznuo se i pao taka da mu se ulje prosulo. Kad su
Zene vidjele koliko se g. prefektu nasi ulja stale su gaziti po njemu, jer ga
je safer poceo kupiti. Na to je prefekt telefonski pozvao policiju koja te
jedva rastjerala ove Zene.
~
76
8 MART -
MEDUNARODNI DAN ZENA
, Zene cijelog svijeta, svih narodnosti, svih vjera, stale.Za i politiCkj];l uvj.e~
renja slave 8. mart kaa dan sloge i barbenog_ jedinstva .Zena.
Prije 30 godina, u prvom svjetskom ratu, odvedeni su mimi !judi na klanicu, dOk su kad kuCe "ostale nezbrinute i nezaStiCene ·.zerie i djeca. ·TraZeCi
kruha i rada stupiJe Sli U borbu protiv klanja, protiv rata, koji. Se VOdiO za
osvajanje tudih zemalja i za porobljavanje radriog naroda. Takav rat je
nepravedan rat· i zato je svijet trebalo spasiti od njega. To veliko dje!o preuzela je na sebe radnicka klasa, i radnicka Ruska boljsevicka partija stala
je na Celo.te borbe;·Treba prestati s medusobnim klanjem za raCun osvajaCa
~ glasio je poziv Lenjina i ruskih boljsevika i tome pozivu odazvale su se
ruske radnice, odazvale su se mnoge .Zene. i majke zaraCenih zem.alja.
Prvih godina svjetskog rata odlucile su se zene da 8. mart b-ude medunarodni Zenski dan. Taj dan· je izabran kao uspomena·na -prvu Veliku ·demon.:
straciju ameriCkih Zena kOje su tra.Zile ravnopnlvnosL Taj dan slavl·se svake·
godine u znak borbe za zenska· prava. Od tada zene cijelog svijeta svake
go.dine ·prolaze toga dami ulicaina u dugim povarkama, prireduju proslave i
odriavaju skupstine na kojima postavljaju i -obrazlazu svoje zahtjeve. ·Zene
tra.Ze da im se poprave radni-uslovi: Skratiti radna viijehle, plaCe izjednaCe
s muSkardma, zajamCi plaCen godiSnji odmor, osigui-a lijeCenje u sluCaju
bolesti, porodaja iii riezgode_ Dalje traze da im se dadu ona graitanska i politiCka prava, ·kaja veC imaju njihavi mu.Ski.drugovi.
.
U bivsoj Austriji razvio se ubrzo, jak zenski pokret, gdje su toga dana
hiljade Zena odr.Zavale zborov~ n~ ulici i pozivale .Zene u borbu.
Na celu borbe njemackih zena protiv rata bila je Roza Luksenburg.
sirok pokret zena bio je i u carskoj Rusiji, gdje je 8. mart 1917. g. slavIjen posljednji puta u ropstvu. Proslavu su pota.kle tekstilne radnice u 'Petro'
gradu (danas Lenjingrad). One su obustavile posao i povele povorku ulicamiJ.
trai\eCi kruha i svrsetak rata. Tome pozivu izgladnjelih drugarica nisu mogli
odoljeti ni vojnici, koje su njihovi oficiri gonili da rastjeraju ·povorku. Zene.
77
�su· se probile kroz njihov obruc, hvatale vojnike ,za: puske i pozivale ih da
oruzje okrenu protiv svojih tlacitelja.Tkad je prvi vojnik presao na stranu
Zena, zrakom_ se prolomio -qrnebes odu.Sevljenja i sva je vojsk~ poCela prela~
ziti na strahu borbe. Taka· je 8. mart 191'7. g. u Rusiji prvi dan velike tuske
revoluci j e. .
Od tada je za sovjetske zene ~ jedine na 'svijetu- .8. mart. postao praz•.
nik slobode. Sovjetske Zene postigle su ravnopravnost i izjednaCenje s muS~
karcima u plaCi, na radu i na svim poljima privrednog i dru.Stvenog Zivota.
Njihova prava zagarantirana su »Staljinskim ustavom«. Pod zaStitom velike
Boljsev.icke partije Lenj•ina-St"ljina one su postale sretne zene i majke.
Za zastitu majke i djeteta izgradena je siroka mreza djecjih jasala, djecjih
vrtiCa i porodiliSta.
Sovjetske Zene nalaze. se u svim zvanjima i na svim poJ:oZajima. U tvor~
nicama i kolhozima one se danas natjeCu koja Ce za frontu Vi-fie proizvesti, a
od svojih uStedevina ulaZu u izgradnju tenkova i aviona kako je to uCinila
na pr. Aleksandra Cikenta koja je u dva navrata ulozila 5 hiljada rubalja u
Fond obrane. PuSkom u ruci brane svoju domovinu i kao Zene - heroji sudjeluju u obrani svoje zemlje. Ljudmila Pavlicenko koja je ubila 309 fasista,
Lata Pavlovna koja je srusila pukovnika Meldersa, bolnicarka Natasa koja
je iz zapaljenog automobila izvukla 6 teskih ranjenika, i mnoga druga imet1a
hrabrih sovjetskih zenacboraca govore nam koliko je velika ljubav sovjetskih
zena prema slobodnoj i sretnoj zemlji radnika i seljaka. Sovjetske zene ne
Zale nik3.kove Zrtve -u :borbi za oslobod:enje, jer su svijesne· StO im donosi
fasizam, taj krvni neprijatelj narodne slobode, a osobito :lena.
bodnim izborima na oslobodenom teritoriju. Mi imademo svoju pretstavnku
u AVNOJ-u drugaricu Katu Pejinovic koja je takoder pretsjednica Central,
nag odbora AFZ-a Jugoslavije. Nasa organizacija · povezala se je u Citavoj
zemlji preko Centralnog odbora AFZ-a za Jugoslaviju, a u Hrvatskoj ce se .to
provesti u najskorije vrijeme preko Glavnog odbora AFZ-a za Hrvatsku. 0
nasoj zemaljskoj konferenciji pisala je stampa Sovjetskog Saveza; a sovjetsk.e Zene zovu nas svojim sestrama. Mi Zene moZemo biti ponosne s, tin1
uspjesima koje smo postigle vlastitim ucescem .u borbi naseg naroda. Mi
sino svijesne da se borirrio za slobOdu naseg naroda, za istjetivanje Okupatora i uniStenje. njegovih . slugu - narodnih izdajica, Mi stvaramo bolju
buducnost nasoj djeci. Nasa domovina nece vise nikada biti porobljena. Nas
narod sam izgraduje svoju buducnost. A sto je najglavnije nasom borbom
osiguravan1o uslove pod kojima Ce Zenama biti omoguCeno da dodu do svo.:.
jih prava, da nestane vjekovne potlaCenOsti i poniZenja Zena; da svaka slobodno. razvije svoje sposobnosti i _da ravnopravno sudjeluje u rjeSavanju
svih politickih i drustvenih pitanja.
Zivio 8. mart - medunarodni dan borbe _f.ena! Zivjela AntifaSistiCka
fmnta zena Jugoslavije! tivjelo jedinstvo svih slavenskih zena! tivjelo bar-.
beno jedinstvo svih zena! tivjele nase hrabre partizan.ke! Zivjela nasa borba!
. Danas su ustale· u borbu zene porobljell:e Evrope. Protiv fasisticke. tiranijedigle su svojglas i zeite Engleske iAmerike.One na masovnim skupsti:
D.arlla tr&Z~- otvOr~nj(;! druge fronte u.Evropi, a e11gleske radniCe i_z MenCestera
donijel~ s~u .u svojoj rerzoluciji z3htje·v -_da se iljihovi mu.Z~Vi' iz kasama sinje~ta posaiju na boj;ste,
·
Iza sovjetskih zena najljepsi primjer svijesti i 'borbenosti pokazuju u
danasnjem· oslobodilackom ratu. zene porobljenih naroda Jugoslavije. Nase
zene sudjeluju u borbi od prvog dana. Stotine nasih partizanki bore. se hrabro. protiv okupatora.uniStavajuCi ga i juriSaju¢i neustraSivo poput Vukosave
Micunovic, vodnika i zamjenika: komandira cete. Nase licke pahizanke istakle
suse u slavnoj .bitci kod Poloja. Svaka nasa pobjeda izvojevana je ucescem
Zena. Mnoge naSe drugarice vrSe bolniCarsku ·d11Znqst, iznose ranjenike pod
najzescom vatrom kao sto. su~ to radile Crnogorke Milusa, Zlatii<'~ i bosanka
Hajra. Druge opet rade kao politiCke radnice. Odlaze pod najtezim uslovima
u pozadinu, C~sto naidu na- z~sjedu, budu uhvaCene, a i. ubijene, kao. _Sto se
to nedavJ;Io dogodilo riaSim drugaricama Nadi i DanieL Ali _ni. Zene. iz;. pozadine ne zaostaj!U.. Budno .p.rarte n~Su bo11hu, po:maZu partizane ..One .se medusobno natjecu koja ce .vise sackupiti dli ueiniti za _pa'l'ti<ane. BosanSike z,ene
iz Vrtoca isprele su 22 kg vune i istkale 44 ·m sukna za 7 dana. Dalmatinske
Zene prenose j:lartjzanima robu i hranu pod puSCanom. paljl;>om,. a ·Zerie .iz
Biokova nose vodu uz strme stijene na vrh planine. Lijep je primjer lickih
iena koje su »Obukle, od pete do glave« jednu cijelu brigadu pro!eteraca. I
nase primorske zene neumomo. skupljaju sad za ranjeni"'e, sad za nas{l bri·
gade. Za Novu.godinu 'poslale su 3 sanduka .smokava, narandii, cigareta· i drugih slatkisa, kao c!ar nasim borcima.
.
. .
.
Ove godine- slavimo 8. mart kao snaino organizirana. Antifasisticka fronta
Zena. Kioz ·naSu borbtt mi · smo .postigle ravnopravnost; --Sudjelujemo,. u -slo~
78
GLADNE SMO
Pocetkom veljace oko stotinu gladnih
novljanskih f.ena demonstriralo je pre{l
talijanskom komandom.
!edna djevojcica umrla je od gladi.
»Maje, da mi se j' Ca najist, mislin da bin ozdi:"avela« - Saputala je svoumiruCa djevojCica.
Gorak, bolan oproStaj s majkom! A mati neina baS niCesa Cim bi zadovoljila zelji svojega ceda, koje eta, zauvijek odlazi. Mali kasun u kojemu je
nekada drZala malo kukuruza, zjeva prazan. Pauci u njemu prepliCu svoje
fine konce. I veC dugo, dugo tako ... Sirotinjski stari boro isto je prazari.
Sto je imala robe, odnijela je jos proSiog ljeta u Slavoniju i mijenjala za
Juanu. A Sad nema ni -robe, ni hrane, ni svoje male. Sarno neSto neizrecivO
gorko u grlu i tupa bol u srcu.
joj
maj~i
Za rijeCi u-mrle djevojCice znaju veC -susjede, zna cijela ulica, znaju Ze11:e
citavog mjesta. I govore, prepricavaju taj slucaj po Novom. I, razmiS!jaju:
juCer ona, sutra mo~da moje! S pogledo-m punim strave: os'matraju prozirna
liSca ne~ako upa-Ie OCi i aStra, strSeCa rebra svoje djece. Aprovizacije nema
veC mjesecima~ iako odgovorni tvrde da je na putu i da Ce sigurno stiCi.
I zaista stigla je hrana: brasno, bijelo i zuto, secer, ulje, tijesto, suho
meso i jabuke - ali ne .za narod, ne za one najgladnije. Stigla je- pocetkom
veljaCe kao i •svaki rnjesec za CinovniCku zadrugu, aH ovu je, vele, poslao sain
veliki fupan iz Senja. Onaj isti Zupan koji larle i maZe da je hrana za narod
79
�na·putu, samo- dane moZe stiCi ra:di partizan·ski];r akcija na prurzi.- 2erie su
vee davno prozrele tu laz, one vide, one razmisljaju. :Zene zriaju da nema
hrane za narod, jer Pavelic hrani nasom hranom okupatorsku bandu koja
treba da mu pomogne poklati i unlstiti najbolje hrvatske sinove. Zene znaju
da se nasa hrana izvozi u Njemacku, gdje se proizvode bombe i celicne kugle
za ·nepokorene Slavene.
I
.i
"
I pogledi padnu opet na djecu, na stare roditelje, na prazan boro i ka•
Sune. Zacvile portuni kao prazni Zduci i Zene izlaze na ulicu. Izlazi pet,· sedam, pedeset, stotinu zena. Cuje ·se zamor. Izvija se bezbroj povika: ,Gdje
je pravda? Gdje su nabav·ljacke zadruge za sve gladne? Gdje je nasa hrami?«
Taj dan, ulicama inaee mirnog mjesta, prolazila je povorka pobunjenih
gladnih zena, matera jos gladnije nov!janske djece. Pogodene istom nevoljom, stupale sn njedinjene n borbi svijesno, n~dlgnnte ghtve.
ZaplaSeni talijanski j-unaci zaustavljali su puSkama gblorllke Zene:· »Alt!
Alt! Andate via!«
»Gladue smo!~< bio je odgovor.
Novljanke! Recite tim psima, napiSite im na svaku kuCu krupnim,. :prijeteCim slovima: GLADNE SMO! Glad je nepravda ·koja se svalila na vasa
leda. Zavijanje i grCevi u Zelucima vaSe djece, njihova Zuta, ispijena lidt. i
plac za komadicem kruha bili su potstrekaCi koji su vas ujedinili i izveli J)a
ulice. Borbu ste zapoCele i nemojte zastati! Zbijte se joS CvrSCe i traZit~
upomo Sto va·s ·prilpada! Ne dajte se zastraSiti prijetnja1na! U svojoj borbi
niste osamljene. Stotine tisuca vasih drugarica biju boj protiv mraka, protiv
gladi, a za slobodu i blagostanje. Sarno slozno naprijed - do ·pobjede!
ORGANIZIRAJMO SARADNJU ZA NAS LIST
NaSe d1:ugarice ·Salju nam mnogo Clanaka. Iako do sada nijesmo sve
dopise stampale, ipak smo njlhove sadr.Zaje iskoristile kao podatke za druge
Clanke.
Sami Cianci pisani su srcem i IjubavJju, -medutim to joS uvijek nije dosta.
Drugarice nam premalo piSu o radu same- organizacije u svorn selu, opCini iii
kraju. Ne obavjeStavaju nas o vainijim dogadajirna pravovremeno, taka da
mi te novosti Saznajemo iz drugih vrela, a ne od samih naSih Clanica. Da
bi na,Sa saradnja postala uZa i da hi sami dopisi podigli naS list, moramo u
dopisivanju uvesti neki red.
Kako Cemo. to· uCiniti? U svakom se odboru mora zadu.Ziti jedna druga:.
rica koja ce biti odgovoma za list i dopise. Ona ce sakupljati, a i sama pisati
Clanke i dopise koji govore o ·Zivotu naSih drugarica na oslobod:enom i ne-·
oslobodenom teritoriju, o njihovom sudjelovanju u narodno-oslobodilackoj
borbi, o radu pojedinih o~ganizacija kao na pr. o borbi protiv nepismenosti,
protiv zaraznih bolesti, o teCajevima, o -takmiCenju za poinoC vojsci, spremanju hrane, o pomo6i _ranjenicima i holnicama, o doCeku vojske o izborima
za Narodno-oslobodilacke odbore itd.
NaroCito je vazno da se sakupljaju dopisi koji govore o raspoloienju
Zena i stanovniStva u neosl~boQ:enim krajevima, o teroru okupatora, ustaSa
i cetnika, 0 teskom zivotu pod' tim terorom, 0 tome da li su zene i u kojoj
mjeri te na koji nacin pokazale svoju. borbenost i nezadovoljstvo protiv
fasistickih zlikovaca.
Budemo li se dr.Zale gornjih uputa, mod cemo da zaista ostvarimo punu
saradnju lista koji Ce na taj naCin postati praVo glasilo· naSe arganizacije.
1
UredniStvo
SPREMAMO PAKETE ZA RANJENIKE
U 2 sata imamo Sastanak. Spremat Cemo pakete naSim ·dragim ranjenin1
borcima. Skromna kuhinja naSe drugarice odiSe daJ;Ias miroCitom .toplinom.
Svaka od nas donosi ono sto ie, mogla naJbaviti. Nasa najmlada drugarica
dr.Zi se nekako tajanstveno. Sigurno je izmislila. neSto naroCito da nas iznenadi. I z;>ista. Na stol pola~e. tanjur pun keksa svakojakih obllka. Na peterokrakoj zvijezdi iebodeno je: Zivio SSSR, drugdje opet: Zivjeli partizani. Sa
dna iznikao nekakav vellk i gadan kriz, na njemu mrtvacka glava sa trouglastom karabinjerskom kapetinom. Znam da je drugarica htjela reCi: ·smrt
fasizmu. Osim toga· bilo je oblika srpa i cekica, slova A.F.z. itd. Mi smo se
divlle dovitljivosti nase male drugarioe, a ona ·nam •sretna oda tajnu kako
ih je pekla d6 pOnoCi, a mama nije ni znala.
1
Rasporedile smo .stvari i slozH~ u omote. U svakom je bilo jednako od
svega. Na_ vrh osvakoga ornata stavile smo nekoli-ko onih >>'borbenih« keksa.
Veselile smo se kao djeca, a zatim smo ipak
neStO proCitamo.
o~biljno
sjele za, stol da
Z or a24
so
Sl
�l
'
/
PRIMORKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE ZENA HRVATSKOG PRIMORJA
Travanj-svJbanj 1943.
Broj 5-6
NASA PROSLAVA 8. MARTA
Nikada prije mi, Zene, nis,mo s veCim nestrpljenjem oCekivale jedan dan.
I okupirano i oslobodeno Primorje bilo je uzb:udeno: ta mi Zene - slavimo
svoj blagdan, 8 mart dan medunarodne solidarnosti Zena.
Slavile smo ga na razne naCihe. UoCi samog 8. marta podijelile smo
letak po cijelom Primorju. Sve JS-u Primorrke Citale o danu Zena, svome danu.
Nista nas nije plasio teror okupatora koji se bas u to vrijeme pojacao. NaprotiV. Ispisale smo zildove kuCa gradoVa »U Zici« svojim b6rbeni:rp. parolama,
neka okupator ne mi·sli da polovica na.Seg naroda - Zene - pasivno posmatra danafuju borbu. · Neka saczna neprijatelj da i mi zelimo »smrt paliku,
Cama« i-sto ta:ko kao i naSi dmgovi. Da su plalnena slova parole »Zivjeli naSi
partizani« otsjev ·ljubavi koju mi osjeCamo za !ll.jih i da krvave rijeCi »Van
s okupatorom« znace cvrstu odluku da cemo u borbi svi istrajati do pobjede.
A mi, sa osloboaenog teritorija sto vee uzivamo plodove slobode, imale
smo svoju priredbu. Prvi su puta Zene u naSem kraju od poCetka do svrSetka
organizirale i izvele jednru proslavu.
Kad je drugarlca otvorila proslavu s pozdravima nasoj herojskoj Narodno-os1obodHackoj vojsci i velikoj Komunistickoj partiji, zaorili su se poklici
prisutnih.
Duboko su nam se u srca usjekle rijeei naSe pretsjednice koja nas je
upozorila ·da 8. mart slave sve napredne Zene na svijetu. Sovjet:s'ke su Zene
proslavile svoj dan u radu - da bi i na taj nacin •doprinijele svoj dio pobjedi.
Korska recita.cija »Mrtvi prolet-eri« snaZno je djelovala na sve prisutne.
Ona nam je govorila o herojstvu nasih drugova boraca koji idu »jedan na
deset« i -koji, ako i ginu, znaju zaSto daju svoje Zivote.
RijeCi ·.male pionirke koje Je uputila svim sestrama i majikama Ciji se
dan slavio, odusevio je sve. Mala je pionirka u ime svojih drugova obecala
da Ce i ani sa svim svojim snagama pomagati borbu, naSu vojsku i da Ce
marljivo pohaaati svoju pionirsku skolu.
S3
�'
!
.
A kad je drugarica odbornica recitirala svojt( ))PjeS:·mu Ztma« kad je u
stihovima opisala borbu i uC.eSCe Zena u njoj, kad nam je rekla:
» .....
ali treba znati
Drugarice, tu slobodu naSu saCuvati,«
onda smo sve osjetile ka·ko je potrebno da se joS viSe poveZemo, da se zbijemo u nepokolebljive redove, da se izgradujemo, pa. da nam svaki dan bude
korak naprijed ka novom Zi'Votu.
Proslava se zavrSila i:granjem kola i pjesmom. U partizanske se pjesme
i novi poziv: »Drugarice, dodi i ti s nama, na proslavu naSeg Zenskog dana!«
PRENI SE, 0 SENJU GRADE
.
Jednom je proljetnog dana usia u nas grad neprijateljska vojska. Kroz
grad jure kamioni, oko •sebe vidiS samo te mrske vojnike. Okupator zauzima
zgradu po zgradu, dok se konacno nije uselio i u pucku skolu i gimnaziju.
Ni to mu nije bilo dosta. S kolonom mula poceo je da se penje na Nehaj·grad. I tako je oskvrnuo tu naSu svetinju. Cinilo mi se da noCu Cujem korake ·rnrtvih uskoka; koji se diZu iz svojih .grobova i proklinju one, koji su
im naruSili njihov mirni stoljetni san.
Sve je postalo uuino, zaii)Ukla je pjesma na usnama omladine, a nasi
najmlatti veC natucaju tal'ijanski. Zar nema nikog tko bi nam spasio? Zar
nema nikog N(:o bi ra1skinuo -teSke lance koji nas steZu? '
Ima ih! Jos uvijek ima ponosnih hrvatskih sinova koji su staH na bTanik
domovine - poput senjskih uskoka, koji poput njih cuvaju sume i brane
svoj narod od neprijatelja.
I ja sam danas medu njima, medu najboljim hrvatskim sinovima, mettu
naSim partizanima. Ali mi srce obuzme teSka tuga kad se sjetim teQe - moj
rodni gmde! Kako si nekada bio gord na 'SVoju slavu i 'S!obodu! Na tvom se
Nehaj - gradu nekada ponosno vijala nasa zas·tava. A topovi koji su resili
vrhove tvoje, hili su upereni protiv nasih neprijatelja Talijana, M!ecana.
Danas se na tvojoj kuli vije neprijateljska talijanska zastava, a topovi
su upereni u prsa najvjernijih i najhrabrijih sinova Hrvatske!
Preni se 1 o Senju grade! Ne dozvoli da sinovi tvoji prespavaju zoru i
da ne vide da sviCe novi dan. Preni se, ne :budi poslJednji u borbi koja Ce
na tvoju kulu ponov'ifio izvjesiti zastavu slohode i uCiniti da tvoji'm ulicama
zaori gromko pjesma naSa!
TeC Ce se tada sjene mrtvih uskoka vratiti mirno u svoje grohnice da
nastave stoljetni san u slobodnom gradu slobodne domovine.
NASA SABIRNA AKCIJA
Moramo pohvaliti Svoje drugadce da 'SU se upravo SJaJno odazva,le nascm pozivu na sakupljanje. Iz svlh krajeva naseg Primorja poslane su velike
kolicine raznih holnickih potrepstina i Iijekova. Unatoc nasim uputama drugarice se joS nisu nauCile da istovremeno s poSilj-kom odaSalju i naSem Ini..,
djativnom okruZnom odboru AFZ-a toCan papis svega onoga Sto su poslale,
jer se jedino na taj naCin moZe imati pregled nad sabirnim akcijama.
1
84
Kako nam je potpun izvjestaj stigao jedino iz kotara I., II. i III. objavljujemo ga s zeljom da dade poticaja drugaricama koje se jos nisu odazvale
naSem pozivu da i one pdstupe Sto aktivnije -snabdijevanju naSe bolnice i
naSe vojske _
potrebnim stvarima.
U mjesec dana saJbirne akcije sabrale su C!anice AFZ slijedece:
I. kotar
Robe
90 plahta i drugog
II. kotar
III. kotar
153 plahte i drugog
80 plahta, 80 rucnika, 53 jastu6nice, 54
para Ca.rapa, 8 deka,
194 raz. odjevnih
predmeta
Hrane
8 kg razne hrane
100 1i1mnna i 41
kg -ra1ID.e hrane
117 kg razne hrane
Lijekova
24 ovoja, 4 ornata
vate i raznih lijekova
12 ovoja, 4 ornata vata, 2 kg
42 ovoja, 5 kg vate,
12 kom. kilrurS.kih
Duhana
68
Posui1a
sumpora. i razno
inst~umenata
245 kmn. raznog
clgara i 1.120
cigall'eta
Inicijativni okruZni odbor AFZ
za Hrv. Primorje
SJECANJE NA PALE DRUGARICE
Drage drugarice i Clanice naSe Fronte. Citale smo u proSlom broju naSe
»Primo11ke« o paiim junakinjama Danici Miha1jeviC i Nadi AntoniC. Kad sam
Citala Clanak o ti'm palirn drugari:cama, suze su mi navrle na oCi, guSilo me
neS-to u.prsima. Nedavno sam se s njima upoznala, a preko njih i s pravin1
drugarstvom.
ProSle god:Lne poCetkom mjeseca prosinca 1 odrZavao se kurs za AFZ u
jednom oslobodenom mjestu. Pozvale su nas naSe politiCke radnice da dodemo i mi zene iz neoslabodenog Hrvatskog Primorja. Drage drugarice, tesko
mi je bHo odluCiti se na to ostaviti kuCu i gospodarstvo, ali ipak nisam odustala, jer me uvijek zelja vui<Ia da Cim viSe doprinesem nasoj borbi. Jednog
sam -ranog jutra otputovala. Na putu sam se sastalla s pokojnom drugaricom
Danicom. Mlada je to djevojka, puna poleta za bonbu, vese!o je koracala
pred nama. I nakon dva dana putovanja stigle srno na odredeno mjesto. BaS
kad je zapocela obuka, eta dolazi i pokojna N,;da sa svojom grupicom dru·
garica. Sada nas je bilo preko 30 drugarica. Obuka je trajala samo cetiri
dana. Lijepo nam je bilo. Mnogo smo nauCile a uveCer su k nama drugovi
pa se plesalo i pjevalo partizanske pjesme. Nasa je draga Nada uvijek otvarala pjesmu.
85
�Klirs.- je zavrSio i mi smo krenule kuCi. Mi smo iz pozadine poSie naprijed da cim prije s·tignemo kuCi, a pokojna nas je Nada pratila. Nikad necu,
drugarice, zaboraviti ono mjesto, gdje smo pocinule i Nada je jednu jwbuku
razdijelila na 7 djelova. Tu smo se mstale s pokojnom Nadom.
Palih drugarica viSe medii nama nema, ali uspomena na njih jaCat Ce
naSa srca.
Slava im!
Odbornica AFZ iz sela N.
IZ NEOSLOBODENOG PRIMORJA
!mali smo veliku mendulu koju su nam fasisti obrali rako, da je od 20
kila, koliko je obicno vodila, ostalo svega oko jedne kile rriendula. Kad sam
i'm prigovorila, jedan je dan uperio u mene puSku i zagrozio se da Ce me
ubiti.
!mali smo nesto malo repe, i nju su poskubli ti prokleti fasisti.
Jednog su dana upali u nasu kucu i odnijeli dvije pile, veliku i malu.
Drugi su nam dan poceli piliti hrastove. Nase hrastove s nasim pilama.
Majka je sva izvan sebe potrcala k njima, najprije ih molila i zaklinjala da
ne pile, a kad nije pomoglo, pocela ih je •grditi. Oni su je medutim otjerali i rekli joj: >>Su-ti komunisto. NeCemo paliti samo tvoje ,hrastove, nego i
tebe i tvoju kuCu!((
'
Sada nam ne preostaje ni,Sta drugo, nego da se organiziramo i .da se
zajedno borimo protiv neprijateljska koji nam nanosi toliko zla.
Smrt fasizmu - sloboda narodu!
Najmlada odbornica iz svog se!a
A.M.
86
�PRIMORKA
GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :lENA HRVATSKOG PRIMORJA
Broj7
Lipanj 1943.
NAS PRVOMAJSKI DAR VOJSCI
U nizu sjajnih vojnickih uspjeha NOV jedan je od uspjeha i stvaranje
nove· Primorsko-goranske Divizije. Primorke, svijesne veliCine toga dogadaja
i potaknute ljubavlju 1prema Narodnoj vo}sci, sjetile su se uoCi borbenog
blagdana Prvog maja na svoje borce poSiljkom cigareta.
Ovdje donosimo cestitku kojom su taj dar popratile zajedno s odgovorom Staba naSe DiviziJe
Drugovima borcima
Primorsko-goranske Divizi]e
Pov.odom naSeg svijetlog narodnog praznika Prvog maja Clanice AFZ-a
Hrv. Primorja Zele svojim borcim.a, svojim zaStitnicima, i osvetnici-ma joS
viSe uspjeha i joS viSe poleta u borbi.
Ovaj skromni dar, po nekoliko cigareta svakom borcu, neka varn bude
dokaz velike ljubavi i privrZenosti, koju cijela naSa pozadina osje6a prema
varna.
Drugarski borbeni pozdrav
Smrt fasizmu - sloboda narodu!
Inicijativni OkruZni
Antifasisticki Odbor :lena
za Hrvatsko Primorje
Stab
Primorsko-goranske Divizije
7. v. 1943.
89
�***
KRATAK OPIS ZIVOTA U BRIGADI
Drugarskom
Inicijatirvnom OkruZnom AntifaSistiCkom Odboru :lena
za Hrv. Primorje
Drage drugarice !
U ime boraca, komandira, komandanata i politiCkih komesara Primorsko-goranske Divizije zahvaljujemo vam se na Cestitkama povodom narodnog
praznika Prvog maja kao i na veli)mm daru od 11.980 cigareta, koje ste nam
u vezi s tim praznikom uputHe. Prema vaSoj Zelji uputili 'Smo vaSe pismo u
sve na.Se jedinice, da se proCita pred svim borcima, koji su ga s oduSevljenjem primili.
·
Primorsko-goranska Divizija nepobjedive Narodno-oslobqdilacke vojske
Hrvatske je rezultat junacke i samopregorne borbe hrvatskog naroda Primorja i Gorskog Kotara oct Istre i Risnjaka do Senja i oct Susaka do Kleka,
koju taj narod vodi vee ·skoro dvije godine u zajednici sa srpskim, slovenskim i ostalim narodima Jugoslavije. Visoka patriots•ka svijest na.Seg naroda
ovih krajeva, koji je nesebiCno slao svoje -sinove i keeri od prvih dana O'kupacije u partizanske redove, dobila je u na.Soj Diviziji svoj najbolji izraz.
NaSi borci ne ee nikada zaboraviti na muC:eniCki Podhum, na spaljena
sela Grobinstine, Kastavstine i cabarskog kraja, Gorskog Kotara, te junackog
Bribira, Ledenica i Krmpota, na opustosene krajeve i hiljade strijeljanih i
jnterniranih, ne Ce nikada zahoraviti pa rna u kOJTle se Kraju naSe domovine
oni borHi protiv istog neprijatelja.
Oni ne Ce nikada zaboraviti svoji!h drugova, palih junaka, Nikole Cara
i ostalih, vjerni svojoj zakletvi da ne Ce is-pustiti iz ruk.u oruZje, do:k posljednji fasisticki okupator, dok posljednji ustaski i c~rticki gad ne bude
iskorijenjen. Oni Ce nastojati svim svojim silama, da budu dostojni bezgraniCne ljubavi i :privr.Zenosti naroda Hrvats·kog Primorja i Gm:skog Kota·ra do
konacnog oslobodenja.
Mi smo duboko uvjereni da Ce narod Hrvats~og Primorja i Gorskog
Kotara od sada kao i do sada slati svoje sinove u naSe redove, u redove
Primorsko-goranske Divizije, naroCito danas kad se poraz vjekovnog neprijatelja vee jasno ocrtava na svim frontama.
Stotine i hiljade novomobiliziranih boraca gradova i Sela to treba da
bude odgovor na1.1oda Hrvatskog Primorja i Gorskog Kotara na formiranje
naSe Primorsko-goranske Divizije.
S1nrt faSizmu - · sloboda narodu
Polit komesar:
Artur TurkuHn s. r.
90
Nalazim se u I. bataljonu XIV. Brigade. Zivim i borim se sa svojim
drugovima veC godinu dana. Moj Zivot kroz Citavo avo vrijeme je dobar,
ali bilo je i teskih dana.
Medu svajim drugovima osjeeam se pasve dobra. Oni me dr.Ze kao svoju
rodenu sestru. Samnom dijele dobra i zlo. U najteZim Casovima moji su mi
drugovi otac i majka. Kad i kad se sjetim svojih kod kuce, na staru majku
koja le:Zi ;bolesna, ali kad pogledam na drugove zaboravim na sve. Zivima
zadovoljni u drugarstvu, idemo na akcije, uniStavamo neprijatelja. Ne. damo
mu da ide iz naSe zemlje, dok je dobra ne natopi svajom paganom krvlju,
neka osjeti zaSto je do.Sao i porobio naSu domovinu, neka osjeti udarce na.Se
NO vojske.
NaSa je Brigada ve6nom popunjena amladinom. Omladinci sa svojim
heroizmom prednjace drugima. Osim vojni6ki nasa Brigada se osposobljava
i politiCki. Nije dosta sama ·boriti se puSkom u -ruci, vee treba gledati i na
sutraSnji Zivot. Neka narod vidi ·u nama pravu voj'Sku, koja ee ih svi-jesho
osloboditi.
Radimo s voljom i puni veselja Sto moZemo preko naSih organizacija da
se prosvjetimo.
Ne plasim se poginuti, kad victim kako moji drugovi daju svoje mlade
.Zivote i kako gine za svoj narod. Naprativ, dobivam sve veeu Zelju da ih
osvetim.
Osim akcija i teskih borbi prozivljavamo i vesele dane. Kad prolazimo
kroz oslobodena mjesta, dajemo priredbe. Igramo se i za,bavljamo s omladinom. Velika odusevljenje naroda daje nam jos vecu volju za dalje borbe.
Mi drugarice, koje se borimo sa drugovima, uvidjele smo, da i Zene
mogu da se ·bore s puS:kom u ruci ista kao i mu.§karci. Zato nas nitko ne
potcjenjuje. Mi drugarice radi·mo i Zivimo sa svojim ·drugovima sasvim ravnopravno kao njihave sestre i spremne smo dati svoje Zivote za slobodu na.Seg
napaeenog i porobljenQg naroda.
Drugarski vas pozdravljamo u ime nasih drugarica iz XIV. NO Brigade.
Stank Andrina
partizanka II. cete I. bataljona
XIV. N.O. Brigade
IZ OSLOBODBNOG PRIMORJA
Drugarice iz neaslo:b.odene teritorije !
Komandant:
Veljko Kovacevic s. r.
Htjela bi vam kazati, kako Zivimo avdje u naSem mjestu, koje je vee
dvije godine sleibodno. NaSe su kuCe popaljene, naSa imovina opljaCkana.
Ali mi nismo sjedili ni 'kukali. &vi smo ustali u borbu. Nasa braca i muzevi
otisli su u Namdno-oslobodila6ku voj'sku da se osvete neprijatelju. Ali ni
mi .Zene nismo zaostale za naSim mu:Zevi·ma i braCom. Mi s1na sve organizirane u naSoj orga:ni,zaciji AFZ. Imamo svoje odbore u svakom seiu, sastajemo se svake nedjelje, dogovaramo se o naSem radu, Citamo Stampu »Primorku«, »Primorski vjesnik« i ostalo. Veselimo se, kad Cujemo, kako naSa
vojska zauzima nova mjesta i gradove. Imamo i opCins·ke adbore AFZ a nedavno sma izabrale kotarski odbor, kako bi Sto organizovanije radile i pave91
�zale cltav nas kotar. Imamo 'SVOju predstavnicu 11 Narodno-oslobodilaokom
odboru. Mi smo sretne Sto upravo sada Zivimo, kada prvi puta u povijesti
naSeg naroda Zene imaju pravo glasa.
Mi smo cijelu zimu plele Carape, maje, kape i ostalo za naSe borce.
Svake veCeri nosimo mlijeko u kasarnu naSim ·partizanima koji su u pozadinskoj vojnoj vlasti. A nismo za!boravile ni naSe ranjenike, svakog tjedna
odlazi iz naSeg siromaSnog kraja sira, masla, do ·30 litara mlijeka za bolnicu.
Sve naSe njive 'SU obradene, a sada obradujemo njivu, koju Cemo zasijati za
naSu bolnicu. Mi smo pomagale prenositi -ranjenike, prekapale ceste, bile
smo uporlle i kad 'Smo bile najumornije, Cula se je pjesma iz naSih grla.
PPoslavile smo Osmi mart, dan Zena, za koji do sada nijesmo znale, a kamoli
da Zena maZe imati svoja prava. Proslavile smo i Prvi maj, palile kresove,
pisale parole i bacaie letake, radile smo na taj dan i na... naSoj njivi za
bolnicu.
PRIMORKA
GLASILO AFZ ZA HRVATSKO PRIMORJE
Srpanj 1943.
Broj 8
Imale bismo vam joS mnogo toga za opisati o naSem Zivotu, da vam
barem pr:tbliZno -pri'kaZemo, kako Zivimo. Citam·o o vaSoj borbi na neoslobodenom Primorju. Sam·o druga'rice budite ustrajne, mrzite joS viSe okupatora,
mislite na -naSe borce, koji svakog dana viSe oslobad:aju naS narod ispod
faSistiCkog terora. Oni su i nama doneli slobodu, a uvjerene smo da Ce
skoro i varna sunce da sine.
D11ugarski vas pozdravljaju drugarice
iz oslobodenog Primorja - Krmpote
DESETINA NAS PRATI ...
***
KONAC NEPRAVDE
Digli smo se mi u Sume guste,
Domovi i kuCe ostadoSe puste.
Preialit Cemo ku6e i domove,
Glavni nam je cilj doCi do slobode.
Krvavi faSizmn nestat mora,
Svanut Ce skoro nova zora.
Zato u borbu moramo poC',
Nepravdi konac brzo ce doc'.
Svakog dana boraca je vise,
Diljem zemlje sve se mobilise.
J. J. odbornica AFZ iz Kastva .
92
Bo~be su s neprijateljem kod Zute Lokve zapocele. Mrski fasisticki nitkovi ·nastoje novom ofenzivom da povrate izgubljena uporiSta. U tome ih
pomaZu nar-odni izdajnki - Cetnici i crnolegijaSi, koji iz zasjeda napadaju
po Sumskim prolazima putnike i partizane.
VracajuCi se •s konferencije AFZ Hrvatske, mi, primorske delegatkinje,
morale smo proCi kroz jednu takV'll sumu, u kojoj vreba opasnost napadaja
iz zasjede. Drugovi su nam priskoCili u pomoC i, da sigurnije pr.odemo, prati
nas jedna desetina, partizana s puSlromitraljezom.
!demo veselo usprkos opasnosd, ·koja nam prijeti. S teSkim se rusacima
uspinjemo, a svaki nam korak prati gr·mljavina topova, minobacaCa, puSaka
i ·mitra.Jjeza. Mirne smo. Vedra lica na·Sih pratHaca i njihove troroge kape s
plamenim zvijezdarna ulijevaju nam povjerenje.
DostiZe nas i drug, koji je poSao s ·konjem po »fasung<< u Brinje. Za
Cas su ruksaci sa naSih Ieda prebaCeni na konja i mi mnogo ·lakSe nastav.Jjamo put.
Razgovaramo ·s ·drugov1ma kao sa starim znancima, iako se tek upozna.
jemo. Desetar ·nas upoznaje sa sastavom desetine: Ja sam iz S11pski Mora·
vica, dvojica su iz SkaUCa, .neki iz VodroteCa, a Cetvorica su Primorci sa
Susaka.
>}Hrvati i Srbi zajedno u jednoj desetini« - prolazi nam kroz svijest.
Pomalo 'Smo uzbudene. Mnogo smo slusale o jedinstvu Hrvata i Srba, o
bratstvu krvlju posvecenom. Slusale smo i o naporima neprijatelja, da razbije
to naSe bratstvo. Znale smo, da su okupat-orski plaCenici Cetnici i legijaSi
negdje u grmlju.
93
�I postale s·mo ponosne, ponosne . . . Slo.Zeni 11 jednoj desetini, braCa
Hrvati i Srbi ovog Casa prate nas, Hrvatice, da bi nan1 osigurali prolaz.
Kako je niStavan neprijatelj, koji misleCi, da ce uspjeti da nas razjedini,
potplacuje izdajice. Kako je kukavan izdajnik, koji za Judine pare vrsi zloCine nad vlastHim narodom.
Ali »neka strepi d-u§man kleti?<<
Saznajemo, da su nasi odbili Talijane od Prokika i pobili 100 neprijateljskih. vojnika. Radujemo se, shvacajuCi da je bratska sloga prirnorskih,
goranskrh i lickih boraca, Hrvata i Spba, pridonijela ovom uspjehu.
Odlazimo ostav}jajuCi za sobom bujna zelena polja protkana crvenhn
makovima, koji su nikli na rodnoj grudi natopljenoj krvlju nasih drugova.
U toj je krvi posveCeno bratstvo naSih naroda i nikakva ga si-la ne Ce
viSe razbiti.
....
R.26
***
2ivjelo borbeno jedinstvo
naroda Jugos] avije!
je po jedna granata. Za svaku granatu poslanu iz naseg ropa, od kojih je
skoro svaka imala uCinak, vraCali su nam faSiste deset, dvadeset.
Ne pomaze im nista. Odbili smo ih potpuno. Kao rezultat njihove paklenske vatre, Cuje se iz -svakog naSeg bunkera pjesma. Medu nan1a in1a i novih
drugova iz Primorja. - Novaci. Pa zar su baS prvih dana morali do.Zivjeti
ovu pakle"nsku vatru? ·To im je dobrodoSlica. Na njihovim licima ne maZeS
primijetiti niti tra-Cak kakvog uzbudenja, nego naprotiv Sale ·se s nan1a,
smiju, pjevaju, ali opet budni da na svaki poziv straZara iii osmatraCa skoCe
u svoje bunkere i da svojim oruZjem prate svaki pokret neprijatelja.
Stoje jrunaCki naS"i borci na brani"ku dragih naSih domova, u kojima su
se odnjegovala pokoljenja i pokoljenja naseg naroda.
Stoje hrabri nasi borci na braniku nasih livada i njiva natopljenih z,nojem naSeg naroda. Brane ani plodove narodnog rada i muke, brane narodnu
zetvu od gladnih tudinaca.
Stoje partizani i partizanke na braniku svoje svete rodene grude natop~
ljene krvlju junaka. Duboko su oni urasli u nju i nitko ih ne ce moci pokolebati !
Edita Cikovic
Xltr. Divizija NOV Hrvatske
BRANIMO DOM I 2ETVU
PiSem vam, dittgarice, sa poloZaja,
o naSem Zivotu u jeku ofenzive. Nepri~
jatelj hoce da prodre na na!i osloboaeni teritorij, da najg plodna brinjska
polja spali i unisti. 'Da uni!iti plod i
muku naSeg naroda, da nas ekonom~
ski upropasti.
Ali mi stojimo Cvrsto na braniku
naSe zemlje i branit Cemo je od ne~
prijatelja.
U zoru 12. Iipnja vrSila sam du.Znost stra:Zara najednom kroz ranu jutar~
nju tisinu prolomi se jaka topovska paljba. Granate padaju po brdima oko
Prokika, tu su nasi prihvatni po!ozaji. Ne potraje dugo, postroji se cijeli
jedan bataljon, rni krecemo. Odlazlmo na polozaj da tu docekamo onaga,
koji se drznu da stupi nogom na ono mjesto, gdje su drugovi i drugarice
dali smju krv, svoje .Z~vote.
Svijesni svega toga, svijesni ciljeva naSe borbe, mi Cvrsto odluCujerno
da branimo i ovu grudu zemlje i da obranin1o naS narod, naSa polja, naSe
domove. Kod zauzimanja samog polo.Zaja Ietjeli su iznad naSih glava avioni.
Sprijecav1>li su nam slobodno kretanje. Borba poCinje. Neprijatelj boce pod
svaku cijenu da prodre. Naprijed idu tenkovi. Jeste li ikada vidjeli rniSeve,
kada iz svojih rupa pomole glave, pa vidjevsi pred sobom macku, brzo se
povuku natrag. To Vfrffi je slika tih tenkova. Nakon kratke borbe oni se
povlace.
Drugi dan kiSa, ali -kakva? Krsa topovs·kih granata, koja se osula po
nasim polozaj]ma. Jedna za drugom i po deset zajedno. Po citavorn sektom,
koji brani nasa vojska, tukli su artiljerijorn. Gotovo svaku sekundu padala
94
SPROVEDIMO UDARNICKO TAKMICENJE
ZA POMOC VOJSCI
Navrsavaju se dvije godine teske, ali junacke borbe. Dvije godine, otkako
je nas narod odlucno rekao njem<>ckim i talijanskim f"sistickim razbojnicima, da ce ·skupo i krvavo platiti porobljavanje nase zemlje, kada je usiaSkim psima i ostalim narodnim neprijateljima najavio rat do istrebljenja.
U jeku krvavih bo~bi stvarala 'Se je i jacala osvetnicka vojska, razvijala
se je i rasla nada rpor.obljene domovine Narodno-oslob. vojske Hrvats:ke. 0
njoj danas znade gotovo cijelo covjeeanstvo, jer je ana dio vojske, koju bratski Sovjetski Savez naziva svojim. naj.milijim save:zJnikom.
Neizmjerna je Ijubav naSeg naroda prema 'Svojoj vojsci, prema svojim
sinovi-ma, koji, ne StedeCi ni vlastite .Zivote, oslobadaju sela i gradove, proSi~
ruju· oslobodeni teritorij i uvode svuda pravdu i istinsku narodnu slobodu.
Uspjesi naSe vojske omoguCili su stvaranje naSeg najviSeg politiCkog precl·stavniStva- ZAVNOH-a, koji rukovodi cjelokul__-im radom i Zivotom u interesu naroda u zemlji. Uspjesi naSe vojske omoguCiii su, da se naSa organi~
zacija AFZ: proSi-ri i ojaCa, da zahrva1ti i najmanje selo i najveCi grad, da po~
ve:Ze hrvatske i srpske Zene nerazrjeSivim vezama ljubavi i jedinstva u ovoj
velicanstvenoj oslobodilaokoj borbi n1tseg naroda. Oni su omogucHi, da se
na oslobodenom teritoriju odrti Prva zemaljska konferencija AF2 Hrvatske,
na koju su stigle delegatkinje iz svih ,krajeva nase zemlje te izabrale Glavni
odbor - rukovodioca svih organizacija AF2 u Hrvatskoj.
Glavni odbor poceo je radom upravo u vrijeme dvogodisnjice ustanka
naSeg naroda, u vrijeme, kada je naSa vojska junaStvima i krvlju veC ispisala
mnoge zlatne stranice povijesti naSe svete borbe. I da iska.Ze ljubav prema
�nJDJ, Glavni odbor poziva SVE ORGANIZACIJ& AFZ DILJEM CIJELE
HRVATSKE NA PRVO VELIKO UDARNICKO TAKMicENJE ZA POMOC
VOJSCI, KOJE CE TRAJATI DO 20. SRPNJA 0. G.
Ova plemenita utakmica za pomoC vojs'Ci, koja se postavl-ja izmedu poje~
dinih sela, mjesta i gradava, dat Ce sliku snage i ,Cvrstine naSe organizacije
u Hrvatskom Primorju, pokazat ce, kolika je svijest Primorki, kolika je njihoVa ljubav prema za.Stitnidma i osvetnicima naSeg naroda.
Prigodom dvogodisnjice ustanka, kad nasa voj-ska nize pobjedu za pobjedom, krsi i lomi sve neprijateljske nasrtaje na nas oslobodeni teritodj,
zadaje na svakom korarku krvave udarce faSistiCkim skotovima noseCi nam
sigurnu i skoru pobjedu - uputit cemo joj svoje cestitke: obdarit cerno
rijekom darova naSe drage borce!
Svaki 'llas korak, -svaka '!lasa mlsao do 20. srprrja, kao 1 uvijek, bit ce
jedinstveno djelovanje -svih nasih zena usrnjereno jednorn ciljtt:
SVE ZA VOJSKU -
SVE ZA POBJEDU!
I.O. A.F.Z.
za Hrv. Primorje
96
�PRIMORKA
GLASILO AFZ ZA HRVATSKO PRIMORJE
Broj 9
Kolovoz 1943.
STANJE I RAZVOJ ORGANIZACIJE U KOTARU NOVI
zene naseg kotara nisu bile prije narodno-oslobodilacke borbe organizirane ni u kakvim organizacijama. One su se bavile samo kuCnim poslom
i radovima u polju, dok ·su se politikom bavili sartlo rnuSkarci.
Ali nase zene su ipak od prvog casa borbe shvatile svoju duznost i pristt<pile narodnom pokretu. Ispocetka su pojedinacno pomagale svoju bracu
i muZeve, a kasnije taj rad preraSCuje u sve Siri pokret :lena.
Da bi Zene Sto viSe shvatHe ciljeve naSe borbe i da bi njihov- rad bio
uspjeSniji, trebalo je oDganizirati odbore AFZ po selima, opCina1na i u samom
kotaru. I kad je proSle godine osnovan Inicijativni okruZni odbor AFZ: za
Hrv. Primorje, pristupilo se organiziranju i Zena u naSem kotaru.
:~
Najprije ·su organizirane Zene na oslobodenom kraju, a zatim u Bribiru
i u mjestima u »Zici<<. Isprva su se Zene bojale organizacije, misleCi da. Ce
ih tako neprijatelj prije otkriti. Danas su vee 'SVe uvidjele, da bas putem
organizacije uspjevamo i da nam okupator ne maZe doCi na kraj. Ali kod
stvaranja organizacije 1bilo je raznih teSkoCa, koje su koCile razvoj organizacije. Na oslobodenom teritoriju je jedna od ·koCnica bila nepismenost
Zena, a i slabo ekonornsko stanje, koje je prisiljavalo Zene da odlaze u druge
krajeve i da vrse razmjenu kako bi opskrbile hranom. U neoslobodenom
kraju k!oCio je razvoj organizacije sve veCi teror okupa.tora, koji je mnoge
na.Se Zene odveo u internaciju;
Uza sve teSkoCe mi smo ipak us·pjele dosta brzo organizirati Zene. Osnovan je niz seoskih odbora kao -i opCinskih i naSe su drugarice poCele joS
bOlje raditi na pomoCi naSoj vojsci. Iako ·siromaSne, naSe- Zene uvijek- Salju
99
�nesto za svoje _
bbrce i riu\.jenlke, Brlbirke i Novljanke stalno salju pakete
za brigade i bolnicu. $alju hranu, odjecu, cigarete i sve ostale potrebe.
Zene s --aslabodenog teritorija nose redovito mlijeko za bolnicu, prave
sir i maSlo i' to Salju ranjenicima. One su obradile posebne vrtove za bolnicu,
pomagale porodicama partizana kod obmde zemlje, a danas, kad treba sabirati plodove, zajednicki kupe zito i spremaju ga pred neprijateljem.
NaSe Zene saraduju S narodno-oslobodilaCkim odborima i s mnladinom
u svakoj prilici.
Svojiin radom one su stekle ravnopravnost i postigle da su birane prilikom zadnjih i~bora na oslobodenom teritoriju u NOO-e, tako da je u svakoj
opCini-i:zabrana :lena u opeinski, a i u kotarski -NO odbor.
Po svemu dosadaSnjem radu vidi se, da su naSe Zene shvatile potrebu
organ:izacije i da su je same poCele graditi. Danas po svi~ ·selima oslobodenog i neoslobodenog kraja postoje seoski odbori, formirani• su i opeinski
odbori, a pokazala se potreba da se forunira i kotavski odbor AFZ, kojJ ce
rukovoditi radom na cijelom kotaru~
Da bi-smo odbore koji postoje uCvrsti-li i osamostali-li, a time i proSirili
naSu organizaciju, potrebno je politiCki uzdizati Zene. To eemo postiCi odrZavanjem redovitih sastanaka, kurseva i Citanjem naSe Stampe.
Vee je odr:lano nekolikio kurseva s naSim odbornicima, koji su im pomngli da se osamostale. Ali u naSem kotaru ima joS dosta nepismenih :lena
i mi_ moramo· nastaviti s odrZavanjem teCajeva da suzbijemo nepismenost.
Da ·bismo sve zadatke Sto bolje 1zvrSile i time pruZile joS veCu pon10C
NOB-i 1 izabrale smo na·S kotrurs'ki odbor, koji ee nam pruZiti punu podr.Sku
u naSem radu.
Nada '.t."
DRUGARICE NAM PI$U 0 IWTARSKOJ KONFERENCIJI
Drage drugarice !
Izmedu 18. i 25. VII. o. g.28 odriale su se u nasem Primorju prve kotarske konferencije AFZ, na ·kojima su lzabrani kotar~ki odboni AFZ i to u
kotaru Susak i kotaru Novi.
U kotaru SuSak konferencija je od!rZana pod teS·kim uslovima i nije mogao prisustvovati veCi broj drugarical no unatoC svega odbor je izabran.
0 cijeloj konferenciji potankos-ti ne Cemo iznositi ra-di konspiracije.
DrugaCije je bilo u kotaru Novom. Tame s-mo mogle odrZati naSu konferenciju na osl'O'bodenom kraju.
nom slabo pismene Zene, ali su govorile sig;urno o svojern radu i borbi. Silvatile smo, da je Zena postala zaista ravna svome drugu i da je dorasla da se
puSkom u ruci i radom u pozadini bori protiv neprijatelja.
Bilo je krasno vidjeti sve te Zene na okupu. -Osjetile smo, Sto znaCi naSa
sloboda, kada su govorile drugarice s neosiobodenog terena o teskim uslovima, pod kojima •se bore i ra:de. Dirnule su nas rijeCi naSe drugarice iz Bribira, koja nam je nJ!<Jla, da i »ko su pop,.ljeni, i aka ih danomice tuku Talijani iz teSke a1rtiljerije, -da one ne Ce prekinuti svoga rada, veC Ce blti joS
tvrde i joS upornije se :boriti za svoju slobodu. Zene naSega ~otara postale
su svijesne, da nas maZe spasiti jedino narodno-oslobodilaCka borba.
Zivila aJD.tifa·SistiCka fronta Zena Hrvatske !
Kotarska odbornica AFZ -
J elka29 iz Ledenica
SURADNJA NASIR ORGANIZACIJA
»Suradnja s narodno-os:IobodHaCkim odboro·m i omladinskom organizacijom postoji ... << rpiSu nam -kratko-naSe odborni'Ce u svojim redovnim
izvjestajima. Pogledajmo malo u cemu se najcesce ogleda ta suradnja.
U NOO-u postoji kao ·C1an i ,pretstavnica Zena. U veeini sluCajeva sav
njen rad sastoji se u tome da prisustvuje sastancima odbora i prenese zadatak na organizruciju AFZ, da se sprovode srubirne akcije i prebace paketi i
stvari na odredeno mjesto. I pojedini C!amovi NOO-a samo s te strane gledaju pretstavnicu ·zena u djelokrugu svoga rada.
To dolazi otuda sto, - pvvo, mnogim odbornicima iz NOO-a jos uvijek
nije jasna uloga zena u danasnjoj borbi, kao ni uloga organizacije AFZ, koju
smatraju -svojom pom'Denom ustanovom.
Drugo: veCina naSih odbarnica ne zanima se dovoljno za politiCka pitanja cak ni u ·svom mjestu. One SU, na zalost, jos uvijek tu i tamo pod uplivom natraZnjaCkog, predratnog .gledanja na Zene, kad se svim sredstvima
koaio i gusio svaki pokusaj i da se ispolje njeoe po!Hicke i druge stvamlacke
sposobnosti. Jos postoji tvrdoglavi osjecaj manje vrijednosti Jmd nekih nasih
Zena, a ~oji •su smiSljeno Sirili i uCvrSCivali u narodu prijaSnji pokvareni politicavi bivse vladajuce klike, neprijatelji svakog napretka. Zato se desava te
Zene i danas misle da dio, kDji pridonose narodno-oslobodilaC.koj bortbi nen1a
politiCkog ·~naCenja. Zato, evo, one u veCini sluCajeva samo su posn1atraCi :h.a
sastancima NOO-a, primaju na Sebe i prenose na organizaciju AFZ Cis to tehniC.ke zadatke 1i u izvjeStaj svojim viSim odborima napiSu »Suradnja
postoji«.
1
***
Jednog jutra ustala sam puna veselja i radosti, kad sam .ge sjetila 1 kako
Ce -nam bhi lijepo ·-danas, je~r se odriava naSa kotarska konferencija.
Kada sam doS'la na zakazano '·mjesto, vee je bilo puna drugarica na
okupu. I mi smo otpocele radom.
Nismo same mogle vjerovati, -da Zene mogu taka lijepo d sigurno govoriti na skupStinama, kao Sto smo Cule na naSoj konferenciji. Sve su to veCi.. 100
I po ·pitanju •suradnje s omladi-nskom organizacijom pravile su se pogreSke na sa·mom terenu. Uvea ·se naime obiC.aj da se uzimala u odbor AFZ
aktivna clanica USAOH, ili obratno, aktivnu Cla:nicu odbora AFZ-a uzela je
istovrerneno za odbornicu u sv:ojoj organizadj1i. I tako se rjeSavalo pitanje
suradnje izmedu .ave -dvije organizacije. Razumljivo je, da je time na terenu
nastao izvjestan nered, koji je koCio pravilan rad obiju organizacijal poSto
I
101
�~..
!
It
!1
'•
.
je .t.akov~ odb?rnica preopterecena poslorn i nije u;stanju da savjesno obavlja
dv,Jje duznost1 .
. Kod nekib (\!~no~~ om~. o;ganizacija vlada rnisljenje da je AFt. sarno
· .pnvremena organizaciJa, koJa ce prestati s Tadom Cim ,se skrSi faSizam To
opet proistice iz pogresnog shvacanja uopce uloge i zadataka AFt. i radi ioga
d?!az1 ne~ad ·~'o nesporazuma izmedu omladinske o:rganizacije i AFZ. To se
OCI~ovalo 1 ov1h dana u ovome:. AntifaSistkinje crikveniCkog ,kotara pripremaJU kotarsku konferenciju, stoje dakle pred izborirna za svoj kotarski odb?r ~~z. u. _iz;.:orima naiSlo se na poteSkoCe radi toga Sto o-mlacLinska orgamzaCIJa. pnjeCJ da o~ladinke, dosadasnje clanice odbora AFt. budu opet
b1rane, Jer da omlad1nke nisu Clanice naSe org~nizacije.
AFt. kao . masovna, zenska organizacija, nastala je u oslobodilackom
r~tu s osr:o~nim z~datkom da pnidonese Sto god viSe mo.Ze za uniStenje fa.Sizma ~ na.~OJ z~mlJL Naravno, uni.Stenje faSizma promijenit Ce. se i ime na.Se
org~nizaCIJ~, ah .·~:m': sar:na, kao organizacUa Zena, postojat Ce i dalje, radeCi
na _1z~r~dn]1 'SVOJ11h_ clan1ca: Jer i u buduCnosti stoje pred organizacijom Zena
veh~1 1 raznovrsn1 zadac1. Danas nju saCinjavaju sve antifaSistkinje bez
obz1ra n~ starost, _Pa .s.u i omhxdinke njene clanice. Medutirn, pos•to je AFZ
dob-rovolJna organazac1Ja, m1ade Ce drugarice ·same odluCiti hoCe Ii aktivno
raditi u AFt. iii u omlad>nskoj organizaciji.
'
. ~ve ove poja~e u~azuju nam na pomanjkanje prave i zdrave suradnje,
kOJOJ treba da pnstup1mo Siroko, kao Sto je Siroka i svaki dan srve Sira naSa
zajednicka borba.
S narodno...,oslobodilaCkim odborom suradnja se ostvaruje preko Zene
kao pun?prav~og. Clana NO?, ~ kojer:n __ona s drugovima· izvrSava politiCk~
z~dat!~e 1 sudjeluje '-: donosenJu zaJk!Jucaka za rad NOO-a po raznovrsnim
PI!anJim.a u "svom.e mJestu,.a po liniji NOB. BojaZ!jivost i nesigurnost u politJckom. IZrazavanJU (u kolrko ona postoji), ukJonH ce s""'izgradni·om nasih
odbormca preko organdzacije AFt., a i drugovi iz NOO'a dati ce lrn u tome
punu pomoC.
,
Tako Ce_ ~;ne u NOO moCi prenijeti ne samo_ tehniCke, nego i jedno~
obra:z~e ~o~1t:cke zadatke -na svoju- organizaciju AFZ. Na taj Ce se naCin
~azvrt1 OSJeCaJ "o~!!ovomosti kod svih Clanica i odbornica AFt. pred krupnim
1 danas naJvazniJllffi .zadac1ma, kao Sto je svestralla mo:bilizacija za NOV
javno raskrinkavanje podmuklih izdaj<nika naseg naroda, sprecavanje pljack~
okupatora i tome sliCno.
Takvu suradnju trazi od nas narodno-oslobodilacka borba i svako drugaCije gledanje na ulogu o~ganizacije AFt. kao cjeline, na ulogu zena u NOO~ima, stvara koOniou u razvitku i Sirokom zamahu borbenog poleta svih anti~
fa&i stiCkih snaga naSeg naroda.
Preko Namclno Oslobodila6kih Odbora kao organa Jedinstvene .narodno
oslo~':'dilacke front~ i kao politicke organizacije cijelog naseg namda, najprirodm]e se ostvaruJe suradnja izmedu vrganizacija AFt. i USAOH. U NOO
sudj.eluj~ kao punopravmi Clan i ornladinac iii omladinka. Razne komisije
(pOI]'op;Ivreclne, zdr~vst~ene, ku!tUri_tO"!'tOSvjetne itd.) koje sacinjavaju predstaVITlCl sv1h organ1.Z>aC1Ja, olaksavaJU tu suradnju, a ujedno pruZaju punn
·pomoC na.Sim NOO-ima.
NaSa na~ bor-?a sta.:'lja -~ zadatak ?a uloZimo j~S vi~e zajedniCkog na·pora .za postlzarVanJe SVO]l'h 'Cl-lJeVa, a te cemo postJiCi, ako ostvarimo istinsku
i valjanu suradnju izmedu svojih organizacija u rpunom smislu te rijeCi.
NAPREGNIMO SNAGE DA SPREMIMO t.ITO
Nismo ni jedan zaboravili, kad smo tribali set Senicu i jeCam. Talijani
su blokirali naSa sela, ta:ko da se nismo mogli kretati nego samo pedeset
n1etri od svoje -kuCe. Ali mi seljaJitke smo se spuSCale na naSe njive uz veliki
strah da sijemo i kopamo. Mi smo ipak uspjeli posejati i doi:ekali plod naseg
zita. Ljetna zetva je uspjela. Sada bi bil zlocin, kada bimo dopustHi, da se
neprijatelji hrane na.Sim Zuljevima. Moramo spremiti :lito u dobra skloniSta.
Mi ne moramo delat nikakve utvrdi ni bunkeri, nego samo na suhv.m mjestu
skopat zemunlice i ne Ce ·se viSe dogoditi kot }ani, kad 1nismo ozbiljno shvatili
dobar savjet. Ka.Snje smo videli da fa.Si1sti IiZu svoj.e krvave prste za naSim
tesko stecenim zalogajem. Talijani znadu iskorlstiti priliku i kada im padne
na pam·et pljaCka, oni naCine premetaCine po sehl.h. NaCine zasjedu i nam
se ne dadu kretat ni-kuda za ono vrime, -dokli ne naloZe svoj gladni Zeludac.
Zato mi moramo pokazati neprijatelju, da se ne bore samo naSi borci, nego
da mi si zajedno Curv:amo ·svoju zemlju i svoju hranu. NaSi borci brane svaku
stopu zemlje, a mi Cerna upotrebiti se snage da brZe uklonimo naSu hranu.
NaS zadatak nije Iak, zaC su naSi drugovi vednom na polo:laju. U naSem Pri~
n1orju imamo malo radne •snage, da bi br:Ze skopali trapi i zemunice, ali ki
koliko more brZe, mora pdstat na posal da sakrije Ca brZe more hranu, zaC
faSisti nikad nisu rekli narodu: »Mi gremo sad tebe pljaCkat.« Moramo znat
da su oni iscrpljeni i da CekajU na.S trud, - jer jib naSi borci odbijaju na
oslob-odenom kraju i zato te poduzet se mjere kod nas da se domoru hra:r:te.
A mi Inoramo znat, da ·saki na.S zalogaj poma.Ze borcima i oCemo na saki
naCin pomoC im i olakSat nj'im i sebi ov.u veliku borbu. Neka vidi krvavi
neprijatelj, kako smo se mi si zajedno ujedinili, vojska i pozadina i neka
osjeCa mrZnju na.Seg naroda - a plod naSe zemlje mora bit za nas i za naSu
vojsku.
SMRT FASIZMU - SLOBODA NARODU!
Genoveva30
odbornica 0.0. AFt. za
Hrv..Primorje
PRVI SLOBODNI IZBORI U OPCINI KRMPOTE
1
I.O.O.A.F.Z.
102
Osamnaestog srpnja31 osvanuo je lijep -sunCan dan. KuCe i zidovi hili su
ispisani parolama: »Zi:vjeli prvi s'lobodni ie:bori!«. »Zene, uCestvujte na izborima!« »Omla:di1no uCestvuj na izbodma!«. I letaci su hili polijepljeni na
drveCu. Od ranog jutra prolazile su sel!Om grupice Ijudi razgovarajuCi o tome
za koga da glasaju, koga da biraju u NOO. U dogovaranju prilaze jedni drugima, skupljaju se svi na jedno mjesto. ~olaze i Zene pjevajuCi:
»Oj ja:vore, zelen bore, druna•s Cerna na izbore!«
DOlavi. omladina 'Vesela, nasmijana lica i hva:ta se u kola. Kada se je sku~
pio narod cijele opdne, tad~ je drug iz i1ib:orne komisije odr:lao govor, u
koje1n je rekao: »Narode, sad"a ti se prvi puta prufa prilika da sam izabereS
!jude svoga povjerenja, koji ce da u toku ove bonbe vrse duZnosti vlasti i
koji Ce zaista raditi samo za interes naroda.«
103
�.
Poslije ~ovora odana je poCast palim drugovima, na Cijim je kostima i
krvi izgradeno sve ovo, ·,§to smo borbom izvojevali. Nakon dva minuta Sutnje
r~d se nastavlja. Omlad]na pjeva »Lijepu naSu« ..
Prelazeci samom mdu biranja odbornika, burna se je klicalo ZAVNOH-u
·i AVNOJ-u itd.
Prvi puta napaCeni ali nepalroreni narod Hrv. Primorja rekao je svoju
rijec, koja ga je tistala u dus;, a nije •smio godinama da je kaze pred bivsim
protunarodnim reZi·mima.
Prvi puta uCestvovale su na izborima primorske Zene, koje su bile ravnopravni glasaCi, a neke su Cak i·zabrane u odbor.
Nasi slobodni izboi-i za-vrseni su pjesmom i lmlom. Dugo je kroz dan
ozvanjala ·pjesma: »Hej Slaveni! ...
_Zivjeli prvi slobodni izbori u Hrv. Primorju!
RuZica32
T
Crikvenicu
d mjesto SuSalk
a sakupljeno je
4000
6000
10000
Za kotar Novi
5320
7556
18564
Sabrano ukupno ciga-reta
31440
Za kotar Kastav i Senj nisu nam jos stigli izvjestaji.
Dakle, samo u tri kotara je sabmno onoliko, koliko je predviaeno za
cijeli okrug.
Osim cigareta sabrano je jos ukupno po cijelom okrugu:
1.686 komada cigara,
120 paketa duhana,
700 knjizica cigaretnog papira,
508 kutija sibica,
700 kg. soli,
250 kg. karbida.
Posebno je sabrano hrane za naSe borce, "koji borave na naSem terenu:
2.500 kg. krumpira,
1.000 kg. kruha,
400 kg. graha i kukuruza,
1.500 kg. povrca.
Time je zavrSeno udarniC.ko takmiCenje. Cigarete su uz pozdrave drugarica naSim borcima, poslane u Divtl.ziju, do•k se ostali sabrani materijal i
hrana j oS prenosi.
Cim bude preneseno, uputit cemo i to vojsci.
Drugarice! MoZemo s ponooom reCi, da je naSa udaTniCka akcija potpuno
uspjela. Nase su clanice i odbornici jos jednom dukazale kako veliku ljubav
gaje za nase hrabre borce. Nisu prezale ni pred mme. Unatoc okupatorskog
terora i Gpa·snosti kod 1prebacivanja, one su dale sve od -sebe, shvaCajuCi
potrebe nase vojske. Otkidale su oct ustiju sebi i svojoj porodici i spremile
dar vojsci, koja •se 1tako nesebiCno bori za slobodru naroda-veC dvije godine.
Ali neCemo se ustavdti 'kod ovog uspjeha, nego Cemo se naSim radom preko
naSih 'Organizacija AFZ joS Cv!1SCe pove1Ja1:i u borbi, ·s ciljen1 da j-oS viSe da~
denro naSim bordma~
NaSa lozinka ostati Ce i nadalje: »Srve za frontu..._..sve za pobjedu!<<
NEKA JE SLAVA PALIM DRUGARICAMA!
one Ce biti osveCene!
'
UDARNICKO TAKMICENJE JE ZAVRSENO
104
cigareta izgleda ovako:
se sakupiti
I opel •SU p.rle dvije nevine zrtve pobjesnjelih fasistickih krvnika. Dvije
rnlade djevojke, omladinke, Cija je jedina krivica bila da su rodene kao
Hrvatice. Na cesti, u blizini Bakra, bacili su perverzni talijanski zloCinci
bombe na omladinku Veru Alibaneze i njezinu drugaricu Nevenku KovaCeviC.
Nakon izvrSenog z-loCina ostavili su razbojnici svoje raskomadane Zrtve u
prasini ceste i pustili na njih svoje pse, koji su dovrSili komadanje mladih
tjelesa.
Mladirn. je muCenicama prireden v~liCanstven pogreb kojem je prisustvovalo stanovniStvo cijelog Bakra, izra-ZavajuCi glasno svoju tugu i svoje proteste.
~-·Ovaj krvavi zloCin joS je viSe ucijepio mr.Znju u srca naSeg naroda i pO··
jaCao naSu odluku da nd jedan krvnik ne i·zmakne pravednom narodnon1
sudu.
Kako •smo u •pmslom broju objavili, Glavni Odbor Hrvatske pozvao je
sve organiZ!a.cije na udamiCko takmiCenje u sabiranju darova vojsci prHikom
dvogodisnjdce ustarrka.
Toj se je akciji prikljuCio i naS okrug. Drugarice su s oduSevljenjem prihvatile poziv i odmah se dale na -posao. Na njihov je prijedlog zakljuceno,
da se u Primorju pristupi sabiranju cigareta, soli i karbida, jer se drugih
stvari ovdje ne mo.Ze ·n1 baviti u veCim •koliCinama.
a
·
Po planu Inicijativnog Okruznog Odbora AFz predvideno je datemo
sakupiti 30.000 cigareta, omm drugih stvari koje ce se uz tJo sabrati. Za svaki
je kotar odredeno, prema mogu6nost.iuna, koliko Ce cigareta sa1brati da bi
postigli predviaenu koliCinu.
NaSe su drugarice sebi postavHe plan, po kojem Ce s~- takmiCiti 1 nastojale su da ga uzvrse. - Meautim plan je uspio iznad ocekivanja!
~abiranju
predvideno da Ce se
NOVE :I:RTVE
NaSe Pdmorje ne Ce nikada za·boraviti na njih
Slika takmicenja u
SMRT FASIZMU -
SLOBODA NARODU!
Inicijativni Okruzni Odbor AFZ
za H•rv. Primorje
NA PUTU KROZ ISTRU
'
K.rd prevalis put preko U6ke, ,;idis panoramu si<oro cijele Istre. Nizu
se tu lijepa plodna .polja i ravnice, ima i bretuljaka i mn10go sela sa zaseocima od 5-6 i viSe kuca. :lute se polja sa zioom i ·kukuruz lijepo raste. S
livade ·se Siri 1nirils osruSenog sijena. Na mnogim •su mjestima iskopane velike
jame, gdje se vadi ruda za aluminij, koja se odmah tmnsportira za NjemaCku.
103
�Bogata je naSa Istra rudarna i plodna Zitom, kukuruzorn i vinovom
lozom. Ali 'tu su glavni faktor vrijedne ruke radnika i seljaka, koji rade i u
~~dredeno radno vrijerne. Rano jutrorn, olro 3 do 4 sata, joS je noC, mjeseCina osvjetlava puteve i ravnice, veC se Cuje topot volova i Skripa kola. To
su seljaci, koji rnoraju iskoristiti i komad noCi, kod ·rna~o mjeseCeva svjetla,
idu oni da voze :lito i 'Si'jeno. A kamo ga voze? Voze ga kuCi. A koliko Ce
biti za njih, da li Ce im biti to opskrba za zimu to oni ne znaju. Stare su
maSine sve zaplijenjene, a k<ada treba »makinat{< (vrSiti Zito), kako kaZu naSi
Istrani, voze maSinu od sela do sela. Brzim tem~om bacaju snopove klasja,
ma9ina vuCe, a oCi·SCeno Zi1Jo pada u vreCu. Stoje tu dva Covjeka, ne skidaju
oka ~ maSine, Zito se vaZe, a ani biljeZe koliko ima kilograma. Ta dva Covjeka
progovore~ katkada koju •rijeC talijanski, ne obaziru se na nikoga, vrSe .sluZbeno svoj ·posao.
Domadn gleda u zito, plod je to njegovih zuljavih ruku, promatra te
strane ljude, ·koji ne govore njegovim jezikom. Oni Ce mu sada odljeliti Zito,
ne pitajuC koliko je njemu dosta, - ani samo oduzmu.
Taka je i s ostalim. Gone im seljaci krave; volove i vino, sve im to
n1oraju prodati uz nisku ·cijenu. PSenicu im vlasti plaCaju jedan kg. 1.60 lira,
meso govede i telece jedan kg. 4 do 5 lira, a jednu Iitru vina po 2 lire.
Taka oni procjenjuju zivezne namirnice, kada ih kupuju od seljaka. Jos
mnogo toga pripovijedaju seljaci do cega ih je doveo fasisticki rezim, pod
kojim stenju vee preko 20 godina.
Kakva je Suma prije bila tu, hrast do hrasta, sve se zelenilo. Ta jc Suma
bila ures Istre, a •sada strSe goli bre.Zuljci.
Taka sada izgleda Istra. Kad prolaziS tim krajevima, zanosiS se 1niSlju,
kako je divan taj .kutiC naSe hrvatske zemlje, u kojem bujd. .Zivot, a kada
zaviriS u malu seljaCku kuCicu, Hi susretneS radnika, kojemu Zuto, mrSavo
Jice pokazuje kako ·mu je protekao Zivot, tada vidiS pravb":"sliku Zivota istar~
skog naroda, koji pati godinama pod jaloom pandzom tudinca. Taj narod
ne poznaje slobode do danas je hila ta vijec daleka za njega.
· Gusta Zica, kojom je odvrojena Istra od hrvatske zemlje, danas. se prt;!-kida. Budi ·se narod parobljene Istre i Salje svoje sinove i kCeri u narodno-oslobodilaCku vojsku, da budu branioci svoje zeriilje, da posvema rastrgnu
Zicu, koja ih dijeli vd braCe, da zajedni.Cki s hrvats~om i srPskom braCom
uniSte i istjeraju neprijatelja i izvojSte slobodu cije~om hrvatskorn narodu.
SMRT FASIZMU -
SLOBODA NARODU!
Milka33
DRUGARICE IZ TVORNICE PAPIRA I UKODA34
lVIi, vaSe drugarice, koje -smo zajedno s varna radile i okusile tvorniCki
Zivot, sada se nalazimo u pa:rtizani•ma. Ali -mi n:ismo zaboravile na vas, naSe
drugarice, koje noCu i danju raddte uz slabu aprovi1zaciju i joS pod nadzorom
okupatora, koji vas danornice gnjavi i isc11pljuje vaSe snage. I nii smo radile
tako, 12 do 14 sati, pa i u noCi, tako da je nekim drugaricama viSe puta
pozlilo od nespavanja i gladi. A kad ·smo •koncem tjedna primile zel}no ocekivanu plaCu, bHo nam je odbijeno po nekoliko sati zabo Sto naS rad nije
izgledao onako, ·hio sto bi izgledao, da smo mdile po danu. 80 do 90 lira,
to je -hila nasa p!aca, koju smo do kuce potrosile, vracajuCi dugove za nocnu
ishranu.
106
Taj tezak zivot, koji se je pogorsao dolaskom okupatora u nasu zemlju,
osvijestio je nas, radnice. Postale ·smo svijesne da samo borbom mo.Zemo
doCi do slobode i za to ·smo otiSle u partizane, odakle pozivamoi!i vas, da se
prikljucite nasoj bovbi. Treba da znate, da je danas svakom postenom rodoljubu - Zeni, a .pogotovo muSkarcu, mjesto u partizanskim redovima. Propagirajte medu drugovima, da idu u Narodno-oslobodilacku voi'Sku, da ne rade
za 28 lira, kad samo jedme Carape stoje 50 lira. Saljite muZeve i braCu u
narodnu vojsku. A sv>i, koji iz bilo kojlh razloga ne magu da dodu k nama,
neka se bore u pozadini. Vi drugarice, treba da organizirate sve drugarice u
na.Su borbenu organizaciju AFZ, koja postoji ne samo u naSoj zernlji, nego
i na cijelom svijetu.
Drugarice, radnice! Vi koje danomice osjeCate .teror okupatora, vaSih
Sefova, treba prve da stu~ate u borbu, jer ne m10Zete i.zgubdti niSta, nego
samo dobiti. Za koga radite? Za okupatora, koji vam .svakhn ·danom ote:iava
Zivot. Sabotirajte posao na svakom kora:ku. Kvarite maSine. IzreZite krivo
papir, zakolajte krivo daske, sve Ce to ubrzati naSu pobjedu - a okupatoru
nanijeti stele. Vi, drugavice iz Grobnika i drugih sela! Vi, koje ste osjetile
najveCi teror okupatora, na varna je red da osvetite svoja zgari.Sta i da se
barite za slobodu onih hiljada interniranih. Organizirajte i zadnju Zenu u
tvornici i poka:lite plli•mjerom ostalim Zenam3., kako se breba boriti na svakom koraku. Citajte naS Hst »Primo:r1ku« i pomozite 1Svojim dopisin1a. PiSite
nan1 o svorn teSkom Zivot:u.
Drugarice, tvorniCke radnice! Mi vas pozivamo na zajedniCku borbu za
slobodu!
Smrt okupatoru!
TvorniCke radnice
DRAGE DRUGARICE
Raduje nas neizrecivo vaS dopis, u kojem nam opi,sujete svoj Zivot i rad
u oslobodenoj naSoj otadZbini. VuCe nas Zelja da i mi budemo s varna.
Htjele bismo vam i mi napisati neSto o naSem radu, samo mi o tmne
smijemo malo da piSemo.-TeSke su i opasne okolnosti, pod kojima mi
radimo, no na.S 'rad nam je uza sve to drag i ne bismo ga se odrekle ni za
Sto. Cv,listo smo orgam.iZ!irane u naSoj AFZ organizaciji, pa tako svaka Zena
zna, kuda pripada, te je s time naS rad u ·mnogome olakSan.
NajveCe nam je veselje 6itanje naSe »Prin1orke« i druge Stampe, koju
nam Saljete, samo n1i ·ne Citamu slobodno ·poput vas. Cim dobije1no Stampu,
treba je razdijeliti. To je prvo, a bas i nije tako jednostavno. Nikada ne
znamo, kada i gdje nas maZe naS mrski neprijatelj iznenaditi.
S velikim ponosom radimo za opslrnbu naSe vojske. Za na.Se hrabre
borce i ramjenike Sivamo, pletemo, te skupljamo i kupujemo sve Sto treba.
l(.od toga nam ·mnogo pomaZe -svijest naSih •sugraciana, moramo se pohvaliti,
jer sve, Sto se traZi za naSe vojnike, odmah se dobiva. Narod je ponosan
na svoju herojsku v>ojsku, pa za nju daje koliko vise maze. Najtezi 'flam je
posao otprema nabavljenih stvari. To je skopCano s velikom opasnoS6u, a
Cesto i s velikim naporima. No ni.Sta nam nije preteSko i preopasno. Sve
Sto Cinimo, Cinimo zduSno i ·radosno, sretne Sto imamo n1oguCnost da i mi
iene ravnopravno s drugovima sudjelujemo u ovoj divovskoj ·boTbi naSeg
naroda za oslobodenje.
Odbornica AFZ Susak
107
�.
T
"
I
0 NASOJ DJECI
PRIMORKA
Dopis koji 'sam proCitala u jednom broju »Primorke«: »Ne dajte da
od vaSe djece stvore neprijatelje({ ponukao ·me je da opiSem, kako se kod
nas u arnektiranum podruCju postupa s naSom djecom.
Ovih su dana otvorili zabavi:Ste za one na1Jrnllnje. Tamo idu djeca od
2 do 6 godina. Za njih se brinu casne sestre. Djeca dodu oko 10 sati te su
tamo do rucka. Njih se vodi i na setnju, te moraju pjevati talijanske pjesme.
Kako je Zalosno Cu1Ji djecu, koja joS •pravo ne znaju izgovarati rijeCi, a vee
moraju po na;redenju mrskih faSista da se uC.e tudinskon1 jezik.u. Clanice
AFZ su pozivale roditelje, da ne Salju djecu u ta zabaviSta, no nije se dobra
organizimlo, pa su samo pojedini roditelji •ostavljali djecu !cod kuce. Onda
su bili pozivani ·na red zaSto ne Salju djecu u zabaviSte. ZatQ neka nit.ko ne
sa1je svoju djecu tim gadovima na obuku, da ih otude od vlas,titih roditelja.
Neka im ostanu prazne klupe.
Neka znade mrski okupator, da ovakav postupak s nasom djecom jos
viSe raspiruje naSu mr.Znju prema njemu!
Broj 10
22. listopada 1943
Odbornica AFZ iz anektiranog kraja
***
U puckoj skoli u Podvezici -igrala su se djeca na sl<olslmm dvoristu i
govorila hrvatskim jezikom.
S prozora ih je ·slusao talijanski uCitelj i sav bijesan doletio medu djeCake i poCeo vikati na njih kreketavim glasom, da ne smiJtt::govoriti hrvatski.
Djecaci su se grohotom -smijali, a on !jut htio je da udari jednog malisana.
Ali mu djeCak reCe odluCno: »NeCete vi meni zapovijedati, kako Cu ja govo·
riti!« Na te rijeCi nastavnik p1~oblijedi, ode ·k djevojCicama i po-6ne na njih_
vikati. DjevojCice su mu na glas odg-ovorirle: >>Na deSpet varna govorit Cemo
hrvatski.(( Pora.Zen ovim adgovorom on se oklrenu-; ode.
Taka postupaju faSistiCki zloCinci s naSom -djecom, ali duh borbe je i u
djeCjim srcima.
Sa Susaka
PRIMJER HRABROSTI
Nedavno se je odigrao jedan lijep primjer nasih hrabrih drugarica, koje
veC dulje vremena bonwe u internaciji. Prigodom premjeStanja bile su
kratko v.rijeme na R~jeci, u Jela:CiC-kasa11ni. Kada su ·bile praCene na stanicu,
gdje su krcane u vagone, drugarice su u kamionilll:a pjevale i bodrile on~,
koji su ih pratili, da ne placu za njima. Kada su se ukrcale u vagone, koJe
su Cuvali mrski okupatorski vojnici, one 1SU se pojavile na 1nalim prozorCi.
Cima i vi,kale 'Slo.Zni:m glasom: >>Zivjela borba za slobodu! Zivjela velika bratska Rusija! Pozdravite braCu partizane!<(
Odbornica AF:l Susak.
108
PRIMORKE CE I DANAS IZVRSITI SVOJU DUZNOST
Deseti broj na.Se }}Primorke(< bio je upravo spreman za Stampanje, kad
su naglo nastupili dogadaji, radi kojih smo morale da izmijenimo plan naseg
rada. OdluCile ISIDIQ da iZJdajemo naS list u ovome novom formatu i to dva
puta· mjeseCno, kako bi i }}Primorka<(, uz ostalu naSu sveukupnu Stampu,
mogla da pruZi na.Sirn Zenama Sto svtjeZi.je Clanke i vijesti. Jer danas je naroCito vaZno, da Citav naS pdmorski narod, a osobito .Zene, budu Sto bo}je
informirani o politiCkoj 1situaciji i dogadajima u sv-ijetu, ka1ko bi mogle sto
jasnije da vide, da ·su ovi teski dani koje prozivljuju, tek jedan od posljednjih trzaja umiruCeg faSizma.
Nakon dvogodisnjeg terora talijanskih fasistiCkih okupatora, naslupilo
je ono, Sto smo m·ogl'i predvidati. NjemaCki razbo~nici uz pomoC domaCih
bjelogardijskih i ostal'ih izdajnika, pokuSali su da svojin1 motoriziranim jedinicama unesu ·paniku u naSe redove. JoS su nam jedamput dokazali ubistvirna, pale.Zirna i pljaCkom, Sto znaCi njihova }}kultura(< i >}novi poredak(<, Ali
nisu nas po~olebali, rni smo tu, Cvrsti i jaki, spremni na otpor i borhu. Ti
su bahatl razbojnici, uJbice golorukog naroda, hrabri sve dotle, dok in1 se
netko ne isprijeC'i na ,putu. Pred puSkama naSih boraca oni su kukavni stvovovi, koji bjeze, drhcu i umiru kao kukavice. Njihove odvratne sluge, bjeloga~dijski, CetniCki i usta1Ski izrodi bili su se -pred parti:zanima pritaji1i 1 is-korisHli velLkoduSnost naSe narodne vlasti. Danas su oni atvorili svoje karte,
pod zaStitom naseg najveceg neprijate!ja Nijemca. Njihova je izdajnicka
propaganda zivo proradila, kako bi zatrovala dusu naseg Primorja, ubila
njegovu borbenost i zelju za ·slobodDm, kako bi ugusila plamenu ljubav naI'oda za njegove junaCke sinove-borce.
109
�T
I
NaroCito su Zene izVIr.gnute opasnoti ove izdaJniCke propagande, koja se
nada da Ce svoJim la:Znim obeCanjima i uputama djelovati na njihove liCne
osjecaje i po!oolebati njilrov moral. Nagovaraju ih da pozivaju >svoje sinove
i -JnuZeve~borce natrag kuCi, jer da Ce samo taka spasiti svoje. Zivote. A1i Zene
Prin1orja me Ce to uCi,niti! One neCe da njihovi najmiliji budu osramoCenl.
za cio Zivot kao bjegunci i izdajd.ce svoje braCe, one ne Ce dati da njihova
krv i snaga poslu:li neprijatelju u borbi protiv vlastitog naroda. One znaju
da Ce neprijatelji, razonuZavSi njihove drage, prvom ih priHkom poubijati
ili protjerati u logore i na ropski rad u NjemaCk_u. I naSe Ce Primorke, kao
i ostale· Zene Jugoslavije, znati da u najteZim Casovima dadu od sebe najviSe
sto mogu dati. One ce dokazati da su duboko shvatile veliku istinu. BEZ
BORBE NEMA SLOBODE!
Zene Hrvats·kog Pdmorja naJstavit Ce da se i dalje sa,. sv01n svojom
toplom ljubavi brirrm za NO voj&ku, za svoje borce. One ce skqpljati za njih
odjeCu i obu6u za :Llimu, hranu i lijekove. One Ce se bdnutl za one, koji su
ostali bez krova, koji su morali pobjeCi pred hitlerovskim raZJbojnidma. Zene
Primorja Ce Zivom rijeCi i Sirenjem naSe Stam:pe dizati---'kao i dosada narodni duh, podsticat!i borbeni zanos u narodu. One Ce raditi u svojim antifaSlsti6k~m organizaci-jama, suradivati u radu NO odbora, znajuCi ·da nas oni,
okupljeni oko ZAVNOH-a vade jedinim ispravnim putem, putem borbe prerna konacnoj pobjedi i slobodi. ·
110
I
I
I
�-vI
PRIMORKA
Broj 11
5. studenog 1943.
SAVJETOVANJE PLENUMA OKRU:ZNOG AF:Z ZA HRV. PRIMORJE
oddano je 25. X.35 Bilo je prisutno 18 drugarica iz svih kotara osim SuSaka i Kastva. Drugarice su dale opSirne izvjeStaje o politiCkim prHikama i
o 1stanju naSe -organizacije u pojedinim mjestima Primorja. Pokazalo se, da
je u nekim mjestima, us·lijed prodora Nijemaca nastalo u narodu malodusje
i •strah, mdi kojega je gotovo prekinut rad pojedinih odbora. Drugdje, i to
redov.Jto u selima, narocito u omma koja su najdulje sudjelovala u borbi i
pridonijela najveee zrtve--mailazimo na vrsoku i nepokolebanu svijest. Istak·
nuta je potreba intenzivnog OI1ganizacionog povezivanja i politri.Ckog rada
medu Zenarna. Govorilo, se o potrebi otvaranja kurseva za nepis.mene. ZapoCet Ce se· s odr:Zavanjem politi6k,ih lmlrseva, za ~koje se naSe Zen:e Zivo intere.
siraju.-Ra:spraiVljalo se o ~suradnji s NOO-ima 'i omladins k.im organizaeijama.
·
1
SA NASIR OTOKA
Nase zene ·sa otoka, po oslobodenju,36 odmah su pristupile organiziranju
svojih redova. Po primjeru ostalih Primorskih Zena, one stupaju u AFZ osnivaju svoje odbore. Na 'Sa'Stanoima se upo~navaju s borbom i Zivotom partizana, jer su prije oslobodenja bile zarabljene po okupatoru i nisu imale mo.
gucnosti da ,citaju na5u stampu. Zato zele ·sada nadoknaditi izgubljeno vri·
jeme.-Mnogi otoeani odlaze u NOV. Majke 'SU ponosne na njih, osobito one
ciji su sinovi vee prije pobjegli i"Pred Talijana u partizane. Jedna odbornica
sa Raba, •kojoj su oba sina otisla, uskliknula je: »Neka su otisli, vesela im
n1ajka!«
113
�T
. -- ·pred naSinl.OtoCankama- Stoje: y_eJ!K:i. z8!c.lf!!ci OkO>S·tVaranja i U.CvfSCiVilrif3 ..
svoje organizacije AFZ, no neka rie _
k!Q!ll\l, nego uporno nastoje da dostignu
druge kotareve. Mogucnosti u •slobodnim danima imamo i treba da to isko,
ristimo radi dalje borbe.
·
PRIMORKA_
I
I
Bro]U
Studeni 1943.
KRATKE VIJESTI
-
Predsjedrrica opCinskog AFZ, Ledenice, drugar.ica Ana Mataija na grobu
svog druga .rekla je: >}Ostavio si mi puSku, borit Cu se -s njom dalje.<c
-
U Crikvenici je odrZan petodnevni kurs za odbornice ·mjesnog odbora.
Polazilo je kurs 8 drugarica.
-
Na prvom kota!rskom -savjetovanju za kotar Crikvenicu Jl!isustvovalo je
120 odborrrica iz kotara.
-
SkloniSte za Zene i djecu prolaznike, koje je osnovao crikveniCki Injesni
odbor AFZ, redovito je i poslije provale Nijemaca izdavalo oko 30 obroka
dnevno.
-· Okruzni odbor AFZ za Hrvacsko Pvimorje poslao je na ledenicki, krmpotski i zagonski teritorij TDbe za haJjine i campe za preko 115 c!atnica j
odbornica. Ova je naS naj-siromaS:niji kraj i od samog poCetka sudjelovao
je u borbi i bio osloboden.
-
Na otoku Krku odrzano je u 3 tjednu 43 masovna sastanka za zene.
-
Prosiog je mjeseca obrazovan u Istri Ol<!mzni Odbor AFZ za Istru, koji
se sastoji ad 12 odbornica.
PODUPRIMO RAD NOO·a
·, Pred naSe NO. odbore postavljaju se ·svakodnevno sve noviji i veCi zadaci.
Treba organizirati-' Zivot .··na- oslOboden.Oj -· teiitoriji, .tfeba. povesti narod u:·
bOrbu protiv Svapskih ra·Zlbojnika, kuji mestimiCno prodiru u naSe Primorje.
Treba voditi narod u opCoj mobilizaciji narodnih snaga, da ,svladamo i ove
konaene kusnje i postignemo slobodu, za koju su narodi Jugoslavije toliko
Zrtvovali.
U Citavom born radu, u rjeSavanju svih tih pitanja, u bPizi za narod, za
njegovu prehranu, za tok citavog njegovog Zivota, katkada se ucini i po koja
pogreska. U takvim slucajevima cesto narod pojedinih mjesta baca krivnju
na NO odbore, zaboravljajuCi pri tome, da su ti odbori njegovi i da su ani
takvi, kakav je on - narod - sam.
NaroCito Zene, pa makar one ~radile u svojoj organizaciji - AntifaSi·
stickoj fronti zena, gledaju ces1o pogre8no na NO odbore, kao da je to neka
organizacija, kojoj one ne pripadaju, koja je samo »muSka« organizacija.
I onda, kritizirajuCi katkada sa pravom, a Cesto i bez· prava rad NO odbora,
Zene zaboravljaju, da su ti odbori - narodn;i odbori, -da za izbor i postavlja~
nje !judi u njihova vodstro, a prema tome za sav njihov rad snosi odgovor~
nost Citav narod .dotl.Cnog kraja, .dakle i Zene, a naroCito one, koje su svije~
sne, one, koje su radom u AFZ~u pokazale da vide i osjeCaju potrebu da~
nasnj e borbe.
Onoj drugarici, kao i onom drugu, koji pokazuju nezadovoljstvo s radom
treba !TeCi: ako misliS da neSto n~je u redu, upri i ti, podupri rad
NOO-a, pomogni drugovima i drugaricama, odbomicama da isprmjavaju svoje
dutnosti, kako se najbolje maze.
NOO~a
Mi smo, zene, u danasnjoj NQB,j po•kazale da smo sposobne da ispunjavamo svoje duZnoS>ti i da -steknemo svoja prava. Pokazale ·sm-o to kao borci,
114
115
�T
kao prvi i glavni pomagaCi fronte i NO vojske, p0kazale smo to stvorivsi
Cvrstu vezu naSe .fronte i naSe- pozadine: Nase je ne samo pravo, nego je i
nasa duznost, da u radu u samim NOO-ima i u podupira:nju rada NOO-a
preko nasih zenskih antifaslstickih orgooizacija to jos jednom pokazemo i
dokazelllo.
Time Cemo iz·VIrSiti svoju duZnost prema naSoj -narodno-oslobodilaCkoj
borbi, prema -naSem •narodu.
PRIMORKA
IZDAO OKRU:I:NI ODBOR AFZ ZA HRV. PRIMORJE
1944.
Svibnja
ISPRAVAN RAD KASTAVSKOG ODBORA AFZ-a
I u te.Skim »Crnim<< danima, koje je uz ostale kotareve pro:Zivio i narod
Kastva provalom svapskih skotova, pljackasa, izbe~umljenih., zutih nakaza,
koje obescascuju nase zene i djevojke - kotarski odqor AFZ J.ilaze sve sile
da pomogne NO o<lboru u njegovom 'radu. Donosimo izvadak iz pisma, koje
je K.O. AF:I:. Kastva uputio KNOO-u »... Nase clanice AF:I: ko god moru,
davaju dobre voje !Za svoju organ~zaciju soldi i sake vrsti robi.
Va naSoj KastavCine su pdSii Crni dani, as su nan prej Crni, a sad
Zuti vrazi Cuda Skodi storili. Ca ·ni dost to, to imamo ·Cuda siromaSnih familij
naseh dobreh partizani, ke treba da znaju da se si ti i nasa vlast za njih
skrbi. Zato ovi nas K.O. AFz posije van 6.200 Hri 3 bremena robi, da bi se
jos vise moglo dat pomo6i ku davaju nasi NOO-i siromasnon i familljan
ken je potreba.
Nase organizacije AF:I: jos obecaju da 6e gljedati ca vise u semu pomoc
svoj NOO za dobro naseg naroda, ni je vee cuda potreb, rna ni zgubil vem.
ObeCuju da Ce se storit da Ca br.Ze fi.ni ·veC jedanput ta nesreCni rat«
1
»PRIMORKA« SE OPET JAVLJA
· Obilazeci nasa primorska sela i gradove svagdje nas, drage drugarice,
susreCete s pitanjem: »~ho je sa· »Primorkom<<?, zaSto viSe ne izlazi »Primorka«?
Evo, opet se javlja vaSa »Primorka«, da vam medu ostalim odgovori i
na ovo pitaoje.
Vi, koje od prvih dana stidjelujete svim srcem u nasoj borbi, sjetit cete
se njenog prvog broja. Bilo je to mjeseca prosinca 1942. godine, kad'l je
prvi •sastanak Oi<Jruznog odbora AFZ Hrv. Primorja postavJo pred sebe zadatak da okupi organizaciju AFz sve one hiljade Primorki, koje su iz vlastite
pobude pomagale svoje voljene parti;zane, bez nekog plana i rukovodstva, nepoznavajuCi ciljeve nase borbe.
Trebalo vam je reCi da niste jedine kojima zastaje dah od ·radosti kad
vam partizan noCu k-uone na prooor, da niste jedine koje ·Sapatom medu
redovima faSistiCkih ubojica pronosite v:ijesti o uspjesima naSih boraca.
Trebalo je da sa~nate, da u nasoj zemlji i u cijelom slobodoljubivom
svijetu postoji zajednica Zena antifaSi stkinja - AntifaSistiCka fr-onta Zena
- i da ste i vi njene Olanice.
Da biste se S-to lakSe sa -svim tim upoznale i da bi vas se uputilo kako
treba organizirano pomagati nasu mladu vo}sku, rodila se »PRIMORKA«. Pored redov.itih 'Sa!stanaka :lena antifaSirstkinja i uspostavljanja organizacije na
terenu ·»Primorka<< je odigifala golemu ulogu u stvaraniu AFZ-a u_Hrv. Primorju. Zadatak, ·koji je bio pred nju postav!jen - a to je okupljanje svih
Zena Hrv. Primorja -u Narodno-oslobodilaCki pokret - ona je izvrSila.
Iako stalno pod faSistliCkom okupacijom, vi ste se pot-puna saZivjele s
nasim pokretom. Organi·zacija AF:I: u PrJmorju kao cjelina, ukljucila se u
Jedinstvenu Narodno-oslobodilacku frontu.
1
116'
117
�/
---··
Narocito se ro pokazalo prilikom kapiwlacije Italije, kad ste ·skromne,
povucene, n"jednom postale -samostalrie r·.odlucne. Prisilili ste talijansko-faSistiCku vojsku da ostavi -oru:Zje, prenosi'le i· spremale. ratni plijen na sigurna mjesta, pomagale organizirati novu narodnu vlast.
AntifaSistiCka iironta :lena Hrv. Primorja je uz pmnoC svoga listkt· >>:Pr'imorkeK uspjela -da-vas ukljuC.i-u sveopCi -narodni pokret za-oslobodenje--d-omovine. »Primorka<( je izvrSila svoj zadatak i prestala izlaziti.
Ali kad veC govorimo o ,svemu tome ·ne Ce biti na odmet da spomenen1o
i jednu loSu crtu, koja se bila pojavila u naSoj organizaciji prvih dana iza
ponovne okupacije nase obale.
Mnoge su od vas, drage drugarice, zaboravile kak!o su sluSale na naSi.m
sastandma i Citale u naSoj Starn pi da rat joS nije gotov, da Ce neprijatelj
jos doci i da tek onda ne srnijemo klonuti. Onda ce se istori\ vidjeti koliko
tko ima srCanosti i vjere u pobjedu.
•
Mnoge su od vas to zaboravile, mnoge su klonule.
Iste one, koje su m"imo talijanski-h bunkera neustraSivo prenosile oruzJe
i municiju, iste one, koje su neumorno tumaCile svojim drugaricama ciljeve
naSe borbe, danas su najednon1 sustale u strahu pred Svapskim psima.
Zbog svega toga bas je danas, vise nego ikada, potrebno da se 'Sve zajedno sastanemo, da -se porazgovorimo o svemu Sto smo naCinile i Sto s1no propu-stile uCiniti, za Sto skorije oslobodenje domovine.
Danas stojimo pred I. OlorllZnom konferencijom AFz Hrv. Primorja. Na
toj Cerna konferenciji _pretresti, s-va ..ta~ pitanj:a. :Vjdjet Cemo koliko smo .Zena
okupile u naSu organiza-ciju i kako naSe Zene izvr.Savaju zadatke, koje danas
borba pred njih postavlja,-Vidjet. cemo k(}liko smo·uspjel.e .da se,.upoznamo
s politiCkom-·sit'Qacijom -u svijetu i· kod- na~. l\olil5:o·_Smo.shv<;iJi:le one. goleme
medunarodne uspjehe, koje je nas Narodno-oslobodilacl<ie- .pokret po$tigao
preko svoji)l .predstaynistava AVNOJ-a i. Nacionalnog komiteta.,
. Danas, kad nam. se ze~e Bngleske i Amerik~ dive i sal}u plamene pozdrav~ •. kad _je bli~u. Cas, kad Ce na·m pruZiti :d~$nic1,1· j ,na}3,e: s.ovj~tske s~stre,
danas cemo,. u predvec~je si;nme pobjede riiuil'fa~ii:inom, jos' jednom putem
naSe konfer0ndj~_ reCi ~.Cij~lome_ ,sv.iJ~u,_. da SrtlQ'. QdlliCile_= l!:~t!rajat~ uz I)aSu
juna,cku vojsku do konacne.pobj<;>de.
· ·. ·, :. ...
· .
' .
. , ·
U ovom se, eto, casu ponovno j,a~lja .,;PRIMORKA« sa zadatkom 4a pon1ogne rad naSe I. Okru2ne konferencije i da_prekQ :nj!i! up_oznam() ~ve Zene.,
anti-faSistkinj~ •. sa '~a,Sjm radom ._i _borb9m.
naciju. Za njih je samo postojala nepostedna borba protiv talijansko-hisistickih uljeza i · domaCih dousnika. I poslije kapitulacije Italije, kada. ·su im
. Svabe i. -ustaSe· nudili.'aprovizadju, -cta ih pridobiju rna -svoju stranu,; one -su
jednoduSno f·s·-.preZrenjem odbile . svaku- pomoC onih,. koji su- pdrohHi -i.
opljackali nasu zemlju, popalili na hi! jade sela i koji sir poubijali na 'stotine
hiljada rievi-nihJjudi,- :lena, djece i st'araca. One su· nidije pjeSaCile na desetke
kilon1etara u lmr1ovaCko podruCje, Sloveniju i na-diuga 1njest:a, dana ledima
:donesil ~eseta~ k_Hograma hra_ne, koju dijele .sa svpjom vojskom"
Eta, ~ako su se qdazvale Zene Hrv. Primorja, zajedno- s3. svojim muZe·
vima, sa svo}9m braCom, pozivu sla;vne KomunistiCke Pcirtije, poslije onaka
si'arnne izdaje i kapitulacije jugo_sl~venskihvl;}d~ Cve~koviC-MaCek i SimoyiC·lVlaCek, koje su naS narOd gurnule u ralje krvavog fGiSizma.
u· danima :kad se neplijatelj ncllazi ·ha x:Jbu s·voje ·pi'Opasti; .Zene. Hn;.
PrimorJa· treba da se 'Std ·viSe pOve.Zu · ui Narodno~OSiobodiiaCku -'fcontU- ·i
njene Organe -kci'O · rukovOditelje-, CitaVog riaroda u na:rod:n0~oS:IobOdilaCk6~1
pokretu. One treba da okupe we zene; koje jds stoje ·po strani, da ih itkljuce
u Narodno"oslobodilacki pokret, da pomognu njihova politicko i pmsvjeirio
izdizanje .. P.rije svega, i .viSe nego ikada,, treba d<:~;_ ,pomognu Nrurod,no·oslobo·
dila~~Oj. yojsd-, u -sy.im :njepi'rn potrebama: hr~ni-, odjeCi, .obuCi, prikupljanju
podataka i obavjestenja o neprijatelju itd. One ne ce dozvol\ti .da se oko njihpvih kuCa i sela..bezbri,Z)no. SeCu i sakrivaju liJeD:Cine 'i ,~ezerteri, koji .m~slc
da _Cc se · i .bez njih za-:vi--S'iti ovaj rat, a koji time :Pomai~ .,krvnicima .i palikti.~
Cama Podl1u1na; GrobinStine, Ka•stavStine, Bribira, te os'talih .. sela .i. gr!ldova
naSe porobljene domovine.
·
u ime nase N"Dodno-os!()bodilacke vojske, pasa xirr., Divizi]a _· cedo
Hrv; Pririiorja i Gorskag Kotara -'- pridrllZuje se · velebnoj manifestaciji pri~norskih Ze:Oa -· OkrUZ~·qj · konf~renciji · AFZ:. :__ i pozdrav:lja sa za4valilo_S:Cu
·njihov- dosadaSrtji poZrtV'Ovni rad za· NOV i -sVe Ono, lto· ·sU _Zene uCinile za
nju. Mi smo uvjereni da Ce naSa Narodno-oslObodilatka vojska u joS uZoj
saradnji sa Zenama saCuvati prava, koja su one i·zvojevale tokom narodno·
·oslobodilaCke borbe, i dati sve od sebe za ostvarenje historij-ske odluke zasjednja ZAVNOH-a i AVNOJ-a, na kojima su polozeni temelji novoj driavnoj
zajednici, -demokrat:skoj federativnoj Jugoslaviji, u kojoj Ce naSi nalfodi Zivjeti
sl,obodno i ravnopravno.
Pukovnik AntiC38
Komandant XIII. Divizije NOVJ
NASE DRUGARICE U POZADINI RADE
zENAMA Hl{VATSK(;JG P~IMORJA
Updredo sa p~Cfirza:nJ.em oru.ZaD.e .ho;be na~e'ga_ n~r~dci ~ ·ptotiv tud;inSltog
porobljivaCa, kada joS val sveopCeg narodnog ustailka nije · zahvatio Citav·u
zemlj1:1,: i),~se._ :~u_ _ Zene· .stVorHe· SVoju bOrbeiiu ·otganjzaciju ___:. _A!ltifaSi,stiCku
frontu Z~ha>~...:..:i time_ primile na ·seb~;·je_dna:k diu 'tereta_ borbe-prOtiv·.faSizma,
je~_
·~pvatne~ d?l: je :l)aSizam i njihOV n3.j-VeCiL~rOt~yn-ik._
_
..
. Vec'u prvim danima Narodno-oslobodilacke borbe ~ najprije spontaiio,
a p-osliJe- ·argaTiizirai:lO, · - Of!.e· .su _Uze_le' ~-~~SCa -:na· _S·vi~ poljirria 'l?.orbe,, _protiv
faSizma.' Kada su talijansko-faSistiCki osvajaCi ·pregaziH miSe 'krajeve~ Zene
I-I.rvatskog Primorja neustraSirvo -su upuCivale--svoje: -·mu'Zeve,. sVoju · bniCu U
juriacku borbn protiv mrskog okupatora: Za njih nije b'ilo zapreke, za njihnisu postojali bunkeri ni pletene zice, iiisu se bojale protjerivanja u inter..
su:
Iznijet Cen1o ovdje kratak pregled onoga, Sto su =naSe drugarice u pojedi·
nin1 kotarima sabrale za ,naSu vojsku kroz posljednja 2-3 mjeseca. Podaci
nisu potpuni, ali i iz ovoga Sto mo:Zemo navesti vidi se s koliko ljubavi Zene
naSeg pasivnog, opljaCkanog :Arimorja rade za -svoju braCu borce.
GRAD SUsAK: Mjesni odbor AFz sabrao je kroz mjesec oiujak i travanj ove godine: 820 kg hrane, 108 kom odjece i obuce, 134 ornata cigareta,
cigara i duhana, 120 ko-mada raznih potrepStina, 58 komada lijekov-a i sani·
tetskog materijala, 66 kornada pisaceg pribora. (Podaci nisu potpuni).
KOTAR SUsAK: Kotarski odbor AFz javlja, da je kroz prva cetiri rnje·
seca ove godine sabrano preko opCinskih i seoskih odbora AFZ: 5.900 kg
hrane, 906 litara kuhane hrane, 650 litara vina i rakije, 675 komada odjece,
119
�I
I
I
obuce, pokrivaca i ranaca, 95 komada raznih lijekova, 70 komada gaze i
povoja, 4.700 komada papira i pisaceg pribora, 5.800 cigareta, cigara i omota
duhana, 386 kutija ~ibica, 545 omota papirica, 530 kg sjemena: krumpira,
graba i kukuruza te 1/2 kg sitnog sjemena, 76 komada raznih potrepstina,
2 dalekozora i 1 pusku. U novcu: 36.600 Ura i 5.000 .kuna. Dmgarice su kuhale
za voj•sku 1.024 sata, a 230 ih je nosilo hranu borcima na polozaj. Za obradu
polja partizanskim obiteljima dale su 950 radnih sati.
KOTAR KRALJEVICA: Kotarski odbor AFZ javlja, da je kroz pPva 4
mjeseca ove godine sabrano: 505 kg hrane, 218 komada odjece i obuce, 3.800
komada p;>pira i plsaceg pribora; 1 plsaca ma8ina, 100 komada povoja i
raznog ·sanitetskog materijala, 138.000 kuna i 240 lira.
KOTAR CRIKVENICA: Toko'ID veljace, oiuJka i travnja .pve godine sabrano je: 1.200 kg hrane, 53 litre vina i rakije, 213 jaja, 13 litara mlijeka, 5
litara kave, 160 komada odjece i obuce, 3.260 komada papira i pisaceg pribora, 8 komada sanitetskog materijala i 32 komada raznih potrepstina. (Podaci nisu potpnni).
KOTAR NOVI: Zene kotara i mjesta Novi sabrale su tokom prva cetiri
mjeseca ove godine: 5.760 kg hrane, 900 Iitara vina i rakije, 2.650 Iitara mlijeka, 430 jaja, 1.000 komada odjece i obuce, 3.500 cigareta, 150 kutija sibica
i papirica, 300 komada sanitenskog materijala, 2.000 kg sijena i slame i 18.600
kuna. Osim toga dale su 7.830 mdnih dana za obradu zemljevojsci i partizanskim porodicama. ·
·
KOTAR KRK: U mjesecu ozujku i travnju ave godine sabrali su opCinski i seoski odbori AFZ: 652 kg hrane,. 589 komada vunenih carapa i ostale
tople odjece, 176 jaja, 11 Ji.tara rakije, 110 .komada sapuna i raZ!llih potrepstina, 200 komada pisaceg pribora, 3.020 lira i 820 kuna .W.3 komada .sanitl'tskog. materijala. (Podaci nlsu poVprmi).
.
. .' .·
-.
--:=-~-:=::=:::-..:--·.=-::.-=.~~--~~-;-.
····--·····.:--:-:-.. ··- ....
....... ---· ..... - ····-·-·::_::;.;. ::·..:::..::. :::.:;:::;:.::·:::-=::
IZJUO OKRU?JT! ODBOR AFZ Zil }!:RV ol'RUlORJT.
120
121
�PRIMORKA
GLASILO ANJ'IFMISTICKE FRONTE ZENA ZA HRVATSKO PRIMORJE
Sijecnja
1945.
SAVJETOVANJE PLENUMA OO.AFZ. ZA HRV. PRIMORJE
Usred p~iprema za J.-, Kongr~s ,AFZ-a Hrvatske, u jeku predkOngres~og
takn'IiCenja, ~a·stale su se predstavnice .Zella Primoda 5._ XI. -1944.,_ -da se sa·vjetuju i dogavore a· svemu Sto je· veC uC1njeno .i Sto joS ima da
uC.ini, da
bi pred svim Zenama Hrvatske mogle pokazati, da- su savj.esno i poZrtvovno
izvr.Sile .svoju .du:lnost .. Radi pooStrenih. mjera i _ofenzive, nis_u mogle prisustvovati ·dr).lgarice iz kot<>ra Krk, Pag, .Rab i mjesta Susak.
-se
N'akorl piozdTavnog govora i politiCkog referilta slijedio je. organizacionl
·referat,:kOJi ·su i.JpOtpunile ·dmugarice iz kotareva,- iznoseCi stanje organizclcije,
i reiulta:te _takmiCenjci db sada. Pokazalo se, da u na.Sem Primorju _uopCe
-rieriia Z_ene'-kOja nije obuhvaCena na§om organizadjom, osim njih .nekoliko,
k6je:·ot-VOreno ·sarad:Uju s- nepdjatelje1n. RezultaN takmiCenja - koje je joS
u piinoffi jektl'- 'veC su danas takovi, ·da smo u· mnogim toCkama ·veC preSli
po'St_avljene ndrme. Izl,aganje drugarica o prilikama i. radu u kotarevima bilo
je Vrlo· Zivo ·. i --zanimlJivo. Zatim je· slijedio referat o znaCaju i vaZnosti I.
Koiigrfisa· 'AF2:-:a Hrvats·ke, kojim se pozivaju drugarice da uloZe "maksim11m
napol:a, kakO bi haSe takmiCenje -i naS rad ria ~ulturnom i politiCkom izdizanjtl'Zena postigJi najbolje ·-reiultate. SaopCeno je drugaricama~. da Ce za.};.n·at.ko- Vrijeme j,zaCi t>rigodni broj naSe- omiljene >>Primorke«', te ih se pozval-o
tla svojoni s·Irokoin saradnjorri pomognu·.naSu- Stainpu i naSu usmenu_i pismenu propagandu, koja je- u toku ove·· borbe, Uz puSke i topove, bHa i ostala
nase najjace oruzje. Zatim je proCitan referat o Velikoj Oktobarskoj Revoluciji, koji je bib popracen. odusevljenim poklicima Lenjinu, Staljinu i slavnoj Orvenoj armiji.
· Na kon6u je podpredsjednica drngarica Ana Mataija, zatnolila plenum
da je rijesi duznosti podpredsjednice, jer da je kao majka od 6-ero siro.cadi
i kao pi:-edsjedllica KOAFZ za Novi, suviSe optereCena poslom, te da nc n1oZe
122
123
�T
savjesno ispunjavati i ovu treCu veli'ku duZnost. Njezi!ni su razlozi uvaZeni.
fzrazena joj je topla zahvalnost za dosadasnji pozrtvovan rad. Za novu pod·
predsjednicu izabrana je druga<rica Blanka silovic.
Upucen je ·pozdravni brmjav plenurna I. Kongresu AFZ Hrvatske.
Nakorn otpjevane himne »Hej Slaveni«, oprostile smo se od naSih drugaw
rica, noseCi u srcu duboke utiske i Cvrstu odlruku da svim svojim duZ'nostima u cijelosti udovoljinm.
1vlara39
IDU KOLONE UPRcENIH ZENA ...
Idu kolone Zena. Po kiSi i blatu, po studeni i tami uz strme litice naSih'
gora. Idu kolone po ·suncu i pripeci, po prasnjavirn, beskra.i;nirn cestarna.
Zirni i ljeti, kupajuCi se u znoju, nose st"!'ljivo teske terete n'\ ledirna. Po ..
grbljene, ranjavih nogu, ali lica vedrih, nasmijanih. U oCima ·]m · se zrcali
topla duSa, puna l,jubavi i samoprijegora. To su naSe Zene, naSe Primorke,
sestTe, kCeri,- majke. p,roSie su kroz Zicu koju je krvnik oko nas spleo, vjeSto
su zaobiSle stra:Ze, a 2atim Zure, Zure naprijed, drage naSe hriZne drugarice.
Nemamo Zeljeznica, ni kamiana, ni kola, ni tovarnog blaga, a vojsci
!reba hrane, tople odjeee i drugog rnaterijala. Ogromne se kolicine prebacuju gore drugovima. Prebacuju se veC tri i pol godine na junaCkim ledima
nasib dTUgarica. Dva!deset-pedesel"Stotina njih iz susackog, kraljeviCkog, crikvenickog i novljanskog kotara hodaju satima i satima, prevaljuju desetke
kilometara, bez odmora, bez prigovora, svijesne da rade svoju duZnost, da
pornaZu vojsci, da ubrza<vaju pobjedu. I taka gotovo svaki dan, jedne se vracaju-dmge odlaze. Kad stupe na oslobodeni teritorij lica irn postaju vedrija, noge ih laganije nose. »Zdravo drugovi«!, E._ozdravljaju borce koje susrecu putern. S pjesmom krecu naprijed. Draga partizansk~jljesrna razlijeze
se u slobodi, a narod Gorskog Kotara i borci i ornladina znadu da to idu
Prirnorke, gledaju ih s ljubavlju i pozdravljaju.
Uz tesku brigu za odrzanje golog zivota 5'•ojih obitelj<i, ne za,boravljaju
Primorke svoju duZnost prema domovini. A -Zivot je surov i teZak. OpljaCkano, golo Primorje .ne maZe da ishrani svoju djecu. I prije ·-se je Zivjeio .skrbno;
sirotinjski, a sada je to ne sraVIlljivo teze. svapski i ustaski banditi popili su
ono malo vina i rakije, pojeli su krumpk i drugu lfetinu, odagnali su stoku.
Ostale su prazne kuce, gladna djeca. Da je bar ostalo vino, rakija i srnokve,
to bi se dalo rnijenjati za zito u Gorskom Kotaru, u Sloveniji, u Lici. Ne
ostaje sada drugo nego iskuhavanje soli, a >to je rnucan i dug posao. Ali mora
se. Treba pripremiti drva, treba "donijeti morsku vodu, a Suma je daleko,
obala je daleko. Ne mote se mnogo uCiniti u jednom danu. Leda se Savijaju
pod teskorn barilicom morske vade, pod te5kirn brernenom drva, ali djeca >U
gladna, rnajka mora da ih prehrani uz cijenu svoga zivota. Od sto litara
morske vode dobije se tek oko 3 kg soli. Kad sabere 15-20 kg soli, uprti
torbu na led:a i odlazi da traZi Zito u zamjenu. VraCa se JzmuCena, ali sretna
Sto Ce za nekoliko dana :njezina djeca imati ·kruha i palente. Dotle Ce ona
ponovno lskuhati sol, ponovno krenuti na daleki i teski put ...
Eto, to je danas Zivot ,siromaSne primorske Zene, Zene patnice. A ta ista
Zena spremno i radosno pri'hvaCa breme, kad tlreba prenositi hranu i mate~
rijal za partizane, za sv<Jje borce.
I tako svakodnevno idu kolone, idu teSki tereti, a -krvava i izmuCena leila
nose ih neumorno ...
prof. S. Galekovic - Mara
124
SKUP AFZ-a U BABic DOCU
5. XI 1944. oclrlan je u Babic Docu, opCina Sv. Juraj, skup .zena -~ntifa- .
sistkinja; sa kojeg je poslan .Glavnorn odboru AFZ-a Hrvatske sh]edec1 brzo. ·
.
·
.
jav: · .
»Mi zene antifasrstkinje opCine Sv. Juraj, sela Babic Dolac, sakuplJene
na svom skupu PosveCenom !Tvom kongresu· AFZ-a Hrvatske, svjesne _po~
htvovnosti, koju ste vi pridonijele i pridonasite jos uv;jek za nase zaJedniCko djelo, obeCajemo, da Cemo uCini'ti sve sa strane, da pretkongresno takrnicenje uspije sto bolje.
Primite pla:mene pozdraVe Zena antitfaSistkinja sela BabiC Dolac, opCine
Sv. Juraj.«
Ovaj je brzojav potpisalo 25 zena.
ZENE CESARICE
Zene Cesarice, kotara Senj, svjeisne su da i one moraju pridonijeti sv?j
udio za slobodu. One su po snijegu i kisi nosile danju i nocu, kad god Je
trebalo hranu horcima. Penja!e su ·se preko .gurrnih velebhskih klisura na
kote oct preko 1200 rnetara i na udaljenost od 15-20 kilometara. Ustase su
popalili mnoge kuce, mnoge rnaj'ke s brojnorn djecorn ostale su bez: krov~
nad glavom, ali nisu klonule duhorn, nego i da!je porna!lu sv~ju vojsku otkldajuCi od usta sebi i svojoj djeci, spremne da i one prime pusku u ruke; aka
se ukaze potreba.
NASA FUMICA
Nakon dvogodisnjeg neurnornog rada na pornag1>nju NOP-a, strijeljana
je od ustaskih zlocinaca na Rabu d~.gari~~ ~umka }'llacov_i~· Bila j~ od
samog pocetka ustanka jedna od na]VnJedmJih 1 naJpozrtvo':'mJih '!ffiladm.kl;
Vrsila je kurirsku sluzbu i dijelila Stampu. 30. VII. uh«pstli su Je ustask1
krvnici, naSavSi je kod kuCe na spavanju. MuCili su je na zvjerski naCin zabadajuci joj igle pod nokte: l'rebili, joj jednu pa drugu nogu i iscupali kosu;.
traZeci od nje da izda.svoje drugove irad. Hrabro je podnijela sve te rnuke·
govo-reCi: »Radite Sto hoCete, ali od mene ne Cete ni-Sta sarznati.« Odvt.l'kli suje u jednu Sumi,cu i ubili sa tri hita,' a njezino mlado tijelo ostavHi ni ne·:
pokrivsi ga zemljorn. Tri dana nego je bila ovako zvjerski umorena rekla je
drugovirna: »Drugovi, nije mi tesko ·poginuti za slobodu, ali ako padnern,
osvetite me.«
A drugovi Ce svjesno j junaOki ispuni,ti Zelju dru~arice Fumice.
NASE BAKE
U Hreljinu zivi jedna 80-godi-Snj,a starica. Ona je s majcinskorn ljubavlju
do sada lsplela preko 60 pari carapa za nase drage borce. Sta;rica i.e goto':o ;
slijepa, pa kad ·su je neke drugarice opomenule neka ne napreze tohko svoje
slabe oCi, ona je odgovorila: »Svaku Carapu koju spletem obilje.Zim svojin1
suzama. Ponosna sam §to mogu i ja da neSto uradim za naSe sinove, naSe .
drage narodne bovce.«
Ova je starica svojim dirljivim primjeron1 postala uzor naSim Zenama i
rnajkarna.
125
�/
ISTRANKA
FRONTE zENA ISTRE
Broj 1
.
Srpanj 1944 .
~:
Ovaj list Jzlazi u dva i;odanja, u hrvatskom ,; taHjanskom jeziku pod na.
slovom »I-stranka<< i ·>>La donna i,striooa«.
On ce oja6rti jedinstvo svih hrva~skih i talijanskih zena Istre i probudit
Ce joS viSe brat.stvo dvaju naroda u borbi protiv faSizma i u ;nov6m slO~
bodnorri Zivotu.
·
·
ZAsTO IZLAZI »>STRANKA«?
Cesto naSe drugarice Is_tranke pitaju zaSto :mi nemamo svog Zenskog
lista? DoSao je do njih po koji -broj »Prirnorke« i »Zene u borbi<<,, glasi-lo.
Zena Hrvatske.-. NaSim :,su Zellama ti listovi bliski i .dragi. Iz njih _su one
vidjele :koliko .su- njihove sestre u svim krajevima riaSe domovi·ne J>repatile,.
kako se. bore, kako rade, kako -uC.e, kako uCestvuju ·u izgradnji na.Se- :f!:-QVe
demokratske federalne driave Hnnatske. Iz tih su listova nase zene dptfiiale
~oliko. su se Zene drugih_ krajeva izdigle, koH'ko su nauCile kroz ove tri go dine
krvave i teSke borbe prO\tiv okupatora talijanskih _faSista i Nijemaca,_ protiv
domadh izdajka, ustaSa i Cetni'ka. Za to i ni'je. Cudq -Sto .s-u i naSe Zene zaZ~~
lile cla jiDaju svoj Zernski list u kom bismo mi mogle pi,gati o svom radu, o
borbi, o :Zlti Sto ga okupator nanosi naSem na·rodu, Jilst koji Ce nas pouCiti
o sve1nu onome ·sto su naSe drugarice iz ostalih ·krajeva Hrvatske nauCile.
Zelja na§ih Zena isPllnila se: I~lazr' naS list, -izlazi »Istranka«.
Koji _
_su
zad~ci »Istr~nke«?
PRVI l GLAVNI ZADATAK naseg lista jest da oko sebe okupi sve zene
Istre, Hrvatice i Talijanke, se1janke i gradanke, da ih medusobno upozna i
zbHzi, da stvori jed;nstvo svih antifasistkinja Istre, da iskuje borben6 brat-·
stvo hrvatsloih i talijanskih antifasistbnja.
126
f27
�To cemo postici na taj nac1n !ao ce u svom Hstu zene pisati o svom
radu, o svojoj borbi, o tome rkoH1ko su postigle u svom izdizanju i- uCestvovanju u i~grwdnji nase nove federalne driave Hrvatske, koliko su postigle u
svom uCestvovanju i pomaganju narodne vlasti i njenih ustanova.
DRUGI ZADATAK naseg l:lsta jest da sto prije odstrani izaostalost nasih
zena, lroja je posljedica camljenja pod fasistickim ·ropstvom, koje je ugusivalo svaki napredak nai.Seg 111aroda, naroCito Zena. NaSe Zene, i ako su ostale
duboko nacionalne, i acko su sacuvacle svoj materinji jezi·k, ipak tesko iii cak
nikako ne Citaju hrvatski, njima su nepoznati mnogi pojmovi druStvenog i
politickog zivota, name>to pak mnogi pojmovi nase Narodno-oslobodilacke
borbe. Nas Hst treba da pouci -nase zene o svemu tome. Da bi on mogao da
izvrSi i taj svoj eadatak, naSe Zene treba da pDSu, ·da nam ka.Zu o Cemu bi
Zeljele da »lstranka« piSe, da pitaju i traZe OOgovor na sve gno Sto i m je
tesko shvatiti.
Da li Ce i u kojem roku »lStranka« ~v:rSilti te svoje zad~tke, ovd.si o
nama svima, o svim Zenama Istre.
Redakcija >>lts-tranke«
1
NIKAKAV TEROR NE MOZE SKRSITI BORBENI DUH
ISTARSKIH ZENA
U naSem selu nalazi se neprijate}jski garnizon. FaSistiCki i Svapski z~o·
cinci odlaze u okolna sela gdje pljackaju, p<'~le i ubijaju. Dovode cesto i po
kojeg partizana iii rodoljuba. Muce ih i na zvjenski nacin ih ubijaju. Evo
samo nekollko primjera.
·
Jednog dana doveli su jednog druga. Cula sam da je iz L<'lbina. Strahovito su ga muOili. Tri dana .su ga d[1Za1li bez hrane i vode<C!.ft kad ·viSe nisu
znali kako bi ga joS ·muCilii skinuli su ·mu orvenu :zNijezdu s kape i s Cavlima
pribili na glavu. Treci dan su ga objesili na jedan stup ·na dugom komopu,
nj·ihali ga i smijali se. Dr~ali su ga tako obje5enog pet .dana. Jedna ih je zena
molila .da ga skinu, a ba,-,dit joj je odgovorio: »Treba da vlsi tako dugo, dok
mu se glava ne otkine«, i tek su ga peti dan skinulL
Nakon par dana objesm su na isti stup 50-godiSnjeg staroa iz Brgudca.
Dan iza toga objesild su na dr.ugu stranu Zelje:zmiCke stamice nekog drrugog
covjeka, za koga nlsam .mogla saznati odakle je. Kad su skinuli ave rodoljube, "'akopali •SU ih u jedan dolac. No zlocinaoka dusa tih razbojnika jos
nije blla zadovoljna. Na grob su bacili i bombu.
Kako je straSno Zlivjeti u ovom stlraSnom mjestu, kako je &traSno gledati
nJihova strasna !ica, slusati njihov zivotinjski smijeh. Oh, kako ih mrzimo,
kako zelj:no ocekujemo, kad ce opet nase brigade, nasi osvetnici u!dariti na
ovo prokleto njihova gnijezdo.
Drugarica iz Lupoglava
PODIMO ZAPOCETIM PUTEM
_.----.--..
)'
' //1
//'
f
/
(
Zene su Istre bile za vrijeme faslsticke Italije ouvari hrvatskog materinjeg jezika. I<Croz 25 godlna fasisticke skole i fasisticka propaganda nisu
uspjeli odnaroditi istarsku omladinu. NaSe Zene ·SU Cv:rsto vjerovale da mora
doCi dan kada ce se fs'lra osloboditi, kada ce opet biti prikljucena svojoj
hrvatskoj domovini.
\.__-----
128
/
U Narodno-oslobodilackoj borbi zene Istre su osjetile onu borbu koju
su i ako nejasno •naslu6ivale, o kojoj su sanjale, o. kojoj su govorile svojoj
djeci. Kada su pred vise od dvije godine poceli dolaziti prvi sinovi i kceri
istarskog onaroda, koji SU pobjegli pred fasizmom i zivjeli II drugim k•rajevima hrvats-ke Jugoslavije, istarske Zene, su u njinTa vidjele nove apostole,
koji propovijedaju novu slobodu do koje se moze do6i samo te5kom i dugom
borbom, al'i do koje Ce se sigurnO- doCi. Ohe su sluSale Zelj111o njihove rijeCi o
ostaloj jugoslav~nskoj braCi, koja vee ctugo vremena· vade teSku i krvavu
borbu protiv faSi'StiCkih zavojevaCa i njihovih slugu, Cetnika i ustaSa. Slu~ale
su o .popaljenim selima, ubijenim ·i silovanirri Zenartla, o p~·klanoj ~rpskoj
djeci, -izmucenom ali hrabrom srpskoin narodu, o njihovoj herojskoj borbi
za slobodu. Ntsu se plaSile Zrtava, upijale su njihove rijeCi i slale svoje sinove
i muZeve preko pltanina i Suma, preko zloglasne granice medu ostalu hrvat~
swu i srpsku bracu, da se zajednicki bore za slobodu Jugoslavije, za slobodu
Hrvatske, za slobodu Jstre. Plele su campe, sakupljale hranu za prve partizanske Cetice u · I·stri, pi'satle svoj'i•m sinovi-ma i muZevima da se hrabro bore
i donesu slobodu htri. Njoihova bvPba nije bila uzaludna. Kada je pod udarcima -savezniCkih snaga, pod udarci<ma naSe herojske Narodno~oslobodHaCke
Yojske, kapitulirala faSisticka Italija, ZAVNOH je proglasio pripojenje Istre
matici Hrvatskoj, a AVNOJ je tu odluku potvrdlo. Ta je odluka dala na znanje cijelom sv·ijetu odluCnost naroda Jugoslavije, odluCnost hrvatslkog na~
roda, da se IsDra 111rati svojoj domovini Hrvatskoj, da se istarska braCa, koja
su svojom krvlju i•zvojevala to prikljuCenje, ujedine s ostalom hrvatskom
braeom i da izgr·ade svoju novu demokra:tsku federalnu drZavu Hrvatsku u 1
demokratskoj fedemtiNnoj Jugos.J::wiji.
__.-j-.
Poslije prikljucenja Istre Hrvatskoj 40 i poslije upada njemackih razbojnika u lstri, poCinju se [ na samom istaJrskom tlu formirati jedinice NOV,
koje su danas vee izrasle u dvije i:starske brigade i dva partizanska odreda,
koji nemilosrdno tuku fas±sticke i svapske zlocince i koji oslobadaju Istru.
Okupljene oko svoje AFZ zene su pocele od prvog casa pomagati nasu
vo}sku, brinuN se za svoje partizane.
·
No Zene su osjetile da to nije jedina pomoC, koju one mogu dati Narodno-oslobodila6koj bo~bi. Osjetile su da one, koje su bile za vrijeme fasistickog ropstva Cuvari nar;odnog jezika i nacionalne svijesti, hioraju -dana's postati Cuvarri slobode i nove narodne vlasti, za koju njihovi sinovi i muZevi
prolijevaju svoju· krv; osjetile su :da i one moraju postati graditelji nove
hrvatske domovine. A jedino· -organizovan narod moZe iZJgraditi svoju novu
demokrats,ku dr.Zavu,- svoju novu dem-okratsku vlast, za koju je prolirveno
toliko dmgocjene wrv·i, .za koju je palo toliko dragocjenih zrtava, za koju su
popaljena i popljaC.kana tol!ika sela i ostalo toH:ko siroCadi i udovica. StvarajuCi sv:oju borbenu AFZ, Zene su se organizi:rale pomagale svoju vojsku,
stvarale radne grpe, uCile, borile se i postale velika pornO<; naSoj narodnoj
vlasti:. naSi'm NOO~ima.
Svojom borbom ~ sVoj'i'm radom u narodno-oslobodilaCkom pokretu dokazale su Zene da su stvarno ravnopr_avne muSkarcima. Najbolje Zene birane
su u NOO-e i time je vee prije donesenja o~luke III. :zasjedanja ZAVNOH-a
o ravnopravnosti Zena narrod Istre priznao Zenama to pravo.
Broj zena odbor_plka u NOO-ima u Istri i~nosi oko 400, tj. oko jedna
petina ukupnog broja o~bornika, koji iznosi ako 2.000. Taj broj najrbolje
govori o tome da su Zene stvarno uzele uCeSCa u ,stvaranju na:rodne vlasti
i ii:gradinji nov~ demokra!Jske federalne drZarve Hrvatske.
129
�u radnim cetama sudje1uje nekoliko hiljada zena; koje su narocito aktivne ,kod zetve. Kroz prosvjetne Jrurseve AF:i: preslo je oko 50 zena, a zene
sudjeluju i u borben:im grupama i u raZJnim akcijama. NajveCa aktivnost Zena
se pokazuje u sabimim akoijama i pomoCi vojsci.
U svom radu i svojim uspjes-ima na·roCito se istiCu Zene kotara Labin.
U tom kotaru ima 87 zena odbDTilica u NOO-ima- a 10 u gospodarskim komi·
sijama (ostale komisije jos nrsu formirane). u radnim cetama sudjeluje 512
Zena, a ved broj pomaZe od vremena na vrijeme. U cijelom ·kotaru radi orga~
nizirano oko 3.500 zena. Organizacija AFZ u kDtaru Labin dokazala je kako
se 1spravnim radom mogu Zene aktivizirati i kako se mogu brzo prebroditi
mnoge pote.SkoCe.
I ostali kotari pokazuju lijepe uspjehe u radu AFZ-a, no ne smijemo se
na tome zaustaviti, nego treba da racHmo joS viSe nego .do s'Z'I:da, da uCimo
joS viSe nego do sada. Krenimo smjelo putem kojim sn1o po§Ia. Taj put Ce
nam omoguCiti da stvarno budemo Curvari tekovina borbe Cit8.vog naSeg na~
roda, da budemo graditelji i 6uvari nove slobodne demokratske JugDslavije;
~ratske zajednice svih ju:lnoslavenskih naroda.
KOTARSKE KONFERENCIJE
U rolm ad 2 mjeseca odrzano je 9 kotanskih konferencija: Kras, Kastav,
Buzet, Motovun, Buje, Pazin, Cepic, Labin, Zmlnj. Na tim je konferencijama
ucestvovalo oko 2.330 zena.
Pozdravni brzojav MarSa~Iu Jugoslavije drugu Tiro:
»M'i Zene od kotara Labina toliko leta smo bile skiave pod regimmn
fa.SistiCki 1i smo bile maltratane na se foze, ne smo ni mi ni naSa deca mogli
govoriti zna:sen hrvaoken zajikon kega su nas navadHi naSi stariji NaS Zivot
nan je bil te:Zak zaC smo Zivele vajk va strohe za naSi muZi ki su sa leta zgu:..
bili va kave od karbona, kade gi je ustalo cuda mrtveh i rovinaneh za so
Zivljenje. Danas imam'O naj_lep.Si dan va na.Sen Zivote, zaC drZimo na.So I. Konferenco A.F.Z. na koji 1Srno prvi put pokle-- sm'o Z.ive rnog:le govoriti od rra.Seg
trpjenja. U ten rrajveselejen .dnevu sm·o se spravile preko 350 Zena sega kotara Labina. Na.Se srce nan cvate od veselja kalk:o ove r.oZice ke rastu na toj
ravnice okole nas. Kako ove dve bandiere krvacka i talijanska ke su se
nagnule jectna na drugo i skupa gi vetar vije 1 tako smo i mi Zene Hrvatice i
Talijanke spravile se skupa tu na oven mestu, od kuda te pozdravljamo z
nasen borbenim pozdmvima, tebe, nas mili i dragi voda, druze Tito. Mi se
skupa ti obeCujemo da Cemo dat od sebe Ca viSe budemo m-ogle za to naSo
Jepo s!obodo ko ~namo da cemo imet, a ku· nas budes ti i dalje pelja pu ten
praven tvojen putu.
Kotarska Konferencija A.F.Z.
Kolar Labiu
'130
'
. !
UOCI KONFERENCIJE AFZ ZA ISTRU
Sa Zivim interesom i s velikim veseljem primile ISU Zene Istre vijest da
ce se doskora odrfuti I. Oblasna konferencija AFZ za Istru. No· nije samo ·
kod Zena veliko ·.interesovanje za tu konferenciju. NaSi drugovi iz Narodno
oslobodilackih odbora, nasa omladina, cijeli narod Istre veseli se toj konferencij"i, svi Zele pom.oCi u priprema:ma za nju, mnogi naSi drugovi i omladinci pitaju da li Ce i oni smjeti doCi na tu konferenciju.
Zene se U2lbudeno pripremaju za tu svoju prvu veH1ku manifestaciju. OctluCile su da Ce na nju poslati najbolje Zene, one Zene, koje se budu najviSe istakle u takmiCenju. A Zene ·svakog kotara hOCe da na konferenciji budu
prve, da se mogu pohvaliti da su bile najhrabrije, da su najbolje.
Stvaraju se radne grupe. Zetva je. Mora se spasiti Zetva da nam je
ne otme neprijatelj. NaS narod, ·naSa vojska treba rda jedu narodni kruh, a
ne da ga jede krvava, faSi1
stiC·ka i Svapska gamad, koja paH naSe kuCe, ubija
naSe ljude, siluje i ubija naSe Zene i 'kolje naSu nevinu djecu. »Nl zrna Zita
okupatorw( .rekao je drug Tito, a to ime izgovaraju rado na.Se isrtarske Zene.
Sabtre se i prenosi hrana za vojsku. Svuda se poka.zi..lje Ziva briga za ranjenike.
»Svi na front - Sve za firont« ispi,suje se- po zidovima na.Sih popaljenih
domova, ispisuje se u duSama naSih Zena.
Koliko ima Zena u NOO-ima, kako naSe Zene poma.Zu narodnu vlast, koliko ce zena prouciti Ddluke Ill. zasjedanja ZAVNOH·a - pitanja su, koja
pretresaju Zene na svo}im sastandma i ·koja rjeSavaju uz svestranu pomoC
naSih drugova iz NOO-a i raznih anti£a.SistiCkih organizacija.
Omladinke svestrano poma.Zu Zenama. Svojin1 vedrim sm.ijehom, svojmn
pjes1nom unose one jo.S viSe poleta medu svoje maj'ke i nonice.
Zanje radna grupa. Zapjevale omladinke i gle i ug.ne one stare nonice su
se pomaknule, i ana je skiup:a sa svoj]ln unukama zapjevala: »Druie Tito,
ljubiCice bijela ...{( Zene se uzbudeno pitaju, 1roja Ce od njih biti izabrana
da ide na konferenciju, stare nonice zrunimaju se da li Ce to biti daleko, da
li bi nj ihove staracke noge mogle podnijeti taj put. Najbolje omladinke, uvjerene da Ce ih zapasti sreCa da idu na konferenciju, UZibudeno se dogovaraju
ka.ko Ce okititi svoju k!osu hrvat'Sk,im trobojkama. Mnoge Zene znadu da Ce
konferenciji prisustvovati i pretsjednica Glavnog odbora AFZ za Hrvatslm
drugarica Maca Grzebic, clan PretsjedniStva ZAVNOH-a i clan AVNOJ-a. One
zeljno ocekuju da je vide, da je ouju govoriti, da im kaze, koliko su prepatile
i ·kako se bore zene ostalih krajeva Hrvatske, da po njoj posalju po20drave
herojskim Zenama cijele naSe domovine.
Prlpremaju se Zene J,stre i Zeljno oCekJUju svoj veliki blagdan, svoju konferenciju. P.rvi put u historiji sastat Ce se Zene iz svih krajeva Istre, prvi put
Ce se medusobno upo:znmt•i i .pora~govamti o svojim patnjama i borbi. Ni'kaQ.a
do sada ni-su se rnogle Zene l·st·re sastati. Ni•kada do sada nisu Zeme I•stre
irnale prava da Zive druSt:ven:im · Zivotom. Ni1kada Zene Istre nisu imale prava da raspra'.'ljaju i odlucuju o sudbini svoga narada. Kako to da se taj
polo.Zaj Zene promijen:io? Kark.o to da baS danas u 'Vrijeme rata, u toku
teSke i krvave bo~be naSih naroda pr:otiv okupatora, Zene imaju veCa prava
nego ikad prije, k"ko to da se bas danas, kad f"sisticki i svapski razbojnici
pale naSa sela i ubijaju naS narod, kako to .da se baS danas mo:Zemo sastati,
kako to da smo haS danas ves·elije i sretnije no SUO smo ikact· bile u Zivotu?
Tko nam je to omoguCio? NARODNO-OSLOBODILACKA BORBA, KOJU NARODI JUGOSLAVIJE VODE VEC TRI GODINE, OMOGUCILA NAM JE DA
1
131
�·~
!
DODEMO DO TE SNAGE, DA SE NE BOJIMO VISE sVAPSKIH I FASISTICKIH GLADNIH PASA. Pod snaznim udarcima herojske C!'Vene Armije,
pod udardma engleskih i ame.rii\kih snaga, pod udarcima nase NOV crkava
krvava hitle~ovska zvijer. Nikakav teror,. ni paljenja :ni ubijanja, ne mogu
viSe u nama skrsiti vjeru u skoru pobjedu, u sl<oru slobodu.
Diha41
ZIVJELA I. OBLASNA KONFERENCIJA AFZ ZA ISTRU!
ISTARSKOJ ZENI
U borbu za slobodu
Tvoj zivot je bio- bol, gorCina
i vjeCna crnina
I- sve Sto je poSteno
Za ognjiSte popaljeno
Za pravo tvoje pogazeno
I ti si poSla, istarska t.eno!,
Za tvoje marl jive ruke
A ti si cekala sama
Ko salomljena grana
Iz rata da se vrate
Molila si skruseno Boga
0, iz rata prokletoga!
AI koliko je puta umjesto sina
U ruke ti doSla.kratka >~kartulina<<:
»Nek ti ga ne- bude ni malo iao,
Jer je za »patriju« i DuCeo pao . .- .{<
Upregli su tebi jarmove dvostruke
i dronjke krpila .. ·:
Htjeli su »po·zakonu<<
i njihovoj volji
Da nikad ne saznaS za borbu,
Slobodu i zivot bolji
Ali duboko- na.dne tvoje duse,
Gdje nisu stigli da pustose i ruse
Iskra nade i vjere je sjala
i ti si izdriala!
. Majka, sestro, drugarice
Za slobodu nasu i tebi hvala!
Ante Dmdic
132
· 370 Zetelica, Zena i omiadirrki, sa svpovima, s pjesmom i smijehom prko·,
se neprijatelju, spasavaju pseniou za svoju voJsku, za svoju pobjedu.
Nekada su se Nm poljern orile samo psavke, nekada su ovdje fa:sisticki
gospodari tjerali seljake da za njih siju, da za njih kose, da za njih zanju.
Danas njib vise nema, Cepi6ko je polje nase, Cepicko je polje narodrro. Cvrste
seljaCke ruke dr:le kosu i kose svoju djetelinu. Puni vozovi djeteline odvoze
se, a tvrda seljaCka usta govore o proSHm v.remenima; kada je njihova blago
crkavalo od gladi i suSe, a djetelina i voda bili u rukama faSista.
Zetelice Zanju. :Zita nema mnogo, jer su faSis.ti pobjegli pred narodnim
sudorn, a rrarod se od straba nije usudio orati i sijati. Tek jedan dio polja je
zasijan, ali i to je .mnogo, a narod osjeCa i znade da Ce se dogodine cijeJo
cepicko polje zlatiti psenicom i da ne ce biti dovoljna radna ceta od 370
zetelica da ga pofunje.
Zetelice Zanju, a ·drugovi odvoze snopove na mjesto vrSidbe. Treba raditi
brzo, jer bi neprijatelj mogao pokuSati da nam pSenicu oduzme i da je
uniSti. Zetvu treba spas1ti za narud, za njegovu vojsku, koja baS sarO.a Cisti
neprijateljske gamizone i donosi narodu slobodu ..
Ni naSi pioniri ne zaostaju. Samosvijesno i ponosito vrSe oni svoj odgo·
~rorpi. rad, voze na koHma snopove pjevajuCi omiljen11 pjesmu >>Dru:Ze Tito,
ljubiCice bijela.« I oni osjeCajlll da su dio veHke cjeHne, da i oni gntde svoju
novu, sretnu jugoslavensku domoyinu, l:l k!ojoj Ce i djeca Zivjeti ljepSim
Zivotom.
Zene i omladinke Labirrskog i CepiCkog kotara hrabre su i ne daju se
smesti ni od neprijateljslcih kamiona, koji su ih iznei:radili. Poskakale su u
vodu, bjezale pred svapskim .rafalima, ali su drugog dana bile opel na polju.
Vidjele su one borce naSe brigade »VIladimi,ra Gortana<(. kak!o su juviSali na
PiCan, Sv. Nedelj:u i · dr:uge garnizone. Vidjele su one svoje sinove, muZeve i
bra6u, kako neusru-asivo tiiku neprijatelja. Ugledale su se u nj.ih i hrabro, za
njih, spasavaju- novu· pSenicu.
Franta i pozadi•na tuku zajedniCki neprijatelja, fronta i pozadina gradi
,;o:ajedniCki svoju domovinu, federai'ivnu demokratsku Jugoslaviju.
Za suze i muke
A ti si samo Sutjela, trpila
Crni sit gavrani
Otimali tebi sinove
OCeve, braCu i drugove.
CEPICKO. JE POUE OZIVILO
SLAVA MAJCI NADALIJI MAREciC
MuZa su joj zatvo:liili faSisti. Ostala je sama sa Cetiri kCerke. No i ana i
kCerke radile ..su u naSim organizacijama - borile su se. Nakon 21 mjesec
muZ .joj se vra6a iz zatvora, ali u i'sto v'rijeme Nijen~:ci su uspjeli upvatiti
njenu kcerku Mariju, tukh je, mu6ili i odveli na prisilan rad u Njemacku.
Zapalili su im kucu, popljackali imovinu. · N<>dalija nije sustwla. Radila je
borila se sak11ivajuCi se u bo.Skama i tudim kuCama pred faSi:stiCkim banditima. Dovedeni od izdajka doSli su .faSisri6ki zlodnci i naSli junaC~u majku
na spavanju s njenom 8-godi&njom kcevkom. Tukli su je i mucili i odveli u
Pazin, gdje ·su je i uhl!i. Pogirrula je junacka maj,ka, poginula je Nadalija
MaieCiC, poginuo je stari naoionalrni borac, :lena pozmata nam kao antifaSi·
~ikinja-- joS za vrijeme vladavine faSi2lma. ·
,
.
,
Osvetit cemo te, draga drugarice Nadalijo, osvetit cemo te, majko! Krv
tvoja, ki"v naSih Zena i inajki posveCuje .naSu bonbu; ctaje nam snage da je
mistavimo, -da -pob'ijedimo, da izvojujemo ·slobodu na~Seg naroda, za koju ste
vi Zivjele, za koju ste se borile~ za k<oju ste dale svoju krv.
133
�<¥('
'
!
FANICA MILIC, CLANICA KOTARSKOG ODBORA AF:I: ZA KASTAV
Tri mjeseca iza Taneta poginula je i Fanica. Brat i sestra, kaji su dali za
Naradna-aslabadilaoku bOJcbu sve, i lmcu zivag spaljenog aca, i svoj rad, i
svoje mlade Zivote.
Ranjena od neprijateljskog bacaCa, Fooica je odvedena u bohricu. Izgubila je nogu, ali vedra, kakova je uv•ijek hila, strpljiva i veselo je rekla:
»Noga, pa Sto za •to. Ca'~t je ostati bez noge u borbi z-a svoj narod!« No nije
astala sama bez nage. Strpljivo je paclna·sala bali ne gubeCi vedrine i smjeska
koji joj je titrao na mrtvim Ulsnama.
Bila je hrabra u bartbi, hrabro je i umrla. Njena vedrina i hrabrast preSla je s nje na nas. Borit. Cerna se kao Sto 'Se i ona borila, osvetit Cemo je
Slava drugarici Fooici MiliC!
KONFERENCIJA AF:I: ZA KOTAR MOTOVUN
Jedna za drugom stupale su Zene na pozornicu, govorile o svom teSkom
Zivotu, o patnjama i stradoo}irna, o neprijateljskim zloCinitna, o Zrtvama,
kaje su do sada podnijele u borbi za slobodu svaga naroda. Njihova barbena
Hca redala su se jedna za drugim, a na svima se odraZavala Cvrsta volja da
nastave borbu i da dadu sve od sebe za svetu Narodno-oslobodilaCku borbu.
Neprijatelj dalazi u njihova sela, pljacka i terorizira, ali barbeni duh zena
kotara Motovun ne mo.Ze sk.r§iti nika·kav neprijateljSlki teror.
ranili me na pet mjesta. Sinovi su fonni~rali I. Cetu posl:ije »rastrelamentac<.
Sve dajem i sve Cu datti drage volje samo nek nam 9,ode naSa s1oboda« kaZe
jedna divna maj1ka.
»Imam mu.Za, •koji je ot'iSao u- Sumu u par.tJizane. Nijemci su ga zar~J.~-il~
i adveli u Njemacku. Rada b'ih da je tu, ali kada nije, moram ja pomagat1 l
radilti i za sebe i za njega.«
»Ja sam iz 1samog Motovuna i mogu malo pomoCi, jer se od faSista ne
n1o.Zen1o ni maknuti, ali 6u zato raditi koliko mogu da i drugi u lVlotovunu
pristanu uz na·,Sq. bo:r1bu.«
»la se bori;m od prve ure od kad su kod ~as -doSli' prvi pa:rtlzami. Uvijek
smo radili i tajiTlo u Sumu jesti nosili. Da je mu.Z ovdjti i on. bF-bio u partizanima, ali on je zardbljen u Siciliji i potrebno je, drugarice, da trazimo od,
Saveznika da na:m poSalju naSe muZeVe iz Sicillije i -Sardenje, da se bore u
nasoj vojsci. Nije potcrebno, drugarice, da smo strasljive! · Slabode nije bez
borbe! Ako se pogine, pogine se za naSu borbu, za naSu sloho~u- Svi treba
da se bori1mO i da Nijemce i faSist~~s-tavimo pod nQge«·-rijeCi 'su Qorb~ne drugarice iz M.
·
>~Drugarice i ja imam -muZa i poslala sam_ ga- u pal~tiz<;ih~. :~iSe iTii da je
zadovoljan i kafe da ce se tuCi protiv N'ijemaca makar 40 let, On ·kaze da
se 7 let tukao za Italiju, a da nije ·.znao za svoju slobodu i za sv6ju ,Qjecuc<
govori vesela Zena.
~- · .
»Dala sam tni sina u Narodna,dslabodilacku vajsku, drage sam ih volje
dala<c izjavljuje st~rica sedamdesetih godina.
»U naSem su selu svi zadovroljni S!to se naSi omladinci rfi1aze u NOV, ali
nam je Zao Sto ih ima mnogo, koji se joS nalaze u ZJarobljeniStvu u Sa·rdenji
i SiciHj,L Svi mi traZ·imo da se oni vrate u svoju dom·ovinu, da se i oni bore
u redovima NOV .skupa s drugim mladiCima naSega sela« ka.Ze drugarica iz
Martinci.
»Pomogla sam i kruhom i vi,nom 1 JOS cu dokle god budem Ziva. Kada
je bJo »rastrelamenat« kuhala sam i nosila na.Sim par:tizanima u Sum·U<c izjavljuje nonica iz opCine Vrh.
»Dala sam tri sina u borbu ·i dala bi joS da ih imam« kaZe druga jedna
sta.rica.
»Morarho pomoCi naSu borbu Oime moZemo. NaSa vojska nema magazina, mi moramo da·ti sve Sto treba na~im bordma. A ima i puno naSih
briznih !judi, koji su puna pretrpjeli, pabijeni i popaljeni. Nasa je duznost
da i njJh pomognemo. Mnramo dati za na.Su vojskru, ·makar rni sami jeli samo za pol trbuhac< kaZe Katka.
»Moj stin od 17 godina iSao je pa11Nzanima da im nosi hnmu i municiju.
Saznali to fasisti, dasli i ubili ga. Poginua je za slobodu. Izgubila .sam u borbi
brata i kunj:;.da. S'Vejedna sma mi zadovo!jni samo eta nasa borba ide naprijed i pomoCi Cerna svime Cime budemo inogLi, kad veC nemamo koga viSe
.dati u partizane.
»Kada je kapitulirala ItaHja, ubi'li -su mi muZa. Sinovi su . .mi doSli 1~ talijanske vojske i odmah sam ih poslala,u parNzane. U kuci sam l~jeCila ranjenog druga komandJira. DoSii faSi sti, on je pobjegao, a na mene su pucali i
1
134
!35
�"&]"'
I
Questo lo raggiungeremo ·Se le nostre donne scriveranno nel lora giornale
del Joro Javoro, della !oro Iotta, di quello che haimo realizmto nella !oro
educa21ione e nella parte presa alia cnstruzinne del nostro nuovo stato fede·
rale di Croazia; di quanta hanna reaN.zzato co1laborando e aiutando le auto·
ridt popolari e le loro istituz-ioni.
Secondo compito del nostro gio:rtnale e di dare impulso all'educazione
sociale delle nostre donne, rimaJSta moHo arretrata duramte i lunghi anni
di schiavitU fasds-ta, nei qual,i ogni progress-a era ·soffocato dal regime di
oppressione. Di far conoscere le ragioni del nostro Movin1ento e il posto che
1
Spetta alle nostre donne, og~ nella Iotta e domani nell'organizzazione della
nuova vita statale, in cui anche Ia donna italiana dovra entrare cosciente del
valore della raggiurrta liberta e della partecipazione attiva che da lei sl attende e che le e dservata.
B nostro giornale deve essere di _
guida aHe •nostre donne. ·
Perche esso ·possa adempiere a questa compito e necessarJo che le nostre
donne scrivano, che oi dicano di- cosa desidererebbero che scrivesse «La
Donna ISJtriana»; che d pongano. domande e richiedano schiarin1enti su
quanta e loro difficitle comprendere.
Se «La Donna Istriana» SJara all'altezza di questi compiti, dipende:ra da
noi tutte, ·da turtte le donne deH'l'stria. E non sara Ia buona volonta che ci
fara difetJto.
La Redazione
CHE COSA E' IL F.F.A. E QUAL! SONO I SUO! COMPITI
Nella Iotta popolare di ,Hberazione abbiamoparecchie organi,zzaz~·oni anti~
fasdste aventi il compita dli orga·nizzare e -rendere attJi.vo il J?Qpolo nel Fronte
Popolare di Liberazione. Tutte queste organizzazioni sono paiite di tale firon te
ed hanna gli ·stessi scapi, anche se ognuna di esse raggruppa diverse cate.
gorie popolari.
Una di tali organizzaziorri e il F.F.A. Quale clunque ne e il compito? Esso
deve raccogliere tutte 'le donne ant-ifasciste e renderle attive ·nel frOnte pO:po·
lare di Iiberazione. Quando didamo che bisogria raccogliere e rendere attive
tutte lc donne sembra che espdmiarno un com,pito relativramente -semplice;
rna se esaminiamo meglio la cosa, vedremo che si tratta· di un'opera lrllm·ensa, alla quale hilsogna la!Vo.i:-are a Iungo, con paz-ienza e :PerHnB.cia.
Molte dmme specialmerrte nel'le citta, hanno sentito parlare boo poco del
nostro Movimento, o :in ca<so contTado, ne hanna sentito pa.dare moHo dal1a
propaganda nemrica. Bsse non lo conos-oono, speso ne hanno paura, perch(::
il lle1nico Io rappresenta come .miramte all'abolizione della proprieta pdvata,
afferma che si ·uocide Ia gente, si inc.endiano le case e 'le Chiese, si disonorano le fanciulle, e c-osi via. E' nostrO dovere civviCinare queste donne, far
loro conoscere -il nostro Movirnento, di•mostrare che la propaganda nemica
e falsa e che quanta essa ci attriibuisce e proprio caratteristica del nemico.
Che Ie ·case stiano cosl le conv-inceremo f-acilmente. Perche possediamo prove
a rsufficienza nei ·nostri paesi, .nei nostri vHlagi e ·nelle nost·re Chiese bru·
dati, nei sacerdoti ucoisi, nelle donne violentate e ·nella ·gente assassinata.
Anche nella nostra campagna si t·rovano ancora donne non abbastanza
a conOscenza del nostro Movi!rriento. C'e chi domanda che cosa aVverra
.delle Chiese, c'e chi non lascia Venire le figlie nelle nostre organizzazioni
giovanni, perche teme per Ia loro onesta. Queste donne si Iasoiano prendere
138
/
I,
dalla propaganda nemica; ill ohe significa daitronde che non sono ·suff.ioienteTI1ente al corrente degli scapi della nostra ·Iotta. Noi dobbia,mo avvicinarle.
Spiegare !oro pazientemente Ie decisioni della III. Sessione della ZAVNOH e
della seconda Sessione dell'AVNOJ. Quando avranno megliio capita questa,
quando av:ranno conosciuto gli .scopi della nostra Iotta, ~sse non avrano pllt
timoPi per Ia fede e la Chiesa non avranno pill paura a mamdare le loro
figHe nelle organiz.zazioni femm,inHi, non cadranno pill i-n baLia, della propa·
ganda nemica.
Vi sono donne che ancora non vogliono ·mandare i ,lora f.igli e i loro rna·
riti nelle file dei combattenti del popolo. Esse non sono avverse alla nostra
Iotta e desiderano che ci libedacrno del fasdtsmo, rna vogliono salvare i loro
figli e i lora mariti e pensano di salvarli ~tenendoli a ca·sa. Bi1sogna .avviCJinarsi
anche a queste donne e spiegare con pazienza e dimostrare che in tal modo
non procureranno la sa:lvezza dei figli e dei mariti, giacche prima o poi li
porteranno via .j Tede'schi e i fa:sdsti e li ·spingeranno al lavor-o nelle fabbriche ge~maniche, dove periranno per le bom:be nemiche; oppure li rivestiranno nella lora uni!forme e 1i costringeranno a sparare contra i fratelli, che
si battono contro il fascismo per Ia liberta del popolo; li spediranno a combattere in Russia, in Ita~ia, in Francia, in I:srtria, in Croazia, o chi sa do!Ve.
PerciO bisogna dimostrare .che, Se vogliamo Hberarci da fasciPs,ti e tedeschi,
se vogliamo essere domani ~iberi, e neces·Sario anche sacri.ficare qualche
cosa per questa liberta.
Ecco quali sono ,in linea di ·mas-si,ma i con1piti che si pongono davanti
alle donne membra dei nostri Comitati, per quanta concerne -il raggruppa·
mento di tutte le .donne antMasciste. Perche possano esserne aU'altezza, bi.
sogna che an:Mttutto ne siano bene a conoscenza esse stesse. II che significa
che hi:sogna studia•re a fonda tali compiti. Molte di noi sono membri dei
C.P.L.; in tale sede 1i stmdieremo e ci consiglieremo con i co.mpagni. -Molte
donne sono in altre istJ]turzioni, rna perohe. esse possano bene stu¢1:iare le decisioni della III. Ses,sione della ZAVNOH e tutti gli altri problemi, sara
n-ecesSaria che vengano organ1izzati corsi, nei quali le donne membro di
Comitate ne divengano pienamente coscienti.
Vi sono donne italiame antifasdste, le qua!li aderirebbero volentieri al
nost:ro Movimento, rna mancano di fiducia e temono dri esse:re messe alla pari
dei f.ascis1ti e subire le vendette per i delitti da questi con1piUtti. Bs.se· temono
di non avere nel n-o:s-tro nuovo stato federale ·di Croazia i loro dirltti na·
zionali; temono che 1si tenti di croatizzarle, cosi come i fasdsti hanna tent:ato
di italianizzare i croati. E' necessaria che ci accostiamo anche a ques-te donne,
che spieghiamo 1om pazientemente le dedsioni della III. Sessione della
ZAVNOH; bisogna che a1Jtravevso il F.F.A. si crei .Ja katellanza di Iotta tra
donne antifasciste •italiane e .croate.
In I1stria .sian1o 11iusdti a mobilitatre un grande nun1ero, possiaJmo dire
la grande ··maggioranza delle donne. Es1se raccolgono i viveri, e li tras.portano,
tessono calze per i nostri combattenti, cucinano e partano loro il cibo, rae~
colgono 1materia•le sanitaria per i nostri feriti, -spediscono 1oro pacchetti, ecc.
Ma le nostre donne non sono ancora sufficientemente attive nella costruzione del potere popolare, dei Comitati Popolari di Liberazione e delle loro
instituzJoni.
II lavoro principale delle nostre donne consiste anco.ra nell'aiuto
all'Esercito. Le componenti dei C.P .L. non pa·rteoipano an cora alla disoussione di tutti i problemi che si esaminanO nelle dunioni dei loro Com'itati,
1
�esse ·non se ne· sentono anco.ra membri a· pariHt di _,.(lddtti. In molti casi- Ie
donne vi hanna ISOltanto l'incarico e la cura dei rifornimenti all'-Esercito.
Aile adunanze di ·villaggio •le donne nan partecipano ancora abbastanza alia
risoluzione di tutti 1i problemi locali; esse lasciano ancora questo ag1i uomini.
Nelle adunate le donne componenti e membri di Comitato non si presentano
a parlare a· nome della lora categoria per indicare alle altre donne il Iavoro
e cos~ via. ·Esse c~nsi:de~ano ancora sufficiente di•s-cutere di tutti questi pro·
blem1 nelle lora nunron1 pa·rticolani, solo neHe quali si sentono disinvolte e
discutono liberamente: ciO- non va. I nostri inconi:ri particolarJ- sono solo un
m~zz? ausHi~rio, grazie a~ quale poss-iamo •scambiare le nostre idee sulle questloni che SI toccano, •SUI problemi che ci impediscono di partecipare liberamente e a partita di dkitti·alle adunanze dei C.P.L. ai gruppi di v.illaggio,
del F.U.P.L. (Fronte Unico Popolare di Liberazione), ai meetings, ecc. H nosiro dovere e proprio di discutere in ques-te riunioni COSI libefamente con1e
gli- uomini.
·
. _ D?bhia~o. sfor7arci d_i vincere anche questa debolezza. La nostra organizzazwne c1 mutera. Parharnone neHe nost•re adunanze particolari, trovjamo
la maniera di vincer-la, e certa-mente ne verremo a capo. Scriveteci anche su
questi problemi, e tenterema di risolverli insieme; soriveteci anche come li
avete ri'Solti voi, afiinche le compacgne degli altri viHaggi e citta, degli altri
comun1 possano servirsi della vostra espe'denza.
·
GLORIA ALLA GIOVANE MARTIRE NORMA
11 27 maggio U.1S. tre compagni, Norma KriZJman, Gi~ftlnni. Kozulic e
R.o:;alia Gia_cca, furono ciroondati. dai carnefici fascisti in till. villaggio nelle
VlCinanze d1 Portole. Menrtre g.Ii a1ltiJ'i due riuscirono a mettersi in salvo, la
compagna Norma, organizzatrice dell'USAOH, cadde sotto il piombo deu!i
assassini, i quali, .fedeN al•la lora bestialita, si scagliarono come iene cont~o
il ca:davez:-e, ne st_rapparono le vesti insanguhmte, ne __ trafissero -il petto con
una pugnalata e da ultimo lo gettarono neUe spine.
la
II co:r;po della c-ompagna, martire coronata di spine, indica a tutti noi
che dobbiamo pe:r:correre.
s~trada·
I van K.K. SKOJ-a Buje
latta e a vendicarla. L'abbiamo sempre veduta fra i primi, ci risuona sempre
Ia ·sua voce piena di fede e di certezza.
Lamattina del 30 giugna la nostra Brigata Istr;iana «V. Gortan» ha assalito una guarnigione nemica e se ne e impadronita. I nostri combaHenti hanno 'sparato tre ore senza sosta, il nemico ha avuto morti· e tedti, la caserma
e stata occupata: i nostri hanna vinto. II terza Battag1ione, in pos·izione presM
so Golgorica, si e .ritirato, essendo giunta la notizia Che arrlvava: il nemica
in forza superiori. In posi~ione erano rimasti due compagni feriti. Bi·sognava
salvarli. Seriza alcun indugio, perche il ·lora cuore era t·roppo pietoso e fedele,
Pierina e le altre campagne si s:ono dirette al luogo indicato. Col volta tranquillo e il sor.iso sulle labbra, nel gran desiderio di portare aiuto ai combattenti feriti, nel inomento del pericolo, ·negli istanti del loro dolore, le c-oragglose campagne, •so.to la pioggia mortale dei proiettili nemici, con Pierina
in testa, cercano di 1salvare i compagni. I feriti vengono salvati rna Pierina
e Zita42 han pagato oon il loro sangue la vita dei loro combattentL Dna rafM
fica ha co1pito ai due fiianchi la compagna P-ierina, che e caduta ferita graveM
mente. Un altro proiettHe ba colpito Ia compagna Z.ita.
Piedna l'aibbia.mo trovata in :un campo, in -mezzo ai fiorJ, in un lago di
sangue; Zita akune ore .pill ta:rdi, ·moflta •con un sorri'so di beatitudine sulle
labbre. Abbiamo trasportatO Pierina ferita gravemente a casa sua. Neanche
negli ultimi <istanti ella ha abbandonato il pensiero della Iotta. Diceva che
doveva ancora combattere, distruggere le strade e i ponti per impedire il
passaggio del nemico. Sua cognata, che si e trovata tutto i1 tempo al suo
capezzale, le ha detto: «Vedi Pierina mia, che disgrazia oi e capitata, dove
siamo andati a cercar Ia morrte». Con lo sguardo .Iontano, le labbra paHide e
tremanti, Pierina ha riSipOSto: «E' vera, rna tutto questa e per Ia liberta:
tutto e poco finche non •si da Ia vi ta. Io •Sono -contenta di .morire, solo mi
dj.spiace di non poter :pill combattere a fianco dei nostri compagni, di non
pater pill i:spirare al le nast-re campagne una voionta ferrea di Iotta)), Sono
state le ultime parole usoite dalle sue mre lllbbra, inchiodate dalla morte.
TranquiUamente ha chiuso gli ochi.
II suo cuore era pieno d'amore per 1il suo popolo, per il Pantito Comunista, da cui era membro. Mentre giaceva feri-ta &Ul letto, senza timore della
morte che stava avvicinandosi, Pierina ha espresso il desider.io di essere seppellita in un vestito .rosso fia~mma, perche anche lassU essa combattedt. pregando per i nostri fratelli e i nostri compagni, che si battono per quella liberta, che il destine non ha permesso a lei di attendere e di vedeore.
1
1
Le -campagne Pierina e Zita ci hanno 'la:sciarto ognuna Ia cura di due piecoli bambini. E noi li aHeveremo in ·maniera che un giorno sappiano vendicare i1 sangue innocente delle lora madr.i.
CADUTE PER SALVARE I COMPAGNI FERITI
E' nata nella cara terra ist,riana, nelle vlcinanz~_ di Vines, nel distretto
di Alb_ona. La giovane virta di Pieri:na Dragonja Vrbi;mac, madre di due ban1bini, era piena .di sconfinato amore -di Patria. Ne,r profOndo del suo cuore,
ancora al tempo della 1Schiav·i•til f-a.Scista, eila_ sognava la latta per Ia liberta
del suo popolo. Ne1l'anima 'sua c'era a-Bora una visuale ancora i:J.on chiara
di questa Iotta, rna essa 'sentiva che la guerra c-ondotta dal fasci:smo, ir" tuono
dei cannoni e il ,crepitio delle niitragliatrici eiano seguo che propriO ora
stava per venire quello ,in cui aveva creduto per tutta la vita. Caro e il slio
nome ed esso riina~rra fra di noi co·me un impegno sacra a continuare Ia
140
Noi, campagne, giudamo di vendicarvi, di conquilstare la liberta per il
popolo e per i vostri figli, per i quali avete dato il vostro sangue.
Non risparmieremo i ISacdfici; e quando verra il grande giorno, sapremo
di ver risposto al vostro invito.
GLORIA A PIERINA E A ZITA!
MORTE AI CARNEFICI TEDESCHI
Lucia, presidente del F.F.A. di villaggio,
e le altre campagne.
141
�·~
1
BILJESKE
LA CONFERENZA DEL F.F.A. DEL .CARSO
Si e tenuta a T., I'll del mese scorso !a I Conferenza del F.F.A. del Carso.
L'hanno tenuta Ie coraggiose donne di questa manda,mento, dove il nemico,
pill che in qualunqrue altra parte, ha .seminate la strage e ·il terrore, dove
I'occupatore Col solito barbara e sanguinaria sistema ha ucciso e torturato
orrendamente tanti mariti, padri e fratelli, dove ha vlolato tante giovani
donne e le ha mandate ai lavori fo:r:zati in Germania, dove .attraverso i bombardamenti ha trasfo:r:mato i quieti bianchi villaggi in macerie fumanti, sotto
le quali hanna trovato la .morte tanti innocenti.
Per •il monte scosceso, disseminate di piccole rocce, scendevano cantand() le nostre donne; nelle lora mani le bandiere ita1lo-croate con la stella
rossa sventolavano al vento.
Una donna avrvolta in nero, ricacciando coragg,iosamente Ie Jacrime, con
v;oce ferma ha esolamarto: «Soffro di avere perduto mio figlio, rna ancor pill
perche egli non ha poruto combattere a fianco degli altri fino alia vittoria.«
Alia Conferenza era presente H valorroso battaglione Haliano «Pino Budicin», il comandante del quale ha parlarto es-primendo la riconoscenza che
han:t10 tutti i nastri soldati per le nostre coraggiose donne, che tante volte,
sudate, ma consde del loro dovere di madri antifasci'ste, hanna salito la
rnontagna per portar loro ·da -man§iatre nel basco.
1
Oggi le nostre erokhe donne, riunite rnella nostra organi·zzazione del
F.F.A., hanna giurato di aiutare f.ino alia fine !a nostra Iotta, per assicurare,
dopo secoli di schiavltu, a se e ai propri figli Ia liberta.
Marte a! fascismo -
Liberti! ai Popoli!
VIVA IL F.F.A.!
Kira
M2
l. U partizanskom logoru TuhobiC bilo je poCetkom studenog 1941. god. 7 Zena. U borbi s okupators_kim snagarna koje su napale delniCki partizanski logor poginula je Vera Hynkova Vejvoda-Mara.
Zbormk dokumenata i podataka o narodnooslpbodilaCkoj borbi jugoslavenskih naroda (u daljnjem tekstu: Zbomik), tom V, knjiga 2, Beograd 1952, str. 125; Zene Hrvatske u narodnooslobodilaCkoj borbi 1,
Zagreb 1955, str. 52. i 56.
·
2. Bila je to tzv. operacija »Risnjak«. Zbornik, V, 5, str. 619. i 671; Zbornik, V, 6, str. 101-IU6,
111-112, 311. i 337; Zbornik, V, 30, str. 257-258; Zbornik, XIII, 2 str. 752 754--757; Svetozar Tintor,
Trinaesta primorsko·goranska udarna divizija, Zagreb 1968, str. 51-'53; VinkO Svob-Mahmut KonjhodZiC,
Drugi odred Primoraca, Gorana i Istrana, Zagreb 1969, str. 237-261; I. CuculiC, Gorski kotar u nal·octnooslobodilaCkoj borbi, n. dj., str. 337-341.
3. Bila je to operacija »Velika Kapela«. Zbornik, V, 6, str. 354--360; Zbornik, V, 7, str. 304--305,
331-335, 347-351; Zbornik, V, 8, str. 294--303, 397-398, 400-402; Zbornik, XIII, 2, str. 752, 754--757;
Zene Hrvatske I, n. dj., str. 241; S. Tintor, Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 54-58; I. CuculiC, Gorski kotar u narodnooslobodilaCkoj borbi, n. dj., str. 341-347.
4. Bila je to operacija pOd nazivom »Wolkenbruch« (Prolom oblaka). Zbornik, V, 20, na viSe
mjesta; Zbornik, V, 21, na viSe mjesta; Zbornik, VI, 7, str. 333. i 337-338; Zbornik, VI, 8, str. 12'J;
Miroslav StepanoviC, NemaC.ka ofenziva »Prolom oblaka«, Vojnoistorijski glasnik, br. 6, Beograd 1965,
str. 36--45; S. Tintor, Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 109-122; Vladimir DuSan MatetiC., 14.
primorsko-goranska brigada, Beograd 1973, str. 109-117; Antun Giron, Okrug Gorski kotar u narodnooslobodilaCkoj borbi 1943--1945, Gorski kotar u radniCkom pokretu i NOB-zbornik radova, n. dj., str.
388-395.
.
5. Vidi o tome opSirnije_ u knjizi: :lena u borbi 1943/1945, Zagreb, 1974.
6. Clanak je napisala Jela JanCiC-Starc. Opisuje ubojstvo Bogdana JanCiCa, politiCkog komesara
Gomirske Cete u svibnju 1942.- Vidi: Jela JanCiC, Izdaja u Gomirskoj Ceti, Na Javornici, Ogulin 1961,
str. 144-154.
·
7. Odnosi se na 1942. godinu.
8. Odnosi se na partizanski borbeni logor.
9. Nada BrnCiC.
10. Narodni heroj Ljubica Gerovac. Zbornik narodnih heroja Jugoslavije I, Beograd, 1975, str.
242-243.
11. Odnosi se na istaknutog Clana KPJ Martina FranekiCa.
Ivo.SeviC
Vidi: S. Tintor: Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 54.
Odnosi se na _1943. godinu.
Gomirje.
Odnosi se na 1943. godinu.
U sijeCnju 1943. god. organizacija AF.2:-a u Gorskom kotaru imala je: lnicijativni okruZni odbor ad 13 Clanica, 3 -kotarska rukovodstva sa 12 Clanica, 1 opCinski odbor ad 17 Clanica, 38 seoskih
odbora sa 170 Clanica. Nakon provedenih izbora u rujnu 1943. god. izabran je Okru.Zni odbor od 5 Clanica i plenum od 13 Clanica, 5 kotarskih rukovodstava (Brinje, Delnice, Cabar, Ogulin, Vrbov<>ko) od 25
Clanica, 8 opCinskih odbora sa 51 Clanicom i 90 seoskih odbora sa 390 Clanica. Rodoljupka, br. 2, kotoV07.-rujan 1943.
18. Odnosi se na Vojno-partizansku bolnicu br. VII.
19. Julka RajaCiC.
20. Anka Paden.
21. Odnosi se na 1942. godinu.
22. Danica MihaljeviC.
23. Odnosi se na 1943. godinu.
24. Zora MatijeviC.
25. Jelka KnifiC.
26. Ruiica TurkoviC.
27. Nada TonkoviC.
28. Odnosi se na 1943. godinu.
29. Jelka Mataija.
30. Genoveva Tomi6.
31. Odnosi se na 1943. godinu.
32. Ru:l:ica TurkoviC.
33. Milka MileniC.
34. Odnosi se na tvornice u Su~aku.
35. Odnosi se na 1943. godinu,
36. Odnosi se na oslobodenje nakon kapitulacije Italije, 8. IX 1943.
37. Nada BrnCiC.
38. Vicko AntiC.
39. Mara GalekoviC.
40. Odnosi se na odluke ZAVNOH-a od 20. IX 1943, Pokrajinskog NOO-a za Istru od 26. IX 1943.
i AVNOJ-a od 29. XI 1943. godine.
41. Dina ZlatiC.
42. Zita VlaCiC.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
1~
�T
I
IZVORI I LITERATURA
OKRVZNI· ODBOR.AF!/:;a 'liA:.. HR:VAifSKO. PlUMORJE
IZABROAN: NA. L. OKR:U!I:NOJ- KONFEiRENCIJL
/
TomiC Genbveva; predsj~dnica
Mat,ija Ana, podpredsjednica
Segota Melanka-Maja, tajnica
Clan ice:
Iz kotara CrikveniCa
Jz.vori
Arhiv lnstituta za historiju radniCkog poheta
Hrvatske, Zagreb
Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd
Centar za historiju radniCkog pokreta i NOR
Istre, Hrvatskog primorja i Gorskog kotara,
Rijeka {Fond snimljene izvorne grade)
»Glas Istre«, 1944.
»Il Nostro Giornale«, 1944.
»Istranka«, srpanj 1944.
»La Nostra Lotta«, 1944.
»Primorka«, 1944-1945.
»Primorka u CetverogodiSnjoj borbi
radu«, li·
panj 1945.
»Primorski vjesnik«, 1944.
»Primorski vjesnik«, 1961.
»RadniCka borba«, 1910.
»Rodoljupka«, 1943.
»Vijesti« Propodjela Oblasnog NOO-a za Istru,
.
»1:ena u borbi«, 1944.
Zbomici
Bibliografija izdanja u narodnooslobodilaCkom
ratu, Beograd 1964.
Documenti II, Pula 1973.
Documenti III, Pula 1974.
Gorski kotar u radniCkom pokretu i NOB, Ri·
jeka, 1974.
Istril i Slovensko primorje, Beograd 1952.
Labinska republika, Rijeka 1972.
Na Javornici, Ogulin 1961.
OslobodilaCki pohod na Trsat 4. jugoslavenskc
armije, Beograd 1952.
PoCetnica, 0 istarskoj poCetnici, Rijeka 1975.
PrikljuCenje Istre Federalnoj Ddavi Hrvatslcoj
u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji,
Rijeka 1968.
Punat u borbi, Punat 1960.
Rijeka, Zbornik, Zagreb 1953.
Vinodolski zbornik, Crikvenica 1977, sv. I.
Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci, sv. VIVII, Rijeka 1962.
Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci, sv. VIIIIX, Rijeka 1964.
Za slobodu, UCitelji, nastavnici i · profc:sori
Hrvatske poginuli u narodnooslobodila6kom
ratu, Zagreb 1955.
Zbomik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaCkom ratu jugoslavenskih naroda, tom
V, knjiga 2, 7, 8·, 21; tom VI, knjige 7,, ~;
tom XIII knjiga 2. izlazi u Beogradu od
1955. godine.
144
1967.
Knjige
Stampa
1944.
Zbornik narodnih heroja Jugoslavije, sv. I-II,
Beograd 1975.
lena u ·borbi, Zagreb 1974. ...,.
t:ene Hrvatske u narodnooslof>odilaCkoj borbi,
sv. I-II, Zagreb 1955.
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, Zagreb
Dr· Vinko AntiC, Vinodolska Selca u borbi, Sel·
ca 1975.
Aldo Bresan-Luciano Giuricin, Fratelli nel :ian·
gue, Rijeka 1964.
Radule ButoroviC, Su§ak i Rijcka u NOB, Ri·
jeka 1975.
Tone Crnobori, Borbena Pula, Rijeka 1972.
Jela JanCiC-Starc, Vojno-partizanska bolnica u
Drefnici 1942-1944, Zagreb 1971.
Vladimir-DuSan MatetiC, 14. primorsko-goranska
brigada, Beograd 1973.
Danilo RibariC, Borbeni put 43. istarske divizije, Zagreb 1969.
Mihael Sobolevski, Dre~. 1941, Ogulin 1970.
Mihael Sobolevski-S!avo MagdiC, Ogulin u radniCkom pokretu i NOB, Karlovac 1971.
Petar StrCiC, Zapisnici sjednica OkruZnog narodnooslobodilaCkog odbora za Hrvatsko primorje 1943-1945. godine, Rijeka 1975.
Vinko Svob-Mahmud Konjhod:l.iC, Drugi odred
Primoraca, Gorana i lstrana, Zagreb 1969.
Svetozar Tintor: Trinaesta primorsko-goran<>ka ·
udarna divizija, Zagreb 1968.
And:elka TurCinoviC, Istranke u borbi, Rijcka
1945.
Andrija Tus, Bribir u revolucionarnom pokr.:!tu
i oslobodilaCkom ratu, Zagreb 1971.
Cianci
Vinko AntiC, Partizanske tehnike i tiskare u
Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i
Istri (1941-1945), VJesnik bibliotekara Hrvatske, br. 1-2, Zagreb 1961.
Du.Sanka BorojeviC-Sternberg, Bibliografija listova narodnooslobodilaCke borbe u Hrvatskoj,
Putovi revolucije, br. 1-2, Zagreb 196.3.
Ivan CuculiC, Razvoj NOB-a u Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru od 1941. do 1943.
godine, Dometi, br. 8--9-10, Rijeka 1976.
Antun Giron, Hrvatsko primorje, Gorski kotar
i lstra od kapitulacije do oslobodenja, Dometi, br. 8-9-10, R1jeka 1976.
Mario MikoliC, NOP Istre (Jesen 1943 - Jesen
1944. godine), Pazinski memorijal, sv. 6, Pa~
zin 1977.
Miroslav StepanCiC, NemaCka ofenziva »Prolom
oblaka«, Vojnoistorijski glasnik, br. 6, Beograd 1965.
Dina ZlatiC, Prva oblasna konferencija AF:t-a ;a
Istru, Buzetski zbomik, sv. 1, Pula 1976.
Antic Franka
Balas Barica
Golac Mara
Gvbilic Marija
MatanoviC DaniCa.
MatejCiC Laura.
MavriC. Kata
Pila~r
M"arija
SimiC Danica
Iz Kotara Kralj_evica
Benac Marija
JakovCiC Marica
Kruzic Darinka
Subat Mira
Iz katara Krk
CrnCiC Marija·
Franolic Antica
Galjanic Marii.a
KirinCiC SlaviCa
PrivrSek Nevenka
lz kotara Novi
Rogic Marija
Vukelic Ivka
VukuSiC Anka
Iz kotara Susak
Ban Jele
Cuculic Matejka
Coli Ivka
Galekovic Sloboda-Mara
Glazar Lidija-Tanja
Mara
Milolov Bosiljka
Ru:lic Stanka
VraniC Darinka
ZoretiC Nevenka
1:e.ZeliC Tonica
Iz grada Susaka
Babic Vlatka-IIija·.
Biondic Marica
Bukvic Ruza-Ranka·.
Kriskovic S!ava-Era
Kunjasic Marija-VIadm
MajstoroviC Danica-Bela~
MatijeviC Zora·
RuZiC Jo.Za
Segota Mdra-8tojka
Silovic Blanka .
1:urga Izidora-Mar.Zenka
Balen Katica
JovanoviC Tomica
JurCiC Zora
Kucan Olga
Mataija Zora
Skocilic Anka Rikica
Uremovic Kata-Ikica
Budan Franjica
I z kotara Pag
Jaksa.
Stanka
Ticak Neva
Iz fedinica NOV
I z kotara Rab
Dr..Zic Olga
Mareic Ita1ia
Markovina dr Duskova
Iz kotara Senj
Butkovic Ika
Knific Jelka
Rivoseki Melanka·
S otoka Cresa
S atoka Losinja
BUtorac Marica
Cor Anka
Paaen Anka
Paaen Stefa
Vidas Bl.Zenka
S podrucja izvan• teritorija Okruga
Brncic Nada
Turkovic Ru:lica ·
¥ujicic Anka
Vukovic Marija-D1mjlt-
u
145~
�OKRUZNI ODBOR AFZ-a ZA GORSKI ,KOTAR
IZABRAN NA I. OKRUZNOJ KONFERENCIJI
i
Iz kotara C:epic
I
Morsi Marija
Rovina Marija
I
Jelinek Zora, predsjednica
KosalloviC Marica, podpredsjednica
Rajacic Julka, tajnica
C:lanice:
Iz kotara C:abar
Ga.Sparac Vera
GaSparac Zora
Koritnik Ruiica
KriZ Marija
Lipovac Fanika
Ozbolt Tilka
PajniC Francika
Reljac Filipa
Runko Marija
Iz kotara Kastav
r
Toneki Katica
Turk Katica
Iz kotara Ogulin
I
!
.I
Du5ka
KosanoviC Milka
Iz kotara Kras
Lina
Ljuba
Mamula Milka
Trbowe Danica
IvanCiC Jela
Rupena Majda
Stepancie Tilij a
aktivistkinja iz Lupoglava
TrboviC Simica
I z kotara Delnice
Jakovac Marica
. Klaric Anka
Kvatemik Lenka
Ofak Dragica
PaviCiC Pavica
PetranoviC Frana
Premer Josipa
RaCki Em.ica
Iz kotara FuZine
2 aktivistkinje iz Ogulina
Iz kotara Llabin
Iz kotara Vrbovsko
FrankoviC Foska
FrankoviC Marija
Licul Irma
J aksie Naranca
Jauk Stefa
Mrvos Ivka
Mubvic I v.ka
Zahtila Andelina
Prijatelj Marija
Slivka Pavica
StojniC Darinka
Monas Zaneta
Zufie Pepica
Iz kotara Pula
BrsC.iC Fumica
Dikovica Milka
Radetic Aneta
RadoSeviC Marija
Raner Nada
Ana iz Obl. kazaliSne druZine
I z grada Pule
Boreli Teresa
2 aktivistkinje
Iz grada Rijeke
Svalba Danjusa
5 aktivistkinj a
Kauzlaric Albina
Matic Naca
TrboviC Milica
Turk Zdenka
Vrbanac Ivanka
Jakie Kata
Marcelia
Milena, clan. Ope. NOO-a Moto'vun
Vuckovie Ana
Malisa Aneta
Iz kotara Afotovun
TiSiC Marica
BoZiC Rozina
BradetiC Franceska
Fratar Marija
Glaiar Bo:Za
KrSan Zora
aktivistkinja iz Lovrana
Podgornik Micika
Iz kotara Rovinj
Iz kotara Lovran
PerSiC Nina
~.,
MajnariC
MiloSeviC Sabina
Gortan Katica
MatejCiC Zora
MohoroviC Lucija
aktivistkinja iz Labina
Iz jedinica NOV
Bolf Franka
Jardas Milka
Milenic Milka
Milic I vanka
Pilepie Emilija
Srok Milka
clanica iz Ope. NOO-a Zamet
Iz kotara Pazin
Mohor Kata
Iz kotara Tinjan
KoreniC Roza
SkotiC Anica
Rakovac Zvana
Suran Ana
'
Valderstein Lida
Clanica KNOO-a Motovun
Iz kotara Zminj
!
Iz kotara Opatija
j
i
I
!
OBLASNI ODBOR AFZ-a ZA ISTRU
IZABRAN NA I. OBLASNOJ KONFBRENCIJI
Atanazio Tereza
Jardas Slavic a
Kinkela Zaneta
Stanic
Clanica MNOO'a Opatija
BanCiC Foska
Jaga iz sela Smolj and
Kopitar Stefica·Silva
Radovan Linda
ZidariC Marij a
Tt:mkoviC Nada
Turza Ljubica·NaSa
ZlatiC Dina predsjednica
Jakie Kata, podpredsjednica
Raner Stefa·Katija, tajnica
Clanice:
I z kotara Buje
I z kotara Buut
di Castania Meri
Giorgi Marija
Marija Vesna
MikulavCiC Marija
Santan Marija
146
Cemeka zeljka
Nefic Bepa
ZuhiC Pierina
Delegatkinje iz kotareva PoreC i Umag nisu se uslijed blokade mogle probiti
do RaSpora tako da na konferenciN ii ovih kotareva nisu mogle biti birane Clanice
u Oblasni odbor AFZ-a.
147
�SAzETAK
/
.. ¥a~ov~no uklju'Civmije czena_ Gorskog kotara, Hrvatskog primorja :i Istre u
polt!tf5kt ztvot povezancue s oslobodtlackom borbom koju su ad 1941. do 1945. god.
VC!_dtlt nfiYOdt Jugoslavt}e pod vo.dstvom KPJ. lpak Goranke, Primofke 'i 1stranke
uce,_~tv_uJU u. NOB-u od ,pa_Cet~a ·us_tanka, stvaranje organizacije lena antijaSistkinja
poct.n}e kra1em 1941. ·godzne. ··Kra}em 1942. godine organizacija -t.ena antifa.Sistkinja
dobzv~ kona.Ca_n organ!zacioni_o_b~i.~ i djeluj_e pod i"!enom AntifaSistiCke fronte f.ena.
AFt Jlf D~ZfPlJaO sve. -zen~ 'na. l~n.t}t NOP-q z ubr?-o }e postao masovna · antifaSistiCka
organzzact]a Gorankz, Prtmorkt z Istrankt. Clantce AFZ-a u Gorskom -kotaru 'Hrvats~pm ~rimorju i ls!ri angaZ~rale s!'l s~ ~ ~abirnil!! akcijCfma, __ prebacivanj~ ·matert}ala t hrane bor.czma cpar.tzzanskzh }edmzca, vrszle kurzrsku -slu-Zbl4- 'bile .bolniCarke u partizan~ki~ ·t;olf!iCa'J'Za, organizirale analfabetske .teCajeve, =kurseve, brinule se o ratno} :szrocadz, ._ucestvovale u radu organa narodne ·vlasti ·rasturale
ilegalnu stampu NOP'a itd.
'
Odbo!i J!FZ-a u Gorskom kotaru, Primorju i lstri izdavali Su svoje listove.
Taka u .llpn)u 1942: god. Kotarski odbor AFZ-a Ogulin pokrece · izdavanje list a
»Dr11garzca<<. U ~rpn]u 1943. ··god. ·OkruZni odbor AFZ-a za Gorski kotar-izdaje svoje
glaszlo pod nazzvom »Rodoljupka«, a u travnju 1945. god. list ,>~Gorarika«. •.@kruZni
odbor AFZ-a za Hrvatsko primorje pokrenuo je .u prosincu d942. ,god. :svoje .glasilo
»Primorka«, koje izlazi kontinuirano do studenog 1943. godine. U toku 1944. i 1945.
god, »Primorka« je izlazila samo povremeno. U srpnju 1944. .-god. Oblasni -odbor
AFZ-a za Istru je izdao'svoje.glasilo »lstranka« na hrvatskom i »La Donna Jstriana«
na talijanskom jeziku. U svim ovim listovima objavljuju se cClarici --o .orgariizaciji
AFZ-a, o uCeSCu Goranki, Ptimorki i I stranki u NOB-u, a ponekad -listavi ;donose
i liter-arne radove Clanica.AFt-a.
Knjiga ·se sastofi iz dva dijela: uvodne rasprave i izbora .Clanaka iz Stampe
Antifa.SistiCke fronte Zena ·u ·Gorskom kotaru, Hrvatskom ·primorju i 'Tstri. 'U ·uvodnoJ rasprayi n.'! temelju Jzv?,_rne .arhivsk~ grad.e i postojEfCe literature datje razvitak ou:;antzacz}a Antzfaszsttcke fronte zena z nJene dJelatnosti na naznaCenom
podruCJu. Ova ·rasprava, ·izmedu ostaloga, pridonosi i boljem razumijevanju izabranih radova iz Stampe :i daje podlogu za daljnja istrai,ivanja -o uCeSGu Zena
. Gorskog kotara, Hrvatskog primorja i Istre u narodtzooslobodilaCkom .pdkr.e~u.
Cianci i drugi ·napisi ·izdbrani su iz slijedeCih listova: :Drdf!liriee, .Rodoljupke,
Goranke, Primorke, Istran~e i.La Donna Jstriane. Pri izboru ovih materijala teZilo
se da to budu ani radovi ·koji najautentiCnije prikazuju :uCeSCe i .znaCaj Zena
Gorskog kotara, HrvatSkog -primorja i Istre u narodnooslobodilaCkom pokretu.
Posebno znaCajno je 'za 'tstaCi ·da su gotovo sve radove napisale Zene -- !.uCesnice
u naroq:tzooslobodilaCkom -pdkretu i predstavljaju :suojevrsnu_ 'i dragocjenu ,_-dokumentaczJu, ne samo o -!Jorbi Zena negd i u cjelini naSih naroda i narodnosti za
slobodu i socijalistiCku revoluciju.
148
r
I
'
!
1
1
I
1
RIASSUNTO
La massiccia inclusione delle donne del Gorski Kotar, Litorale croato e
dell' I stria nelle: vita politica e intimamente connessa con la Lotta di Liberazione
condotta dai popoli jugoslavi dal 1941 al 1945 sotto Ia guida del Partito comunista
jugoslavo. Anche se l'adesione all'LPL da parte delle donne di questa territorio
data dal'inizio stesso dell'insurrezione, appena sul finire del 1941 si cominciO creare
una lora organizzazione antijascista. Verso la fine dell'anno seguente tale organizzazione riceve la sua struttura definitiva ed il nome di AntifaSistiCki Front
Zena ( Fronte Femminile Antifascista), raccoglie tutte le donne impegnate nella
LPL -ed assume in breve tempo un carattere di massa. Le donne che vi facevano
parte svolsero azioni di raccolta e trasporto di materiali e viveri per le unitd
partigiane, divennero carriere e injermiere negli ospedali partigiani, organizzarono
corsi di alfabetizzazione e altro genere, si presero cura degli orjani di guerra,
presero parte all'attivitlL degli organi del potere popolare, distribuirono la stampa
clandestina e cost via.
Da parte dei Comitati del Fronte nel Gorski Kolar, Litorale e nell'Istria
vennero pubblicati diversi giornali. Nel giugno del '42 il Comitato distrettuale di
Ogulin promuove l'uscita del l>Drugarica«; il Comitato circondariale del Fronte per
il Gorski Kotar, nel luglio dell'anno seguente, dall'avvio al »Rodoljupka<< e, nell'aprile
del '45, al »Goranka«. Si chiama invece »Primorka<< il foglio del Comitato circondariale del Fronte Femminile Antifascista per il Litorale croato, che ese castantemente dal dicembre del 1942 al novembre del 1943, saltuariamente nel corso
del 1944 e '45. NeZ luglio del 1944 il Comitato regionale del Fronte stampa due
giornali, »Istranka<{ in lingua croata e »La donna istriana<{ in italiano. Le pubblicazioni ospitano articoli dedicati all'organizzazione del Fronte alla partecipazione
nella LPL delle donne del Gorski Kolar, Litorale croato e dell'lstria, e, alle volte,
contributi letterari delle appertenenti al Fronte.
ll libra si compone di due partl: l'introduzione e una selezione di articoli
pubblicati nei sunnominati giornali. L'introduzione, basata sull'autentico materiale
d'archivio e la bibliografia esistente, contempla l'evoluzione delle organizzazioni
del Fronte antifascista delle donne e della sua attivitd nel territorio in parola,
concorrendo cost pure a una migliore comprensione degli articoli presentati e sollecitando ulteriori ricerche sulla partecipazione delle donne di questa regione al
movimento di liberazione.
Gli articoli ed altri scritti provengono dai seguenti giornali: Drugarica, Rodoljupka, Goranka~ Primorka, Istranka e La donna istriana. La selezione pone in
risalto quei lavori che, in maniera autentica, presentano il ruolo svolto dalla donna
in questa regione nella LPL. Particolare significativo e che quasi tutti gli scritti
sono stati stesi da donne, e rappresentano una singolare e preziosa documentazione
non solo sulle donne combattenti ma in genere sulla latta condotta dai nostri
popoli e nazionalitd per la libertd e la rivoluzione sociale.
149
�/
SADRzAJ:
Strana
UVOD
3
Nastanak i djelatnost AFz u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju
i~
Stampa Antifasisticke fronte zena u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i Istri
Drugarica, broj I, lipanj 1942
Drugarica, broj 2, lipanj 1942
Drugarica, broj 3-4, srpanj-kolovoz 1942.
Rodoljupka, broj 1, srpanj 1943. .
Rodoljupka, broj 2, kolovoz-rujan 1943.
Goranka, travanj 1945.
Primorka, broj 1, prosinac 1942.
Primorka, broj 2, sijecanj 1943.
Primorka, broj 3, veljaca 1943.
Primorka, broj 4, ozujak 1943.
Primorka, broj S-6, travanj-svibanj 1943.
Primorka, broj 7, lipanj 1943.
Primorka, broj 8, srpanj 1943.
Primorka, broj 9, kolovoz 1943.
Primorka, broj 10, 22. listopada 1943.
Primorka, broj 11, 5. studenog 1943.
Primorka, broj 12, studeni 1943.
Primorka, svibnja 1944.
Primorka, sijecnja 1945.
Istranka, broj I, srpanj 1944.
La donna Istriana, numero 1, luglio 1944.
Biljeske
Izvori i literatura .
00 AFz-a za Hrvatsko primorje
00 AFz-a .za Gorski kotar
00 AFz-a za Istru
Sazetak
Riassunto
Sadrzaj
5
17
23
17
32
37
45
53
59
66
75
77
83
89
93
99
109
113
115
117
123
127
137
143
144
145
146
146
148
14'?.
ISO
151
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Goranke, Istranke, Primorke u NOB : izbor iz glasila AFŽ
Subject
The topic of the resource
Narodnooslobodilačka borba
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Antun Giron i Mihael Sobelovski
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Muzej Narodne revolucije Rijeka
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1978
Rights
Information about rights held in and over the resource
Muzej Narodne revolucije Rijeka
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
06-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
151 str.
AFŽ
Hrvatska
Narodnooslobodilačka borba
-
https://afzarhiv.org/files/original/aff7e2c7188700104dce91f912e95328.pdf
ac03660e2e2dd9351230c286444e3d8f
PDF Text
Text
/
-r..
APYfO. 3ACEAAI-bE
. 1113BPLUHOf ·OA60PA
tv1EcYHAPOAHE ·
AEMOKPATCKE
CI:>EAEPAU111JE >KEHA
,
., ·,.
H3AAH>E U,EHTPAJTHOr OA50PA A."'· )1(, JYrOCJTABI1JE
�Y B 0
A
Jow HH,cy IT"IOA~-tr.HyTa nopyweHa ce.na ;11 npaAOBI-1, HH 3apaC.Jle paHe HaiHeceHe. y>t<acHMM paroM, . a !Beii pea1KtV10'HapHH
KpyroErH y osery •Vi 1-bH.XOB'H areH:r.H r'p!Bope o ,He·w·36e>KHOCTH
,;Hosor para". HMinepH}am11cT'H· ·H· peaiH~lJIMOHapHH· ao,o.e"hw ~py
res~ EH1rneoKe IH AMep)olliKe •c,ny>t<e ce aroMCKOM 6oM16o'M Kao
,q;HnnoMa'J'ICK'WM .H ,nom<1nf4KHM opymjeM, caMe P.a 6"' 3acrpaW)I1flJ.1 ·Mane HapOA9 1 ,q,a
6J.1
.-
6lil IB!pWH·mt
npHTI-tCaK Ha
H:>H·X, ·KaKO
OS~· norrycT'J.1·11 H· y CBOjHtM npaB9AH'I1M 3aXTeB"H-Ma. H tKS'KO 6H
-Kao 1np~ para 161<1nJ.1 'Y :no.nyKonoHHjanHOM nono>Kajy
1
npeMa 1-bliliMa. 0HH1• ce HS:.QBH'Kyjy ,HOSHM ,P8TOM
11
1
'1-mKO CTBap-
H).1.X Mqr~HOCTK p,a'Harc ·3a -Hoa~-11 par HeMa, caMe 3aro iDt.B Ha
raj 'HBY.YfH oMery -capaA:I-bY Mei)y ·HapOA'HMa, AFI aem11J<e ·HcrHHcto1 ASMOKpar.oKe .cHare y oc:aery CJ·cpSIHy c ny-ra. 3aJe,Q:HH4-Ke
6op6e 3a y4apwiielhe TpajHor u· l'l·ciHHcKO'r M1J.otpa-_ W·. 6e·36eA:.
HOCn.f Hapo,qa. T~-1-. 11MnepHjam1cTH4KH ·Kpyroal-1· C•BHM MOryi;·HM
c:perci'BHM"a rywe AeMot-cparqKJ.'l noKpeT f\,D.e ro,q_ Mo·ry. CaMe
t-t.wxo·aoM noMoiil-1 jow 6ecHH cpa·WJ.13a-M y WnaHHjH, t-blo1Xo·aoM
opymaHoM ,noT'nopO'M ce ryw1o1 ,qeMoKpatoKvr 1no~peT y Tp4'Koj,
1-ba-txoae 6oM6e ·J.1 MeU,·J.1 npawre -no KHHH H ,ltfH,D,OHe3Hj-H.
Cse TO ·LJ.HIH'J.1 MeijyHapo,AHa pea1K:ti,'J.1ja-- J.1 3 r6edl·<pajHo-r Cl'paxa
npeA aenJ.1KI1M ASMO.J<par:oKJ.otM no:~pen1Ma y rOSery. ~. pa3yMJb·HBO je. V1·cTJ.1HCKH ASMOKpar·C·Ke CHare y ·CBeTy cy BSJlHKe •.
0H6 cy ycr-sapM H00~·1ne cas reper para Ha caojHM neijH·Ma
·H Ha '4eny ca CoejeTCKio1M Ca•se30M '~-t3eojeBa-ne no6eAy Ha,o.
XHTnepo-M 'J.1 t-t.e·ro,BHM carenlo111HMa. 0He cy "--- IKa-Ko y roKy
para, TBK9 ).1 Ha MJ.otpOlBHOjr 'KOHcJ:lepeHU, Hj·H y na.pY13Y ).1, 'Ha
3ace,qat-t.y_ CKynwrHHe OpraHH3au.Hje YjeAJ.1;t-beHio1X . HaLv-tja y
f-i?yjoplq'- jaoHo ysJ.of,qene •Ko HM je npl-ijaTelb, IKO HenpJ.1ljaTelb.
1
1
WraMna JyrociiOBeHcKor wraMnapcKor npe.Llyaet.a y 6eorpaAy
Ha,npe,q'Ho LJOBe4aHicrso je .no.q:H,rno csOjy nom1TH41KY
CBeCT, 'CTSK110 orpOM-HO parHO ~-QK}'CT·BO H )liBHASllO ,D.a je M0-
1•
...,
'
,.-·-- .. .. ............:..
�5
ryhe ocrsapeH:oe Jo1C1'111HOKOr MYrpa ·caMo capaAJ-bOM ~ei)y _HapoA'Jo1Ma H jep,HHC"f;BOM OB'YI'X :AeM{)'l(lp~TCJ{IHX C'H8!ra C~era.
.
Beiiasa!-be
TaKa ce Mome o6:jaoHHTH ,n.pou.ec Cl1BapaH:oa •H :n01
6poja
Met,yHapoAHHX
,qeMoKpaToKHX
opraHH3aqHja.
Ha
_se3y ,Aa 11·3apwe OA ·1-b_e 1nOCTBIBJbeHe aa,D.allKe ,0-He cy ·THMe
!-13-p8'3HJ1e •selby a'HTJ.1cflaWH·CllKJ.1tba Ha.we 3eMJbe, Koje cy
ronH·ko crpa,qq!-ba- 'nop.Hene y pa-ry, H· 'KOje ~a<Ha.c TOI11
1-1KO re>Ke
roj
ocrsapeHoy M>!pa y oaery.
Ha Apyroj <:e,llHH'L\H lt1e<spwHor o,ll6opa Met,yHapoAHe ,qeMOK'pa·r-ot<e -cpe.a.epau,·Jo1·je >KeHa y -MocKJBJ.1, ·Koja 1e OAp»<aHa o,q
j
10-15 a•srycra 1945 •Kao ,qenerarH ·L\eHrpanHor o,ll6opa AHTH-
ocHoBJ.1- 'je 1
CTBopeHa H• Mei)yHapo.a.Ha AeMm~pa-r:c·Ka cpep,epa4•H'Ja
>KeHa.
_
MHcao o ·c~aapa!-by Met,}'Hapo,qHe ,qeMOKparoKe cj>e,qepa4Mje meHa noreKna je ner:H· 1945 ... JyHa re 'fO,ll;YiiHe OAp>KBH je
cpa-wY!cTW-IKor cpporHTa >t<eHa Jyrocna'BYI'je 6-Hne cy -B11~a ToMWoH-4, -npeTceAHHK KoHTponHe KOMvtcJ.11je CnoseH1-1je H Ap. Onra
MvtnoweeJ.1ii.
y Cl:>paHI.\YCKoj npal1 KoHrpec Ca•Be3a ·cj>paHI.\)'OI<I1iX >KeHa. Ha
HoHr.pec cy 6Hne no3'BaHe npeTcTa1
BH'H4·e >KeHa CBYIX ·3eMalba
1113 fQIBOpa T-1-fX
KOje cy c6 8Kf1Jo1BHO 6opHne rnpO"T1HB_ cf:laWH:3Ma. 1
•y roKy para 4a'CIHO
6opHne nporMs 3a,sojeB64a · w _
Aa .qaHa'C 1]p~a ,a.a P~Ae 1Ha
y4apwt.e>Dy MHpa y caery. OpraHH3o..a.H Je "'""~"JSTI1•B'HH
o,q~6op- KO j"H je H'Mao Aa 1113BpW·I1 1npHnpeMe 3a ca·3·H.eaH:oe MeijyHapo,l\Hor >t<eHcKor 'KO'Hrpeca.
no yone>C11Ma 11 pa,qy cPe,qepa4Hje 0 •KOjHMS je 6Hno pe411
,a.enerar:~M!-ba 'B'J.11Ae11o ce .a.a-rcy ce >K~He
KoHrpec je o,qp>KaH o,q 26 HO<leM6pa ,qo 30 ,qeljeM6pa
1945 y· napH3y. Ha HoeMy <:e 911Aeno:
6opY1ne
AB cy >KeHe Ma-nil!x .Jo1 ·BeJnU<!HX AP>Ka"Ba Koje •cy ce 1
~po~HB XH·Tnepa ,qane orpoMa<H ,qonp>tHOC y roj 6op611;
Ha ceA'Hi-14YI, jacHO je .,qa -cy >t<eHe l.tYITaeor osera ,o.o6v111e, cTsapaH:.eM MeijyHapo,qHe · AeMoK:paroKe cpe~epau,ll!j-e >KeHa; ·KaKo
je TO peKna Aonopec Vl6apypH nacl1oHap11ja, aaaHrapAY Koja
t
I
.
.a.a. ·ce IBeliwKe aa,[(a"ke y4sp1uhe!-ba M'Y1pa y osery · tco~e
croje npeA Ho:9pOAI-1Ma He Mary -ocrsap~-1<111-1 1 6e3 y4e'Wiia meHa;
. ~a He Mome ·6J.1TY1 cpe-kHor ~HBOTa Ae4e 16e3 y-cnosa
,M~pa y ·csery J.1 capaAJ-be AeMoKparcoHHx opraHI-1384-H ja H .
~a ·He- Mo>Ke 6-wrJo1 'VI'Cl'HHOKe 'CJ1o6oAe '1-1 ,qeMoKpantJe -y
0Ba rnpa1sa 'VI He YY·eo-HHM aeM!baMa y ·KojHMa me'He HeMajy 1
Cllsyjy y ,1:\p}"WTBeHO;M H·'"""'-'STJo1'TI14,KO·M >HI-1BOTy.
Crora ·je Ha HoHrpecy asopeHa Met,yHapo,l1Ha AeMoKparcKa cpe,D,epa41-1-ja meHa .~oja je nocTaBJ.1na ce61o1 3a ~Hlb YJ€~HJ-beJ-be os1-1x ·»<·eHa: '41-iTa<aor csera 693 o63Hpa IHa• pa'Cy, Hapo·,ll,HocT, 'Bepy· IH ;nonl-17i.l'f4Ke ~no-rn~e pa~H 3aje,[l}H~4Ke 6op6e
3a nOTrn'Y'Ho ·yHJo1wTet-he -cpamV~aMa·, 3a •4epcT 'H TP6·JBH MHp, 3a
I'IPYW~BeHH 1nporpec 11 3a npaaa. >KeHa. Met,yHapo,qHa ,qeMoKpaTCKa cpeAepau,•H'ja meHa- :J.1Ma aa ·U.·H!b ,qa 1noMaffie >KeHaMa
csera p;a H·3s,pwe re c.so je •Belli-iKe o6aee3e 1npeMa '-!OBe4aHcrsy.
Haw AHrY1cpawH'CllH4KI1• ~pOHT .meHa je '41161H ·cPep,epau,11je.
lJ.i-!IbeBI-11 IKOjHMa Te>t<HMo Mw., cy- 11 L.IJH·JbeB'J.1, Mei)yHapo.o..He
.,o.e.MoKparcKe _¢e,qepaq:H:je >KeHa. 3aro cy 1Ha-we np~TCTaBHHtJ,e
Ha npsoM KoHrpecy ''1PI1XBa~l1ne craryr Cl:>e,qepal(Hje •H o6a-
I
'-IBpCTO 'CTOj.J.1: Ha -no3J.1tJ,I-11jaMa 6op6e inpOTMB OB'ii!X H61n8A846 ·Ha,
Hapo,D.a. Mei)yHapO,D,Ha AeMO+<paTCKa- cpe~epalf,'l-lja >KeHa- no3HBa >KeH-e y 16op6y 'Ha npHMep
npon1a cpaowJ.1CTII!·YKor ·peJ-KI11Ma
-Wrna<HI-lj-YI, ·3oee y noMoi=.
~eMOKpaT'CKOM •nO~pery y f.p4HOj, rn03HBa y 6op6y -npOTYI'B
yr}beTa>B8·t-ha >Ke'Ha H6,P04YITO y K0110HY1janHYIM 3e.Mlb8Ma, Tpa>tM
nornyHo KaJ-t<-H:.asat-he parHII!·X 3Jl04JAHaqa ·Yf yHHwret-he ocraraKa
cpa-lim-3Ma.
,
Ha. ce~HI-14·Yf je HeABOCM•M·cneHo •Y1· o11so~peHo p~YeHo Aa cy
HenpV~jarelbYf ·M·II!pa vt •!IICTYIIHCKe ~eMoHipan-1je eHrnec1KI'f 'Y1. a-MepY14Ki1 py~<-oso,a,ei;~· pea·K4'1-ioHapHV1 ·KpyrosYI· KojH Hacroje AB
M14p, cno6o.~y 'H rH6361BYICHO.CT
Y
oMerajy " Met,yHapOAHY AeMoKparcKy cj>eAepa4"'iY >KeHa y
H:>eHOM paAy 6Y!no HeAaBaH:.eM BJ..1·3a 3a · noje.QYIHe Aenerau;YJje,
6Yino o>t<YfBJbaBa!-beM crap1-1x, .npe)t(lt!BenHx Meij-yHapoAH~x >t<eHCKYIX oprarHV13aqlt1ja t<eje lo1Majy 3a L.J,_Hlb ~a pa-3jeAio1He >KeHe
y csery.
.
aHTit1¢a-wJ.1crvt4·KI-1X >KeHcKI-lX opraH'J.13S..l..I,'~-Ja MoHron~t~je, ,MaAa·ra-c·Kapa H- CesepHe Ko.peje, 3a npHjeM y ·cPeAepau,·l-i-jy !J.1 !-bJ.1'XO·B ·np~t~jeM, .,qoKa13 cy ~a ·ce Mei)yHapO,ll,Ha .QeMoKpa·TicKa ¢e~epaL.J,·Jo1·ja meHa csa:Ko~HeBHO jaYa. Ha •C6A<HI-1'l.J,-lt1 cy
,qoHeceHe pe3qnyu,kje '~"~- aa:KibY4U,Yl, ·Ko je iie opra'HH-aau,Mje YnaHOB'ltl ·cPeAepa·41-1-je Ol'llposecr-ltl y m1-1eor.
Mon6e
L\eHTpanHH o,l16op AHTI1cj>aw"cm4Kor cppoHra >KeHa Jyrocna,ewje o6jaBJbiYje ·noao,ll,OM ~pyre ce,AHHU,e li1131BpwHor
op,:6opa
Met,yHapOAHe AeMoKparoKe cpe,qepaq11je >KeHa yrnaBHOM cae
�/
peq:>~pare, peaonyu.1-1je, m-t'C-Ma H -3~YlfKe Te ce,qJHHu.e, Ka,_Ko
61-1- Ha·we >t<eHe MOflle AB ce yno3H~·JY c ·1-bii'IIMa, a np~o, 1-bl-fX
ca ynoroM .J.1 ·3'Hal-!aJeM, CHa·roM 11 ja4al-beM cPet\epat-tHJe-.
Me~yT>!M noTpe6Ho je no.qayl;w .qa •je Me~yHapo,Di~a .qeMo·KpaTcKa cpeAepaw•ja >KeHa opraH'>!3act>~ia Yl· Kojoj cy 3aCTynlbeHe aH11HciJa:Wj.11Cl'J.14Ke opraHH3aiJ..Hje >KeHa 41 aeMJbej ..qa
~-36 1-b6 CToje Orpp-MHe CHare. O,D. 8Q· M'HflHOHa >KBHa
KOje
cy
CBOjO.M
BKTHIBHOM
6op60M y
1
y
·oeery
pary ,D.O·Ka·3ane Aa"
npeTCeAH>~K 'MeJjyHapO,[IHe .qeMoKpar.cKe cpe,!lepatj~je ->KeHa
0_Y
cnpeMHe .qa mpreyjy c-ee aa ocreapel-be MHpa y csery, H KOJe
cnpoaoAe y mwaoT oAnyKe Me~yHapoAHe .qeMol<paroKe cpeAepaLV<ie >KeHa~
.
·
Tpe6a Harnacwnt Aa ce Me~}"Hapo,!!Ha AeMOKpaTcKa cpeAepa4JHja >KeHa 3HaTIHO pa.3ni·1K}rje OA •cBHX ,q_ocaAaW·I-b'HX MeijyHapo,qHHX >K~I-\IOf<.HX opraHH3al.\11'ja ntMe WTO ~Ha •Hl~je HeKa
penpeaeHrari1.BHa, H11H cf:lo.pManHa ·opraHJ.13B4J.o!Ja KOJa .caMe
nHwe nenfLVtje, J.111H nocro j~-1 •caM'o Ha nanHpy, Hero .n.a Je TO
CHa>KH0 1 ,[!,J-IHBMJ-11-IHO TellO, Koje BKTJ-IBHO A611yje no ·KOHKpeTHO
nocTaBlbeHH,M 3atAa·4'HMa-; p,a je Mei)yHa:poP.Ha P,eMOIKparoKa
t:pe,l\epa411ja >KeHa npeMa ToMe eenY!·Ka 'CHara ~H _je.AaH· OA cpaKTopa y MeijyHapo.AHOM mHBOTy 'KO:Me peaKU,II.f'Ja c. pa3noro~
np1-1,!\aje ·BamHO'CT J.1 :no:ey,wasa ·cB·HM Cpe,D;CTBHMa p,.a. Je flOAP~f~Je
yt· AB OM6Te 1-bSHO .q_ellOIBal-be.
AHTH,cpa,WHCH14'i<YI ¢POHT >KeHa Jyrocna•eH.je OHOnYf·KoM -MepoM ·KOIJ:HKOM ·ce 6op-Ho 3a 1no·6ep,y 'HB.A tpaWJ.f3MOM y OBOM
paTy, A<>np>!·Het.e H, •ja4alhy Me~yHapo.qHe J!E>MOKpaTcKe cpeAepau,Hje -:>t<eHa· y ,.q,aHa•wt-beM !M·anpai)HrBa-1-hy <M~t~pa y csery..
-
E>KeHw KOTOH (C!>paHI.IYCKa),
PE<I>EPAT 0
Y'IEIII'I'iY li{EHA Y 3AIIITHTM MlfPA H Y liOPBH llPOTH~
CBE JA'IE AfPECHBHOCTif CHAfA <MIIIH3MA
lO'dJlO~e,
BenJ.ot·Ka MH je 1.1arcr .J-1 y •1-fcro epeMe ·senHKa paAOCT, .n.a
npeTCe,[la,aaM cacTaHKY I-13BpwHor OA6opa Me~yHapoAHe .<l':
MOKpaTcKe cpep,epau.Hje >t<eHa y cpu,y oHe senwKe 3eMlbe, Ko~a
je y2ena OAilY"Yiyl;er. yAena y ·no6eA>r HaA cpaw>!JMOM " KOJa .
· ca,qa J.fCT!paj.Ho Te>KH ycnocraslbal-by npaae.qH~·r MHpa." Y Yocy,
Ka.n,a. 'Ce VbepWHH· o.p.!6op Mapa no6pHHYTH p,a Y4BrpcTW w noja4a yyewt.e >KeHa y 3aWT>!TW M>~pa " y 6op6w npoT>~B HenpecraHHX n:oKywajar AB ce oMere MHp, .Hapo·YHTO, y nocnep,t-be
speMe M'Jil Har)llJlS'3JII!MO Ha nyHy nOMO'-J., <:OBjSTCI<!H'X _>KeHa- Jia
l.Jeny ~a HY!HOM nonoBOM, .nornpeT<:SP,'HJ..'IKOM cPe,D,epau,Hje.
MH- •OM•o o,n,ny4H1le .qa ca;30,BeMo oa.arj ·ca.cTaHa·K V13epmHor
OA6orpa csera rpvt Me1ceu,a oocne. npeor cacrarHKa 36or sa>KHJ.otx
AOra-f}a;ja· F<Oij)ll· ree AaHa.c OAJ-~rpa-B!3-jy y u,enoM -osery.
Y speMe, -Ka,D,a ,paroM 3a.qo6~t~BeHe paHe jaw HJ-f'CY H3nel.leHe, 11 KaAa MHore 3eMfbe jaw. Ayro He"fte Mof:.H .rr.a ce
onopaee o..q nycToWet-ba .Jil pa3.?1fal-ba, MH ,BHAHMo ,D,a ·M"'PY
nQHOBO npeTe onaCHOCTH.
4yjy c6 J1 J.1.3ro·sapajy pe"''H, Hoje .fiOB11a4e pa:3MI1MOHna)f(61-ba H·3Mei)y· sefrJ41KJ.1:X rrro6eP.'HJ.11'-llKH·X 3SMalbao ·H ~Koje y:»oce
noM-en-t.y ..&orare .,/Jjp>t<ase .pa3amtt-by Mpe>Ke, :seWTo .Ka.Myq:mlllpaHe ~ .noKywa·aajy Aa yrywe ,[leMoKpaTCK>! AY•· Me~yHapoAH~
cy;A 'HJ.11je ·onpa:ap,ao 861li1•Ke Ha,D,e rtJapop,a. Ha H11pH6epWKOM
npou,ecy OCTBIBfbeHa cy y >HlH'BOTy 1:p14 40BeKa, KJOjH cy ~11/ba,tJ.y
nyTa aatnymHnH OMpr. YMecTo ,q,a ce yrac~-t ·Mp>Kl-ba, "T:a H~npa
""'""" ocYAa jow 'BJ<we .npoAy6n;yje jaa Me~y noWTeH•M,,
�8
yap6ij_eH~M · IbYJlJ.Wa C jeAHe C'IpaHe, 11 3flO~MHU,J.1tMa, Ho·}~ · ce
)ia · Tilf _ 8~'-IMH: ocefiajy noTnoMorH~H. _
,
_ f:l<lw" CDe.t~ep<~'l'<i" -cTBopeHa npe ~:o.<WHY .qaHa
y
4Hn,y
·,_ 66ea_6E;3:ijet-ba· .a.~Mokpa_THje 11 M11pa, He Md>Ke, "' He cMe, )J,a
-o:CTaHe .paBHo,o,yW~Ha npeMa_·_ TH~ ·. ppeT_I-baMa- peaH:411je. - :
.
HaweM· s_~~f.1K0~-,:caaOOy ·o6pa+.ajy ce ·>K~~:e -Ha. PaG~11x 3~
M·an;q :c- Mo.rr6·oM. --a·a ·r10iMOii· w .npoTecTH·Ma .- I'lpOrH-B_ aKT:I:ts:M3"?l~l:'i;jt;
(j>aw.,.Ma.
·
.
.
_
.
.-. -- . 6a:~ Te HOOAnO>KHe·y-~-1-beH~.u_e Aan'e cy :no-sop,.a Aa ce.:·w_ro
fl;p~· ·cac'raHeM.6,: iclt<O' 6H. Mrinle ,qa ·-M"06v!m1Li.JeiMo1· cBe: Halue
Ha'4MOHiinHe c'*<:4.:.je 3a jep,Htiqaefly 6op6y ripo"i~a cpamH:>Ma
:«~jl'l;- -.qs-t>Ke rJl?ay,_··aa caMOonpE(Ae!bef:be _HapoAa, 3a.' MH·P ~
· Ai>Mo"'flaT~o~jy.
.
.
_ . .
_
Hawa ipeAepa4Hja he1 yci<opo 3a6elle>KH1ci-i - .rop,H,ti!H>H'4Y
. ~~-Ora -·,n-~cToj~u:b~-·- · Ha· -~aH-~ ··._MBi)YHapo,ql-!or : ~·Hi-1~111j~~I-1'B_~or
· oA6<ipa; y h\ec<"lY · ·iioaeM6py 1945, oAa·3Haajy ce "'"""OHH
~e,Ha-:- ·P~il:H·J.i1 4a~ _·:.~·liTe.JleKTYailKll-1~ ceJb.aHK~:,· _>KeHa 'AeM<mp-ara;
i< yjeA11ihyjy y Mohfiy opratJHSa4Mjy ca ceAHWTeM y nap>i3y.
i-iawa :Cb_e:s,_epa4'i-1:ja'· o6yxBaia: -~eHe; ·Koj~· -CY ·sei=ui4HoM aKr~_~sHo
Y
)'4ffi:T_a6sane·
Oc;~·5o.D.Mna4H0M paT)t, ·He· npe-3ajyi;_ 14 OlL\ '>Hlp;r-aBa~·.6o·pe~vf·-Ce. pa.-Me :Yi paMe ca-MymKa·Pu.I-1Ma·:p.a o~1-1rypa·h- ·
.cadj6f - dta~6.. Hif . cm:i6DAHY 6yAyf;·~oo. . Ose o'Eie' )j<E>He,
ripeKatJpeHe~ y T6WK11M 1-'l:'CXyWeH.Jif·Ma- XH·T11epoBCKe' TJtfpaH·Wje,
; 1 ~)'H~·cy ·p_eLLi9Hotn:.r, _He calMa Jlia· -y49!_cTeyjy<ca,Aa y peKoH:c:rpyK: UJJ.11}11'·caojHX _paT-o·M ·ortyc:row€:HI-1X 3eMaJb·a; sei;·:·Aa-·,~e 6ope ·oBI•1'M
. oHai-BMa ··iip'0T~fa· -q)aiw~dMa~a· y'criocraB.iblaH>e· '-!•spC:ror, npa1
M.1-1}1a; .... . . , - . . . .
--y ·.L\eno·M: --Ce-' 'cse-ry-- 'yi..ie.pw+tyje· jeA-~:HcrsO: HaWY1K
.·_s.e.i\HO·r:
-.-·.-:
Jberba:,
1-1'
cl-pe!Mf.A.Vl · C~- "pa'·,tJ,o·w-fty fH1AIV!Mo· -Me'ijy. :Ha.M'a, -y ~3B"pWH0M
-:~A6,op_y,_ -.M·CTaR~yte_ ~nPc31'cra•a1v.Ke .,Ha:n.pe:AHV!x' ,meHa- _Ceaep·He !;!
. )y~He_._ AM~puHe, Koje cy, 6e3 o6_3H.pa:Ha rnp'en·peKe, .Q.o-wn.e·_ p._a
.·no'l_:sP.q,e ·---'OBQ'je, 'Te>Ktbe 3a- · ,cnpe4aBa1--b-e .no-r-116efbHe [,.Q-ri~TI-1He
l\no.<osa.
·.
. .
.
dpeMibel-ba- j~w aHwe· ce y;~apwt.yje
: y~ei.J..l~eM -y.,~-:~awe{'A .pBAY ;·~e.Ha. -~ono~:~l-1•}an_~·I-1_X~ 3eMaf!;ia., Ko•je-:cy
To-, ,je,!I"HCll'O
TafCOije. •Ctpap.a)le OJ\ .>KOCTOIKe <fl_a-WHCTW·H<e TY!paHWije. lt1 o·se
cy meHe yYee11sos·a·ne y apawHoj 6op:61-1•, 'Vi 3axsaJbyjy'hY1· l-bOj,
CTerKI16_ ·cy •C83Hatbe
HI'!POAa.
o()
•CBO<jHM
.
npaBHMa
lif
npa.BI-1'Ma
CBOj.I-1X
rocnoi}a
EmeHw KOTOH .(c:t>paHu,ycKa),
npeTCe.QHWK Me-ljyHapo.QHe .QeMOKpaTCKe cj:le.Qepau,\llje meHa
�!.
I
9
I
i
MH ca, pa,qowt.y no3ApaB1baMo >KeHe. Kopeje, MaAaraOKapa, MoHroJmje ··Koje npHcryna•jy. Q)eAepat!•HJH · H 6ope ce '
3aje.AHO -c 'HaMa sa 'M'~p H AeMoKpa·N1jy, 3a n:paso 1Hapo.Aa· .o.a
ca-MH pacnona-my c·sojoM cyA6~~t.HoM .
YYewfae >KeHa ro11oeo ~cs111jy 3eMa,Jba- oseTa y Hawoj cPe.Aepall,-loijYI, cse Tewl-be · 1<1· Tew·tt.e 6palC·Ke ee3e H:oje ce Me'\jy
I
I
•
1-bl-fM.a
CTB!apa~y, je.n,·r.ilHCT•BO 1-bi-1'XOEH1X 3aje,AHIYI'Y'K~YIX CTp9M,Jb91ob6'1
yY·spwi;yje H8,we y6e'ljet-be, .Aa je M11p 3a·l-1·cra HeAefbJ.1.s, ;D.a ra
Mary o•6e36e.AHTH y YHraBOM csery jep;~t~Ho mf11e AeMo-Kpantlje,
·Koje Mary cnpe'-IIYITM csa'Kitl Ma.Hesap 3a.· yHoWel-be pa:3p,opa _y
csery.
Cse ce meHe 6ope- 3a re U,HJbese, a.nJ;t ycnos11 l-bH,xose
6op6e H>lcy oByAa HCTH.
.
,
~p~<:l,l'l·be •H W~na·monKe, ,qa 6H H·3·B.Ojesane .csojy cno6o.Ay,
6ope ce npon1,s cpawHICH1'-IKor ·J.1J1:H nonyq>awH'Cn1'4·K·or pe>K11Ma.
}f{eHe nanecTYIHe, Y1H:A·Hje, Er11nTa, MapoKa. 11 'CB!YI·X l<0110HJ.otjanHI1X 3eMia.lba., 6ape ce nponrs -HMnep11jaJu1cTYI4·Kor yrl'beTa'sal-ba, •K01je o'cyi)yje ·Hapo,[\e Ha 6ep.y 1-t noHJ·Ht<el'be.
I
I
i
\
ii
l1
I
HajaaA HeKe meiHe cy np111MopaHe AB ,QTKlpJII·saiy MHoro
·CKpW•BSHYI'je cflO.pMe cfJBWI113Ma y 3eMJbB'Ma 'f·AS nO!CTO jH. npHBH·AHO'CT Ae'MO~pa11C"K0f pemfi!Ma.
Cfle.AeparUJI'tja: ce He CMe OAHOOYIT-111 narCfi!BHO npeMa 6op6!4
npoTHB cparmi13Ma, seii Mapa ,IJ,'a ce nporH·B thera 6opH KOHKpen:~o, a npeMa oneli:Hcfl-HYHHM ycnoBHMa nojeJl.HHI'IX 3eMafba.
Y 6op6H· ·npolliii·B cpaw,Yf•3Ma, Wn_aiH!IIija 11 A·afl>e OCTaje Ha.j6onHH•je MSCTO y 'CBST'f. W~naHOKe >t<eHe cy HaC o6a Becn11le 0
peopraHio13B4111·jY1· .CBOji'IIX OTa1.)6!11HCJ<:Io1!X_ BHTY!cfJB.WJ.11CTIII'Y'K·J.1X Opra~
HH-3au,J.1ja-. M'l1· cMIO -d6asewreHe o ·1-b'HX:o:soj 6-op6H,· o 1-b!IIXO·B'YI'M
crpap.aH>HIMB-1 0 Tepbpfli'C11J.NKO'M pe»(:HMy, K:Ojl1• n01Ky'WaBa· JJ,a
yrywH· o·mop Hapo:Aa, MH· cMo :o6areeWTeHe Ta!J<oi)e o 1-b.HXO·BOM
HSfOAOBa>l-by 36or n!QIMOi{;J.1·, KOjy 11-389CHe B611HK9 39MJbe yKa- ·
3yjy pe>«H•MY <PpaHKa, H oMaT1paMo .,qa oseTJ.1· AYf o6a,ae3yje
IHa.Wy ¢leAepaq:Yiijy JJ.B OA·rOBOipYI' Ha- no311'8 wnaHOI<:J.1'X ~eHa.
Apyre ·cTpaHe, Ml1 ~HaMo AB je ABHaWI-be cratt.e
WnaHrJ.IIj'H
-cranHa npeTiba 0'~'~PY y u.enoM c-se,y.
Ha-wa cPeJJ,epaL.I,'IIi'ja :npHMHll'a• je TaiKo,i)e ma116y )f{eHS
rp41K8. rp~.tKe )f{eHe C Beni1KOM ynopHO'-Wi;y' 6pa:He He3a'BI'I•CHOCT
csoje 3SM1be, 6e3 o63Hpa Ha· rpy6e .penpec.anM~e MQHapxocpawH!CTHYKMX 6aiHAr-f, KO.je 6e=?~063M.pHO >H!pTsyjy He3aBf.11CHOCT
1
c
y
�10
. 11
/
caoje 3eM'Jbe caMe- ,qa ocT.SHy · Ha .snocTH. M~-t ca• ys6yl)et-beM
n03PJp8BJb~M,O npeTCT8B'~J11.\Y rp4K6 1 Kojoj je ycneno, ynp.KO'C
MHoro6po1HHX Tew~roifta" ,D,a· ce cacraHe c Ha:Ma. y MoOKBH.
ClleAepal.l~ja je eHepr..,4HO npoTecrsosana npor"s pacnywTaJ-ba
n1-1re
er;J-IIna'f10KI1·X
CTyA,eHTKI1t-b"a-1
K'Oja
yna•3H
y
C8CT6B
xa·n6poja l-blo1X013HX pyK0BOAI-fnBLI,a.
'jaaHo pa3o,-:wpHIH1·. arpec11jy a TaiOOije ·H npora-
Ha•we opraHH3B!l..J,·I1je, npbT.H'B 3aTsapaH::.a JIJ11re patAHJ.1:4a . 1o1
we!-ba H3B6CHOr
MH· CM'O
~a'lhe n~'P"OTa MywKapa•l.la " meHa y Tpcry " Jyn..,j<oKoj KpaJHHH, KOJe cnpoao,qe cpawHcTH4~1-1· areHTtYt nap, 3aWt:I1T.OIM oKy·nau,r-~oHHX
Bil"a'CTYf',
-r
0AllyYHO 6paHei:iJ.1 paa'HdnpaiBHo~r Hapo.p,.a,. 16e3 pa3·11111'1<e
Ha pa1cHy np:HnajJ.HocT 11 aepoH1onoae.cT, Hawa cPe,IJ.epat,~J~t~ja· je
eHepr1141Ho ,n_poTe·craoaana nponof·B !IHH.Yoaal-ba 'UpHatl,a y AP>Ka.alo1
eopn1:jJ.1-,
Cje)J,'M'f-beHJ.11M A·Mi!,pY14Hlr.1M Ap>Ka•Ba•Ma~, H npOTJ.Il·B
r
y
HeKa)f{l-bB·BSJI-ba l-b'Jii•XOBJ.1X )'i6J.14a.
MJ.1 HaHna3J.1MO Ha MHore TeWKoiie 'Y pa,qy ·cPe,o,epaU;I-fje.
HaWJ.1M 1cy npeTCTa'BIHJ.1U,a.Ma 'HeKOJliJ.-11KO · nyra 611ne o,!J,iS.HijeHe
BH3e. Osa-KaB cny4aj ,D,ec•11o ce Jl,e1leraTKJ.11-bYl HwHe, K0ja 36or
rora HHje Morna· ,qa nplo1icyterayJe 3acep,al-by ~spwHor o,D,6opa
jeA"He ceK~"·je crapa•jy ce ,[!a. wa"'Y ClleAepall"'i'" "3sewraje
o TOKY 1o1 .pa3sojy opraHW3all;l-1lja, o npYiljeMy l-IJla!Hap~-tHa, o cnposoi}el-by ·KaiMna-1-ba npe.qy-3eTrKX o~ c'rlpa'He cPe.n,~pa4·~-tje, a·n1o1 ·,.o
Hamano·cT He LJIJ-t!He aee =Hame ceKU;J.ilje, K os·a,Ka·B HeM:ap npeMa
om:uTeM paAy <Pe.n.epau;1-1je Heo.'5114HO OTe>Ki:l·sa ,qe.naTHOCT
Hawer CeKpeTap~ja·Tar 11 m1wa.sa ar.1il'al11HOC11H Hawy eenH·KY opra- .
H H'3Cl'LJ,.H•JY.
0AJ1~Ke cPeAepa41<je Mopajy ce Jo!onylha•sar". Ha nocneA1-beM 3aceAa.tt>y Hawer ·H31epwHor opJ6opa pe4·eHo je, ,qa <:;e
y csar~oj -3eMJbil1 anpoe~e KarM'nal-ba 3a. CTBapal-be. KOM'H·CI-1'je
npaaH"Ka, Koje 6" ~pe6a·ne ,[!a omyryjy y W:naH"jy ·.,.., A• TaMo
l'tcnwra~jy no·no>Ka•j 1Yf >HlY!IBOT meHa arHTH<!JawHc'PK:H.tt:.a,. H11cMo
A061o1JlJ.1. Hi-fKa1KB·I-11X .1-113BewTarja 0 TOMe K~·KO je KB'M!lSol-ba CnpoB8)J,eHa.
TaKoije HHcy· CT.Hrne· npeTcraeH~-tlJ,e H3 · oojeAH·H111X 3eMaJba
y CeKpeTa.pYijar ctJeAepau,Hje, 1Ka·Ko je · TO 161-1-.no peweHo Ha
KOHrpecy y napt1-113y, ,3. TO. je HOOr1-XO,D,IHO 'n0Tpe6HO 3'a ycnewaiH
P"A CeKpeTap..,•ja.ra·.
y na:p..,3y, y jyHy Mecel.\y 0, r. ~ y MooK""· Mecel.la OIKT06pa
Yri<jpB11K0 1 OHQ. WTO CMO yY·J.1HH-ne, J.1:3'rne,n.a BSOMa· He3·HaTHO
nope)J. onpoMHor 6poJa. n.J.IJTBII-ba, ~orja Tpe6a pe·w•r.tr·J.11 H no~
Tpe6Ho j6 ,11,a Ha os·oM caiCTaHKy }113rspwHO•r o,q:6opa AOHeceMo
ose ro:Jl,·HHe.
pe30J1Y4"iY o noja4a'lhY Aena.,HoCI'"- ClleAepal.l"je.
·
Vlcro Ta-Ko H~je Mama Aa omyryje y Aycrpam<iY Ha >ro•Hrpec_ aycrpam-lcKJ.1X meHa, asrycTa Meceu,a o·Be rop,!-1He, cosjercHa ):lenera'4J.1ja, y ,LJJ.1jeM ce cacTasy Hana3J.1na TaHoije J.1
npercraBHMlJ,a Hawe c:Qe,q~1-1je.
.
AMeptJ.1'4•MJ.1 'I<OH3ynaT y napJ.1·3Y OA5ko je Jl,a H!3·Aa. B:J.1:3y,
Koja M" je 6"na no~pe6Ha 3a nymaalhe Ha Met,yHa:po;!!Hy ClKYnWc"·Hy >KE>Ha• y f-byjopKy.
. .
Ose npenpe1Ke yMecTo ,qa, 3a:ycraee Hawy .n.e.naTIHocr, p,;ane
cy HaM, HanpoTJ.1B, -nol'crpeKa. MH CMO 6a•w aa·ro 11 cas-sane
VbspwHH o,A6op ,qa 6H ~D,D'Hene pewel-bao, Iroja ·npm-iiCTH·Yy ~3
ca:BpeMeHe Me-lj•yHapo:.Q-He cYfryaot.\'H'je H· Aa 611· }o·w noja'--lane
Haw pa·p,.
.D..o·3BOlli·1'Te MIH .a.a BalM ce noeo,q-oM rora o6pa:rM'M ca nornyHo np~jare~CKOM, allYf •BpllO BCp-KHOM ·F<:P~·1'JiJ.1KOM. l'Ja1K0· je
TaLJHo .Jl.a -ceaKa ceK-U,~-tja noja'4aHo paAH y HB4HOHanHoM nnaHy,
MH He MO>t<eMo peii·1o1 ,qa Hau,H·oHanHe ceKU.H je nocse'hyjy no1ip96Hy na:>KI-bY <l>eAepau.wjJ.1. 1-1-Ma:, pa3yMe ce, 113'HM~Ma:Ka: no-
Hawa 1Helnoope,q1Ha· .Qy>KHD'CT Haname HaiM. Aa ce ·aa.n6>KJ.1'-MO
3a TO .n.a ,f1.ol6e,n.a, Koja je TaKa c-KynO cTajana, ~aAe o4eKweaHe
'
14 npaiB'J.1'4He pe3ynTaTe.
.
Mw ce He MQ>KeM'O· ·nOM!I-l:plo1T•H c Tri1M Aa. ·CTpa,Q'a-1-ba TO·JlH-KYlX
MywKapal.la " >KeHa 6yAy y3anyA'Ha. 3aro CMo ce o6par..,:ne
M"•posHoj -KoHcpepeHLl"i'>< (o'KT06ap 1946), .~ OpraH"'3"~"j"'
Yje,n.l1·1-beHYf·x HalJ,Ytrja•, Ka·o WTrO ce TO BJ.1AH· 1-'13 pecpepaTa: ~orcse
iieHor TrOM n'Yf11a·tt>y. M-''AI -MiopaMo -nal3·itl:rYf Aa Hltl-Kal<lo He cMal-byjeMo Hatuy a-KT1H'BHO'CT ·Jtl: Hawy 5ypJH'OiCT. MopaMo HarcTO j'an1 .Qa
HaWHM -P_aAOM 3aHHTepe'cyjeMo orpOMIHY BeiiHHY >KeHa CBitiX
3eMalba, Halnp!H'Mep nyreM crsapat-ba. ·opraH~-t3a•lJ,•J.1lje ,np~jarelb
MYilpa", ~<~o1ja- ce ca,p,a crsapa y -cPpa;HlJ,ycKoj. Ta!I<IB·J.'IM HaiYVIHOM
noMoii·w· 'heMo yje,q·H·l-bel-be >KeHa Koje Hei;e Aa: p,o·>HlH!Be -cee
y>Kace Hosor paTa.
�/
KoH-rpec je n03sao meH~K~ AeMoHipaTcKe opraiH~-t3atl)l-1j~
u,enora cseTa p;a_ rpa>Ke OA csojHX snap;a flpe c-sera op; snaA.a
senHKHX p;p>Kaea p;a onpdsop;e TaKsy ·nonHTHKY Koja -6H 3arapa1HTosana ·III'CTipe·6Jbel-be cpawi1,3'Ma y· os-WM 3&MfbaMa,, )'IOnocra·BJbaH:.e oseonwrer Tpa'jHcir M11pa, H. o:c-11·rypa:na. Hapo·AHMa
p;eMoK:p-ar;cKe cno:6op;e.
KoHrpec je- no3sao -AeMoHparcKe meHcKe opraHJ.1~au,Hje Aa
CBIIIM cpe,D.CTBI-i'MB HBCTOje AB BJ1a-p,e t-bi1XO'BYIX 36MBfba CrjpO-
H~Ha nonOBA (OCCP),
nompercellHHK 'MeljyHapollHe ll6MOKparcKe cpe11epau,~;e
BO/le cne,qet.e Mepe y l.lWJby Y46pwt.e"'a M>!pa w6e:>6e,[lHOCT}I:
fOBOPVI 0
1) nyHy ""'"'""llal.l>tjy aojHor noTeHL!Hjana, He,Ma4,J<e "'
Y'IEillnY lliEHA Y 3AIIITMTM MMPA M Y I>OPSM UPOTMB
AKTMBM3AIJ.MJE <I>Aill~3MA M PEAKIJ.MJE
JaonaHa;
2)
,IJipare .<~pyrapl<'U,e,
Cacnywane' cMo pecpepar nperce,qH1<4e CiJe!lepa4~je o
y1..1ew'hy >KeHa y 3aw-rH-n1. Ml-i.pa 11 6op6e npo11HB a'KTI-fBH3aiLJ,Hije
c:paw:!-13-Ma -,H peatKU,:Htje.
Hecy'Mi-bJ.1·Bo je Aa F.e t\HcKycl-1ja
no
osoM ·m1Tal-by
Ha
Ha·wetM II 3alce,l:\ai-b'Y 6YITH u,eHTap naml-be M~-torYlx MrJ.f:JlJ.1·oHa >KeHa
pa3HJ<X 3eMaJba, Koje ce , Ha,qajy ,qa t.e MeljyHapo,qHa ,qeMo~paTcKa cfJeA·epat"J.1ja meHa ·3aW11HTYIT~tt 't-bHxosa nparea M ,qeMoKpC!_TcKe T6KOBHH€ O,l\ Hana,ll.a peaKU,Vlje J.1 ,qa fie ,IJ.OnpHHeTH
yl..!epwi;el-by M~11pa. "J.1t 6e36e,lJJHO'CT1H·.
Ka~o WTO je n0'3HaT'o Hl-1 je npe""' nyr ,b.a pyJ-CoeoAei;Yi opraHYI
1
Hawe cPep,epai4'J.1je
npe:rpeca1jy
6p3o Ill-' cypoao Ka>KI-b-a-Bat-be paT·HHX 3J1D-"1:11Hau,a;
,D.!Jofln110Ma~OJ-U1X OP,H:O'Ca ca- ClJacnpym:at-be noMo--fM·· wnaHCKOM
HapoAy 3a ycnocraelba·l-be JJ.SMOK;parcKo-r pemHMa;
3) npeH)J.1A 9KOHO·MOKIIIX
3aAa:tHe 'KOj.l-l· cr.otje npep, Meijy-
Hapop;H.VJM A6MoH:pa:rcKIIIM ~no1~f!'~TJ.1-M:a· y 6op6J.o~ 3·a. JlJ.1;KBYf.Qa.U.Htjy
cpa.wHCTI-I-'·ll-tJ.1X >KapH·w~a !-1. aa o6y3AaBa.H>e peaKu,11oH'apH14X
cHara.
Oc,aMAe,ceT M1
141lvroHa meHa, ·Koje npJ.11na~ajy cDe.qepau,Hj-1-1
TOnne cy 1 nO-~~paB1-1·fle _peWeH:.e nap~CKiQir »<eHCKO'r I<O'Hrpoca \II
npownor 3a·ceAal-ba Vbspt.uHor KoMI·1TeTa, -Koj,H- noi3HBaljy meHe
u,eno:ra c•sera y Heno-MIIItpJbH·sy 6op6y r~poli~!B cjla1UJ\113·Ma J.1 pea~u,·Hje, 3a. 3aWTery ,D,eMoHpaTo~~t~x npa1ea Hapo',LI.:a', 3a pa·sHonpaBHOtT >KeHa:.
n~p!-tCKH ·K:OHrpec no-3'sao je >KeHCKe AeiMOK!paTcKe opra..:..
HJ.13aLV-1Je c-B·IIIX 3eMafba p;a, ce 6ope 3a ·~t~,any.~-t>el-be pewel-ba
5ep-
11111'~c~e KOHcf>ep~HLJ,Ylje py~-GOB'o~·oou,a 11p111jy sen:Ht<·l1x p;p}tca1
sa,
KOJa JS :t<ao C<BOJ nparpaiM o6jas-J.1.na ocwrypal-be MJ..tpa H cseonw.'Tle 6e36eAHOCl111 y nocnepaTiHOM nepHop;y.
,j
••
W'J;I1CTJ.t4'itOM s~arAOM
Winc3!HI-11je
·1-1
1-1·
4) o,qny4HY 6op6y npoms peaJ<LJi"O'HapH"x ~<p)'maa, K<>j"
>1crynajy y 3awr,"ry cpami13Ma y ll"!bY 4ena"'a je,q,Hcrsa ,qeMo!K:parcHMX cHara Hapo,ll,a 11- ·cTaapa-1-be Moryf;Ho'CTK 'HO~ora para.·
5) O/l11Y4HY H AO'Cfle,llHy 6op6y ,3a J>J< HlBH/l8'4l<jy OCTaTal<a
cpa'WIIIIC,J.o1'4KII-1X ·14 npo·cjlaiUJJ;lCTI'IIl.!:I<I-1X opr-aHH·3BU,H'ja y QBJ.1'M 3eM1
oWTipo- Ka:ml--basal-be 111Hqa, woje. w:Hpe cpa!ll.,ll!t!Ga:Mj
npora-1-ba~-t>e cpa~wHC1111·4H!IIlx Ill npoctJa:WJ..liCTIJ.-1''-I·KHX e.neMeH~·ra, -lll'_3 ,o.p>t<a SH}1'X 111 Apywr.BeHIIIX o.praHI13aLV·tja, J.t no11nyHy, AeMoKJparl1·3a~Hl}y cs·l'!x o6nac1111 ,q-pyw11seHor mHaore..-Y ocno6o1baJM-a, J.'l
6)
1
ij:eHHM H- 61-1·a·w11·M H6np;Mj:a:reJbCI(IIif'M p;rp>KasaMa;
7) sa,on-HTa'~-t>e OMI1aAIII1He 111 Ael.\e y AYXY AeM01Kpa-TCKlHX
np.HtHu,i-rna jeAH.3'KOCT'Io1, cna6o:.Qe, npllllj"aTe!b'CrBa 11. He3aBHCHOCTY!
IHapOJJ.a.;
, 8) 3a;6paHy Yl yHH-W'Pel-be OB'H'X KHmmeBII-fMX H yMeTHI-11'-UtHX
.qena, Koja, -nponoaeAa1jy He40BeYIHY -H•Aeonon11}y ¢a-W~t~3Ma \II
-M·H-nHTaipH3iMa, -
HoHrpec je tno3sao Aa ce 1Ha csai{H Ha-YI-1H y'-+spw+.yje jey
~~~~~HCTBO Hapo,D,a· P,eMO'KlpaTOKH·X 39M-8'1bal1 KO-je je CTB·OpBHO
TOKy Ap)"ror osecaKor palB,, w Koje je oc"'rypaJlo no6eAy Yj;eC
JtHII--beHH'X Haqr.11j"a Ha.q HenpVIijaTeJbHMa, YOBeLJaHc,sa -
HeMa4~11M cpawHcT~t~Ma . H janaHcKHM IIIM'nepHjaJ111CTHMa. KoHr.p·ec
Je .no3sao >KeHe ·OB<YlX 3eMaJba·, ,D,a Ha osa•KJ.1 Ha4J.1•H no.q.y,nH.py
cse Mepe OpraH>I3a4"'je Yje,t~>~lbeHHX Hau;•ja, KojJ<Ma je 4l<Jb
rpaja'H 'l< "BpcT M><p Me~y HapOAH'Ma,
·
�14
/
Pewe/tie napHCKOr· 'KOHrpeca 16HJ10. je· H' ocraje MOiiHO
3f5J-~jal-be ,qeMOKp8110KHoX .C:Ha1ra y
Me!}yHapOP/HOM >KeHOKOM no,pe-ny.,
cpep.CTBO 38 M05HnH3aU.'Hjy. •14
AeM-ot{paTIOKe meHCKe _opra1HW38!4Jif!je CBy'M oy· ·Hapacne
H -oYspcne y 1nOpHOAY -nocne- KoHrpe'Ca. 0He - cy ~no4ene
a<K:n1BHJ.1;je ,Qa• rYfCTyrna.jy y 36W-nny tl,e'MOtg)81'1CKH·X npasa HapO·Aa
1<1·
pa,BH01npa•BIHOCTH· >KeHa.
Y
.461l'OM HJ.13Y 3eMalb·a >K6HCIKIH ~e
je B~AibW·Be pe3y11T8T6 y 6op6H
3a -onposoijett.e ..qeMOJ-<lpa1'1CK6·r· nporpaMa, 1KOjl1 je nnaHwpaH Ha
MOKpaTCKI-1
noKpeT nOCTJ.1f80
nap11CKOM >KSHCKOM KOHrpecy.
noKpera TSCHO je B936H
.pe1IKLJ.~1je, _a HCTO T8KO J.1 C OHHM
ASM~pa11CI{IJ.1M .pecpopMaMa,
~e H·3ao.n.e
3eMJbaMa jyrol'lcroYHe Espone, rAe cy ce y4apcn1n11 _HO'BM, crsapHo JJ.eMoKf)aTC'Hil-1 pemi-Wd1•.
5p3 nopa·CT 1-1- 31611Jat-be at1ara ,qeMoHipa11oi<or >t<SHOKior no1<ipera. -cnpOBP,[\11 Ce HICTO TaiKO y KO·n:OHio1jaMa '.J-1 p,!p:yr.lii'M 316·BI-10HJ.1M ,qpmaeaMa, 4111j:l1 Hapo~l-1 Te>Ke ,EJ,a yT.Sp;Ae ceojy Hat,V.·10Ha'llHY He3aBI-fOHOCT. '
noCTo j.at-be ""' PB•3·S:J1Talf{ meH!CKOr ·AeMo~<:pa11CKOr flO'Klpera,
KOMe· je Ha '4eny Hawa ·cPeAepaLV1ja, noja·elby.Je ce Ha ra'j Ha4•YIH
Kao ca•craBHI1 •f.i. -HerH'316e>KHH .a.eo o.nwre .o.eMoKlpa11CKe 6op6e
npOT:J.fB cJ:>a!UJIY!·CT•W4Kio1'X J.1 peaH•I..I,11o10H6ipHIJ.1X CHBira··.
YnopeAo ca ja4·aiJ-beM AeM01Hipa!l10Ko~r nOIHlpeTa: meHa y
ceery O>tH1sena je J.1 ,qenaTHOCT peaKU.'HoHapHH·x rp)llna 11 ocra- .
TaKa cpaiW·I11CT:14'4K:I1x eneMeHaTa.
nomyHO je OY'>friJe.l\HO ~Ce y Cje,q>tH>eH>tM ,!J,p>KaBaMa
AMep>rKe " y EHrnecKo j Hana3e pyKosoget.>r KpyrosH Me!}yHapOAHe pea1KI..lJI1fje, 11 KOj.l'l cy Ha 4eli)t Hana·~a Ha .qeMO'KpaTcKa
npaea Hapo.n.a:.
T~-1· ·tcpyroBI1·, KO•J11· <;:Y y csoje epeMe CT·B·OIP'J.ofJ1•M 4)11AOBHWHJ.1
X""Tnepo·B'CKJ.1 pe>K~t~M, KO•j~-t Aony•wTajy pe>KJ.1M .cp.paHKa .y .WnaHio1jl1, caAa oreopeHo ·UJT);!Te •cpawJ1·cTH'-tKe eneMeHTe y HeMaYKoj,
fpYiKoj 11· PJpy-ni1'M 3eMJbaMa. 0Hw Te>K_e. Aa cna:cy op, npo1nacTJ.1
venaTa W:naHoKOr Ha!POAa. CDpaHKa.
ceaiHl~ HatlljW~·I:iHK:Joi; J.1" M·J.11mt11alp!o11CT~H' yntu.aj HO AP.YW11B9,H9
YCTB!HOBe, HS ~yn1)'1pHI't EOOOHOMOKJ.ot ')-KIYfBOT HeMa41KOr Ha:pOJI.a.''
Mei;yr·I1·M ce y 3a'na,D,HHM oKyn.3u,J.o1oHMM 30HaMa HeMa4Ke
He anpo'BOJlJJ.1 TO pewel-be o JIYI!KBJ1lJ\8iUJI1}11 cjla-wlo1·3Ma Ha 3aAOBoJbasajyt.>r HaM>IH. KawnaH>a 3a, , .1\eHa4>$~<Kal..l>tj,y npeTsapa. · ce
y .npa3H)t cjJOpManHOCT, y .KOni1·K0 ce Or1,POBO,AH 6e·3 aKTJ.1BHOr
y4eurl=ta ,D,eMoK:pa11c:~~x HBIPOAHHX opraHf.f381l.IJWja.. ·
X11JbaAe eenl<iHMX 11· MaJ1'1-iX 6_~sWHX cpawi1'CT111'4'KlHX pyKoBoA·Milau,a, nponal3ei;J.1 Klp03 KOMJ..iCWjy 3a p,e,Ha•ll,IH<J>HIKSUJI1'jy, A0.6H. jajy 3BBIHI14HO ocno6oi)el-be OA ·Ka•3He 3a caoje 3n0411He.
nopacT ,[\SMOKpaTCKOr JH:SHCKOr
C
6op6oM
npoT·HB <j:laW!ool3M8 H
Kofe
y
Y pewelobw,<a Hipi<MOKe K<>Hcj>ep"H"-l>lje py<o•so,q~<ol.ja •p~<jy
,D.p>Ka.ea rosopwno ce no nwral-by AeHau,Hcj:JHK:au,w je HeMa4Ke, o
HeonxO',LI,HO:CTJ.1· p,•a: tCe ,36pM:we c- n1o14a 3eMibe ·H8iJ,IH•CTI14'Ka napTJ.1ja, 'HSI..I,HCTJot4Kloi 3ai<OHH 1 opraHK36U,I1je H ycTaHOBe, OTCTpSHI:'f-
HeMa4KI1 TpycroeM 11 MOHonom1 -:- t<oj11 cy ca4HI-basanl1
ocHOBHY 6a3y XHTnepH3Ma -.He niiKBI1AHpajy ce. Jlkro raKe -ce
w~~-t-re "" t<p)'lnHI1 senenoce.qHH4·J.1,,
Y V1ran11.jt11 cpaw J.1:CTII1'4H!J.1· eneMeH1'11 cno6o.,q.Ho cTeapajy
4J.ria:ey Mpe>t<y nop,3eMH11X opraHM'38L\Yija 3a 6op6y npoTHB p,eMoKpaTCK~-tx opraHW3aU.J.1ja, y 36Mlbl1.
1
Ben11'Ky- ona.c:HocT :sa ·MHp 11-1 p.eMOKlpan1ljy npeTCTB-BJb.a yronocra.slba·l-be cf:JatWWC111-i'4:K-Q-MOHapX111CTI-14K8 ,AiofK.Tal)'lpe· y rp4·KlOj.
, MelttH"PO\llHM >KeHGJ<" KoHnpec y Mee<>4Y HoseM6py npowne ·rOAHHe np~-tMI-10 je pewel-be, y KojeMy je pe4eHo: ,Aa 611
ce y4spcT110 -o:nwrl1 .MMp, HeonxoAHO je npe ceera Aa AeMo-:
·KpaT·I1"·ja 6y,.n.e oo11'rytpB1HB: y ·csaiKoj 3eMJb'W, jep je ona'A·81-b_e A'eMOKp.a-rHlje y eetMHII-1 esponoKY1X 3eMaJba y npepa·THOM ne·p>rogy {i"o ycnos sa np"npeMy arpec>rje " 3a np~<speMeHy
no.6e.,D,y cpa·Wio13Ma·".
rp4KI1· pea•KlLJ,IWOHap);l, Y3 no~pwHJy eHrJleCHii'IX pe8K4'J.10HapHio'iX Kpy~oea, noKy;wa,sa.jy ,D,a cnOMe HecanoiMJb'l1•sy Boiby .Hapop,a, •KOI}YI 6pa1H1H M11!p, ,p,eM01KlpaT111jy J.1 H814JI'I•OH811Hy He3'SBI1CHOCT. Opy>t<aHe 6aHAe MOtHapxl'l·cTa y611jajy, nane 11 rywe
csa!K!II nOIKyw.a.j mmopa,- nporal-batjy},Yf 111 yH);IoUJTatsaj:yl;·J1" p,eMo·Kpal"oKe eneMeHre.
r:p4'Ka BJ1:a·.Q8 1 3a6p~-t1Hyra OHa,rOM >KeHOKOr rlQII<JpeTa y ·
3eMJbiH; 3a6paHI1•rw je rpYKMM meHaMa ~a op,p>Ke csoj KOHr·pec.
,,Het<a. 3Ha o· TOMe 46110 4'1-1·8ii1JllJ.1'30BaHO 4086YBH'CTB0 1 ' ' R'H-wy
rpYKe *"He ce~pempwJa-.y Mei}yHapo,qHe geMOHlpill'CKe cpe.llepaU;11je >KeHa, ,HeKa. '3Ha cse:r 3a ·CBe '3Jl0411He ·Kojl1 ce J1·3·sp-.
wyjy npeMa HapO.l\Y·"
�17
/
Ca·,qaWf-biH' MOIHapxWCl'H-Y'Hll1' pemlo11M y fpYKOj oPeTICTSB.Jba
3'6or rora Hajona!OHJ.ofje <H<apuwre npoliw.e M-Mpa 1-1 6oo6e,q,HOCTvt
HSip0)::\0.
AKrMBY136LJ,Hja meHcKor ASMOKpaTcKor noKpera y ErJ1nry
pacryha yno~a >t<:eiHC'KII1X opF-aHH·aat.}J~-tja y 6op5H 3a HeaaBI4CHOCT ErJ.1nra,, aa eKioHoMoKy 11 -nonJ.1·11J.1:4HJy pa:BHonpasH-ocr
11
/
meHa, aa no6.olbwa.l-be >t<J.1·BOTa p,eu,e, )'lnOOUJIHIJla je pearKu;~«>
HapHe Kpyroee Er.l-!1rrra, Yl HiWXO·Be eHrnecKe no~<~pOBIHTelbe. Y
nero o·ee ro·AJ-1He enmarcKa enap,a · pacnycrwna je :>t<eHcKe ,D,eMoKpaTCiKe O,Pf6HI1361J..J;I1-je, a M'HOre OP, 4J16HO'Ba THX
4J.1Ija yxanc-ll!na..
.
opraHM3a-
~
Mei~tyHapoAHa peaKUJWJa.. n01~wasa., p,a Ha C:ea:KH Ha:4HH
yr·yWJ.1 Te}t{l-be .HapOA6' . H:OJ10IH~j.GJ1HJ.o11X J.1 36BIJ.1'0HWX ,ll.pma,Ba· 36 ,
HSL\I-10Ha•nHy He3a•BWOHO;CT,
AHrno-xqJJaH,ti.CK!W HMnep1-1janl-fcn'l set. s~·Li.Je OA ro,l:J.I"'HY
,D,aHa- so,D,e ..KonoHY'IjanHI-1 ,paT npon1s Hapop,a · VIHA01He3-J.1je.
tJ,a 611' Ce MOra•o np:y>KHr'PYI' WTO ja-YH OTinop peatKU;H jM, OBO
3aceAal-be Mapa Aa no3aee >t<eHe u.enora ceeTa ,D.a noja-·
~.Jajy je·A'HHCTBO meHa MeijyHapo,D.Hor meHcKor ,qeMoKpaTcKar
noKpera, ~ Aa yonocra-ae jaw rewl-by capaAJ-bY >KeHCKio1X AeMoKpa·l'cKJ.1X opraHII!3all,llo1ja ca Hanpe,qHJ.1M p;pywrseHII!rM IM c11HAI1·KaJltHI1'M -opraHI1·3aU.K-jaMa tCrB'H:X .· 3eMa-Jba.
Heonxo,D,HO je Aa ce aKTJ.1BJ.13·1-1pa _,qena;rHocr · meHCKY!X
.qeMoKpa11CKMX opraHI43a4'1o1ja,· KOp11creii~ •CBa Mofyiia· ope,qcrsa
3a pa3·0·n<:pHsal-be no~waja 11-1 •nJ1aHoea pea:KUJI11je, ry LI,'HJbY
3SWTIJ.1'Te M11pa, iKOjJ.1 je .Y1.3"BojesaH no 4e-Hy ·ae111HIKJ11X >t<pTaea H
na.nbl-1 Ha:po,ll.a •
HeKa 3Hajy MeljyHapo,qHa peaK~"ja "' nponaraHA"CTJo! Hesora para ,qa Met,yHapogHa geMoKpa~CKa cpegepa~Jo!ja >KeHa
i:roj11 "" cTajaiie y nps~-M. rpeA0'13YIMa 6opau.a 3a KOHa4Ha
v.crpe6Jbel-be ocTaT~Ka cpawi1'3Ma- 11 't-berOae Y~,~J,eonorHje, 'Y
4J.1JbY M~-tpa J.1 6e36e,q~HOCTI1 Hapo,ll.a.
1
PeaK:41HiO>HapH11o1 Kpyr~oBJitl. KyoMiti'HTaHra y3 noMo~ a•MePJ.t'-1tKI"'X J.11MJnepvr•ja.nY!cTa, HaMel1HY11'Jo1' cy KJJ.11HeoHldM Hapop,y npa"ljatHCKIYI· paT y L\·IHbY rywe·t-ba JJ.SM'OtKpaTOKOr noKlpeTa- y 3eMJb'YI·,
noJJHTtJ.1tKa y K~H'J.1·, ynpasJbeHa npo'T-YIB
Hapop,a, 1-bSJ"iOSIMX >KSIHa J-f ,ll,e4·e, Ha:HOCtl1
o36J.1-IbHY nospeAry -cTlBapH. onwTer Mwpa.
AsaiHTypli1CTIYI-I..I'Ka
HatnaheHOr H:I-1'HSOKOf
CseTaKa pea'K4~·ja IC·BI1-M ·OJIInaMa onoKywaiBa ,a.a no4ena catpa,c,l-bly aeniY!·K!~'x ,o.p>t<asa.
1
Vl3 paga napJolcKe M11.pOBHS KOH<jlepeH~«je jaCHO ee BJo!AJo!
,D,a· pa·3MI1'M'o'V!na·>Kel-ba -M~y4eoH~~~Ma ·11'3na•3e npe caera •H3
Te>KJ-be aHrrnoaMepH'-1·'1<11-1-X pea1Hll.Jilo10HapH11X · Hrpyrosa AS: Ha:MeTHy
csoje .rocno,.a.cTBO Hapo,CJ,YIMa,- KOjJII -cy ce ocno6oA·J.1nH o,q
¢a·Wio1:C:n-t4KO'r 1poncTBa ·H )'ldnocTa,BIH 1 n~ y. -ceoj!H•M 3eM1b-a•Ma /J.eMO-'
·~pa~c,~o ype~e,.,e ..
Pyko•so,Liei>Jo! '~PY"OBJof MeljyHapOII!He pea~~~Jo!lje Bo,Lie •HeyM·Op!HrY nponara'H~y 3a HOIBY! paT y ·UJI't·Jby Aa 3a'nJ1awe Hapop.e
J.1 -o:cna6e -1-b-HXOB ASMO~paTICi~H cppoJ-iT,
HecyMJ-bHBO je ,[\a cy AeMo·KparcKe cHare H'apoAa 0481pcne
y >KecToKoj 6op61-1 ·ca cpawll!cTI-1-Ma w .D,a cy cap,a, -Kao HJ.1Ka,D.a,
peweHe p,a IC-e OAynpy tC:BaJKOM np1111~ peaiKJI.l,IW~je. JJ..a 6lll ce
Taj 3aAaTaK MO·rao I-1·3BpWJ.111H, norpe6Ho je oae tae~e •JII setie
OJ:C'y1nfba-1-be C•BJ.1X HatnpSAH11X AeMOKpa<Tc'H:HX opratH'J.13aiU1
Hja.
2
�/
,,HwKo He MO'>Ke caAa Aa T·B'F)AH .AB- y KYIHH HeMa rpa~aH- ~
~Kor para, HnH ,qa ce OH ao,qH y Mal-beM o.6HMy", H3'jaBHo ·
je 41laH ,lJ.eMOKpdTCKe nHre 4>t<oy-EHnaj Hd KOH<jJepeH4HjH
wraMne y WaHrajy.
,ll.-p
I,J. BEnTC!JVIW
Oc-a.M CTOrrHHa asMoHa, Mo6Y~nxcaHo je 38 6otM6apJJ.oBa-l-be
.M.HpHor CTSHO'BHHWTBS y K;pajeB·HMa Koje caMe CT8HOBH11WTBO
ocno6o:AHno OA janaHCKH·X 381BojeBa:4a. TewKo Je Oln~t~caTH: cTtpa.Aal-be HMHea~or HapoAa. Ha XlHibBiP,e J"byr,IJ,·K, meHa ·J.1 ,ll,eu,e oCTajy
6e3 Kposa •HayJ, rna.soM ·H: 6e3 ~paHe, a yMecTo xne6a- arM-epH·YKM
8BJ.1'0HJ.1 6aq-a'JY HM CMpT,
(AMepH~a),
nornperce,LlH"K MeljyHapo,L~He ,LleMoKparcKe <jle,Llepatj"je }l<eHa ·
3EHJMO CBOJE PEllOBE Y EOPEH UPOTHB PEAI{UllJE
Ta·KO ce peW8'sa y KHHJ..1 nJ..1Tatbe Ae'MOKpaT'Hje, TatKO ce
ao.p,e 6J.f11Ke 38; ,AeMo!Xipa1111Jy. Oee 61111Ke ·BOAI1' Hapo·A·
iJJpare ,llpyrap!"L\e, -:' ,
MeHH je noaepeHa oA·roaopHa Ay>KHOCT, Aa sac l-1·3'se·cTVIM
OA npaHe JlbapwHor <>.r!6opa MeljyHapo,LlHe AS'MOi~pamKe rpeAepalll><ie >KeHa o y4ewt.y >KeHa y 3aW~HT>< MHpa 1< y 6op6H
npo-nVI'B cpaw~-tcm11YK!I-1'X c~-tna ·Koje no,ja4asajy ~cso,jy a:KTH•aHOICT.
K·11HeoKe >KeHe o.cy ce ·Y oso;j 6op6J..11 no•Ka3ane tK8o npeABIHe
«-hep-~t~·_,csora HapoA-a:. M·11· :no3'APB·BibaMo tbHXOtBy HenonytCTJb'H'By
.xpa6pocr. Hpep,- 11114eM c~pTH·, ·Kojry Hoce aMepw-l'KM aiBIJIH)HtH·,
•KJ..1:HeCKe >KeHe Atp>Ke ·Ce -KCIO •BOjHMll,'H tHapo,qHe .eoJCIK6, 20 MHnYfOHS. >KeHa CesepHe K~t~He 'H'3'Pa~-11lle ·cy >Kelby ,D,a: cT·yJne y pep,oee
MeljyHapO,l!He ASMOI~pal'cKe rpe,llepaq><je >KeHa ,lla 6H ce noA
3a'CTaBoM j;AHHcrsa >KeHa 6opHne, H o6 jep,'l1ne y 6op611, 3a
,D,eMoKpaTYilJy, 3a· ·cra61-fnaH H TrpajaiH Ml~t~p; 38 ·ope:liy ceojy ,1-1
cso·ra •HapoAa.
Beii c:a:M oaa:j IHacnos o6a·se3yje IHac A? npo,y4'MMo, MaKap
CaMO
y
OCHOBHIVI·M tiJpTaMa, 'OHO WTO ce JJ.SWaBa OKO oHCIC.
MeljyHapOP/Ha· 'cHryalJIHja. je Kpa<jH>e cno>t<eHa. Pa.r je Jasp-
weH, 111- »<.eHe u,enora cse-r:a Ca Haj:seiioM pa!Aow"hy pp4eKane
1
1
cy .senHKY no6eAy HapoAa. Arm MHp jow H><je csyr AS ycnocTa,albeiH, Ha a:r-poMHHM npocr.opHMa jymHHX Mapa T•H·xor OKeaHa, Ha jy~o-,J11CliO·~
·HaAa. 'EHrnecKJJ.oll
AaJ.1}m<or
B•O jiHHU,IH; IHI3
,.
HeKa ·:nnaM·eH ·~c.eeTe 'Mrp>t<il-be npeMa :HenpH jaTeJby 1H Jby6a~H
npeMa. HapoAy ropH· y '1-b'H·:>GOBI..fM .cpu,HMa! HeKa OB8'KJ.t rieAaJb
KHIHecKe 36Mlbe nocraHe rpo6oM yrlbeTa-4a ,H 6a-3oM 3a· O'CI1o6o~el-be 4e.1Jor IHJ!-1HeoKor HapoAal
He Ma'tbY npeT~t>y ·MHpy 11 _AeM:01K!pa1iJ..11}H• IHOOYI co6oM ooll'HTJ11Ka E_HrnecKe y EsponH., Hatpo4WTo y fpYHoj.
tf<:OH"['li-'IIHeHTa He npecTaje tKaHoaMep1·1HIKIHX tnyW·BiKa
\W
6)'TOMaTa
crpelbaljy Haj6olbe OI'!Hose K!ollOHMja.m-rJ.1x 36!MaJba, crpelbajy
CBMO 38TO .WTO pa60BIII me He'fte ,0.8 6yAy. po6oBH, 3aTO WTO
cy rpa>K~t~IlM p,a ce 111 •Ha' i-biWx- ~npowl'tpe MaKap '1-1· o·He eneMeHrapHe cnot6op,e l't npa-ea, Koje cy 6·J~t.ne npornaweHe ATnaHr-
M~~y~apo·,lJJH11 >Ke'HCHll1· IJ{l01Hrpec IHOBeM6pa npowne ro,o,-11-He,
·OKo-M 'nOB6JbQM,
ADHeo Je ··Je-AHD npa•BYI'Jl'HO pewel-be, 1Kao y:nyncTso 3a .o.en8T--
tJ.·oK. cy norne.q•lll: u.eno!KyJnHor IHanpeAHOr '-lOse4a:HcTsa ynepeHH· Ha K•oiH¢epeHLI,IItlljy MHpa y ·naipW3y, IHa HanaiieHo craHo-sH~t~wrso KI1-1He na~ajy ·aiMepil'tl.!Ke 6oM6e 'Itt ·rpaHaTe,
Hocr MeljyHapOAHe AeMoKparoKe <jJeAepa•L\Hje >t<eHa:
1no· ·K-1o1He3a .a.op.e osa•j mecTOIKI-1· par, TBP:A'I-1 AHajeA~t~Ho ·C ·roM pa-:3.nl'tKOM, .c TI'IM orcry.nalbeM
op, HQpMa, Aa cy ·soj_HY!U,J1 4aH-~Ka j..JWeKa HaopymaHI1 npsoK.nacHoM 8M6p1-1YKOM T9XHJ.1KOM AOK je Hapo,ll. 6e3 opy>Kja .. nponl.B
Ml't'J1:1·1!0H
'Yf
llyju,a CrpoHr,
Hap6AH.J.1·X Maca 11'1 •BOj-OK9 6.3461-1·0 .je"'
256
.AJM-BII-1i31J.1-ja, OA KOj-I'IX
je 57 ,D,W-81J.113·1-1!ja o6y1.1e~o ·).{ cHa6,13.eseHo OA A.Mepiii·Ka.Hau,a.
-
"y LI;I1Jby Y'-~ 1 Bipwii~l-ba •MY!pa: cs;y;Aa, Heonxot,DJHo je, npe.
.cBer8 ~a ,£\6MDKparJ.1j8 6yAe y csaKoj 3eM1bH o6e36e~eHa,
:nouno _je .cna6Jbel-be ,o.eMOHlpa.TI-1je y ·Beii·H'HYI· esponoKJH·X .3eMa1ba
y npeAp8THOM nepH'OA.Y'r C11BOipl1IlO ycno·se 3a npH~~peM-a-1-be
.arpecH je '"" 1npJ.1ispeMeHH• ,p~t~,jyMcj> cpawH3Ma. C Te TaYKe r JleA11WTa. rp'-l•Ka· ·npe-rCTS'Biba HajonaOHV1.je on-biHWTe paTa.
\
y U.!1JbY A8 CJlOMe HenoH:0·11e6Jb:I1•By ·BOJby ~apOA8r ·K·Oj.H
Te>KH cno60A'HOM mw,sory, 1Haopyma1He :6aHt:fe_ ·:MoHap~MICTa ·s1pwe
2.
�20
21
/
y611crsa~ oJ.t naJbeS»He, rywe'h~-1- csa·K'H ln-01-fYL.Uaj npoTH"BJbet-ba,
roHeft·K ·~t~· YHIH.WTa:sa~ryi;,vt t:\9MOKpa11cKe. eneMeHTe.
rp.,Ke >t<SHe BO,!Ie Xepo j'OK)' 6op6y 3a, 4a<:T " cno6o,!ly
csOje oTav6~He, He npe3ajyi1·11· o.A ·o·naoHoc-r:YI ,D,a non1Hy, Kao
WlO je -no·r;~o·l'l'iry11a JlfpYI•HS rl!tliHYI, KOja je •nOKS•3·ana H•386Hp9AHH
np.,Mep xepoj'CTaa.
rp41Ka 'BJ16P,a>, 3a6pH1Hyra 36or ja4·J.Il1He >KeHCKO-r JJ,9M·O~paT
CKOr nm<peTa y 3eMJb"", on1w11a je Ya·K Ta"Ko ,D,aneKo, Aa je
3·a6paHH...na rp'-I'Kiti'M meHaMa ~a ·Oi,D.ip>Ke •csoj •KO'Hrpe·c. ,HeKa
49110 Ha•npe,ll,HO YOB9"-16HCTBO ·C63Ha 36 TO, n11wy rp4Ke >K9H9
CeKpeTap><jaTy Melj)'Hapo,!IHe JISMo•pamKe cpeAepaL~"je >KeHa
HeKa ca:3Ha qeo •CBeT 3'a- 3110-'·t~-1He, Koj'.l-i -ce Bpwe npol'HS.
Hapo,ll,a. '.'
· 4c
·y_ YI•Cl10
·BpeMe 1'1p4-K9 >KeHe M-0!19 36 noM~fi.
rp4·Ka
He CMe·
A-a ocraHe 6e3 3-aWll-ll'e. Meijy.HapoA:Ha .QeMOKpar:cKa cpe.QepaU,'I1ja >t<erHa. no,Q~-rrna je ·rnaJc rrqJorecTa npOTY!B caMosnawtia If
nporoHa rKO:jl-1· BJ1BAB y rp1.moj. }KeHe 41 36MJb6 no:sene cy
xa"Mna:~try npoTecTa •H noHa8a·ne npYKoj sna:AJ.1· ,ll,a 3J104.11·1:'fil1 Kojw
ce apwe y rp4,KOj He MOry Aa 'npoljy HeKO'>Kft>eHH.
Y TOMe
ne>HJ.~~ ·cHara 1-1 3oHaYaj Me'ljyHapop.Hor yje,ll.¥11-bef-ba >t<eHa.
MeljyHapoAHa, AeMo•pam<a cpeAepa4wja, >KeHa 'Ke>ja )'je,!IH~
H::.yje ·o·Ko 100 MHn14•0Ha. >KeHa, ca csoM OA~YLJHow'hry :v~cnolba•sa
OBOj Heno.MHpib.YI·BH ·CTB:B npeMa cj>a.WI'I'CT.YIY'KOM pemHMY ctlpa·HKa
y W·.naiHJ.1j.J.1 H 'ltl·3'pama.sa .csoje_Hero.A.OB-a'l-be 36or n0111-i·TI1:Ke lla6yPI-1'Cl'lltiYKe .Bna.Qe ·11 ·BJla,,.qe CjeA:J-1'1-beHJ!IX aMepHY-K~J!IiX Ap>Hasa. Dna-·
roAape--h·J!I osoj noni1TJA'li,J!I, •no6ep,a Yjep,·!-11-be•HI--IX Ha4j).jj·a He caMo
wro HH'je A·O•Bena A·O na,~ei; je K'om-ncoroA napa.QoKca.nHo
TO J.1·3rne;,Qano ,.q.OrupHHena yYBpwiiel-by nonomaja 1Kpsasor
venaTa CD.paHKa •1-1· J.ber•osor cpawJ..1lcTI1'LfKor pe>Kw.Ma·.
1
Ko 61-1 Morao, 3a speMe para, npeABI1p,eTJ.1, .Qa iie
no6e.Aa Yj6..Ql11-beHHX Hci:LJ,IHja ·,a.osecl'H AO yyspw'l;eH:.a ~;.~enaTa
cPpa•H.Ka? CsJII•Ma. j6 Ja'CHO .Aa je rea •ClloX-\oM X.JIIrnepa HWYe3·ao.
rnaBHJ.1 ocnoHa··u. ctlpaHKa \1: wnaHoKe ~pea~~<:U,11•je. 5e3 ryl)e noMo-hY'l, CDpaHKO ·Ce He 61-1 OAip>Ka-o HH jep,aH AarH. Am1 cPpaHKO·
A06.. ja
TY 'ryljy ".C>P/pW<y. non"'"'""P" >13 MOHapxo-Karon.,4KOr
Ta6opa. rCn.peMa-jy crtpO'BO"Ijel-be •nne6JIICl.ljr.1Ta nO,Q KOHTrp0110M
8116CH1 11 KOH'CTHTyll,HOHe MOHapXV!je" J.1 ,Ao6po onpeMJbeHe·
npocpecJ.1oHaJ1He ·eo}oKe'' cnpeMa:jy ce _,qa tHaMeTHY W.naHU,·JII·Ma
ASMoHJ(:la11J.1·3a.tpa,Hor <f:la.wHCTY .Q·OH XyaiHa, a Peny6nM-U.I4' -
<MpT." Pe>t<'Yf'M cPpaHrKOB y WnarHJ.1ij:~-t .npeTcTa·B~a cocreM 03a.KOI-beHor. Tepopa., .np11ci1J1Hor pap,a rw Hajreme eJ<Ionnoa'Ta4'1-1'je
Hapo,n;HJ.1X Ma:ca.. .no11nyHo je 0'4~-trJle.,.q-Ho, ,D.a Tai~Bo cral-be
OCTBBJba •CB-Oj .ney·aT Ha ·CaB >H:YIBOT WnaiHCI<iHX >KerHa. 1-bwxose
.c;e ,na.TI-be He Aajy 01n11can1.
Y
nocne,!l>t>e
speMe yYewhe
>KeHa
y
6op6"
"POTHB
cPp9HKa. Jo·W je BY!We. rnoparcno. WnaHCKe >KeH.e• ·cy opra'Hiof30BaJ1e' nporecre, Wl!pa-j.H;ose, noC11Yfrne c'y ASM06HnHcal-be csoje
6pa:fie, ClofHO•Ba 11 My>t<esa 11113 cP.paiHKo:se sojcKe, 1ipa>Kl4ne cy
cMa·H::.el-be u.e.Ha, riOIBe'haH::.e 3apa,D.e :H IOHJof:>KeH>a ·nope3e,
, Tpa>K·H-MO Heop,Jlo>KHO ocJl0"6oi)el-be 3aTeopeHHX rnaT'pJ.1oTa
«a•J<:o 6J.1• npeKipaTIH·Jle H::..Hxa.se MyKe. TpamvtMo .Qa ce o6ycTase
My~;-~eH::.a y 3ar:sorpHMa, Trpa:»<II!Mo p,a. ce YKIH-He GMipT·Ha K-a'3Ha.
Tpa>t<Y~Mo xne6a Y1 o.qei;e ·3a. Hawy ,qeu.y''. Y sapow~-1 T6~J<cTHnHe
>1HJ1ycrpw.je Marapo 2.000 pa,!IH'"'4a )"'ecesosa·no je y ,!leMoHcrpa,~J.1.jYr, 0611MHOICT o.se AeMoHcTa4J.1'je ·J.1 peweHocT wrpajHaYa ,D.a ·J.1cTpajy y 'C'BojHM 3BXTes~o~Ma HarHane cy ynpa-sy
MaTapa .Aa .o·cnp6oAH neropY~u,y yxanweHJ.1X 11 Aa nPey3Me
.Mepe 3a 113'BeoHo '-no6o!lbwa.l:b.e oHa6AeBal-ba.
1
OrpoMHy MopanHy .no,.qpw~ >t<eHa!Mar WtnaHJ.1tje, ·y i-bJ.1:xo"BOrj 6op6H rnpOTY!"B cpawtH·3M<a, npyma Meijy:Hapo,qt~a .QeMoHipaTCKa· cpeAepau.1o11ja >t<eHa. ·¢eAepa;u,.H•ja je yno-rpe61-1·na. ca.s csoj
ynll'r.iB, cas ·csoj ayropHTeT p,a 6"' 3a,qp>t<alla pyKy cpaJlaHrHcr.J.ofYIKI-"fX 1,1enar·a ·sei; Han-ryry Ha.p, rna,saMa 11pJ.ofjy wnaHCK:IofX
na"TpJ.ofOTK'Jof·l-ba. >KeHe 49110ra· cB"eTa-, rnOA pyt<:O'BOACTBOIM Meijy·HapOA•He AeMOIK!pallcKe cpe.,qepa·u,H:je »<eHa., 6ope ce 3a. csprHyf;e
cpanarHre J.1· venara, CDpaHKa, 3a ¥BOifjef-be (pemHMa cno.6o.n.e 1-1
.p.eMoKparY~'}e. WtnaiHcKe >t<eHe. ·HI1tey ycatMJbeHe y ceo joj 6op6""
npOTJ.ofB WIJ18HC~-VOT cpawY1,3Ma, 'KSO• l1' y 6op61-1 38 MHp, 3a 6e3..:
6e,A+IOCT. 4911011<ynHor Y·O•B64'8Hcr:Ba,
Ha np,HMepJ.ofMa KHHe, rpYKe .r.1 WtnaHJ.1je. Bli,lJ.IofMO ,.qa
sojHI4Y•K!H 1Cl1oM HeMa,LJKe jaw He 3HaYw nomyHo· YHri"'WTerue
¢awH3Ma, ,q.a ·BOjH'J.of·LJH~J.1· .nopa13 HeM•a:4He caM no ce61o1 jow He
npeTcTa·BJba <:HrypHy rapaH1'1-1jy rnpoT•H_B onatOHOCTII"'' Hoaor paTa.
1
CHne Koje cy AOI!lp:J.ofHene ye·o:lje·l-by X,l'frnepose THpaHHje
l1 eapsapcT.sa HWYeKyJy rpeHyTaK ,qa ce noHoso nojaBe Ha Hat.J,l1oHanHoj J.1· .Mei)_YHapo.n.Hoj apeHx. Oay npe-rl-by a'HAWMo csa•Ko,.QHeBHo y .caf?.oTa·mJ.f .QeHa4'Hcf:lJ..1'KC!4~'~'ie VI' noKywaij"HMa. ,.qa ce H'3•l1rpa~y pewef-b"a Y.jefl.'r.1'1-beHr.1X Ha.4J.11ja. Ha.J:;IB·A Mo>t<e n111 ce npe'I;H
M
. ·.
,
I
�22
23
/
_npeKlo~ ocno6oijel-ba r.pojw4e cjJawHcr-H·YH:Hx l,lenara? CseT je
-·,ll.oYeKao osy 'BeCT <:a ·~-teHeHai)eJ-beM r-t"'Herop,osa.J-beM. Awo -soi)e
cjJa,WJ.11CTa IHY!Cy ·KlpY11BJ.1·1 ·ko je OH,qa KpJ.II·B y Tpa-rep.Hj'YI· MHJU10Ha
Jby.QiH, y ipa·re,D.1Wj1H rOTOBO L1,9110'f 4086'-18HC"f.Ba?
Oso onpa'BJI.'Sl-be cse,qoY;H o ,oMe, -ABI HH'je npowno• speMe,
y cseTy jow ~Ma nyHo o53~pa npeMa cpawwCT><Ma. 3aTo
MHOfOMHIH1dHCK~ H8'npe,ll.H9 Mace C HBAOM ytm1,py 0'-11-1 y Haj4Bpwi;y 10spt,asy M14pa '" AeMoKpanr)e, y •HajynopH•J4•jer 5opl\a
3a- cno6o,o.y H He3a'B'HOHOCT 'Bemn~~x a-t Manl1x 3eMa1ba, y Haj-
!<aA ce
sepH1Hjer npi-~ja.Telba )"rl-beTa8a'Hiloi'X ·H yHecpef.eHHX jeT'CKyj
Case3.
y C{),B-
""!
MHpH!-1 pa,o. cosjeroKH,£ -meHa y o6nacn1 11-'!IH,D,)IICTpwje J.1'
rpaHcnopra, y noJbonpH,spe.AH, y IHayL.J,-1-1 -H IHa IJ,eny -sa·amnal-ba:
Mna,Aor ,no~olbel-ba, 1n:percra•s!ba ,J-bJ.1XO'B sem14aHCTIBeHII1 pp,npH~
Ho-c p,eny 6op6e 3a •cra6HrmH 1<1 rpa jaH .MHp, 3a 6e36egHocr
Yosel.laHcrea, 3a ysoi}el-be- y mHeor- op,nyKa KoH(pepeHu.Hja y
Jan1iH ).1 nor:c.n,aMy, a not.UT·O lie npesa-31H·na>Ke·f-be· Cra•Jb<J.1HO·BO:r
neroro,ql<1ml-ber ·nm3Ha .npe o,qpe-ljeHor poKa jaw BH·we yl.lspcTMTYI ·sen).{~ CoejelloKy ,qp>Kas.y, 1-beHo- >Haopy>Ka·l-be, Ma:repHjanHe •YI"" MopanHe cHare, H ro he 6~-t'l11-1: :pewasajy-li-H cpa1Krop y
Aeny ycnocraelba 1-ba -Milllpa y t..~eno-M caery.
,D,y6oKo ycxH-hel-be .J.13a'3Y1'Ba 'J.1 -o-rpoMHa He)llMO!pHa ..n,enarHOCT >KeHa; -cnoeeHCKY1X 3eMaJba· Jyr01cna.s·~ttje, 5yrapcKe, 4exo-cno;sa·YKe, nolbciKe. MY1 31HaMo .n,a .oy a<eHe OB·HX 36M61ba- npHHene sem"''Ke >t<prae Ha onrap -no6ep,e Hapo,qa y pary npoTHS.
cpa-wJ.1·3·M-a•. rbi"'XOBa 8611'1<1M@fii'SBCJ1yfa. J16>H:I1 y H;CT•O!p'WjafCOIM cj:la:KTYr
,qa je yHyrpa•WJ-be jeAYIHCT£-Q- a'HT•J.1·¢'6'W,11CTJ.-11.fl<Or >KeH'CKOr -f10Kp6T&
AOTipHH6-I10· KOIH0011111D,aU,tt~•jiYf Ha:U,.HOHafliHJ.1X 'OHa·ra OB'HX 3·eMalba,
y- 6op6H 38 ,Q6'MOKpa'T'J.1•jy, 361 m1-KB·l1,D.8U,Hjy O'CTaiTaJ<a c1Ja·W!If3Ma"
y 6op61-1 3a Cra6J.1na'H 111 rpajaH Ml-ip.
0He ·cy ,o.y6oiK-o ceecHe T-ara Aa, 6pa1He·ii.Y11 ,qeMOK!pa·TJ.1·jy y
ceojoj -3eMJb11 ·H· yi.I1Bpw"hy1jyi=M je, 6paHe cso,jy pa'B'rtonpa·sHocr
__:.. rpa>aQ,e 'HOB '!:BeT.
PaAI-1 T,PHyMcpa Tara ceera jyrocnoeeHcKe >KeHe, TaMe rp.e
-cy npowne cpawMcT<HY.Ke X·Op~e, 'Ha pyweB·H HaMa-, rpaAe HO•Be
eapo-wYI, eneKTpii!·LJHe u,eHipa-ne, cpa6p,11Ke, WKone, p.ajy ceoJ
caMonomprsosaHII! TPYA 1Ha ,qap orav6KHH, 3Hajyi=M p.a je yt.t-ep..::.
w-Jie,l-be Moiil-l Jyrocnas1-1-je, p.o,np.HIHOc · j_yro,cnoseHOCHX meHa.
Aeny 3a<WTI4Te M14pa. 28.000 pa·A>I><X Yacosa ,!lalla je 400 meHa
1
3a ,no,D,·I-l!3cil-be- ·~yrli-a ~ttMopenHX 3a1 ·speMe _~pa-ra... 20.000 1.1acoea .
A06pOBOibHOr pa•Aa Aallle cy >KE>He li;pHe rope Ha, nOAH'3aH>y'
eneKTpM'I.I-He u,eH11pa.ne.
·
•
PaT je ppHeo opaxe<BJ4Te fteapei'>e Ae~>r. 500.000 ASL\e y
Jyrocnae·J.1lj-H ocTano je ,5e3 ,K:posa, .6e3 xne6a. C -KaH!BOM cpp.a4H6M 6p11rOM cnpoeene Cy meHe J)'1rOC!lB-B'I-fje He,qe~y noMoi=,-11
AeU.'~"~', t.~ecro. 36pJ.·H·-bSIB·a·jyWK -p.eury 6e3 noMoiiH- p;pmaee, pyK-oaOijeHe je)J;HIHOM >KelbOM AS npy»<e ASLI,H• ronm1. ·KyTSK .yt He,_t<;HOCT, y 3a-MeHy 3a MarepH'HC~ ,Hea<Ho<CT ~<;ojy cy 'YIIM cpaww-cTH
3a yseK oTen-1-1.
}t{eHe 5yrapcKe1 4ex•OCJ10'86''-IIK6 H: noJb•OKe T-OnllO C·y Ce
o.qa,3sane Ha n:o311B Mei)y:Hapop,!He A9MO'KpaTICIKe ¢eAepa'LI,II'I'je
»<eHa; 3a -noMoi=. Ae41-'t - mprsaMa para. Hep.elba- noM·oi=aH _AeLV1
- >KpTBS'Ma para - npe-r:cTS'BJb6 n04eTa'K .,D.611S.liH0-CTI1• >t<eHCIJ-<:Yi'X
AeMoKparo~YIX opraHH3B-U.'YIIja·, · 38· onac .,!J,el.\e op. Heope-ha npoy3po~<:o.saHHX paroM, 3a• 6op6y npoTIH·B eKcnnoa.TatJ,I-'!je -Koja- 1-i'Ma
Kapa:Krep Het.~osei.I'HOIC"TIH', 3a. 6op6y nporJ.1'B -ynn11Ba1 'HenpHjaTe!bOKe 1-'l.n,-eonofHje Ha A941l'llje -Ma•ce, 3a· ea·CrtJ.1'T6'1-be M116AOr no'K-9Jbel--ba y p_y•xy ·Hayt.~Hor !nooMaTpal--ba csera- ·11 36- o6e36eijel-be
cpe"lie 6yAyhHOIC11Yt JJ,eu,e u,~nora csera-.
Ca rneAHWTa nojal.la-1-ba 6op6e 38 MY1ip -sa,>KHO je 3a6ene>KI1TJ.1 Aa je ct>e,a.epau,11ja pyMyHCKHX )f{eH8 ,qoHena pewel-be o
aKT.IIf'BHO'M. HajeHeprr.14HJ.1jeM yt-~ewiiy pyM)IIHCK:I-1-X >K6H6- Ha .np·eTCTOje-fi·J.11M IHI36op14Ma.
,
KoHcpepeHl1"i" je pewMn" Aa "PY"'"' o~JJY"HY nOAPWKY
6no'KY ,qeMoKpar:ot<Mx napTH,ja, •Ka:t<o 6vt ocHrypana1 no6e.n,y Tora
6JJO'KB• 'HB•A pBBIKii..\1.1-tJOM ·11· K6'i<O 61-1:• p)IIMYHCKY1 HapO·A ysepeHO 11
se,c,po ·lllWao csojoj 'opeii'JII. Y .-c-soMe no3~rr.ey K-o.HcpepeHUJY1ja ce
o6paTI41la meHaMa PyMYH"je npenopyYyjyt,~ •14M Aa 6yAy y3
Ha:pO,O. y Q18JHIM ·0Jl.11Y4'Yjyl;lll'M 11CTOpY1:jCKJ.1·M ~aiHI-rMS !J.1 ,ll.B ,llfC:KOpi-1CTe Aaro IH•M l-136opHo -npaso, 3a Y4·BpwiieH>e ,qeM.O'K:paTHje H
nopa3 peaKL~"je.
)l.eMoKpaTcKa cpeAepal!~ja >HeHa PyMyHHje, y L\~Il>Y Aa
no,6oJb·Wa· reW•Ko 3·,.qpa·s·creeHo cra.l-be pyMyHcKo:r •cena, opraHI-13oeana je -caiH'J.1TeToKe -Kapa•sa·He OA Hap01.1iJ.1TO 3a TY cspxy yAeweHI-'IX -sarOH-6 "1-1 M-Q.TOpH11X K:OJla, 1KO-jY1· -he OOC8TI1T11 Hajyt,ll.S·Jb6HHja. C6118 3eMJbe ,J.1 yKa.3HB6-T·I1· neKapCKlY nOIM'O-h C€·01CKOM
CTaHOBHII"'IWTsy. Oaa ce Mepa anposo,a.YI y3 -no.n,pwKy 6noKa
AeMOKi:pBTCK!Yf-X ~_apT~tt-ja, KOjllf je OJl.pBA:HO 50 M!J.1'JTIHQH6 neja• H
�/
-CJ:9e~.6~,n;-l-1.o 10 _Mm:opH~x •Kana y TOM L.Wtlby. M·I-1HYh:rapcrso
· COL\Hjan>ior o6e:>6et,eH,a H3,qa\llo je' o,qet.y 3a 2.000 i:HpoYa,q•,
' t.OOO Krp. i.uehepa o< ,1: KoMnne.'!H>I peHrreHOK>~ anapar. M•H>~
cmpcTB.o c·Ha6,qesa>ha H3Aa\llo je 500 Krp .. B>~11p>~oria " 10.000
K_rp. •cany.Ha. Ap-fi-e -yc_riiH.O:ee· ,q·aJle ·cy_ ~a: pa•Ono~aral-he AeMo-_
'Kpa'J'I.oKoj cp~.Q·epa"L.J.VI•}I-1 >K~Ha P)rM)'IHi-fje ~eKape, p,eHl'YIICTe, 6a9w4e, ee-re:p~~~pe ·1-1 5:ecrp.e._ ~Ha~aJ cs_era-_T~ra noCTaje Hapo. 4'J.1TO ja1Ca1H 'a~~<o· ce ceT'H•MO Aa .cy npe·Y! nyr. y J.1icrop_YI•jYJ· PYMYHOKor .HapOJJ.~r )t(eH_e .A0:~J.1:ne_ .'~ee Heorixo,o.·8e _
ycnoBe_ 3a Hajw~-tpy
noMo-i; 1o1 .c-eeoHy -,z::tenarHocr y .Q:p>Ha•B~-t, ,qpywrey J.1. :nopo,c,~wu,•w .
. nps>l nyT y HCTOpHjH PYMYHCKOr Hapo,qa >KeHa je ,qo6Hna
Moryt,Hocr p.a y3w.e yYewl\)'i y o6Ho""' 3eMJbe, yYBpwl\eH>y
f\6MOKpa1iHje .1-1 ~4YBSI-by Mlo1p·C!.
·Mw no·3Apa·Bfba1Mo oMen» nocryna•K: aMepJ.1~KIIf•X ·>KeHa y
U."'~Y KplllTJ.1'Ke H pacKp1-1HKa~al-ba IOnG~H~ nomnHKe CesepHo
AM~P~·4t<HX· ,fl,p:H:caa,a, KO•ja1 je yrnpa.e!beHa Ha· .To, ,n;a· oMeTe nptVIrH-
u;~ne _j~·I4,QHCT6a. 18eJlJ.1·~l1X, HaU,•J.1ja :rlOCT,~f~J:-!YT~ 3a_ BipeMe -paTa
·f-O~O>i<6-H_e Y· no-rc~aMoCK()j ~ Ja.nT~HOK:Oj ,IJ,eKnapat.1,111JJ.1.
J.1
Vl·CT·'flriB't-be 'KoHrpeca a-M-ep1141K~x »<eHa-·•Yr31BaHpe,.c,;t-m je ~?a
. >KHo ~a..w. caAa, KalA-B .ce 11·3- Ta6opa 1peaKLJ,11•je 1-'lyrjy- r nacoe11· KO jH
Tpci>t<e ~a 'ce Te Aet<Itapau,:l-fj_e npe.o,a,Ary. ·3a6opa•sy. ·Haw je cTa•e
1
npeM·a A61K;_napaLfHjOIMa .QOIHeTJ.1M ·o1,o. •c::-l1paHe cas-e3H'I-1iKa, 'V13pa)f{eH
,· Ha Ta.j_ ,HS411H; WTO .11X M·l-1 •CTaBJbaMp· y. QC-HOB H6iW6 npOIJlS.-raHp,e
·_·Meijy >Ke~;t·aMa u,en:ora ceeTa, npona•ra1H~e oH.Hx .U,1111·1beBa 3a' 4·wje
·ice .<o-cl'sapetbe· MY1 6op:ktMO, Te»<e'hr.i y!Boijel--by cTa6MnHor- 1-1
.--TpajHor:· M~p6·.:
~
I
·- ,lJ.pai-e ·,.c,pyi-apH·u.e, npw:6'm1>Kasa- c·e .n.aTyM.... Ka.l\a ·CMo ce npe
rOAJ.1iliy ..qa,Ha_; ··_MJ-1- ·>I<E_9'f:·fe· pa:3J11W·I'J.1TYfX .1Kila'C6 1 pa311111-'111TJ.1·X -sepo•I;I•Ono_secn'f, ·11 -nofli1T~J.1•4'Hr-1X napn1}a ca:Kyn~;~ne · ca asJ.11jy ~<pajesa
-'CBeTa Ha1 Me_ijyHapOAI-H-1 Kfl!H·r1Pec.'
06y3eTe 3a.:je.D,:t:tl1~--l<iOIM nneMeHiJ.1TOM Te>KI-boM A-a noM<>-rHeM9 'yY"sp~r..rk~l:bY Mr.ipa, A~ne .CM'O- •oseL.JaHy 3aJ<neTIBY. -p,a F.e:Mo
ce 69p1:1TH 3a 'LJ,J.1.fbt?Be :nporna:weHe y Jam:-HHOKoj, A.eKna.pau,Kj-J..t,
33 1-b'r.iXOBO ysoijel-be y >HI:1BOT 1 npeMa OHOM nporpaMy npa!KTI:1·4!HOr pa:.o,a·, -~<o-Ja je 61:1o npHMJbeH Ha KoHcpepeHU,'YI.j.w· y
no~c,qaMy.
AaHac ca -ose 1!pJ16wHe XTena 61-1-x Aa n11ra!M •sac cTsapaTe 1:1 100je ce 6opJ..ne 3a IH,OB ,o.eMo•Jtpa1'CK:K M!Hp, -
· A-P ~. BEJlTC!JYIW (AMepKKa),
noTnpeTce~H(.o!K Me~yHapo.D,He ~eMoKpaTCKe cpe~epau,11je »<eHa
Koje
KMa
..
�25
.11'1-1"
4era y3BJ.otW,eHHjer H· nneMeHHTH'jer OA
C.S·J.1 !bY,IJ;·H
y
6op6e
3a T{) ,D,a, 61't
OBI<'lMS- 3eMlbCifMa MOrllH ,!J,3 >ttJ.1Be CBO>j,VIX
)t{J.ofiBOT~,
6e3 .CTpaxa OA paTa, '6e3 CTlpaxa OA HeMaW'"JlHHe?
·
Ha· t<oHcpepeHLJ.iHjH• y JanTH npeTLCTaBHvn...r,.r.-l· IBenHIJ-Of.iX -Apma•ea
nrJ:ornacJ.1IB1' cy 1Kao .oeojy ceery .Ay>KHOCT AS· 11 M:AY, 3aje.n.!"lo He.
caMe ·y pary, eeii -"" ·y l43rpa,ql-bl-l Hoeor nocnepa11~or MHpa."
OcTaTH eepaH oeHM pewe!-biH'Ma 3H.a41-1- 6op1<1'1'H ce 3a cra<iwnaH '" Tpaja'H M>!p, 3a 11;3rpaAH>Y 6o1be 6y.r~yhHO'CTI1 "ose"aH-
<:T·Ba, 3a npH,jaTeJblc:reo_ Meijy Hapo,D.:J.1Ma.
MH,
>KeHe, ocrajeMo eepHe nt:M. pewel-b~Ma.
�27
/
BH.<la TOMWY14 (JyrocnaeHja),
4naH nneHy,Ma MeJjyHapO.zlHe .zleMOKparcKe <jle.z1epa4Hie JKeHa
rOBOPVI 0
BOPBM HAPOJlA 3A MMP fl JlEMOKPATHJY
nocne TeW~i1·X ·rop;l1iH6 O~Cito6.o·,ll,H·l16-4KO:r para Hapo·A'YI· JyroCilSB·Yije cy ·c:a Hec11pnibel-beM, a w ca· ~sem,11ti:VIM HaAaMa., 0'4ern1--.
samo1: Mi1p01BIHY -~oHcpepeHLJ,iYIIjy, .t<:oja je rpe6a·na Aa y nocnepa:THOM ype'l)el-by cseTa, ocnsapY1 npi11HL.Iil-1ne 3a. Koje Of :MJ1JJ·woHH ·
6opau,a p,anJ..t c;soje >tn1sore: ocno6oijel-be os·YfX cnc6o,n.oJby6i1s~r~x HapoAa, c npa·soM Ha caMoo·npe.p.elbel-be, crsa.patbe wcTI-1HcKe .n.e·Mo·K!pa'1'11je, YHMUJTel-be KopeHa c:J:laW'I'13'Ma, t<am:l-ba•sa.t·beADj~epawl-bw-x anpecopa, ·J.1· parHHIX 3.nOI..I'JiiiHal.,\a·, Haop,OKlHa,o,a
WTeTe Hana\lJ;Hyr:J..1 M 3eMib61Ma J.1 Ha Ta:j rHa4J.1'H H3npa,ll;J-b6 YBpCTI-'IX
1
teMelba Mi1pa .J.1 •opei'YHH·je ~6yAy\;;HOC1lH HanaiieHI1X HapOJAa.
JbyA'Yf i1 meHe· Jyrocnasl1lje cy ce y "toKy ocno6o}J,'W11aYKo·r
paTa 6op1-1·11'H 3a ose np1-11H4:l1lne, •H· y HMe OBH'X 38. ocno6oi}e1-be
·VI' yjeAVII-bel-be CnoseHaU,a '"' Xpsara· y Jynl'lj'oKoj l{parjHHW, HcTpV!f
Tpcry H ·KopywKoj, 3a ocno.6oi}e>be ·H yjeAH>be>be MaHe.zloHaqa
y 3-atje:AHI-14'1'1 jepJHaKonp~rx Ha:po.n.a y cPeAepaTHrB'HDj Jyrocnas-HjH;
Hapo..z1 Ko'JH je .11asao TOflHKe mprse y pa'l)', Hap<>•.<! JynHjc-Ke Kpa.'}!'lHe, ~cTrpe, Tprcra 'H- Kopyt..UKe no-HoBo npom1sa Hlps,
·no HoBo naTVI no· T6MHI1l\6Ma J1: MY4'VIfl.H'WT'HMa.
6op6y Ljen:o·KYnHor Hap<>Aa lpcra o{ JynHjcKe KpaiMHe 3a
YI·CH1HCHO AeMOtcpaTicKo nparB6-A-HO pewe_l-be Tara• nii!Ta-1-ba; noTno-Ma>K'y' ,QSM01KpaTCKe :>KSHCKe Mace, KOje cy o-praHH:30'86-H6 y
CnoseHcKo-ranHjaHcKoM a:HTVItpami-1'CTVI4KoM ca·ee3y >t<eHa.
Mopa-11~ 6VIx Ba·M rnpw-lant 0 ~Hlba.Aa.Ma 1KOHtpepeHU,VI'ja,
36oposa., aKu,.VIrja 6'HT,'H¢aWVIC"f;trW!-ba· Jyn11jcKe Kpaj.HHe ·111 Tpera,
Ha KojHMa cy p,a,sane ·11·3pal)t(a.ja csoj.VIM 3axTe'B'HrMa H Tpa>t<VIne
o~.fly4HO yHMwre·l-b~ cpaw·y,-crn4:H:I-1X oCTaTaKa. ·Mopa-!la 61-1x saM
npHYaTJ.i o AB61HaecTOPJHSBIHOM reHepa-nHoM WTtpB'iKY y Tpcry, o
yl.leUJ.iia >KeHa, _a TOMe K6KO cy W'fpajKa-l.fHMa :>KeHe J.1·3 O'CT6!1HX .,
Kpajesa Jyrocna·BJ.fje C116'1le p,apoe-e 1o1 rH1'CMa, o6a·sewraeajyiiH.
Ylx o ceo joj l.J·spcroj O!AI1ry'4HOCllJ.1 ,D.a iie oCTa11H y3 t-b'YIX, .n.a He
nonycTe, ,o,a ce 6ope Jl.'O :Kpaja. Ty conHAapHocT; T.31j OP.llYl.IBIH
crars xre!l'J-t 6H pe6Kl.l,'H'OHap111 y <:ae-ry npH·Ka3an.f K60 !HeMHip H
onpa,s.n.aTI-1 csoje Ha-Mepe, Aa- y Tpcry 3a·se,o;y nopeAa-K cn~l.laiH
oHoM y nopo6IbeHVIM KonoHJ.1janHWM 3eM!baMa. Mei)yTJ.1M
- TO je CJlOBeHalf~H, XpBaTOKJ-1 -H J-~TaJliJ-1-jarHCKI-1 ciHTHc!JarWJ..1'CT<J.1'4'K'H
Hapo.n., 'Kojw ·ce 6op11 3a .n.eMOH~pa111-1jy 11 cno6o.n.y.
M''ll >KeHe Jyro-tJlBIB'IIje, 3aje.n.Ho ca ,csojH.M HaipO.AHMa 11 36jeAHO ca CB-1-'f.M ,J.1CT1H'HCKJ1M tJ.·eMO'I<PBTOK'IIM CHalr·a,Ma_ y CB6Ty"
CMaTpaMO AS 3a.J.1•CT6r He MO>Ke 6J.1TJ.1 npa.sor IM~-ipa ·y CBeTy Jl,'OR
ce M-J.1•MOIJ.1Jlal36 Toni1Ke 11 Ta~se mpfise H -rnan-be •Ha:poAa-, JJ.OK
ce 3a6opa-slbajry npVIHU,VIrn~< ..n.eMoK:parTwje ·H· cno6oAe, ,qoK cy y
nHTSI-by >KJ.1BOT.J.1· J.1rCTI-11~1CKlHX 6opa'46 npOTYIB cpa·ilM3Mar, a. ,AOK ce
Ha ,!\pyr6j CTpaHVI C H6rj-seiioM ·-onpe3HOWiiy H· O'C8Tll;iJ.11BOWiiy
Kpoj!'l 11npa•s.n.a" OHO'Me, Ko-j.H· je H!E_r.'IB 3a re >Kplise H nar,l-be.
HarMal je jac!H'o ,Aa nJt~Ta'l-be JynYljroKe Kpa.jJ.1:He, HJ.1je caiMO
Ha·we jyro·cnrOB6HCKO nHT6'1-b8 1 se"f:1 AS je TO TlJ.1TS.t--be l.I'YlTBIBOr
l.IO·Bel.larHcrsa. TaKas eras IHa· l{.o·HtpepeH4J.1jrlo1l, IKojar 6J.oi M'Dpa-na.
3·a y.seK oKOHl.IB'fiJII -MoryllHorcr IHanaAS.l.I'KHrX paroea·, yc-rsap-H. 3'H6·\.I.J.1
• I
oA
n-QrM6fal-be H· j6·4a!--be .arpeCH•BHIHX ,11 cpaw~CT·Io'NKlH?<. CHita•. Yl T61KO
cy Kpo3 MHpoeHy K6HcpepeHq~jy Koja 6>< Mopa,na eHeprH4HO
11 36 yrse·K yHJ.1WTI1nt arpecMjy J.1 cpawH3aM, jy4ep61WtbYf· HanaAa'4W, pB~rHJ.1 xywKa4'J.1',· 11MnepV11}6Il'Vt:CTIH, 3anpaeo p,_o6vmiJ.1 no.n.pw~. Gs•l-1 rHaw:H H6pOAH' y roKy para- oceiianH: Of ·BSI111l.liHHy
C6,B63HHLi.JT,Bar OBMX ,A6M0'K'parTQKI-11X 3SM6Jb6· .H nOC!le n0'6e,n.e CiBJ.f
cy 61111J.1 onpeM!HJ.1 Y'-~·H'H'MTYI .cse .Aa ocTaHe · 11 ,qa ce npop,yma
ra capa.zlH>a, y Kojoj cy rne.z1anH rapaH4Hi'Y 6y.z1yt.er MWpa.
A11'11 Ha41J.1H pa·anpaB!b6-t-ba H ,D.Q_HOWel-bar O>AilyKa Ha napi'I-CKOj KOHclJepeHU,I-1jH rnperCTaBlb6 38 CBe HaWS Hapop,e, KaO 11
36 CBS MCTJ.1HOKJ.1 ,qeMO'KpB"TCKe <Hapo,qe. y C·B8Ty1 TSWrKO pa~o
l.larpet-be.
nocite TOJl.H!KH·X mpTa:sa, CBV!X 3eMalba y OBOMe paTy, TaK?·~
nOCTYna-K 3-H6•41J.1 pyrall-b8 0B'J.1·M TI-1M 'Ha'n'OpHM6 1 a 3iH6HII-1 ·HCTOBpeMeHo 14 0·36HllbtHY npenpeKY ~Ha nyry ocrsape't--ba M,·i-ipa y
ose-ry. Tpe6a jarcHo 'BI1:P,en-t AB· rar~sa nparKJc-a y Mei))'IHa-PoiA·HHM
DA'IiOOI-1rM6 3H8-4'VI no\.leTa·K ICT6p~ra•, p,a rMory cyTpa cne',[\J.1T•VI jow
1
�28
J.1
/
Apyre Henpa•e.qe, oee·p;o 'nOHOBIHQr ycnocTaBJbaH>a H•MnepYija- \
Iii4·CTI'f:411{10r MJ.1pa -
J.13·B'Opa HOSI-1X pa-ToBa.
OrpoMIHa je 3aX'sa·niHOCT Ha.u.r1-1:x •Hapo)J,at Goeje,CJKoM Case3y 3a 1-berosy oA6paHy' ,D,eMOHlpaTOKJ.otX npHHLV-Ina •Y! J-ber:o:e·HM
npeACTS'BHH·l'.IIJM:a" ~o.fJ.1'
cy
OA1l:Y41HH 361..4TY!T1HI,H..\iJ.1' p,eMQ'KP.a1'J.118 14
npasa ManHx H21pop,a·. 36or rora Iby6a1s npeMa·
-ca.ee3y }ow Bf.'I'We pa•cTe y Ha.WJ.1M opUJ1-1Ma.
3a -~peTcTaBHJ.1,Ke
EHrnecKe, AMep).11Ke
·~-'~
<PpaHL?rfcKe
He
.MO>t<6MO AS s.epyjeMO :,qa· ce je Ha TOj '1<0HefJelpOHLI,'J.1'fJ.il npe·KO
l-bi'1X '-I'Y:O npa·sJ.t rnac Hapo,c.a, seii .
.o.a ·ay T·J.1 3a•crynHJ.1U,1 Y13paH·
>Ka.Ba•m1 caMo 'eras Ma.t-ber .Jl,_811a- ce·b·ra. HapoAa. MH menMrMrO Aa
:sepyjeMo, .n.a
HaipOA!J.1
'y A!"'epM.LJ.I-1, 6~-~:rnemcoj"
J.1'
cP.pa1H4Y:CKoj
pa·3YMejy Ha•we T6>t<l-be, a ·J.1·CTOBpeMeHO 1:1 B611•YH<Y onacHOCT
:t<oja nocrojM· 3a ,c,eMoKpar1-1jy Yl Mo~-tp,. aKo 1 6~-t •ce npoAy>t<Hno
C pa,c,OM Ha Taj Ha'·MH.
M·yj 3H8MO A8 6Y!! Ha napYl•dKD'j :troHcjlepeHLI,'YlljYf oatO~Yf·~ ~pyK
"'-!11je 'J.1·3T11eAB110! fca<A 611 TaMO 6Y!IH1 38iCry'lnlb€!HYl OHK·,. HOJI-1 CJ
ce 6op1-11111 c8ojHM >KY!BOTYlMB npOTI1·B t:paUJY13Ma, KOJYf 3H8JY
~eHtlt!TYf Mt11p ).1 J.1•CTJ.1Ht0Ky ,C,eMOKpa-rJ.1'jy. ·
V1 a•Ko ce n11r:a•J:be JyJltHij•cKe K:paj·HIHe, Vlcrpe J.1 TpCTa· o•p,.HO'OI
Ha Jyroc119'BII41jy, ro ni1Tal-be .aei; Ayro HV~je caiM'O· Hawe nHTal-be,
KaHo cMO ,sef. ~Ka3a.rn1, MHore Hawe opra'H'Y:1:3a4H:je no-c:nane cy
nM,cMa VI .Aenewe Ha· MACIJ}}{ Ka·o VI Ca,se3y •MVIHJ.11Crapa J.1 ~apw
oKoj ~OIHq)epeHLJ,IHjYf, ~n'03opasajyi;Yf' vrx Ha. Henpa·BAY K?Ja. ce
"-H1HY'I J-yr.ocnaS:HijYl•, YJn03opa1sa,jyii-J.ot ·Ha '·H·1·J-beH'YfU,y, ,qa HYf}e ~ow
Tpasa npel{pY!na rpo6ai:e HawJ.1X }l{pra.ea, ,qa ce H~Je JOW
crY'lwao nna4 YAOB!-1U,a 111 ·cHpo4aAH, a se'h ce cnpeMa>JY .Ho~e
parHe ·crpaxore y ·s·YI,c,y nopo6Jbasal-ba HaF:o,c,a, '11Mm:~pY1JBI111crY14KOr pewasa:J-ba MY1pa Y1 Harpai)wsal-ba JY4epa.WI-bY1X Hanap,a4a, Ha wrery ,qeMoHparcKwx HapoAa.
M11 >t<eHe - JyrocnaBH:je, opra·HI-1·30BaHe y OpraHY13B4YfjYi
M,l\ctl}!{ np\¥1y>Kyjyt.H. Ha·wy 6op6y 3a yje.l!H><><»<>e cBIHX Haw~x
Hapo.n.a, cMarpa'MO ~a MeijyHapOPJHa Jl.eM-oKparaKa cpe,c,epa4'11Ja
)KeHa MOpa. 3ay3eT!-1· o,c,ny4aH 'CT8B ·Ka'p, je y ni1lB,J-bY -6yA!'f'hHO.CT
1
MHpa.
-.--
PE3011YLjJ.1JA
Co1BJeToKDI-.-\
V13BPWHOr OA60PA MEbYHAPOAHE AEMOKPATCKE. CIJEAEPAL\Y1JE
)I{EHA 0 Y4EWnY )I{EHA Y 3AWTY1TY1 MY1PA Y1 Y 60P6Y1 nPOTY11J.
AKTY1BY13AL\Y1JE CHArA PEAKL\Y1JE
no u;eHy orpoMHI.fX >KpTasa YjeA14H:.eHe Ha~J.fje 11asojeaane cy no6eAY'
HSA ¢aWJ.1Cnf4KI1M arpecop11Ma. HapOAI'I KOjl.f cy 'npemMsenH HajTema YICKYwel-ba paTa, HajeHepn1YHI1je Tpa>t<e WTO 6pme ycTaHOBibel-be TpajHor w
c11rypHor M11pa.
ltbspwH11 oA6op Me~yHapo,qHe AeMoKpaTCI(e cj:leAepau;11je meHa Koj~-t;
y ceoj11M pep,os~o~Ma o6yxsaTa 80
HYTOCT
y
88311
ca
M!IIIB10Ha
>t<BH~, 1-1apamasa ,qy6oKy aa6pH-
110f<ywaji1Ma cflaWI-13Ma 11 peBKLI.Hje, KOjJ.1M8 je LJ;IIIIb 110l_\e:_-
naTJ1 jeA11HCTso Yjep;l11-bBHJ:1X Ha1.11t1ja, nocejan1 pa3AOP Meijy Hapo,qHMa,
w np~-!npeMJ.fTI'I Tno 3a no'-leTaK Hosor,· jaw r<psas11jer pa'ra.
Mef:,yHapo,qHa pea1<~1-1ja, Koja noCe>+<e 3a ,lleMoKpaTCKHM TeKOBI1HaMa.
Hapo,D.a, noKywaaa ,qa noHoaa aKTYIBHpa CHare cp.aWJ.t3Ma. To noKa3yjy
Cll8Aet.e 4J.IH:o8H1148:
,
PeaKU,YIOHapH~<~ Kpyroaw Cje,qHI-heHI1X AMepH4KHX Apmasa H EHrnecKe,
oTsopeHo 3aWTYit.yjy cpaw~<~CTI1"lK8 11 npocpawHCTJ.14Ke eneMeHTe y HeM64Koj, fp'"IKOj 11 ,qpyrJ.1M 38M1baMa, 0HI1 CnpOBO,l\8 noiii1TI1KY ,-HeMeUJaH::oa"
y O,liHOCY Ha UJnaHCKYI Hapo,q, MOAp}l{aaajyt.l1 ctJpaHKoiJ pe>HYIM y -wnaH11jl1,
Y oKynY1p8HI1~ 30H8Ma y 3aMaAHOj HeM6'"1KOj, AO Ca,lla HYICY OCTB6-peHa pewe~-~::oa Kp1-1McKe 11 6ep!111HCKe KOHtpepeH411je o ,D.eHa411tp111<a411j»:
1-1 A8MI-tllt-tTapY136L\I-1jYI.
ct>aWJ.1cTI1"lKI1, eneMeHTt-t y V1ran11jH HeKa>HH:oeH·o opraHY13yjy Mpe>+<y
no,q3eMHYIX opraHJ.13a4Yija y 4~<~Jby 6op6e np0TJ.1B A8MOKpaTCKHX cHara,
38Mlbe.
--~.
Y TpcTy 11 Jynt-tjcKoj Kpaj~<~HI-1, eHrnecKt-t H aMep114K11 I1Mnep.11jam~cn1,
36WTI1t.yjy cpawt-tCTt-tLJKe 6aH,qe KOje nporoHe cnoseHa'-11<11 11 11TaJJJ.1jaHCKI-t·
Hapo,q KOjH ce 6op11 36 ,qeMOKparJ.1jy y caojoj 38M1bl1,
CaAaWH::ol1 c:paw!-1cTI14KO-MOHapxHcTVI<rl<l1 pemHM y fp'"IK.oj 1<0j11 ceocnaH:oa Ha 6p11raHcKe. opy>+<aHe <:Hare, KpHje y ce611 npeTH:oe 3a M11p w·
6e36e,qHocT Hapo,qa.
y VlH,ql1jH, y naneCTI1HJ.1, y EnmTy 11 ApyrHM 38M1baMa Aq:>p11K8, 11MMf:!!pHjani1CTJ.1 nm<ywaaajy ,qa OMeTy T8}1{H:.Y Hapo,qa KOllOHJ.1jallH11X 11 36Bii-CHI1X 38Ma1ba, 1<6 H8Ll,I10H61lHOj H836BI1CHOCT11'.
.
BHwe o,q rOA!I!HY ,[\aHa, xonaHACKH peaK414oHapH y3 noMoi\ eHrne-CKJ.IX opy>+<aHHX CHara, BOA8 KOIIOHI1janHI1' par npon1B HapOA6 VIH,[IOH83J.1je.
PeaK4110HapH1-1 t<pyi-oal1' KyoMI1HTaHra, y3 noApWKY I1Mnep11jam1cTa,
CjeAHH::o8HI1X AMep11L1KJ.1X Ap)l(aaa HaMeTHynl1 cy rpaijaHc~H paT KI-!HeCKOM..
HapoAy y 41-!IbY <:y36J.ija~-~:>a ,qeMOKpaTcKor noKpera y KJ.tHI-1. Y jy)I(H.oj...
•
�/
KopejJ.ot
peaKU,Io10HapHa _aMep~-t'-!Ka ~o:r.-tn1Ka
··
J.1~a sa 1.\1-tlb rpaij BHCKI'I
par
111
ycnocraBibal-be KOilOHiiiJanHor pe;c:e. jaeHocrr..s 1-i3a3Bano je ocno6oijel-be
HerOAOBal-be cs T
omy»<eHHX \113
OrpoMHO
rpoj~o-~u.e
npo4ecy~
6
aT•HI-IX
rpyn:~n~s::~~x
38
3110 '-l~otHau,a
IbYA~'~,
paTHltiX 3J10'-IJ.1Hau,a ca replo1HfOM HB "'1811Y·
•
TaB HeKI-!X A8Il8fSI.\11JB
Kojlo1
6ecyMI-be
'je
MoryftHOCT
nperpyn~o~pajy
11
Mll!pOBHOJ.
KOHcfJepeH-
peaKU,J40HBpH11n~OT~B
BOibe A8MOKpBTCKI1X Hapo,D,a.
l
cseTCKor para.
•
noM caery 1-1 y caaKoj 3eMJbl1
Je,qHHCTBO .qeMoKpaTCK11X CH6a
u,ea M!-ip npoTIIIB CHara peaKL..J,I'Ije
je Heonxo.qaH ycnoa 3a ycnex Y op !A 3
'
""' e aL..J,JIIje >KeHa no3YIBa >KeHCKe
o,q6op
'T'e,ll, pecHy Be3y ca CYIHAJIIKanHYIM,
H~t~:3aL..J,!-lje ,qa ycnocTaae T ·
.
.qe·MoKparcKe opra
seHI'!M o raH~t~3aL..J,~t~jaMa, pa,ql-1 YJe;A~t~l-bel-ba
· oMna,q!-lHCKIIIM » Apyn1M. APYWT
·
P Kor cppoHTa y L..J,It!IbY 3aJeAHW·IKe
C5\o1X Ha·npe,qH»X CHara 14 Ji'l4i'l!-bi'l A8MOKparc •
l-13spwH!A
nornperce,l1HHK Me/jyH.apo,11He ,11eMoKparcKe cpe,11epa4•ie lKeHa
orsopeHo 11cryne eMoK aTCKe ¢eAepaU.Io1je meHa cMa-
VbspWHI-1 O,D,6op Mei)yHapOAHe A OK paTCKiiiX meHCKI1X opraHio13aU.11ja
3
rpa KSO HajBi'l)I{HI-1jl1
i'l~i'lTi'lK CB!A~ A~p6~ npOTI'IB OOTOi'lJbJ.1Ba4a HOBOr
pacH:p1-1HKaBa~-t>e
noKyWaJa pe!KU,I'!Je,
ill cpawH3Ma.
A-p l,l. BEnTCI>i-1W (AMepHt<a),
Ha
n ocpawi1CTI1Ltln1M eneMeHn1Ma AB
AHri-!AeMol<parcKII! c
ce
Iii
KOJI-I cy CYA ~o~sJII.
Kp l-1Hy, KBKBY cy-- nocntrilH Apyrl'lx jep,aHaecr rnasHI-!X
P
I'ICTY
38CllY>KYJY
U,lo1jlo1, ABO
Ha H1-1pH6epwKoM
Ml1m1oHa
Me~yHapo.qHe
6op6e npon1B OCTi'lTaKa t:paWio13Ma lo1 pe_aKL..J,I!Ije;eCHOM jeAIIIHCTBY C Apyri!IM
AeMoKparcKe li<eHCKe. opraHw:;~a~JIIje Y
Mopajy HeyMopHO .qa
p,eMOKpi'lTCKI-IM Opri'lHI4:3i'lU,J.1ji'lMi'l CBOJYIX 38Mi'l!bi'l
nocntmy ,qa:
·
ana,qe aeni!IKHX:. .qpmaaa cnpoao.qe _TaKay
H:>I1XOBe sna.qe VI npe caera
cj:>aWI!I:3Ma y CBI!IM :;~eMJbaMa,
non»TIIIKY Koja 6 111 rapaHroaana I!ICKopeH>el-be
•
Ke cno6o.qe ca»M HapoAHMa,
6/
·
H o6e3 eAI-111i'l
Kpyroaa KOj!A !AcTynajy y
0,1:\IlYY.HY
op y U,WibY L..J,ena 1-bi'l j'e,qi'!HCTBa ,o,eMOKpaTCKHX Hapo.qa H
3awn1Ty q>aW!A3Ma, Y np
~eM6KparcOT!-lB peaK~HoHapHI-IX
•
paTOM'
CTaapaH>a nperH>e HOBI1M 6 p6y' 3a l11-1KB11Ai'lll.l-1jy OCTaTaKa cf:laWI-13Ma, 38
OA11YY.HY 1-1 CTi'llll:i~
·
CBI1M eMJbaMa cyposar Ki'l)l(l-ba3
pacnywTa~-t>e cpaWI1CTI14K
praH113i'l~WJa y pli<aBHOr ana~aTa H ,qpywraeaal-ba CB!-lX paTH.I1X 3J1041-1HaU,a, "'YI~ . e:e :aKU,J.1CH3pHHX 8118M8Hi'!Ta, nyHy
HI1X opraHYI3i'lL\.~Ji'l 0,0, cf:l6i'lWI1CTI14K Xyw, TB:HOr >KI-1BOTa y CBI1Mi'l 3eMibaMa,
AeMOKparw:3aU,WJY cs11x o nac-nt AP
, _
6
611 UJJIIM IH80p11jaT8JbCKI1M 38Mibi'lMa,
J-1 ceo
y o:6op Mei)yHapo,qHe ,o,eMoKpaTcKe cpe,qepaL..J,Hje >KeHa ltl3pa38PUJHI1 H0 CT
a Ml-t111t10H11 >KeHa ,qeMoKpara, CT001-1BWJ.1
masa HenoKone6Jbl-1sy yeepe
A
cppoHT ja'-lajy .qeMOKpaTCKe cHare
ce y ceeTCKi!ll je,0,11HCTB8HI4 . .qeMo~a:=::Ma~- 3a ' ycnocraa!bal-be YBpcTor Ill
y 6op61-1 npoTYis peaKU,!IlJe Ill ......-a
•
TpajHor MY1pa.
111~-tro,
113 PECI>EPATA
0 Y3AJAMHHM 0.1\HOCMMA ME"BYHAPO,QHE .l\EMOKPATCKE
ci>E.l\EPA~MJE lKEHA If 0PfAHH3A~HJE YJE.l\MlbEHMX
HA~HJA
OcHwBa-YK!H 1KOH11pe:c Meij')'IHapoP;He P.eM,~Kpa-liCJKe cfJeAepat\Hje >KeHa, KO'j" je OllJp>KaH y napH•3y 0,11 26 H'DBeM6pa ,110
1 ,ll,eu,eM6pa 1945, 1o<1 Ha ·KOMe je npeKo ceojJ.~~x AeneraTa 61-1110
36CT)'InlbeHo· 80 MJ.IIJH-10-Ha· >KeHa- ·1-13 -41 3eMlbe, npH·3Hao je ,qa
>+eeHe -Ko,je cy Ha1c11pa~,qane y pary IJ.1. yYecllsosane y 6op6~-t. 3a ·
ocno6oijel-b-e csoj'I-11X 3eMaJba, J.11Majy =npa'Bo ..qa 3ay3My Mecro
y opra!Hiy, ;no,3Ba-HoM A-a' yonocTaBJ.1 LJ'BipcTH MHp. C11ora je 'l«liHrpec je,llJHop.ywHo np11 X=B611J.1o pe3o11YIU,1 H~jy, KojoM ce 3aXTeea-,
p.a ·ce Cbe,qepau,w.j.11· ,o.a:Ae npa·Bo rnaca1 y Cot~H 1jalnHoM 1-1 E·KoHO'MCKOM ca-eery YjeAH·l-beHHX oHall,~ja, nPaoo CTtsaparba }f{eHciKe
1
~OMWcHje
np11 11-1lCToj opraiHH136U,'11jJ.f IJ.f _yYew-l;e CbeAepaq.J.1je y
-CK}'lnW1iJ.1HJ.1· Yje)J.'W:f-b91HJ.11X Ha4J.11·a ca ca,eeTo,O.aBIH'J.1M
r eiHepaJlHOj
f116C<JrM.
Ce~perapHjar MeljyHapo,!!He AeMot<pamKe C/Jev:~epal.l•·ie
>KeHa yn)'l'HO je OI1Ma< ca KDHrpeca ( 1945) osy pe3ony4·" jy Ha
<'illpecy CeKpeTapHjaTa Yje,L~"IbeH"X Ha~Hja y noH,[10Hy, nowm
HIW.je 6H-110- AOH6-To pewel-be no TOM m-tTa J-b'Y Ha- ~cac-Fi?HKY Vhspw.Hor OA6opa MeijyHapOAHe ,[1eMo,~pa1'CKe C/JeAepat.IHje meHa y
1
jyHy 1946 rop,, y nap113y, O.A11YY9HQ je ,.ll,a Ce nOH0 BQ nocTa'B'J.o:l
1
(npHM!heHo je.QHornaCHO Ha nneHapHoj
15-X-1946 roA.)
3axrea o yYewt.y Me/jyHapO/lHe AeMoKpaTCKe C/Je11epa4Hje
>K'eiia y pa.Ay OpraH1-1·3au,11je Yje,q_.Hf-beHwx IHapop,a, ca ·npa-eoM
ca·BeTo,IJ,a:sJHor rna-ca, Aa ce Taj 3axree ynyn'l· ~roono,!J,'W·Hy Tp11:1"1ee
Jhr-y, , TeHepa-nHoM ICeKJperapy OpraHJ.13a:u,w,je Yje,qw-1-beHHx
Ha'lJ,'YI'ja·, wro. je ·U yY·J.1:f-beHo. Oea1j onpa:E¥t.aHw· 3aXTee Meij~Ha
poAHe p,eMol<lpaiT"oKe ¢e,n,epa1..1,:11-je >KeHa ,o..oca!,LI.a jew HH,je 3a,D,o-
�eo~eH, 69'3 ~631-1pa ·Ha cee yYMI-beHe Hanope. Mei;yr·MM,. yYewi=ae
>KeHa y OpraiHH·3arUJwjH Yjep,KI-beHJoiiX HB!pop.a 4lo1;HH HaM ce caAa
Heonxop,HH;je Hero HKa~.
.
}i{eHe ay ce 6opH;ne ca· HCTOM xpa6powt.y ;r ~nop><owt.y
td3'0 J.1 MywKapu,r~t~, IHeKe OA t-bJ.1:X opymje~ y pyU,H·, p.pyr~ paAei=a·l-1
.J.1 no,c;Ho:cei=aJ.1· QBB•KO:AHe,BIHY 6op6y 3a 30:WTJ.olry· C•BQ~e p.eu,e,
csoj.H-x · onbJJ.1WTa.
0He' cy nop;Heile ,opsOJbHO CT'Ipa•,o;ai'ba, ,o.ane cy p.oCTa
>KpTa'Ba, .noKa,3ane cy pps·o!bHO xepOV13Ma, Aa-. 611; ca·p.a no,o.wrne
rna-c ·11 Aane cee cBo·je OHare 3a1 nocn1rHy"he rpa·JBOr Ml!oipa.
6so 3aWlio >KeHe oMarpa•jy, Aa cy y npa'BY AB 3ay3MY
Mecro y Me"ljyHa;poAHOM .q'eMoKpa_110KOM OpraHy, ri03BaiHOM p.a
opraHK:>yje ~paja:H M11p.
•
M1-1p je ,a.eno He 'CaMe pyKo·sop.Hnau,a Ap>t<ase, sei=a H
c.a·MI'IX Hapop.a, a y.spcr Ml'lp Mo>Ke 6HTJ.1· nocrJ.1'11HYT jep.,j..j;H_o
1-blo'IXOBJ.1;M Mei)yco6HYIM .nosepet-beM l1 <:apa,ql-bOM J.1· caMO Y TOM
cnyYajy.aKo 6-yJJ.y y3ere y .a63J.1tp- 3a!teOHI<1Te Te>Kl-b~ Hapo.Q.a.
AaHac, KB-Aa je np-o.wno 16 Me'CeU,Io'l OA no6e,c.e CaseaHHKa
HaA c'Ha·raMa cpaw~t~GMa, >t<eHe cy jaw yseK y3HeMY!peHe: O·!=TaU,H
cpawH3Ma. jow y•BeK noMpa~yjy Hawy 6yAyf>HOCT.
. no·CJle o8or TeWKOr. paiTa H·eon~O,,D,HO J6 O,D,IM6X npeAy3eTH
cse -norpe6He Meipe 3·a Ma-repllt~ja-nHy J.1, M·opanHy 3awn·ITy Ae~e,
norpe6Ho je ·,CrapaTH ce o 1-bY!xoso·M 3Aea B!b·y, o6pa3oBa'1-bYr
saocm.rraH:.y J.1, 3aH:QIHOKiO·j • 3·a:wn1'TYI.
.
•
EKoHoM<::KI-1 -H coL~t~ttjanHH caseT OpraHJ.1·3a-L.I)I-fJe .YJe,AIIf+beHIIIX
Hau,.J.1-ja no3'B-aH je ,v.a •J.1·3!spw.H o·saj· Hatn:peAa1H 3a•Aara•K. An11'1 M·J.1
cMarpa:Mo· .o.a o'H He~>t<e ,qa ',ll,osep,e T-o p.eno cpe"li·Ho p.o
t<paja-,_ 6e-3 noMoi=.·~t~ meHa·, •Koje cy TOJlloill{,O HenoopeAHO 3a-llfH:ep~co-saHe 3a ra mna-1-ba' 11-1 ,~oje i=ae yMeTIIf· Aa- c7 nocnryme CBOJJ.iM
H·CiiCYCl":BJ.1Ma., 1-f .i\a YfCTO·B:peMSHO W3pa3e CBO j8 »<eJbe,
CTora MIH npe..o.-nai)KSIMO p,a. ce noHo·sJ.1· 36Q(TeB OPJHOCHO
Y"ewl;a Met,yHapop,He AeMO'~paToKe cpel\epai.I/Hje >KeHa y pal\y
QpralHYI3a-u,wje Yje,ll,}·11-beHY1'X Ha•u.JIIja.
npeAnE>t<eMO 1\E ce 1\0Hece 01\COBapajyt,a pe30n~ljHja H
,qa, te O!Ha ynyr.~-t Opra;H~t~aau,H,jJ.1 Yje,c.J.ft-beHJttX Ha4111ja, ·H ,qa cse
Ha:LV10HaJlHe ce~<:u,H.je noAp>Ke ,o.enaTH~CT cPeJtepal..\.M1je, 3a ycnex
1-beHor -3-axTesa.
1
PE30JIYLI,J.1JA
~3BPWHOr
)I{EHA 0
. O,l\60PA MEnYHAPO,l\HE ,l\EMOKPATCKE ct>E,l\EPAl.lJo1lE
Y4EWnY )I{EHA Y 3AWTHTH M~PA 1-1 Y 60P6~ nPOWIB
AKTHB~3AI.j~JE CHArA PEAKI.jio1JE
no L\eHy orpoMHI-1X )KpTaea Yj~,D,HI-beHe H8L\Hje H3eojesane cy no6e,qy
Ha,q cpawl-1cn>t'-IKI-1M arpecop~;~Ma. Hapo,qH, KOjH cy npe:m~;~een~;~ HajTema
HCKYW_el-ba paTa, HajeHeprH'"IHHje Tpame wTo 6pme ycTaHOBibeH>e TpajHor
1-1 otrypHor Mloipa.
1-hspwHI-1 o,q6op MeijyHapo,qHe ,qeMoKpaTcK·e ¢e,qepal\l-1je >KeHa,
KojH y ceoj~;~M pe,qosHMa o6yxsaTa 80 MHRHOHa >KeHa, M3pa>t<aaa ,qy6o~<y
3a6plo1HYTOCT y se3J.1 ca noKywajJ.1Ma cpawJ.13Ma J.1 peaKL\Hje, KOjJ.1Ma je LtHJb
noL\enaTI-1 jep,HHcTso Yje,q~;~H>eH~;~x H8L\Hja, nocejaTH pag,qop Me-t,y HapoA1-1Ma, 11 np11npeM1o1TJ1 TnO 3a no'"leTaK tJOBor, _jaw KpBaBHjer paTa.
· MeijyH<a.POAHa peaKL\Hja, Koja noce)Ke 3a p,eMoKpaTCKJ.1M TeKOBlitHaMa
Hapo,qa, noKywaea ,qa noHoao aKTHBioipa cHare cpaw~;~3Ma. ·ro ,qoKa3yjy cJle,qei;e 41-11-beHioiL\e:
PeaKL\HoHapH>f. Kpyros~;~ CjeAJ.1H>eHJo!X AMepJ.to.rK~;~x .Qp>Kasa 11 EHr11ec~e
OTBOpeHO 3aWTHiiyJY cj:laWJ1CTJ14K€ H npocj:laWHCTio1YKe eneMeHTe_ y -HeM8'-IKOj, rp'"IKOj 1-1 ApyrHM 3€MibaMa. 0HH cnposop,e nomiTHKy .,HeMewatt.au
y op,Hocy Ha wnaHCKI-1 Hapo,q, ·'no,qpmasajyli~-t <t>p·aHKOB pe>KJo!M y WnaHHjH.
Y OKynaL\HOHHM 30HaMa y 3anap,Hoj- HeMa'-IKOj, AOCaAa HHCy .- oi::TaapeHa peweH>a Kp~;~McKe 11 6ep1111HCKe KOHcflepeHLV'de o AeH8L\Hcj:litK,a4HjH
11 p,€MHJ111TapH38L\I-1jlo1,
.
¢>aWio1CTI-1'"1Kio1. elleMeHTI1 y J.ofTanHjH HeKa>Ktt.eHO opraHio13yjy· Mpe>Ky
no,q3eMHHX opraHio13a~~;~ja y ~WhY 6op6e- nponts ,qeMoKpaTCKHx cHai'a
3eMibe.
Y !PcTy, y Jyn~;~jcKoj KpajHHI-1_, eHrnecH:~;~ 11 aMepH'"IKH HMnep~;~jarmcnt.
38UJTI-1iiyjy cj:>aWHCTH'"IKe 6aHAe, KOje nporoHe CJloBeHa'"IKH 11 HtamtjaHCKii
HapOA, KOjH ce 6opH 38 A€MOKp8TI<fjy y_ CBOjOj 3€M1bH,
Ca,qawt·bJ.f cpawHcTH'"IKO-MoHapxJ.1cTM4Kio1 · pe>KHM y fpl!Koj; KOjH ce
ocnal-ba Ha 6p~<~TaHcKe opymaHe CHare, Kplo1je y _ce6H npent.y 3a MHp 1-1
6e36ep,HOCT H8POA8.
. y J.1HAHjH, y n~JleCnfHI-1, y ErJ.1nTY J1 ,qpyrHM- 3eM1baMa A¢pJ.1Ke,_ HMne-·
plo!Jani'!CTI-1 .nQKyWaBajy ,l\8 OMeTy T€>KI-be :HCilpOAa KOnOHHjaJ1H11X i1 3BBI-1CHI4X
:3eMa1ba, Ka H84HOHanHoj He:3aBMCHOCTJol.
.
BHwe oA roAiofHY AaHa, ,x:ollaHACKH peaKI..IIoiOHapH, y3 noMoi; eHr.neCKJ.1X opy>KaHHX CHara, BO,qe KOnOH-11jaJ1HJ.1 paT npOTI<!B HapOAa ltfHAOHe3~-tje.
.
PeaH41-10HapH1-1 KpyroBJ-_t KyoMio1HTaHra, y3 noApWKY lo1MnepHja.n~-tcTa.
CjeA·I-11-beHioiX AMep~o~4KI-1x ,Qpmaea, HaMeTHymt cy rpai}aHCKH paT KHHecKOM
HapoAy y 4WhY cy36JoljaH>a ,qeMoKpaTcKor noKpeTa y KHHH. Y JyH<Hoj Ko-
1
3
�Aonopec i-16APYPI-1-nA.oi-1oHAPI-1A Weny5n"KaHcKa WmH"ja),
nomperce,qH"K MeijyHapo,qHe ,!leMoKparcKe <PeAepaq"ie )/{6Ha
PEC!JEPAT 0
06HOBM PAaA MEoYHAPOaHMX lliEHCKMX
OPfAHM3AQMJA
0Kopo t.e 6"r" rog"Ha AdHa orKaKo je
c~sopeHa
MeijyHa-
pOAHa ASMOK!pa11C•Ka c!Je.c.epa'U,;J..1 ja >KeHa;, •KO ja je OA ASHa OBora
nOCTSHKa -yjeAJ.1HJ.1Il6
A6C6TJ.11H6 MHJH10Ha
>KeHa
CBJ.1X 3eMaJba.
npe'H nyr y HC"ropH.jl-1 >KeHCK~ noKpeT 11'Ma aBaHrapA•HY
H MohHy Mei~ryHapo,rl,Hy opra1HJ..1·~atv1jy, Koja npe~CTaalba senH,~
CHa·ry, 6e3 1Koje 3a·.c.ara;K y4•Bp.wfiett>a AeMoKpar.H•je ·)II. M11pa He
MO')t<e 6lATJ..1 0C11BapeH,
OcHw.ea:l-be CbeAepaUJHje/ H 1-beHo nocro•jal-be 3Ha41r.1 Ho·sy
cHary y .6op'6J.1· npon-r.s· peaH:L..Iillllje, 1l<:aja.--:me.n~-t .c.a noepam1-1 cTape
H <Hapo,D.y Henp~jaTelbOKe art-tTJ..11AeMo~parcKe pe>KY1Me ·H AS Jew
Aa!be no,llJp>Ka:ea ycnose ·KojM cy .n,oeen11 Hapo,ll,e AO KJaraCl1pocpe. Era 3awro oee .pea:K4YI'OHapHe CHile, Hoje ynopH'O
no·Kywasa.jy Aa npenpeYe nyr .L\eMOI~pa11c,l{oM pai3Bojy Hapop,a,
3ay3'MMajy Henp11ja-reJbcK11 .crars npeMa Ha·woj cPe,qepall,ll-'lj_Yl',
noKywa•Bajyi;H OB'HM CHJlaMa .£\6 · je pa·3>61o1jy 'l'fn:J.1 0CJ1a6e J.bSH
ynJlll-181 KaHO y HS.U,'YIO'H61nHoM, TBIJ«l ·J.1, y MeijytHapOP,HOM ~61o1My.
Ill 6aw ratAa Hia·,q·a Cbe.qepa.u.Mja Ha,J.1·J1a31-1 Ha C¥\Y.weslbeH
npMjeM -Kop, HanpeAIHYl'X >Ke~a-, TaMHe ·cw.ne pea'K'L\'Ylje C110M1beHor cf>aw!-1-3-Ma~ Hi1p,a•jy •ce, .qa iie MOi=rJ.1. ,nyreM na>WHHx 11031-'!HKI-1
cyrnporcTaiBY!iT.I-1' CIJep,epa4'YljH· jeAHY H.n:H! BI-1UJe MeijyHapop,=HHX
opraHJ.1'36·LV-1}a·, -IWKO 611 Ha raj Ha'4:HH- OC11a6HJ1'H HnH pa.3jeP,IJ.1HI-1·n-H· BeJ1.J.11KIY! >KeH'CKI-1· A6MOKlpa11CK·J.1' nOKper, Y'Yl•jiJ..1 je 1-i'CTMIHOKI-1
>KH,~r-t Yt3pa3, Ha-wa C!Jev:\epall.!Ylja.
An'" cse Be>t.a Mol\ " YT"4aj Hawe CDegepaLJ"je, Koja
o6y-
X.eara. p,ecer•YlHe MW·JlMOHa >KeHa ·H-3 41 .o,p>Kase, ·He rpe6a HYlKaKo
3.
�37
Aa Ha~ Hasep.e Ha MI4C8'0, A8 je Ha:We A6fl0 Jl,ecj:>HHJ.1TIH-BHO
aa.spweHo,
.
Ha'nporM,s, MH' MOpaMo jew Ay6Ibe .n.a ocel'J~~IMO c-ay ·oJI,to_sopHoCT ·Kojy HaiM HaMeiie 'BeJW14-Y1Ha 3a'A8Ta•Ka, Koje 1pe6a Aa
ocrsapl1 cPeAepalJiHja.
HanaAH KO ji1Ma je 113IlO>KeHa cPeAepal\><ja, jacaH
3Ha,YeH::oa · KOjl-1
Hawof o,praHHaat..JJJ.1jM
,np1-1,o.ajy
cy AOKa3
Henp~jareJb-H
AeMo!<pantje.
Kapa,KTepoM, yonocTaB!ba'H.e MeljyHapOAHOr >KElHcKor YAPY>t<el-ba y CAA cse cy ro AOKa31H 3aHHrepecos·aHO'Cl1111 He~HX
Kpyrosa p.a Hawo.j cPeAeJPSU,H'j'H ,-cynpo11cra1se >KeHoKe OipraHI13au,Hje.
Aim oeo Hac He YYAH, " He o6ec~pa6pyje, ae\; caMe
noMai)Ke ,c.a yoLJ.JIIMO crsapHe np~t~nl<i•Ke y KojH'Ma pap;HMO, cay
1-1'
CI10·>KeHo·cT H8W-14X aaAaTS,KS -KSO 'H· noTeW'KO-fte KO je
MOpa,MO Aa npeOpOAHMO IHa HiiWeM nyry,
CM-al'paiMO Aa- 'HYICY C!l"f48ijiHOC1Yl, -not<yWaj1H O>H.vt'Bfba-Ba-1-ba
MeijyHapOAHIJIIX »{eHOK!I-1 X OpraHI1·3at..\,JIIjS )11, T6'i-lABH4Hje 38 -CT·Bapal-be Hos·vtx oprsHYI3au,wja, Yl MYI· He ccMeMo Aa 3a1"'aapa'Mo 04YI
npe,c. O'BrH·M 4HI-beHIYU-"a.Ma ;l·"lniJ.ot ..n.a ·ce rcaMo orpa1HH'Y'14MO Ha
1-bYl!XOBO ocylj,l1sstbe. ~
06eno,o,aH»TY1. HS·Mepe Henp14jareJb8,, 3Ha'-l'r-t .c.o6HT14 nonos·H·Hy 6¥1-rKe, a MJ.1· MopaMo A:06H.l'H 6wnKy y u.eno·c'TI4.
cPe·AepaujH:ja- je o•6ase31Ha, He caMe Aa 31Ha· 'Ill ,p,a -6y,p,Ho
npa-rvt MBIHeBpe ceo.jlllx npo~HIBHHKa, aei; :Aa ·11:M ce ca~M oH·naMa
cynpoTcTaiBJil.
cPeAepati(Jo1rja- He MO>t<e ,p,a OCTaHe paeHO!f!.Y'UJHa Hl'1 npeMa
je,D.HOM C'Hl'y1ny,· HH· npeMa jeA HOj Mei)yHapO,,D;HOj >t<eHCKOj KOHcpepeHL\I<j'H·, Tpe6a csa,Koj OA fbi<X no'K~OH~<r,H, na>KH>Y 1<ojy o»a
1
1
1
3ac~ymyje.
T0 \;e HaM HCTOBp~MeHo OMory\;·HTH Aa npH,By4eMp y
AeMo~<pacrcKY cPeAepa'LI"''JY »<eHa Haja,Kn<BH~<je " Haj6op6eHI1je
eneMeHre· H3 THX >KeHC'KIYIX opra'HH'3S4'14ja·, Aa THMe TS,Koi;e O'He-
M~ryf;-~~~o MaiHespe Henplll'jaTelba 11 ocna6HMO pesKu,Jiljy, nill,waBaJyliH je J.1 Te T6·4Ke OCI10HLJ.8,
no~Wa!j,~ ,qa. ·ce Cl:B0p'Y1 CseaMepH4K8 >t<eHOKa opra-HJ.1·3aL.J;Hija 1-1 ,qa ce ~no'Hoso omJ~~-se crape n.pemi'f.se.ne »<eHoKe.· opraHM3at.U·1je, H!oje cy aa ·BpeMe 1
pa·ra, AO'-K ce pewa,sana cyA6~-tHa
HapoAa H· 6y!Ayri;!Hocr · u,e11br. 4·ose4a'HcT·Ba, o·((·ra-jane 'nacJII,BHe 1-1
np11-KipJ.o1188'1l6 ce OBOj'YilM. clJeMl-l'HJ.IIICTMYKHM ·11 naL\J'1'¢IH'CTII-141KJ.1'M
B611HY·H!HY
3aro wr-9 -cy pijs·sO opYijBH"H1·CaHe r-t.o.y nyreM npemJ.-teeno-r
¢eM'WHH·3Ma YI11H· naU,Yicfl14i3M8 KOjH HeMa nOA110're,
·
Ta,Ko rpe6a AS nOcrynaMo, He 381'0 wro 6Y1 TOII<JBHM HOHc.pepeHu,xja•Ms .q-a-nYI o6enemje,- 'H:!oje a-He HeMaj<y., .ae-ii 3aTO' Aa
nap8.JU1UJ6Mo' M:81H&Bpe 81HT·l-1AeMOHpa-T8- 1 ·J.ol· AS npH·By-4BMO Ha
capa'A·tby C Ha1
Ma, HS. np8'81H rfyT AB~'I<ipBTHje OHe >KeHe, Koje,
1
C·Kol?aWJ-bll-1 l{oHnpec ,Mei)y·HapoAHe 11111re )KeHa 3a MH'P "
o,c.pmsH ssrycrs Meceu.a ose rOAHHe y Jlyl{ceM6ypry, Kao 1o1 KoHrpec ,MeijyHqpoAHe >KeHcKe an1o1jaHce'' y
VIHTepnaKeHy, noKa_3anJII -cy, .c.a je ynn111s OBIIIX ,n~t~rs" Ha meHe
seoMa orpaHJ.1YeH. Oa1-1 cacTaHU,YI o-rKpJilnH cy raKoije cynporHOCTJ.1 H3Meijy HBO,C.pei;eHOCTH l:hJIIXOBOr nporpaMa Ji1 OHYIX
W-A:r19paTJII·BHJ.1·X 36XTesa KQ je HaMehe YI388H,p9AH8 CllO>KSHS CJ.1TYSU.Hja· Y ·csery, a KO'jS Tpa>KH KOH~p6THO peWSI-be CBSKOr
c-no6DAY " ,
npo6JleMa.
.
AnH 3S Hac a-sH- ,KoHrpeol'f wMajy .ceo-j •r103HTYfBHJ.1 3HaYa,j:
CHill cy HaM r101-<a3SJ11Jil KOPYI'CT yYewha HBWYI-X np6TCT8'BHHLJ.S Ha
OBJIIM Ct<ynW'f.Y1-HSIM8.
-
Ha KoHilpecy
y
lt1Hrepna~~<eHy,
Js-BHYI H Taj'HI4,areHT,J4
cpawH-
3M~ noqwanH-· cy ~a npeA.nOOKe SIHT'HAeMoKpa'POKe pe3onyLV1.je
KOje -ce 11p01MBe TeOpH'OKYIM r1p11H4Yrniii'Ma -Jl.Yire, npYIHL.I;YmiiiMa
3a6ene>+<eHJ.1M y 1-bSHOM nporpaMy.
To ce HW<je A-DrO)lJYino, 6na,rOJl.apeftl4 np1-11ayc~sy npeTCra:sHJill....\a Hawe cPe,c.epS.I....\I-1je -~ npeTCTaJBHJ.-tU,S H91-GY1X HB'WIYIX H8oU,HO:...
H811'HH.X CeKU,YI:j,a,_ ·K!Oj_e cy, oBojHM eHeprW·tiHJ.1·M npOT9CTYIM8 )II
o..o.peijeH1-11M 4B1pCT11M cra:S:QIM Ha KorHf!pecy, nocl'Yir.ne, ,c.a ce
08JJ.1 ~PBAJl'03H' O,l]j6at..~,e. W·ra- BIIIWe, npe3HJl,:YIIjyM 'KOHrpeca ocyp.HO Je npeJl. Ctcy~nWTIJ.1HOM oHe ,qenera're, I{OjJ.11 cy no.KywanH, .n.a
no,QJMerHry KoHrpecy pe3ony~YI·je cpawHc~H41Kor Kspa-KTepa.
Hawe yYew\;e Ha KoHcpepeHL.I~<jH y VIHTepna•KeHy, H~<je
Aano O'He pe2y11rare, KJoje je Mo·rno ,p..a AS, nowTo je raMo
np~c11so·asna -csera jeJl,Ha- ,c.enera•TKY11-bS J.1. ro ca·Mo Kao nocMs-
Tp~4. 4H,fbeHHI.\a je Aa j~ KOHcpepeHLlHJa npow~a AOCT3 6e36ojHO. M" rpe6a A• Ha•crojH,Mo Aa Hawe yYew\;e Ha MeljyHaPOAHH'M_ o~nos-wM.a· Aaj7 no·3·_HI11H'BSH _e¢eKsT Yl Aa Ha,WH·M npHcyCT•BOM yY·B!pw-\;yJeMo JePJH'HICl'so· A9MOHJpaTCK~x ,J.1 aHTillcj:>a.w 11 cr.HY,~HX oH.s•ra.
�38
/
39
36MaJba. Y, pa11y C!JeAepat.~>!je, }\{eHe 1\e OSOM CHaroM 6paHHTH.
npe11 oSOJH•M snaAa,Ma HeonxoAHY no~pe6y onopaJyMa Meljy
cB111M Hapop,wMa Aa 6H ce Hapo,qw ocno6op,H.J11H He-Bolba, na'fl-b:l1
0_ ·Ka-Tacrpocpa.
0BHX AaHa op;pmasa ce Me~yHapoAHa- >KeHoKa oKynwTHHa
y CieAHibeH>!M AMepH.,~H'M ApmaeaMa. Toj ooynwTHHJof npwcyCTBOsalie HeKOflrt•KO npe'TICT81BHI1-U,8 -HaWHX ·Ha·~H'OH811Hio1X C6-KU,r.1ja.
BeoMa Hm·~ je mao, Uno Hawa npen:eAH14U.a r-i)a KoroH Helie
MOf.l-1 .Aa np11·cycTsyje, · am-1 cMo yaepeHe -Aa +.e AellaTHO-cT
Hq·WI1X npeTcTaBIH'J.1t.J,a yno3HaT111 Aenerarre ca· np11:HU;J.1lnHMa cpe,o.epaqeje H npJofA06W!'H Hose npeoranel.le HaweM no·~pery;
Ha npeTJ<Op;HOM C<l'CT81HKY vhepwHor O,ll6opa 6Hno je
nol<peHyro '" m<Tolbe. ~ o npHI<lby4elby MeljyHapo,liHHx opraHH3BLI"'ia C!JeAepaL\H'jH. 1-laKo je y npHHLI"''"Y 6>1no peweHO AB ce
ose opraHI13aL.J,Mje nprtMajy, HaKoH wTo +.e ce y -csaKOM KO'HKpeTHOM CI1Y4ajy 'Y10mtrra·TJ.1- ~"'-"!-OTHIB'J.1 3a npH•jeM 1-1'11'11 op;6Hjatb~,
ja 1-1naK cMarpa-M, AB je lt13BpWHJ..1· o,D~6op ,D,.ry>Ka:H, Aa CaseTy
nDAJJ-IOCJ-1 eHepni-148H npep,nor o np1-1jeMy· y cPe:Aepa'U.'"'iY QIH11X
Mei)yHapoAHJ~~X meHOKHx <>praHJ.1'3aLV1ja, Koje cy carnaJC·He ca
Ha:w·J.1M nprt'H~J.1lni1Ma 6op6e:.n.pon1·B cpaw11aMa, 3a AeMoKpaTI-ljy
l
I
II
I
,I
![
I
II,,
i
....
" MHp.
Ca't?BI-l'M je Moryt;e, Aa nocToje 11 raHse OipraHH·aa:U}wje, ·Koje
"'• pa'3HHX no6yAa He mene Aa npecryne cPeAepa·~wjH, anH cy
no -M3BOOHJ.ollM m1Tal-b!-1Ma cnpeMIHe JJ,a cryne c 1-bOM y seay.
AKa cy Te opraH~·3atJ;I1je ,ll,eMo·~pa~C'Ke ~ aH.a oHe 1-iMajy
I-13-BecTaH yniH1B, Mlr1 OMO Ay»<JHVI' npoy4WT·Ir1 Moryi'I'HOCT cap.S.,l:V·be·
c l-b'I-1Ma, Ha 6a-3M Cl1BapaH:.a ·Kaop,A·MIHaU.M'DH'~-tX -o,DJ6opa, 1-1JU1 Ha
6a3H· capaiAI-be npH onpO'~oiJel-b'Y K!OH~<:peT,H!-iX KaMnatba y OApeijeHH·M CJ1Y4a;je'B-J.1·Ma.
Hawa cPe,ll,epaL\~O>Ke "' AyoKHa je Aa OAHrpa, senKKY
ynory y 6op6H npOcHS Bi'>OI<[X8 peaKL\>IO'H8pHKX H cpaw>!CcH41<WX
CV!Jla, Koje, nocne caor eneMa ·HcYeKyjy Ha Mei)yHapoAHHM
·p"act<:pwfiJ.1Ma, Kao .pa•36o j.H·~~J.1 Ha seJ1HKJ1·M APYM·O·BJ.i•Ma, r-cnooe
1\8 KpeHy y HOSe ><psase a'SOIHT)'pe.
HeonxoAHo· je, ,D,a ce y OB8!J<Ioj 36MJbH 3Ha Aa cy MJ.inJ..10HI-1
>KeiHa, yrjeAHiheHHX y Hawoj $eAepaU.J.1jYI, nY'H:~tt· pe.weHO'CT·H Aci
ce HeyrWopHo 6ope_ npOT'J!I;a os~-tx no•wywa ja Hapywa-sai-ba !J.eMoKpaTC'}(lJIIX npa,Ba-, rO-rt<J;B.J.ot ,D,a< Y4·J11He cse OHO WTO 61-1 OH€JM'Oryii.1-1no crsapal-be H no·Ap>KaBalhe L.J,.eHTpa cpa•wJ.1crH·4•He Yl W'MnepwjanH1CTM4Ke npo•s-oiKa.u.YI.j-e 11 arpecYije y K!OM 6~-no A·eny cseTa.
He ·nocToje npenpeKe -Ha "nYTY Hapop.a, Koje ce He 6H
Aane onmo~HTJ.1·, 3a o-cTsapelbe ·Mioipa 11 6e3i6e.D,HOCTIV~. Oeaj
Ha'W a_aJJ.aTa!K ona,K:wa,aa y4.1ewii.e senHHor 6poja meHa •H3 pa·3HHX
y paAy Hawe · C!Je11epa~>1je r>OCTOjH npa,3HHHa', y lbOj, He
y4ecrsyjy >t<eHe CKaHp,11iHaeKe J!l aHrnocaKCOHcKe >KeHe. MYI -Ty
npa13HHHy MO>t<SMO J.1C11YHHTH IHaWHM ,Ha-no:p~Ma 1-1 --Ao6poM
80/bOM.
rnac C!JeAepaqHje Mapa p;a ce yyje csyAa. lpe6a 118 ce
oeyp,a 3Ha- wra OHa npe11cTa-eiba. TO ce y npaoM peAy OAHOC·H
Ha oHe 39MJbe, r,D,e CMo jaw ·cna•6e.·
·
nponaraHA>!CTW<KOM paAy y. Hawoj C!JeAep8tl>ljH ~pe6a, 118
6y~Ae noKilO·I-beHo MHoro BI-'I·We n?>Ki-be, Hero wTo je· "'f10 p,ocap,a
6Hno ..
.
nona3a,K Hawer reHepa·Jl'HOf ceKpeTapa Mapw-Knop, Ba jaHKyrepHje y namHCKy AMeP'"''KY· npe-.cTa'Siba noy48H npHMep
Katro Tpe6a paJJ.ii-'!TH·. 3a MeceU,.I.J.B'Ha osora ·nyrosal-ba no_ApreHTHHH, 4'Hney, Ypyrsajy .,., &paJeneje, Mape-K11011 BajaH-KyrHpHje
Wl1p"O-Ko je nonynapH:cana Ha-wy t;IJep,epat.vtjy H HaiHena, oa6HJbaH yp,apau. OHJ.1Ma, KOjH- cy nOTCTp&~HIBBm-t >K·eHe nan1HOK9
AMepH'Ke p,a c-,;sope opraHH3BUJJ..11jy Henpr.11jaTelbctey" Hawoj
cPeAepaL\HiH'.
~ CMaTpa·M p,a, HaM TC? HOK"Y'C11BO rosop»_ o .HOOnXOAHOCTH
HO'B•VIX ny-TOBS'I-ba y pa3.m-14'11"[_9 39MJb6,
Pe3YI•MHpajyh;H·_ cee wro je pe4~Ho, Hamr3HM p,a y norneAy!
Me't)yHapOAHJ.1X H -HB·l\-JIIOHanHHX KOHcpepe~H4Wj.a H KO"Hl'ipeca )t{SHa,
M"l1 He Tpe6a AB CTOjHMO Ha nllaTcj>opMI» HeMeWS.I-ba', HanpoTJ.1;B1 Aa y 1-tMM-?J Y3YI<MaMo a-KTI-i·BHO·r y4ewii.a.
Hawa cPeAepat.~H'ja ~pe6a AB 6)"Ae asy11a, rAe MH MO>KeMo
roeop1-1TH c-a OHJ.1M >KieHa·Ma·, Koje jew ·3BCaAa· HHCY c Ha.Ma,
an~-1 Koje ·~aM Hl1lcy HenpH'j.aTelbH M Hloje i=ieMo npwayfi,H y
6op6y npor'"'s cpaWH3Ma H 3a AeM<>'~PBTHjy.
·
·
Hawe
OAro.sopHe
npeT>cTa:BJH~e Mo-pajy npJ~~.cyc.,'oosaTI-1
0,11;6op cDep,epaL.J,.·H'je, - . a H8
TaKB'JII'M cwynWTJ.1HBMa. J.13'spW1HH·
HB•U.·HO'Ha·nHe ce•Ku,Ytje no·ce6Ho, rpe6a .A'a pewYI y oaaKo-M
nojep;H'Ho-M cnyyajy Aa llH i=ie Ha-we · npeTcTa-BHHu,e np·H'cycT'BosaTYI H-JlH He, •H ,D,a ·OU,eHH· U,eJloHCX·OJl.'liOCT J1
uffia Ha THM OKylnWl'J-11HaMa.
q:>opyM HaWer y"'e-
�II
l
I
I
1:
II
I
. noi\SJ1a4HM· lio1'pe6y A6· qie,qepal!>~ja noja:Y·a W npOWHpH
, o~i-tpe · -CI:lota-- pa,.q~: Ka1Ko. 6~ · joj . np~wne pee :->HeHCKe -AeMoKpaT'gKe-. opr_aiHH3:SU.M1e !Soje _:AOc_a;A.a ~o jaw' ;H;W,cy- yi.t~r~HVI-ne.
· MHor~- aa:Aa411' cToje npeA:HaMa-, a~~O. M~ xo~eMO ;qa· c'ile1\HM(l nP'HH4~r~·ne· -cPe,D,·eP-a_4H•je. J( ,qa --oc:raapMMo :oHo,-·wTo OA
H~c- -ol,.i~Kyjy_ ·M.~r~nV~OHH· ~meHa-:-wje'· •~-tMajy- .noBepel-b_a.- y ·Ha·c,_ ·M~r~
C!'f!O ::.qymHe _.£1,0- OJ].~
Hawe·"·Qle;qepau,wj"e ct-&Op)IIM-0 ·. f"H1n~KO 1-1 ,lJ, W'Ha36 M"f>, 36 Meljy~·apOPIHY' 6e:t6eAHOCT
.
.
1
"MH4HO opylje y 66p6H
H A6M01<pal'Hjy.
..
~--
,1\onopec 1-lliAPYP~-nACVIOHAPVIA
(Peny611111 KaHcKa WnaH1o1ja), nompeTceAH.J.H< Mei;yHapOAHe
AeMoKpaTcKe
q>eAepa~l1je >KeHa
�/
PE30DYL\VIJA
~3BPWHOr
OA60PA MEoYHAPOAHE AEMOKPATCKE CI>EAEPAL\V1JE
lKEHA no nV1TAfbY OAHOCA CI>EAEPAL\V1JE CA APYr~M
MEoYHAPOAHV1M lKEHCKY1M OPrAHY13AL\V1JAMA
Mei)yHapo,qHa ,qeMoKpaTCKa cpe,qepau.11ja meHa noH~-ttma je H3 cas-HaH>a
>+<eHa l..leJlora ceera,
o
Heonxo,qHocnt yje,qlo1H>eH:.a
nocr111rne eem1KY ,qenaTHOCT
sa yYspurlieH:>e MHpa
1o1
y
csoj~o~x cHara, ,qa
6"'
6op611 3a 11C.Kope1-bel-be ocraraKa cpawH3Ma,
P93BI1TaK ,qeMoKparHje 'Y ~enoM csery.
Cxsarajyt.11 ,qa caMe je,qr-~HCTBO ,qeMoKp,arcKMX cHara MO>Ke ,qa Y'-II-IHI1
Moryt.HM ocraapeH:.e nnaMeH~-tx relKI"bH Hapo,qa sa M~-tp, Mei;,yHapo,qHa
p,eMOKparcKa ¢e,qepau.11ja· meHa ycMep1o111a je cay csojy eHepr1o1jy Ha yjeR
,qyrl-beH>e y jep.11HqBeH1o1 cppoHr CBHX Hanpep,HI1X meHa caera.
Y carnacHOCTI1 ca U.11JbeBHMa y "111je je 11Me 6wna craopeHa· MeljyHapo,qHa ,qeMoKparcKa cpe,qepat..U-tja >KeHa, aHa je re>KJiJ/Ia 11 rem1o1 Ha ycnocraalbaH>y sese ca >KeHCKMM ,qeMoHpaTCK\IlM opraHH3a~HjaMa, «oje !-fMajy
C11H4He U.~t~Jbeee ca ctJe,D,epau.~-tjoM.
•
-
Ctora l-13spwHH oA6op noHoeo noTspi)yje csojy _op;nyKy p;a npHMa
peAose ct>ep;epa~~-tje, Mei)yHapop;He meHCKe opraHitt3aU.~ttie carnacHe ca
np14HU.~ttnHMa 11 U.11IbeBHMa c:be,D,epau.wj e.
·
y
H3spWH11 op;6op ceM Tara cnpeMaH je Aa ycnocTaBH TecHy capap;H::.y
Ca T8KBHM >K6HCKI1M A6MOKpaTCKI-IM opraHI138LJ.I-IjaMa, KOje 1-13 OB\IlX Hnl'l
OHI1X pa3nora He Mory AB np1.fljy Hawoj <l>e,D,epaU.11jJ.1.
JlbspWH11 OA60p OA11Y4HO ocyi)yje WT6THy Henp~ttjaTeibCKY A6J,'!~lTHOCT
HeKHX. peaKU.i1oHapH11X eneMeHaTa, KojH nyTyjyiiH no nojeAittHHM Ap>KaBaMa,
no-KyWaaajy Aa yHecy pa3p;Op y je,D,IttHCTBO Koje je nOCTI1rHy.To HBWOM
¢eAepaU.11jOM. I-13BpWHI-l OA6oP no311"Ba cae HaU.!-fOHB11He ceKU.!-fje AB p;ajy
AymaH omop THM pa3opHHM eneMeHT~<~Ma.
VbapwHI1 OA6op pa30TKp~-taa MaHespe cpawHCTHI.IKHx; areHaTa, KOjl-l
cy ce npoayKn!-1 y cf:>eM~-tHI-ICT114Ka 111111 TaKo3BBHa na~H<J:IIIICTIII"!Ka YAPY>Kel-ba,
fj:ao Ha-~ np11Mep ,Mel)yHapoAHa >+<eHcKa A1111jaHca", ,Il~ttra 3a M~ttp 11 cno6oAy'' 111 ,Qp. Koja npy)Kajy n1M areHntMa rosopH11L\-Y 3'a HanaA _Ha AeMoKpantjy 11 38 npocf:>aW)o!CT114KY nponafaHAy, KBKO je TO 61<1110 Ha KoHrpeC!-1Ma HaaeAeH!-1X opraHH38U.11ja y IlyKceH6ypry H VIHTepnaKeHy.
�42
)lbBpLUHJtl
o,o,6op .CKpet.e
na>KH>Y
H81.4,HOH8nHJ:1M C9KU,Io1j8Ma
Ha
CTBa-
paH>e HOBHX :H<9HCKI1X Mei;yHapOAHJ.1X opr8HJ1384Hja, KOje Mary AS HMajy
caMo je~aH u,~-tn. pac1.4,enan1 ceeTCKH )KeHCKH noKper, cnymet.J.1 npH
TOMe CTBap~-t H~npHjaTelha AeMOKpantje.
H;:~spwHitt oA6op no3J.1Ba AeMoKparcKe >f<eHcKe opraH~-t3au,Jttje CBJttX
3eMaiba Aa ce yjeA~t~He oKo Me1;yHapoAHe ,D.eMoKparcKe clleAepal,\~ootje meHa,
Aa 36Yijy csoje peAoBe nponte peaKU,Hje, ,qa 61-1 3awn1l"Hne npaea meHa,
cno6oAy HapoAa Ill· 6yAyt.Hocr ,o,eu,e; Aa y"''apcTe MeljyHapoAHy capaAH>y,
AS ja'-lajy AeMot<par11jy, ycnocraee rpajaH H Y.epcT MJ.1p.
(npHM~eHo
jeAHornacHo
Ha
nlleHapHoj
HHHa
nonoBA
(CCCP),
nornperceAHHK MeijyHapoAHe A9MOKparcKe <j>eAepa!.lwje JKeHa
ceAIU1U,11
15-X-1946 roA.)
t
1'13 PE<PEPATA
0 TOKY KAMfiAfbE fiPOTHB <I>PAHKA
)J,pare ApyrapHL\e,
Y TO'ey ·Ka'M'nal-be 38 noMo-li wnaHc~oM HapoAy lo1 J-bepo.soj
6op6H r>por"'s cpaw>~CrH4'KOr c:tJpaHKO:Bor pe>t<IM\a Met,Y'HapoAHa
,qeMo'HlpaToKa ctJeAepau,.J4ja- >t<eHa ·H· t-beHe HaU,'I10HanHe opraiHH3al.liH'j.e y rnojeAH'HHM seMiba'Ma cnojU.·1IIe cy osoje Hanope ca cw·H.QHKan1·Ma H ·CBl1M APYrJ.1·M A9MOKpa110K'I1'M opraHI13Bt..l;s-tja.Ma.
}t{eHe "CY cyAeno.sane y IJ,.S!MOHCTpau..H•ja,Ma ·lo1 MaHHt:pec-r;all,'l-1-jaMa,
ca:KynJbane Hosat.J. •Yf ·CT·BapH< 3a 6opu,e .pen-y"~6n'HKaHcKe W·naHI-1'je .
.D,eceTII!iHaMa Te.nerpa-Ma- IJ.1 pe3ony•4Hja- npoTecra ynyh•eHIV!X
Ca•sejy' WlnBIHOKIII'X >t<eHa-, KOjY!· ce Ha.na3Yl y napl.f:3y, 6HIIO j.e
H3pB>K6HO Ca-oce-\;al-be 1-1·· cnpeMHOCT 3a •nOMQ-\;. WnaHCKOM
Ha·poA'Y >1 fberosoj 6op6H npon•s c:tJpaHKa.
1
Y c:tJpaHL\ycKoj je crsopeH cnel.\HjanHH o116op 3a peanH3aLl"iY peweH.a ill3spwHor KoMmera MeiJY'Ha.pO,D,He .o.eMoKparcKe
cf>eAepau,~t~je >KeHa. KoMY!TeT .ce ,o.orOsopH·O ca npa!BHJ.11.1,•1-1Ma
o nyrosa.l-by y W•naHHjy p8.All1' ymo3Ha 1 Ba.l-b~ ca .'CTal-beM sar·sopeHH-x wrnaHc~r;~x meHa.
Y MaijapcKoj ·cy JKe,He &yA>I'.Wnewre, OK)"tlHBW>I ce 22 jyna
Ha npoTeCT-HO'M M'l41'HHry;"' np1-1MYI11e peso.nyu,Hjy y ·Klojoj Tpa>Ke
Aa MeljyHapoAHa A9Mo!<pacroKa cpe.o.epal.lHja JKeHa C6HM csoj>~M
ayropl1'T6TO·M 11pa>t<111 O\Q OpraHI'fGa·U,H•je Yje:tJ~I11-b•eHI-1·X Ha·u;J.o1ja Y1
nap..cKe MHpDSIHe KOH<jJepeHl.\>lje AS Bfla'A9 YjelliHfbeH"X Ha1..-'l~ja cnposerAy eK0 1HOMC~~~~ H· ITOIII'ITY!:YKI-1· 6ojiKOT W•naiHr;~je.
Y PyMyHwjH je Ca'8e3 P'f/WfH'O~Hx >KeHa ywao y, cnel.l>~jan'"'o
sa ry HaMina•l-by c,-;sopeH 'KOM'Y!TeT, .-Kojll1 ce cacTojr;~ OA 5 Ha.jeehH·X AeMOKpa<roK~x ·opraHHBau.-~:ja 3eMJbe. Ga1Be3 pyMyHct-~:l1x
�/
44
meHa je 'YI·o-rynn·10 ca oneU.·HjanHYIIM npornacoM os'Y11Ma meHaMa
y 3SMJI>~, ~ot3p;aO n11S'K3T 0 C(>n'Jot'A3pHOCTJot Ca wnaHC<KJotM HapO!J,OM· 6H110 je' ~ynibeHo 1,512.800 no11nHca- >KeHa 3a cneLV'~""
jailaH npOTeCT npOT,J.1•B cPpaHKO:BOr pe>KYI'M8·
·Caae3 TyHHCKHX meHa y Cy3_·H, 3arpa>K'JiiO je ,o.a ce oAMax
33T·i3qp~ot WnaKcK~ot·
KOH3ynaT y
npeTcTaslba npasy yspep;y 3a
CYIHOB8,...-A8I11J-l OB'Oje )i{lo1BQT6
TyH~ot•cy jep ,..,.Oroeo nocrojal-be
TYH~CKI1 Hapop;, Yl1j~otx ·CY 70.000
y" 6op6Y1·
npOTJtfB cpaw•H·3Ma..
'!I AycTpan~oti~ cy meHe, sajep;HO ca L\enW·•-p<iPIH"'M Hapop;oM Tpal!<Jotne OA cj>ep;epaiWde snap;e. p;a y.Kal!<e wnaHcKOM
ttapoAY Ma•Ko"Man>+y noMot.; ,pa·A" yonocTa•se p;eMOKpa'l'C1<e
sna-AaB·H!He y- WnaiHI-iljl-1.
>KEJHCKJot·
KoNMTeT ,DiOHeD' je
pesonyll"iY y 3aWT·I1•TY Tp>rjy, Ha ·aMpT ocyljeH·Jot'X, wnaHOI<JotX
1
narpl-IOTK·I'Hb8' -H·
ce 3B' 6op6y os1-1x
p eMoaHara y Lli""'Y
WnaHoKe
HopsewK~ot
~paTcK~X
KooPA""a~~o><Jot
~w-aja'OHI-1-0
Ho.psew~~~~x
Peny6n~<Ke.
33WT~<~e
JyrocnoaeHcKe meHe -cy l-1'3ja-sM.:ne: ,,M·YI· Koje cMO noAHene
TOilii'fKlO c1paAat-b'a 3a. .speMe para H3 ·concrsei'H'o'r IHICKyCTsa
3H8MO K8KB8 .paaapal-ba AOHOC.J.tl ca co60M' paT 1 11 MJ.1 i;eMO CBYIM
cHaraMa, aa}e.ri,tHo ca. meHaMa u.es10r ose-ra, Aa ce 6op1-1MO npo-
M~"~P·
TI"'B cf:l8W1"13MB 3a npa,aeAaiH ,J.1 Tip a jaH
''
YexocnosaYKe >KeHe oy
:>Ha•'<ajHy ynory y M06"11H3BU.JIIjVI c.sJIIX ·cHara y 3eM!bJ..i 3a no·ApwKy wnaHcKor Hapop.a.
}t{eHe c:y yume y oae ~He KO'MMTeTe 38 anpoaoi)et-be HaMnat-be, a 5 >KeHa I-1CT8•KHyri1X ,D;pyWT·BeHI-1X
ywne CY y
op;"rpa~e
pa~HI-1•U,S,
Ha-u,:J.1oHanHI1' KOMIHTeT.
)t{eHe 4eXO'CnOIBa"4KB 8KTY118HO cy y4ec11BO'B8flB H8 2.140
MH'THHra 1'1·
opraHI-130·BaHVIX no u.enoj 3eMJbl-1.
MBHI"'cpecTa:LI,'~i"ja,
~-·cTyn"ne
Map~<je
Otte •cy aoKTJot,BHO
y 3aWT"T'f
Tepe3e Topa·n,
Mepoep;ec r.aMeL\, Orepo " vba:6en ,CaHC Tane,v,aHO.
Y. 6yrapCKOj cy
~rsope>t" •KOMI<T9T" 33 3aWT"TY
-HapoAa 'J.1· ,D.eMol<paTJIIje, y ·KO je cy ywne cae Hanpep,.He a Me~y !'bH'Ma ·W· »CeHcKe op!aHI13a·u.•Hje.
Y 3eM1baMa
AMeP"Ke MeKCI<·KY, Ky611, Ypyreajy, KocTa -P\1-~~-t 11 p,pyr·HM8', cnpo•eeAeHa ·je w·HpoKa IKaMinal-ba
nap; pyKOSOPICTBOM
KoHcpep;epaq>rje
DaT"HOKe AMep~<oKe na·M6apPP Tone,[laHa. nopep; npOTeCT>t"•X
6"""
wnaHcKor
flaT~otHcKe
npe~ce,DiHI<Ha
cn'y'll<6e>t~Ka
�46
47
M}"~el-ba
'pa~Hl1-M
npeMa 3amsopeHHL!'>fMa cjJanaHrl1CTH 'KOpl1•CTe CBe M€TO,qe
t<Oje ·cy llpl1•MeH>H·Ban.u fecmno·B'-!11 npeMa
aapo61beHit4HMa H CTaHOBHitt..un>y OKynHpaH·Itx aeMalba, Ha,sewl;y
caMo HeKonH•Ko
>KeHa, o.mja 11MeHa aa ca,qa,
np~tMepa MY~eH>a
V.3 pa'3YMJbJ.11B-H·X Pd3nora, -He'ky CfliO'M'J.111-bal1Yf..
npBH cny<taj je,DJHa 'CT)',qeH'KH!-ba cjJHnoaocp11•je 'H Kfb11>KeeHQcru, 611na je yxanweHa '" aarsopeHa y 'nOAf>)'My MHHHcrapcr·sa YHyrpawfbHX nocnoaa. o,q 5 Maja Ao 2 jyHa, Ty •cy je
TyKnlo1 Ka·}"4)"KOBHM •neHAp8411Ma no Ta6aH11Ma CBe AOK He 611
nana y Heoaecr, nospat.anH je noHoso •K csecm '" oner TyrKn•H.
,llpyrH cnyya j 7 cenreM6pa 6Hna je yxant..ueHa >«eHa
o,q 58 rOAHHa, KftH. joj je •611na crpeibaHa 1941. Crap114a je
nposena 20 AaHa y no.qpyMMMa MHHHcrapcraa YHYTpawl-hHx
nocnosa, r,qe cy je T)"'<nH· npe,q 04HMa H>eHe 5..,-o roi'!HWH>e
YH)IKe. Ta HeopehHa
npeTpn~~HJ.'I~c- MYJ<a. >«eHa •A<> ca,qa ce He MO>Ke onopa•aH.TH o,q
•cn)'~aj
~ynan11
Tpet;11
>KeHa je 6Hna· yxanweHa y 6ap4enoH11,
H30HnH cy joj ay6e,
•Kocy. .lla 611 f1pet<paTI1fla MyKe, noKywana je ,qa ce orpyje. Y ABL!eM6py 1945 •ynyl;eHa je y MaAP""ACKJ.1·-3al'sop. rAe je Ayro !le>t<ana y 6onH11411,
Ye~sp~H
cnyY•aj 'Oe .qecHo ca ceibaHKOM 113 nye6ne Ae
Ant<acap. 0Ha je 6Hna y ·ceAMoM 'Mece4y TPYAHol\e. Oef>HL!Hp
jy je
Kpel;e. Ta•Ko }"AapHO y CTOMa•l(, Aa HHje •6Hna y CTafby ,qa ce
·
cn~ajesa
Morao 611 ce raj '""a
nonyH11TH jow AeceTH'HaMa.
M...cnHM .qa TJol npHMepH ,qosolb'Ho Hnycrpyjy re;:,a·nosCKe Mero,qe Cf>anaHnHcra Ha,q
y
ca•cnywal-ba.
Ga~sopeHHL!HMa
~ory
AeMo~<pare
ocno6o;:~e
Haw je MopanH11 Ayr, A'Jr ·csaKor nowreHor
·H
BHTM<J>a•t..uH'CTe, ,qa CBMM CHaraMa npo,qy}I(J1 YKB3'MBa1-beM noMO#;H wnaHoKoM HapoPJy, tuna'HoK"M >«eHaMa ,qa ce
OJl cpanaHrHcrr""·I.JHHx raHrcr:epa.
Ma .qa je Cllpa'HKO npornacHo W.naH"iY aa HB)'Tpan"Y Ap,
>«asy aa speMe para, noaHaro je ,qa je OH aKT.I1BHo noMarao
XHmepy .qa BDAH par npor"s YjeA·HibeH,Hx Ha4,.,ja, CIHa6,qeaajyliH HeMaYKy 6ojHHM MeTanJo!Ma H
'PBl'H><M MarepHjanoM. Ero aa-wro je •CilpaHKo paTHH anoYHHa4 ·H ammo Mapa ,qa
ce Hase,qe npe,q Me~yHapo.q'HH cy,q.
l'!pyr·>~M
CIJpaHKO'Ba WnaHHja je )'T04Ht..ure HaL!Hcra. '-lnaH AMepH4KOr •KoHrpeca, ABMOKpara KocpH,
je 9 Maja 1946 Ha
Haja·a~o~o
�48
npwpe'~~o
Ocno6o~eipa Wna'Hf!j~,
- py4i<y Ho}11 je
'KoMHceT.
Aa· ce_ .
_5·:000 ,>ieMaYKW'X ·•Hay4HWKa '"' 3500 HaljHcfa -:Hana~e: y: Wnofl'ljw
· ~-·~;qa· ·HeMa~-H~a.'--~H;ri.yc:rp~jah4,.H·- Kt:)Hrpomfwy ·_3·Har~H- ,q¢o wlia'H.cKe >tHAyi:~pHje. .
.H-i.!KC.oH1 .6~~-~·M ·,qw;p:eKtop OTc~Ka ~~- H-qrn{rH-sa:l-be ·. A~lici!~
·_8oC.P~'~_'_'HeMa·YKMX..-K~PTell~' '11,-:H,MOeJ.iHe···y" MH:o·cypa:HcT~yi· _Ka-3ao: j~
9 a•np;1n~ 1~4§ fOA·•me' ·Ha aHT>tcpaiJJI1CT>t4KOj KOHcpepe>ii(i<jw
kpjy · je. opraH,H3osa6 J1-l:fvt4Hja-rH~!~HH- ~KOM·i:ner b0no6.oijel-ba- W'l'•a.· Hwje, y
Aa ce -150,000.000 ·Aanapa HeMaY'Ke ~Mac
awlie "P"ie y ca•Aauiit.e ,.;peMe y WirlaH"j" (l\psefia 3!lia3Aa OA
. 4 anp11na). .
·
· . .- ·
.
. . . . .
.
1-by-Jopey,
, : if(ab .·:LiJTO. je, ~ccl0nwri.10 1 Eian.ii-iH~-T~H0Kw --~omf-oHHK,'· (:TOH;
y'HoB>tHW ,1-1, M;'' OA 13~1V~46, •I'IE>MlJ>t >tonwyyjy aToMcKy eH~
rw.jy ;_Ha ipa6p>t'~" ,Cw;\ettc WyKepT" y B>truoay, r..ie .,,,a jy sa
ro. -on64•1-1Ja.nH:a
MH.6rM HeMa·I.!!~H Hay.4H,J.1'4J~f npci.o.y. >t<yjy cnooo,llHO osoj pa,ll y WnaH>tj~. C"cTeM KOpHwl;eH>a TajHI1X .na6opar·apHja .qpyr11x aeMalba 3a 011sapal-be HaopyffiaH:.a,
ripH.Mef-h,J;fs_~,Ji_a·. :_J~- l-leM~LJKa. •seFi -_~oCne. n-paor __ Osero~Or , p·a-ra.
-·noc.rpojel-ba:
-I!
J
: CDpaHK6a-a: U:Jina;HHja y c~,o;a:wJ.be ~peMe _n~pEm:Ta1Biba , rt,qeaiiHo
MetT0~3·a_:r~~-K~Y::A8J!aTHoCT, ·a )r~r~O ·ra~6 ·:11_.'3a' npaB.rbel-b'e aTOM·_oKwx -~-q~q~,,- TiHM. -·~pe. wro ,~y.q·H~ot4·11 6a1~pa-_,·· 11~ .rio.D.ci4'11·~a: aMe. P~!..ftv~X· ·-HoMrMc11-jB' · 3a: Hc-nHrl-1sal-be .8-luMoKe. ·eHeprw1j~, · __ca_'AP>«C?
ypa:H; >t' Ha 'fa) ·Ha4wH T·~, PYAH>tljl< P.aj'Y '6oraTy cJ1posi1Hy 3a
'nPa"lsJb~·J-b·~- aro'M1C't(i1 X '6o-M6H·. ·y CBoM" AOn~cy GTC?·H _H~~s-o.q·M
caOrrwTet-be. ·_a·reH4~otjei ,Oeepo11·c J-byc" ··o__ ._.ToMe . .qa,-_._-':feMci·_Yl<l-1
~ iipocjlecbp' 3arepmll Ko)" )e pyKe>BOil'MO · eliGnepHMElHT"Ma ca
...reLi.J-KdM -·,Bo,dciM' y- ·HOpseW~)t caAaLUI-be: 1sp_C3<Me_ -p~~~80;QH
!'l-cn1M paAoa·wMa y 0·Kiuiil1 .jy>KHO o.p, ToneAa: (,-,·Vbse'c~l'fja" op,
1
18ciV~46.)
-
• .
·VI-~-- -~·a'B:~.\0.~~-H-J:<__ . ~W-betJ~'4·~·.:ja~Ho _je. A8 je ti?pa;~,~oa~ -Luna_;
Hi1ja ocnoHa:'l cpaWI<GTW~a KOj" yrpo>t<asajy M~p. Jow y no4eTKy
fl(Jp6.e wmiHCKOr Hapo,lia,.Apyr CTall>WIH je peKaO Olja ce paT y
_l:Hij~IHMijH. 'He_:·- rW·I~ ·~cf(Iby~_l-1ab Ll.}'na'Ha~a, _Her~ ··~eri~r .H'~~f,l-PeA1-Jor.:. Y~·a·eY~~:ns·c;:~· •._ H- <::i!P._?·· _ ,j~ :. }'ijHWTeH>e· Cllpa'HIKoBor _p~m'HMa_ y
-.
WnaHf.1j'l1· He caMe ·MOpiin'Ha ,qyHCHOOT npeMa ·wnaHi:KOM · ·Hapo.qy, -Hero •H Heo.nx-o,qaH 1npep,ycnoa 3a y·4Bpwt.etb-e M11-pa 11
5es5eAHD'CT>< y oeery.
CTora Hawa iPeAepa4"'ja Mapa:
HHHa
nonosA
(CCCP),
nompeTCe,l\HIIIK Mei)yHapOAH€ .qeMoKpaTcKe Qle,D.epat.vo~je meHa
�, ..
49/
1)
,/:Ia npo,qymyje, aaje,qHo ca Me!;yHapo,!lHHM CHH,!!H•J<al'HMa
'"'· OMlla;D.HHOKHM opraHH3al,.I·H,jaMa, c ymhwea":beM MarepHjanHe
n?Moi;_J.1'· ~maHOKH'M 6opu;HMa, Ha,Ko OH-HrMa- y 36~Jb·H, -Ta<Ko H
0~11'M'S
KOf!-1
ce
.HSJ1a36 BS'H l-beHHX rpa'I-H14B.
Aa lpa>KH ocno6o!;eH>e non•HTH4KHX 3a~eopeH.,Ka. ,[Ia
HCKopHcn1- ooe Moryi;Ho·cnt 3a yKa3:H,Bal-be no'Moi;w 3areopeH-H-
2)
1..\oJ.1Ma,
Meijy
l-bJ.1 MS Hap04YfTO >KeHaMa-aHT•J.1cj>aWHCT:KHI-baMa.
1
3) ,[Ia ynopHo Tpa>KH o,q enaga aeMalba YjeAHH>eHH~ Ha-t.~•J.1ja J.1. CBHX CJT060~0Jby6H·BY1•X 3eMaJba 1 JJ.B OAMSJ:'. l'rpe"KHHy --A~H
nnoMaTCKe
H
6'KOHO'MCKe
O,lJ.:HOCe,
WTO
i;e
JH1.WHTJ.1
ctJpaHKa
ceaKor o·cnoH4a, ,D,oeecnt ra ,D,O no~n)'IHe H30naLV1je 11 Ha' raj
HS'·H1H 011aKwan1 WnaHCKOM HapOAY AS ra 36a4J.1.
4) npo,qy>KHTH 'fnOpHHM Tpa>l<efbeM ,qa Ce
r eHepanHa·
cKynWl'HHa OpraHH-3at.V1'je YjeAH·I-beHJ.1X Hau.-~otja o316J.HbiHO no3a6a'BH "Y!Om1T•W~I-beM CBHX 4·J.1.1-b6HH'L.\8 H ,ll,OKyMeHaTa, Koje noceAyje -oee-roKa ja:BHOCT, a Koje ce op,Ho·c;e Ha cpawHCT·~·4H!H- ,Kapa,KTep t:ppaHKo·eor p6>tOiMa, IHa t-berbee Be3e oa HeMa'-I'KH'M cpawwcTHMa, Ha ei-OCinepMMeHre 1ca· aroM·OKOM eHeprHjoM H· npaiBJbeJ;beM aTOM'CKH·x ·6oM6H, ~a 61-1- ce COpaHKO_ 1J.1· 1-beroe pemi1M
cTa-BHnH ·BaH 3B'KO'Ha, COpaHKo npe,D.ao .MeijyHapo,q.HOM cy_p.y,
a Ca•eeT 6e36e,D.Hoc~H n.·PeAy3eo ecpeKT·H,BHe 'Mepe 3a IIH>KBH-.qau,·J.1jy Tor -Hajona·OHHjer >t<apHwTa para.
-
,[lpare ApyrapHtje!' HaljHOHanHe ceK4Hje cy H3BpwHne
-~3eecraH .paA Ha Mo6Hm13aU.11jH jaeHor Ml-bel-ba npon1'e CO.paHKOBe
WnaHIIl·je.
'
Am-1 6r..ma 6H 1Bell'J.11Ka rpewKa Aa ·ce Ha ToMe era He, jep. je
Me~yHapop,HH nono:>«aj TaKas, p,a csaKo cna6lbet-be 6op6e
-npOTH'B cDpaiHKD'BOr pe>KHMa, Mo>Ke ,qa•. ypoA-H o36YilbHJ.1M no·cnep,HtJ.a•Ma. npaTJ.11B pea•~IJ,'Hje Koja· -H6CTyJna, He-0nXOAIHO je noTpe6Ho yj-e):l,H!-b818al-be OBJ.1X CHara ,qeMOK:pa111-11je J.i 3a.je,q.HH4Ka
,qena11H-QICT OeeroKe CH'HlJ.\'I'N<:anHe cpeAepa·u.llfje, Mei;yHapaAHe AeMo•~pa'ITOKe <fJeAepaq><je meHa H' Me!;yHapo,qHe oMnaJ:IHHOKe cjleAepaw<je y 6op611 npoTHB C!>pa'HKDBe WnaHHje, Koja
.npeTCTSBlba >K~pHWTS cj:laWHGMa J.1 J.1390·p HOBS at:pe!C'~otje.
�'
PE3011Yl..P1JA
V13BPWHOr KOMV1TETA ME"DYHAPOAHE AEMOKPATCKE <PEAEPAL\V1JE,
Jt(EHA no nV1TAI-bY KAMnAI-bE nPOTV1B <PPAHKA
KaMnal-ba
sa noMoi'! wnaHCKOM HapOAY 111 H>eroaoj 6op6H nponta
c:paw~~tcntYKor CllpaHKoaor pem~t~Ma o6yxean-~na je HanpeAHe cHare 4enon
caera. M1111"'-0H~-t meHa 1-13pa31t1JH1 cy ~ojy ronny otMnar1-1jy 1o1 com1ABpHocr
ca WOBHCKIIIM HapO,O,OM, KOjl1 ce jyHaYKH
6op111
38 YHIAUJTelbe <j:laWioiCTW-IKe
AHKTarype ct>paHKa, sa IJHKBHA~-tpaH>e m'ap~L.ura arpec11je y WnaHI!Ij~-t,
V1naK CBJ.i Hanop11 nporpeCHBH\IIX CHara, HHCY 6YJJ11o1 AOBOJbHH AB cpywe
<tlpaHKa
Ill
AB
OOMOf·HY
WOBHCKOM
HapOAYr
ce
Ha
AB
ycnOCTBBH
,qeMOKpBTCK\11
pe:aotM no caojoj >KeibJ.1,
lt>paHHO
M'O>Ke
AB
O,QpJoKH
BJ18CTI-1
3aTO
WTO
a.!Ma
no,!l,pWKY
ana,qa EHrnecKe 111 CjeA111-beH11X AMeplo1'-1KI1X Apmaea, wro a.tMa noAPWKY
caercHe peaKU,ytje Koja ce TPYA!oi AB nyreM nponaraH-Ae ro6oml-boM ~op6oM
nponte KOMyH~o~3Ma Ill nyreM nonlo'lTI'IKe HeMewaH>a OAyroanaYH 'ICJC naAa
¢aum3Ma y WnaH11j1-1.
'
An~<~ wnaK pe»<HM <PpaHKa Mapa Aa 6yAe YH11WTeH, jep He Mome
,Aa 6yAe 'lspcTor M~<~pa .cse AOTne AOK y Wna1111j11 noctoj.H cpaw~o~cTVI'IKO
>Kap11WTe pata, cpawl'lcnt'-lt<a AHKTarypa Koja je npersop11na seMiby. y npaey
T8MH_lo1~Y Hapop,a.
Tepop npoTI'IB ,qeMOKpata 11 aHTI-'IcfJaWHCTa cse ce Blo1We noaeV.aaa.
(f)anaHntcn1 Kopl'!cte cae MeTOAe MyYeH>a Koje cy ynotpe61baBaJ11-1 r ecra~OBU.M npeMa CT8HOBHio1WTBy OKyn~o~paHI'l)( 39Malba.
·
CllpaHKo je nocneAH:.11 ocraraK pas61-1jeHor XHrneposor 6noKa. OH
je aKTVIBHO noMarao X·HTllepa ~80,!1,11 par npoTI-18 Yjep,I'IH:.eH~<~X Ha~11ja,
oH je· Hanpasloio WnaH1-1jy li.9HTpoM wn~o~jyHa:H<e y KOP.HCT XHTnepoae He~aYKe; oH je cnao sojcKy Ha coejeTcKo-HeMa<IKI-1 ¢poHT, OH je cnao XHT.IIepy pa3HI1 paTH~'! Marep1-1jan. nocne c.imMa X1-1rnepoae HeMa'IKe, <tlpaHKO
je Hanpas11o OA WnaH1-1je cKnoH~<~wre sa par-He sno•uiH~e 11 Hali.I'ICTe.
nperpneBWI1 nopas, 'HeMa'-IKI1 J.1Mnep11jal11-1CTI1 )1(€119 Aa J.fCKOj»>CTe
.wnaHcKy I'I,D,ycrpHjy 1o1 ·1-beHe cl-!posHHe Kao 6asy Hosora Haopy>KaH>a, a
fbeHy rep1-1T0p11jy 11 nplllpOAHO 6orarcrso, sa eKcnep·11MeHTa11He paAoBe
C 6TOMCI(0M 6oM6oM.
.
YHI'IWTel-be clJpaHKoeor pe>KI-!Ma HMje caMe MopanH!-l p,yr · npeMa
wnaHCKOM Hapo,o,y TO je HeOOXOAHB Mef}yHapOAHa noTpe6a 3a y'-lapwtleHoe Ml'lpa 11 6es6e,D,HOCTM.
lrbapwHI1 oA6op eel saAosolbCTsoM KOHCTaryje p,a CosjercK!II ~aaes.
aoAH jacHy 1-l ,D,ocne,D,HY nonloiTHKY y 6op611 npOT~iB cpaw1o1aMa y WneH~jH. \lbapwHH o.z:~.6op no3Apaa1ba snaAe noJbcKe 11 Coejerc.Kor Casesa,
f:(oje cy n1-1raa.e o Wna1-111j-11 H3Hene npeA Caaer 6e36ep,HoCTI1 OpraHH-
�53
/
+!elby,!IOKOM MY"""'Y· np....e3a.nl1 cy je 3a ,llpBo, ryKnl1 6ari1HaMa AD'i< HHje yMpna.
Y renerpa•My 113 pa\D,><H·'lKOr 4eHrpa CanoH><K (Ce~<L!Hje
Cseonwre KoHcpeAepaL!Hje paAa fpyKe) KalKe ce Aa je y paAHJ.1YIKOM l"pa..qy Hayca non~u1 1-1;ja aa11sopv111a 6ea WKa~sor no·BO·Aa
H. rEOPfiiiY (rp'!Ka, EAM),
SH'We O,ll. 46Tp,qecer P8AHH48 l-1 ,qa HX je noA·Bprna My4el-by H
H8 CHJby, Koja noTC·eiiajy Ha opep,l-b'J.1 .eeK. PaAHJ.149 AHTIH'Ha npa-
nneHyMa Mei)yHapO,liHe ,lleMoKparcKe
ynaH-3aMemtK
cpe,llePB4Hie JKeHa
1
nac 11 ,D.opa 0H,llepornynoc (Koja jaw .noxalja WKany) HHCY ·H•3,llpJKane My~-~el-be H nony,qene cy. EnH3ar6eTI-1 nanaBa C'J.1nYfH npeO'HnH cy ;KH'!My. .L\esoj'l'114e Map11aHa Yr11pac ... TepnCHXopa naJla'nac (14 ra,li11Ha) nOABprHyre cy He'laBe'fHOM MY"""'Y 11
Hanaae ce y ~6oll.HJ.1l.J.'J.1.
Ere ro cy pe3ynrar11 Mepa Kaje je ana,o;a npe,ll)l'3ena 3a
1
~3 ~3BEWTAJA
)!{EHA, yqECHHQA DOKPETA OTDOPA
0 liEJIATHOCTM
Y fJ711KOJ
).,.
'_;-.v.-;
<>Ap>Kal-be pe,qa, noA aawn1TOM H 4SK pyKoBOJl.'CTBOM oxyna4'MoHe eHrneaKe aoj'oKe. Ha ocHosy THX 4'1-U·b·eHJ.1U,a ja'C'Ho HaM
je Aa cy •craHoBHI14'" Kpajesa Kojl1 cy no,llsprHyTI1' repopy, np11HyljeHI1 ,lla 6e>Ke y wyMy ·11 Aa ce 6paHe OA repapHCT11'lKOr
pe»<i1M'a. Ha,jTe>Ke Je. noroAHn·a >t<eHe npHMeHa XJ.1rnepO'BOr
M.eTo,qa raow'l'sa. Ha OIOHO'BY Tara 611ne ·c-y .no:cn'aHe M.na..qe
MajKe c ..qojeH4a.QI1 w cTapYIU,e y nporoHcreo.
Esc KapaKrepHCTI1'laH np11Mep: 113 o6nacrH L!ene (MaKetJ.OHuja) 611:.no je noc.naHO BJo1iW6 CTO'l'H:Ha >K6H8 1 nap, ·M3fOB0pOM
.:.Qa cy polDJ611HOH:YI· ·Be3aHe c !byp,·11'Ma, ,KojH. •cy ,o.a·BHo -Ha•nycr"~l-lnH
ry o6nacr. C Apyre C'PpaHe non114'ffOKH opraH y EAeCI1· (Ma,Ke...LJOH>tja) nocnao je y nporoHc'Pso 84 >KeHe, Meljy •KO j11M 11
..[\eMerpy Ll11Myp11 Mjoj je KOA •Kyi;e ocrano wecropo .ll"L!S,
AHy npHKy Koja je y3ena co6oM ABO je Manone'PHe ASL!e, a
J!1Boje OCTS.B>H.na •KO·,D, K")'i\e.
,L\oK MOHap><o-cpaw"CT"4Ke 6a>iAe apwe Tepop y rpaAoBr-tMa 11· ·no cem1Ma, CJ.Il·neiir-t ,qeMo~pare ,p,a -ce cKna!-bajy y wyMe,'
o6pa4yHa,ea!-ba yG·J.Il'Majy •ose c'l'paWHJ.ije pa-3Mepe. HMKo ce He
oceha cJ.otrypHHM npe.o. repopHcTHMa -Koje ·no.n·wu.w•ja no,D.p>t<:a•ea.
TaKa cy, Ha np11Mep, repop11CT·H ynanH Hat.y y 'Kyl;y 3axap11je
EcrantM ,qa 611 .joj y-611JHIJ· 6paTa, ,qeMoKpan:•Ko·r nocn,aHw·Ka H3
Ca-nMwca, a.nJ.1· Ka'KO Hl4cy !-bera Hawm1·, "jep ··My je ycneno Aci
no6erHe, y611n11 cy >bemsy cecrpy. Ha HCTI1 Ha'!HH je y611jeK
11 Mna.QI-l poJJ,oJby6 AraMeMJHOH Cboec y MOMeHTy Ka..q je M·ana.311-o 11"3 ayro6y}Ca. · nom1U,I-l,ja IHS npe..q.y3UM3 H14K8H1Be Mepe Aa·
-HOn"n.S re cnY4ajese, 3aTo repo'EHCT~+-KtwrocJ.1 npo,qy•maaajy ,q,a
�/
54
55
6ec:He no ym1:.u,aMa, AB n~wy napone KOjHMa )(IBane KpaTba
,no6eA·Hou,a" ~-t-· npeTe AeMoK:paTaMa cKopoM
CMpi;y,
Y "CTO speiAe Heocj>aw~C1'~4·Ka EinaAa, y3 nyHy noApUJK'f
eHrnecK'I-!'X OKylnaTopa, tnporatha JJ.eMOtqJBTOKH HacrpojeHe 411!HO·BtU1Ke H cnym6eHKKe, ·npHMel-byjyi;H Ha l-bHMa J(Me_pe 3a
o3Apas-
n.eH>e". OcaMAe<:eT J<liJbaAa n.yA~< mo;ee y cTp8xy npeA cMpt.y
o,c. r naAI-1, jep cy o11nyWTe.HJ.1 c paAa 6e2 npaea ·noHOB'HOr crynal-ba Ha M81Kap •KaKa·B nocao.
4~-tTSIBa.fM HH30M 3a'KOHa, YJnepeH~X npOTHIB .pBAHH·Ka, 6HG
je oMeiaiH paA, CI1H·.A!J.1•K8Ta, AOK __KO'H84,HO H~ 6H·nW YHHWTBH~
3aKoHHHl pyKoBoAeii-H o_praHH oiHAH'KaTa, a 3a paAHHLtKe nose-·
petH•tKe nocTa•sJbeHa JH1'U.a ,•Koja
IPBW11Clii14HB BJ18A9,
·CTOje.
noCJ10A8·BaU.
npaea
H8
cY
opyi;e y p'fiKBMa nonw4ocKe
WTpajKOBB {1lp8il-€fH4H~J..1
He
no-
Ollnywra pa,D,HI-1iKe 1n0 COOC'MeHOM HaX~·
ljeH>y. C~8MAeceT p8A><I<L\<> 6~no je o•nywTeHo "'" ·WHAycrp><je
XSM!tl·CKOr ijy6p~-!Ba, pa,D.H CBOr _A6MOKp8"fCKOf nOll!ltTHl.!KOr y6eijel-ba, BnaAa je HSA81BHO sa6paHH·na 'i!lt'HO>BlH'I-lLV·-'~Ma· Aa 6y.n,y ·1-WlaHQIBlil 6Hno Ka·KBe. opraiHJ..t38U.·Hje 6e3 o,a.o6pe!-ba opraHa anacnt.
nom-1LV1ja 3811Bapa Hawe >t<SHCKe O,DJ6ope <nop. J1'3rOBOpOM, Aa:
om1 o.n;p>Ka1aa.jry H·neranHe -caCTaHH:e.
Itt 086 TO ce 4YH.fl1 3aT0 J\8 611 ce CflOMHna ,A€-MOKp8TOKcl'
so!ba rp4-K:or HapoAa, saTo Aa .ce :apaTH t<palb, •orrpeMaH A3.npo,Aa·, Ki80 WTO je aeil •H y ,D,:py,flH·M npH·J11H'Ka·Ma p~,D;HO, •J.tHTepece fpiJKe y wHTepecy ,qe>M8t.e H C11p8He pea'~4><Je. KoA HOC.
-ce ca -cTp81He BllaAe 6o~ sa HaLJ.-HOHallHa npaaa CMaTpa
31101-tHHOM·.
Mlil >HeHe, y4e'CHI-1U,e noKpeTa Ol'nopa pyKoBOAI-1Mo 8HTlilTe-·
.pop1-1CTH-'-\1KOM 6op5oM rp'-fi<H'X >KeHa. Snarop,ape-li~-t Hawoj 1-lt;Hl..\Hj.aT·H·BJ.ot, >t<eHCKe' p.eneraq1-11je OA'I1Y4'HO· cy ,npoTecl'BOIB8116 npa~
TH'S Tepopa :KOjJ.t 6ecHJ..t -y fip4 H:Oj. ·WaJby ce OBa•KO)J,HSBHO.
, proo.ny!.J;1-1.je rp4K!I-1M enaCTI-!Ma, -aM6aca:p.aM~, .npeTcra-eH~u,HMa
J.tHOCTpaHHX 'MWCI1ja·. Maco-s•tta ,AeMOH-crpa-LIJJ..tJa Je 6J.otna opraHYI.30BaHa 6aw y MOMeHiy, KSA je CKYOWTYfHa, r.t3a:6.paHa H6A6MO' Kpa11CKiiM w.>6op~M8 31 M8pra 1946, OAo6pwn8 <j>8UJI1Cl'H'<Ke
Mepe u3a OAP*<~I't·be nopeTKa".
1
Y 6op6Y1 ·3a nonl-lTH4Ka, eKoHoMcKa H cou;oHjanHa _npaea
meHa, y4eOHJ.1l.\e nm<peTa ol'nopa r'f'lOCTane cy WHHU;I-l-Jaropa..t
Macos»l-lX AeMO·HCrpaiJ.Hja.
Y fpYKoj j~ HBAHmJ.S Ta-Ka Mana ,qa -~H-tje AOBOJbH8 3a OOA-,
.MHpet-be HH HajocHO'BH14}Y1x >KH'BOTHYfX ·riorpe6a. BetMHa meHa ·
y npeAy3et.~<Ma He 38pal;yje H~ Taj MliHHMyM. 0He HacTO Je Aa
na:6olbwa,jy yc.no;ee pa!Aa, 6ope ·ce 3a noHO'BHo o11aapat-be
wKona Koje cy 3aTBOpJ.1·ne oeynau,HoHe ·1-1 rp4•Ke rs.nacr:H.
}:<ao w:o ·BJ.1A•J.1Te, fp4Ka je. jeAHO oA map_YfWTa cpawHsMci..
· MJ~~ me He,
yl.!ecHHU,e noKpera 011nopa BOAYI·iieMo ·HenpeCT8HY 6op6y 38 AeMoKpaT~jy. Y3~M8jyt.~ y4ewl;a y H8.pOAHOM
<j>pOHTY ocno6oljeH>8, y EAM-y, c~s8mne cMo ,118 je AeM01Kp8TI-1>ja jeA'YIHI-1 nyr Ka· npa,BYUlHOM pewet-t>y npo6neMa JtC&Ha. _HI-l'lm
Hac He Mo>t<e say.cra1BHTH Ha 1nyry 6op6e s_a P;eMoKparY1jy. MH
CMO yeepeHe AS +.e· HaM meHe .u,e.nora ceeTa, AS- lie .HaM MeijyHapo}l.IHa ¢leAepatJ,tJ.-11ja >t<eHa, OBOjY11M 3aXTeB·OM LJ.a·.np.a.p1-11CO:BOj
enaAI-1, noMoiiH, AB ce -aeoj'HM 1Ky'i;aMa ·Bpare rp4-Ke MajtKe Koje
cy c ADjeH48AIH nocnaHe Ha n)'cTa oci'pea, rAe cy .nH-weHe ·
Kpoea, o,Aena 1-1 xpaHe. 3axreeajre OA Uan,D.apHcoae enaAe Aa
apa-nt ~H HeSH'He Ma1j-1ce c A6U,OM.
YeepeHe. eMo Aa -he · A·SMOKparcKe >KeHe ceeTa noMofaH
rp4-KH H8P9A AS H3aojyje ca,oja · · HaU,IIIOIH,an'Ha npaea, Aa ce
Yl36ae» B'H'rno•ca'WCO'HC'Ke mcyna-u,'~<'~Je Koja je ·K'PY11Ba 3a· MO!HapxocpawHcT><4Kii Tepe>p, 38 yo~P'cHyt.e <j>aw..aMa ..., 'rp8lj8Hci<H paT.
M>< ce, npe~o Mei)yH8POAHe AeMoKpamKe <j>eAeP8L\~je
>KeHa o6paiia·Mo ·H" ettrneoK·H:M MajKaMa., AS yi'IH·4y Ha· ceoje
CI-1HOIBe A·a ce spaTe y caojy p,oMo·a'H·Hy. Y1eepeHe. OMo p.a -lie
Ce M_I-!JH-10H'J.i >KeHa-. ,q6MOIKpaTa -M06KJJHCaTI-l y 6op6H 3a )'IHYIWTet-be cfl8WI-1C-rH-4J<Or pe>K~Ma y f:p4KOj, KOjH BOAH -Ha-wy
3eMiby y npo:nacT H no·cTaje cee ja4!-l Y1 ja4H J.-f3Bop -no>Kapa
KojH yrpomasa MHp y 1.1enoM cseTy.
·
�57
/
5) Cee HaU,HoHcinHe ceMLIHje npoy1.1e n11raH>e_ o Moryi;Hocm yKaaH.maH>a ·MaTepHjanHe noMoi;J.1 (>K11BOTHHM HBM11pH11LiaMa 1 JleKOBJ.1Ma 11 o·Ae- /
-11o'M) meHaMa 11 ,qeLIJ.1 y rp"'KOj.
6) ·ct>e,!\epau,J.1ja npJ.1MH peweH:>e 0 OABWJ.11bal-by y rp"'Ky' MeljyH~
tpDAHe Aenera~l!lje,· Koja iie MopaTH AB ce yno3Ha ca ymaCHI1M craH>eM y
IOj -3eMJbJ1,
'7) Ha Kpajy tllaspwHJ.1 KOMI1Ter J.13pam~sa csojy ronny conJ.1,qapHOCT
,...;a rp'-IKJIIM meHaMa Koje ce jyHa'-IKI1 6ope npon1s cj:laW·J.13Ma J.1_· peaKU,JIIje,
:3a CI1060Ay, He3aBI1CHOCT J.1 AeMOKpaTJ.1jy.
PE30JIYL\l-1JA
(npHMJbeHO . jeAHOfJlBCHO
,l.l,pyro 3ace,qal-be J.13apwHor KOf1~TeTa
Me~yHapo,qHe
AeMoKparcKe
q>eAepal.l~-tje meHa (oA 10-15 OKT06pa- 1946) cacnywaHo je c Hajeei\oM
namE-baM rp'-IKe ,qeineraLt.l-ije. VbapuiHI1 KOMI-ITer Meij"yHapo,qHe q:,e,qepa1.11o1je
meHa npanto je c aem1KOM Y3HeMHpeHowliy, pa3BJ!ITaK ,qoraljaja y rp•H<oj
y roKy npouJ11e rOA11He. Kao wro je no3Haro; ca,o.awl-ba rpLtKa sna,qa yHHwnma je cse ,qeMoKparcKe cno6o,qe "' o6HoaJ.~na je x~onnepoBCKI-1 repop.
npio!CTa11J.1U,e
HaLt_r-IOH81lHOr
cj:lpOHTa
OCJ106o'ljetba
fp'-IKe
Y 39MJhl1 1 KBKO MyUJKap411 TBKO 1'1 >KeHe, CB8KO,I:IH98HO
pajy, ynyhyjy Ha np11HY.l:lf!H pa,q, crpe!baiy 11 My'-!e.
11
CBI<I
,[19MOKpaTI-(
Ce CTOTI1·H8M8 38TB8-
H3apw·Hw KOMI1Ter '-Iepera je y6ei)eH ,~:~a· je rpLEKa nocrana HosemapHUJTe cpaLW13Ma H npercraalba onacHOCT .3a ,qeMoKpaT!-!jy 11 onWTI-! MJ.1p.
Ocyl)yje · ca ,qy6oKHM peeomoM ,ll.ellaTHOCT rp1.11<e Heocj>aWJ.1CTJ.1'-IKe
.ana,ll.e 11CTO Ka0 !-! noApWKY Kojy joj yKa3yjy eHrnecKe enaCT!-!. npoTecTeyje
npoT·HB nporaH:>aH:>a KojeM ce no,qepraaajy >KeHcKe ,qeMOKlpaTcKe opraHH3al\wje.
npe,qna>Ke ,qa:
1) Cae
Ha~l1oHa11He ceKLII-Ije C!Je,qepa~11je paaa11jy w11po1<y KaMni3H:oy
Aa 611 ynoaHane jaBHO MH:>eH:>e, ioflllll!l'to6!-!TO ->KeHe. 4enora ceeTa, ca npaBHM
cTatt>eM y rp'-!Koj .Y ~111bY '-!era Tpe6a np11MeH:>J.tBaTH caa Moryl\a cpe,~:~craa:
pa,q1o1o, wraMny, MHTMHre, a6opoae J.tT,q.
·
2) Cae Ha~I10_HanHe ceKL111je nowaJ'by rp"'KOj ana,q11 nporecrH_e re11e-·
rpaMe "' m1CMB 1 rpa>Ke'hl1:
a) YKHAaH:>e XHT~epoeCKor aaKOHa o raOI..\1-tMa;
6) ,qa ce _.o,qMax· spare caoj~-tM ,qoMOBI1Ma -HeawHe MajKe H Ae1.1a;
a) ceeonwry aMHecrMjy aa ,ll.eMOKpare Koj11 ce My'-le Ha po6ujH
"' y saraopHMa MYWI<Bpl\e 11 >KeHe.
3) Cae HBLIHOH8JII;ie CeKI...\JIIje OpraHH3yjy MBCOBHY npoTeCTHY I<BMnatby npor11a nporatbalba, KojHMa ce M3na>Ke caerp1.1t<a cjle,[lepaLIJ.1ja meHa
11 3B ycnOCTBBJ'bBH:>e pacnywreHI'l_~ C11HAHKa11HI'IX opraHJil3BL\Hja,
4) Me~yHapo.n,Ha ,qeMoKpaTcKa cpe,qepai...\Hja )!(eHa aarpa>KH OA Me~y
Hapo,qHor QpaeHor t<pcra H YHPPA-e ,qa yKa>Ke noMot. ,qeMOKpaTJilMa Ha
po611j11 11 y 3araopHMa, a Hai...\1-!0HanHe ceKLIJ.1je ,[IB ce o6pare Apywray·
QpaeHor t<pcra y caojwM aeMJbaMa ca 1-!CTHM aaxTeaoM.
Ha
15-X-1946)
113BPWHOr KOMI'ITETA MEoYHAPOAHE AEMOKPATCKE <l>EAEPAL\I'IJE
lKEHA no ni'ITAfhY lKEHCKOr AEMOKPATCKOr nOKPETA Y rP4KOJ
•
·.•.·I
.,
nneHapHOj
ce,qHI1U,1-t
�59'l.
/
Y HCTO BpeMe V1HA"ja ·noceAyje MHora np"POAHd 6oraT~
Cl'B8.
MJ.oi.Wlbel-by CTpy4·1-b8'K8 39MJb8 'MO>KB A8 rnp0143BBA6:.'
cae -n01'Pe6e aa oncraHaK 40.BeKa. 1-beHe ..q•HMeHa·Yije .cy_ eenYI'Ke~
KIMMa A,OCTa nOBOJbHa·, 39MJbJ.o!WTB n110AH0 1 a HB'pOA- CKpOMa·H~',
'"IBCTHT 1 pa,qHH.
Cee TewKoiie OA ·Koja.~x crpa,o.a >HapoJI., Marne 6l-! 6J.o1rl4c
y·Knot-beHe.
no
1,1. K. XAH,!l.Y (1-iHA><ia),
4naH l-13spwHor ot~6opa MeljyHaPOAHe AeMoKparc<e
cjJeAepaf.1><ie JKeHa
~3
3~o4·HHaY·Ko npeHe6pera;eal-be HapoAHYIX ·J.oiHTepeca- Y3J1Jp-Mano J9 'HS·L.J.'YIO'HB-11-HY npl-I·Bpe,D,y, 00TKOI08J1_0 HapOPtHO 3AP,B-BJbe
" <1pOy3pOKOB6110 TeWKY '68Ay MHilHOHa JbYA"· JeAHd rpetMHa
craHOBHMwrsa >Kl-IBH y ycnoBJ.o1Ma repno ·cna6e •YI·cxpaHe. MacosHa<
~3BEWTAJA
o flPHRHKAMA Y HHAHJH
noHOCHB CSM LUTO Mary Aa ce o6paTYIM OBOM CB'CTaHKY"
VbspwHor OA60pa <PeAepal\><je.
3aXBa.TbyjeM HSWIIIM pycKHM AenerantMa Ha TOM WTO
CY'
OMoryli·J..1.nH Hawy tnocery .J..fCrOpl'fiJoKOM rpa,p,y MOcKB·Yf.
Jt<eHe 4enora csera ·HMajy jow MHoro Aa ypaAe. · HaMa,..
14H..llJI-1jcKJHM >KeHaMc:', jacHo je ,qa rpe:6a Aa ce· 16o.pHMO 3a pa·B-·
HOr>paBHO MeCTD f'iHAHje Meijy Apyr><M 38M1b6Ma.
HanpeAHe cHare y 3eM1b>< H MeljyHapDAHa CHyYdl\Hja,,
HaTepane
cy
.floHAOHcKor
Hajpea:K41-10HapH1-1jy anaAy, Hoja -je 1BpWHJ1a •Bolby·
Yajr-Xo.na-
Aa
:noseAe pa4tHa o >t<elbaMa Hapo,qa,_
•-mja ce eoiha He Mo>Ke -!BHWe .J.trttopHcaTH·.
Y1H,D,•J.orja
.HHtje
jow CT8K11a
M11
<i.-Mo -csecHe Aa:
.nollnyHy He3aBa.i·OHOCT,
VfH.AHje xo-he To Aa -nocn1 1 r~
ii1HAJ..1ja Hl-1je 38Mlb8 Ca 8'J..1CO'KO, pa3B!IIjSHOM
anH
HapDAif'~
liiHJ!.y(:TpH'jOM~
Bei\1-1Ha ·craHOBH~WT·ea mweH OA aeM!bOpaAI-be Koja npercras.Jba·
rnasHy rpaHy npHspeAe. Ha noibonp"'spel\y JeMJbe ,naAa cse
Te>t<e 6peMe, y -aeaw. ·ca 1HenpecTaH~·M •nopacroM craHOBHH'UJT\Ba,
"--l1j-H: oncraHaK 3aS·J.o!CI-1 OA re ·1-1cre •I-1GU,pn1beHe 3eM1be. 3~-i-parHa·.,
3eM1ba_ je noAeJbeHa Ha seoMa Mane noceAe, WTO oHerMory-hasa yeo'ljetbe Ma KBKB'H'X MBTOAa o6paij·H'eal-ba- 3BM1be, a·
CHCTeM Ha·so.,D;l-basaH:.a y aeMib'H He o,Dtroeapa no~pe6aMa. 36orTora }1{6T>Ba y een~KO j Me_pJ.ot •38·BHICJ.1 OA HJ1J.iM8TOKHX cj:la·KTopa,
· .yrnaeHoM oA noeolbHHX ~na·carHHx serpoea. CelbaK >+<lUBJ.1 ·11 paJlll-f. ;
y cranHoM crpaxy OA yrH:.eraeal-bci OA c11paHe ·onax1o1ja H 3ene-Ha,wa. Y T8~J.I!M ycnosi-1Ma >KH'BH 80% CT8HOBHH'WTB8 J.iHJJ,J.o~je,_
Mane 3BM1b8He ·~o-m-t6e He .npy»<ajy HHK8'KBY aawn1TY op;:,.
'Op'KB'HC.KHX ~J.twa _1-1 cyw-laHe >Kere.
rnaA Y V1HA>YijJ.1, je ·l-I'CTO TB'KO nepHO,D,Y14H8·1 1K80 H ·rO,D,J.oiWt-be ,o,o6a.
Oe-o .ce o6jawl-baaa _ntMe, wTo ce y TOM norneAy He npeAy-3KMaJy Ha.t:KaKee -npeeeHTHBHe M~pe. · CeocKo ra·3AH-HCT•BO y·
HH...qYij'H HHje HH·Ka,D,a AOCTJ.otrno OHBJ HKBO npoY13BO,D,I---b6 ·Koj-YI· 6H"'
61o1o Mor'fl;aH •no,ll. ycnQBMMa pa'3YM!Hor reo-ljel-ba, Koje 61o1 ao,D,YillO:·
pa4yHa 0, HapOAHYI'M YIHTB.pec~a.
,
rna-sHe cy rrpaHe •YI>H,C:HjCKe npO•Io1·3BO,D,I-b9 pyJJ.apCTIBO, ~~a jet-be~
Yaja, Kacpe ·~ jyre. Oee re rpaHe -Hana3e ce y pyKaMa· ·M·Hocrpa--Hor M'OHOnonHCTYIYKor Ka-nHr~na, yrnaBHOM eHrnecKor. PeaKu,H-o·HafJHYI 8'A;MHHI-1CTp8THBHH a·napaT, KOja.t· ynpa:eJba THM rpaHaMa-HHJl.YCTpHje,_ O,D,'6Hja ceaKH :noKy-waj aa ~no6olbw_q·l-be: ycnoea paAa';
y DArDBapajyiHtM npeAy3et."Ma. 5op6a paAHHKa Ja no6oJbWaJ-be,'·
. H::Mxoeor nonof)t{aja HaHJ18·3'J.Il ·Ha Haji)Kewi=..J.o~< ornop.
Mep,
Wro ce TH4e ycnoe~ pa,D,a- enafCHYI4H nna~:~rama, Ha npH-y AcHMI-1, CH•CTeMaTCKH ce cnyme AB'Bal-beM na>KHH-x·:
""cpopMau,..ja. OH" cBpAe AB paAHH,l\H nnaHTama 4dja >t<>rsey Haj60Jb"H•M ycllOBH'Ma, •Ka·~Hi ce yonwte MOry '3SMHCJ1HTH y
JIIH,D,Hj-lo1.- 0HH" TBpJJ.e, Ha !OpHMep, ,D,a H8,ll;HHU,8 jeAH<;>ra pa,D,HHKa•.
"'3HOC" noHeKaA jep,HY pyn~<jy.
WTO ·CS TH46 >KH BOTHOr MHHHMyMa, OH je •nopacTaO Ha~
1
500-600% np>< )"nopeljeH>y Ha 1939 roA"'HY· Y ·"cro speM"'
nopacr nnare, YJ"Majyf.>< y o63"P pa3Ha no60Jb'WaHoa Koja cynoc~}o'lrn~ pa,D,HH·Lij~, •HY~je M'3Heo ·SJ.1We OA
100%.
0Ape'ljH"Ba·l-be HOpMa mH·BOTHH,·X =H8M1-1pHHU,a y CBa·KOM noje-"
,QHHOM ·cny4ajy 38GHCH OA BOJbe ynpaBJ.IlTelba 1nnaHTa>Ke.
npOH3BOAii>B jyre y DeHranHjH jeAHB je "OA Hajcrap><iHX,,
HajaHaYajHH.j~x 1-1 Haj6olbe opraHM3oea'HJ;tX r:paHa -·MK.LJ.ycrp~je--.
.
�{)Ko 300.000 pa,o;H••><a 3anocneHo je y 180 Hajsel\><x npe,o;Y3el\a, ·
.,Koje yjeA>fl-byje KOH\.IepH ·>tH,o;ycrp•je jyce.
.
Oea •HH,AyctpY~ja npOH3;BO,D:l-1na je o·rpoMHe KohlifLJHHe npe0paljes•Ha OA jyce, remeh• ,o;a 3a,o;oBOJb>f ·sojHe nopy~6>fHe •
nosel\asana je. csoj ro,D;>fWH>>t . . np>fXOA oA 100% y 1939 ro,o;>fH>f
.+10 296% y 1943 ro,D;>fH>f.
'
3a nocneAI-bHX 20 roAH'Ha y osoj •npoH·3-BOAI-b·H · HHje 3a6e....ne>KeHto KaK:ao 6H.no cr>sapHo noseha·J-be nnare~ Kojc;~ yo·cra.naM
.H•je HopM>fpaHa. Hajsel\a MeCe4,Ha nnara pa,o;H>fKa >fH,o;ycrp•je
jyce >f3HOO>f 23 pyn>fje. X•:rba.o..e pa,D;H><Ka He 3apaljyjy B>fWe o,o;
11 pyn•ja MeceYHO.
·
Y cpa6p"'"aMa 4"4" • y 3aso,o;•Ma 3a npeljy 3anocneHo je
.3,700.000 pa,D;H>f·Ka, o,o; ·><oj>fx •cy 19% >KeHe, 4% Ae4a. ,[\y>K>fHa
-,;pa.AHora ,p.aHa je seoMa aem1Ha, · a HaAHHU.e He npeMawyjy
4-5 aHa. Cy.o.16J.1Ha pap,HYI:Ka no'Tiny;Ho 3aBHCW o,o, eolbe npeAy.-aHMa4a, KOj1J.1 46CTO p8A6 ca MS.JH1'M o6ptHJ.1M KaTII1T8IIOM \If
. 'Te>Ke p,a H·cu,eAe MaH:CYIMa.nHy A0'6\'1T· nowro -cy y 38B'J.1CHOCTH
-OA Kone6al-bci u,eHa ca.~po·aJ..1Ha, OBI-1 n.PeAy3HMa41-1 ce crapajy, AB
3-5 XHJbaAa
>-KeHa
~
,1:\el..\.e. · )t{eHe
He6oM.
·
noWTO H1-1_je B'l-'I•COKO- pa-3-Bl-'ljeHa J.1H.Ayc-rpl-1iCKa 3eMJb8,
<J.1HA11ja .He oce'lia owrpy .norpe6y 3a yrroeM 1Kao rnaaHl-'IM
··>t3BopoM eHepr•je 38 >tH,D;ycrpwjy. 1939 ro,o;>fHe .npo·•3BOAtb~
·yrsba y lt1Hp,·l!ljl-1 'Hio1j8 npeMaWana Hl-180 OP, 20 Ml-111:1o10HB TOH8,
rj. CKO 9% npo>f·3BOAH>e yrlba Ben"Ke IOp•raH•>fje, Koja je >teTe
,~-rop,HHe
H3HOCI-1na
231
Ml-'IJ1110H TOHa.
B.nacHI'IU,HMa PYAHI'IKa
·o,o;o6peHo je A8 yseAy 9-ro ~acoBH>f pa,o;H>f ,o;aH. Pa,o;H>t~Ka
+-~a,ri.HHU,a ·H3HO'Cl-1 O·KO 9 Wl-111'1-1Hra. Pap,HHLI,H .pa,p.e y He96111J..tHO
·TeLiJK·Io1M ycnoeJ.o1Ma eeoMa 3aocTane TexHH·.Ke. V1HAYCTplllja.n·u,·J.o1 ce
nOtcy'W81Bajy onpa•B.0,8TJ..1 1'11M61 WTO 'J.ot·HA•IIIjCKJ..1 •py.o,ap p,o6JII-ja
'-:6ecnnaraH cTaH, 6ecnnaraH yraib, neKapct<y no-Moi; 11 pa3HO·:spcHe npHeJ.1ner1o1je. l-'1·3:pa4yHaro je ,D.a 4enoKynHa epep,;HO<:T
-ce1o1x
os1o1x 6ecnna-rHI!IX ycny·ra He .npena3J.1 jeAaH WHil.I'IHr 'H
-;:neHCB Ha jeAHOr paA'HI-1 Ka H6A61bHO..
A·Be ·cMeHe.
6p11TaHCKa KpalbeBCKa- «.OMHcHja, «oja je
1-1cnHra~a
ycnoee·.
pa,o;a Y PYAH>ftl>fMa, 3a6enem>fna je He3a,o;osolba·sajyl;e ycnosec·
»<11·Bora. Y3 -eeoMa Ayra4a1K paAHH ABH.
1935
ro,n;1o1He" HHAYijcKa-
,ana,o;a J9 AOHeJla 38·KOH o·pyAH>f\.I~Ma, KOj>fM'ce yc·spljyje 9-TQ·
.'-18COBHH paP,HH ,Q,8H 3a .PYAape KOJI-1 pap,e no,q 3SMJbOM, 10-TO-'·
'-la-c:o-sHI-1 3a paAHI1·Ke KOJI-1 cy 3a·nocne):-ll-1 Ha ~nospw·HHCKHM paAoBf'!Ma, C HiM Aa -paAHH4Ka HeiJ.elba 113HOCI1' 54 4a-ca.
1
'~HA>f}Ci<>f pyAap. pa,o;• y ycllOB•>f·Ma Haj.,o;ymer pa,o;Hora
)::\8Ha Ha ceery, Y3 HBJHJ?>KY HBAHJ.iLJ,Y J1 y HajropJ1-M TeXHJ.l4KJ1M·,,
ycJlOBMMa-.
'
Pa,qHJ.14'11 -ce noc:TeneHo onajajy H- opraHH·3yjy y cee eei;HM.
pa3MepaMa •.CKopa-w·l-bl1 WTpajt< nOWT8H.CKJ.1X paAHHKa, KOjJ.-1 je:
~mo~eo 11 Jyna 1946.roA~He a Tpajao 25 ,!\aHa- y6eAJb>tS:·
Je npHMep paAHH'-I·Kor j6,1J.J.1HCTBa. nocne yn03opaBat-ba ·Bfi8CTJ.1
KB'KO TO 3axreea
nowTe 11· Tenerpacpa
3aoKo~, paAHI-1l.~lo1
o6yc7a~
9
.
cy
ce WTpaJ,K8411MB.
Y wrpajKy j~ y~ecrsosano 100.000 !bYA~· Bna,o;a je 6•nac
'HeMajy- rp,e AB H·x ocra1ae. Ycno•a-1-1 mweoTa cy ymacHH. X·11Jba"Ae
orso~M
Y 1934 roA•H• pa,o;H>f ,o;aH je Tpajao 12 Yacosa. PaA","'"
y
HH-1111
,,o;oHoce ca co6oM Ha pa,o; •csojy AOjeHYaA • Many Aeu.y, jep
.1bYA" onasajy no,o;
ce
B>fll>< •cy pa,o;. no~TaHC~>f cnym6eH>f4>f y KanKyr>f np•caje,o;•-'
·'-Ce H•3BYKY Ha pa'-lyH paAHHKa.
Y npeAY3eh>fMa 3a npo>f3JBOA"'Y jyre 3anocneH je Hewro
oael\" 6poj pa,D;H>fKa Hero y ·naMy"!H>fM npe,o;y3el\>tMa. Y csaKoM
<>A oaJ.-!x npep,y3ei;a IIIMa
•
npJ.lMopaHa AB ~nonyC:l:l-1, npYI·MI1•BWJ.1 HS•KS 38XTeBS -KO je -cy·
no~TaBI-1111-1 w~paJKa4J.l. HapogH y ii1HAJ1jl1 c;JaKI!IM AaHoM cry-~
naJy y cse J""'Y 6op6y 38 ocno6oljel-be o,o; 'e~<cnnoaraiJi"je,
.c;:TpaHI!IX HM'nepHjaJlHCTa, 38 H638Bio1CHOCT C'BOje 36MJb6.
�63
·ypoi)et:~"·H.J.·H
·OBHX
fit
Mace ce!baturea, HSAHJ.14apa 111 nacn1pa.
pa311114HTJ1X
KaTeropHja
CTSHOBHHWTBa
-i.a>by ryljer 6orarcrsa.
Cas TJ)y:e;
Clly>KJ.1'
nose..:
·
Wra ..o.a ce Ka>t<e o cyp,61-1HH- >KeHe?- Y cnojeB-J.tMa B!-f:Wer
APYWl'Ba >t<eHe ·aoAe 6ea6pH>Ka'H H 6eoKopH·craH >t<J.1BOT nyH
)K MEPEHC (Anm~p),
~bspwHor o,ll6opa MeijyHapo,llHe "AeMoKparcKe
cpe,llepall•ie JKeHa
113 PE<l>EPATA
KAKO }!{!1Bll CTAHqBBlllllTBO AJI}!{l!PA
l1306H1ba.
-tU1L\81
no sapOWHMa
11proBKYll-be,
).ll·
C911H-Ma
cnym6eHJ.1~e,
MJ.1 ·BJ.1AI4-MO >t<eHe-4·J.1HOB-
~pa..QHI-1[46,
AOMaii·Hu.e.
Ha-
·.aiDKHpcKoM ceny ce.lbaHKa Aem1 ·ca csojHM My>t<eM Te·WKY
c-6op6y aa oncraHaH:. 1-bHxosa je cy.A61-1Ha Hepac·KHAHO se3aHa.
na 1Y!lnaK, IHajaeiiH A60 oeor repera naAa Ha .nnetla >t<eHe, jep
·npeMa MY'CllHMSHCKOM 38KOHy OHa ce yonwre CMaTpa Apyro:.pa3pe,!IHHM ooheM, omepeheHa je ,llyJKHOCT~Ma MajKe, 3a HoY
ce Mo>Ke pel;~ Aa je ,.po6 po6a."
CbpaH·U.ycKa oKynau.wja H3Met-wma je ~sr11e~ 38Mfbe: .·npeile~~He ,H <:rsopeH~ KpynH~ nocep,·~, 'H3npaijeHill
H >K81183HH4K8 npyre, ocyweHO MHOWTBO M04Bapa,
:pa·3·BYtjeHa e~c.n.noara4Hja PYAHH'X 6orarcra-sa. An~-1 ro HJ.1je
no6o1bWaJlo mH'BOTHe npHnH~Ke sem1Ke ·aeiiHHe ypoi;,eHJ.1Ka.
·:·-1-bH<XOBa XpaHa, Op,ei;a, CTa•HOBI'l, caB >KJ.1.BOT"HYI IHYI'BO ocram1 cy
IIICT"H, HaH~)'l cy 6HnH H HOA . 1-bYIXOBHX 'npe.AaKa, 06pa30Bal-be je
~npHcryna~Ho e-a:Mo He3HarH0 j MSI-bHHJ.1. HenHCMeHocr je Onwra
opaHe
·cy
,~pyMOBiif
-nojasa.
Ha
raj Ha4HH .Jit ry ce jacHo o4pra•aa Kapa:Krep t<anHranl-1·cTW-IKO'r ·c1-1creMa onpoMHa 6oraTcraa c jep,He crpaHe, yma-
·casajYi;a 6eAa 'c Apyre.
Oea rewKa onya4·~ja -nocra11a je cacsHM •Kara-crpotiJanHa
y roKy -nocne,q·l-hl1x roAHIHa 3'6or HeysH"Ija·BHOCTYI snap,e,
36or
.·nycrowel-ba para H ·npl-ipO.QHHX HenoroAa - Haje3p.a c-KaKaaa4a
H Heo6w-mo p,yre cywe (y nojep,HHHM KpajeawMa Hw.je 611110
. "•KJ1Wa y TOKY 14 Meceu,11). noM-al-b·Kal-be xpaHe fl0fO,ll,l1.flQ je
.,AOHe:Kne J-1 EaponlbaHe, a ·Mei)y ypoi)eHHU.11Ma -sna,qana je crpa..._.xosHra rnap,, npaileHa p,w·crpocfJHjoM 11 MacoBHHM ·en!--ip,eMJ..!ja·Ma, ·Koje cy op,Hene x·HJbap,e »<Hsora, y np-soM pep,y »<eHa
H Ae4e.
Cu,eHe Koje cy ce o.n,11rpasane Marne cy M-HO'fHMa Harne:".v.an1 Heae.pqeaTHe 3a Haw seK Ha,npe11Ka H U,HBHnl-1·3aLV-tje, y
..::3eMJbJ.1 ·Koja je yp,aibeHa ,csera HeKOJU1Ko 4acoea a~ <t>paHu,y,cKe. Ge1-1, KO j11 cy ce 3aTeK.nH y rot<y npowne 3Y'!Me Ha jyr)'\
.An>t<Hpa, span-l.nJ.Il ey ce OAaHAe norpeceHY'l- H · J.1HP.I--1rH11paHH.
i
�Hyca
H CHjajyl;H . OA cpel\e, ·rp4eBHTO CTe>Kyi;H . AparOL16He
HaM.r.1pHH_49 1 6eJ.KanH ·lfHM 6H .J1X ~06HnH,.
HaMecntBWH ce
.
.
-y "fiowKy, AeBoj~.tYU...\a o,q, c-sojHx . 8 roA.,
4Hja je u.ena nopoAHU.i3 noMpna, jena je xananlb~Bo, Konyrajyi;loi ·aYJ.1Ma. nnawei;1o1 Ce aa H:.eHO a,.q,paBJb8 1 oHJ.1CMO 3Hamf
,q,a 11.111 ,qa je aaycraeH-Mo, H/1H Aa je nycrHMO ,D,.a yrohH rna.a.
K6ja jy je MY4Hna.
·
MajKe, M11aAe >KeHe Ja Koje 6H ce Morna noMHcmn·a AS
cy cMemypaHe Ho-wryH:.a·ee crapHu,e, ca 11H4HMa rol-beHHX asepH,_
noKa3Heane· cy ceoje Hc_yweHe rpy,q,H ·J.1 npymane ceoje MaJll-1- c
waHe, Ha .Koje je 611110 HeMoryiie rne.qant 6ea cyaa~
B111,.q,em-1 CMo To. B-Hp,enH ·cMo cea1Kor jyrpa KaKo ce 0Ko
caHP.yKa aa ~y6pe OK}'inlbana roMHna rilaAHHx. - _b~no HaM je
Y*BCHQ, noMoi;- KOjy <:MO y·Ka3afiH .nOKaaana CS H8AOB_01bH8 ,qa .
~-tW4yna •H3 pyKy ·cMpT>Ioi, AeceTHHe XHJba,qa Jb'YACKHX ·>KHeora.
OnwntHe, ,QeMoKparcKe napn1je ·H opraHH3a4Hje, Ka.o H Haw€
MecHe rpyne, opraHH3~·eane cy no,qeny Yop6e, pacno,qeny
~ HaM"HpHHU.a, yao'ijet-b-e npeHo-hHWTa, ·ocnal-bajy~H ce •npH ToM ·~:B
1
WHpOKy ja-BHOCT 1 -flOTCTHI..fyllH B·KTH·B}:IOCT amKHpcKe 8,D.-MHHJ.1CTpa-
l\Hje. Me~yHapoA>Ia AeMoKpaTOKa cpeAepa4Hja >KeHa, Caae3
an>KHpOKHX >KeHa, Ca-se3 .tteMofCparcKe oMna,qHHe Anm1-1pa,
,Hapo.qHa noMoi>.", 11 En KeH-pHc'-', MycnHMaHe«a ,qpywraa y3ajaMHe noMoiHf ·HT,Q. npHK!byYHm1 cy Ce OBOMS: Aeny.
Me~yTHM noTpe5Ho je yHHWTHTH ano y H>eroBOM ·KopeHy.
r 11aBHH- pa3nor cseonwre ·6e,qe --H rnaAH nOcn·e.z:v·bHX rO,qH-Hil
nemH y KO!IOHHjC!_!IHOM C·HCTBMYi ··KojH je' ,qQaeo ,QO KOfiU.SHTpa4Hje 3SM1be y pyt<aMa npJ.otBaTHHX noceAHJ.1Ka, .-oreswH je OA- ·
OHHx ·KojH cy je Ha.noj-HnH c·aojHM 3HojeM. Taj cHcTeM ,qao je Y
pyKe esponcKHX 1'pycrosa :py,qHa 6orarcrsa 3SMJ'be. Haj3a,q,.
OBOMS pe>KHMY OJJ., 'n04~T-Ka AO Kpaja cny:m~-t 1BHWS BJI>KHpCKa
B,D,MHHI-1CTpa·4·J.1ja,
Y.t<ynHa nospW1-1Ha o6paijeHor 3eMJbHWTa ·H3HocH 16 MH1!HOHa xeKrapa; t-beroaa nonosHHa rj. OKO 8 M·HnHQHa xeKrapa
Hana3H ce y pyKaMa 26.000 noceAHH,Ka, yrnasHoM EBponJbaHa.'
,ll,pyra nonoBHHa. npHnaAa ·celbai.IHMa-ypo!JeHHLIHMa, 4HjH 5poj .·
H3HOCH 1,336,000.
.
0Ho wTo nojeAHHLIY np><naAa HHje •se!;e OA ABa xeKTapa. ·
noapwHHa senHKHX noceAa y 75% cny4ajesa npeMawyje 100
XeKTapa, AOCTH>Kyi\H noHeKBA 15.000.
5
�67·
ArpapHo ·n"TaH>e ··apno je ·npocTo: 3BMJba je y pyKaMa
waKe cpeyAanau,a 1o1 oKo cronn-:~e rocnoAapa-K0noHio13aropa. Jew
s1o1we OA rora, -KOilOHJ.olj~.nHH 'CHcreM J.o1M8 3a pe3ynrar A8 ce
~cHoBHe__ Kynryp8 (:»una), a ra_Ko ·Jt~cro .J.ol nawa 3a croKy, cse
""we cMaH>yjy Ha pa4yH nopacTa cneL\"janH"X Kymypa, Koje
ABlY eefiH npHXOA: 11038 (y 39MibH fA9 seiil-11:"18 CT8HOBHHWTB8
He n"je •B"Ho}, AYBaH " sol;apcTso. L\eHTpanHa ynpasa An>K"pa
3B3HH4HO je· H3ja·Bio1118 Ha KOHcf:>epeHU,HjH ·wtaMne
A8 •CB8KH CT8-HOBHI-1K
KOjH
je
HM80
y r. 1871.
y
Majy 0, r.,
neT
KBHHT8118
.rOA"WH>e >KeTBe nweHHL\9 · (y3"Majyl;" cpeAH>Y L\"cjlpy 38
speMe OA r. 1849-1900) c?A HeMa ""we OA ABa KB"HTana.
Osa
KOJ1l14!.1Ha 04HrneAHO
norpe6J:"Io
Wro
yao3~~tTH »U.·IT·a.
je
1-teAOBOJbHa,
raKe,
Aa
je . .o.aHac.
A
'C9 TH4e BOA9 1 CHCTSM Ka·Ha1lH38!.V1 je ,Itt -H8BOA!-baB8!-b8
HaJla3H ce, 'Y seii111HH c~y4ajesa, y pyKaMa KpynHHX '-3eM1bono.o,0K ce cHpOM8WHH CYITHlo'l cpe.nacH. (ceibaU,H) H811839
y .aeoMa He3roP.HOM nonomajy.
PacnoAena cpoHAOBa 3a ceMe. ypet)eHa je J.1CTO .TaKa, .o.a.
caMo KpynH" noceAH"L\" A06"jajy ceMe. Manw 3eMJbopaAHWL\H
HH·CY ra HH BHA6Jllo1 -eeii HSK0In1KO _ rop,·MHa. npao61o1THYI H841o1•H
o6paAe 3eMThe, Kpaj.>be 3a<:Tapena opylja KO}"M ce cny>K"
CYITHI-1 36Mlb.Op8AHHK 1 :KBO H- nyHO OT·cycTBO arpo-TSXHH4KOr .
3Hal'ba, ,o.oaoAH AD .Tara Aa. je mer·Ba ,Manor -c61ba4tKOr ra3Alo1Hcrea Helo13MepHo HJ.t>t:<a, Hero KOA KipynHlo1X -no-cep,Hl-tKa, ·~rAe ce
no.qH>Ky' oneu,J-1janHe Kyn~e y ycno-IUiMa cTanHe Here.
noWTO yonWT9 HeMa'jy 39MJbe ·Wn" je WMajy y HBA,OBOJbHOj KOn"4"HH, cpenacH. cy 'npHHyljBHH 1\8 CTynajy K80 H8AH"-
ca
'KOA noceAHYIK3 1 npt.t 46MY ce OH 'l111H npetelbaBa
CBOM CBOjO_M nopOAJ.1l.I,OM Ha 36M1bY no>ceAHHKa, ·H11J.1 ce Ha
tbOj Hana3H npw-epeMeHo 38 ·apeMe »<~rae. Y npeoM cnyYajy,
caa ce nopoAYll..\8 Hana3W H8 nyHOM pacnoJlo>Kel-by· noceAHJ.1·Ka.
>KeHe paAe 3a t-bera, Heryjy 11o3y, p,_yeaH., paAe Ha u.et)et-by, Ha
ca6111pat-by nnoAoaa a-tTA· Cse ro 3a Hl-1WTaBHY nnaTy, ca pap,HYIM
ABHOM OA H3113CK3 ,[\0 38J18CI<a cyHL\8 . .ll.eu.a nacy 'CTOKY npeKO
u,enor p,aHa 3a .HeKoilYIKO cjJpaHaKa MeceYHO. AKo orau. H·Ma
oMa-t-be nap4e 3eMJbe, a np1o1Hy~eH je p,a paAYI Kao_ Hap,H!IIYap,
TO H>eroso nap4e o6P-aljyje H>erosa >KeHa ·H AeL\a. }l{eHe paAe
no Hajae-hoj >Ke3_YI Ha -cyHu.y, J!inJ.1 no 3YIM•CKoj .cry.o.eHJ.1, cTa.nHo
carHyTe, .Hoce-hH· Y6CTO Ha ne-ljYIM8 ASI..\Y npYIB63at-fy KpnoM.
ya,ei.Je
nocne rewKor .pa.n.Hor ..o,aHa,
·~aKynJba A"BJbe 6"JbKe Aa
>KeHa
HAS
.n.a
6" onpeM"na OA H>"X se4epy.
e_cro, norpewHoM,. oHa craslba y ·noHau, orposHo 6Hlbe
.38J6,D.HO Ca .OCT811HM , H y·M 1-lpe ca ceOJOM . p,eu,oM orpo-aaHa.
•
T
, .
-K:KB·~ C11Y43JSSH cy H8p04HTO 49CTH y Ha·WJ.1M C9111-lMa. noHe~ Je norpe6Ho 1-liil-l seoMa ,qaneKo no _sop,y H· HOC_J.1TH je
M:y Yl y TSWKI-lM 3~MlbaHJ.1M CyAOBJ.1MS. A Hoiiy CBH CS CMSLilTci"
Ha npocmpKe npocTpTe no noAy, y 6eAHoj Kon"6",
O.A
cKnenaH~
36Mlbe .J.1 rpaHa. Ty>KaH H Heyro,qaH 0AMOp.
.
en" V1HAycrp"j~n"38L\"ja Ari>K"pa Morna 6" CMaH>"m 6ecno.
··
ceAHHHa_,
~aplo1
'l<yKaBHi<t CTBOflOBH, 6e3 OApeljeHor I\06a. CTapocm, j'9AB8 o6y-·
·I.JeHe, yseK 6o'ce.
1..\Y J.1IJ.l-l _nony-~ec.nocmn..\y, ·Kapa-KrepHcTJ.1YHy 3a ceno. Oaa
·"HAycrpHJan"3aL\"J" Je nornyHo Moryl;Ha. PyAHa 6oraT<:Tsa ce
H3B03e:. rB03AeHa 'PYAB ' 6a KSRHa·, ..n m
M
.
'T'oc'T'aTJ.1. HeHe OA osJ•o(
8:'9 P"Ja M'6n" 6"cMo npepalj"saT·" Ha MBCTY, Ha np. cpoccjlaTe
cKOJ" .Mory HTH n~epaljeHH 38 ljy6pe.. Moryl;e je Cl'BapaH>e
. xeM"JcKe "HAYCTP"Je (o6paAa cpoccjlaTa, con" PYA•) Hao H
.-epa6pHKa MaHapoHa Jil ApyrHX TeCTa, •n¢oH3BO~~a i;J.1~·11MOBa
·reKcTI111a J.1TA • AnJ.t Me-~=. H apoAHJ.i _TpY,:CTOBH ce TOMS •n¢OTJ.1B8 •
•JY
-~
>KelbH .,qa orpap,e y MeTpo·nonaMa csOjy HH,qycTPHjy -OA ·-KoH~
. ypeHL\"Je, npomsel;" <:e nojas" "HAY'FP"ioKor nponeTap".JaTa, Kora 6 1-'! 61-lno Te>Ke eKc-nnoanrcaTH HerO nbfbonpH·epe..qH:e
,paAHYIKe, ~na6'? opra<HH3oaaHe ·H _pacejaHe :no u,enoj aeMibH.
V1Ma JOW a"we pa3nora onwToj ·6eAH· JeAaH OA >bHX ~
p6aKU,HOH8pHa H8AS119KOB!oip.Ha BflaAa, ·KOja· ce CTaBHJla y cny-.
. :>K ~ f?KcnnoaraTopa.
·
.
0Ha HI-1'LUTa HHje .npeAyJena 3a noseiiaf-he 6 BAHe 3apa11e.
OH
·
a H"Je H"WTa ypaA"na A• 6H o6pa3osaH>e 6"no np"cTy-
na4HO caJ.1Ma.
y
wKonaMa OA 10 yYeHHKa -caMe je je,QaH
o-
non"~~K
lje"""· Ta aAM"H"cTpaL!Hja He onposoA" ·npaseAHY
BOAS " He cTapa. ce Aa pew" cTaH6eH" npo6ne1
·~acnoAene
WTa A.a
Ka»<~MO
0 6ecpaMHl1M H84WHWMa pa-CnOA8118
3~
~)I[BQT H8JHY>KHJ.1jWX apTWKSJ'Ia xpaHe J.1 o,qeiie, 0 6eAHHM neH3WJ~~a serepaHa Jil parHH·X YAOBWI..\a, cHpoYBA~-t? Ta ni-lrat--ba pewasajy ce· CTaiiHO Ha WT~T'f ypo-ljeHHKa-, 0HJ.1 CT811HO Tpne Y!H:.eTaB~I-ba
·1-i
-yn-ceTa4a.
noABprHyTI-f
cy Ae11HM6
H~npasp,e
O.Q, CTpaHe tbi1XOB)i[X.
s•
�69.
A wra p.a ·Ka>KeMo o _pacnalb•••"'Y pacHe MP?f<"'e, Kojy·
npaKTl-!Kyje ynpa-ea, HapoYHTO nOcne,D.t-bHX Meceu.H. XywrKatt.e ·
jeAHHX rpyna craHOB':\H.WTBa Ha Apyre, AOBeno je p,o Tara ACf
cy cror•He EsponlbaHa ·•zry6•n• >K><Bore, " ,D,a OKO 30.0.00
ypoljeH•Ka rpn• penpecan•je. L\•Jb je csera rora cnpeYasaHoe
yjep,Ht-bel-ba HapoAHHX Maca.
4ecro, He •cn•ryjyt.•
Kp•••t~e,
enacr• xance " ocyljyjy
-cyK0-
Ha CMpT HSBHH9 1bYAB 1 •KOjJ.o! 48K HJ.IICY HH 61111111 •npHcyrHH
6HM8.
TH-M· K83H8M8'
nperx0AJ.1
YHl-IWTaBat-be
u,enHX
HaCelba~
TaKaS nocrynaK np•c•Jbasa ypoljeH,.4-Ke meHe p.a ce A""'Y y
3aWTHTY ceojHx c•HHoaa, Mymeea, 6paiie. Y npao apeMe, oHe
cy noYene p.a ce yjep.•Hoyjy ·,..p.a crsapajy op.6ope. Y 'OpaHy
6HnH cy creopeHH }\{eHcKH oA6opH 3a -nocrs-~3al-be aMH6CT\.1je
MycnHMaHc·KHX nonHTW·IKI-iX KpHaau,a. OaH oA6op~<·f KojH cy opraHH3oaanH wHpoKy noMok nopoAl1U,aMa yxanweHHX, y>K!IIBanH
cy nop.pWKY cs•x p.eMoRparcK•x cJiojesa Anm•pa. OH" npop.ymyjy p.a p.enyjy y TOM npa·BL\y, nowro jow MHOrl< Hes•Ho
yxanweH• YeKajy csoje ocno6oljeHoe.
Itt cee ce TO ,c,ewaea ynpKoc 3aKoHa o aMHecTHjH, AOHeror Ha npaOM 3ace,D.atby' HapO_AHe. YcrasorsopHe CKynWTHHe,.
a nposoKaropH cy p.otap.a Ha cno6op.H.
XwibaAe meHa OpaHa, cx,sarwne· cy 'HeonxoAHOCT _ yjeP.~-t~
HoeHoa " op.nyY•ne p.a npHljy Ca•Be3y Anm•pcK•x meHa.
-oA6op~-'~ 3a nocTH3al:'be aMHecrHje o6pa3oeaHH
ceyAa,
jep·csyAa J,~~Ma MHOrO f>aHa KOje rpe6a 38116\.fWTl-1 1 CBYAB MHOro-'
cnaibeHWX ·cena, npwrso~Ka "" ,Ka»<l-b._eH""Ka, pyweeHHa, 6eA.He
-cY
D,et~e " meHa, Koje. Hy>KAa repa Ha npocnnyt~•iY·
npep.
Hacrynajy\;oM
3HMOM
rpe6a
npow•pHTH
H8Wf
noMoti, KO ja je JJ,O caAa H6A0130JbH8_. 0A60p11 3a noCTH3ai-be
aMHecrwje, craelbajy ce6w . 3ap,ara·K, .D,a opraHW3yjy. ycsa-jai-be
c•po4BAH OA C'paHe ypoljeH"YK"< nopoA•LI•· Y ·TOMe OHH.
•Majy ycnexa. 3ap.at~• 3a 6yp.yf.HocT cy sen•KH: •3pap.HTH
HOB4aHy noMoi; 3a nocrpaAane nopofJ.I-1~e, 4J,~~jW <:.y 046BW 6a-mH
y611jeHJ.1, tcyi=.e 00061b6H6. no6oibW6TI't CTat;6eHe npH11HK6 1
caKynwrl-1 ~ pacnoAellHflil HaMlilpHiil~e, oAeiiy, neKoBe, noWTO
6onecrH ADspwasajy crpaxoTe HeMawn1He.
Case3 am-t<lilpCKJ..1X >KeHa ·noKpera4 je seni-1Ke KaMnaH:Ie
OOMOiiW OBI-1M jafJ,HJii~HMB, H no3HBa A6MOKpaTCI:<6 opraHiii38~Hje
p.a y3MY yyew\;a y osoj KaMnaHoH. >KeHcK• op.6opJot 3a nocru-
�/
Koje paAe 1n0 Hyi;aMa He y>t<HBajy HHKaKey 'aaKOHCKy 3aWnfiy .
lol
He Mary Aa ce yjeAHH>yjy
y
CHHA~KaTe,
H1-1aaK, crynal-b o6paaoeaHoCnt l..\lpHaYK~t~X >t<eHa He At:mywra ·!liM Aa 111aa"ljy 1113 KaTeropY~je HeKeam1cfmKoBaHHx PaAHYILJ.a.
~a1Ko
B. MEJCOH (AMepHKa)
l..lpHI.\Iol
3BaH~4Ho y>t<Hsajy 6~pa4Ko
npaso,
.<\e
cpa"KTO YIM ce He p,aje MoryRHocT p,a TO npaeo KOpYI.cTe. Orp8.HIII:eHH nonHTHY"KH ASllOKpyr ·Kao 11 ,Hapeijerbe aa rnacaH>e",
1'13 .PE<PEPATA
KDJe ce npaKT~o~Kyje y H~3Y Ap>t<asa. rAe l..lpHL\Iol npeTcTaeJbajy
0 llOJIOlKAJY UPHAllA Y CJEJllilbEHHM JlPlKABAMA
OA A06a yK~AaH>a poncTaa y :nono>Kajy" l..lpHal.la ,!leC~~e
cy ce l-! 3 eecHe npoMeHe · y ..opaeL~y HanperHa. HeocnopHa JS
BefiY~Hy CTBHOBHHWTBa, a CSM TOra 'CBBKOja-Ka 3B;CtpaWH·Batba,
npeTl-be .J.1 Ha-CI1Iba, oMerajy no'JmTH4-KJ.1 pa3Bo j [4pHau,a.
CTamcT~4Kio!M ·nOAai.\~Ma lol3 1940 rO,[llo!He, 70% paAH~I.\a-!1pH
UpHaY:Ke >t<eHe, yonwre y3ee-wH, y non!41114KOM norne,qy
cy 3aocrane o.q ·MywKapau.a. CeJ.1 paan03J.I! .KbjH cnpeYaeajy
yYewiie [4pHat.ta-MywKapau.a y nonYIT11YK_OM :»CYIBOTy, Mary ce '
npHMeH~TH y jow MHDrD aeiloj MepH Ha >KeHycl..lpHKHH>y,
CTaH6eHH ycnoaH .l..lpHal.\a y AMep~I.\H 'npeTCTaBJbajy jeAaH
o,q HajynaAibJ.1a~-tjY~x •npY~M8pa 1-bHxoaor TewKor nono>Kaja.
y CBJiiMa BeiiJ.1M ·11 cpep;1-bl4·M BapOWI1Ma nOCTOjH ~8TO 3a l\pHU,e.
Ty l..lpHI.\~ >t<Hse y HajcTpawH~j"M H Haj3anywTeHHjHM cTaHoBHM~~ KOjH He aa,qoeoibaeajy HH HajeneMeHTapHY~je ycnoae
Xl1"rHJ8H8. Y.npKOC cpe,qepa11H11M 11 llOKallHI'IM 3SKOHJ.1Ma 0 , H3rpa,O.I-bJ.1 CTaHOBa, MHJIHOHI-! [4pHa4a >KJ.1Be M A,albe y Kyi;HU.aMa
KOje He J1J.1Y8 Ha JbYACKa npe611BaJ111WTa.
.
HenyHonpaeHocT y o6nacrYI o6paaoaa·t-t:.a npeTcraalba
JSAHY o,q rnaBHJ.1X npenpeKa Ha nyry oH·anperKa ·l..\pHaHKOr craHO·BHHWrsa. Y rpJ.1HaecT ,qp>t<asa nocToje· cneq111janHe w·Kone
caMo 3a "'pHI.\e. Cpe,!lcTaa Koja ~M <:e ADAeJbyjy seoMa cy
OCKy,qHa'. nnare H6CTaBHJI!Ka cy HJI!)K9 OA ·nJlaTa. HaCTB-BHHKa y
UJKOllaMa 3a 6ene Jby,qe_.
<PoH,qoe·H 3a jaBHH KynrypHH H Hay4HI1 paA, KojW :6H AOHeKne Morae ,qa no·6oJbwa wKoncKH paasoj, He nocTOje yonwre.
Ha XHJba,qe- U.pHa4He ASL\e Hanywrajy WKone, npe Hero
WTo aaepwe wecT pa3pe,qa ocHOBHe Hacraee H ocrajy nonym1cMeHH. 3aro cy OH!tf ynylieHH ,qa rpa>Ke ce61-1 3anocneH>a y
pa,qy Koj>r ce HajHH>Ke nnaila. 1935/36 roA"He cpeA"'~ npH-
ce ,nnaila. Ay>t<HHa paAHDr ,AaHa H~Je orpaHH4eHa. l..lpHK~Ibe
ro,ql1wl-he, a l..\pHa4KH 480 ,qonapa.
_TewKo je ou.eH.HTYf wreTy Koja npoJ.1311a3H o,q ·no-cTojat-ba
Hapo4vtTI1X u,pHaYKI1X wKona. Oaaj C:McreM J.13aaHaa y UpHI...\Y
oceilaj Mal-he apeAHOCTJ.1, .napC!llJ.1we Jh~roey selby,· ·H cnoco6-
l.J).Ilt-beH»U,a Aa ce- raj pa3e·oj 'OABI-ijao no,13, -HeJ.1cKa3aHo reWK!tiM
ycnoBHMa. Cny4aje~H eamtjyi;e HenpasAe, pa<:He A~~p11M·I-1Ha
U.~'~je, repopa 1-1· y6).1lcrasa l-13 kowKa, cae~~4e ·a roMe AB L\pHaL\
crsapHo HHje nyHonpaeaH rpaijaHYEH CjeJVil-bSHHX AMepH41U1~
Ap>t<aaa.
·
nocmje O,!lpeljeHe rpaH~I.\6, H3 KO j~X Lip HI.\~ He Mary
H3aii 111 • y HeKIII·M Aenoe1-1Ma 3eM!be o~e rpaHMu,e OApeij.eHe cy
MOCHitfM o61<14~JYIMS H-_
3aKoi-lo,D.aBHI'I'M 1nyreM, . y _ApyntMa "ycnoeii!Ma. Cae ro 3ajeAHO crasiba UpHU.a y nono>ttaJ HH>Ker .
crsopa, wro ce MaH!IIcpecryje
y i:BHM eranaMa 1-beroeor >Ki1BOTar
OA poljeH>a AD CMpTH.
JaKBr.-t· ycnOBJ1 )t().llBOTa .Hap04·iiTO
cy
TSWK).Il
38
U,pH84KY'
}f{eHy. Onrepe-heHa He·eepoearHo rewKHM TeperoM 6p1-1ra o·
nopo,b,VJL..J,I-1 aHa 1pn1-1 HeYyBeHa Jli'ILUSrbS. nonyni'ICMSHa 11n111
y6m~.lTe H~nHocMeHa, o·n~_"heHa 6onecntMa, aHa y TOKY l..\enor
>KHBOTa
Ha csaKOM Kopa-Ky -HaVJna3H Ha npenpeKe. l-beHo ce.
aApae~e paHo norKonaea. l-beH nonomaj ce rom.-:Ko . pa311HKyje OA nonomaja 6ene >t<eHe, Aa .cy ry yonwre HeMoryiia
VJKBKBa yno.pei)el-b_~· H\lfje Yyp,o .wro JS .tbeH >K!IIBOT spno Kpar-·
1mr ee"Ka.
PaAHH ycnoBH U,'pHaYHHX >KeHa eeoMa cy TSWK·Yf. npeMa
KI1rba 6Hno · je aanoc.neHo Ha AOMa"hi-1M VI nolbCKHM pappB~t~Ma~
'-la'K J.1 3 a epeMe para, KB,!l. HJII je 6J.1I10 H836o00C116HOCTJ.1,
6poj u,pHKHI-ba, ·Koje cy ocrane H Aalb_e Ha no.JbCKHM H ~oMa
i1HM pa,ll.OBJ.1~a, Hl'tje ce npoMeHJ.10. ~ Ta spcTa paAa HajMat-t:.e
1
XO.A 6ene nopoAioll.\e y CA,ll KpeTao ce oKo 1.100 ,qonapa
�'
"'
..
---~~-~---~~----
,.,......_
--.
73
/
HOCT, nHwaaa ra "Ha4110HanHor noHoca. · Oso lipercraeJba nopyry
·.D.BMoKparcKHM
Hai.JellHMa
·cno6oAHDr
1Hap0Aa
y
cno6oAHOj
aa csoj H<"HBor, a ·ro --ra Y3Ap>Kaea OA 6HJ1o -KaKBHX 'I'Jporecra
,'tlm-t noKywaja •no60JbwasaH::.a ycnoaa caora >KHBoTa.
{'
Y 31; ,!!p>t<asa 3a6paH>eHH cy 6paKoB" >!3Meljy L(pHa·t.~a
36M1bH.
OnwTe cTaH>e 3.!lpaa1ba L(pHat.~a MoMa je cna6o. To .!!O-
M
6enalla·.
Y MHOr"M .,llp>KaeaMa L(pHt.~a cy.!le crpo>t<"je Hero 6enqa,
na3H Hac ·nocnEttv·u.-ta HeMawn1He a HB3Hal-ba. Y noje,qHHHM
Ap>KaBaMa yOnwre ce He ·BOAH 6pi~~·ra· o 3Apaslby ·J.1 · XJ.1n-fj6HCKOM sacm1Tatt.y UpHal..\a, 6onHH4e _lo'l :K!lYlHHKe cy 1-1M Heng_~t~
clyna4He. Owrpo ce oceha 'HBAOCTaraK y 4PHL\HMa-neKap~>·fMa,
,qeHTHCTHMa, 6onHH4apJ1f.Ma •M cecrpaMa. Y AP>KaBH MHci-1cHmt,
HanpHMep, 1924 f0A·11He, 3cil JleYel-be BHWe CPa jeAHOr MHllHOHa
MeljyHapo.!!HB .!!SMQKpaTCKa <j>e.!lepat.~"ia meHa Tpe6a .!!B
·'OcHyje Hapo~"T" 6"po np" ceKpeTap"jaTy, ,Koj" 6" 6"o 3B.!ly-
l\pHat.~a nocTO jane je caera 58 LlpHa~K"X lleKapa.
,
Ha XH!ba.p,e · ~pHa4•KJ.1X loKeHa paijajy 6e3 MKa.Kse neKapcKe,"
sapajyt.e npenopyKe reHepallHOM ceKpetapy CDe.!!epat.~"je.
na· Ya-K i.f aKyWepc-Ke ··.noMOivt; Oi-te He Mary Aa ce cny»<e
cne4Hjai1HJ..iM 'CaserosaJH1WTJ.I!Ma y nepl-<tap,y rpyAHO'he 1-t y speMeHy Here ·aAOjYeta.
.··
npot.~eHaT CMpTHOCT" L(pHBL!a pa3HHX .!!068 MHOfO je aehH
Hero TIH Mef)Y 6eTJHM CTaHOBHWWTBOM.
Y
CBSKOM
,qo6y" CMpTHOCT
>KeHa j.e seiia- o,o. eMpTHOCTiil MywKapau.a.
Y aMepHt.!KOM 3SKOHOAa.BCT·By He nocrojH HHjeAaH 3aKOH
· KOjH 61-1 AO'nY,Wraq Kpt-bet-be np-asa Hml ,Q,H·CKp1-1MJ.1HBU,Hjy' Ka·KBe
6"no pace "11" rpyne Hapo.!la Cje.!l""'eHHX AMep"YKHX ,L\pY HSKMM ,qpmaeaM"a -:- oHe cy MaJ1o6pojHe ,;....._ nocrojH
masa.
11 3a·~OH ·no.qje,o.HaKHX npaea ·H rpai}aHCK·HX cno6oAa •
OH npe.!!B"lja · Ka3HY 3a pacHy .!l"""P"MHHB4Hjy tia jaeH"M
11
raKo3BaHH
MSCT!IlMa,_ ro•CTHOHI-HJ.aMa, •KacfJaHaMa, 3a6aBHHM J10·KaTIHMa· HTp,.
Osaj
rpa.!!OB"Ma
aaKOH
-ce Hapywa-sa
Ha 'CBaKoM ·Kopa-Ky..
38'K0HH " 4""iPeH>SHH
Moryi'IHOCTH Aa· ce
KOpHCTJ.1
Y.
o6"Yaj" He ,qajy
HajOCHOBHHJHM npi3.s·ltf·Ma
MHorHM
L(pH4Y
'-10'881{8.
Y je.!laHaecT AP>Kaea L(pHL!H HeMajy npaea .!!8 ce 3ajeAHO ca
6eJ1LViMa lKOpHCTS jaBHI-1M TpaHCnOpTHHM cpeA·CTBHMa.
3a
1-bi'IX
nocroje HapoYI-IHI ynaaH H wa.naaH, aace6H.I'I KnoaerJ.i J.1 LtecMe.
M"mH3"
6ena4a
"
L(pHa4a
Mopajy
ce
O.!lp»<aeaT"
3ace6Ho.
11HH4o·aal-be H csa·Ko jaKa y6~crsa Up Halla Mory ce Paewasan"' y ceaKoM MecTy 3eMibe. HajcTpawHl"ije je To wro ce
y61-1u,e roroso HHKaA He Kaml-baeajy, l"iaHo cy no3Hare eea,KoMe.
HeMa ~TaKeor cpep;epanHor 3aK<;>Ha KojYI o6a:ee3yje a~a~n1
1'\8 O.!!Max npe.!!Y3MY Mepe y cny~ajy ll"H~oeaH>a L(pH48. H>!j8.'l8H L\pH,l4 y Cje.!!"H>eH"M Ap>t<a,eaMa He Mo»<e 6"T" CH'rypaH
:Y l..feMy ce ornep,a Heje,AI-iaKOcr npeA 3SIKOHOM.
:>KeH 3a np1-1Kynlbal-be H npoy'":laeal-be HHcpopMaU.I-1ja o nonomajy
'L(pHat.~a y t.~enoM ceeTy. Oeaj 6"po Tpe6a .!!8 no.!!HOC·" o.!lroct>ep;epau,1-1ja Hac L\S111-1Ha H. ceaKa cpeAepanHa ceKu,Hja rioce6Ho rpe6a ,Aa HHcfJopMHWY csaje enap,e "" c·ee p;eMoKparc«e
.opraH"3at.~"ie o yc11oe"Ma "'"BOTa UP,Hat.~a y CA,L\. Ha a.!lpecy .
-aMef)l-lctKe B116Ae,· ·aMep1-14KI1X CHHAH·KaTa 1-1· >+<6HCKH)!: opraHiil3S-,
:.u;l'lja, •Kao ·H opf'aHi-13a4Hje Yje_,.qw-beHHX HBU,Hja_ HeonxgAHO je
>llOTpe6Ho ynyr"T" pe30llY4"iY npqTecra npoT"B nocmjet."x
ycnosa >K"BoTa L\pHat.~a y CA.[\. Hapo~"TY •na>KH>Y Tpe6a o6pa.JHTH H HB TO .p;a 36WTI-1TS pacHe H •n011HTI-14Ke pasHonpSBHOCTH
~au,HoHanHHX .MarbHHa npercraslba o6ase3y, ·Kojy cy y3enH Ha
,cef5e cs" ~nailoBH OpraHH3at.~"je Yje.!!"H>eH"x Hat.l"ja. Tpe6a
·T~KO~e ytC336TH
1-of Ha TO, AS ce CYICT8MSTCKa AHCKpHMHHSU,Hja
repop -npOTYIB -rb~Xi 111-!HI..fOBaJ-ba, nOHH>HeHa 1-!Tp;.,
.Hana3~ y nyHoj cynpoTHO'CTI-1 ._ca ,D.eMoKparJ.1joM, Ha Kojoj ce
6a3Hpa KBO WTO ce TO o6W-i'HO T·Bp.A·H .Qp>K68HO yje..!l">heH>e C/>1,[\ .. TaKaa npaKca Her"pa 3Ha~aj ·CA,L\ Kao .!leMo;KparcKe 38Mlbe. _i-1 npercraeJba onacHy .np6Yt-by npa·BHMa HB4lll.:oHallHHX Mal-bHHa H yrrberaaaHHX Hapo,qa u.enora csera.
:lfspHS·l.\6 1
�PE30nYL\VIJA
XE-.QEH-CYK (CesepHa Kopeja)
i'13BPWHOr 0,1\60PA ME"bYHAPO.l\HE .1\EMOKPATC\{E <l>E.l\EPAL\i'IJE
)I{EHA 0 ni'ITAI-bY 3AWTi'ITE · L\PHAL\A KOJi'f. )1{1;1BE Y .CJE.l\i'IH>EHi'IM
AMEPI1YK1<1M ,1\P)I{ABAMA .
0 )lEMOKPATCKOM IIOKPETY lKEHA KOPEJE
nowro cy
onaro,qapel;"
""'!:
UpHU.»
Ayro
611mi' J101111HIYKIII,
COL\HjaJlHO
11
eKOHOMCKK
npqraH>aHIII,
nowro ca,qa
KW~a
ce
noowr~aaa
pe~Ku,11ja,
1-bl'lxoao
yrH:>eraeaHoe
nocraje
, cse jaYe 11 jaYe
1'1
nowro
re 4~-tl-beHWL\e
epei)ajy caeec:r. cno6o,D.c;)Jl:.y6~t~el1x ··1bYA11 u.enora:
csera
Vb~pWHH
C:A66p Mei)yHapo.l:!He. AeMoKparc:Ke ¢eAepau,11je meHa·
Aa /l,O no,D.pLUKY neTI1U.IttjiiJ, HatV10HaJlHOr UpHaYKor KoHrpeca
CjeA»I-beHI'IX 'Apmasa, Koj~~t npercras.n:.a crorwHe xH.n:ia.qa L..l,pHaL\:J-AeMoKp_ara, nocnaTOj KoMI'lc~t~jltt 3a 40Be4ja npaaa np111 EKOHOMCKQ-COLJ,HjailHOM:
Caaery OpraHI-13au;J.f{e ._Yje,qHF-bBHI1X · Hau,11ja, rpa~eh11 · Aa KoMwc~o~ja ·3a
peWJ.~O ·Je
npaea
YOBeKa
f'U1HI1 cse
WTO
OA 1-be
38BI1C1:'1,
·y
Ll,l'llbf A,a
. np113Hajy csa npasa YoeeKa Koja _Of :aarapaHTaaaHa
Hau,t.1ja.
·
Y noaEm.t-1
Ce ·L.J.pHL\HM.a
YjeAHH:oeHHX.
- (npH~o
PE<l>EPAT
"CTOpHjCKOj
no5e,q"
xepojC·Ke
1..\pBeHe
apMI-lje HaA cpawi-!CT~4KI-1M JanaHOM, Kopeja ce ocno6oAI-111a
no.nyaeKoBHor· rocnoAapet-ba janaHoKor I-1M·nep1-1jan\113Ma ·H crynHna je Ha nyr He3aBI-1CHor 1o1 ~.no6a,ll.HOr "pa3BHTKa. Cpei'!Ha
caM wro y4ecrsyjeM y pa,qy 3ace,qafba Vl3spwHor o,q6opa
Met,yHapo,qHe ,qeMOKparcKe cpe,qepa4Hje >KeHa " wro M" ce
npy>Ka MoryhHOCT ,qa yno3HaM ,qpyrapH4E> ca >KE>HCK"M ,qeMOKpaTCK"M noKp<;roM y KopejH. ·
P.o3ApasJbaM sac y HMe 15 MHJlHOHa >KeHa Kopeje. .Qo3BOm1Te MH AS cMarpaM npeoM AY>KHowiiy, Aa H3pa3HM ceojy
Ay6oKy 3axeanHocT ·H- HcJ<peHo npV~jareJbCTeo coejerctH1M
meHaMa, t<eje ·cy raKe MHoro yYHHH.ne 3a onac meHa u.enora
csera o,q cpaw"cTH4Ke peaK4Hje. }f{eHe Kopeje o,qajy ,qy6oKo
npH3Hal-b9 meHaMa CoejeTcKor Casera 3a- 1-bHxoe caMono>t<p-
rsosaHH rpy,q " xepojcKy 6op6y 3a speMe senHKat para nporHs
j~AHornacHo - Ha
nneHap1-1oj
15-X-1946 roA.)
ce~HJ:'IL\~
. repMaHcKOr H janaHCI<Or HMnepHja.nH3Ma. no3.QpaelbaM 1-13
Ay6~t~He Aywe Hero raKe 1o1 meHe p;pyrHx Ap~aea J.1 Hapop,a,
Koje cy ce 6opH11e 3a AE>MOKparHjy " cno6o,qy.
Y roKy 36 rop,Y!Ha .>I:CeHe KOilOHHjanHe Kopeje ·nOAHOCI·111e
cy >KSCTOKY 9KCn11oarau.Hjy .H AHBJbS HBCVIIb9 Ty~YIHCKHX 3aBOjeeaYa. 0He -cy ce 311onanme -noA 4H3MOM ·CaMypajc·KO-HMnepHjam1cTH4KOr ,IJ,SCOOTYI3Ma J.1 60,ll.YI119 69,AaH >t<HBOT noHH>+CSHYlX
" yspet,eHHX.
KonoHwjanHa ,nomnKHa janaHcHor HMnepHjam13Ma, o6eJ1e>KeHa Kpajl-bJ.otM peaKu,J.otoHapcreoM J.1 eapeapcKOM ·CBY!penowiiy,
6Y!J1a je Hap04J.1TO HenO,ll.HOWJb·Y!Ba KOpejCI<J.o!M )t{SHSM8 1 KOje cy
6HI19 nO,ll.BprHyTe ABOCTpyKOM yrl-beTaBal-by: 'KOJIOf.-!YijaJtHOHMnepY!janHCTI14·KOM J.1 op6AI-b889KO.SHO-cjJeyp,aJ1HOM. JanaHU,J.ot cy
�76
;/
nHw~mH Kcipe}cKe meHe eneMeHrapHHX 4o·ee41-1jHx npae~ · ~npaea HacneACTBa, :npaaa cno6oAHB OAilYKe y mtTal-by
<6p8K8 HT,[l.
Y KonoHHjanHoj KopejH 6Hno je HenHcMeHHX 80% >KeH~;
·y
KopejcKH·M
.OCHO·BHHM
WKOJ1SMS
npOU.BHaT
>KeHa
6HO
JS
.ceera 20-30%. 6peMe HeMawn1He ABOcrpyKoM re>KHHOM
""' )npa-tTI'ICKHaano je meHe 6e3 3awn1Te H 6e3 npaea: .1-1H~nnyr.
:3a rejwe -H ·npocnnyu,Y~jy, Koj~-1 cy 3aeo~HnH y KopeJ1·1. Ja:naHcKH HMnepHjanHCTJ..l CBBA0\.11-1
:.>KeHa.
Y
0
yHH>KSBSjyl\BM nOllO>t<ajy OB)IIX
rpa>t<el-by lo1311a3a 1-13 HeMaWT!-lHe, poAHTelbH cy · 4ecTo
npoAaaam1 .Ceoje KiiepH ja43Hio1'M Kyi;aMa,
AD'~ cy meHe, AS 6H
\Ce cnacne CMpnt OA rna,D,M,• oA.na3Hile y reJU.le.
H~ootje norpe6Ho AS roaopYIMo o no~HTH~·IKoj 6ecnpaeHoc~_H_
:me·Ha Kopeje noA ja~naHCKI-1M KOJlOHHjanH~-tM pe>KHMOM KaAa JB
llOJli-ITHKS 3a >tCBHY 61-1na H8AOCTynHa.
An1-1 -w noapaj caor 6ecnpasHor ononomaja x:opeaHcKe
meHe, MyW'Kl-1 cy ce 6opHne, ;o,a ·61-1 ce6w M3Bojeeane cno6o,qaH
>t<MBor. 0He cy Y3HMane aKTHBHor y~.~ew'ka y pcno6o,o.Hna;KoM
no<peTy caora H8po,!l8. BenHKa 0KT068pcKa peaonyl.\HJ8 Y
CCCP, ,Koj8 je pewHna aeKoaHe COL\HjanHe npo6neMe Y PycHjH, a .AOce6Ho OT·B!?p.H11a >KeHI!i W1-1pOK nyr Ka p~BHOnpa-BHOM
y1.1ewhy y jasHo-.nom1TYl4KOM >t<HBory, nocny>Kii1Ila Je Kao Mo'kHH
noTcrpeK ABJbeM ·pa3eojy -ocno·6oJI,Ml1aLJ~or noKpera Hopea'HcKHX meHa. MHIIHOHH -KopeaHCKHX >K~Ha 6opau.a 3a He3a:BH'CHOCT csOje oTa1,16HHe y3e1111 -cy }I{~Bo·r y'-lew'ka y onwreHapOAHDM M8proBCKO~CT8HKY 1919 ·rOAHHe, KOjH je HHK80
6na.rOA8pet.H 6naroTBOpHOM yTHL\8jy COL\Hj8nHcTHYKe pesonyLJ,Hje y PycwjH Ha <:aMOCB6CT HopeaHB4?· nocn~ o~or J.tCTOpHCKOr ,[\Or8ij8j8, >KeHCKH nOKpeT y ·KopejH ,!l06Hj60 je CBe 3p;-11Hjlll KapaKTep: 1104eJ1e cy Aa HH'-~Y >KeHcKe opraHH3al.\Y'l~e
{,,ll.oH-)t-Xoj" 1 ,-,rHH-y-Koj" I Case3 meHCKe OMJla,ll,M~e KopeJ-e
" Jlp.), Koje cy pa3s"ne 6op6y 38 ocno6oijelbe >KeHe " lb~Ho
npocse'kweal-be. npHpOAHO je A8 je, nOA ycJlOBMMa H0110HHJB11HDr pe>KHMa y "Kopejw 1 ocno6oAI111a4KH nm<per meHa MOpao
npe csera, Aa oce pa3BHje noA J103HHKOM 6op6e 3a He3aBY'lCHOTC Hopeje, 6e3 4era je -6Hno HeMory'ke nocn1;J;111 pew~tbe
'1111-iTiU·ba_ HBWI'IX Tpa~aHCI(HX: npaea.
Y 6op6H nporHB j8n8HcKor HMnepHjanH3Ma, y nepHOAY
A-pyror ceerc·Kor para, KopeaHCKe >KeHe ~3HMane -cy WHpoKor
yYetut.8 H 'H8 6ojHOM nolby. 0He cy O,!lfl)"lHO c860THp8ne
eojHe Mepe JanaHa-1..\a, K<?jH cy noKywasanY'l .qa cTsope o,q.
Kopeje 6a3y 3a -Ha•na,q Ha Co·sjeroKH Caee3. HopeaHcKe >KeHe·
optaHJ.130sane cy MacoeHe ,o.eMoHcrpaLJ,J.o1je npon1s npt-1CJ.o111He· ·
sojHe o6a-se3e Mna.q~oo~Fial •nporHs Mo61-1nH3a41-1je oc~anor era-·
HOBHJ.iWTBa 3a paA y no3aP,HHJ.o1. Y. nepl-1o,qy para cpawHcTI-14-·
Kor J8n8H8 H8 KoHT~HeHTy 1931-1945 ro,!lHHe, y KopejH ~·
MaHl,lypl-ijH ;Mo'kHo ce pa3sa.tjao :KopeaHc-KI'l naprH·3aHCKH no-Kper. Hapo4Y~TO H'CTaKHyry yn.ory o,qY"~rpanH cy napT~-i3aHcKw
O,!lpe,!lH ,aoije Kope8HCKor t'lapo,!l8 KwA-il1p-CeH8, y KOjHM8 cy·.
ce 6op~oo~ne X!-1Jba,qe Kop~aHCKHx meHa.
KopeaHc-Ke >KeHe cy ce ynopHo H MYWKH 6op~oo~ne nporHa.:
j~naHCKHX HMnepHjaill'lcra, 3a ocno6o~et--be caoje orav6~-iHe. 0He·
cy CT?BHJle Ha onrap ·~o6e.,o.e csoj >t<Hsor H ceojy Kps, - ·
,QeceTHHe XHJba,D.a cnaBHJ.oiX Khepa-1 ~opeaH'CKo·r Hapo,qa 61-1ne-.
cy y6HjaHe J.oi 3areapaHe op, JanaHa4a- 3a epeMe M'HHynor pq.ra.
neTH89CTOr 8BrycT8 1945 rOAHHe, ,[\8-H K8A8 je y Kopej~.
no6e.qoHOC:l--!a cosjerc-Ka sojcKa rio6eAHna JanaHu.e, 'npercraslba
Hci:sy eenHKy epy y Hcroplo1jH Hawe 3eMJbe. lora ,qaHa nano
je non_yseKOBHo janaH'cKo roqlOACTBo y Kopej~oo~ Jot KopeaHcKH
HapoA ,qo6a.to je Moryi;HOClj 3a _:csoj H84YIOHanHH H Ap>KaBHH:
B8CKpc. A8 n.H je OH.<\8 .4yJlO .<\8 Haw H8PO.<l. ocet.8 ,!ly6oKy
38XB811HOCT ·npeMa B911HK0M eosjeTCKOM HapOAY 1 ~a je C t-bHM8938H H6p83A6JbHBHM npHjarelbCTBOM.
AnH CaB KOpeaHC·KH HB.POA- He KOpHCTH .c8 CBAa .no-6e,qoM.
H8A J8n8HOM• A8H8C jow HeM8 je,!lHe ocno6ot,eHe Kopeje,
HeMa jeAHOr ocno6o~eHor KopeaHcKor ·Hapo,.o.a. tJ.aHil:c .MW
H~aMo ABe Kopeje ce~epHy H jy>KHy, Koje -ce H3 ocHosa·
pa3nlofKyjy jeAHa OA .,o.pyre cBojoM -nonHTH'-IKOM cy.Q6HHOM, nornyHo np_OTY'J8He y COLJ,HjallHOM, SKOHOMCKOM H •KynrypHOM
norne,!ly. l-13 ocHosa ce p83fl"Kyjy je,!lH8 OA Apyre ~ y norneAy
nonomaja meHe y o6a ,qena ,qaHaWI--be Kopeje.
Wra npercra8Jba p,aHaw~a. ceaepHa Kopeja H wra ce cse
raMo· ,qewasa? 0Ha ,q?Hac npercraelba 3"eM1bY 3aHcra .ocno6oi)eHy o,q -KOllOHl-ljanHor yn-bera~:~al-ba, KOja je nowita nyreM
HCTY'IHCKor HanperKa. TaMe ce caAa Aewaaajy eenY"~KH' C04J.o1janHo-eKOHOMCKI-1 H ja·BHo-non!-1TH4KY'l np6o6pamajH. YKpar·Ko,
yKa3ai=ly ,caMe Ha cpa•Kar nyHe ,qeMoKpaTH3a·u.~-tje nomnH~Kor
>KHBOT8 ·~ ·H8 8rp8pHy pecpopMy. Y ceaepHoj Kopej~ flOcTojH
•
�/
78
p,enarHocnt CBHX napno1ja H cas.e3a;·
tmjH croje ·Ha -AeMoKparc-KoM npHHLV·my. Y3 rO cy H3 ceeepHe
nyHa
cno6oAa nocrojat-ba
1-1
Kopeje Y!crepaHH CBH peaKu,l-ioHapHH eneMeHTJ.1 KOj)lt cy H3p.amt
1-!HTepece
KOp98HCKOr
HapOAS
1-1 capa'I)J.1B8J1H
ca
janaHCKHM
CHH CaB€3 .. , y 88 OKpyra 0Kpyii<HH, y· 12 Bapo.W" f pa,!ICKW
caBe3H " y 616 ·cpe2oea CpecKH o,q6opH .. ,[\eMoKparcKH >KeHcK" caee3 Ce,sepH':' Kopeje Y3HMa Haj>KHBJbe y'4ewt.e y 6op6H,
aa ,qeMoKparH3a4HJY " ,qaJbe Hanpe,qHo npeypet,eH>e np"spe,qHor H KynrypHor >tu1sora CeaepHe Kopeje. OH aop,H Heno-
"3,qajH"4"Ma. Csy,qa cy CTBopeH" HapoAH" o,q6op", Kao op-
.MY1p1b111BY
raHI-1 HaU.HOHanHe enacTH, -cacra-elbeHI-1 OA npercraeHHKa p,eMol<parcKHX napTHja 11 Hanpep.HHX OOJ1YITH4KJ.1X ja-BHio1X paAHHKa,
Koj" Y"'"Eiajy nyHy no,qpWKY >< nosepeH>e Hapo,qH"X Maca. ·
~OAMyKnor nop,pY!eal-ba y. peAOBHMa >KSHC•I<Or noKpera. Ta,Ko
JS 6~na pacKpJ.1HKaHa 11 lo136a4eHa 1113 ,lJ.eMoKparcKor caee3a
Y CesepHoj KopejH cnpose,qeHa je arpapHa pe<jlopMa,
Koja je -
Ib8-K8 -
H31p~DKSBajy'hH ·se•KOBHS 049KH881-ba _KOpeaHCKOr Ce-
ocreapYIIla
npHH~I1n
11
4<0
He
ope, raj He ena,D.a
aeMJbOM". Kao pe3ymar a'rpaJ>HS pe<jlopMe y CesepHoj
KopejH, m1KBI"''Al-iP8HO je 39M1bOnoceAHI-1W.TBO cna?'wja. npeKo
MHlli'IOH xeKrapa 3eM!be, ·Koja je paHI-ije np111naA6.na cnaxHja·Ma
11 JanaHU,HM8 1 ,D.8TO je pap.HOM ·Ce1b8WTBy.
0KO
3,5
MHJlHOHS
pa,qHHKa H cHpoMaxa Ao6Hno je 3SMJby. CHHyno je cyH4e
cpehe aa KopeaHcKor ceJbaKa-.
HanpeA Hase,D.eHe H 1-bHMa cnH4He HanpeAHe Mepe y
o6nacTH" Col\Hjam-Jo-eKoHoMcKor H KynrypHor »C"''sora creopHne
cy ·noeoibHe ycnose aa :creapHo pewetbe nHTal-ba pa.aHonpae. HOCTH >KeHe y CeeepHof KopejH.
·
Y Mece4y jyny oee ro,qHHe nperce,qHHK HapoAHor o,q6opa
teBepHe Kopeje Hap,ao je 3aKoH o ·paeHOnpaeHocrH H<eHe,
npeMa ·KaMe ce >KeHaMa 'npH3Haje paaHonpaBHOCT -ca. Mywt<ap-
U,H~a y P,~>Ka-BHOj,
3H8J9
Ha
jaBHO,i:t eKOHOMCKOj o6naCTl1 >K!'fBOTaj npH-
ce paaHonpaeHocr 'J paAy H aapa,AH, npH3HaJe ce npaso
o6pa3oBatbe;
3aKOHOM.
je
11HKBH.AHpaHa
HHCTHTY41-1ja
aa
rejwe H npocTHTY4"iY· YHHHyro je Hecno6o,qHo, npHcHnHo
crynal-be y 6paK; npHaHaTo je ·npaao Ha pa3BOA 6pat<a; MHoro>KeHcrso, Kao o_craraK npe>t<Wsenora cpep.tber eeKa, npornaweHo je HB38KOHHTHM HT A·
.
Oeaj aaKoH npercraelba no4eTaK creapHor ocno6oi)e1-ba
6,000.000 >KeHa CesepHe Kopeje H ~ny>K" Hao Mof.H" noKpe-
raY, y Aeny ·nop,J.13al-ba 1-bWxoee norhn~4Ke aKT~BHOCT"", y Aelly ·
pa3soja ,D.eMoKparcKor noKpera meHa.
no):119 ""3fOHa JanaHau,a, cenTeM6pa 1945 rop,Y!He, y CesepHoj KopefYI 6J.-io je ocHoeaH )J.eMoKparcKH meHCHI-1_ caae3,'
HojH je jyna 1946 6pojao y ceojHM peP;OBHMa 700.000 4naHHL!a. Y ce,!laM o6nacr" CesepHe Kopeje creopeH" cy 06na-
6op6y
npon1·B peaKU,J.10HapHHX 9119M9HaTa 11 H::.HXOBOf
npo-JanaHcKa rpyna ,naK-XeH.:..CyK", K_oja je -noKywaeana ,q,a
yHece ..Ae3opraHI13aU,IIIjy y Haw no·Kper. MH cnpoeoAHMO
-orpoMaH nocao y o6na'CTJ.1 KynrypHor ASilal-ba. JeAaH npHMep:
88% >KeHa Cee~pHe Kopeje ca,qa ce o6y4asajy y 8.000 se4ep.,J-bHX WKOlla, KO J9 cy O.CHOBSH9 np~ npe,D,yaeiH1Ma ~ y C611J.1Ma.
Kopea~oKe_ ~eHe >KH•BO H owrpo pearJ.1pajy Ha -nOJWITW·IKe
}~o~a~aJe, •KOJH cy seaaHH c mna!-bJ.1Ma cy,q,6HHe CeaepHe KopeJe. TaKa y Be3H c_ o6ycraaoM paAa aajeAHW·IKe coajercKo.aMeplo'!KaHcK_e KOMJ.1cHje aa Kopejy, Kopea~cKe >t<eHe,- y_ aHaK
nporecra ·nponta_ aHTHp,eMoKparcKor era-sa aMepi11YK~-tx nper-.
-craBHJ.o1Ka, no nHraH:oy craapaH:oa jeA~-tHcrseHe KopeaHc-Ke anap,e
,opraHJ.1aosane cy MacoaHe ABM?Hcrpa4Hje. CaMe y sapow~
.nxett.aH Ha THM p,eMoHcrpa4.J.1JaMa yYecraoaano : je npeKo
r
.40.000 >KeHa.. Ta,Ko ,qaHac CTOJe crsap" y Ceaeplioj Kopej".
Wra p,aH~c npercraalba Jy»<J-!a Hopeja
H-
wra ··ce TaMe
.Aorat,al
H1o1je norpe6H~ osp,e tcpHTH ropKy J.1CTJ.1HY o roMe, p,a
~:AaHac Jy>t<Ha ~opeJa 1o1 p,albe ocraje y HCTOM nono»<ajy Kaq
51· 3a speMe JanaHCKOr KOIJOHJ.1ja11HOr pe>Kio'!Ma. no6e,D,a Ha,ll,
J.~MnepHJam-tCTHYKHM Ja-naHOM, ""crepHBal-be Jana-Ha4a H3 KoPeje
HJ.o~cy Haaaaanl-1 _HJ.1KaKaa~ (Jo6oTbwal-ba Y· nono>Kajy KoPeaJ1CKOr
-<:TaHOBHJ.1wrsa JY>KHor Aena Hawe aeMJbe.. AMep1-14Ke snactH
_>t<ecroKo yrywyjy ABMOKpar-cKH noKper KopeaHa4a: oHe ·cy
n"HBH,qHpa~e Hapo,qHe o,q6ope KopeaHcKe Hapo,qHe Penyi-6J1J.1-Ke. , KOJYI cy n~HJ.1K11H y npBHM AaHJ.1Ma· •nocne HcrepHsal-ba
JanaHa4a, nporal-baJy HoMyHz..tcrH4HY naprHjy H cnpe4asajy cno·60AY wraMne. AMep11KaH4111 cy ·nornyHo npeHe6pernl1 >KeHe H
J.1Hrepec~ HCTHHCK~-tx H?peaHau,a, AOBOAei=.H ~:~a B:OAeiia Mecr'a
::KopeaHcKe ynpa_ae, KOJY' crsapajy, AMepHKaHu,e, aojHe npecrynHHKe, npo-J_an~HcKe eneMeHTe 1-1 H3AajHJ.1Ke J.13 pe.Q.osa ·
.xopeaHcKe
peaK4HJe.
AMepH4Ke
enacrH · y
Jy>KHoj
KopejH
�80
/
81
nornoMa»<y A"'BibY ·KaM~al-by· peaK4Hje Ha Yeny~ c·q 'KIIIM-Ky' H
Jli-1-CHH-MaHoM, <KOjH H9K8>KI-bi-1'BO, 1113Bpwyjy y6Hcn3a, tepa-
, p11wy Hapop, p,a 61o1 ra Harepam1 1-\B poncKy no_cnywHocr-
,l\a
r6Y1
-c•npe'-1YI1le
~-MepH4KY anaAy ,Qa onpo-eo;v1 HeAeMoKparc+<y ,
nonHTHKy y KopeJH.
r ocnot,e, 4naH"4e V13BpWHOr O):l6opa Met,yHapOAHe AeMoKpaTCKe cpe!lepa4HJe >KeHa! KopeaHoKe >KeHe cy yeepeHe Ai'l
~y OHe, 'C-80 ji-1M, 8KTJ.1_BHHM yye~iieM y 6op6Y1 38 ne_oTepHB61-b9
HHo-
crpaHOM rocno,qcrey. AMepHKaHLV1 H KopeaHCKI-1 peaKU,HoHap1:11
KojH ynpaslbajy Jy>KHOM KopejoM ocTasJbajy HeTaKHyTe 3eMJbHwHo-noc6AHHYKe OAHOce KonoH!IIjanHe KOpeje, ca Cloo!CTeMOM
cpeyAallHO-r-tMnep~-tjanHcTHLJKe eKcnnoarau,l-fje ·ceJbawrea; 0HH,
pe.n.OBHO, LJyeajy caB crapH ryQpep,aK y C04HjanHHM OAHOCIIIMa.
JanaHC:KII!X :aeoJeBa4a. ·J.13 Hopeje, 3a AeMoKparH36U.Yijy ocno-6oijeHe Kopeje, 3acnym:l-lne ·Bawe -npH3Hat-be H Aa Mary 61-iTH
HHje norpe6Ho HH roeopHTH o roMe, AB cy >KeHe JymHe
Kopeje, Kao H paHI-ije, 6ecnpaeHe H noHJ.1»<e;He. Ca 38BHW~'i
rrreAajy oHe Hac, csoje ceB"BpHe canneMeH~u.e, ·Koje crBapaMo•
peJe, OAp>KaHa y MaJy 1946 rOAI1He, ycsojHna je pe3ony4Hjy
o ynacKy y 4naHcTeo Met,yHapoAHe AeMo<pamKe cpeAepal.\Hje
npHMJbeHe y peA oBe <PeAepa4Hje.
. CKynwn1Ha ,lJ.eM?Kpar-cKor >KeHcKor caee3a CeeepHe Ko-
»<eHa. O,o, crpaHe AeMoKparoK·or >KeHcKor · c3ee3a Kopeje
M011Y1M oey cKynwn1HY Aa yp,oBOJbl-1 oeoj Hawoj M6n6H,
Hoe >t<HBOT. }t{eHe Jy»<He Kop~jer Hei\e p,a ce noM~-ipe ca no-crojeiiJ.1M cra!-beM creapH. 0He Hacra-Blbajy ·acno6o,IJ,~na4Ky6op6y, oHe cy creopHne ceojy opraHI-!3aU.Hjy 11CeeonL;LJnf meH~
11
CKH cae_e3 , KOjH 6pojH ~o MHJ11.10H YnaHoea. Cne,IJ,yjyii1-1. npH~
Mepy ,[J,eMoKparcKor :H<eHcKor caee3a CesepHe Kopeje, osaj~
caee3 BDAH 6op6y 3a creapaH:.e ASM6KparcKe Kopeje· H ocno-·
6oijet-be meHe cpe,qtt.eeeKoaHHx y3a ~- lo1Mnep1-1janl-1crH4·Ke~
6ecnpaBHOCTH. ,l\eMQ~parcKe ,meHe JymHe Kopeje BOAe >+<e-·
c1 oKy 6op6y ·npon1a peaKU.HOHapHor .,narpHorcKor >KeHcKor-
,l\pare ApyrapH4e! '}l{eHe
ro je. pa311HKa H3Mei)y noni-1T~-tKe CoajercKor Caeeaa
THKe
i
:i
ii
!!
'I
"
"
ii
::I
enaAe
aHrnocaKcoHc~e pea-Ku,Hje ..Cpe-hHa caM -WTo caM Ha osoj ceAHli!LP-1 .n.pyrapCKH·
CA,l\
y
crerna PY·KY
OAHocy
npeMa
caspeMeHoj
H
o,qywe'BJbeHoj
no6opHiif.lllo1
3a
cno6oAy " AeMoKpaTHjy ,l\onopec Vl6apypH.
}f{J.1B9110 je,Ar.1HCTOO, ,D.6MOKpaTCKHX >KeHa caei"a! .
HeKa TP"YMcpyjy MHp
JymHoj KopejH -
ceecHe
oKoM noKpery, roonot,y- KoroH, rocnot,y KYT11pHje, mcnot,y
AHy nayKep '" Apyre. PaAyjeM •ce WTO BI1A11M Ha oeoj CeAHio1U.YI npercra-BHHL\6 VIH,qYlje M rp4Ke Koje ce . 6ope nponi-B
·
11
cy
V13BpUJHOr OA6opa·MeijyHapOAHe AeMoKpaTCKe cpeAepa4Hje -
noJ1HTHYKktX A6MOHcrpat.V1ja 1-1. wrpaj-Koea. .pa,IJ,HHU.a H c:elbaHKI-1,
KOjl-1 c:e raKe 4ecro noHaeJbajy AaHa-c y JymHoj KopejH ·H •KOjHI
cy ynPaeJbeHH npon1e K0110HJ.1janHor peMU1Ma HacHiba, yeeAeHor OA _c:rpaHe AMep!IIIM6Hau,a, ·J.i. nporHe -caMoanawlia HaU.I-f-·
oHanHe peaK4Hje. TaKo croje cTeap~< y AaHaWiboj lymHoj'
PaanHKa H3Met,y cralba y CesepHof
Ay6oKo
Wra6a .QeMoKparcKor meHcKor · noKpera MHpa. CpehHa caM
WT~ MYI ce .Aalla •npH11HKa Aa BJ..!AI1M H ·4yjeM npercraBHHU.Y
COBJ9TOKI-1X }t{9Ha, J.1CT8KHyTe pa):\HHU,e y MefjyHapO.,&HOM >KeH.:..
caeeaa 6op6e 3a y6p3albe He3aBHCHOCTI1 Kopeje". ,l\eMoKpaT- ·
CKI1 casea >KeHa Jy>KHe Kopeje H·HH411jarop je " opraHH3arop-
KopejH.
Kopeje
CHare MeijyHapq~He CQllYI,I:\apHOCTJii >KeHa y 6op61-'1 3a MHp 1-t
,qeMOKparYJjy. Ja ce paAyjeM ·wro y3HMaM yyeu.rlia rHa ceAHYIU.H
H
AeMOKpaTHja!
·
Xe-):leH-CyK
no.nH-
KopejH.
AMepHYKa nomtTHKa y KopejH ynpaaJbeHa je Ha HOBO nopo.6JbaBal-be KOpeaHcKor HapoAa H H3a31-!Ba onpae.n.aHo HeroAOBat-be H aa6pHHyrocr Hawer -HapoAa y norneAy cy,IJ,6HHe ·
r ocnoi)a naK ,D,eKoj, npeTCe,qHJ.iK Wei-ITpaJJHOr O):l6opa ,ll,eMoKpaTCKOr
caBe3a meHa CesepHe Kopeje, ynynma je 25. jyHa 1946 Mon6y y. HMe
Kopeje.
pal.IHj~ H<eHa ,l(a 11X 11p~-tMe
r ocno~e,
PYKOBOAHOU,H' ~eMOKparcKor flOKpera )1{6Ha aa .,
. MHp! 06pat.aM ce BaMa c Mon6oM A• OAny4HO noAynpeTe
Hawy 6op6y npoTHB peaK4HOHapHe noni1T11Ke AMepHKe y Jy>KHoj KopejH. 06pat.aM ce npe ceera npeTcTaBHH4aMa aMe- ·
p~-t4KHx meHa. KaKo 6M _oHe yYHHHne cse wro ~o tt.HX crojHp .
648.000 YJJaHJ.ll.la V'bapwHoM o.o.6opy Mef;yHapoAHe AeMoKparcKe cpe.qe,
y
'-IJlaHCTBO CIJeAe"pau,11je.
Ha .Apyroj ceAHHll11 H3spwHor OA?opa Mei)yHapo..qHe AeMoKparcKe
$eAepal.\Mje >KeHa y MocKBj.j je.qHornacHo H c~ sEHlHKMM o,qywesJbeH.eM
nplo1M!heH
je
.ll,eMoKpaTCKH
ca,ee3
>HeHa
CesepHe
Kopeje y Yna~-tCTBO
¢e.qepau.J.lje.
6
/
�.83
/
H. JAH}f{l'fMA (MoHronwja)
PEQJEPAT
>KEHA Y HAPO.llHOJ PEllYBJIIfUII MOHfOJIIfJH
Y wMe Case3a Xypana l+<eHa-Tpy,q6eHHKa MoHmnHje, ynyi;yjeM sarpeH~ no3,qpa-s ·Bi!-Ma, HawHM cecrpaMa, Koje cy t:e
cKynHne Ha ce,qHW1.1W ilbspwHor. o,q6opa Mei)Y·HapOAHe AeMoKpaTcKe cpe,qepat..V1je meHa, H -Koje yna>Ky cee csoje 'CHare y
,qeno noTnyHe -no6e,qe MYJpa "' 6e36e,qHpcnt, ·npoTMB cpawH3Ma.
MoHronCKJ.1 Hapo,q rje H3sojeeao csojy c.no6o,qy J1 He3~BH
cHocr 1921 ro,qi-1He, Kao pea_ynraT HapOAHe ,qeMoKparcKe
peBOJlY1.1Hje.
,D,o no6e,qe Hapo,qHe peBOilYL\Hje y MoHrOJmjH, je,qHa
Mana waka -JbYAH' TaK03BaHor awwer cra.nema, >K}'TJ.1 ·H ~PH I-f
cpey,qanw, ,qpmana je cay •BnacT y caojHM p)"KaMa H 3aje,qH<>
ca HH039MHHM ocaajaYHMa noAsprasana He4ose'-IHOM yn-berasal-by rpy.Dt6eHJ.1Ke MoHrom-tje, a Hapol..tHTO meHe.
npe pesonyLV-!je MoHr011CKa >KeHa, H6 caMe WTO H~-tje
J.1Mana eH:OHOMCKHX, rpaf}aHCKHX J.1 n~_.nHn:14KYIX •n.pasa, sefi HHje
HMana npasa HH Ha KaKso o6pa3oBaJ-be. CeM rora >t<eHa .o,opesony4HOHapHe MoHron~ Hana3Hna ce y nono>t<ajy se4J..ne
po,6J.H·be ceora My»<a.
CeeMy ToMe yYWHHna je Kpaj ·s.e.n'HKa MoHro.ncKa Hapo~Ha
,qeMOKpaTCKa ipeBOilYL\~ja 1921 roAHHe, Y Toj peBOJlYI.1HjJof MOHc
roncKa >KeHa y3ena je xepo jcKOr Y""lewiia.
MHore Jo1'CTopHcHe 4W.J-beHH-4.e ,rosope HaM o yyewi;y >+<eHa
y 6op61o1 3a He3aBio1CHOCT 3eMJbe, 3a cno6oAy H cpel;y caora
Hapo~a. 0He cy 6MI16 aKTHBHe y'-lecHMI...IS npBHX napTJ13aHCfU1X
o.o.pe.o.a. Ta«se >t<eHe, Kao wro cy WarA,apwH, U.eHAeajyw"' J-13
6aTocyM6yp CoMOHa, ll<eHa-<1apTH3aH HaMlKHJla Jly6ceH "'
,qpyre 1o1Wne cy y Jof3BH,QHWL\Y y HenpHjaTeJbc><y no3aAHHy, CHa6,qeeane cy napTH3aHe KOf-bHMa H· >KJ1BOTHJ1M ·~aMHpH114aMa.
Be.nvtKa MOHronct<a AeMOt<paT<:·Ka Hapo.o.Ha peeony411ja
Mcrepana je crpaHe -wMnepMjanHcre ca TepHropHje Hawe o~ai,J6wHe, npe,qaaww •BJlacT y PY"e Hapo,qa.
.
YYeurlieM y Hapo.o.Hoj pesonyu.HjH, MoHronrc:Ka >KeHa nocrana je oa6H1bHa CH"ara y ..qeny .yt.:~apu..rliel-ba .. H pa3BHTKa HeaaSHCHOCTH MoHronHje. HeMa Hwje.a.He. rpaHe raa,qHHcraa r.o.e ·He
611 6HJJO pa,q,HOf yt.:~ewka >KeHa y B6JJJ..1KOM CT·BapanaYKOM pa.q,y
MOHroncKOr Hapo.o.a. >KeH·e ynope.o.o ca MYWKa.p4HMa y311Majy
aKntBHOr yyewt.a y ynpaBJbafhy p,pll<aBOM. 3ay3HMajy pyKOBO,[\ei;e nono>Kaje y opraH~oiMa sna<;:rl1 ·11 ynpa·ee.
Y cSAaW.I-be speMe o,o; 75 YllaHoaa Hapo,q,He cKynwTHHe
13 cy meHe.
CroYapcrso je ocHosHa rpaHa npH·Bpe.o.e MoHroncKe Ha. po,qHe peny6nwKe, Y raj o6nacTH meHe cy ·Bpno 3Ha<JajaH
<J>a·J<Top. Hanpep,HHM croYapHMa •KOjl1 cy noCTHrnH aenH.KH
yonex y pa3Bojy croYapcr.aa, .qop,elbyje ce 3Baf-be _3acnym:HHX
croyapa 36M!be. O,q, 4enoKynHo·r 6poja croYapa H-arpai;eHwx
Bl-tWOM ,q,p>Ka·BHOM Harpa,q6M,. Op,D,SHHMa H Me,qaJbaMa, HS
)!(eHe ,qona3H 30,5%.
CTotiapKa 5aAMa je y ro,qwHaMa pesony~...tHje, noseiiana
6pojHo cTafbe cTa,qa caojHx osal!a ,qo 10.760 rpna.
CrorHHe >KeHo? pa.q,e y .qp>KaBHHM raa,qHHCT'BHMa y ·Csoh
crsy rpaKrop11cra, 6pHra,q·H-pa, aerepw.Ha·pa w -aerep1-1HapcKHX
. nOMOiiHHKa.
Y HHAYCT·PWCKHM .npe,qy3et.HMa 6poj meHa H3HO<:H 38%
npeMa 1.1enoK)I'nHoM 6pojy pa,qHHKa.
. Hanpe,qHJ.1M pa,qHH4HMa npoH3BO.QI-be, ,Qo,l:\elhyje .·ce 3'BaJ-be
y,qapHHKa. O,q 4enoKynHor 6poja y,qapHHKa YnaH-6aTOpcKornpoMKoM6Jo!HaTa Ha lKeHe OTi"la,qa 32%.
OrjJOMHa yllora rnpHna,qa MOHrori'CHOj )K9HJ.f y paasojy
Kynrype ·J.1 npocsei:ll1saf-ba- csoje aeM!be. Y HaW~t~M WKonaMa
3anocneHo je 365 y4HT6fbHL..Ia, Mei)y -Kojl1Ma I'!Ma He Manl1 6poj
TaK·BI1X, l<Oj11Ma je ,ll.O,Q,61b6HO 3Ba•l-be 3acny>KH11X . HapOAHHX
y4HTe1bHL\a.
BenH'Kitl je H aHaYajaH .QonpHHOC )K~Ha y paasojy HB4HoHanHe yMeTHOCTH Hawe 3eM!be. MH HMaMo Ji<eHa ·KI-bH>KeBHI1Ka, YM6THH4a, My3H4apa lit neaa'-la.- Meijy ··f-bHMa HMa 3acny:>KHHX H .Hapo,q,HHX YM6TI+J.1Ka peny6m1Ke 1 KBO· WTO ·cy ~.nr30JlMa, OjyH, E4HHxopno, U.epBHAYilMa, P11HYHxop6o, ,Qonrop-
6•
�84
85
/
cypeM H Apyre. Y o6m>CTH Yyaa..,;a Hapot~Hor 3Apaalba .pa,!je'
XHJbaJJ,e :i«eHa-, Meijy 1-b,HMa H t:~te'cen1He
y: •BHWI-1M. WKOJISMa
H3HOCI1-
25 %-..
neKapa. Epoj yY6HJ.1~i:t
MoHro.nc:Ka >«eHa je ynope..a.o ca MYWKapu,eM y3HMa·na
aKTWBHor yyewt.a ca opymjeM y PYl1" y DA6paHH caoje. oTa~6HHe. Ko,D. Hac .nocrtijH 3HaTaH ·6poj meHa wocpepa paTH.-JX.
B03J.1JIS 1 mH10TS 1 pa,D,J.10cfl0Hitf'CTS 1 T6XHJ.14apa H p;p.
Y H~woj .peny6mu..J,I'! nocroje ycraHoae: 3awnne MarepH!-1crsa
J.1
,ll,eu,e, ,a.eYHj"J sprosH,' ca~erosam-1wra 3a >KeHe_. Maj-Ke.
Hawa ana..qa
.Aein1 caaKe_ rOAI1He HOBYa·Hy
noMoii
ca s~-twe p,eu,e. CaMo y 1945 ro,ll,J.1HI-1 H3Aaro je Ha
__
w.ajKaMa (12.952 oco6e) 11.;571.000 ryrpHKa.
I-1Me
Ma jKaMa
noMohH
.
Aeu.a •ce 6ecnnarHo wKoilyjy M ym1-1eajy 6ec,nnarHy
M6AI4-
U.J.1HCKY noMoi;,
npaaa KO ja je CT6t<Ila _
MOHrOJTc-Ka >KeHa 143pa>t<eHa cy y
73 YnaHy Ycra.ea MoHroncKe Hapop,He ,peny6nHKe,' y KOMe ceKa>t<e Aa meHa ynope'-'o -ca MywKapL\HMa HMa nornyHo npaao
Aa 6Hpa " ,!Ia 6y,11e 6MpaHa.
Y l.lnaHy 8 Y.cTasa MoHroncKe HapoAHe p~ny6n1-1Ke noAana4H 'Ce, p,a >tceHa HMa no,qjeAHaKa ~npaaa c Mywt<apu,H-Ma ycBHM rpaHaMa eKOHOMCKOr, ,D,p>«aBHOr,- KynrypHOr, nOm1H1'-IKOr
H-~ ApywraeHor >KHsora 3eMJbe.
Ycraa MoHronc~;<e Ha2_o,o,He peny6mt~He oMoryflasa ->KeHw
npaso -Ha pa.Q, OAMop Yl o6pa3osat-be. MajKe pa,o,Hi'l4e l'!Majynpaso Ha nnai=.eHo oTcycTBO 3a -speMe ·rpy,qHo'he.
nocne ~eMOKpaTCKe peaonyu,Hj"e, 1921 rOA11H6 1 >KSHe
Tpy.,~~6eHHL\e MoHrDilHje '~e cy opraHH3oBaHe y opraHH3aL\HjH
1/Xypan~-1 meHa", KY.Qa cy :»ceHe cnane csoje -npercTa:BHI.-IL\eAenerarKI11-be. T11 xypan;t~ >KeHa 6Hne cy npae HS'4JtfOHanHe opraHH3au,wje MOHroncKvtx meHa. Y jyny 1931 ro,ll,;t~He 6wo je ca3_BaK
nps1o1
KOHr:pec _>t<eHa- Tpy,DJ6eHI1Ka · MoHronc.Ke
HapOAHe
peny611HKe.
nocne npaor KOHrpeca >KeHa-rpy,o,6eHio1K8 MoHrO.nlllje,
AenaTHO'cT Me'ljy meHaMa y~~na je aeker ~Maxa. Xypa.n~-1 (cKyn-·
WTHHe) p,eneraT-KHI-ba cy OCHOBa »ceH,CK~X opraHH3aU,Io1ja.
3a apeMe ,ll,pyror csercKor 'paTa, KojH je p,oHeo HajcrpaWHltlja CTP3A8-1-ba AOMafiVIM OrfbJ.1WTJIIMa M11JlHOHa >KSHa, ·KOileBKaMa 1-bY!xoae ~eu,e, MoHroncKa meHa ce,_ Kao nyHonpasaH rpaljaHHH caoje peny6m1Ke, TPYAHila w· 6opHI1a Ha upaHH Yje,1111-
H.eHI-1X Ha~11ja. Ha-we meHe' .cy •-tspcTo _seposane y no6eAy
Hanpe,qHor YOBe4aHcTBi3 Ha,£1. cpawi1'.3MOM. Crora cy ~oHroncKe
--.>KeHe Y3HMane aKTHBHor yL!ew-ha y npHKynlbarby 11 cnarhy nq~YAa VI HO·Bl.laHJ.1X cpSACTBBa cPoH,D.y noMo"hH_ U.pseHoj apM11jH
3a speMe BenltiKor orav6HH'.C·Kor para CosjeTcKor Case3a.
lv\oHroncKe meHe cy ca ~enH-KOM pa~owi1y np;t~MHne a~nen
MI'IHIH~a cosjercK;t~x >KeHa, KojH je op,p>t<aH 7 cenreM6pa 1941
ro,D,HHe y MocKB-11, ynyileH >t<eHaMa 4811ora csera.
0A¥ax nocne rora, Case3 >KeHa rpyA6eHMKa MoHronY!je
J103sao je MOHroncKe meHe Ha opraHJ..13BL\Yijy noHyAa, np!-1-·
KYnlbaf-be HO·B'-!aHHX cpe.qcrasa 11 CTOKe 3a cPoHA noMoi1H
~pse~oj apM11jH, Ha wra je MDHroncKa meHa OA'rOsop~t~na noHOBHHM paP,HHM e.naHOM 14 npY!KynJba/-bBM HOB46HJIIX Cpep,cTasa,
OOf-lyP,a, TOnne OtJ,elie J.1 OABajal-b8 CTOK8 33 CIJOHA nOMOilH
L\paeHoj apMHjH.
fV\oHroncHa >KeHa je OA11H4Ho cx-sar;t~na, Aa je 1-beHa ,
aKTJ.1BHa ,ll.811ilTHOCT y CBYIM 'rpaHaMa HapQAHOf f63,£t.J1HCTBa, 3anora no·6e~e Ha,rt q>awH3MOM. Ha,[l.axHyre TOM 11p,ejoM
MHore >t<eHe cy noaeiiane csoje HOpMe y npO;t~3'BO.Q.I-bJ.1 o~
250--460.%, 36or !..!era je 375 >KeHa o,qm1KOBaHo opp,eH~Ma
14 Mep,albaMa MoHroncKe HapOAHe peny6m11<e.
CeM Tara ,MOHronc~e >KeHe cy cnane :noHy,ll,e ·>t<etlaMa 11
,qe4111 y ttenose Cosje-rcKor C:ase3a oc.no6o"l)eHe. OP. HeMaY-Ke ·
'oKynau.111je.
Ha npHMep 1943 roAHHe 6H11o je noc11aTo 10.760 KoMaAa
ronn;t~x
cr·sap;t~.
~MoHroncKe >KeHe, cy HajaKniBHYije_ yl.lecrsosane y Rp11Kynlbal-by cpep,crasa 3a H3rpap,l-by TeHKosoKe 6pr.1ra,qe ;,Pesony4MOH£!.PHa ·MoHrO.nY!j_a" J.1 SB;t~OeCK8Ap~1Ile ,MOHfOJTCKH· a.paT'\
rmjH cy y peAO·BMMa L.lpseHe a.pMHje y3;t~Mane Henocpe,qHor
yt-~ewiia y cnoMy HBU.11·CTY14Ke HeMaYKe "' 3ay3eii.y- H::.eHe npeCTO-HHU.e 5epi1MHa.
,lJ,eceror asrycTa· 1945 ro!J,MHe, KaAa je MoHroncKa HaPOAHa .peny6m.-.Ka o·6 jas1o1na par JanaHy, MOHroncKe· >KeHe cv
Henocpep,Ho yYecTsosane y sojH;t~M onepau.HjaMa MoHroncK~
HapOArJ6 peB011Y!.\J.tOH8pHe apMHje npOTJIIB J.1MnepMjanJ.1CTH4·KOr
JanaHa.
·
lt1cro ·TaKa, Kao 11 3a speMe 6wraKa Ha Xa.n-x;t~H-foJle
c jana-HcKHM caMy-paj.HMa 1939 ro,&HHe, Hawe >KeHe cy ce noKa-
�87
6 oKro6pa 1946 rOAI-!He rocnoija JaHWY!Ma, npeTCeAHI-!1.\a . CaeeTa
3a11e i@O ·npa·Be naTpHOTKI H-b6, n0A HenpHjaT6Ib'C'KOM 'BaTpOM
oHe cy ·arpw)lfne ceojy AY»<HOCT y caojcr.ay 6onHHYapKH, renerpatpHCTK~-tH:.a,. pa,qi-IOtpOHHCKl-11-b·a. 0He cy .p,a,D.l-1116 y nOJbCKHM
6onHH4Q<Ma, H Haj3aA, .paroeane Kao aojHHU,H H ocpHu.wpYI caoje
apM1-1je. 65 Ji<eHa OAm1KoaaHo je parH)IIM op,a.eH~Ma.
1
Caser Xypana
>KeHa-rpyl'!6eH"Ka,
MoHroncKe HapOAHe
peny6nHK6 cnpoBOAH BellHKJ.Il n01lHTH4HH M opraHJ.13ai.\J.10Ha..l paA
Ha wro seheM yYewhy >KeHa y aKmBHoj I'!P>KaBHoj " Apywrse-
xypa 11 a · rpyA6eHI-!LfKI1X >KeHa MoHrOilCKe HapoAHe peny6n11Ke, ynyn111a je
Mo116y -aa npHjeM Xypana rpyA6eHW·IKI-lX >KeHa MoHroncKe HapOAHe peny6m1Ke y MeijyHapOAHY ,qeMoKpaTcKy cf:leAepa~jy >KeHa.
Ha ceAHYII.\111
VbspwHor oA6opa MeijyHaPoAHe AeMOKpaTcKe. ¢1e,c.e-
pau.Hje >KeHil y MocKBYI, .Caser xypa_na TP.YA6eHWYKHX meHa MoHron~;~je
6wo je jeAHOrnacHo npWMibeH 3a YnaHa MeijyHapOAHe AeMoKparcKe cf:leA~
pau.Hje >KeHa.
Hoj Aella:THOCTH, Ha WYipeH:.y nHCM6HOCHI H nOAH3at-by )KI'IBOTHOr HJ.1BOa.
,
Ha•wa opraHH3al.l"ja, Kaja 6poj" 125.150 YnaHosa, YBpcTo
je peweHa Aa aKTHBHo yYeCrilyje y 6op6H 3a ·nornyHy no6eAy
ceeonwrer M1-1pa H 6e3!6e,AHOCTH, 3a rec-Hy capa,n;t-by Hapo.qa
y OOJ1J.1TJ.1'-IKOM 1 eKOHOM'CKOM H ·KynrypHOM no.Apyyjy, 3a Y46pwfieH:.e np)lfjarelbcrsa H •caee3a Meijy meHaMa L\enora csera.
MoHro.ocKa >t<eHa iie 6J-~TH AOCTOjHa caora cno60AOiby6Heor Ha,POAa, KOjl1 je ·cefi)lf. ~TBOpHO cpefiaH >kHBOT H 6naroCTal-be, ·Koje He 3Ha 3a rnaA H 3~My, HJo1 3a noHJo1maaaH:.e 4oaeYHjer ,D.OCTOjaHCTBa.
Y CBOM )lfCTynat-by. CMar.paM 3a yMeCHO A,a nO,D.By4eM, ,D.a
je MoHronc·Ka Hapot~.Ha ,peny6nHKa, Koja rajH TpaA.H'LJ."HoHanHo
npHjarelbCTBO ·npeMa HapOAI'!Ma CoajercKor _Caae3a ~ Koja. je
c 1-bHM a·e3aHa Y-roeopoM o npHjaTelbCTBy H y3aJaM'Hoj noMoiHt,
yeeK 6Hna y A3Hj~ JeAHa OA rspi)asa cno6o,'ID!by6>tawx HapoAa, ·
o Kojy cy ·ce paa611jam1 arpeta.tBHH nnaHOBH janaHc-Ke COJlA~
recKe, Koja je re>KHna ....ilie- J..tcKop11Cn"' Hawy 3eMibY Kao crparenK·KH Mocro6paH 3a e.KcnaH3Hjy Ha 3ana,o.. Hawa Apmaea
611na H ocraiie jeAaH o,q 6eAeMa AeMoH:parcKI1X 3eMafba y
1-bHxoeoj 6op611 nporHs arpecHBHYIX Ap»<aea, 3a Aen·o "M~-tpa Yr
le
6e36eAHDCTH y 1.\elloM csery.
MaHroncKa ->i<eHa y noTnyHocrH ·cxeara caoje o6aseae
npeMa meHaMa 4enora csera.
Y J.iMe meHa MoHroncKe HapOAHe pen)'6nl1He A03Bomne·
·Aa sac yeepHM P,a cMo ·cnpeMHe ·Ha cae 3a Ae¢"'HHTH·BIHO'
yHw-wret-be cpawJo13Ma, ocHry.pal-be MHpa H- 6e:a6e,a.HOCTH, aa cno6oAy H .,qeMoKparHjy · HapoAa, H y norny:HocTH ce cna>+<eMoc :U.HibeSHMa, 38..Q8L\1"1Ma '""' M9TOActMa .Mei)yHapo.qHe AeMOKpaT-
CKe <jleAepal\>tje >KeHa.
)J.a _>t<)IIBH Caee3 ,qeMoKpaTcKwx ·M<eHa L\6110ra ·cseral
nYICMO }I{EHA MAJ].AfACKAPA 3A nPYIJ6M
y MEoYHAPO,ll.HY ,ll.EMOKPATGKY CbEJJ.EPAL\HJY }I{EHA,,
Cases meHa Ma,qarac~apa, ocHOBaH n046TKOM
1946
ro-
A~He, yjeAHH>yje ,liBHaC senHK" '6poj >KeHa, KBKO )'poi)eHHLI~
Ma,qara'cKapa, raKO 11 espo:ncKHX >KeHa, 11 craslba ce6111- y 3a,qaraK. no6olbWaH:.e COL\Jo1jaJlHOr nono~aja >KeHa MaAaracKapa.
Case3 je seii or·sopHo ~sa .QI1CnaH3epa, opr_aHH3oaao
Ha6a~lba4ke· 3atipyre 11 cnpeMa ce ,r:ta npo-wH:pH OBOJY AenarHOCT y T10M npaBU,y.
Case3· >KeHa Ma,D,aracKapa c-Ma.Tpao 6H ce cpeiiHI'tM Aa
cryn" sawoM noMohy, y sen>t~y MeijyHapoAHY AeMoKpamKy
cfl6A6Pa'U.Hjy >H6Ha, YHje T6>KI-be 11· 1.\HJbeBe OH nOT·nY:HO A611H.
Y HaAH, Ha ncirspP,aH OAr?BO:P -MOn)lfMO ea'C, ,qpara rocnO~o ·KoroH,
p,a npHMHTe y:eepetbe Hawer J.t3~aHpe,qHor
nowroaat-ba 11 cHMnar.Hje.
Ha Apyroj ceAKWI.\111 VbspwHor OA6opa MeijyHapOAHe AeMOKparcKe
cpeAepa4wje >KeHa y MocKBW np11M.rbeH je Case3 >KeHa MaAaracKapa, jeAHOrnacHo 11 ca senHKHM oAywesJbet-beM, y 4naHcreo CbeAepau,~;~je'~
�/
Y' 4J.1n.ey oHe Mary Y3HMaTY~ yyewfia caMo .. y Of1Wn1HCK:J.1M
H36opHMa.- IIIMa meHa YnaH!t'lu,a onwntHCKHX casera, anf-1 cy
OHe Mano6pojHe. ·
· Y cae YeTHpH 3eMJbe >KeHe ce 6ope raKoi)e 11 3a eKoHOM'cKa. npaea. }l{eHcKe-- 3apa.Qe cy 3HaTHO HH>Ke o.q 3apaAa
MYWKapa4a.
CeM rora, HemtcMBHO CTSHOBHJ.1UlTBIQ HeMa rpa-ljaHCKJ.1X
npaea, rj. !11paKTHYHo, ae-1:\HHa craHoBHHwrea . He MO>Ke Y3.HMaTJ.1 yYew-fia y nomn~oNKOM >KI-1Bory, nowro JB y 6pa3J.'I11HJJ.1,
'HanpY!Mep, -81-'!We O,(i 75% Heni-1CM8H~1X.
MapH-I<JlOi1•BajaH-KYTV1PV1JE (<:PpaH4ycKa),
reHepanHH ceKperap MeijyHapoi1He 11eMoKparcKe
cpe11epa4Hje JKeHa
Vf3 Vf3BEWTAJA
0 llYJ'Y Y 3EMJhE JIATMUCKE AMEPMKE
3. Y•npKoc roMe wro ose seMibe Hl1cy npem1o1sene crpaxore para, >KeHe raMo •noKa3yjy eeJ1Yf'I01 HHrepec 3a 6?p6y
3a. yysal-be MHpa·, oHe cy ~eoMa 3a6p14+1yre 36or J.'I-MnepY1JanH<:Ti14-t<e nom1TI1Ke J.1 oHe ce :6oje p,a nop,ena cseTa Ha ABa 6noKa
o ~eMy -rosope P~ssecHIIl nonHTJ.1YapH CA,Q MO>Ke JJ..a
):\OB8Ae AO _H'OBOr para, y KOjH 6H Marne p,a 6yp,y ysyYeHe J.1
l--bi1Xose 3eMJbe, aKa 61-1, Ha npHMep, 6Ho 1np1-1xBaReH TpyMaHOB
nnaH. ETa 3a·wro caM csyp,a HaHna3Hna H~ 6na-roHaKnOHP~ npl'ljeM csaKJ·1' n-y1 Ka,q caM rosopHna o Heonxo,o.-Ho:TJ.1 p,a c-se
>+<eHe csHx 3eMalba y3My yyew-ha y 6praHM3aU,HJJ.1 MHpa, .""
.HaA caM yKa-311Bana Ha onacHOCT naHaMepJ.'I~KJ.1X opraHJ.13a4HJa
C11J.1YHJ.1X oHH-Ma -KaKse 61-1 xrena p,a ·CTBOpJ.1 Me-ljyHapo,D,Ha
Kao wro ce cei;are, Ha nocneAt-beM aaceAal-by )113-spwHor
O,l16opa 6Hno je peweHo, ,qa
r eHepanHH
ceKperap MeijyHa-
poAfie p;eMOKparcKe cpe..q,epa41-1je >KeHa, y TOKy aBrycra· Meceu,a orn)'Tyje y Jy>KHY AMepV!Ky, Ha 1noaHB Ha4~0HaJlHOf"
caseaa >KeHa Ypyreaja 1<1 ApreHTYIHe 11 Xytne lflo·6e,D,e". Oao
neroHe.qelbHo nyroaa~te npowno je seoMa 6p3o, aJHf je 6Hno
MHOro
nllO,[tOHO'CHHje
Hero
WTO '61-1
TO 6"1!1VI
"--YITBBH
MSCSU,H
npen_HcKe.
0Ho je AOnpHHeno no6olbwal-by P~Aa >KeHcK~ttx opraHf.'l3aU,Io1ja Jlarii!HcKe AMepHKe H .noMorno 1-fM je ,qa ce ynoaHajy
'
JlMra ,3a MJ.1p
MHOro 6111-!>Ke ca H.;lWOM _cPe;qepSH..\HjoM, Hero WTO je TO 6M110
Moryhe ,o.a_ ce· ypqAio'f· npeKo Hawer 6J.1nTeHa ...
ja caMa Morna caM .n.a KOHcra-ryjeM -KaKo cy 'npo6neM'J..~
KojM ce TY!Yy >KeHa cayAa-M:TYI: cKynoii.a mw,siora, npaaa meHa,
cT.pax o,q para.
je Ty6epKyno3a MaCOBHa nojaaa. Y PMo-Ae-}f{aHe"PY CBaKa ABa
cara YM"pe no je11aH 4oaeJ< 011 ry6epKyno3e.
2. -•Wro·- c_e TYI4e npaea >tCeHa y 6na31111J.1j~tt oHe · ~Majy
npaao rnaca H Mary, 61-1n1 J.1aa6paHe, am-1 y AaHaWI-bOj YcraBOTBopHoj cKynwT~HH HeMa lf<eHa. Mef:;y nocnaH•4MMa ypyraajcKor napnaMeHra -J.1Ma ABe >KeHe, 'TaKoije J.1 y CeHary.
Y ApreHniHH >t<eHe yonwre HeMajy non~TVIYKHx npa.sa.
II
.
cn660AY ·
.
Ca,q xolly AS saM AS-M KparKy
3aqHjaMa· meHa na.TJ.1HC.Ke
A
1. Cqnoiia >KJ.iaoTa, - ro je npo6neM KOjH y Hajse'heM.
creneHy HHrepecyje meHe ose 4erHf>l'i 3eM1be. He.QOBOibHa
J.tCXpaHa je ·4ecra nojaaa y lfwne)', a Hapo411To y 6pa3H1111jY~, rAe
I
H
•
Hawoj <:Pe11epaL\Hj".
"H~DpMall"JY
AMep11Ke, KOJG cy
ce_
o opraH•npYmojHne
.
c
·
·
, . Y opa3Hill1JI-1 JS caMe ~eHcKa c-e K1111Ja KoMyHHCTW-IKe nap'""
T~je 6Mna YnaH <:Pe,!1epaL\HJe.
An"!, Kao wro caM se-h- peKna, meHe cy 3a6p1o1Hyre 36-~r
6yp,yi;HoctJ.1, na YaK H y oBHM 3eMlbaMa rp,e ~eHe HeMaJy
Hawe HcKyCTeo, oHe H~naK oce-hajy tteonxop,HoCT YJGP,"!I-bel-ba H
MH:OTO OfJ. HaC OYeKyjy.
.
Y PMo-,!1e-}f{aHe"PY je Hawa •npeTCTaBHML\a ApcenHHa Mowen o6e-liana p,a _-he yno>+<J.1TH cse Hanope y -noKyW01,Y Aa npe11
Tsop~ .,npHjeMHJ.1 ·KOMJ.1T8T , CTBOpeH y ·se3H C MOJI1M P,OJlaCKOM1 y CTBilH\1 t<OOpAHHaLV·lO~J.'i KQMJ-lTer J.1 p,a CTBOpH MBCOBHH
noKpeT pap;H 6op6e 3a 3axTese >+<eHa J.1 3a o4ysatbe MH~a.
· Y Ypyrsajy cy ce He,l1aBHO yje,q•HHne rpH opraHH3a4~}e:
_,_,Ha-u.HoHanHH >+<eHCKH" caee3", ,>KeHCKI-1' ·noKper 3-a no6eAy v.
�~
"
-;''l
11 KJ1HHH·Ka pap;He meHe". Hosa opraHH3a41o1Ja npi1M~t~na je y nornyHOCTH nporpaM Hawe Cbe,qepau,Hje 1o1 3oee ce ,Caee3 ypyreajcK-J.1X >KeHa". Caee3 MMa HaMepy .n.a opraHH3yje KOMHrer
,RpHjarelba MHpa", KOjl-1 MO>Ke p;a HMa wHpo-t<:o nolbe aKt,V1je.
Y ApreHT~t~HH jep;1<1Ha eemtKa >t<eHcKa_ opraH~-t3a4~t~ja "XyHra
no6e.£le" 6pojH 27.0()() 4IJaHOBa. 6HIJO HX je 48.000 npe HO
WTO cy ,.XyHTy" 3a6paHHI1~ y Majy 1943 roA•He,
rrXY•HTa · no6eAe" je y -nornyHOCTI-I ynnarHna rop;H-WH::.Y
4IJaHap•Hy H >t3AaiJa 20.000 6powypa ·noceekeH~X MeljyHaPDAHOM Ko>trpecy.
11
11 Yjep;H-tb~He p;eMOKpaTC;Ke >K9H9 y EiyeHoc-Ajpecy -~Majy
HaMepy Aa Hac 3aMone Aa Hx npHM11Mo · y ¢leAepau,Hjy, H Aa
!tiM _nOwalbeMo ceoj· Y.crae 1o1 .nporpaM paAa.
}t{eHCKa
9f
~
/
opraH•3a4•ia
y
4•ney yjeA""'Yie y ce6• 20
opraHJ.II3aUaHja.
Mome ce pekH Aa cy pe3ymar" ·nyroea·"'a epno no3•nteHH. 0HO je ·y4HHHJ10 AS ce CTBOpl-1 01Mnantja 3a Hawy
gleAepa·L.~Hjy " Aa ce nonynapHwy Haw• 4>flbeBH " HaW>f 3aAau,~r~ y 39Mlba<Ma 'f/~9 cy. >KeHCKe opraHH3S4J.olje -jow BpllO
Mna,qe, am1 r,l\e ce Hanaae caH ycnoeH 3a 1-bHxoe pa3aoj.
·
Y peaonyu,H-jH, KOja je npHM1b9Ha ·no OBOM 'nHTal-by r
V13spwHH OA'6op Cbe.qepa·u,1o1je ,KareropHYKH npoTecreyJe H·
ocyi)yje .qp>Kal-be 6pHTaHcK~t~X Yl aycrpamrjcKHX ''BJlaCT~t~, Koje·
oMera crsapai-be -npHjarelbCKbr KOH~aKra H y3ajaMHor .pasyMe- ·
Bal-ba'· Y13Me-}_;y A6MOK!=!aTCKI'IX HapOAa, KO jH ce r6ope 3a ,MHp 1-t.
AeMciKpan1jy''.
KHHeCKe
snacrH
·cynporcraa,we cy ce o.qnacKy npercraaHHL\d'
KHH6CKHX }f{eHCKHX 0pfdHH3dJJ.HjiJ , Hd
CdCTdHdK
I13BpWHOr 0.£160pa
V13spwHH
AOrOA"I10
>f
o,Q6op
38
o6asewreH · je,
&peMe
,Qa
npse CBAH"'4e
,
cy Kao
wro
ce
Vl3epwHor DA6opa
Cbe,QepSL\I-Ije Klo1H6CK6 BJlSCTIII noHOBO OA'6Hne p,a IJ.aAy
,q.oasony aa Yf3nas 1113 K;~t~He ,qenerarKI-'fl-baMa p,eMoKparct<Hx
>KeHCKHX. opraHH3BI..Vtja Te ·39Mlb9.
Y pe30ny4•i• ·l13epwHor o,q6opa no oeoM n•raH>y noAsna'"'IH ce, p,a "Ha:aep,eHJ,II ·cnyYaj npeTcraslba jep,aH AO"Kas
BHwe Aa J{HHecKa snap,a ·cBJ,IIM ·nyreBHMa H -cpep,cTBHMa -cn.pe4aea pa3s~t~raK AeM-oKpa.rcKor noKpera. t--hspwHI-1 op,6op
"Jpa>KH OA K~t~HecKe BJlaP,e p,a KJ.I!HeCKIIIM :>KeHaMa n!!Jy>Kio't
Moryi;Hocr
y4ewt.a
y
paAy
MeljyHapOAHe
AeMoKparcKe
cpeAepal...\:Hje meHa".
PEAKLI;VIJA XOliE
AA
-
OMETE OClBAPHbE MHYHAPO,!J;HVIX
BE3A 113MH>Y }f{EHA
EHrnecKe H :aycrpanHjcKe. ·Blla-crH op;611ne cy p;a .L\BAY
rpaHcnop11Ha cpert:Tea 3a npeaOO y A)rcr-panY~jy coajercKHX
Aenerar·KI-iH::.a, ·Kao 1o1 ·npercraBH~U,a 1Mei;yHapo.qHe p;eMoKpar-cKe
<f:leAepaJ.lHje meHa.
CosjeTcHe >KeHe_ npHMHne.' -cy 'C pa.qo~y ·no 3MB caojJ~Jx
aycrpan•jcK•x Apyrap11L!a Aa np>fcycreyjy KoKrpecy aycrpan•jcK•x meHa y 'C>fAHejy. An" eHrnecKe " aycrpam<jcKe
enacn1 ocyjenme cy t-hlfX'OB ,q,ona3a-K, TMMe wro cy OA6~we .qa
A3AY rpat+cncpTHa cpercrea 3a -nyr OA JlOHJIOHa AO C•AHeja.
AMep•YHe anaa• OA5>fne cy yna3HY BH3Y y CA,ll r-lj• KorOH,
nperceAHHJ.lM MeljyHapoAHe ABMOKparcKe <f:leAepaJ.lwje meHa
AMepH4KH KOHcynar y na-pH·~Y 0,146Ha je Aa ~~~a su~y
r-'ljJA KoroH, ,r:IDor '1-beHe KoMyHHCT!"l4Ke p,enarHocn1 , Te Je
Ha Taj Ha4HH oMeo 1-beH o,qnooaK' y CA,lJ. Ha •cKynwTJ.IIHY >+<eHa,
"KOja je r6Hna opraHJA•3aBaHa no,q . noKpos~TelbCTBOM r-ije.
Py3senr H Ha. Kojy je r-~a KercH 6"ma 11~t~4HO fl03BaTa~
{Tpe6a, "3Meljy ocranor, 3a6enem•r• ,qa r-lja KoroH ""je
I...JJlaH KoMyH~t~CTH4Ke •naprJAje).
Y n~cMy, Koje je aHa ynyT'Hna r-i;H Pyasenr, aHa 113pa_..:.
>Kasa caoje 4yi)e1-be 1-1 >KalbeH::.e --y 'Be3H c THM cnyl.lajeM.
.,3a apeMe HeMa'-IKe oKynau,Hje, - nHwe r-i)a KoToH,- ja·
caM oa·ayMena wra •3HB4H HBU.I1CTI14Ka r11paHH-ja, 11 npHwna
-t:aM W:eHaMa cewx -crpaHa-Ka ·H csHx nonomaja, ·Ko-je cy yje-·
�93
92
_,q~HI-1lle cspje CHare y 6~op6~ -.nponfs cpawi13Ma .. _·. Y ,o.BeMa
.cpra~H~3au,~jaMa H8U.I:10HanHoj 11 Me~yHapop,Hoj ~ ·4wja- caM
np_eTce,qHMU,a, Hana3e ce meHe csHx crpaHaKa, Koje p:a.Ae y
HaJYSWt-beM cnopa3yMy, 11 y3 yyew-Jie KoMyH~-tera, KOjH .cy o,.qHrpanw rar<o samHy ,vnory y ocno6oijel-by CDpclHlWCKe, a KO}H
rt caAa paA.e ca HBJBeiioM ~no>KprsoaaHowliy 'Ha p,eny o6Hose
3eMJbe, npercraslba sem1KJ.<1_ .QonpwHoc.
. npJ.1HU,I-m 'KOjl1 cnpOSOAH sna.a,a Cjep,l1,1-b6HJ.1X A'Mep114KJ.1X
.):\p>t<aBa,
a
KOj-YI
J.1P,e
3a
TI-!M
p,a
>KeHBMa-KOMyHHCKVI~aMa
pa3t:~MX 3e.MaJba onpe4H yY~wiie Ha raK.sl1i-.\ KoHcf:lePeH4J.1jaMo
Kao_ UJTO je Bawa, 3B'C11Y>f<YJ,7 y MOjYrM OYJ.1Ma ,qy6oKO ca>Ka- .
JbeJ-be, nowro -he osa ~Mepti 3HarHo yMal-bi1TH 3HaYa:j sawj.oix
pewe!-ba".
•
.
Csvt 4llaHoBVI II13BpwHor {)A~opa y csojwM rosopHMa
J6-':.HOAYWHO c-y 3aKJby4HJH1, .Qa cse ose 4HI-beHI'Iu,e o.o;pa>Ka-:
BBJY YICT}' Te>KH:)y peaKU,I'Ije JJ,a OMeTe pa3BOj •np·1-1,jaTeJbCirnX
-op,Hoca J.13Me}yy. >KeHa-.QeMOt<para pa3.11W-IJ.1ntx 3eMalba.
lt13BpU1HJ.1 O,ll.6op AOHeo. je _pe3011y4H-jy 14 no OBOM 'lllo1TQ~Y· Y pe3onyu,Hji.1 11nporecrsyje nponrs Ta"Ksor nocrynKa
1<0JI1M cy aMepY1'4Ke snacn1 o,aP1'111e ,v,a H3,qajy BYI3Y 3a yna3
Y CAA npeTcegH~4~ MeljyHapogHe geMoKparcKe cpegepa41<je
"JKeHa, rocnoij1-1 KoroH".
.
·
·
.,ltbepwHH o,p,6op KOHcra'ryje .v.a ·onoMeHyn·t' cny4aj He
npeTcra·sJba ca~o noapeAy 1npas1-1na o6H4Hor rocronp1-1M'crsa,
eeii 1-1 noKywaJ oMeTal-ba AenaTHO'CTI1 MeijyHapO,l\He· ,qeMoKparceK cfJe.QepaU.I-1 je >KeHa, KOja je CTBOpeHa. Ha rCseTCKOM
MOHrp~cy npercrasHVJU,a ~Vll1MoHa meHa 1113 41 3eMJbe.
· .npercrasHHu,y llH"re er!'lnarcKHx <:TyAeHnh'f~a cnpe4Hl1H cy
bp.6opa, WTO ·npe11CTaBJba HOB
AOK63 CVfCTeMaTCKOr -pa.Qa etltlnaTCKe B11SA6 npOTJ.o!B HajeJleMeH- ·
7apH~<~j~<~x o6ene>Kja A6MO'KparJ.1je.
Jl.S 'AO"Ijy Ha C6.QI-tJ.o!Ll,J.1 Vf3BpWHOr
'r-t;e nayKep (PyMyH~ja}, Xogi1HOBa (4exocnoaa~Ka), no-·
noaa (CCCP), ToMW>14 (JyrocnaeHja), nparepoea (nolbCKa) "
06oea (6yrapcKa), Koje cy y3ene yyewha y A"cKyt:l1jH, cMaTpajy, A·a VbspwH£1 OA•6op He Mome .qa npei)e ·npeKo cni-1'-IHI-1-x.
PE:!npecJ.fsH~<~X Mepa 111 npeA11aJt<e ,qa ce nopeA 1I1pOTecra
KOjJ.1 Fae 6HTH nocnar eranaTcKoj ena,ll.£1 ynyr1-1 y HMe ltbep~Hor b,EJ.6opa .OYICMO COJlVI,!],SpHOCTl-1 enmaTCKVIM >l<eHaMa.
l13spwHI1 OA6op ycsoj11o je pe3Dl1Y4"iY npoTecTa npoTHB•
yt"yuiHB'al-ba meHcHor AeMoKpa11cKor ;noKpeTa y En-mry. 0.Q6op
je. ynyrHO flHrl'! 'CTYA6HTKJ.11-ba J.1 Jl~n1 paAHYI_L.\.a 'nWCMO, 'KOjHM
c_e_ conHAap)1we ca enmarcK~<~M >KeHa··Ma y 1-bi-IXOBoj 6op6J.1 3a
paBHOnpaBHOCT £1. 3S H63SBI1CHOCT ·CBIIIX HanaAaja- peaKL~J.1je, y
6op61-1 3a c-soja eJ<o:HoMcKa 1<1 no11J.1TW-+Ka . npaBa, 3a Mlllp a
AeMoKpaTJ.1jy, 3a -no"ffnyHy . Hau,l-loHanHy t-~e3as~ct-~ocr
. V13spwHJ..1 OA6op cMarpa 3a HeonxoAHO ,o;a op,
MeljyHapoAHe
4SMoKpaTcKe
¢ege,pa4Hje
>KeHa,
ErwnTa.
'CTpaHe
ynyTH
y
Enmar jeAHY KOMJ.1cl4jy, Koja 61t1 Ha m·n.w MecTa npoy41-1na
nono>Kaj :>t<eHe -VI }KeHcKI'!x AeMot<parcKYIX· _opraHH3aLJ,'~"~'ja .
ni'!CMO 1-lje KOTOH r-ljH PY3BEJ1T
PEnPECAni-1JE nPEMA AEMOKPATCKOM }I{£HCKQM
nOKPETY Y EnlinTY
VbspWHH DAOOp cacnyUlao je "Hcj>OpMa4Hjy 0 yryw~sal-by
)KeHcKor AeMO·Kparct<or ·noKpera y Er~mry.
.
JlMra erl-1flaTCKYIX 1CTY,.Q6HT'Kr.11-ba w .QHnnoMJ.1paHHX }KeH·a Koja
Je 4naH MeljyHapogHe 1\E>MoKpaTcKe <j:>egepal\Hje meHa " 11Hra
paAtH)o'IU,a, paonywreHe cy OJl. crpaHe er11-naliCKI1X •s11acn1 a ~tt3ee
calt1 6poj. pap,HI-iu,a 41laHJ.1U,a re opraHI-i3aU.Hje yxanweH.
CeteperrapHjaT . cPe.D.e.pat..V<1je •nocnao· -je erHflal1CK0M nocnaHI>it<y
y cPpaHu,yct<oj :nporecTHO lllifcMo npont~s os1-1x- Mepa.
fbY-JOPK (CA/1)
)].para rocnoijo,,
KaKO caM seii -ca-onwnm~ TenerpacpcKY! roono'ljJ.1 KapTep,.
2 O'KT06pa OBe rOAY!He AMepi-1'-IKH KoH3yiiaT y nap113y, o.g6Ho
MH je go3sony 3a yna3aK y. CA[J.. MOT>1B"wyt." csojy 3a6paHy
MOjOM ·KOMYHMCTI14KOM ,qenaTHow'hy.
36~r rora HJ.1CaM MOrna .qa oTnyr_yjeM H cyAenyjeM y.
paAOB)41Ma MeijyHapo,qHe cKynwTHHe meHa, Ha ·Kojy caM 6Hn&
�95
'94
/
.no:3saHa 3ay3HMarbeM M'9je np~jaTelbH~e J.1peH }f{on~-to-KHpl'l.
Ocet.aM Ay6oKo maibe"'e 36or TOra, jep MHCnHM A• 6.., y
cattaWJ-bSM
MO"MSHTy
6J.illO
pa3nH'4HTJ.1X
cranema
11 .,nom1TW·IKO:r rne.o;HWTa
H6J.13M8pHO
p,a
Ba>KHO
pe~y Hc·KOpvnufiasa·l-ba cre4eHor HCKy·crsa pap,H
ce
>KSHe
cwyne y HHre6op6e 3a MHp.
Ja ··ni1-4HO caM ce oco611ro pa,q,oeana nperCrojeiieM nyToeaf-by
y CA.D.. Kao ·not.~aCHJ.1 ,o,HpeKTop ·aHwer >t<eHcKor nep,arowKor
MHCnfryra, ja CaM BJ..ll.Ue nyra 11Ma!la 3aP,OBOJbCTBO p,a BI1'P,MM
y osoJ senJ.1Koj ycraHOBH aMepM':IKe. CTYASHTKHI-be, KOjHMa je.
<j>paHI.lycKa snaAa npymana csaKe roAHHe Moryt.HoCT Aa y«e y
Cespy, o6e:.6et,yjyt.H "'"xose cnmeHAHje. CeM Tora, 6Hna caM
"YilaH KoMY'IcH:je 4H•jl1 je n~rce,o,HHK 6Hna .no'-lacHH p,Hpe~crop
f oanoija .D.H>KOH, H ~N1jJ.1 je- 3aJ\aTaK 611no op,pei)l-lsal-be cnmeHAHja Ja tppaHI.\YCKe cTyAeHTe P"A" nyTDBa·"'a y CAA. Kao
TpajHor H .'CHrypHOr MHpa Meljy HapOAHMa H o6ea6eije"'a DA
arpecHja.
2) 3aje.QHH4Ka AellaTHOCT aa opraHM30Bal-be meHa ~cs1-1x
,qp>Kasa y csery pa,qM O,q6paHe >KHBOTHWX, nonHTW-tKHX, e.KoHOM<:KI1:X, npaBHJ.1X 11 C0411Ja11HHX npasa, y 11HTepecy C04Hj611HOr
nporpeca.
3) 6op6a 3a ,3ApaBCTB6HO DCHrypa ... e, Hap04~TO 3a D'fy3.Qpaslba ,qe4e ·H ·1-bHxosor xapMOHH4HOr paasHjal-ba
o63Jt~pOM Ha 1-bJ.!XOBe H6KJ10HOCTM ~no6o1bW61-b8 cJ>H3J.1'-IKOr,
,q,yxoaHor, MopanHor ·J.1
yMeTHH.YKOr
eacnHTal-ba, crpy4He
BS·I:b8
C
cnpeMe HTA.).
4) Y«spwt.e"'e
ApyrapcTaa
H jeA·HHCTBa
:>KeHa
4enor
csera.
Y
osoj
opraHH3aLV1jH
Hanaae
ce
>KeHe
cBHx
napr1o1ja,
nol'nperee.qHHH ,,Case3a ,D,l-inllOMJ.1paHHX cbpaHu,ya<HH>a··· (meHa
paAet.H y HajTeW,.,eM caae3y " yo. cyAenasa"'e y H>oj KOMY-
ca <P•"YmeTcHoM Hao6pa36oM), ja jaw caAa
HJ.1cra, -
cyAenyjeM y
pacnOA9IH1 TSI<BHX CTJ.1'n9HAJ.ofja. HHCSM M-orna"' HH ,qa 3SMI-!CflYIM
,qa lie nocne raKe npM,.CHJ.1X H cp~a4HJ.1X ae·aa ca sawoM senMKOM 36MJbOM AO"Iil-1 ,D,SH, KaAa i;e MH 6J.1Till 3a6pa1-beH yna-
CHare
'3aK y "'Y·
HI1X
Wro ce TJ.14e cywTHHe ~ene creap11, "' at<o ro 6aw Hftfje
Hajsa>KH)IIje, 'M'opaM- .qa saM jaeJ.1M, Aa KoMyHJ.1CTKI-il-ba HHcaM.
6Hna caM, Kao H. MHOre Apyre CbpaHLJ,;yCKI-IH:oe, ,qy6o1<o peson:T~paHa HeYyaeHHM noHawalheM HeMau.a aa speMe oKynau.Hje.
Moj Mym, EMe KoTOH, 4naH AKaAeMHje HBYKa 611o je ABa nyra
yxanweH OA r ecTBnO-a: 1941 H 1942, KaAa My je 6HnO BHW6
OA 72 rDAHHe. npHnH~ Apyror xanWe>?a 6Ho je HCTOBpeMeHo yxanweH J..1 Moj c~1H; KOA MeHe cy HanpasJ!fJlJ.o~ npeMeTSLJHHy. Pa3yMena caM wra 3Ha4YI Ha411CTiii4Ka TJApaHHja, H
npHw.na caM >KeHaMa cBJ.1X napn1ja H csHx crane>Ka, Koje c~
yjeA>rliHJ16 CBDje cHare 3a 6op6y npOTHB <j>aWH3MB. nocTaJla
caM nperceAHHK--- Caae3a cppaHu,ycKHX meHa 11 npeAJJoau.ma
caM Aa ce ocHyje MeljyHapoAHa AeMDKpaTCKa tpeAepal\Hja
->KeHa .Aa 6111 ce· noae3ane meHe u,enor csera paAM cnpooo-
1jef-ha
cneAeii~x
3aAaraKa:
1) aKTHBHo cyAeJloBa"'e y 6op6H 3a Ae<j>"H~THBHD YH~
wre~e ¢awH3Ma
11 MCKopel-bel-be ¢aWMCTJ.1YKe H.o.eonorHje,
recHa capa,Qt-ba Hau,Hja Ha Mei))'Hapop.Hoj OCHOBiil Ha nom1nft.f- _
KOM, 8KOHOMCKO~ Jil -KynryptiOM nolby, y 4Mlby ycraHOBJbeH:.a
KOjJ.1
cy -OA11·rpanH TOJlJ-IKO sem1KY ynO'ry y o-cno6o-
t,e"'y cPpaHI.\YCKe " KDjH caAa TaKO Hece6"4HD Aajy cse csoje
aa o6Hosy aeMJbe.
npJt~HU,J.1n,
He,Q,·onywraf-ba >KeHaMa KOMYHHCT-KJt!f-baMa pa·3,qp>Ka•sa AS 'Cy,Qenyjy Ha aawoj KOHcf>epeHLV1jH, KojH. je
cnpoaena
enaAa CAA, H3rneAa MH Aa
3acJly>K}'je Ay6oKo
>Ka!beH:.e, jep -he ra Mepa aHaTHo AS cya11 3Ha'-laj saw1-1x
pewel-ba.
VlasonHre npHMHTH, .n.para_ ~ocnoijp, ysepel-be o MOM
,D.y6oKOM nowrosal-by,
npeTCe,liHHK Mei)yHapO,liHe- J:~eMoKpaTCKe
cfle,qepaL!Hje >KeHa,
EHceHH KoTC}H
�/
•
•
•
•
'CeKpeTap MeljyHapoAHe
Q_
q;
0
<PeAepaL!itje >KeHa
113 PEQJEPATA.
0
OPfAHM3AUHJH .,PAJ{A CEK~ETAPMJATA
Apare ilpyrap~L!e, ·
V13 J.t3·Bewra ja -Ha·ille npe:rceP,HJ.1U,e -BJ.1AIIfMO_ Aa je 6vrnaH¢
Hawera' pap.a ·-ai<TJ.1B8Hr .qa Hawa <PeAepa4Hja Ha•np·ep,yje, H Aa -.
ce · -pa3BHjct. A1f1-1 ·M·M CMarj:>"aM'o ,q'a je .Heonxop,Hd' norpe6Ho
npo_lli1-1pHTI1 y jew ··sekaj· Mepvr Hawy ·AenarHo'cr Ka•Ko '6H 6~-tna
Ha dH-oj_ ·BIIICHHI-1 -KojY oA Hac rpame MHnJ.10HJ.1 >KeHa q~nora
csera, Koje Te>t<e aKTV!sH-oM )IYec-reoeaH:>y y' opraHI1384J..lj~<·f
yY·BpuJil'el-ba · Mvtpaj· jep he KM
taKBB:
MJ.1p
ABT~
Moryi;HOCT
Aa
pa,qe Ha :HanpeTK.y csojJ.1x 3eMcl1ba · 11 .Qa_ -o6836ep,e- 6y.Llyi;HocT
csoje p,eu.e.
·
To_
0Ha 0AroeopHa ·y11ora, Kojy je Hawa ClleAepa41-1ja
npHMH.[I8 Ha_:~e6e Ha· 0CHJ..1884KOf:A KOHrpecy.
ie
. Carn~cRo~!Ha~e~- ~Ta~, c~~perap_a-ijar npe_TCTBBJba ~e~o
pewe,.,aJ.13spwflor OA6opa <beAepaLI"Je.
Y iHaWf!M ·AaH~.Ma KaAa ce ,11oraljaj~ raKo 6p3o pel) a jy " KaA
/
KOJe · cnposo;<~~
Tpe6a ·nom1TI-14'Ka PEJ3Wet-ba ,qoHo~·l-fTI-1 spno 6pGo, w3rneAa HaM
Heonxo,qHo -noja4an1 CexpeTapwjar, KaKo ce nonJ.1TJ.1l.JKO pyKoBOACTBo H·e 611'·_-npe~l-iAan.o. Y·_IF-ro4en<y c"Mo ·MHCnHnw· .n.a.·i;e ce ·
VbBp-wHYI ·aA6op cacrajar11 _caaKa 1ip11 Meceu;a, anH npaKTJ.14KI1'
ce noKa3S119 Aa je ro -seoMa rewKO o_cTsapJ.1TJ.1, 316o·r ·senHKe
pa3Jl,aJbi1He M Bl-fCOKI-1X npeB03HJ.1X U,eHa.
YcneA 'rora. j_~, ·pa-P,I-1 ocTaapel-ba :3a,qanca, nocraBJbeHHX OA
Vl3spwHor OA9opa, HOOnxo.Q.Ho· nojal.JaTI1 CeKperapHjar, Kojw
ce caAa cacrojl-1 OA 2 4naHa.
ca
3aro Ml-1 ·noHoso HacrojaMo, KaKo ca nonJ..lTH"iKor raKo w
Ha Heonxo,o,Hocrl-1 noja431ha ~eKpe-
·npa'I<T~,Hor rne~li'wra,
0
•
3
•
Q_
M
s
�97
/
TSpHjora y HSjKpaileM pOKy, aMepH4KHM H KHHeCKI1M ceKperapJ.:1M6. TewKo je o4eKHBarJ.1 nornyH paasoj Hawe ct>eAepa·L.V1je, KaAa HeMa ceKperap&, KojH 6YI 6y,.qHo npan1nJ.1 paasoj
>K9HCKO·r n0Kpera y CBJ.1M 39M1baMa.
·
YKaaahe ce MO>K,.qa Moryi;Hocr, A~ ce y CeKpera.pMjar
yse,qy jo·w je,.qaH 11m1 ,qsa cet<perapa H3 ApyrYix aeMalba.
C ,qpyre crpaHe, nopep, caMor CeKperapYijara, a y l...IJ.1IbY
,.qa MY ce noMOrHe y pa,qy, 6Hno 61-1 Heonxo,.qHo ,.qa HaM nojeAHHe 39Mlbe nowalby y napH3 cB·oje CTS11H9 OArOB'OpHe nperCT68HH·49•
To je
HapO'-lJ.1TO Ba>KHO C 063MpOM Ha
TO, WTO MJ.1
HaMepasaMo ,D,a M·a,qajeMo Mei}yHapo,.qHI-1 yacom1c, noceeileH
nHTal-bJ.1Ma >t<eHcKor noKpera J.1 . npo6neMY!Ma ~ojM ce nocrasJbajy npe,q >+CeHe cBY!x aeMalba.
Y aaKJbY4KY cMarpaMo aa norpe6Ho ,.qa HajasvtMO, ,qa je
Hawa ct:>e,o,epa4J.1ja, ynpKoc csHx rewKofia ·Ha KOje OHa HaHna31'1,
ee-h OAJ-l·rpana. eeoMa noaJ.1rJ.1.eHy ynory y Aeny yjeAJ.11-bel-ba
>KeHa y 6op61-1 nporJ.1e cjJa·WH3Ma · 11 3a wHpeH;>e AeMOKparHje
y 4e11oM ceery. Hawe
oy nepcneKr"ee y6yAyt.e jow 3Ha4ajMw ce M'OpaMo cnpeMarJ.1
HJ.1je, anH HH peaKU.J.1ja He .APeMa.
3a jow orop4eH"jy 6op6y " M" 3HaMo AS ileMo nocr"t." ceoj
4"lb, aKo 6yAeMo yMene AS npereop"M-o Hswy CIJeAeps4"jy
y
opraHH-3aM, YHja -he ce cranHa ono·co6Hocr ,qenal-ba ocna1-banf Ha aKTH·BHy capSA!-bY C·BJ.1X HaWHX· ee-h nocroj~"fiHX !=6KLJ.Hja
Yf Ha CTB!=Jpa~e HOBJ.1X, cByAa r..qe J.1X jew HeMa.
7
�/
TarjaHa KOWEJbEBA (CCCP),
ceKperap MeijyHap6,llHe ,lleMoKparcKe C/Je,llepallHie JKeHa
PE30flYL\V1JA
V!3BPWHOr 01\DOPA MEbYHAP0/1HE CllE/1EPAL\V!JE )t{EHA 0 OPrAHVI,
3AL\VIJVI PAAA CEI{PETAPVIJATA. V!3BPWHOr 01\DOPA
1) Y ~1-1/by ja4al-ba cranHor
HBonxo,qH~;~M
. cMaTpa
,qa
noiH1H14KOr. pyKOBOACTBa lll3epWHI<I
CHCTBM8TCIH1
C831-1B8
Caeer
oJJ,6op
nRBTCGAHHHa,
1'!0T-
npeTC8AH!41<8 1-1 ceKperapa ct>e,qepe~11je aa pyKoaoljel-be paAOM · Mei}yHapo,qHe ,qeMOKparcKe cpe.r~epau,1-1je *~Ha y speMeHC~I1M pa3M8U,11Ma. ~~t3Meijy
ce,qHHU,a
Vbapwl-for o,q6opa
saHpe,ll,HOr
3 ace,qal-b8
2) Vbspum 11
p1-1jar:
1.1,1-lje
1-1 3ace,qal-ba
lti3splUHOr
KOMI1TBT
KOM!-1TeTa
cMarpa
1-1
K11He,
y
carnacHOCTI1
ca
y
He 1-tCK/bY'-IYJe. ca3HB
HeonXOAHHM.
Heonxop,Ho
,qa
CilY'-18JBBJ.lM8.
CeKperay 1-beroa pa,q ceKperapa C!Je,qepapewel-beM Mei}yHapoAHOr >t<eHCK<?r
3a
a) wro CKop11jJ.1M yKTbyYeH,eM
CA,O,
Caeera. To
nOJ84a
·Kowj:leca Kojl1 ie 0 6ase3ao opraHI138L\11je TI4X 3eMaJba p.a 11CTaKHY CBOJB
KaHA11Aar'e; 6) ~poLU11p11TI1 cacraa CeKperap11jara npercraa~11411Ma HBU,!-1~~
HBI1HI1X ceKU,lllja Koje HI1CY ~<13a6paHe Ha KoHrpecy 11 KOJ~ t.e nna'l\a
o,!l,rOaapajyhe Ha~!-1oHanHe opraHJ13aU,I1je. V!MaTI-1 y BI<1AY !-13JSBe npercraa~
HJIIU,a l)oibcKe, LJexoc.noaaLJKe, PyMyHlllje, Jyroc11aa~je .r~a. i;e noc.ne KOHcy:TaU,I-1je ca CBOji-1M opraH11 3 au,11jaMa nOCI18TI1 CBOJB npeTCT8BHI-1U,8 HS p A
y CeKperap1-1jaT.
,
·
3) Vf 3 apUJHI-1 o,!l,6op cMarpa AS je apeMe ,D,a ce OCHYJY cranHe
I<OMI1CI-1je no TBKBI>lM ni-1T8,1-bi1M8 K80 UJTO je n11T81-b8 0 npaai1M8 »<BHS,
0 npo6neMYoMa ABTI1H::.CTBa, o Ko.no~l1jai1HI1M npo6neMI1Ma 1-1 npo6neMI1Ma
pacHe 11 pe1111rli!03HB ,!l,I1CKpwMI-1Hau,I-1JB.
,
;
l..JnaHOBI-1 TIIIX I<OMI1CI-1ja. . . .ai;e. ce. ltl3 opraHl-1384~)8 '-1118HOB8 cbe,!l,epaU,11je Koje ce Hana3e y o,qroaapawhoJ 3BMibl-1 w KOJB 6yAY op,p»<aaa~e
883 y ~a ctJeAepal\llljOM, npeKo op,roaopHo_r · ceKperapa ,v,are KOMI1C)IIje.
(npl'iMfbeHo
jeAHornacHo
Ha
nneHapHoj
15-X-1946 roA.)
V\3 PECilEPATA
0 <i>HHAHCMJCKOM fiMTAlbY <i>E)lEPAU:MJE
ce,!l,H)IIU,I-1
.[\pyrapwt~a TarjaHa Kowelbesa, 4naH CeKperapwjara Me-
ijyHapoAHe ,c,eMOKparcKe cpe,qepaLV1je meHa, H·31l'O>KH1Ta· je y
CBOM pecf>epaTa cfJV:HSHCI1j'CKO CTSI-be ctJe,qepau,Vfje J.1 Ba>KHOCT
q:mHaHcr.1JcKor nr.-~ral-ba 2a yonewHo cpyHKU,Ji!OHr.1Cal-be opraHJ.13aU,J.1je.
OpraHJ.13au,wja ca raKe 3aMaLU-HMM 3a,qau,HMa, Mapa pac~o
nararl-1 ca o,qroeapajY'f.J.1M tpvtHaHcr.-~jcKY!M cpe,o,crsMMa, Jep
YiHaYe pa,q HeMYlHOBHo nocraje ct<yYeH 1-1 MoryliHOcnr 3a pa.Q
ce cym:asajy. KoHcrarosaf.;l-o je ,qa cse Hau,woHanHe c~t<u,Hje
-H~-tcy jow •nop,MMp~t~ne cso·jy ro,o,MLiH·by 4IJ_aHapMHy, 1-1 ,qa cy 4naHapY~rfe, .C)HaKBe KaKse cy p,o ca,o,a, npeManeHe Vf· He Mory
nm<p1-1TVI Tpow~ose cPe,qepau.wje. O,qny4eHo je ',o,a ,cee Hau,woHanHe ceKu,Vfje 1-13pap,e csoje npe,o,nore· 2a op,peijv.·eal-be swcr-~He
rOAVIWt-ber Jo13HOCa .YJ1aHapHH6 .n~je,O,J1HI-1X H6U,I-10HBJlHYlX C6KU,Wja,
npeA.f10'31-1 fie 6Y!TJ.1 ·npOP,YICI<YTOBaHI-1 Ha nneHapHoj ceAHH'l.l}-1 y
cpe6pyapy Mece4y. 1947 roAHHe. Y .£lHCKycwj" cy npeAno>t<eHe
pa3He p,pyre· Mory'liHO·CTJ.1 (ca61-1pHe aKU,Ylje, op,eajal-b.e YI3B&Hor
npot~eHra OA np"pe.q6w 3a cPeAepatjwjy HT.£l.) ,lla 6" ce cPe,llepau,Yijw MarepYlj~nHo ona'KLLJaO noca·o.
Cee npeTcTaBH'YlU,e noKa3ane cy nyHo pa3yMesal-be 3a
eamHocr· c:fJMHaHcHjcKor n11ral-ba 1-1 cnpeMHocr p,a yLH-tHe. cse,
npeMa ceojYlM Mory"liHocrr.-~Ma, AS <Pe,qepau,wja y ToM nornep,y
He 6lil HMana 1-f.YlKat<s~t~x 3anpeKa y paAY·
7',
�1()j
/
En1nAT
KoMJ.1TeT cryA&HTKJ.1H>i!:l
"' AHnnoMHpaH~-tx
_Er~-tn"haHKJ.f
VITAJl~JA
OPfAHl-13ALIJIIJE YLJJlAf-bEHE Y MET:>YHAPO,ll,HY
)J.EMOKPATCKY QJE)J.EPAL.ll-11Y )f{EHA .
OPrAHI13Al\~JA
3EMibA
AJ16AH~JA
AHrHcpaUJJIICTI1"1KH cppoHT meHa An6aHHje
AnJK~P
Caee3 aR>t<11pCKI-1X meHa
Caee3 >+<e~CKHX ,qenaprMaHCKI1X
npotpecopct<J.1X
y~py>Kel-ba
npercraBHHI...\8 Mei:JyHapOAHOr KOMHTEna
APrEHT~HA
AYCTPAJl~JA
4JlaHH~e xpuw~aHcKe neBH~e
, AHTI1¢awi1CTI11.1ke >KeHe caee3a no6eAe
4naHHlW peny6nHKaHCKe crpaHKe
lfll8HI149 ,qeMOKpaTCKe crpaHKS pa,l\HHKa
}J{eHe '-IJ1aHHU.e paAHI1'-IKe napr11je
Aycrpan11jcKo YAPY>Kel-be >KBHa nocnaHJ.1Ka-
1<YCTP11JA
Caae3 meHa .Mram1je
Casa3 oMna,qHHKH V'lran11ja
Ha~HoHanHo y,qpy:>KeH:>e HTanHjaHCKHX · nBpTHaaHKH
Y,qpymeH>e meHa rnyMJ-1~a 11 >KeHa cno6o,qHHX
npocj:lecJ-1ja y V1ran11jJ-1
Y,qpymeH>e cjlaKymeTcKH o6paaoaaHHX meHa y
V1ran11jH
Y,qpy>KeH>e 3a npas,qy, cno6o,qy 11 MJ-1p (meH. CKa C6KL111ja)
.
Cseonwra KoHcf>epeH~Hja >MeHa pa,qH114a
4naHH~e naprHje pa,qa
4JlaH!-l~e COL\HjamfCTHYKe napr11je
lfnaHHL!e KOMYHJ.1CTI1"11<9 napr11je
4naHH4e rm6epa11He napr11je
~H!1VIJA
4naHJ.11...\B
napmje
AyCTp11je
Y,qpyme~e H<eHa aanocneHz..tX y 11HAycrpHjz..t
KoMJ-1TeT caM033WTHTe meHa 6eHrallz..tje
CaeJ-1H,qHjCKa cj:le,qepa4Hja cry,qeHTKHH>a
YfHA·l4jCKa >KeHCKa CSI<L!Hja cseTCKe cj:le,qepa4J-1je
,qeMOKparcKe oMna,qHHe
Caee3 ,~:~eMoKparcK~t~x >HeHa
4J1aHJ.li...\B n11re· aycTp11jCJ<I1X COl"JiljaJ111CTa
4naHI'!U,e aycrp1-tjcKor noKpera ocno6oijel-ba
KOMyHi1Cn1YI<B
4naHI11...\B MJ1aAe
}f{eHCKYl
Y1cnaH,qcKI1 caBe3 aa paaHonpasHocr >+<BHa
(yna3e cse nollHTH"'Ke H npocpecHOHallHB
napn1je)
AHT11cj:law11cn1YKI1 cppoHr_ >+<eHa
KAHA!\A
>K~HcKo y,qpy>Hef-be MJ-1pHora - noperKa
K~HA
Y,qpy>Hel-be meHa KHHe
J-KeHCKa C€1<41-tja KHHeCKOr y,qpyme..ua pa,qa
>KeHcKa ceKl4l'fia OMna,q~-tHCKor y,qpyme1-ba
KynrypHo y,qpy>Kel-he KJ-1HeCKI1X meHa
fnac K11HBCK11X >KeHa
KOPEJA
Caae3 meHa ceaepHe Kopeje
Ca"ee3 6enrl1jCKHX >t<BHa
5PA311J111JA
VICJ1AH!1
JYrocnAB~JA
HJ1ri1JA
K0MJ.1TBT
3a
J10MO-fi
UJJ18HCKI!IM
1136erm11..1aMa
Cl>e,q:,gg_.1..111ja HanpBAHJ.1X )f(BHa
KoM re"'f >t<eHa 3a ,qeMoKparHjy
>KeHe KoMyH11CT11'l!<e napr11je
EYrAPCKA
Dyrapct<i-1
B~ET-HAM
}t{eHe
rP4KA
Caee3 rp1.11<11x meHa y ct>paH~ycKoj
EHrnECKA
-Y,qpy>KeH>e y,qar11x :>KeHa
napr1-1ja weer Ta<.JaKa
Y,qpymel-be )i(eHa Hay'fHI1x pa.qHu~a
4naHJ.14e KoMyHHCTHI.!Ke napr~-tje
Ha~HoHanH11 caee3 npo,qasa"'~-t4a
lJpKaeHo y.qpy)l(el-be rpaijaHCKJ.1X cnym6eHH~a
n1o16epa11HO y,qpy>KeH:>e >KeHa
Caae3 pa.QHM~a ,qyaaHcKe npa»aso,q~e
Hapo,qHI1
>KBHCKI1
Caeea
Bvier-HaMa
KY6A
4naHI'l4B peso11Y4HOHapHe napTJ-1je Ky6e
J1116AH
CoL!HjanHa ABMOKp<iTCKa ~Jll-1ra >+<eHa n~6aHa
nYKCEM&YPr
Caae3 >K~Ha nyKCeM6ypra
MA)1ArACKAP
Caae3 meHa MaAaracKapa
�103
MAbAPCKA
}\{eHcKa' ceKU,>1ja KoHctJeA-epaLV·1je pa,qa-AeMoKparcKH caae3 Mai)apcKHX >KeHa
MEKCVIKO
Hau,l-!oHa_nH!-1 61101< peB01lY41110HapH~o~x )tl:eJ-Ia
MAPOKO
Caae3 >KeHa Map01<a
MOH<OilVIJA
Caae3 Xypana rpy,q6eHHYKI'IX >KeHa MoHronloije
Jl11ra A~MoKparcKI-1X >KeHa CllHHcKe
CIJPAHL\YCKA
LJnaHJ.1L(e KOM1-1rera ornopa ct>paHu,ycKe
>HeHcKa ceKU,I-1ja caae3a peny6nJ.1KaHcKe OMno!IA11He C!>paHu,y_cKe
I...J.nSHJ.1U,9 H8U,HOH8flHOr y,c;py:a<el-ba nopOAHU,a
crpelbaHJilX
LJnaHJ.1l!._e KoMyHI-1CTJ.t4Ke napr1o1je
LJnaHJ.1U,e napr~o~je paA11Kana
Caae3 cppaHu,ycKJ.1X >KeHa
>KeHcKa ceKU,Hja n1-1re sa 40B94~-tjll npaaa
LJnaHI-11..!.8 , Me~_yHapOAHOr L-~HHLJ,Hjar~o~aHor KoMHrera oKpyra PoHe
LJnaHHU,e Me'ljyHapOAHOr KOMHTera OKpyra
Bf'!we PajHe
}\{eH"e BOjHI-1411 110IbCKe apM11je
4naH!-1U,9 ,!\8MOKpaTCK8 napr11je
L\EJnOH
YAPY*BI-be meHa Ll,ej.noHa
4naHJ.1u,e npocpecopcKor caae3a
CeJba"'Ka y3ajaMHa noMoi'l meHa
HOPBEWKA
CIJY1HCKA
'lEXOCnOBA4KA
Hau,~o~oHanHf'l cppoHr >+<eHa
Caae3 cnoea4KI'IX :H<eHa
WnAHI-!JA
CaBe3 meHa WnaH~o~je
Caae3 m~Ha KaranOHI'Ije
>KeHcKa ceKU,J.1ja BKr
WBAJL\APCKA .
l.JnaHI-148 paAHI-1'-IKe naprf'lje
Hau.~o~oHanHo Y.£\PY*eJ-be »<eHCKHX Apywraaa
WBEACKA
>KeHe '-lf18H;1l.l.e I<OMYHJ.1CTl1'-IKe napr~-tje
Me'ljyKapoAKa n11ra >KeHa 3a M11p 11 cno6o.Liy
Mei)yt:.:::poAHO YApymel-be meHa nocnaHHKa
Caae3 YY~TeJb~-tl..\a HopsewKe
n11ra >KBHCKHX
-npaaa
l.JnaHl.1LJ,8
KOMyHIIICTI-141<8
'-lnaHJ.1LJ,8
COL\11jaJ1!ACTW·IKe
napn1je.
napTMje
Hau,HoHallHI-l case3 HopsewKwx meHa
_llnaH~-tLJ,e KOH3epsarMBHe naprY~je
nOJbCKA
Case3
nolbCKI'IX
:»<eHa
.
}l{eHe YHI1sep3~-trera
}\{eHe
I11-1CU,I1
}!{eHe
I101li1TW·IKI'I
f1HTBpHHpl\1-t
Case3 no!bCKI4X >KeHa
noPTYf All~JA
y <DpaH4YCKOj
Case3 nopryrancKHX >KeHa 1!136ernlllu.a y cbpaH-
u,ycKoj
PYMYH~JA
Y,qpyme~-~>e yHHsep3·J-Herctu1 o6pa3osaHio1X meHa
Y,qpymel-be npaaocnaBH!IIX >KeHa
LJnaHiolU,e yApymel-ba HOBJ.1HajJKH J.1 COLI.J.1jaJ1J.1CTKJ.1tba
LJnpHHU,e KOMyHHCTI-1.'-IKe napTJ.1je
»<eHe "lflaHI-il.l.e .ceJba4Ke. napTJ.tje
Caee~Ha aH'mtj)awwcrKJ.11-b8
}\{eHe. COLI.HjanHCTKWH:>e
CCCP
AHTH¢laUJHCTio14KW
CAH AOM~HfO
,A6ol-1,l\e"
CAA
Caeer yje,lll-11-beHI-lX I1H,llycrp1o1ja
Hau,1-1oHanH1t1 caae3 Ll,pHKI11-b~
4naHI1l.l.e KOMJ.1T8T8 He38BJ.tCHHX rpal)aHa
4naHio1L!.e Y.£\pymeH::.a yMeTHJ.tKa H HBY'-!HiolKa
4naHJ.11..1.8 HSLI.J.10HanHor KoHrp~ca Ll,pHau,a
Llf113HJ.1L\8 KOMYHHCTH"'Ke naplJ.1)8
Y.rlpy»<eH::.e meHa MopHapa
»<eHcKa a1<U,11ja aMepJ.1KaHcKor caeera
L!.naHHLI.e yApymel-ba po.r~J.tren.a
TYHI-iC
Caae3 TYHJilCKHX meHa
KOMio'ITeT COBjeTCKJ.1X >K8H8.
�/
V13BPWHV1 0
<I>PAHL\YCKA: KoTcH.
nOTnPEftE.l\HVIL\E:
CJE,l\VIH:.EHE
,D,onOpec:
V16apyp11
,1\P}!{ABE:
Bem<j:>Hw;
naci-IOHapl1ja;
CCCP:
nonoea;
WnAHmA:
K111HA: jow Hl1je 0ApeijeHa.
1
CEKPETAPVI:
<I>PAHL\YCK.A:
O,l\pei)eHa; CCCP:
BajaH
KympHje;
CJEAVIH>EHE ,1\P}!{ABE:
jow
HHje
Kowelbesa; KHHA: Jly K111aHr Wy-XyaH.
Vi3BPWHVI
OA50P:
YJlAHVIL\E:
Act>Pt4KA: (CeeepHa) Amtc Cnopn1c; APfEHTV1HA: Mapr~Hes rapepo;
EiYrAPCKA: ,ll,paroj4esa; 4EXOCDOBA4KA: Xopa~<oea; EHrJlECKA: · HI1CY
jew oApeijeHe; <PPAHUYCKA: ·KoTcH, BajaH Kyn1pJ.1je,
XBHAy, PajA; ViTAJlVIJA: r - ; JYrOCJlABVIJA:
KVIHA: JlH nej, Jly WjaHr Wy-XyaH (npHepeM.);
CTawencKa; PYMYHVIJA: AHa nay•ep; CJE,l\Y!H:.EHE
Jlpenap, Jl-p
MejcOHj CCCP: nonoea, Kowelbeea,
l-16apyp_lol nacl1oHap111ja.
Bel1T¢HW,
LUnAHitlJ~_: ,l\onopec
BepMew; ltlH,D,WJA:
MHTpa MHTpOBHh;
nOibCHA: 1\p. J.
,1\P}!{ABE: MypHjen
~arapi'!Haj
3AMEH11LIE:
&YrAPCKA: TeoAopa 06oea; . 4EXOCJlOBA4KA: XoAHHoea; <I>PAH~YCKA:
6pyHWBI1r, MapJotjl!l KyaT, ¢>paHcoaaa Ilet<nepK; J.1TAflHJA: Pasepll;
JYrOCJ1ABV1JA: Jlp. Onra M11nowee~oo~t-.; CCCP: 6en~ttjeaa, AneKcaHApoec~~:aja,
n11T~l.l6HI<O.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Drugo zasedanje izvršnog odbora međunarodne demokratske federacije žena : održano u Moskvi od 10-15.X.1946
Subject
The topic of the resource
Demokratska federacija žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Međunarodna demokratska federacija žena. Zasedanje
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1946
Rights
Information about rights held in and over the resource
Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
05-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
104 str.
1946
AFŽ Jugoslavije
Međunarodna demokratska federacija žena
-
https://afzarhiv.org/files/original/b5a58b7f3ad7beca75665c900324ca24.pdf
068f40182d71462c5801093abd2862b4
PDF Text
Text
'
, I
LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD
oSVEZNANJEo BEOGRAD
1972.
�Kreditiranje izdavanja ave publikacije kao i ostalih
edicija Leksikografskog zavoda Sveznanje vrsi
BEOGRADSKA BANKA • FILIJALA
U BEOGRADU
I
I
I
I
!
I
PRVO IZDANJE • TIRA:Z 10.000 • III 1972 • SVA
PRAVA PRIDR:ZANA
!
�I sam naziv ove edicije govori o doprinosu zena u borbi nasih naroda za slobodu i socijalizam. Za nas pokret od samog pocetka do danasnjeg dana karakteristicno je veliko ucesce
zena.
Treba najprije podsjetiti na veliku ulogu zena u predratnom revolucionarnom periodu, na
odvafnost i samoprijegor na svim sektorima rada, na njihovo aktivno ucesce u demonstracijama, strajkovima i drugim oblicima borbe. Ta aktivnost nije jenjavala ni u vrijeme najdublje ilegalnosti KPJ, kao sto je bio slucaj poslije zavodenja sestojanuarske monarhofasisticke diktature. stavise, u periodima nemilosrdnih progona i najsurovijeg terora, kojemu
su bile izlozene isto kao i muskarci, medu zenama je jos vise jacalo uporiste Partije. I sam
polozaj zena u predratnoj Jugoslaviji podsticao je njihovu aktivnost u revolucionarnom pokretu. Jer, nije se radilo samo o njihovoj politickoj neravnopravnosti, vee i o najizrazitijoj
eksploataciji. Poznato je, pored ostalog, da su za jednak rad dobijale cesto i upola manju
platu od muskaraca.
UkljucujuCi se u svenarodnu borbu protiv klasnog i nacionalnog ugnjetavanja, za socijalnu
pravdu i gradanske slobode, zene su se borile i za svoju politicku ravnopravnost, za pravo na
rad i jednake plate za isti ucinak. Bilo je dosta zadataka koji su posebno povjeravani zenama i koje su one savjesno i disciplinovano izvrsavale izlazuci se i najveCim opasnostima.
Svoju hrabrost zene su ravnopravno dokazivale i onda kada bi pale u ruke policije, u trenucima najveceg zlostavljanja i mucenja.
KPJ je posebnu paznju poklanjala razvijanju aktivnosti zena u predvecerje teskih borbi za
koje se znalo da dolaze. Do velikog uce5ca zena' u nasem narodnooslobodilackom ratu nije
doslo slucajno. To je bio rezultat rada Partije prije rata i visoke drustvene svijesti, politicke
zrelosti i patriotizma velikog broja zena u nasoj zemlji.
0 doprinosu zena u tim sudbonosnim danima za nase narode, kako na frontu tako i u pozadini, zna se dosta i van nase zemlje. Ni teske borbe, ni dugi iscrpljujuci marsevi, ni razne
druge nedace koje su zene morale da savladuju sa krajnjim fizickim i psihickim naporimanisu nikada dovodili do pojava malodusnosti i do gubljenja vjere u pobjedu. U historiji su
zaista :Hjetki primjeri tako masovnog ucesca zena u borbi i njihove tako velike hrabrosti i
stoicizma. Svojim pozrtvovanjem u borbi za spasavanje ranjenika zene su dale poseban doprinos humanoj strani nase revolucije. A ta briga o covjeku jacala je borbeni moral uopste
kao jedan od odlucujucih faktora pobjede.
·
�Ravnopravnost zena u nasem drustvu, sto je jedna od tekovina nase borbe, nije, dakle, nesto
sto je zenama poklonjeno. Ona je stecena u borbi u kojoj su zene ravnopravno ucestvovale
i podnijele ogromne zrtve. Dovoljno je pomenuti da je 88 zena u nasoj zemlji proglaseno za
narodne heroje.
U razvitku socijalistickih drustvenih odnosa poslije rata doslo je do bitnih promjena i u pogledu polozaja i uloge zena, ciji znacajan doprinos nije izostao ni u jednoj oblasti zivota. Koliko se samo povecalo njihovo ucesce u privredi i drustvenim sluzbama, najbolje govori podatak da danas jednu treCinu svih zaposlenih u zemlji cine zene. Jos je znacajnije od toga
da su to, u sve vecem broju, generacije skolovanih zena, sto jos viSe doprinosi njihovoj radnoj i drustvenoj afirmaciji.
Naravno, ravnopravnost zena nije neilto sto je staticno i sto je jednom za svagda zagarantovano. Potrebne su stalne akcije drustva i njegovih najsvjesnijih snaga za potpuno uklanjanje starih shvatanja i ukorijenjenih navika i za obogaCivanje te ravnopravnosti novim sadriajima. A za to upravo nas samoupravni socijalisticki sistem pruza sve vece mogucnosti.
U demokratskim procesima izgradnje slobodnog i humanog drustva u kome svi gradani treba
da odlucuju o svim drustvenim poslovima - siroki su prostori i za aktivno, ravnopravno
ucesce zena, kao i za doprinos njihovih organizacija. Nema sumnje da ce zene znati da koriste svoja prava isto onoliko koliko su spremne da i ubuduce ispunjavaju svoje obaveze.
Ovaj Zbornik bice od velikog znacaja i kao vrijedan prilog historiji naseg radnickog pokreta
i revolucije i kao dragocjeno stivo za vaspitanje novih generacija zena na koje treba prenositi duh slobodarskih i borbenih tradicija.
TITO
�������I
Jugoslovenska clrzava, Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca stvorena je 1918. gocline. Ujeclinjenje
je bilo zelja svih jugoslovenskih narocla. Oni su
u stvaranju jugoslovenske zajednice vicljeli izlaz
iz nacionalnog ropstva i potcinjenosti u kojoj su
zivjeli vijekovima bilo kao clio otomanskog ili
austro-ugarskog carstva odupiruCi se pokusajima
asimilacije i nasilne denacionalizacije neprestanom borbom za nacionalnu slobodu i nezavisnost.
Ali novostvorena clrlava nije hila tvorevina naroda.
Umjesto najsirih narodnih slojeva o nacinu njenog konstituisanja, o njenim granicama i unutrasnjem poretku odlucivale su velike sile pobjeclnice u imperijalistickom ratu i burloaski vrhovi
u zemljama koje su ulazile u sastav nove drlave,
osobito velikosrpska burloazija i monarhija, koje su svoj prestiz nacl ostalim graclile na zrtvama
koje je clao sprski narocl od 1914 - 1918.
gocline u ratu protiv Austro-Ugarske i njenih saveznika.
Nova clrlava zapocela je svoje postojanje sa nesigurnim granicama izvan kojih je, ocllukom velikih sila, ostao znatan clio nacionalnih teritorija
Hrvatske, Slovenije i Makeclonije. Citava Istra,
znatan clio clalmatinske obale i njenih otoka, slovenacko primorje i clijelovi Koruske, veliki dio
makeclonske zemlje nisu usli u sastav nove clrlave bez obzira na narodno raspolozenje.
Zivot u zajednickoj clrlavi poceo je u znaku clubokih unutrasnjih sukoba oko clrustvenog uredenja, nacionalnih odnosa, revolucionarnih pokreta seljastva koje je traZilo closljeclno sprovodenje
agrarne reforme i radnicke klase koja se borila
protiv kapitalisticke eksploatacije, za praveclnije
drustveno uredenje, povoljnije uslove racla i zivota.
Drustvene krize izazvane nerijesenim nacionalnim
i socijalnim problemima sve su se viSe zaostravale. Drlava u koju su usli vee razvijeni narodni
incliviclualiteti sa teznjom da se nesmetano i sloboclno razvijaju postala je zemlja nacionalne neravnopravnosti i najsurovijeg klasnog ugnjetavanja.
Nacionalna neravnopravnost ispoljavala se kao hegemonizam jedne nacije nacl drugima, kao nasilna clenacionalizacija i asimilacija, kao sto je bio
slucaj sa Makedonijom, kao negiranje svakog in·
cliviclualiteta, kao sto je bio slucaj sa Bosnom i
Hercegovinom, u neravnopravnosti jezika, nejednakoj zastupljenosti pojeclinih nacionalnosti u
driavnom aparatu, u nejeclnakim uslovima privrednog i kulturnog razvoja pojeclinih krajeva.
Ono sto je ujeclinjavalo burioaziju pojeclinih jugoslovenskih zemalja i sto ju je sililo na medusobne
kompromise bio je strah ocl revolucionarnog gibanja najsirih narodnih slojeva kojima je oktobarska revolucija otvarala nove viclike, ulijevala
vjeru u narodne snage u borbi protiv nepravcli,
nasilja i bijede u kojima su zivjeli.
Jugoslovenska burloazija stajala je u vanjskoj politici na pozicijama najreakcionarnijih snaga medunarodnog imperijalizma. Kraljevina Jugoslavija ne samo cla nije priznala Sovjetski Savez, nego
je postala azil mnogih kontrarevolucionara iz bivse carske Rusije i pomagac intervencionista protiv mlacle Sovjetske Republike i revolucija koja
je buktala u blizini nasih granica.
U zemlji su vladali bijecla i besposlica. Radnicke nadnice bile su bezvrijeclne u oclnosu na zivotne
troskove. Inclustrijalci su uzimali na racl u fabrike zene i maloljetnike, jer su im mogli plaeati
manje nadnice i time ubrzavati svoje bogacenje.
Veleposjednici, ratni bogatasi i razni spekulanti
uiivali su zastitu nove vlasti.
Medu krupnim socijalnim pitanjima bila su i ona
koja je za sobom u svim krajevima ostavio prvi
svjetski rat. Srbija i Crna Gora bile su opustosene. U borbama na frontovima, u progonstvu, od
ratnih nedaca i gladi poginulo je i umrlo u Srbiji
oko milion stanovnika. Iz zemalja koje su bile u
13
�sastavu Austro-Ugarskc !judi su gonjcni na front
da sc bore za tude intcrcsc. Od naroda jc oduzirnano svc za potrcbc rata. Glad jc harala Slovenijom, Hrvatskorn, Dalrnacijorn, !strom, Bosnorn
i Hcrccgovinorn i drugim krajcvirna. Prerna sluzbcnoj statistici za vrijerne prvog svjetskog rata
sarno u Bosni i Hcrccgovini umrlo je od gladi i
bolcsti 165.000 djcce.
U takvoj politickoj i privrcdnoj situaciji i takvirn
odnosirna u zcrnlji sastavljenoj od naroda koji
su dotada zivjcli i razvijali se pod razlicitirn drustvcno-istorijskirn uslovirna nije se rnoglo oceki·
vati njihova istinsko sjcdinjavanje. Drug Tito o
torn periodu kaze: »Ovdjc sc nc radi o tome da li
je trcbalo doCi do stvaranja nove drl.avc, odnosno do ujcdinjavanja. Nc, do ujedinjavanja Juznih
Slovena jc trcbalo i rnoralo doci. To je hila idcja
najnaprcdnijih !judi u zcrnljarna kojc su se na·
zivale juznoslovenskirn. Ali radilo sc o tome na
kojirna cc principirna hiti zasnovano to ujedinje·
njc, radilo sc o tome da sc jed no nacionalno ugnjc·
tavanjc nc zamijeni drugirn, da sc socijalno iz·
rahljivanje radnih !judi pod Austro-Ugarskom ne
zamijcni jos gorim izrahljivanjem od rnlade, nezajaZljive burZoazije u novostvorenoj drZavi<( (V
kongres KPJ).
lako su u svakoj od zcmalja koje su usle u sastav
Jugoslavijc postojalc radnickc partijc i tradicija
sindikalnog pokreta, ani nisu bili dorasli ni idejno ni organizaciono revolucionarnoj situaciji u
zcmlji.
Revolucionarna spremnost masa bila je isprcd organizacionc i programske sposobnosti organizovanog radnickog pokreta da se stavi na celo tog
rnilionskog pokreta koji je sadrlavao kompleks
problema cije su rjcsavanjc narodi Jugoslavije
uzalud ocekivali od vlastodrbca novostvorene
drfuve.
U svim tim pokretima ucestvovalc su rnase radnih
zena Jugoslavije ispoljavajuci svoju nacionalnu
svijest, socijalne teznje i borbene tradicije.
rr
I pored zaostajanja u industrijskom razvitku iza
14
naprednijih zcrnalja Evrope. uporcdo sa pojavorn kapitalisticke privrede i drustvcnih odnosa
koji je prate, u svakoj od zemalja koje su usle u
sastav Jugoslavije nastajao je i razvijao se krajern
XIX i pocctkorn XX vijcka, pod uticajem napre·
dnih pokrcta u zernljarna Evrope, pokret zena za
ernancipaciju. On se razvijao zavisno od uslova u
kojima su zivjcle zenc pojcdinih krajcva. Ideja o
ravnopravnosti Zena sadrZavala je zahtjcve za izjcdnacenjern zene sa rnuskarccrn u pravu naslje·
divanja, ll roditeljskirn pravima, u pravu na sko·
lovanje i ulazak u sve profesijc, zahtjeve radnica
i sluzhenica koje su trazilc za jcdnak rad jednaku
platu, pravo na zastitu rnaterinstva, politicka i
izborna prava.
Pravni propisi koji su regulisali polozaj zcna u bra·
ku i porodici, odnose rnuia i zene, roditclja i dje·
ce, pravo nasljcdivanja, razlikovali su se u pojedinim dijclovima zernlje, pa se moze govoriti o
sest pravnih podrucja. Medutirn, u svojoj osnovi
svi su ani znacili diskrirninaciju zena u drustvu,
braku i porodici. U Srbijj i Makcdoniji, na pdm·
jer, hio je na snazi Srpski gra<1anski zakonik iz
1844. godine koji jc zcnc izjednacavao sa malo·
ljetnicima i rnaloumnicima.
U Clanu 39. toga Zakona pisalo jc: »Mladoljetnici
se clr2e za nedozrelc i ani stojc pod osohitorn za·
stitorn zakona.« A daljc sc objasnjava: »Mlado·
ljetnima sc upodohljavaju svi oni koji ne mogu
iii im je zabranjeno sopstvenim irnanjern rukova·
ti, a takvi su: svi urna IiSeni, raspikuCe sudorn
oglaScni, propalicc, prezaduZenici Cijc je imanje
pod stcCajcm i udate Zene za Zivota muZevljeva.<c
Na podrucju Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine prirnjenjivao sc austrijski Gradanski zakonik iz 19.11. god inc, s tim sto su u Slovenij i i Dalmaciji vazilc i kasnijc izmjene i dopune. Prerna
ovom Zakoniku zena nijc mogla biti zakonski zastupnik ni svojc djecc ncgo samo sututorica, nijc
mogla svjedociti prilikorn sastavljanja testamenta itd. U Bosni i Hercegovini bio je na snazi i turski gradanski zakonik - Mcdzelc. Za sve MusHmane jugoslavenskc driavljanc vazilo jc Serijat·
sko pravo koje je rcgulisalo porodicne i nasljed·
ne pravne odnose. U Crnoj Gori bio jc na snazi
Opsti imovinski zakonik od 1888. godinc, ali on
nije obuhvatao porodicnc i nasljednc odnose ne·
go su sc oni regulisali obiCajnim pravom.
U S!ovcniji, Hrvatskoj i Vojvodini jedan dio :lena
irnao je, pod odredenirn uslovirna, neposredno iii
posredno pravo ucesca u izboru organa lokalne
sarnouprave. Taka su u Sloveniji zene koje su bi·
lc direktni porcski obveznici rnogle prcko svojih
zastupnika uccstvovati ll izborirna za opstinske
organc vlasti. To pravo irnale su i skolovanc ZC·
ne u nckirn slovenackim opstinama. U Bosni i Hercegovini, za vrijen1c Austro-Ugarske, !male su pravo glasa feudalnc pos jcdnice ako su bile nos ioci
posjccla.
Pripadnost stanovnistva raznim konfcsijama (ka·
tolici, pravoslavni, pripadnici islarnske vjeroispovjesti i drugi) sa svoje stranc jc upotpunjavala
kodcks kojirn se reguli.sao polozaj zcna. Svirna je
bilo zajcdnicko da zcna trcba da se pokorava
rnuskarcu i da zavisi ocl njega. Kupovina i proda·
ja zena, mnogozenstvo, pravo rnuskaraca da u
svako doha »otpusti« zenu i dtugi vladajuci obi·
caji stavljali su Muslirnanke u rang najnizih ljudskih bica. Spoljni znak ropstva Muslirnanki, Turkinja i Albanki bio je tarnni veo prcko lica, zar i
feredia, na koje su ih osudivali ohicaji koji su
irnali rang vjcrskc dogrne. Pa i onda kada je fe·
udalizarn propao, dccenijama je vodena hcz uspjeha horba da sc zena oslohodi zara i feredZe
kao znamenja obespravljenosti u drustvu i porodici.
Taka su se u jeclnoj rnaloj zernlji stekli svi vidovi
diskrirninacije zena, od najprirnitivnijih oh!ika zi·
vota zene nasledcnih od turske fcudalne vladavine do tcgoba proletcrske zcne koja je usla u fa·
brike i postala predrnet najgrublje eksploatacije
od strane kapitalista.
Slovenacke zemlje i dijelovi Hrvatske bili su industrijski razvijcniji od ostalih krajeva, sto se odraiavalo i u vecoj zaposlenosti zena u industriji
i javnirn sluibarna. Osobito je za vrijernc prvog
svjetskog rata zaposlen ve6i broj zena zhog od-
�Iaska muskaraca u vojsku. Srbija, iako pretezno
agrarna zcmlja, imala jc izvjestan broj zaposlcnih zcna u Beogradu i drugim vecim mjcstima,
ali u procentima znatno manje ncgo Slovenija i
Hrvatska. U Makcdoniji, Bosni i Herccgovini i
Crnoj Gori uccsce zena van poljoprivredne djclatnosti bilo je jos manjc. U ovim krajevima zene su najviSe zapoSljavane u tvornican1a duvana
i tekstilnoj industriji, zatim kao sezonske radnicc u duvanskim stanicama i kao kucna pos]uga.
Razlicita privredna razvijenost odrazavala se i na
prosvijecenost naroda, a osobito zena. Dok je u
Sloveniji, Hrvatskoj i Vojvodini zakonima regulisano obavezno osnovno Skolovanje sve djece u
dmgoj polovini XIX vijeka, u Bosni i Herccgovini
jc tck 1928. godinc dat prijcdlog da se skolska
obavcza protegnc i na 1nuslin1ansku Zensku dje~
cu. Nerazvijenost skolske mreze u dijelovima Srbijc, u Makcdoniji, Crnoj Gori, a osobito na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, zakonsku obavew
jc pretvarala u prazna slova na hartiji.
Prvi slrajkovi radnica u jugoslovenskim zemljama
zabiljcZ.cni su vee u drugoj polovini 19. vijcka. Za
vrijeme I svjetskog rata Zenc su postale znaCajan faktor u pt·ivredi zemljc. One su zamijcnile
muSkarce u tvornicama, u poljoprivredi u raznim sluzbama. To je doprinijelo i njihovom politiCkom budenju i saznanju o vlastitim sposobnostima.
U krajevima koji su bili u sastavu Austro-Ugarskc
medu zenama se snazno razvila svijcst 0 potrebi
borbe za nacionalno osloboacnje. U akcijama protiv skupoce, ratnog bogacenj a, za pravedniju raspodjclu racioniranc hranc, protiv samovolje po·
slodavaca zcnc su spadale mcilu najborbenije
drustvenc clemente. U socijalisticke partije
u svim zemljama Jugoslavije bilo je uclanjeno na
hiljade zena.
U nasljeilu radnickog pokreta pojedinih zemalja Jugoslavije bile su ne samo akcije Zena nego i na·
stojanja da se teorijski postavi zensko pitanje i
da se povcze sa rcvolucionarnim radnickim pokretom.
U Srbiji se tim pitanjem posebno bavio Dimitrije
Tucovic. 1911. godine pisuCi o zalaganju socijal·
-demokratije za ravnopravnost zena, on kaze da
ona »to ne Cini samo sa glediSta pravde i morala,
vee je na to primorana samim istorijskim razvitkom. Ekonomski razvitak je u polozaju zena
izvrsio silnu revoluciju i nagnao zenu da uile u po·
liticku borbu«.
U radnii'koj stampi objavljivanc su rasprave i clan·
ci o zenskom pitanju, polemike sa klerikalnim i
ostalin1 konzervativniin snagama, a u nekim ve·
cim gradovima iz]azili Slt i posebni listovi nami·
jenjcni radnicama u kojima je pisano o polozaju
zena i njihovoj borbi.
Taj vee prcdeni borbcni put zena proleterki u radnickom pokretu bio jc dragocjeno iskustvo u borbama koje su se nastavljale u novoj drzavi.
U aprilu 1919. godinc odrlan je Osnivacki kongres
&ocijalisticke radnicke partijc (komunista), a godinu dana kasnije II kongres u Vukovam, na ko·
me je naziv partije promijcnjen u Komunisticka
partija Jugoslavije. U okviru Osnivackog kongre·
sa odt-.\ana je Konferencija zena socijalistkinja,
1
!
I'
na kojoj jc doncscna odluka o ujedinjavanju
svih zcnskih socijalistickih pokreta u jugoslovenskim zcmljama u jedinstveni (Zenski) socijalisticki pokret Jugoslavije. U Statutu ove Konfercncijc reccno je da sc zene socijalisti (komunisti) srnatraju dijelom partijske cjeline i da
usvajaju n1aksimalni i tninimalni program Partije.
Osnivacki kongres i II kong res ( vukovarski) imali
SU zadatak da StVOt'C idcjnu p]atformu i 11UOU Ol'·
ganizacione forme ujedinjavanja dotada razdvojenih radnickih pokreta i partija u pojedinim jugoslovcnskim zemljama. Na njima je trebalo zauzeti stavove prcma osnovnin1 pitanjin1a koja su
potresala zcmlju. Bilo jc polrcbno razgraniciti se
idejno i akciono sa Socijaldcn1okratijom u zen1lji i stavovima II intcrnacionale u rnedunarodnom radnickom pokrctu.
U Program Socijalistickc radniCke partije ( komunista) osnovunc na I kongrcsu uSao je zahtjev za
jcdnakost n1uSkaraca i Zena.
Komunisli su vodili borbu ZC> izjednacavanjc zena
sa n1uSkarcin1a u radnom odnosu, za zaStitu tru·
dnica i majki, za porodiljska odsustva, za uvoaenjc zcnskih inspcktora u inspekcijama rada i zascbnc konlrolc za zastitu iena na radu. To je po·
scbno istaknuto na Vukovarskom kongresu.
Komunislicka partija jc jedina partija koja se u
bivsoj Jugoslaviji izjasnila i dosljedno borila za
politiCku i druStvenu ravnopravnost Z.ena.
Gradanske zcnske organizacijc koje su postojak u
nckin1 dijclovin1a zernlje imale su raznovrsne
plutformc udruZivanja i progrmne rada. Forn1irane su prema nacionalnoj ili vjerskoj pripadno·
sti kao dobrotvorna, prosvjctna i profesionalna
udruzenja. Neka od njih su imala izrazito feministicki karakter. Njihov manevarski prostor ni·
je prelazio okvire poslojcceg poretka, mada je u
ovim drustvima bilo i naprednih struja, osobito u
borbi za rjcScnjc nacionalnog pitanja i za naprednije zakonodavstvo u oblasti porodiCnih odnosa
i gradanskih prava zena. U razvijenijim sredinama, a poscbno u velikim gradovima, vee se formirala zenska inteligencija. Zene su bile uCiteljicc, profcsori, ljekari, umjetnici, javljale su se u
knjizcvnosti, u slikarstvu i u nauci. Ali su i one
bile izlozenc ogranicenjima kada jc rijec o licnoj
slobodi i odabiranju profesije, roditeljskim pravima i jednakim uslovima dmstvenog rada.
U scptcmbru 1919. godine odrzan je i Kongres ujedinjcnja grailanskih zenskih drustava i organizacija na kojem je formiran »Narodni savez Srpkinja, Hrvatica i Slovenki«. Ovaj Kongres je odrzan u atmosferi koja je bila karakteristicna za
zemlju. Ncrijcscni nacionalni odnosi prijetili su
svakog casa da sc ova manifestacija ujedinjenja
spotakne i oneinogud na osnovnim pitanjima ko·
ja su razdirala zemlju. Sukob je izbio vee pri formulisanju naziva ujedinjenih drustava i organizacija. Iako su dclegatkinje bile slozne u mnogim
pitanjima koja su zajednicka zenama, bilo je ocevidno da ce ovaj savez razdirati protivrjecnosti
karaklcristicne za Citavo drustvo. Predlozi da sc
za prcdsjednicu uvijck bira Srpkinja zbog zasluga
kojc pripadaju Srbiji za ujedinjenje jugoslovenskih zemalja, i slicni istupi jasno su pokazivali
1
�neprcmostivc teSkoCe za ostvarivanje jedinstva i
saradnje u tim uslovima.
Daljnja karakteristika ovog Kongresa bila je iluzija
da se interpelacijama vladi i pojedinim ministrima
o potrebi mijenjanja postojeCih reakcionarnih zakona, upozoravanjem na teske posljcdicc rata kojc
treba sto prije ukloniti mozc poboljsati situacija
u zemlji i izmijeniti polozaj :i.cna. Ovaj Savcz bio
je izrazito konzcrvativan Cak i u pogledu postizanja ravnopravnosti Zcna.
Takav kakav jc bio, »Narodni savcz Srpkinja, Hrvatica i Slovenki« nijc mogao zadovoljiti ni potrebc progrcsivnog dijcla icna gradanskog drustva, pa jc zapoCcla akcija za formiranje nove Zenskc organizacije, FcministiCkc alijanse. Alijansa
jc formirana na skupStini Zenskih organizacija za
pravo glasa 1923. gocline u Ljubljani (ocl 1926. godine naziva se »Aiijansa zenskih pokreta«). Clanovi Alijanse mogla su da postanu sva Zenska
druStva i organizacijc koji su imali za cilj zaStitu
Zena i borbu za izmjenu njihovog pravno-politiC-
kog polozaja. Alijansa je stajala na pozicijama
politickc neutralnosti koju su njcne protagonistkinjc objasnjavale time sto cc politicki ncoprcdijeljena organizacija postiCi vcCe uspjehe u bor-
bi za izmjenu polozaja zcne u drustvu. Ta politiCka }>neutralnost<{, bcz obzira na nastojanje pojedinih organizacija Zcnskog pokrcta cia se ukljuCe u masovnc akcije i pokret Citavog naroda, astala jc trajna karaktcristika rukovodstva ove organizacije.
Burzoaske politickc partijc iii sc nisu izjasnjavale o
pitanju ravnopravnosti Zena ili su stajale na stanoviStu da su Zene neprOsvijeCene i da zato tre-
ba odgoditi davanjc prava glasa zenama. Zemljoradnicka, Demokratska i Republikanska stranka
su, doduse, prilikom svog osnivanja istakle potrebu ravnopravnosti iena sa muskarcima, ali se
tim pitanjem nisu bavile. Ovakav stav burioaskih
partija proizlazio je iz drustvenog sistema, a pocldavan je konzervativnim tradicijama, vjerskim
dogmama i demagogijom o velicini. zenskog poziva kao majke i domaCice. Taka su samo klerikalne organizacije izdavale pet listova iskljucivo
namijcnjenih zcnama i 15 casopisa koji su svojom
tematikom teZili da od Zena napravc svoje glavne Citaoce.
Gradanski feministicki pokrct nije mogao privuCi u
svoje redovc radnicc i siromasnc seljankc, jer se
nijc bavio polozajem njih kao dijela ugnjetene i eksploatisanc klase, nego samo problemom njihovog pravnog polozaja u odnosu na muskarce. Cinjcnica da u sistcmu klasnog i politickeg bcspravlja ni muskarce, pripadnike siromasnih narodnih slojeva, njihova politicka prava ni·
su stitila od svc gore eksploatacije, syc jc vise
razvijala svijcst raclnih zena da je njihova mjes·
to u opstcnarodnom pokrctu u kome cc se rjcSavati i ukidanje njihove neravnopravnosti.
Radnice su Strajkovale, radniCke Zene pravile ))cr-
16
veni obruc« oko fabrika u kojima sc strajkujc i
svojim tijclima sprecavale prodor strajkbrchcra
i policijc, organizovale su kuhinje za ishranu
strajkaca, ulazilc u sindikate i preko njih trazile
svoja prava i ukljuCivale se u opStu borbu radniCke klasc. Uz revolucionarne snagc radnica i
radnickih zena ulazile su i clruge, na razne nacine
cliskriminisane mase zcna. U radnickom pokretu
nalazilc su mjesto i siromasne seljanke koje su
najtezc osjeealc bijcclu u koju je seljastvo gur·
nuto politikom clrzave i kapitalistickih elemenata na selu. U pokret su ulazile djevojke kojima
je driava zabranila pohadanje uCiteljske skole,
jer ima nezaposlenih ucitelja i mlade uciteljicc
kojima je drzava zakonom propisala da se mogu
udati samo za uCitelja ako zelc da sacuvaju namjestenje. Bile su nczadovoljnc zaposlcnc udatc
zcne iii zaposlene djevojke kojc su stanovale kod
porodica, jer su, bez obzira na sposobnosti i kvalifikacije, bile manje placcne od muskaraca i prve na udaru kada je trebalo smanjiti broj zaposlenih. u pokrctu su sc nasle intelektualke pred
kojima su bila zatvorena vrata sudova, advokature i slicnih profesija, precl kojima su se tesko
otvaralc fakultetske katedre bez obzira na sposobnosti.
Nacionalno ugnjetavanje izraZeno u najdrastiCnijim
oblicima ekonomske, kulturne i politickc diskriminacije, zene su duboko osjecalc i u razbijenosti svojih nacionalnih teritorija, od kojih su veliki clijelovi iskoriscavani kao moneta za srcdivanje racuna meciu imperijalistima poslije I svjctskog rata, i u moguCnostima za razvoj nacionalnih
privreda, i u pitanjima jezika, kulturc i istorijc pojedinih naroda koja je falsifikovana u intcresu
vladajuceg stanja i odrl:avanja hegcmonije.
Ncgiranje nacionalnosti i svodenjc postojeCih nacija na troimena plemena istog narocla (Srbi, Hrvati, Slovcnci), nasilno srbiziranje Makedonije,
politickc spekulacijc u visenacionalnoj Bosni i
Hcrcegovini oko koje su se borile velikosrpska i
velikohrvatska burzoazija - sve je to duboko zadiralo u zivot naroda, u zivot svake poroclice. Sve
vise je, u svakodnevnom iskustvu naroda, postajalo jasno da teorija o jedinstvenoj jugoslovenskoj naciji prikriva prioritet velikosrpskc burzoazije i monarhije, oslonjene na vojnu silu i policijski aparat.
Zene koje su u svim nacionalnooslobodilackim pokretima svojih zemalja uzimale vidnog uccsca bile su nepomirljivi borci protiv progona i diskriminacije svcga Sto jc Cinilo individualnost naroda kojima pripadaju. Makcdonkc su sc borile da
njihova djeca ucc u skoli na jeziku pradjedova,
Slovcnke i Hrvatice da odgajaju svoju djecu na
bogatoj proSiosti i tradiciji narodnog jezika, kulture i nacionalnosti. One nisu mogle obezliciti
svojc n1aterinstvo u ))troimenosti(< nad kojom je
stajala sjenka monarha i kazne za sva nacionalna
i klasna osjccanja. Siroki slojevi zena Srbije, cije je irtve i patnje u minulim ratovima uzurpirala, kao lovorove vijencc, velikosrpska burzoazija
da bi nametnula hegemoniju citavoj Jugoslaviji,
zivjele su u siromastvu i obespravljenc. To su osjccale i Crnogorkc, vjekovni borci i ucesnici u
svim borbama za slobodu svoje zcmlje. Stupale su
u borbu i zenc pokrivenc zarom i fcredzom u vrijeme kacla jc taj simhol ogranicenja licnc slobodc, potcinjenosti i ugnjetavanja zabranjen cak i
u zemlji iz kojc je clonesen u nasc krajeve. I po
tome Sll zene preclstavljaJc borbcni elemenat.
Svega toga burzoazija se bojala. Bilo da su se na-
�Jazile na vlasti ili u opoziciji, burzoaske partije
su bile jedinstvene u stavovima prema radnickoj
klasi i pravima zena. Zato clan 70. Vidovdanskog
ustava iz 1921. godine glasi: ,Q pravu glasa zena
odlucuje se posebnim zakonom«. Ta ista formulacija ponovljena je i u Ustavu iz 1931. godine, a
zakon nikada nije donesen.
Donosenju Vidovdanskog ustanka prethodili su burni dogadaji u zemlji. Iako su se neprestano borile zbog nejednako podijeljene vlasti i ekonomskih pozicija u novoj drzavi, nacionalne burzoazije su uvijek bile spremne na paktiranje kada se
suoce sa zajedniCkim neprijateljem: proletarijatom i komunistima. To se najbolje pokazalo na
izborima u ljeto 1920. godine, kada su komunisti
u vise mjesta dobili vecinu na izborima za lokalne organc vlasti. Na izborin1a za Ustavotvornu
skupstinu komunisti su bili treCi po broju poslanickih mandata. Iza ovih pobjeda stajale su pobunjene masc radnika i siromasnih seljaka i ostalih slojeva radnog stanovniStva na koje je snazno djelovala oktobarska revolucija.
Pored borbe za rjesavanje unutrasnjih pitanja, radnicki pokret Jugoslavije vodio je akcije medunarodne radnicke solidarnosti protiv intervencije
protiv mlade Sovjetske Rusije, gusenja revolucije u Matlarskoj itd. Na seljake nezadovoljne naCinozn sprovoOenja agrarne reforn1e vlasti su slalc policiju i vojsku. Talas strajkova gusen je pu·
canjem u strajkace, pozivanjem radnika u vojsku,
hapsenjem, otpustanjem sa posla, pa cak i prisilnim rascljavanjcm radnika iz pojedinih reona.
Na StrajkaCe su upuCivane vojnc jedinice, Cak i
topovi.
Tada je donescna Obznana kojom jc 30. deccmbra
1920. godine zabranjena Komunisticka partija Jugoslavijc, sindikati, izdavanje radnickih novina,
zabranjeni su strajkovi i svi vidovi ispoljavanja
nezadovoljstava. Ali i Obznana se Cinila nedovoljna vlastodrscima. U Skupstini je ubrzo poslije
toga po skracenom postupku izglasan zloglasni
,zakon o zastiti javne bezbednosti i poretka u
driavk Taj Zakon proglasio je komunisticku aktivnost zloCinom i dopustao takve progone komunista i njihovih simpatizera da se moglo nekaznjeno ici i na njihova fizicko istrebljenje. Sve sto
je znaCilo opoziciju unitarizmu i hegemoniji slamano je nasiljem i najsurovijim progonima.
Time je legalizovana neprikosnovenost monarha,
centralistiCko uredenje, nacionalna neravnopravnost i mnoguCeno da kapitalisti, pomognuti terorom ddave, po svojoj volji otpustaju radnike,
produzuju radni dan, smanjuju i onaka bijedne
nadnicc, vrSc besprin1jcrnu cksploataciju Zenskog i djci'jcg rada.
Ali ni najsurovijim oblicima politickc obespravljenosti, bijelog tcrora, otpustanjem sa posla, nije
sc mogao unistiti radnicki pokret. U dubokoj
ilegalnosti, desctkovana i progonjena, obnavljala
jc svoje redove i svoj rad KPJ. Organizovana jc
Crvena pomoc, organizacija za sakupljanje priloga za pohapscnc komuniste i njihove porodice,
za pomoc gladnima u Sovjetskoj Republici u kojoj su impcrijalisti vrsili vojnu intervenciju i ekonomsku blokaclLL U torn su znacajnu ulogu imale
zene, clanovi Partije i simpatizerke radnickog pokreta i socijalizma.
Znacajan vid politicke aktivnosti ilegalne KPJ, koja
se u novim uslovima pocela razvijati kao kaclrovska partija, u povezivanju sa radnim masama bilo je nastojanje da se stvore legalne radnicke organizacije. Tako su stvoreni 1921. godine Nezavisni sindikati, a 1923. godine Nezavisna radnicka partija koja je veoma brzo zabranjena. Jedna
od aktivnosti Nezavisne radnicke partije bio je
i rad medu radnicama. Pri rukovodstvu Partije
stvorcn je i Sckretarijat zena sa zadatkom da
okuplja radnice i ostale zaposlene zene u akcije
za poboljsanje polozaja zaposlenih zena. Komunisti su, u uslovima ilegalnosti, djelovali u raznim kulturnim, sportskim, omladinskim i zenskim druStvin1a i organizacijama.
Iako je izmcdu idcjne i akcione orijentacije gradanskog zenskog pokreta i drugih slicnih organizacija i drustava i stava komunista prema problemu osloboilenja zene postojala sustinska razlika, zenc komunisti su trazile puteve za saradnju sa ovim organizacijama. Radilo se o tome da
se nadu one zajednickc akcije kojc bi doprinosile da se zensko stanovnistvo ukljuci u borbu za
poboljsanje svog polotaja i za rjesavanje zivotnih pilanja naroda. Prednost ovakvog nacina djeJovanja bila je u mogucnostima da se u clanstvu
ovih organizacija nadu i osposobe najnaprednije
zene kako za objasnjavanje polozaja zena i puteva njihovog oslobotlcnja, tako i za pokretanje raznih akcija kojima bi se pomoglo prosvjctno uzdizanje najsirih masa zena. Zene komunisti preduzimalc su u krajevima gdje je vladala nepismenost akcije za opismcnjavanje zena i za podizanje njihove higijenske svijesti. Stalan pratilac zena - nepismenost, koja je vladala u mnogim
krajevima, uticala je, pored ekonomske bijede; i
na sirenje zaraznih bolesti, na smrtnost djece,
koja je u pojedinim dijelovima zemlje spadala
medu najvece u svijetu, na veliki broj porodaja
od kojih se nepismena zena nije ni mogla ni znala braniti.
Prema popisu iz 1931. godine u Jugoslaviji je procenat nepismenih zena iznosio 56,40/o. U Sloveniji
je bilo najmanje nepismenih - 5,80fo, u Hrvatskoj 39,80/o, u Srbiji 78,7%, u Makedoniji 81,70/o,
u Bosni i Hercegovini 840/o, a na Kosovu cak
93,90/o. Uz to je islo i svc drugo sto je vezano za
socijalnu bijedu i kulturnu zaostalost: ogroman
natalitet, velika smrtnost djece, prerano starenje
i kratko trajanje zivota stanovniStva.
Na polozaj zenc u radnom odnosu uticalo je, prije
svega, zvanicno stanoviSte da jc mjesto zene kod
kuce, da budc majka i domaCica. S druge strane,
ogranicenost broja radnih mjesta u uslovima nerazvijene privrede, davala je mogucnost poslodavcima da izigravaju i one socijalno-zaStitne mjere
koje su bile propisane zakonima i drugim pravnim propisima. U periodu burnih revolucionarnih pokreta radnicke klase i drugih siromasnih
slojeva i neposredno poslije stvaranja driave doneseno je nekoliko znacajnih zakona iz oblasti
socijalnog zakonodavstva. Oni su sadrzavali obaveze poslodavaca 0 zastiti zena na poslovima stetnim po njihova zdravlje, trajanje porodiljskog
17
�odsustva, za vrijeme kojeg zene nisu mogle biti
otpustene, zabranu nocnog rada i sl. Medutim,
ove mjere nisu bile dosljedno sprovodene, a krsenje zakona najcesce je prolazilo bez posljedice
za poslodavce. Pogotovo su to mogli ciniti nesmetano nakon zabrane Komunisticke partije i razbijanja sindikata.
Nesigurnost na radnom mjestu, diskriminacija u
platama, ogranicavanje broja zena u pojedinim
sluzbama, izigravanjc propisa o radnom vremenu, zaStiti na radu i zaStiti materinstva stvarali su ogorcenje kod radnica i drugih zaposlenih
zena i spremnost na akcije protiv eksploatacije
koja je vrsena nad njima.
Ta spremnost ispoljila se osobito za vrijeme ekonomske krize koja je zahvatila zemlju nakon 1925.
godine, cija su obiljeija bila drasticno smanjivanje zaposlenosti i pad realne radnicke nadnice.
Na Cetvrtom kongresu KPJ 1928. godine, koji je adrian u Drezdenu, konstatovano je da se porast
zenskog proleterskog pokreta ocituje u posljednje vrijcmc kako najzivljim ucestvovanjem u
strajkackim borbama u zemlji, taka i u aktivnom
ucescu napreduih elemenata radnica u politickim
akcijama KPJ. U rezoluciji, koja je tada donesena kaze se da »treba posvetiti neuporedivo vecu
paznju politickom radu zena, koji sc nece zadrzati samo u fabrikama i industrijskim naseljima,
nego treba da se prosiri narocito medu seoskim
zcnama koje predstavljaju ogroman broj zenskog
stanovniStva<<.
18
Istaknuto je da politicki rad sa zenama nije nikakav
zenski rad, nego da u njemu treba da ucestvuju
najsposobniji komunisti.
Monarhisticka diktatura, proglasena 6. januara
1929. godine, znacila je jos zesCi obracun sa svim
demokratskim snagama u zemlji, sa svim sto je
stajalo na putu apsolutistickoj monarhiji. Diktaturi je prethodio burni period parlamentarnih
kriza izazvanih neuspjelim pokusajima da se u
borbi za vlast i ekonomske privilegije pojedinih
nacionalnih burzoazija nadu rjesenja u okviru
postojeceg poretka. Iako je citav izborni sistem
i parlamentarni zivot bio privid i fasada iza kojih
se krila hegemonija, apsolutizam monarhije i korupcionastvo vrhunskih politicara, iako je u sukobu osnovnih konccpcija o urcdenju drlave
izmedu ccntralizma i fcderalizma dolazilo do kompromisa onda kada su to zahtijevali interesi krupne burzoazije, postalo je ocito da se takvo stanje ne maze odrzati. cak i minimalne ustavne
slobode bile su smetnje hegemonizmu i monarhiji. Izbori 1926. godine provedeni su u znaku
terora, zloupotrebe vlasti, hapsenja biraca koji
su se opredjeljivali za opoziciju; cak nisu isplaccne penzije glasacima koji su bili p,rotiv vladinih
kandidata. Bio je to obracun sa burzoaskom opozicijom koja je trazila povoljnije uslove za ekonomiku svojih nacionalnih burioazija. Za pobjedu centralistickih koncepcija na izborima upotrebljena je zandarmerija, pa eak i vojska. Novoizabrani parlament zapoceo je rad u nepomirljivom sukobu interesa, koji je svoj vrhunac dostigao u parlamentu 1928. godine, kada je revolverskim mecima ranjen nosilac federalistickih koncepcija Stjepan Radic, koji je ubrzo umro od za-
dobijenih povreda. Kralj autokrat iskoristio je
ovaj slucaj da nametne svoju volju i obezbijedi
interese hegemonizma. Ukidanjem Ustava srusile su se i posljednje kulise kojima je bilo zaklonjeno pravo lice diktatorske vlasti.
Opet su se punile tamnice. Na udaru je bilo sve
sto je i najmanje moglo znaciti zelju za demokratijom, osnovnim gradanskim slobodama i promjenom postojeceg stanja.
U takvim uslovima cak su i gradanska zenska drustva smanjila svoju aktivnost iii je potpuno obustavila. Ono sto je bilo dopusteno i pomagano bi·
Ia su ona zenska drustva koja su na razne nacine
podJ-lavala rdim, monarhiju i hegemoniju, svetosavskim proslavama, nacionalistickim priredbama na kojima jc kroz patetiku Kosova i S'oluna
trebalo da se sakrije istina da i srpski narod, koji je stvarao tu veliku istoriju, zivi bez slobode.
Dokumenti iz tog vremena potvrduju da je veliki
broj zena bio svjestan da se samo borbom maze
mijenjati postojece stanje. Iz redova naprednih
radnica, studentkinja, intelektualki, omladinki i
ucenica raznih skola izrastale su revolucionarke
koje su politicki rad smatrale obavezom i svakodnevnim zadatkom. Bilo bi nepodesno mjeriti uticaj revolucioname ideologije na zene njihovom
organizovanom pripadnoscu Komunistickoj partiji. Dijelom zbog duboke ilegalnosti u kojoj je
Partija bila, zbog cega je i broj clanova partije bio
manji nego sto je bilo komunista, zbog unutarnjih kriza i frakcijskih borbi, a dijelom zbog ukorijenjenih shvatanja ll odnosu na zene, ccga nisu
bili oslobodeni ni svi komunisti, ulazak zena u
Partiju bio je manji od zenskih snaga koje su se
formirale i potvrdivale u rcvolucionarnoj borbi.
Kada se govori o istoriji radnickog pokreta i njegovoj borbi, mora se istaci da je njcgova sirina u
raznim periodima zavisila od toga u kojoj je mjeri, pored organizovanja borbe protiv klasnog ug·
njetavanja bio idejno i programski u stanju da
shvati revolucionarni znacaj pokreta ugnjetenih
naroda za nacionalnu ravnopravnost, kao i da
osjeti kakva se revolucionarna snaga krije u i.enama kao dvostruko obespravljenom dijelu naroda. Sve do tridesetih godina bilo je mnogo nejasnoca i gresaka u stavu KPJ o nacionalnom pitanju. Ukoliko je KPJ u svom razvitku uspijevala
da svojim programom i akcijama izrazi interese
i teznje najsirih slojeva naroda, ukoliko je sadrzinu klasne borbe vise bogatila i ostalim rjesenjima bez kojih nema ljudske slobode - nacionalnom ravnopravnoSCu, ravnopravnoSCu polova,
slobodom misli, nauke i umjetnickog stvaralastva
- utoliko jc sticala viSe pristalica spremnih da
radnickom pokretu stave na raspolaganje svoju
borbenost i svoje sposobnosti.
Pokret je imao svoje plime i osjeke, lutanja, povremena zastranjivanja, nastupanja i odstupanja u
raznim periodima. :Zensko pitanje, kao clio opsteg
radnickog pokreta, imalo je u raznim periodima
vecu iii manju aktuelnost.
Pojave nedosljednosti u KPJ u tretiranju problema
zena i njihovom okupljanju u borbu za izmjenu
stanja u drustvu, a samim tim i izmjenu polozaja
�zena, izrazavale su se cesto u izdvajanju ovog
pitanja u poseban »zenski« sektor, kojim su se
jedino ili u prvom redu bavile zene. To znaCi da
u sukobu dviju ideologija, marksistickog i burZO·
askog pogleda na svijet, iensko pitanje komunisti nisu uvijek dovoljno razumjeli kao neodvojivi
dio borbe za revolucioname promjene u drustvu,
porodici i ljudskim odnosima. To je, sa jedne
strane, odrazavalo sektaski odnos prema zenama,
nedovoljno razumijevanje te'zine njihovog poloza·
ja, pa, prema tome, i njihovih potencijalnih sposobnosti za borbu, a s druge strane uticalo da se
i kod jednog dije!a komunista odriavaju stara
shvatanja u odnosu na zene, osobito kada je rijec o razvoju drugarskih odnosa, jednakosti i po·
stovanja u radnim, licnim i porodicnim odnosima. Duboko ukorijenjena shvatanja ne samo o
manjim sposobnostima zena za drustveno-politicki rad i zivot, nego gotovo netaknuta svijest o
manjoj odgovornosti muskaraca u licnom zivotu
i postupcima, 0 tome da je izolacija zena iz drustva posljedica prirodne funkcije zena, trazilo je
stalan i uporan rad na idejnom uzdizanju svijesti komunista u ovom poglcdu.
To su bile godine znacajnih promjena u Komunistickoj partiji Jugoslavije koja je izlazila iz zacaurenosti i scktastva. Veliki uspjeh bila je evolucija KPJ u shvatanju znacaja nacionalnog pitanja
i izgradnja stavova u njegovom rjesavanju.
Period konsolidacije Partije u pocetku tridesetih
godina koji je posebno izrazen na IV zemaljskoj
konferenciji KPJ odrianoj u Ljubljani 1934. godine uticao je i na snainiju orijentaciju rada Partije medu zenama.
Partijski dokumenti iz tog vremena ponovo upozoravaju na vaZnost uCeSCa Zena u revolucionarnom
pokretu. U uputstvu CK KPJ iz 1934. godine koje
je upuceno partijskim organizacijama kaze se da
»svaki mjesni komitet treba da odredi druga koji
ce prcd Centralnim komitctom biti odgovoran za
rad mcdu zcnama ... Komisije za rad medu zenama ne smiju prcdstavljati neke zenske organizacije u kojima Cc raditi sa1no drugatice.a
III
Sredinom tridesetih godina u zemlji je snazno rastao pokret za stvaranje Narodnog fronta, cija je
platforma bila: demokratija, ekonomsko poboljsanje narodnog zivota, borba protiv profasistickc
orijentacije rezima, za pomoc republikanskoj
Spaniji, za uspostavljanje prijateljstva sa Sovjetskim Savczom. U to vrijemc za rad komunista
imale su izvanredan znacaj organizacije koje su
mogle lcgalno raditi: sindikati, radnicka kulturno-umjetnicka drustva, razna kulturna i sportska
udruzenja, zavicajni klubovi studenata i njihove
organizacije na univerzitetima, organizacije Zenskog pokreta, Liga za mir, organizacije »Seljacko
kolo«, srednjoskolska udruzenja, drustva »Prijatelja prirodc« i druga. Mnogobrojne zajednicke
akcije, koje su objedinjavali komunisti, dobijale
su zamah jedinstvenog revolucionarno-demokratskog pokreta koji je snazno uticao na politiCki
zivot zemlje.
KOJ je ukljuCivala svoje clanove svuda gdje se mo-
glo djelovati na okupljanje naroda u antifasisticku borbu. Proslave Osmog marta, Prvog maja,
razne kulturne priredbe, radnicki strajkovi, demonstracijc radnika i studenata, protesti protiv
hapsenja i zlostavljanja naprednih gradana i komunista - sve je to u isto vrijeme bilo dosljedno
obiljezeno ne samo unutarnjim problemima zemlje nego i jasnim stavovima prema ratnoj opasnosti koja je zaprijetila covjecanstvu. Fasisticka
Njemacka i Italija vee su intervenisale vojskom u
Spaniji, italijanski fasisti okupirali su Etiopiju,
medunarodna reakcija kovala je planove o unistenju prve zemlje socijalizma. Na bojiSta Spanije
od!azile su stotine dobrovoljaca iz zemlje. Medu
njima bilo je i 14 zena.
Kada je 1935. godine doslo do izvjcsnog ozivljavanja parlamentarnog zivota, stvorena je jedinstvena radnicka stranka, koja kasnije dobija naziv
Stranka radnog naroda, Ciji je program odrazavao interesc najsirih slojeva radnog naroda. Ova
stranka predstavlja zapravo pocetak stvaranja
Narodnog fronta Jugoslavije. Nezadovoljni politikom reiima i oportunizmom gradanskih partija, u Stranku radnog naroda ukljuCivali su se
demokratski opredijeljeni gradani, radnici, se!jaci i intelektualci. Program strankc je medu najvaznije zadatke stavio borbu za demokratizaciju
zemlje, rjesavanje nacionalnog pitanja, poboljsanje ekonomskog polozaja naroda i stvaranje jcdinstva naroda u borbi protiv fasizma.
Stranka radnog naroda dala je vise mogucnosti
za politicki rad mcdu zcnama. One su, pored ostalih akcija, najvise doprinijele u prikupljanju sredstava Narodne pomoCi za republikansku Spaniju,
za pohapsene komuniste i njihove porodice, za
ilegalnu partijsku stampu itd.
U svim akcijama koje su se vodile pod rukovJdstvom Partije sve masovnije su se pojavljh•ale zene. One su bile aktivne u fabrikama, u radnickim
i drugim naprednim drustvima, na fakultetima i
u skolama. Proslave Osmog marta bile su zajednicke proslave radnog naroda na kojima su, osim
zahtjeva za ravnopravnost zena, isticana i ostala
pitanja koja su tistala radni narod.
Na snazan otpor demokratske javnosti naisao je,
na primjer, pokusaj vlade da se finansijskim Zakonom od 1934/35. godine »zbog stednje budzeta«
udate zene uklone iz driavne sluzbe. Vladina
stampa je pisala: »Da bi se postigle budzetske ustede, Ministarski savjet ce utvrditi uslove da!jeg
opstanka u drzavnoj ili samostalnoj sluzbi onih
Zcna Ciji su rnuZevi zaposleni u drZavnoj, sarnoupravnoj iii privatnoj sluzbi, ili inace imaju dovoljno prihoda za oddi;avanje porodice.« Ova mjera izazvala je talas protesta zena, sindikata i svih
naprednih gradana, zbog cega je vlada bila primorana da se povucc.
Shvatanje da su interesi radnih zena ncdjeljivo povezani sa radnickim pokretom sve viSe je privlacilo zene u radnicki pokret i razvijalo kod njih
povjerenje u Komunisticku partiju. Komunistkinje su bile clanovi sportskih, omladinskih, prosvjetnih, dobrotvornih drustava i organizacija,
radile u organizacijama zenskog pokreta, bile aktivne u sindikatima. Na skucenom prostoru za
drustveni rad zene i omladinke iz redova komu-
19
�20
nista svim snagama su se borile za novu svijest
zena, za njihovo kulturno i politicko uzdizanje.
Njihova snaga hila je u jasnoCi pogleda na svijet,
u ubjedenju da se bore za novo drustvo i bolji polozaj zene.
U okviru zenskog pokreta pocele su se organizovati
omladinske sekcije. Od 1935-1937. godine ovakve sekcije osnovane su u preko stotinu gradova
Jugoslavije. U svojoj sustini duboko politicke,
ove sekcije su organizovale razne akcije - opismenjavanje zena, kulturne priredbe, zdravstvene
i domaCinske tecajcve, kurseve stenografije i stranih jezika, organizovale su zadruge mladih djevojaka, Zenske nabavno~prodajne zadruge sa zadatkom samopomoCi itd. Uporno se radilo na
politickom organizovanju zena u borbi protiv
rastuce opasnosti od fasizma i rata, za pravo glasa
zena, za osujeCivanje raznih mjera poslodavaca i
rezima koje su vodile pogorsavanju i onako teskih uslova zivota naroda.
Godine 1936. organizovana je zemaljska akcija zena
pod parolom ,.za mir i slobodu«. Tom prilikom
prikupljeno je preko 600 hiljada potpisa zena.
Dolazak druga Tita na celo KPJ 1937. godine znaci
pocetak novog razdoblja ne samo u razvoju KPJ
i rcvolucionarnog radnickog pokreta nego i u istoriji naroda Jugoslavije. Ucvdcivanjem idejnog
i organizacionog jedinstva komunista protiv frakcionaskih i kolebljivih elemenata u ·KPJ, odlucnim mjerama protiv sektastva u radu komunista,
Centralni komitet KPJ pod rukovodstvom Josipa
Broza Tita zapocinje novi period brojnim jacanjem redova Partije i SKOJ-a i povezivanjem Partije sa svim drustvenim snagama koje su prihvatile program Narodnog fronta u borbi protiv fasizma i rata. To je period kada se komunisti bore
za idejne i politicke pozicije u Ujedinjenom radnickom sindikalnom savezu, preko kojeg se povezuju sa masama industrijskog proletarijata i njegovim akcijama. Jasni stavovi o rjesavanju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, o jedinstvu radnih
!judi svih jugoslovenskih zemalja pred zajednickom opasnoscu od rata i fasistickog porobljavanja zemlje imali su dubokog odjeka u narodu i
sve vise jacali ugled i povjerenje mas a u KPJ.
Tito je dragocjene borbene snage video u omladini i zenama. Rad Partije i na ovim sektorima
postao je stalniji i jasnije usmjeravan. Pri CK
KPJ, kao i pri centralnim komitetima Slovenije,
Hrvatske i pri PK Srbije, stvorene su posebne ko·
misije za rad medu zenama.
Tada je od ukupnog broja zaposlenih bilo 25% zena. Neke grane industrije, kao sto su tekstilna,
duvanska i druge zapoSljavale su pretdno zensku radnu snagu. Pored toga, zene su radile u velikom broju u trgovinama i drugim usluznim djelatnostima. Zakonske propise o zasiiti porodilja,
o osnivanju djecjih ustanova, o zabrani nocnog
rada za Zene, o osmoCasovnom radnom vremenu,
o garantovanim nadnicama vlasnici fabrika i poslodavci cesto su izigravali. Teskoce oko zaposljavanja zbog malog broja radnih mjesta prisiljavale su radnice da trpe razne vrste izrabljivanja
i da se pokoravaju najgrubljim postupcima poslodavaca i raznih sefova u fabrikama.
Vladala je nesigurnost ne samo za osnovne uslove
rada zena, nego i za njihov opstanak na radnom
mestu. To je uticalo da se sve veci broj zena uclanjivao u radnicke sindikate, shvatajuCi da ce organizovano moCi vise uCiniti za poboljsanje svojih zivotnih uslova i obezbjedenje egzistencije. u
redovima radnica i drugih naprednih zena formirale su se snaine ienske licnosti i nepokolebljivi borci. One su mnogo doprinijele da se u svakodnevnom zivotu komunista i drugih naprednih
!judi mijenjao odnos prema zeni. Bilo je to postovanje prema drugu, prema covjeku i saborcu.
Zene su izdrlavale strahovita mucenja u zatvorima i nisu nikoga izdavale. Stotine zena osudeno
.ie na viSegodisnju robiju u pozarevackom zatvoru. Mnoge su po kiSi i snijegu stajale pred zatvorima, vrijedane od zandarma, da bi predale
hranu i odijelo koje su sakupile za pohapsene
drugove i drugarice. Zene su godinama cekale
svoje drugove koji su eamili u tamnicama, logorima iii se borili u dalekoj Spaniji.
Uvijek kada jedan sistem propada, osim snage naroda koji ga rusi, njegovom padu doprinosi i trulez u samoj vladajucoj klasi. I obratno, u velikim
pokretima naroda jedno od borbenih oruzja je i
etika onih koji prvi koracaju u stroju. Ona zahtijeva hrabrost, samoodricanje, drugarstvo, nove
odnose muskarca i zene, novi ideal muskarca i zene. Ona duboko mijenja Jicne i porodicne odnose.
Snaga prijateljstva i ljubavi zasniva se na zajednickoj ideji, zajednickoj zrtvi i zajednickom inte·
resu. U borbi za preporod drustva, osim svjesnog
prihvatanja revolucionarnog programa i njegovih
akcija, u ljudima je hila prisutna i zelja da se u
svemu razgranice sa malogradanskim nacinom
zivota. Stvarala se jedna nova kulturna, misaona,
osjecajna atmosfera kao svijetli okvir revolucionarnog pokreta. 0 borbi i revoluciji pisali su svoje najljepse stihove napredni pjesnici, slikari
stvarali platna, muzicari svoje kompozicije, njima
su posvecena velika djela umjetnika, boraca za
slobodu naroda. Omladina se nadahnjivala djelima stvorenim u oktobarskoj revoluciji. U taj mozaik revolucionarnih stremljenja naroda ugradivale su napredne zene Jugoslavije svoje vrijednosti, snagu, svoje irtve i nade u ljepsu i srecniju
sutrasnjicu. Zivjele su teskim, ali ponosnim livetom covjeka i borca.
U decembru 1938. godinc odrzani su izbori na kojima su, pored svih napora driavnog aparata i
policije, falsifikovanja izbornih rezultata, vladinih parola da su to izbori ,.za iii protiv driave«,
,.za iii protiv kralja«, vladajuce stranke pobijedile s neznatnom veCinom. Bilo je jasno da je nezadovoljstvo naroda sa stanjem u zemlji u takvom
porastu da je potrebno naCi neki nacin da se stvori bar privid rjesavanja gorucih pitanja koja su
postavljale radne mase. To su zahtijevali i spoljnopoliticki uslovi. Zato je 1939. godine doslo do
nagodbe izmedu velikosrpske i velikohrvatske
burzoazije. Stvorena je Banovina Hrvatska i formirana takozvana ,.vJada sporazuma«. Nije trebalo dugo cekati da se narod uvjeri da novostvorena vlada nema namjeru da izvrsi obecanja o
demokratizaciji, da rijesi najteze ekonomske probleme, ni da osposobi zemlju za otpor u ratu koji
se priblizavao. Iste te godine na ulicama Beog-
�rada, Zagreba i Splita prolivena je krv demonstranata koji su trazili demokratske slobode, pakt
sa Sovjetskim Savczom, mjere protiv skupoce i
gladovanja.
U toku priprema koje je vlada vrSila za donosenje
izbornog zakona, pod rukovodstvom komunista
sprovedena je siroka akcija za dobijanje prava
glasa zena. »Zcna danas« - list koji je pokrenula
grupa mladih komunistkinja iz Omladinske sekcije Zenskog pokreta u Beogradu uputio je proglas zenama Jugoslavije u kome ih poziva u borbu za pravo glasa zena. Prikupljanjem potpisa
sirom Jugoslavije trebalo je podrl.ati masovnost
pokreta za proglasenje ravnopravnosti iena kao
jednog od akata demokratizacije koju je nagovijestila vlada sporazuma Cvetkovic-Macek. Osnovna misao proglasa i cjelokupne akcije za pravo
glasa bila je: zene ce se pravom glasa koristiti u
borbi za mir, za slobodu i napredak naroda. Rukovodeci se odlukama Kongresa Internacionalne
alijansc zenskih pokreta, koji je odrzan u Kopcnhagenu 1939. godine i na kome je izglasana »Deklaracija nacela« ( u kojoj je glavna misao bila
da se zenske organizacije ne mogu ogranicavati
samo na borbu za svoja prava, vee treba da se
ukljucuju u demokratskc pokrete naroda), napredni dio Alijanse i organizacija :Zenskog pokreta
u JugJs!aviji dao je ovoj akciji najsiri drustveni
znacaj postavljajuci najosnovnija politicka i ekonomska pitanja zemlje.
Centralni odbor Alijanse zenskih pokreta slozio se
da se pokrene pitanje prava glasa zena, jer je tada bio u pripremi izborni zakon. Medutim, bio je
protiv siroke politicke akcije, pa je ona vrsena
protiv volje konzervativnog dijela rukovodstva
Alijanse i organizacija Zenskog pokreta u nekim
gradovima. One su se distancirale i osudile akciju
u trcnutku kada je ona pokazala jasno svoju antifasisticku usmjerenost. Prema nekim podacima
broj sakupljenih potpisa prelazio je 100 hiljada.
Odriano je oko 50 zborova u zemlji. Samo u Zagrebu je 1939. g. odriana skupstina radnica za politicka i gradanska prava 'lena sa 5000 ucesnika,
zena i muskaraca. Veliki zbor odrz.an je i u Ljubljani, a u Beogradu su odrzana tri skupa itd.
Tada je doslo do potpunog rascjepa izmedu gradanskog feministickog pokreta i naprednih snaga •1
redovima zena Jugoslavije. Akcija »Zene danas«
jednako je napadnuta od socijaldemokratije, desnicarskih partija, zenske grane Hrvatske seljacke
stranke i konzervativnih rukovodstava zenskih
organizacija.
Razumije se da u ovom sukobu konzervativnih rukovodstava i naprednih snaga u zenskom pokretu
pravo glasa nije bilo osnovno pitanje. To je bio
izraz diferencijacije snaga na osnovnim pitanjima
buducnosti zemlje kada su fasisticke vojske bile
vee na granicama, kada su sile Osovine vee uveliko oruzanom silom mijenjale kartu svijeta.
Proglasenje ravnopravnosti sa muskarcima u uslovima kada su radnici i najsiri slojevi radnog naroda bi!i bez osnovnih sloboda i prava u odlucivanju o politici zemlje ne bi znaCilo promjenu polozaja zena i povecalo njihov uticaj na politicki
zivot. Postavljanje zahtjeva za ravnopravnost
zena bilo je sastavni dio borbe za demokratizaci-
ju zemljc i na taj nacm postajalo sastavni dio
borbe antifasistickih snaga.
Svojom politickom sadrl.inom akcija za pravo glasa
snazno je uticala na razvijanje svijesti o potrebi
ucesca zena u zajednickim akcijama protiv unutarnje i spoljne politike rezima. Mnogobrojni zborovi koji su tada odr1ani sirom zemlje i na kojima su uccstvovale desetine hiljada zena, bili su
znacajna manifestacija borbe demokratskih snaga
protiv fasizma i rata. Ti zborovi, koji su se kao
talas sirili zcmljom od Slovenije do Makedonije,
pokazali su sirinu uticaja Partije na radne mase
zcna. Na zborovima zena govorile Sll predstavnice
raznih · slojeva Zenskog stanovniStva - radnice,
seljankc, intelektualkc, domaCice, kao i predstavnici sindikata, napredni pojedinci iz gradanskih
partija i drustva i predstavnici omladine.
Vlada sporazuma nije rijesila ovo pitanje, kao ni
druga goruca pilanja naroda. Zabranom strajkova, demonstracija, koncentracionim logorima, ubijanjem demonstranata, pmgonima antifasista
ona jc sprovodila dosljedno politiku povezivanja
sa silama Osovine i fasizacije zemlje.
Mnogobrojni dokumcnti govore o tome. U zemlji
neometano djeluje pcta kalona. Vlada donosi uredbu o osnivanju privatnih njemackih gimnazija
sa pravom javnosli u nekoliko mjcsta u zemlji.
Doncsena jc uredba o uslovima za »Upis jevrejskih lica« na univerzitet i druge skole u zemlji.
Vozovi odnose iz Jugoslavije u Njemacku hiljade
vagona poljoprivrednih proizvoda. Sarno za dvije
godine izvoz u Hitlerovu Njemacku povecao se za
preko dvadeset puta. Policija puca na radnike i
omladinu koji traze hljeb, slobodu i odbranu zemlje.
Sile Osovine pokoravaju jednu za drugom zemlje
Evrope. Fasisticka Italija 1935. godine okupirala
je Etiopiju. Uz pomoc njcmackih i italijanskih
trupa u Spaniji osvaja vlast diktatorski Frankov
rezim. Poslije pripajanja Austrije Trecem Rajhu,
Minhe!)!;kim sporazumom Njemackoj su predati
Sudeti, a zatim je zaposjednuta cijela Cehoslovacka. Italija je okupirala Albaniju. Napadnuta je
Poljska, Francuska, pregazena Belgija, Holandija,
Danska i Norveska. Rumunija, Madarska i Bugarska pristupile su paktu Osovine. Godine 1940. napadnuta je Grcka. Fasisticke trupe bile su vee
odavno na granicama Jugoslavije. Jedini glas koji
upozorava na opasnost od fasisticke agresije je
glas zabranjene Komunisticke partije. Jedina partija koja organizuje narod za odbranu zemlje je
KPJ. On a tumaci zajednicku opasnost koja prijeti od fasizma svim narodima J ugoslavije, tumaci njihov zajednicki interes u borbi protiv fasizma i poziva narod na bratstvo i jedinstvo. Partija
zahtijcva stvaranje pakta o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom. Omladina na poziv Partije uCi
rukovanje oruzjcm, djevojkc i zenc idu na bolnicke kurscve i pripremaju sc za odbranu zemlje. U zakljuccima doncscnim na zemaljskom savjetovanju KPJ pod Smarnom gorom ncdaleko od
Ljubljane 1939. godine insistira se na sirem angazovanju zena u odbrani zemlje. »Zene su glavna
radna masa pozadine, jer ostaju na njivi, na ulici, u porodici bez hranioca. Znacaj rada medu ze-
21
�22
nama jc ocl suclbonosne vaznosti zbog ratne opasnosti.«
I rezim je svjestan snage koja se krije u zenama i
shvata na Cijoj su strani. »Komunisti uvlaCe u
svoje reclove zenc, posvccuju sve vise paznje zenskarn pokretu.« Policija uvocli posebne kartone
i spiskove zena komunista.
Ali i pored zaista ogromnog uticaja koji je Partija
imala u ienskim masama, i pored nesumnjive
cinjenice cla su stotine hiljacla zena raznim aktivnostima potvrdivale svoju politicku orijentaciju,
prijcm zcna u Partiju nije iSao onim tempom kojim su izrastali kaclrovi zena. To je konstatovano
i na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ koja je
oclrzana u Zagrcbu 1940. gocline. Na njoj je poclnesen poseban referat o raclu Partije medu zenama.
»Rae! medu zenama postajc za nas sve vazniji sektor racla. ImperijalistiCki rat, mobilizacija, nestasica zivotnih namirnica, bcsposlica i skupoca pojave su koje cluboko zacliru u zivot ogromne veCine zena, ocl raclnice, pa svc do gradanskih zena.
Ove pojave koje clonosi sa sobom rat, bacaju zene
iz letargije, u revolucionarni prolctarijat. Rae! medu zenskim masama postaje, claklc, sa imperijalistickim ratom, sve vazniji«, istakla je u svom referatu na ovoj konferenciji Vida Tomsiceva.
Peta zemaljska konferencija clala je oclgovor na neka pitanja oclnosa KPJ prema problemima polozaja zene u clrustvu. Na njoj su jasnije izraieni
stavovi KPJ ne samo o politickim pravima zena i
njihovoj ravnopravnosti u clrustvu, nego je postavljeno vise krupnih zaclataka komunista u politickom raclu sa zenama. To je bilo vrijeme kacla
su se rukovoclstva gradanskog zenskog pokreta
clistancirala ocl svake akcijc koja bi stvarala teskoce vlaclajucem porctku. Daljnji pokusaj cla se
u tim organizacijama trazi rjcsenje za okupljanje zena znacili bi oportunizam koji bi upravo
koristio vlaclajucoj klasi i vlaclajueoj politici.
Bilo je ocito cla »sto jasnije postavlja KPJ zensko
pitanje, to vise feminizam gubi svoj uticaj i opravclanje« (iz referata na V zemaljskoj konferenciji).
V zemaljska konferencija istakla je izmedu ostalog
cla, iako su radnice izlozene najgoroj eksploataciji
ocl strane kapitalista, postoje i problemi seljanki,
sluzbenica i ostalih radnih zena, postoje i clrugi
viclovi cliskriminacije, ponizavanja i nepravcli cije su zrtve zene i u clrustvu i u poroclici. Sve je to
zahtijevalo ocl komunista cla vocle racuna o teskom polozaju raznih slojeva zcna i cla shvate vainost okupljanja zena u svcnaroclnu borbu za promjenu postojeecg stanja. Vanrcclni znacaj zakljucaka ove konferencijc bio je u tome cla sc komunisti ne mogu ograniCiti na to cla teorijski priznaju zenama pravo na jeclnakost koja ee biti ostvarena pobjeclom proleterske revolucije, nego cla se
moraju boriti za ukljuCivanje u revolucionarne
pripreme zcna kao elementa koji, zajeclno sa klasom prolctarijata, ima najviSe razloga cla se bori
protiv postojeceg poretka. Ukljucivanje zena u
reclove boraca protiv impcrijalistickog rata, aktiviranje cjelokupnog partijskog clanstva na razvijanju i prihvatanju rcvolucionarnih te2nji jugoslovenskih zena bio je najbolji put cla se razbiju
»iluzije cla se zensko pitanje moze rijesiti u ok·
viru klasnog clrustva i pomocu nekakvih reformi.«
Rat koj i se priblizavao vee je pokazivao svoje surovo
lice narodima Jugoslavije. Sve teskoce koje su proizlazile iz poremecaja koji su sile Osovine izazvale
svojim haranjem po Evropi vee su skupo placali
i nasi narocli. Oskudica u zivotnim namirnicama
zbog izvoza u fasisticku Njemacku i Italiju, skupoca, spekulacije na kojima su se bogatili kapi·
taJisti, minima!ne potpore poroclicama ciji Sll
hranioci mobilisani u vojsku, sto je clovodilo do
jos veeeg siromastva i bijecle, prekovremeni rae!
u fabrikama u korist Crvenog krsta - sve je po·
tvrdivalo Cinjenicu cla burloazija ratne teskoce
prebacuje na leda raclnog narocla. Takode je bilo
jasno cla su zene onaj clio naroda koji je svim
ovim teskocama najviSe pogoden. To je ukazivalo
na neophoclnost cla se KPJ ocllucnije nego ikacl
angazuje kao nosilac revolucionarnih akcija raclnih zena i cla ih ukljuci u opstenaroclni pokret.
Na Petoj konferenciji su closljeclno obiljezene iclejne pozicije KPJ u odnosu na probleme zena i njihovu clrustvcnu ulogu. Zensko pitanje, pored
klasnog i nacionalnog, clobilo je viclno mjesto u
teoriji i praksi komunista Jugoslavije. Osim programskih nacela o politickim pravima i ravnopravnosti zene u svim oblastima zivota, istaknuti
su problcmi zastite materinstva, borba protiv
clvojnog morala, nekaznjcnog zavoclniStva, kupovine zena, prostitucije i clrugih oblika nejeclnako·
sti zene u clrustvenom i privatnom zivotu. Dublje
iclejno osposobljavanje clanova KPJ za razumije·
vanje polozaja zena u kapitalistickom drustvu, za
istorijske uslove nastanka neravnopravnosti zena bilo je ocl ogromnog znacaja, osobito za mlacle
generacije koje su preclstavljale stub partijskih i
skojevskih organizacija.
Na Petoj partijskoj konferenciji konstatovano je cla
u cjelokupnom clanstvu KPJ procenat zena iznosi
svega 6%, sto nije oclgovaralo masovnom ucescu zena u revolucionarnom raclnickom pokretu.
U preclvecerje rata zapoceta je siroko organizovana
akcija KPJ cla iz reclova potlacenih zena Jugoslavije primi u svoje clanstvo sto vise onih koje su
vee bile spremne cla svoju snagu, znanje i revolucionarnu sposobnost stave na raspolaganje u velikim borbama koje su preclstojale.
IV
Iako je u naroclu vlaclalo antifasisticko raspolozenje
koje se manifestovalo u javnom nezaclovoljstvu
politikom rezima, closlo je do potpisivanja sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu.
Vlacla Cvetkovie-Macek potpisala ga je sporazumno 25. marta 1941. gocline, a 27. marta milioni
!judi i zcna Jugoslavije hili su na ulicama, ogorccni izclajom, spremni cla ginu za sloboclu i nezavisnost svoje zemlje. Narocli Jugoslavije su zapravo toga dana zapoccli borbu protiv sila Osovinc i clomaeih izclajnika.
Sestog aprila 1941. god. njemacke bombe zasule su
Beograd. Fasisticke armije napale su Jugoslaviju: u!azile su u zemlju trupe fasisticke Njemacke, Italije, Bugarske i Madarske. Nastalo je komaclanje jeclne male zemlje ciji su se narocli uje-
�dinili da hi hili jaCi, ali u kojoj je vodena politika
razjedinjavanja, nacionalne i socijalne neravnopravnosti, na sta su, pored nadmoenosti oruzja,
okupatori racunali kao na najvazniji uslov vojnog
i drzavnog uniStenja Jugoslavije. Svega 12 dana
trajao je zvanicni rat. Slaho oprernljena i izdana
vojska nije mogla sprijeCiti da nadmocni neprijatelj vojnicki pohijedi. Ali narod nije kapitulirao.
U sjenci kukastih krstova i uz prijetnju tenkova dijeljen je ratni plijen: Slovenija je podijeljena izrnedu Italije, Madarske i Njemacke, stvorena je
takozvana Nezavisna Driava Hrvatska sa kvislingom Antom Pavelicem na celu. Dalmaciju i Hrvatsko primorje anektirala je Italija. Bosna i
Hercegovina naSle su se u sastavu Nezavisne
Dr~
:lave Hrvatske, Srhija pod okupacionim statusom
dohija kvislinsku vladu, Kosovo i Metohija pripojeni su Alhaniji pod okupacijom Italije i Njemacke, Backa i Medumurje dodjeljeni su fasistickoj Madarskoj, Makedonija je dozivjela okupaciju
od strane italijanske i hugarske fasisticke vojske,
koja je tvrdila da »Oslobada« Makedoniju, Crnu
Goru su okupirali italijanski fasisti. Okupatori su
raskomadali Jugoslaviju.
Okupatorska politika u zaposjednutoj zemlji hila je
u ekonomskom i vojnom pogledu usmjerena na
jacanje vojnog potencijala fasistickih okupatora
pred predstojeCi napad na Sovjetski Savez. U isto
vrijeme svi okupatori nastojali su da sto viSe
ucvrste svoj plijen sluzeci se najvarvarskijim
sredstvima. Iz sjevemih dijelova Slovenije koji
su dosli pod okupacionu vlast fasisticke Njemacke nasilno je iseljavano slovenacko stanovnistvo,
italijanski fasisti sprovodili su denacionalizaciju
hrvatskih krajeva koji su doSli pod njihovu vlast,
iz Backe su progonjeni kolonizirani Srbi, bugarski fasisti proglasavali su Makedonce Bugarima
itd. - Ustaska vlast u »Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj« pocinjala je svoj plan istrebljenja srpskog
naroda u ovim krajevima.
Necuveni su zlocini okupatora i domacih izdajnika
u svim zemljama Jugoslavije. Ubijanje, vjesanje,
protjerivanje sa kucnog praga, silovanje zena i
djevojaka, ubijanje djece, pljacka i paljevina, masovno hapsenje i progoni stanovniStva hili su
sredstva kojima su se sluzili u borbi protiv naroda. To nije hila vojnicka akcija; to je bio genocid. Najnizi instinkti koje je mogla raspaliti
ideologija rasne, klasne i nacionalne mrznje pos·
tali su zakon okupirane zemlje.
J edina organizovana snaga koja je u tim danima
hila spremna da pripremi i izvede otpor naroda
hila je Komunisticka partija. I pored svih nasto·
janja okupatora i izdajnickih garnitura da raz·
biju KPJ i istrijebc komuniste kao organizatore
antifasisticke borbe, Partija je bas u to vreme
ispoljila svoju sprcmnost i prekaljenost svojih
kadrova za borbu koja im predstoji. PreuzimajuCi zatvore, policijski aparat, spiskove osumnjicenih, okupacione vlasti su organizovale progone,
hapsenjc i ubijanje komunista kao najveCih protivnika porobljavanja zemlje. Tako su ustase odmah po dolasku na vlast pobile 200 hrvatskih
komunista koje je pohapsila jos bivsa jugoslovenska policija.
Komunisti su organizovali masovni pokret naroda
dvadeset sedmog marta. Oni su pisali u »Proletern« da je duznost svih svjesnih radnika i pa·
triota da budu u prvim redovima borbe za od·
branu zemlje. Oni su u vrijeme dvanaestodnevnog
rata davali primjer i pozivali u borbu protiv os·
vajaca. Oni su u trenutku »bezuslovne kapitulaci·
je« kralja i vlade savjetovali da se izbjegava za·
robljenistvo i organizovali sklanjanje oruzja. Oni
su trazili pakt o uzajamnoj pomoci sa Sovjetskim
Savezom. Zato se s njima trebalo obracunati uoci
napada na prvu zemlju socijalizma. Namjerama
fasizma o istrebljcnju naroda Jugoslavije trebalo
je prokrciti put ljesevima onih koji su u svoj pro·
gram stavili borbu za bratstvo i jedinstvo naroda
Jugoslavije. A sto je najvaznije, Komunisticka
partija Jugoslavije jasno je rekla da se nece miriti sa okupacijom i da ce organizovati borbu
naroda protiv okupatora. Vee u aprilu 1941. godi·
ne Centralni komitet KPJ izdao je proglas u kome
se istice da ee KPJ i radnicka klasa nastaviti bor·
bu protiv agresora i boriti se za slobodnu i ravno·
pravnu zajednicu naroda Jugoslavije. Stvoren je
Vojni komitet pod rukovodstvom generalnog se·
kretara KPJ, druga Tita i pocele su vojne pripreme za borbu protiv okupatora.
Narodnooslobodilacki pokret je bio nastavak siroko organizovanog antifasistickog pokreta, Narodnog fronta, koji se razvijao u nasoj zemlji nakon
pojave fasisticke opasnosti u svijetu. Narodnooslobodilacki pokret nije bio koalicija partija, jer
su burzoaske partije nestale sa pozornice, a njihova rukovodstva izdala iii napustila narod u naj·
tezim trenucima. Pokret je bio djelo najsirih slojeva naroda koje je u borbi okupljala KPJ.
Produzujuci svoju politiku okupljanja svih antifa·
sistickih, demokratskih i rodoljubivih snaga u
borbu protiv fasizma, Komunisticka partija je na·
stojala da pod zastavu oslobodilacke borbe okupi
sve drustvene snage spremne da se bore za oslo·
bodenje zemlje od okupatora. Vee u aprilu 1941.
godine u Sloveniji je stvorena Osvobodilna fron·
ta u kojoj su se nasle sve one snage slovenackog
drustva koje su usvajale program borbe protiv
okupatora i izdajnika.
Narodnooslobodilacki pokret u svim zemljama Jugoslavije izrastao je iz nepremostive podjele na
ogromnu masu rodoljubivih gradana koji su usta·
jali u borbu protiv okupatora i onih cija je nena·
rodna politika dovela do sloma i raspada Jugoslavije. Boriti se protiv okupatora znacilo je boriti
se za novu Jugoslaviju u kojoj neee biti mjcsta
izdajnickoj vladajucoj burioaziji i saradnicima o·
kupatora. To je uslovilo socijalisticki karakter
narodnooslobodilacke borbe i revolucije. Narodi
Jugoslavije nisu se u toj borbi osjecali ni sami,
ni pokoreni. Neogranicena vjera u snagu Sovjet·
skog Saveza, osjecanje povezanosti sa svjetskim
antifasistickim pokretom, snazno su zivjeli ne sa·
mo u komunistima Jugoslavije nego i citavom narodu.
Cetvrtog jula 1941. godine Centralni komitet KPJ
pozvao je na ustanak narode Jugoslavije. Tako
je pocela cetvorogodisnja oruzana borba protiv
okupatora i njegovih pomagaca za novu Jugosla·
viju.
2
�Jos prije pocctka oruzanih borbi mnogi komunisti
morali su preCi u ilegalnost iii su odlazili iz gradova da bi pripremali narod na ustanak. Partijski
rad u okupiranim gradovima sve viSe su obavljale zene. A taj rad nije bio jednostavan. Svaki grad
bio je pun ncprijateljske vojske, spijuna i policije. Nocu su vrsene racije po kucama. Nakon policijskog casa, patrole su pucale u zadocnjele prolaznike. A trebalo jc naci skloniSte za progonjene
rodoljube, prikupljati oruzje, sanitetski materijal, prenositi partijsku stampu, kupiti priloge za
ishranu uhapsenih i njihovih porodica, brinuti se
za odjecu vojsci, drzati vezu sa teritorijom na
kojoj su vee pocele borbe, doci do planova ncprijatelja. Trebalo je organizovati bjekstvo pohapsenih. likvidirati izdajnike, vrsiti diverzantskc
akcije. Trebalo je otpremiti iz okupiranih gradova rodoljube koji su zeljeli da stupe u narodnooslobodilacku vojsku. Trebalo je organizovati
stamparije i obavjestavati narod o dogadajima.
Beograd, Zagreb, Ljubljana, Skoplje, Sarajevo, Titograd (Podgorica), Novi Sad, Pristina i hiljade
manjih i veCih gradova i se]a bili su poprista borbe naroda koga ni sve oruzje okupatora ni svc
represalije nisu mogli pobijediti. Na mjesta palih
ilegalaca dolazili su drugi. Na takvim poslovima
danonoeno su bile angazovane desetine hiljada zena iz svih drustvenih slojeva. Mlade gimnazijalke
su u skolskoj torbi prenosile bombe, majke su u
kolicima sa djetetom nosile pistolje i municiju,
u krajevima sa muslimanskim stanovnistvom ilegalke su navlacile zar da bi mogle raditi.
Na poziv Komunisticke partije zene Jugoslavije,
gradanke i seljanke, stavile su domovini na raspolaganje svoj rad, svoj patriotizam, svoju potrebu za osvetom nevine djece i svojih uniStenih po·
rodica. Ono sto je okupator smatrao svojom prednoscu - mnogonacionalnost Jugoslavije - okrenulo se protiv njega. Zajednicka patnja i borba
vezali su narode Jugoslavije viSe nego ikada u odluci da zive u zajednici, ali takvoj koja ce odgovarati interesima svih naroda Jugoslavije. Jaeanju bratstva i jedinstva ogromno su doprinijele
zene. One su se sestrimile u ime zivota svoje djece nad svojim ponizenim materinstvom i razorenim domovima.
1:
24
*
*
U ratu nije bilo ni jednog posla na kome nisu radile zene, a na nekima su bile nezamjenljive. Zene
su bile nezamjenljive u sanitetu Narodnooslobodilacke vojske, u ratnim bolnicama, one su se
brinule za odijevanje i ishranu vojske, smjestale
izbjeglice ispred okupatorskog terora, brinule o
djeci bez roditelja. Djeca su smje5tana u porodice
iii su stvarani djecji domovi na slobodnoj teritoriji. Neprijatelj je masovno uniStavao djecu. Oko
hiljadu djece ubijeno je u cast Pavelicevog rodendana 1942. god. u logoru Stara GradiSka. Iste
godine u logoru u Jaski, u Hrvatskoj, zatvoreno
je 900 djece sa Kozare koju su neprijatelji zarobili za vrijeme ofanzive na Kozari. Njih su oslobodili hrvatski partizani i vratili u rodni kraj.
Tragicna pogibija kragujevackih gimnazijalaca
govori o monstruoznim zloeinima okupatora.
Hiljade djecaka i djevojcica rasli su na zgaristima kuea. Medu njima bilo je mnogo onih Ciji su
roditelji izginuli. Njih su, kao i svoju djecu, prihvatale umorne ruke seoskih zena pruzajuCi im
sve sto su u to ratno doba mogle.
»Ni zrna Zita okupatoru« - pisalo je na zastavama
omladinskih i zenskih radnih brigada. Zene, djevojke i djeca znjeli su noeu zito i ispred samih
neprijateljskih uporista. One su ruSile pruge, prekopavale ceste, euvale straie iznad sela i na putevima. Borile su se i ginule na frontovima.
Kada su se, uporedo sa vojnickim akcijama i sve
vecim brojem vojnih jedinica, poceli formirati organi nove narodne vlasti, narodnooslobodilacki
odbori, zene Jugoslavije su prvi put u svojoj istoriji birale i bile birane. Vee 1941. godine nije bilo
ni jednog odbora u koji nisu birane i zene. U Crnoj Gori, u prvim danima ustanka, proglasena je
ravnopravnost zena i njihovo pravo na ulazak u
organe narodne vlasti koja se stvarala. Vrhovni
stab NOV u februaru 1942. godine donio je dva
dokumenta: o zadacima i ustrojstvu narodnooslobodilackih odbora i objasnjenje i uputstva za njihov rad u oslobodenim krajevima. U tim dokumentima je takode podvuceno da zene imaju pravo da biraju i da budu birane. Sve odluke i druga akta iz tog perioda sadrie nacela o ravnopravnosti zena. Nacelo ravnopravnosti zena zapisano
je u najznaeajnijim aktima sa pravom zakona Deklaraciji o pravima gradana Antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja Jugoslavije i zemaljskih antifasistickih vijeca.
Izbori za odbornike narodnooslobodilackih odbora
su vrseni na najsirim skupovima naroda. Zadaci
narodnooslobodilackih odbora nisu bili laki. To
je bio neprestani rad za potrebe fronta, organizo·
vanje obrade zemlje, smjestaj porodica koje su
ostale bez krova, pomoc u radnoj snazi domacin·
stvima ciji su clanovi otiSii u Narodnooslobodilacku vojsku i partizanske odrede, prihvatanje
naroda koji se povlaCio pred neprijateljem, briga
o ratnoj sirocadi, prenos ranjenika u partizanske
bolnice, organizovanje smjestaja i ishrana vojnih
jedinica koje prolaze preko slobodne teritorije,
organizovanje zbjegova naroda i sklonista za ranjcnike u slucaju prodora neprijatelja, sakupljanje i sklanjanje rezervi hrane za potrebe vojske
i drugi poslovi. Sve je to zahtijevalo da u odbore
dodu najsposobniji i najsvjesniji clanovi Narodnooslobodilackog pokreta. Izbor zena nije, prema
tome, znacio formalnu potvrdu njihovog prava
da budu birane, nego povjerenje naroda da ce izabrane zene sigurno i savjesno izvrsiti sve poslove.
I one su to povjerenje opravdale. Upadljive osobine te prve generacije zena koje su birane u organe narodne vlasti bile su, osim odgovornosti,
nepomirljivost prema svakom oportunizmu, prerna sebicnosti, vjernost zadacima revolucije. Ucesce u vlasti one su razumjele kao veliku duznost i licnu odgovornost pred narodom. Radno
mjesto odbornika i odbornica bilo je za p]ugom,
na pjesackim stazama sa hranom i odjecom za
vojsku, na strazarskim mjestima iznad sela; njihova imena bila su prva na spiskovima davalaca
za vojsku. Biti u vlasti znacilo je tada najvise
�raditi, najvise dati za borbu. U to doba rastao je
sve vise broj zena u odborima, :lena s bijelim iii
crnim maramama, iza cijeg se skromnog lika krila volja, snaga i sposobnost neumornih pregalaca i revolucionara. One su izrastale iz milionske
mase zena kojima je revolucija otvorila puteve
iz tame i ropstva u kojima su dotada zivjele.
Na slobodnoj i okupiranoj teritoriji stvarani su aktivi, odbori i organizacije :lena s~ zadatkom najsireg okupljanja :lena u Narodnoslobodilacki pokret. U decembru 1942. godine odriana je Zemaljska konferencija Antifasistickog fronta zena
Jugoslavije. U mali bosanski gradic Bosanski Petrovac 6. decembra 1942. godine stigle su, izuzev
Makedonki koje zbog ratnih uslova nisu mogle
stiCi, predstavnice zena svih krajeva Jugoslavije.
Iz Slovenije su stigle nakon konferencije, probijaju<'i se sa velikim teskocama kroz neprijateljske
linije. Zene - ratnici sa puskama i bombama na
sebi, seljanke iz Bosne, Like, Gorskog kotara i
drugih krajeva, intelektualke iz raznih gradova
zemlje, radnice, zene Cazinske krajine pokrivena
lica - sve sjedinjene zajednickom borbom za slobodu zemlje. Mnoge od njih imale su na svojim
tijelima o:l.iljke od rana zadobijenih u borbi, ruke
su im bile pune zuljeva, u srcu su nosile tugu zbog
pogibije najmilijih, ali bile su ponosne sto su svoju duznost prema domovini casno vrsile. One su
predstavljale milionsku armiju zena u borbi protiv fasizma. Pozdravljajuci Konferenciju drug
Tito je rekao:
• Vasa danasnja skupstina ima veliki istorijski znacaj. Antifasisticki pokret :lena postoji u Jugoslaviji vee odavno, ali nikada nije mogao u svojoj
punoj organizacionoj formi doCi do takvog izrazaja kao sto je danas dosao. To je zasluga nasih
slavnih boraca koji su dali svoje zivote, svoju krv
i onih koji se bore u svim dijelovima nase napacene zemlje. Zene Jugoslavije pokazivale su svoj
heroizam jos u ono vrijeme kada se tek zaCinjao
Antifasisticki pokret zena, 1936. godine, tezeei
da budu u prvim redovima borbe za ugnjetene i
izrabljivane narode Jugoslavije. Danas Antifasisticki front zena ima visestruki znacaj. Zene se
bore danas rame uz rame sa muskarcima za slobodu naroda Jugoslavije, protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i protiv njihovih domacih sluga.
One se bore za slobodu i nezavisnost svojih naro·
da, protiv fasistickog sistema srednjovjekovnog
ropstva, kakav postoji u Njemackoj. One se bore
za nezavisnost svojih naroda, a to je sastavni dio
velike borbe za njihovu ravnopravnost koju sti
nasim zenama u staroj Jugoslaviji osporavali, ne
dajuci im ni pravo glasa, ni pravo odluCivanja o
pitanjima drustvenog zivota. U ovoj borbi one se
bore danas i za ravnopravnost zena. U ovoj nejednakoj, nadcovjeeanskoj borbi one su dokazale
da su imale pravo traziti svoju ravnopravnost,
one su to dokazale svojim zivotima, svojom krvlju na nolju bitke sa njemaokim, italijanskim i
madarskim fasistima i ostalim osvajacima.
Kceri nasih naroda stale su u prve redove narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Nasa pozadina je, vise nego iSta drugo,
dokaz koliko su one svjesne ovog istorijskog momenta, kada se odlucuje sudbina citavog covje-
canstva, kad se odlucuje sudbina zena. I bas zato,
ova danasnja skupstina ima ogroman istorijski
znacaj. Nase :i.ene, nase kceri, majke, ucestvuju
s puskom u ruci u narodnooslobodilackoj borbi.
Ja se ponosim sto stojim na celu armije u kojoj
ima ogroman broj zena. Ja mogu kazati da su
zene u ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj
izdrlljivosti bile i jesu na prvom mjestu i u prvim
redovima, i nasim narodima Cini cast sto imaju
takve kceri.«
Na ovoj konfercnciji organizaciono je oformljen
Antifasisticki front zena sa zadatkom politicke
borbe za dalje okupljanje zena u narodnooslobodilacku borbu. Time ce :i.ene postati jos aktivnija snaga bez koje se pobjeda nad fasizmom nije
mogla zamisliti.
Zene su u vojsci bile borci, radile u sanitetu, vrSile
partijske i politicke funkcije. One su ugled i Cinove u armiji sticale hrabroscu, istrajnoscu i visokom vojnickom disciplinom.
Veliki h1·vatski pjesnik Vladimir Nazor napisao je
o zenama-borcima: »Mozemo sc ponositi sto smo
u ove teske, ali i velike dane, dali svijetu novi tip
zene-partizanke.« Spremnost i zelju zena da se
bore sa oruzjem u ruci izrazio je u svojim dokumentima i Vrhovni stab Narodnooslobodilacke
vojske. U svojoj naredbi o izradi spiskova vojnih
obveznika Vrhovni stab odlucuje da se u njih
moraju uvesti i imena zena od 17 do 45 godina
koje se dobrovoljno jave u redove boraca.
U narodnooslobodilackoj borbi sa oruzjem u ruci
ucestvovalo je preko 100 hiljada zena. Cetvrtina
njih je poginula u borbi, 40 hiljada je ranjeno;
od toga su preko 3 hiljade teski invalidi. Za narodne heroje proglaseno je 88 zena. Nekoliko hiljada zena dobilo je »Spomenicu 1941« godine. U
toku rata preko 2.000 :lena postale su oficiri Narodnooslobodilacke vojske. Ogromna vecina zena-boraca Jugoslavije odlikovana je medaljama i
ordenima za hrabrost, za zasluge u razvijanju
bratstva i jedinstva, medaljama i ordenima zasluga za narod i drugim odlikovanjima.
Oko 620 hiljada grobova zena koje su pale kao
borci iii 2rtve fasistickog terora predstavlja vise
od trecine ukupnih gubitaka koje je Jugoslavija
imala u II svjetskom ratu.
Pred kraj rata u raznim vidovima borbe za pobjedu
nad fasistickim okupatorima i izdajnicima, u borbi za novu Jugoslaviju, bilo je organizovano preko
dva miliona zena i djevojaka Jugoslavije.
Takvo uCeSCe Zena Cinilo je revoluciju svenarodnom.
Zene su joj, osim hrabrosti i ogromnih napora,
darovale plemenitost materinstva, iskonski nagon
zene da se brine o ranjenim i bespomocnim. Drug
Tito je to ovako izrazio:
»Zene su unosile humanost u nasu borbu i ona se
prenosila i na sve nase borce. Tako je u toku rata
i:'uvanje i spasavanje ranjenika predstavljalo moralnu obavezu svakog naseg borca. A nju su bas
zene unijele medu nas. Taj humani elemenat odigrao jc ogromnu ulogu u jacanju borbenog morala, jer su nasi !judi znali da ce, ako budu ranjeni, biti ucinjeno svc da se spasu. To je bio slucaj i kod Prozora, za vrijeme Cetvrte neprijateljske ofanzive kada smo nosili sa sobom 4.000 ranjenika, a i u drugim situacijama.«
2.'
�zene borci i aktivisti narodnooslobodilackog pokreta razumjelc su da za sve ono svijetlo i radosno
sto se nazire u buducnosti pobjede, u boljem sutra, !reba zrtvovati danasnja htenja pojedinaca,
da !reba htjeti samo ono sto je u interesu citavog
naroda. Revolucija nema vremena za pojedince,
za njeinost, za ljubav, za materinstvo. Bored se
za sve to, ona trazi u svom stroju asketizam i samoodricanje. Zenc Jugoslavije naucile su tu ratnu
istinu i bile njeni vjerni sljedbenici. Ruke zena-ratnika bile su promrzlc i natecene od mraza, umora, prerane bore na mladim licima pricale su
o strahotama rata, u nekoj tihoj, ponosnoj tuzi
nad svirn Sto jc preZivljavala domovina, zamirao
je jecaj za roc1enim djetetom. Mlade bracne parove rastavljalc su nc samo ruke smrti nego i
potrebc borbc. U kratkom mimoilazenju ratnih
ko]ona sreta]e Sll SC OCi muza i zene, m]adica i
djcvojaka koji se vole, novorodence je odvajano
od toplog tijela majke da bi raslo cekajuCi oca i
majku koji sc bore.
Uhvaccne partizanke umirale su hrabro na vjesalima upucujuci posljednje rijeci svojoj nejakoj
djcci. To su svjedocanstva o putu jedne generacije zena za koju nijc bilo dilema. One su istrajale snagom svijcsti, ponosom patriotizma, vjerom u buducnost, bez obzira na zrtvc. Revolucija
nije prckrasna bajka ni legenda. Ona ima svoje
pjesme, svojc zastave, svoje krvavo crvcnilo. U
njoj se ne sarno gine nego sc i Zivot Zivih svodi na
26
pusk u i surovc zakonc rata. Iz toga je izasla svjesna svoje snage, barutom opaljena, nova zena Jugoslavije.
U borbi za slobodu zemlje u zenama su se zbivale
duboke promjene. Te promjene predstavljaju zajednicku karakteristiku zena koje su prosle rat i
revoluciju. Mora imati posljedica ucesce u oruzanoj borbi u kojoj se zena izjednacuje sa muskarcem u zasjedi, u ponocnoj straZi, u nocnom
juriSu, u ulicnim borbama, u dugim marsevima
preko brda i planina, u tami zatvorskih tamnica,
u izdriljivosti cutanja uprkos najstrasnijim mucenjima, na politickim tribinama provjeravajuCi
sebe u sposobnosti da ljudima objasni puteve borbe i da ih povede u nju. Muskarci ratuju vijekovirna, ani su ratnici sa tradicijom, sa oreolom muM
cenika ili pobjednika. Masovna borba zena kao
vojnika i revolucionara ima daleko kraCi staz to je pojava vezana za proleterske revolucije i narodnooslobodilacke pokrcte 20-tog vijeka. zene
Jugoslavijc su decenijama, rame uz rame sa muskarcima, vodile borbu protiv reakcije i eksploatacije da bi u cetvorogodiSnjoj oruzanoj borbi dale
neocjenjiv doprinos pobjedi nad okupatorom i
pobjcdi socijalisticke revolucije. Promjene koje
su se dogadalc u zenama bile su u stvari saznanje zena o sebi i vlastitim mogucnostima. Kroz
vijekove su muskarci odredivali ne samo drustvcni polozaj i norme ponasanja zenama, nego su definisali i njihove intelektualnc i moraine sposobnosti, njihovc psihicke osobine, odredivali su sta
je za muskarce a sta za zenc. Doprinos koji su
zene vijekovima davale u borbi za slobodu ostajao je anoniman.
U novoj politickoj i idejnoj klimi koju je stvorila
revolucija, u situaciji kada su zajedno sa mus-
karcima drzale sudbinu zemlje u rukama, zene su
izasle iz anonimnosti i one i citavo drustvo postali su svjesni uloge koju su zene imale u ovim
sudbonosnim danima. Revolucionarke Jugoslavije nisu u sebi imale niSta sifrazetsko, niSta fcministicko. Za njih su ljudske vrijednosti bile hrabrost, patriotizam, solidarnost u zajednickoj borbi. Ostvarenje svojih ljudskih i gradanskih prava
one su vezale za pobjedu revolucije, za socijalizam. Otuda pojava da se vecina zena - aktivista
narodnooslobodilackog pokreta ideoloski opredeljivala za Komunisticku partiju, za socijalisticko drustveno uredenje.
Kada je 1945. godine donesen prvi Ustav nove Jugos]avijc, u njcmu je ozakonjcna jedna od velikih
tekovina narodnooslobodilacke borbe i revolucijc: })Zenc su ravnopravne sa muSkarcin1a u svim
podrucjima ddavnog, privrednog i drustveno-politickog zivota ... Za jednak rad zene imaju pravo
na jednaku platu kao i muskarci i uzivaju posebnu zastitu u radnom odnosu ... Driava narocito
stili interese majke i djeteta osnivanjem porodiliSta, djecijih domova i obdanista i pravo majke
na placeni dopust prije i poslije porodaja .•,
Iza ovih nekoliko recenica koje su objavljiva]e novi
polozaj zena u Jugoslaviji stajala je burna revolucionarna proslost, ucesce u oruzanoj borbi i revoluciji, doprinos koji su zene dale u borbi za
stvaranjc novog drustva.
v
Kada se desavaju promjenc u polozaju potlacenih,
onda su to raskrsca koja donose vise rjesenja buduCim generacijama, nego onima koji su otvorili
nove puteve zivota. Klasna borba i revolucija u
svom oruzanom trajanju ostvaruje globalne interese klase i potlacenog naroda. Tada se stvaraju
uslovi za izgradnju bogatijeg i pravcdnijeg drustva.
Jugoslavija je izasla iz rata kao jedna od najopustosenijih zemalja Evrope. Gubici u stanovnistvu iznosili su 1,700.000 muskaraca, zena i djece, sto je
premasilo procenat od !0°/o ukupnog stanovnistva. Stotine hiljada djece ostalo je bez jednog iii
oba roditelja. Prema popisu stanovnistva iz 1953.
godinc bilo je u Jugoslaviji oko 600 hiljada porodica kojc su sc sastoja]e samo od majki i nepunoljetne djece. 71 Ofo ovih zen a bile su udovice.
I inace nerazvijena privreda hila je gotovo potpuno
unistena. Takvo stanje bilo jc i sa skolama, bolnicama, stambenim prostorom i drugim komunalnim objektima. Zivot u tim pos]ijeratnim godinarna znaCio je novu bitku da se na ruSevinama
i pustosi koje je ostavio rat obnovi i izgradi ekonomska snaga zemlje.
Dos]jedno sprovodenje mjera za stvaranje socijalistickih drustvenih odnosa podrustvljavanje
srcdstava za proizvodnju i nacionalizacija, sprovodcnje agrarne reforme, konfiskacija imovinc
saradnika okupatora, vrseno je uz neprestanu borbu protiv otpora razvlasccne budoazije koja
se raznim sredstvima politicke i diverzantske aktivnosti u zemlji i inostranstvu borila protiv postojeceg stanja. Masovne drustvcne organizacije
- Sindikat, Ujedinjeni savez antifasisticke omla-
�dine, Antifasisticki front zena ujedinjeni u Na·
rodni front bile su organizovana snaga naroda u
sprovoaenju revolucionarnih promjena i milionska podrska Komunistickoj partiji i narodnoj vlasti. To se ispoljilo osobito kada je doslo do neocekivane antijugoslovenske kampanje i napada na
KP .T ugoslavije od strane rukovodilaca Sovjetskog Saveza i drugih socijalistiCkih zemalja
1948. godine, kad je donesena poznata rezolucija
Informbiroa u kojoj je izvrsen klevetnicki napad
na Jugoslaviju i njen put u socijalizam. Optuibe
kojc su sadriavale tvrdnje da je jugoslovenska
KP »antisovjctski orijentisana«, da je postala >>kulacka partija«, da prijeti opasnost da se Jugoslavija prctvori u »koloniju imperijalistickih zemalja« bile su zavjesa za stvarne razloge nezadovoljstva Staljina zbog toga sto se Socijalisticka Jugoslavija dosljedno borila za samostalan razvitak svake socijalisticke zemlje, protiv hegemonizma ma koje partije i ma koje zemlje, za rav·
nopravne odnose meau socijalistickim partijama
i dJ-Lavama.
Pokusaj razaranja narodnog jedinstva u zemlji i
kan1panja protiv Jugoslavije u inostranstvu samo je jedan clio teskoca koje su Jugoslaviji na·
ncscnc u tom pcriodu. Politicki pritisci praceni
su vojnim prijetnjama, prekidom mcduddavnih
odnosa, otkazivanjem ekonomskih ugovora, sto
je znacilo vcliki udarac za mladu jugoslovensku
privrcdu koja se u svom razvoju i najvecoj mjeri oslanjala na saradnju sa socijalistiCki1n zemljama.
Jedino jc narod koji zna cijenu slobode i nezavisnosti, jcr ih je izborio sopstvenim zrtvama, mogao odoljeti i tim teskocama koje su dosle sa
strane od koje su se mogle najmanje ocekivati.
To je period u kome je snazno dolazila do izrazaja
nova ljudska zajednica, u kame osnova za podjelu mcclu ljudima nije bila nacionalna pripadnost,
pol i druge razlike nego odnos prema rcvolucio·
narnim zadacima i savladivanju teskoca kojc su
stajale na putu njihovom izvrsenju. Ta moralno·politicka snaga stvorcna jos u toku oruianc borbe bila jc odlucujuCi faktor u svim uspjcsima koji su postignuti u ckonomskom i drustveno-politickom zivotu zemlje. Milioni zena i djevojaka
ucestvovali su u dobrovoljnim akcijama na izgradnji poruscnih domova i skola, obnovi i izgradnji puteva i pruga, u organizovanju djecjih domova, skolskih kuhinja, u raznim aktivnostima
na za.Stiti i vaspitanju djece koja su ostala bez
roditelja. Zene su imale znai'ajnu ulogu u obnovi seoskih domaCinstava i povecanju poljopriv·
redne proizvodnje, jer zbog ratnih gubitaka ili od·
Iaska muskaraca u rudnike i druge grane privre·
de nije bile dovoljno muske radne snage.
Stanje u zemlii stvorilo je od drustvenog rada os·
novno mjerilo za vrijednost i iena i muSkaraca.
To je iskljucivalo kako pasivnost zene, tako i njenu drustvcnu podrcdcnost. U ratu i u obnovi zemlje potvrdcn jc znacaj rada zcna u privredi i
u drustvu, a sve jc to uticalo ina mijcnjanje svijesti Zena i Citavog druStva.
Otuda potice i jedna crta nostalgijc kod zena kojc
su uCestvovale u revoluciji i obnovi zemlje za vre·
menom koje je, ma koliko da je za njih i za i'i·
tav narod bilo tesko, izgledalo mnogo blize zeljama zena za afirmacijom i uticajem na drustveni Zivot.
U stvari, nekoliko godina poslijeratnog razvoja bile
su godinc jednakosti u bijedi. Racionirana hrana,
po]uprazne trgovine, redovi za sve ~to je covjeku
potrebno, stambena kriza, blijeda djeca hranjena
iz oskudnih posiljki medunarodnih humanitamih
organizacija - bili su teska stvarnost zemlje. Nedostatak savremenih tehnickih oruda nadoknadi·
van je ogromnim utroskom fizicke snage koju jc
narod davao dobrovoljno ili uz najniza primanja.
Socijallsticka sadrlina i brzi tempo drustvcno-ekonomsk.og razvitka zahvatili su sve oblasti zivota
u zemlji. Za zenc je od velikog znai'aja bilo ukidanje patrijarhalnih i reakcionarnih zakona i donosenje novih koji su pratili ustavnu deklaraciju
o ravnopravnosti Zena. Njima su rjeSavani na pojedinim teritorijama i odnosi prema ieni zaostali jos iz feudalnog doba ( mnogozenstvo, obaveza
nosenja zara i fcredze), pitanja iz radnog odnosa
zaposlcnih zena (jednake plate za jednak rad, za·
stita majki i djece), doneseni su zakoni o bracnim odnosima i odnosima roditelja i djece. Njihova sprovodenjc bilo je u tijesnoj vezi sa stupnjem drustveno-ekonomskog razvitka pojedinih krajeva, sa nacinom privredivanja i prven·
stveno sa ekonomskim polozajem zena, odnosno
stepenom njihove zaposlenosti u drustvenom sektoru privredivanja.
Veliki broj zena koje su se zaposlile u poslijerat·
nom periodu nije se spremao za poziv, cak je medu njima bio veliki broj zcna bez osnovne skolske naobrazbe. Prema podacima iz 1957. godine
bilo jc u Jugoslaviji oko 450 hiljada radnica. One
su u ukupnoj radnoj snazi predstavljale svega
25°/o kvalifikovanih, a svega 0,8% visokokvalifikovanih. Obrazovanje na radnom mjestu koje je
zahvatilo cijclu zemlju kao izraz potrebe da se
kvalifikaciona struktura sto prije uskladi sa razvojem i potrebama privrede, zene su manje koristile zbog obaveze u porodici i domacinstvu koje su, po tradiciji, bile u orvom redu briga zena,
kao sto je tradicija davala vece obavezc muskar·
cu u pogledu materijalnog obezbjedenja porodice. U svoj jasnoCi ispoljavala se istina da promjena drustvenog poretka, proglasenje ravnoprav·
nosti i donosenje zakona kojima se ravnopravnost obezbjedujc znaCi stvaranje tck primarnih
uslova za proces emancipacije i dubljih promjena u zivotu zena. I najdosljednije provodenje
revo]ucionamog programa osloboacnja covjeka i
najhumanijc zakonodavstvo koje sadi-li ideaina
rjeSenja o ravnopravnosti Zena ne mogu preko
noci ukloniti tcsko nasljcae koje ostavlja proslost nepismenost, nekvalifikovanost, uticaj
predrasuda, religije, patrijahalnog vaspitanja i
konzcrvatizma. Organizovane druStvene snage mo·
gu mnogo uCiniti da se tragovi proslosti brze uklanjaju, ali izmjenu svoga po]ozaja i izmjenu
drustvene svijesti vrse u prvom redu same zene
svojom ulogom u privredi i drustvenim odnosi·
rna. Ta uloga rasla je iz godine u godinu sve vecim ulaskom zena u privrcdni zivot pod promijenjenim uslovima. Ne same da je rastao broj
zena kojc su se skolovale i profesionalno ospo-
li
�sobljavalc, nego sc stvaralo i iskustvo :lena o putu slobodi i drustvenoj sigurnosti. Ucesce u dru·
stvenom radu sve manje je bilo samo neophodnost da se stvorc sredstva za zivot, nego zelja i
potreba da se stvori vlastita egzistencija i dru·
stveni poloi.aj nezavisno od braka, licnog zivota
i situacijc u braku i porodici. To je postalo ne·
deljivi clio bica miliona zena i djevojaka sirom
Jugoslavije koje sc skoluju i profesionalno obrazuju. Prcko 40% studenata na univerzitetima u
Jugoslaviji predstavljaju djevojke, a u skolama
drugog stupnja gotovo jc izjednacen broj omladinaca i omladinki. Stalno se prosiruje broj zanimanja i profesija kojc mladc djevojke uzimaju
kao svoj poziv. I pored jus prisutne atmosfere
da Zcna svoj prestiZ treba da traZi u prvom redu
u braku i porodici, svc je manje pojava da dje·
vojke nakon udaje napustaju zaposlenje i posvecuju se iskljucivo porodici, odnosno domaCin·
stvu.
Bavljenje profcsijom je oblik zivljenja i sastavni
clio planova za buducnost ogromnog broja mladih zena. ViSe od milion zena u drustvenom sektoru privrede i drustvenim sluzbama predstavlja
prcko trcCinc svih uposlcnih. Ako se tome dada
privrcdna aktivnost Zcna·proizvodaCa na sdu koja jc raznim oblicima kooperacijc, clanstvom u
zcmljoradnickim zadrugama povezana sa drustvenirn sektorom privredivanja, jasno je da Zenama
pripada znaCajan udio u stvaranju nacionalnog
dohotka, prema tome i u cjelokupnom drustvenom razvoju. Elektrifikacija, razvoj industrije
aparata za domaCinstvo, modernija stambena izgradnja, postcpeni razvoj usluznih djelatnosti i
djecjih ustanova, porast drustvene brige za vaspitanjc djece i omladine mijenjaju svakodnevno
polozaj zena u drustvu.
Svi ti procesi nc teku mirno i istovremeno u svim
srcdinama i za svc zcne jednako. Negdje se tek
nagovijcstilo novo doba clcktricnom sijalicom, a
negdjc jc to armija zcna koja nasi proizvodnju u
fabrikama, u laboratorijama, unaprcdujc tehno·
logiju proizvodnjc, predstavlja odlucujuCi faktor
u Skolstvu, zdravstvenim i nauCnim ustanovama.
Industrijsko-urbane sredine u kojima su socijalisticka obiljczja privredivanja izrazcna i odgovarajucom politikom u odnosu na sve razvijenije
nove porodicne odnose predstavljaju jezgra za ostvarivanje novih odnosa medu ljudima i novog
polozaja zcnc i kao proizvodaca i kao nosioca
upravljackih funkcija.
U Zivotu savrcmcnc jugoslovcnske Zene isprcpletcni
su mnogobrojni uticaji od proslosti koja je svc
donedavno trajala, od iluzija da su sva prava izvojcvana, do stvarnosti u kojoj sc zbog objcktivnih tcskoca, ali i djelovanja starih oblika zivota
i svijcsti, javljaju konzcrvativni otpori, dvojni
28
moral, a naslijedcni primitivizam rada politicki
konzervatizam u odnosu na znaCaj uCeSCa Zcna u
neposrednom politickom odluCivanju.
U takvoj situaciji raste i postaje sve vidljiviji i ne·
opravdaniji nesklad izmedu uloge koju zauzima·
ju zene u drustveno-ekonomskom zivotu i njihovog udjela kako na rukovodccim mjestima u radnim organizacijama, tako i njihovog broja u samoupravnim organima i predstavnickim tijelima.
Cesto se ova pojava objasnjava velikim obavezama kojc :lena ima jos, kao majka i domacica.
Iako jc vcca zauzetost zena u porodici i domaCinstvu joS stvarnost, ona sve manje ima rang
drustvene norme i pravila u ime kojih je moguce
vrsiti diskriminacije prema zenama u osnovnim
demokratskim pravima gradana i samoupravljaca. Samoupravljanje nije formalna demokratija.
To je odlucivanje o raspodjeli viska rada, odlucivanjc o politici razvoja racine organizacije, komune, citave zemlje. A to je bio i ostao najdublji
smisao revolucionarnog radnickog pokreta u bar·
bi za oslobodenjc covjcka i stvaranje novih odno·
sa medu ljudima.
I u ovoj fazi duboko su povezani intcrcsi zena sa
interesima i borbom radnicke klase za demokra·
tizaciju politikc u smislu sticanja sve vecih pra·
va neposrcdnog odluCivanja o sredstvima koja
stvaraju. U samoupravnom drustvu drustveni polozaj zena ne maze se izraziti obezbedivanjem odredenog veceg ili manjeg broja mjesta za :i.enc u
parlamentima, vladama i drugim drustvenim forumima nego i postizanjem siroke politicke aktivnosti mase radnih :i.ena i ostvarivanjem njihovog
neposrednog uticaja na politiku i drustvene adnose u radnim organizacijama, druStvenim sluZbama, komunalnoj zajednici itd. Ostvarivanje od·
govarajuce uloge zena u odluCivanju o svim drustvcnim poslovima nijc formalnost kojom sc iz·
ra:lava njihov novi drustveni polozaj ncgo zauzimanjc odgovarajuccg mjesta u odlucivanju o zivotnim pitanjima koja ih kao proizvodace i kao
gradane duboko zaokupljaju.
Kao i u cjelokupnom naporu za izgradnju novog
druStva, taka i u procesu ostvarivanja ravnopravnosti zene i njene emancipacije kao sastavnog dijela novih drustvenih odnosa, pokazuje se
da odnosi snaga izmedu onog sto se rusi i onog
sto se stvara u oblasti ljudske kulture, meduljudskim odnosima i drustvenoj svijesti nisu uvijek
takvi da bez borbe obezbjeduju pobjedu novog.
Dosadasnji rezultati u izgradnji socijalistickog dru·
Stva snaZan su tcmelj za ostvarenje istinske rav·
nopravnosti :i.ena kao jcdnog od uslova izgradnjc
slobodne i ravnopravne ljudske zajednice. Kao
ni drugc pobjede u dugogodisnjoj borbi radnic·
ke klase, ni ova se ne maze izvojcvati bez ucesca
miliona zcna, njihove svestrane radne i politicke
aktivnosti i borbe.
�������������0 sudbini Bosne i Hercegovine rjesavali su stoljeCima strani osvajaCi i kolonizatori. Od Carigrada
do Beca, od Peste do Berlina, od Versaja do Beograda rjesavalo se pitanje cija je Bosna i Hercegovina, jer je narodima koji je naseljavaju, Srbima, Hrvatima i Muslimanima, bilo oduzeto pravo da je smatraju svojom.
Godine 1463. srednjovjekovnu bosansku driavu pokorili su Turci i pripojili je otomanskom carstvu.
Kroz viSe od cetiri stoljeca turske vladavine u
Bosni i Hercegovini klasna struktura feudalnog
bosanskog drustva formirala se i izrazavala i religioznom opredjeljenoscu stanovnistva. Feudalci i slobodni seljaci pripadali su islamskoj vjeroispovijesti, odnosno religiji turskih osvajaca. Pripadnici katolicke i pravoslavne religije hili su,
po pravilu, kmetovi feudalnih gospodara. Unutrasnje klasne, religiozne i nacionalne suprotnosti jos vise je zaostravao vanjskopoliticki polozaj
Bosne i Hercegovine. Geografski na medi izmedu
dva velika osvajacka cars tva ( turskog i austro-ugarskog) Bosna i Hercegovina su i vojno-politicki zavisile od odnosa snaga medu velikim silama. Tako je 1878. godine oslabljena turska carevina morala pristati na odluku Berlinskog kongresa na osnovu koje je Bosnu i Hercegovinu okupirala Austro-Ugarska da bi je 1908. godine i
pravno pripojila svojoj teritoriji. Tako su Bosna
i Hercegovina postale kolonija Austro-Ugarske.
Uporedo sa naslijedenim feudalnim odnosima koje
novi okupatori nisu mijenjali poceo je razvoj kapitalisticke privrede, obiljezen prodorom stranog
kapitala koji su privukla ogromna prirodna bogatstva ovog teritorija i izobilje jevtine radne snage. Pocele su se razvijati neke grane industrije i
saobracaja. Tako se poeela stvarati radnicka klasa Bosne i Hercegovine. Ona se formirala iz redova siromasnih seljaka i stranih radnika koji su
se doseljavali u ove krajeve. Racuna se da je pocetkom XX vijeka vee bilo oko 100.000 radnika i
radnica, sto je predstavljalo 5-6'/o od ukupnog
stanovnistva. Zenska radna snaga koriScena je
najviSe u duvanskoj i tekstilnoj industriji. 1904.
godine, na primjer, u tvornicama duvana i otkup·
nim stanicama od 2.549 radnika bilo je 1.736 zena. Radnici u Bosni i Hercegovini radili su pod
losim uslovima i bili manje placeni od radnika u
ostalim krajevima Austro-Ugarske. Nadnice zena
bile su i za tri puta manje nego nadnice muskih
radnika. Taka su 1881. godine nadnice zena u duvanskim tvornicama u Mostaru i Sarajevu iznosile 30-50 novcica, a nadnice muskaraca 50-150
novcica.
Seljastvo je predstavljalo vise od 85'/o stanovnistva. Najveci dio zemlje bio je u posjedu feudalnih
vlasnika. Povrsine kojima su raspolagali pojedini feudalni vlasnici iznosile su i do 1.000 hektara
na kojima su radili kmetovi. Seljastvo je, osim
toga, bilo izlozeno i nametima koje je propisivala
driava. 0 politickoj obespravljenosti naroda govori i podatak da je u Bosni i Hercegovini, iako
je u doba Austro-Ugarske imala preko 2 miliona
stanovnika, broj gradana sa pravom glasa iznosio svega 400 hiljada. Birai'ko pravo je bilo ograniceno imovinskim cenzusom i obezbjedivalo u
saboru vecinu predstavnika klase veleposjednika,
trgovaca, visokog CinovniStva i sl. Sa izuzetkom
malog broja samostalnih veleposjednika, zene su
bile bez prava glasa.
·
Ekonomsku bijedu i teske uslove rada bosansko·hercegovackih zena dopunjavali su surovi zakoni
i obicaji kojima su zene bile izlozene u drustvu i
porodici. Zene nisu imale pravo da sjede za istim stolom sa mu5karcima, seoske zene poradale
su se u stalama, Muslimanke su od najranijih godina nosile zar i feredzu, mnogozenstvo je bila
obicna pojava zakonom i vjerom zasticena.
Prema podacima austrougarske uprave iz 1910. go·
dine u cijeloj Bosni i Hercegovini bilo je svega
177.168 pismenih lica iznad sedam godina. To je
predstavljalo svega 11,95% stanovniStva. Od stotinu muskaraca bilo je pismeno 16,81%, od sto·
41
�42
tinu zena 6,54%. Nepismenost Hrvatica bila je
83,86%, Srpkinja 95,60%, Muslimanki 99,68%.
Tek 1911. godine izglasan je u Bosanskom saboru
Zakon o obaveznom pohadanju osnovne skole,
ali su, na zahtjev konzervativnih muslimanskih
poslanika, od te obaveze izuzeta muslimanska zenska djeca.
Radno vrijeme koje je nekad iznosilo i do 16 i 18
casova dnevno, niske nadnice, zloupotreba djecjeg rada - bila je stvarnost u kojoj su zivjele
prve generacije bosansko-hercegovackog proletarijata. U izvjestaju Glavnog radnickog saveza Bosne i Hercegovine navodi se da je 1910. godine od
cjelokupnog registrovanog radnistva bilo 40% ispod 18 godina. Cesto su zaposljavana i djeca od
7 - 10 godina.
Brojno jacanje radnickc klase i njeno organizovanje u borbi protiv kapitalisticke eksploatacije oznacava i pocetak borbe za izmjenu polozaja zene
u Bosni i Hercegovini, za ukidanje vjekovnih tradicija potCinjenosti i neravnopravnosti.
Radnice su se, uglavnom, regrutovale iz redova gradske sirotinje. Mnoge su bile nepismene, mnoge
pokrivene zarom. One su ulazile u radni odnos
bez ikakvog iskustva i svijesti o vrijednosti svoga rada i na taj nacin postajale predmet najsurovije eksploatacije poslodavaca.
Teski radni i zivotni uslovi uticali su da je medu
prvim organizovanim radnicima bilo i dosta zena. One su svojim drustvenim polozajem i svojom
borbenoscu poeele krciti puteve oslobodenja zena Bosne i Hercegovine.
Peticija sarajevskih radnika austrougarskim vlastima o nesnosnim uslovima rada i zivota radnika od
21. avgusta 1905. godine nosi i potpis Elize ::iimic,
tekstilne radnice. Ona se nalazi i medu sazivacima prvog radnickog zbora 27. avgusta 1905. godine u Sarajevu. Veliki strajk radnica u sarajevskoj Fabrici cilima 1905. godine bio je znacajna
manifestacija borbenosti i organizovanosti radnica. Iako je policija uhapsila veliki proj ucesnica,
strajk nije slomljen. U krvavim majskim demon·
stracijama 1906. godine u Sarajevu, koje su bile
uvod u generalni strajk radnicke klase Bosne i
Hercegovine, radnice Tvornice duvana i sarajevske Cilimare posrtale su pod udarcima kundaka,
padale pod kopita policijskih konja, ali su izdriale do kraja, do pobjede radnika u ovoj velikoj
akciji bosansko-hercegovackog proletarijata. Rezultat uspjesnog generalnog strajka bilo je obezbjedenje prava na strajk, slobodu udruzivanja, potvrda sindikalnih pravila, odobrenje za stampanje lista »Radnik«.
U junu 1907. godine adrian je Prvi kongres Glavnog radnickog Saveza Bosne i Hercegovine na kome su delegati predstavljali oko 3.QOO clanova
organizovanih u sindikate. Najvise sindikalno organizovanih radnica bilo je u Savezu tvornicko·nadnicarskih i nekvalifikovanih radnika. U njima je bilo organizovano 259 radnica, a od IS cianova Uprave ovog saveza bilo je 5 Zena.
Prema podacima sa IV kongresa Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine odrzanog 1912.
godine od 2445 clanova stranke bilo je 130 zena.
Prvi svjetski rat znaCio jc za Bosnu i Hercegovinu i
njene narode nove nevolje i nova pustosenja. Po-
slije ubistva austrijskog prestolonasljednika uSarajevu 1914. godinc u Bosni i Hercegovini je zaveden vojno-okupacioni rezim. 1915. godine ukinut je Bosansko-hercegovacki sabor. Interniranje
i progoni protivnika austrougarske vlasti, mobilizacija u austrougarsku vojsku, ratni nameti na
stanovniStvo, kuluk, rekvizicija poljoprivrednih
proizvoda doveli su do gladi i masovnog umiranja stanovnistva, osobito djece.
Godine 1917. doslo je do pobune zena seljanki u okolini Sarajeva.
»Bilo je to 1917. godine, kada je pored svih nevolja i muka kroz koje je bosanski narod prolazio,
nastupila i velika glad. Muskarce su poslali na
front iii su se nalazili u internacij i i medu taocima. Zene sa djecom ostale su kod kuca i obavljale sav privredni posao. Godina 1917. donosi
glad pred kojom se svako uzasava. Djeca su bila
najstrasnije pogodena. Nastupilo je masovno umiranje od gladi. U planinskim predjelima Bosne,
gdje je kora sa drveca i Iisee bila iskljucivo hrana, sitna djeca su oticala i u najstrasnijim mukama umirala. U takvoj atmosferi austrijske vlasti
su vrSile po selima rekviziciju hrane ... «1 )
Seljanke iz okoline Sarajeva pocele su se organizovati u borbi protiv vojnih liferanata koji su vrsili
rekviziciju hrane. Deputacija seoskih zena predala je intendantu okupacionc vojske pismo u kome je stajalo: »Dosie smo da se tuzimo na tvoje
sluzbenike, otjerase nam sinove u vojsku, muzeve u zatvor i taoce, a stoku i hranu spekulantima da se bogate na nasem znoju!«
Kada je protest seoskih zena odbijen, one su se pocele sakupljati pazarnim danom na sarajevskoj
pijaci naoruzane koljem i stapovima i vracati sve
one koji su tjerali stoku. Liferanti su obavijestili
policiju koja je pokusala da rasturi pobunjene
zene. Tek kad je dobila pojacanje, policija je uspjela da •napravi red«. Deset :lena bilo je uhapseno. One su oslobodene tek 1918. godine.
VeCina fabrika dosla je pod vojnu upravu. Sastanei radnickih organizacija bili su pod prismotrom.
Organ Socijaldemokratske partije ·Glas slobode«
pod pritiskom cenzure prestao je da izlazi. Glavnu radnu snagu u fabdkama predstavljale su zene, jer su muskarci mobilisani u vojsku. Duzina
radnog dana i visina nadnica zavisili su od volje
poslodavaca.
U »Glasu slobode« ,broj 30 iz 1917. godine pisalo
JC: »U fabrikama, radionicama i rudnicima, pored izvjesnog broja starih radnika, danas rade
zarobljenici, zene i djeca. Zarobljenici rade za
hranu (glavna hrana repa i tikva), a zene i djeca
imaju nevjerovatno male nadnice s kojima mogu
provoditi vrlo kukavan zivot na ovoj skupoci. A i
zene i djeca rade teske poslove i izlozeni su svakodnevnim opasnostima u poslu.«
Neaktivnost radnickih organizacija za vrijeme I
svjetskog rata bila je s jedne strane posljedica
terora okupatorskc vlasti, mobilizacije znatnog
broja radnika u vojsku, ali i stava socijaldemokratskih partija pojedinih zemalja prema ratu.
Austrijska socijaldemokratija, pod cijim se uticajem razvijao radnicki pokret u Bosni i HerceI)
Izvor: Glas slobode, 1918. godine.
�govini, prihvatila je imperijalisticki rat svoje burzoazije pretpostavljajuci ocuvanje austrougarske
monarhije interesima radnicke klase i potlacenih
naroda koji su zivjeli u njenom sastavu.
Tek 1917. godine, kao odjek oktobarske revolucije
i bliskog poraza austrougarskog carstva, poCinje
brie ozivljavanje radnickih organizacija i Socija·
listicke partije u Bosni i Hercegovini. Zene su
predstavljale znatnu snagu ovih organizacija.
U junu 1917. godine, kada je ponovo pokrenut or·
gan Socijalisticke partije »Glas slobode«, radni·
ce sarajevske Tvornicc duvana, medu kojima je
od 600 radnica bilo 250 uclanjeno u sindikat, organizovale su priredbu Ciji je sav prihod iSao u
korist »Glasa slobodc«.
Velika paznja posvecena je organizovanju zena ciji
su muzevi hili vojnici rezervisti. Formiran je »Odbor rezervistickih zena« koji je tijesno saradivao
sa sindikatima i Socijalistickom strankom.
U martu 1918. godine formiran je i »Zenski soci.ia·
listicki agitacioni odbor« koji je zajedno sa ,Qdborom rezervistickih zena« organizovao proslavu zenskog dana. Na »Veliki sastanak zena«, ka·
ko je nazvan zenski zbor odrian 24. marta 1918.
god.ine, odazvalo se oko dvije hiljade zena. od ce·
ga tri do cetiri stotine Muslimanki. Na zboru je
govorilo 5 zena - 0 pitanjima aprovizacije, polozaju radnica u fabrici duvana. o polozaju zena
ciji su muzevi u vojsci. kao i o znacaju socijalisticke stampe. U rezoluciji koja je tom prilikom
donesena konstatuje se da je polozaj zena veoma
tezak i da »su siroke mase zena pocele voditi brigu o poboljsanju svoga stanja i pocele stupati u
socijalistiCke organizacije«.
U broju 20 »Glasa slobode« od 9. marta 1918. godine
navodi se da u Socijaldemokratskoj stranci ima
preko 1000 zena.
Zene-radnice prilazile su radnickom pokretu bez obzira na vjersku i nacionalnu opredijeljenost; nj ih
su ujedinjavalc patnje i interesi klase kojoj su
pripadale. U jednoj brosuri koja govori o po·
lozaju Muslimanki izdatoj 1918. godine piSe:
»Ima jos jedna vrlo interesantna ratna pojava koja
vrlo karakteristicno crta dusevni i uopste kulturni nivo nase zene. To je ona elektricna brzina kojom je veliki broj Muslimanki grada Sarajeva stupio u socijalisticki organizovani proletarijat. Socijalisticke ideje, ideje nezadovoljnika sa drustvenim poretkom, bile su dakle prve koje su bile
u stanju da uCine ono na oCi nemoguCno Cudo:
da Muslimanka izadc u svijet. Mozda je ta struja
potekla iz silne bijedc, a mozda i iz nebrige i bez·
briznosti naseg duhovniStva i prvaka, ali kad do
pred rat mirna, kao srna plaha i stidljiva Musli·
manka, brizno sakrivcna lica i vanjstine, kada se,
dakle, ta Muslimanka baca u narucje socijalizmu.
to znaCi da se iza njenog vela zbio takav preokret, koji niko od nas nije ni zapazio, a kojem
niko ni danas ni izdaleka ne daje one vaznosti
koja ga ide.«
Znacaj i potreba organizovanja zena u radnickom
pokrctu i njegovoj borbi za ekonomska i politicka prava postao je jasan osobito u godinama I
svjetskog rata, kada su zene zamijenile muskarce u fabrikama, u raznim sluzbama i u poljoprivredi.
0 tome pise »Glas slobode« organ Socijaldemokratske stranke od 30. marta 1918. godine:
»Rat je morao dokazati muzevima-radnicima da oni
najzad moraju ostaviti malogradanski ideal porodice, ako hoce da ne ugrozavaju svoju sopstvenu demokratsku buducnost i uspjehe svoje klasne borbe« ... »Organizovanje zena i borba za njihova prava nisu viSe stvari koje samo stoje po·
red zadataka radnickih organizacija, no jedan va:i.an dio same oslobodilacke borbe radnic·
ke klase.«
:iene Bosne i Hercegovine u radnlckom I
antifasistickom pokretu izmedu dva rata
Stvaranje nove drlave nije donijelo nikakve znacajnije promjene u ekonomskom polozaju naroda, pa tako ni u iivotu zena. Radni i zivotni uslovi radnika i seljaka ostali su i dalje teski, cak su
se negdje i pogorsavali. Iluzije o oslobodenju raspadale su se pred stvarnoscu koja je pokazivala
da se ne rjesavaju ni najosnovnija pitanja cije je
rjesenje ocekivano od nove vlasti. Medu njima
bilo je i seljacko pitanje, odnosno pitanje ukidanja feudalnih odnosa. koje je rjesavano u vidu
kompromisa nove vlasti sa begovatom, na stetu
seljastva.
Revolucionarni pokret i akcije u Bosni i Hercegovini zahvatili su u prvom redu radnicku klasu. U
aprilu 1919. godine odrl.ani su kongresi 5ocijalistickc stranke i Glavnog radniCkog saveza Bosne i Hcrcegovine na kojima je donesena odluka o
ujedinjenju u Socijalisticku radnicku partiju Jugoslavije (komunista) odnosno u Jedinstvene radnicke sindikate Jugoslavije.
Nakon Kongresa ujedinjenja i Konferencije zena
socijalistkinja u Beogradu, u Sarajevu je formiran Pokrajinski sekretarijat zena socijalista (komunista). Sekretarijati zena formirani su i u Banjaluci, Zenici, Mostaru, Tuzli, Jajcu, Dervcnti,
Doboju i Bugojnu.
Prema izvjestaju Sekretarijata Pokrajinskog izvrsnog odbora Socijalistickc radnicke partije Jugoslavije (komunista) za Bosnu i Hercegovinu i Cr·
nu Goru vidi se da jc polovinom juna 1920. godine u Bosni i Hercegovini bilo preko 25 hiljada
sindikalno organizovanih radnika i raclnica i 7426
clanova Partije, od cega 1200 zena. ( »Glas slobode« broj 121 od juna 1920. godine)
Godinc 1920. u Bosni i Hercegovini vodena su 52
strajka, medu kojima su najpoznatiji strajk zeljeznicara u aprilu i gcneralni strajk rudara u
decembru 1920. godine, koji jc doveo do poznatc
»l-Iusinskc bunc«.
Husinska buna se desila u okviru generalnog strajka rudara Bosnc i Hercegovinc u dccembru 1920.
godine i predstavlja jednu od najkrvavijih i najpotresnijih akcija ne samo radnicke klase Bosne
i Hercegovinc nego i J ugoslavije.
Seljaci i rudari iz sela Husina koji su radili u rudniku Kreka ustali su za vrijeme strajka u zastitu
svojih radnickih drugova - Slovenaca zaposle-
43
�nih u Kreki, kada su zbog ucesca u strajku izbaceni sa posla i iz dnavnih stanova u namjeri da se
zajedno sa porodicama, protjeraju u Sloveniju.
Husinjani i ostali seljaci primili su u svoje domove svoje slovenacke drugove i njihove porodice i bili spremni da se oruzjem i svim drugim
sredstvima odupru nasilju policije.
Protiv njih je izvedena ne samo policija nego i vojska sa topovima. U sukobu rudara sa vojskom i
policijom poginula su u borbi i u kasnijim progonima 32 rudara i seljaka. U ovoj krvavoj borbi
ucestvovalc su i hrabre zene rudara boreCi sc sa
svojim muzevima i bracom golorukc protiv topova i bajoneta.
Krvavi dogadaji u Husinu bili su neposredni povod
za donosenje Obznane i Zakona o zastiti dr2ave.
Ubijanje rudara i kasnija osuda 35-orice ucesnika u
buni na smrt, robiju i progone praceno je nezapamCenim terorom nad rudarima, seljacima i
njihovim porodicama. Tuce, paljevine, silovanjc
zena i djevojaka bile su odmazda nad rudarima
Husina i njihovim porodicama.
Kasnije ce u godinama narodnooslobodilacke borbe
djeca slavnih husinskih rudara ostati vjerna slobodarskoj tradiciji husinske bune. 1941. godine
formirana jc partizanska ceta mladih husinskih
rudara koja je do posljednjeg covjeka polozila
zivot za pobjedu revolucije.
u svim ovim akcijama zcne su ucestvovale bilo kao
radnice, bilo kao zcnc radnika strajkaca dijeleCi
sa njima sve tegobc progona. S.trajkovi duvanskih
radnica u Mostaru, Banjaluci, Travniku, koji su
zavrseni znai'ajnim ustupcima drl;avnog monopo·
Ia u poglcdu plata, sastavni su clio mnogobrojnih
akcija radnickc klasc Bosnc i Herccgovine u tom
periodu. Zenc su masovno ucestvovale i u protestima protiv izbornog zakona za Konstituantu po
kame zene nisu imale pravo glas\1. U Sarajevu je
Pokrajinski sekretarijat zcna organizovao protestni zbor, a upucen je i proglas zenama Bosne i
Hcrcegovine.
Osobito snazan otpor pruzila je radnicka klasa Bosne i Hercegovine pokusaju vladajuce jugoslovenskc burzoazije da od jugoslovenskih vojnika napravi instrumcnat kontrarevolucije. 17. januara
1919. godine nekoliko hiljada radnika i radnica
uccstvujc na skupstini organizovanoj protiv pokusaja intervencije protiv Sovjetskog Saveza i
revolucionarnog proletarijata u Njemackoj i Madarskoj. Rezolucija koja je na toj skupstini usvojena zavrSava sljedeCim rijeCima:
»Mi ncccmo cia ratujcmo protiv Sovjctske Rusije, ni
protiv njcmackih i madarskih komunista, vee
protiv kapitalistickog jarma u Jugoslaviji i u citavom svijetu.<(
44
Polozaj Bosne i Hcrcegovine u jugoslovenskoj drzavi stvorcnoj 1918. godinc odrazavao je na najdrasticniji nacin ncrijeseno nacionalno pitanje u
zemlji. Ne samo cia je zbrisan svaki drustveno-politicki individualitet bosansko-hercegovackog drustva, nego jc ova tcritorija za sve vrijeme postojanja bivse Jugoslavijc hila predmet rivalskih pretenzija velikosrpske i velikohrvatske burzoazije.
Decenijama prije stvaranja jugoslovenske drl;avc
prikljucenjc Bosne i Hercegovine Srbiji bio je na-
cionalni program srpske bur2oazije, dok su hrvatski burzoaski politicari smatrali da Bosna i Hercegovina treba cia udu u sastav Hrvatske. Feudalno gradanska muslimanska struktura zastupala
je autonomiju Bosne i Hercegovine radi ocuvanja
klasnih privilegija, sto je podrazumijevalo vodeCi
polozaj Muslimana. Radnicki pokret u Jugoslaviji, pa taka ni u Bosni i Hercegovini, nije u tom
periodu pridavao odgovarajuci znacaj nacionalnom pitanju, pa prema tome i nije mogao posto·
jati program koji bi zastupao ravnopravnost naroda Bosne i Hercegovinc u okviru zajednice u
kojoj zive. Tako su Bosna i Hercegovina postale
»jabuka razdora« izmedu rivalskih budoazija, a
najsiri narodni slojevi izlozeni uticaju antagonizama vladajuCih partija koje su koristeCi nacionalne i vjerske razlike nastojale cia obezbijede
svoje pozicije u pojedinim nacionalnim strukturama.
Takvu situaciju odrazava i stanje zenskih organizacija i drustava koja su najcesce organizovana na
nacionalnoj osnovi. Osim izrazito zenskih drustava, organizovane su i u okviru postojeCih nacionalnih druStava (})Gajret«, »Prosvjeta«, l>Napredak<<, nNarodna uzdanica«) zenske sekcije koje
su okupljale zene odredenih nacionalnosti i razvijale svoju djelatnost, uglavnom u okviru pripadnika istc nacionalnosti. Vecina zenskih drustava
iz Bosne i Hcrcegovine bila jc uclanjena u Jugoslovcnski zenski savcz osnovan 1919. godinc u Beogradu. Kasnije dolazi do stvaranja organizacija
Zenskog pokreta koje se uclanjuju u Alijansu
zenskih pokreta.
I pored zajednickog clanstva u Jugoslovenskom
Zenskom savezu, veCina Zenskih druStava u Bosni
i Hercegovini nije bila medusobno povezana nikakvim zajednickim programom ni akcijom. Neka od njih, nalazeCi se pod patronatom i idejnim
uticajem vladajuCih krugova, i sama su bila faktor nacionalne podijeljenosti i antagonizma.
Koliko su to bile raznorodne i nepovczane djelatnosti, govori podatak cia su samo u Sarajevu izmeou
dva rata djclovala 22 zcnska drustva iii udruzcnja.
Vise zcnskih drustava imali su i drugi veCi gradovi
u Bosni i Hercegovini: Banjaluka 5, Tuzla 4, Mestar 4, Doboj 3 itd.
Postojanje ovako velikog broja zenskih drustava u
Bosni i Hercegovini uslovljcno je, u prvom redu,
visenacionalnom strukturom stanovnistva, koju
su vladajuci krugovi iskoriscavali za sirenje vjerskog i nacionalnog antagonizma bored se za svoje
pozicije u vlasti i ekonomici zemlje. Tome treba
dodati nastojanje vladajuce klase cia putem ovakvih organizacija zadrze zene pod uticajem vjere
i vladajuce idcologijc. Ali je ocevidno i to da je
teski polozaj zcna u pravnom, politickom i ekonomskom zivotu morao dovesti do njihovog organizovanja i pokusaja da se, bar parcijalnim akcijama, utice na rjcsavanje nekih pitanja koja su
tistila zenc, kao sto su ncpismenost, smrtnost
dijecc, socijalna bijcda, nezapos]enost itd.
Izmedu elva rata u Bosni i Hercegovini vooena je,
na primjer, zestoka borba izmedu konzervativnog
dijela muslimanskih politickih i vjerskih prvaka
i naprednih muslimanskih intelektualaca oko pi-
�tanja obaveza muslimanskih zena da pokrivaju
lice, kao i oko prava i obaveza muslimanske zenske omladine da pohada osnovnu skolu. Tek 1928.
godine Kongres Muslimana intelektualaca, upozoravajuci da je prosvjeCivanje Muslimanke jedan
od osnovnih uslova za napredak i preporod muslimanske sredine, u donesenoj rezoluciji trazi da
se u Zakon o obaveznoj osnovnoj nastavi unese
da zenska muslimanska djeca moraju pohadati
osnovnu skolu. Isto tako, pozivajuCi se na izjavu
vrhova muslimanskog svestenstva u kojoj je izrazeno misljenje da »Muslimanke treba da posjecuju sve vrste svjetovnih skola, da mogu obavljati zanate i ulaziti u razna zvanja koja ne stoje u
protivnosti sa nacelima Islama, da mogu, u slucaju potrebe, skinuti zar i otkriti lice« - pledirali
su za vecu prosvjecenost i vecu drustvenu aktivnost muslimanskih zena.
Ali teski polozaj zena, kao i radnika, nisu mogli
promijeniti, pa cak ni ublaziti apeli, peticije i dobrotvorne akcije.
Korijeni su bili dublji i zato se i pitanje promjene
zivota zene moglo rijesiti samo njihovim ulaskom
u revolucionarni radnicki pokret, u borbu protiv
kapitalistickog poretka. Zbog toga nije s!ucajno
sto je izmedu dva rata u redovima zena neprestano rastao broj pristalica radnickog pokreta i
Komunisticke partije. Njihove pristalice bile su
ne samo radnice, nego se uticaj Partije snazno os·
jecao i medu ostalim zenama, a osobito zenskom
omladinom u gradovima. Broj zaposlenih zena
bio je malen, svega oko deset hiljada. Teski eko·
nomski polozaj zbog malih mogucnosti za zaposljavanje i skolovanje unosio je zabrinutost za buducnost hiljada siromasnih djevojaka, jer su zavisile od udaje za isto tako siromasne mladice iii
su ostajale neudate i teret porodici.
£Jacka, radnicka i studentska zenska omladina hila
je sredinom tridesetih godina obuhvacena napred·
nim omladinskim pokretom i hila neodvojivi clio
svih akcija revolucionarno-demokratskog pokreta.
Statisticki podaci govore da su u Jugoslaviji najslabije hili placeni radnici u Bosni i Hercegovini, pa,
kako su plate zena bile nize od plata muskaraca,
lako je zakljuciti da su radnice u Bosni i Hercegovini bile placene ispod svih prosjeka. Posluzicemo se podacima okruznih ureda za osiguranje
radnika za 1937. godinu na podrucju Banjaluke,
Sarajeva i Tuzle. Za pomenutu godinu pri sarajevskom OUZOR-u zenska nadnica je iznosila 17,54
dinara, u Banjaluci 14,35 dinara, dok je nadnica
zaposlenih zena u Tuzli hila 12,82 dinara. Iste godine prosjecna zenska nadnica u Jugos!aviji, prerna podacima SUZOR-a iznosila je 18,34 dinara.
Cinjenica sto su zene velikim dijelom bile zaposlene u tekstilnoj industriji uticala je da njihov eko·
nomski polozaj bude jos slabiji.
U juJu 1936. godine u Sarajevu je osnovan Pododbor Saveza tekstilnih radnika za radnice koje su
bile zaposlene u tekstilnoj industriji. Tada je
u sarajevskoj tekstilnoj industriji ( Cilimara,
»Kijuc« i nekoliko sitnih preduzeca) bilo zaposleno oko 1.200 radnica, ciji je radni dan trajao i
do 10 casova.
U Tkaonici cilima u Sarajevu cak i one radnice
koje su radile preko dvadeset godina jedva su
mjesecno zaradivale oko 300 dinara. 0 teskom
polozaju tekstilnih radnica govori i podatak da
su zaradivale svega 0,40 dinara po satu, sto je hila
najmanja satnica u zemlji.
Novembra 1939. godine organizovana je velika konferencija radnica i radnika tekstilaea u Radnickom domu, a glavno pitanje je bilo polozaj zene·radnice u tekstilnoj industriji. Na ovoj konferenciji izneseni su primjeri da u Tvornici cipaka u
Sarajevu rade djevojcice od 10 do 14 godina za
svega nekoliko dinara dnevno, da je radno vrijeme prijavljeno na sest casova, a u stvari se radi
punih osam casova. Na konferenciji su istupile
radnice iz )>KljuCa<<, ))Globusa<<, »Like<<, »Merime<<,
»Cilimare« i ostalih sarajevskih tvornica i radionica. Radnicki povjerenik Tvornice cilima iznijela je da su organizovanom borbom radnice postigle priznanje bolcsnicke nedjelje i da su kazne,
koje su iznosile od 50 do 100 dinara za prestupe,
smanjene na 5 dinara, a da novae od kazni ide u
zajcdnicki fond radnica za uzajamnu pomoc, kojim one same raspolazu. Ova konferencija je
predstavljala smotru radnicke solidarnosti i hila
izraz snage sindikalno organizovanih radniea.
Pocetkom 1940. godine dolazi do jacanja pokreta i
medu radnicama duvanske industrije. U Duvanskoj stanici u Ljubuskom izbio je 5. januara 1940.
godine strajk zbog otpustanja sa posla 20 radnica
i radnika. U i,;vjcstaju sreskog nacc!nika sreza
ljubuskog od 5. januara 1940. godine banskoj
vlasti u Zagrebu, stajalo je: »Kod Duvanske stanice Ljubuski uposleno je 650 radnika, od toga su
73 muskarci, a ostalo zene. Svi su stupili u strajk.
Na poslu je ostalo samo 20 ljudi. Razlozi stupanja u strajk su sljedeCi: u proslom mjesecu otpusteno je sa posla nekoliko sezonskih radnika zbog
pomanjkanja posla, a takode se trazi i povecanje
nadnica.«
Sredinom marta 1940. godine zbog niskih nadnica
dolazi do obustave posla u Tekstilnoj tvornici
platna d.d. Vitkovic u Mostaru. Strajk je objavljen 19. marta 1940. godine poslije odbijanja poslodavca da vodi pregovore o zahtjevima radnica.
To je bio drugi strajk zena radnica u Hercegovini
od pocetka 1940. godine.
Sresko nacelstvo Mostar trazilo je intervenciju visih
vlasti zahtijevajuCi da se zabrani rad URS-a, da se
raspuste radnicke organizacijc i da se zatvori
Radnicki dom u Mostaru, »jer veCina voda podruznice medustrukovnog saveza URS-a u Mostaru
su komunisti iii su sudeni po Zakonu o zastiti
drZave.<c Po cnergiCnim zahtjevima, po odluCnow
sti i ostrini, ovaj strajk spada svakako medu najuspjesnije strajkove koji su vodeni u 1940. godini.
U decembru 1940. godine otpocele su pripreme za
strajk radnica i svalja bijelog rublja u Sarajevu.
Pripremama je rukovodila sindikalna komisija
Mjesnog komiteta KPJ Sarajevo. Radnice su upu.
tile zahtjev Udruzenju zanatlija za grad i srez
Sarajevo za povecanje nadnica, obavezno placanje godiSnjeg odmora od najmanje 14 dana i sklapanje kolektivnog ugovora. Posto nije moglo doCi
do nagodbe, 90 radnica i svalja stupilo je u strajk.
Strajk je otpoceo 14. decembra 1940. godine. Pododbor Saveza tekstilaea dodjeljivao je redovno finansijsku pomoc od po 30 dinara ucesnicama
45
�46
strajka. Strajk radnica i svalja bijelog rublja zatekla je zabrana Ujedinjenih radnickih sindikata.
Nakon uspjesnog 14-dnevnog strajka 1938. godine
radnice Tvornice »Kljuc« u Sarajevu vode akciju
u novembru i decembru 1940. godine protiv pokusaja vlasnika Tvornice >>Kljuc« da obustavi proizvodnju u nekim pogonima i da otpusti jedan clio
radnica s posla. Vlasnik Tvornice obrazlagao je
svoju odluku o otpustanju radnica nedostatkom
sirovina za rad i I. januara 1941. godine otkazao
posao na dva mjeseca svim radnicima i namjestenicima u >>Kljucu«. Obrazlozenje za ovaj otkaz
bilo je kratko: >>zbog nedostatka sirovina«. Zbog
opsteg negodovanja koje je nastalo u Tvornici, a
i u gradu, na intervenciju vlasti, vlasnik je bio
prisiljen da povuce otkaz. Ova intervencija dosla
je iz straha od eventualnih nereda i demonstracija zbog zabrane URS-a i radnickih organizacija.
Veliki broj radnica bio je ukljucen u rad na organizovanju >)crvene«, odnosno narodne pomoCi, prikupljanju priloga za borce republikanske Spanije, pohapsene komuniste, na rasturanju napredne
stampe. Nakon hapsenja clanova sarajevske partijske organizacije 1936. godine, kojom prilikom
su pale u zatvor desetine komunista, Crvena pomoc organizuje slanje pisama ministru unutrasnjih poslova u Beograd, u kojima se protes(uje
protiv mucenja kojima su podvrgnuti zatvorenici
- komunisti i simpatizeri u sarajevskom zatvoru. Zahtijevano je da se prema zatvorenim komunistima (medu kojima je bilo i sedam :lena) policijske i zatvorske vlasti odnose kao prema politickim zatvorenicima, bez fizickog nasilja i dmgih sikaniranja koji su primjenjivani za vrijeme
istrage.
Ideje radnickog pokreta prodiru i u neke od postojeCih gradanskih zenskih organizacija, osobito
Zenskog pokreta. PridruzujuCi se akcijama ovih
organizacija za prosvjecivanje zena, borbi za izmjenu politicko-pravnog polozaja zena, pripadnice radnickog pokreta su doprinosile razjasnjavanju povezanosti borbe zena za izrnjenu njihovog
drustvenog polozaja sa borbom radnicke klase i
cijelog naroda protiv ekonomske bijede, nacio·
nalnog i klasnog ugnjetavanja, s antifasistickim
pokretom koji je rastao u zemlji.
Sredinom tridesetih godina postojale su organizacije Zenskog pokreta samo u Sarajevu i Banjaluci, a kasnije se te organizacije stvaraju u Mostaru, Bijeljini, Tuzli i drugim vecim mjestima
Bosne i Hercegovine. To je bio period kada se
poslije sestojanuarske diktature Komunisticka
partija, iako u dubokoj ilegalnosti, pocinje organizaciono konsolidovati, zauzimati jasan stav o
nacionalnom pitanju, stvarati akcioni program u
borbi protiv opasnosti od fasizma. Zbog toga je
i stvaranje organizacija Zenskog po~reta u Bosni
i Hercegovini, koje je uslijedilo u tom periodu,
bilo pod jakim uticajem zena koje su ideoloski
bile vezane za radnicki pokret i unosile u ove
organizacije stavove Komunisticke partije prema
najaktuelnijim pitanjima u zemlji, kao sto su borba protiv fasizma i rata, za demokratske slobode,
za siroku platformu Narodnog fronta a protiv fasizacije zemlje.
Sredinom 1935. godine osnovane su omladinske sek-
cije Zenskog pokreta u Banjaluci i Sarajevu. Omladinske sekcije okupljale su omladinke svih nacionalnosti i, preko predavanja, biblioteka i seminara, djelovale na okupljanje i angazovanje zenske omladine u antifasistickoj borbi.
Jedna od veCih akcija Zenskog pokreta u Sarajevu
u 1936. godini bila je priprema predloga za izradu novog Gradanskog zakona. U vezi sa izradom
ovog zakona vlasti su trazile predloge pojedinaca
i organizacija, pa je izradena analiza gradansko·pravnog polozaja zene u Jugoslaviji, kao i predlog organizacije Zenskog pokreta za poboljsanje
tog polozaja.
Banska uprava Drinske banovine takode je traZila
od Zenskog pokreta u Sarajevu da izradi analizu
polozaja zcna u Jugoslaviji >>jer ce se pitanje pravnog polozaja zena tretirati na jednom od zasjedanja Drustva naroda u Zencvi«. Kako je to hila
prilika da se javnosti jos jednom pruzi materijal
o teskom i neravnopravnom polozaju zene, Zenski pokret u Sarajevu sazvao je u decembru
1936. godine konfcrenciju predstavnica veceg broja zenskih drustava iz Sarajeva. Konferencija je
izradila slijedece zahtjeve u vezi sa poboljsanjem
polozaja zena:
>>Potpuna politicka ravnopravnost zena, odnosno izjednacenje zena u svim politickim pravirna, aktivno i pasivno pravo glasa bez ikakvih ogranicenja, bez obzira na skolsku spremu iii profesiju,
za skupstinske, banovinske i opstinske samouprave, kao i za sve druge javne institucije sa izbornim sistemom.«
Sto se tice ekonomskog statusa zena, konferencija
je zakljucila da se trazi >>pravna sposobnost za sva
zvanja, jednake mogucnosti pristupa naobrazbi,
skolovanju, pristup u sva zvanja koja mogu imati
i muskarci i zakonom zagarantovan princip: jednak rad - jednake plate.«
Prva veca manifestacija organizacije zenskog pokreta u Banjaluci bio je veliki politicki zbor zena za pravo glasa odrzan 20. oktobra 1935. godine u Banjaluci. Istaknuta je potreba aktiviranja
zena u drustvenom zivotu, izneseni su podaci 0
stanju radnica i teskom polozaju u kome se one
nalaze u preduzeCirna. Na zboru je usvojena rezolucija u kojoj je trazeno >>da se u novi izborni
zakon unese jednako opste, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve muskarce i zene«, isticuCi
da za savjesno ispunjavanje svojih gradanskih
duznosti zene treba da imaju uticaj na formiranje drustva i dr:l:ave.
VladajuCi politicki krugovi i policija osjecali su novi duh u radu organizacija Zenskog pokreta. Pocetkom 1936. godine nadlezni organi su upozoreni da »paze na Zenski pokret«. Rasp is Banske
uprave Vrbaske banovine iz aprila 1936. godine
upozorava sve nadlezne organe >>na obnovu zenskog pokreta u postojeCim zenskim organizacijama, kao i na nove komunisticke direktive«. Dva
mjeseca docnije ista hanska uprava salje novi raspis svojim institucijama, pa ponovo stavlja na
znanje »da ce komunisti specijalno poduprijeti
akcije SKOJ-a i sprovodenje akcije za zensko pravo glasa i ravnopravnost zena«.
Prikupljanje potpisa i odriavanje zborova za pravo
glasa koje je vrseno u okviru zemaljske akcije
�1939. godine imalo je znatno siru politicku sadrlinu i znacaj. Sve te akcije bile su clio revolucionarno-demokratskog pokreta za demokratiju,
nezavisnost i slobodu. :Zene su masovno ucestvovale u akcijama protiv skupoce, otpustanja sa po·
sla, demonstracijama protiv spekulanata koji su
iskoristili razne mjere vlasti (zabranu prodaje bijelog hljeba i brasna, ogranicenje prodaje kukuruza i druge mjere) da se obogate na oskudici
zivotnih namirnica, koje su sve viSe odlazile u
fasisticke zemlje. Pod rukovodstvom komunista
stvarani su po ulicama, u preduzeCima, blokovima kuca i po selima odbori protiv skupoce, u kojima su zenc bile vrlo aktivne i ucestvovale u
mnogim akcijama koje su ovi odbori organizovali.
Karakteristika antifasistickog pokreta koji se stvarao bila je u svestranoj povezanosti svih organizacija i akcija koje su usvajale program Narodnog fronta. Taka su i proslave Osmog marta bile po pravilu smotra svih snaga demokratske i
antifasisticke borbc u gradovima i mjestima u
kojima su se odrlavale. To su hili i zborovi za
pravo glasa, prikupljanje potpisa za unosenje u
izborni zakon politickih prava za zene i druge
akcije.
:Zenski pokret u Banjaluci ucestvovao je u svim akcijama protiv skupoce trazeci da se pri gradskoj
opstini formira komisija za odredivanje i kontrolu
cijena. Napredne zene Banjaluke bile su ucesnice protesta demokratske javnosti protiv zabrane
rada Studentskog kluba akademicara. Pokusaj organizovanja vojnih vjezbi za pripadnike fasisticke Ljoticeve stranke naiSao je na jednodusan atpar svih antifasistickih snaga u gradu, meO:u kojima su zene zauzimale vidno mjesto.
Prilikom odrlavanja Skupstinc Jugoslovenskog uCiteljskog drustva 1939. godine na kojoj je veoma
brojna bila takozvana »treca grupa« sastavljena
od komunista i antifasista, organizovane su, uz
podrsku Mjesnog komiteta KPJ, demonstracije
za odbranu zemlje od fasizma i rata. U tim demonstracijama bilo je veoma vidno ucesce omladine i zena Banjaluke, koje su, pored ostalog, protestovale i protiv celibata za uCiteljice.
U Tuzli je u septembru 1939. godine doslo do demonstracija radnickih zena povodom mobilizacije radnika i rudara u vojsku, odnosno u rezervu. :Zene su, izmeO:u ostalog, traiile vece potpore
za porodice mobilisanih. Demonstracije su cdrzane pred vojnim okrugom i pred zgradom opstine u Tuzli, a u njima je ucestvovalo preko 200
zena izvikujuCi parole protiv rata i protiv skupace. Posta je policija uspjela da demonstracije
rasturi, uCesnice su sc, prema dogovoru, uputile
ka tuzlanskom radnicko-rudarskom kvartu Tusnju, gdje je odrlan zbor protiv fasizacije zemlje i
nenarodne politike rel:ima.
U bijeljinskom srezu u pokretu za dobijanje prava
glasanja bilo je obuhvaceno oko 8.000 zena.
Velike demonstracije izbile su 1940. godine i u Mostaru, kada je oko 2.000 radnika, radnica, domaCica i omladine izaslo na ulice grada demonstrirajuCi protiv skupoce i ratnih spekulanata. Demonstranti su nosili transparente sa zahtjevom
da se stvori vojni savez Jugoslavije sa SSSR-om.
Sarno deset dana kasnije mostarski proletarijat
ponovo je izasao na ulice grada da demonstrira
sa istim parolama. Ovog puta naoruzana policija
i zandarmi napali su na demonstrante otvorivsi
puscanu vatru. Teze i lakse je ranjeno 10 lica, a
medu njima i jedna omladinka.
Kao jedan od prvih zadataka u odbrani zemlje u
okviru Narodnog fronta postavljeno je organizovanje kurseva za prvu pomoc, koje su pohaO:ale
djevojke i mlade zene. Uspjesno su organizovani
kursevi u Banjaluci, Tuzli, Bijeljini i Sarajevu.
U Banjaluci su odrlana dva kursa koje je zavrsilo oko 40 zena, a u Tuzli dva sa SO polaznica. U
Bijeljini je organizacija kurseva vrsena u okviru
Crvenog krsta.
Uticaj Partije u masama zena, osobito mladih zena i djevojaka, bio je mnogo siri, aktivnost zena
u radnickom pokretu mnogo veca nego sto bi se
to moglo zakljuCiti po broju organizovanih zena
u KPJ i u SKOJ-u. Dijelom se to maze objasniti
uslovima rada Partije i SKOJ-a, ali u svakom slui'aju bilo je i rezultat ukorijenjenog nepovjerenja prema zenama. Na to navodi i podatak da,
iako je ucesce radnica i ostalih slojeva zena u
antifasistiCkom pokretu raslo, osobito od 1935.
godine, od 1936. godine do sredine 1939. godine u
Bosni i Hercegovini nije u redove KP primljena
ni jedna zena. Nesta omladinki bilo je primljeno
u SKOJ-evske organizacije.
Iz dokumenata sa Pete partijske konferencije za
Bosnu i Hercegovinu (jul 1940) vidi se da je u
Sarajevu bilo 7 clan ova KPJ, a 40 zena bilo je
obuhvaceno pripremnim radom, da je, »U Mostaru rad medu zenama vrlo slab«, da u Banjaluci
»postoji jak zenski pokret, koji je vodio akciju
za pravo glasa, adrian je jedan zbor, ali je samo
jedna zena Clan KPJ«, a za tuzlansku partijsku
organizaciju se konstatuje da se »radu sa zenama tek pristupa«.
Stanje sa zenskim kadrovima u partijskim organizacijama i u SKOJ-u znacajnije se izmijenilo u
Bosni i Hercegovini poslije Pete zemaljske konferencije KPJ na kojoj je veoma snazno podvucena uloga zena u antifasistickoj borbi i odbrani zemlje i potreba njihovog organizovanja u
KPJ. Tada je pri Pokrajinskom komitetu KPJ za
Bosnu i Hercegovinu hila stvorena i Komisija za
rad sa zenama.
Pripadnost zena naprednom pokretu, njihova visoka politicka svijest i spremnost za akciju, najbolje se mogu sagledati iz ucesca u borbi protiv
klasnog i nacionalnog ugnjetavanja, pokusaja fasizacije zemlje prije rata, a osobito iz ucesca zena BiH u oslobodilackom ratu i revoluciji.
Bosanke i Hercegovke u narodnooslobodilackoj
borbi
Nakon okupacije Jugoslavije od strane fasistickih
dnava, Bosna i Hercegovina su usle u sastav
kvislinske »Nezavisne Drlave Hrvatske<<. Stav ustaskog vodstva bio je da su teritorije Bosne i
Hercegovine »hrvatske zemlje<<, da su Muslimani
»Hrvati muslimanske vjere<<, a da su Srbi doseJjenici kojima nema mjesta u ovim krajevima.
�48
Osim prisilnog iseljavanja, glavni nacin obracuna
sa srpskim stanovniStvom, osobito na se!u, bile
je fizicko istrebljivanje. Pored nacionalnog ropstva i okupatorskog terora, nad narode Bosne i
Hercegovine nadvila se opasnost od najstrasnije
tragedije: medusobnog istrebljivanja i bratoubilacke borbe. Na plodnom tlu vjerskog i nacionalnog antagonizma, koje su raspirivali velikosrpski, vclikohrvatski i muslimanski reakcionari,
okupator je uz pomoc domaCih izdajnika zapoceo plan istrebljivanja naroda. Protjerivanje u
Srbiju, nasilno pokrstavanje, hapsenje, odvodenje !judi u taocc i fizicko istrebljenje !judi. zena
i djcce, pljacka i otimanje imovinc, zapaljena sela - hila je stvarnost u kojoj su se naslc Bosna
i Hercegovina nakon okupacije.
Mirni gradiCi i sela Bosnc i Hercegovine postali su
klaonice !judi, zena i djece. Neka o tome kaze i
ovaj podatak iz saopstenja Drzavne komisijc za
utvrdivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaea:
»Na signal ustaSkog vodstva izvrSeni su istovremeni masovni pokolji, kojc su organizovali i sprovcli Pavcliccvi stozernici. Take je i u Bosanskoj
krajini, u organizaciji i po naredbama stoZernika
Gutica, nastalo opstc ubijanjc, klanje i mrcvarcnje. 31. jula stigli su naoruzani odredi ustasa
koji su 1. avgusta i slijedeCih dana po svim selima i gradovima izvriiili zlocine cudoviSne i po
brojnosti i po svireposti. Citava scla bila su spaljena i porusena, !judi klani i bacani u jame cesto jos zivi, djeca nabadana na bajoncte, a jos
nerodena sjecena majkama u utrobi. U samom
Prijedoru pobijeno je oko 700 dusa. Ustase su
blokirale cijelu varas, pa onda pokupile i spro·
vele sve Srbe u zatvor. Potom je nastalo ubijanje: u zatvoru, po ulicama, u kucama, na mostu
preko Sane, u parku precl gimnazijom, na pijaci
»Zitarnica({, u polju zv. »Urije«, na mostu zvanom »Tukovk U Prijedor su neprestano stizali
kamioni puni seljaka, vodenih na strijeljanje. Po
ulicama su bile gomile leseva i potoci krvi, koju
su docnije skupljenc Ciganke morale da peru. U
okolini Prijedora, u cijcm je srezu pobijeno oko
4.000 !judi, plamtjela su scla, dok su ustase klale
i mucile svoje Zrtvc ... U Sanskom Mostu i okolini, gdje je pokolj vriien na dan 2. avgusta pobijeno jc 3.000 Srba u zitnom magacinu, a u polju
zvanom »Susnjar« oko 4.000 !judi, zena i djece.
U selu Podlugu ubijeno je.oko 100 dusa, a u opstini Stari Majclan oko 400. Treceg avgusta objavljeno je dobosom u Sanskom Mostu da se do 6
casova uvece imaju javiti svi daci iznad 12 godina. Potom su i oni sa ostalim zrtvama vodeni na
strijcljanje. Strijeljanje se vrsilo u polju »Susnjar«, u velikim, unaprijed iskopanim jamama,
u koje su zrtvc morale same sici, pa su take mitraljezom pobijene. Po selima su ustase obicno
prethodno ubijale zene i djecu, a muskarce odvodile u Sanski Most. Zene su cesto najprije silovane, a potom ubijane ... U Kljucu je, po sopstvenom ustaskom priznanju i javnom saopstenju pobijeno oko 1.700 !judi, koji su likvidirani
u tamosnjoj osnovnoj skoli, a dijelom na obali
Sane.c(
U maloj opstini Bosanska Krupa ustase su spalile
veliki broj sela i uni.Stile u njima veliki broj stanovnika: u selu Puceniku ubijeno je 100 muskaraca, 39 zena, 30-oro djece; Srednji Busevic 178
mu5karaca, 46 zena, 22 djeteta; Potkalinje 51 muskarac, 37 zena, 44 djeteta; Srednji Dubovik 51
muskarac, 47 zena, 63 cljeteta; Jasenica 145 mu·
skaraca, 121 zena, 150-oro djece; Veliki RadiC 74
muskaraca, 52 zene, 46-toro djece; Vojevac 61 muskarac, 49 zena, 41 dijete;Vranjska 124 mu.Skarca, 84 zene, 85-oro djece; Benakovac 92 muskarca, 90 zena, 98-oro djece; Gorinja 113 muskaraca, 79 zena, 99-oro djece. Slicno je bile u prijedorskoj, novskoj i nmogim drugim opstinama u
Bosni i Hercegovini.
Zloglasni usta.Ski stozernik Gutic u Bos. krajini pozivao je Hrvatc i Muslimane: »UniStimo sve Srbc, koljimo ih, ubijajmo ih, protjcrajmo ih. Ako
je kame potrebna krava, konj ili vo, ima toga
svega u Srba, uzmite, ne boj te se.«
Muslimani i Hrvati koji su se opirali nasiljima us·
taske vlasti proganjani su, hapseni, mucki ubija·
ni. Hiljade muslimanskih i hrvatskih domova, i
pored toga, postali su skloniste za Srbe, Jevreje
i druge kojima je prijetila smrt, zatvori, logori
i prisilni rad u hitlerovskoj Njemackoj.
U proglasu Okruznog komiteta KPJ za banjalucki
okrug iz 1941. gocline povoclom nasilja ustaskih
vlasti pise izmedu ostalog:
))No, svi ovi zloCini izvrSeni nad n1irnim gradanM
stvom do sada, nisu mogli cia zadovolje ~loglas
nog Pavelica i njegove sluge. Stoga se ovih dana
donose nove odluke koje imaju za cilj nova hapscnja i proganjanja, nova ubistva, nova izgladnjavanja ... Poslije Srba i Jevreja dolaze na red Muslimani. Najprije treba svrsiti s jednima, pa onda sa drugima.cc
U tim danima najveCih iskusenja za nase narode
Komunisticka partija sve svoje snage posvecuje
stvaranju borbcnog jedinstva naroda Bosne i Hercegovine u borbi protiv zajcdnickog neprijatelja,
okupatora i clomaCih izdajnika. Trebalo je »Ostvariti jeclinstvo zivih, da ne bi u zajednickoj grobnici ostvarili jedinstvo mrtvih«.
U proglasu Pokrajinskog komiteta Bosne i Hercegovine izdatom neposreclno pos!ije okupacije izmedu ostalog stoji:
»Komunisticka partija, iako progonjena za ovih 20
godina, uvijek je stajala u prvim redovima borbe za pravo ugnjctenih i porob]jenih. Nasuprot
tcroru, hapsenjima i ubistvima, ona ce jos upornije i odlucnijc organizovati borbu protiv okupatora i njegovih agenata. Komunisticka partija poziva svc narode Bosne i Hercegovine da prestanu sa mcdusobnom borbom, mrznjom i krvoprolicem, jer to okupatori i pljackasi zele, jer same
time mogu odriati svoju vlast. Hrvati i Muslimani, nemojte dopustiti da vi budete tlaCitelji svoje
brace Srba i Jevreja. Komunisticka partija vas
poziva: Srbe, Hrvate, Muslimane da stvorite bratstvo i jedinstvo u borbi protiv okupatora, za bolju i srecniju buducnost.«
Pod zastavu narodnooslobodilackog pokreta pocele
su se svrstavati hiljade !judi i zena Bosne i Her·
cegovine, Srba, Muslimana i Hrvata, u zajednicku borbu protiv okupatora i domaCih izdajnika.
�>>Istorija je htjela da bas Bosna i Hercegovina koja
je hila gotovo kroz citavo stoljece pozornica borbe bratskih naroda, borbc koju su hranili i potpirivali tuai interesi i uticaji, da je bas Bosna i
Hercegovina postala koljevka novih bratskih odnosa medu narodima Jugoslavije.« (Iz govora Edvarda Kardelja na III zasjedanju ZAVNOBiH-a).
Zlocine nad srpskim narodom u Bosni i Hercegovini nastojali su iskoristiti velikosrpski dementi
usmjeravajuCi ogorcenje i borbenu spremnost srpskih masa protiv Muslimana i Hrvata. Pod vidom
borbe protiv ustasa pocelo se oformljavati cetniStvo kao vojna i politicka formacija velikosrpske reakcije. CetniCko vojno i politicko vodstvo
nastojalo je da u srpskom narodu stvori uvjerenje da je spas u istrebljivanju Muslimana i Hrvata. 1942. godine su cetnici izvrsili masovna nasilja nad muslimanskim stanovnistvom Visegrada,
Caj nica, Face i Gorazda i drugih krajeva. Tekle
su Drina i druge bosanske rijeke krvave noseci
ljeseve Muslimana i njihove nejake djece. Hiljade
muslimanskih i hrvatskih porodica bjdalo je iz
svojih domova i sela u kojima su, u imc srpstva,
haracili cetnici. A u isto vrijeme cetnicke komande stvarale su sporazume sa okupatorskim i ustaskim vodstvom za zajednicku borbu protiv naroda koji se ujedinjavao u borbi protiv fasistickih okupatora i domacih izdajnika, ustasa i cetnika. GovoreCi o cctnickim elementima koji su
se borili protiv zblizavanja naroda Bosne i Herccgovinc drug Tito kaZe: nNa njihovoj zastavi
nije bila ispisana parola »borba protiv okupatora(<, »Sn1rt ugnjetaCima naSe zernlje<( itd., veC pa~
role ))smrt I\1uslimanima((, ))smrt Hrvatima« itd.«.
Sto su· srpski, hrvatski i muslimanski narod vise razumijcvali da im jc spas u zajednickoj borbi protiv okupatora i izdajnika, sto su sc vise okupljali
u narodnooslobodilacki pokrct, sve vise je dolazilo do zajednickih akcija ustasa, cetnika i okupatorskih vojski protiv Narodnooslobodilacke
vojske, jcr je snazni razvoj narodnooslobodilackog pokreta u Bosni i Hercegovini jednako zabrinuo i okupatore, i ustase, i cetnii'ke vade.
Vee pocetkom 1942. godine cetnici zajedno sa okupatorom i ustaSama otvoreno nastupaju protiv
Narodnooslobodilacke vojske i pokreta. Vojnicki
malobrojni i nesposobni za borbu, ani pomazu
okupatoru i ustaskoj vlasti zavodeCi necuveni teror nad stanovnistvom koje se opredeljivalo za
narodnoosloboclilacki pokret. Batinanje, izrucivanje zarobljenih partizana okupatorskim vlastima, silovanje, vjesanjc i strijeljanje djevojaka i
zena, pljacka i paljevine bili su najcesca sredstva
borbe cetnika. Dokumenti iz ratnog perioda o selima ispod Majevice, Romanije, Manjace, Ccmernice, Sirom Hercegovine govore o mnogobrojnim
zlocinima cetnika vrsenim nad srpskim stanovnistvom koje je bilo naklonjeno partizanima. Tako
je 1942. godine samo iz sela Odzak- Ziljevo (Nevesinje) otjerano od strane cctnika i Italijana u
mostarski zatvor 60 zena, 16 zena iz sela Fatnice
( trebinjski srez) bile su u cetnickom zatvoru podvrgnute najvecim nasiljima i patnjama. Narodni
heroj Hercegovine Dragica Pravica, studentkinja
Beogradskog univerziteta, podlegla je kao zrtva
najstrasnijih mucenja koja su nad njom izvrsili
cetnici i italijanski okupatori.
Od 14 zena i djevojaka koje su uhvacene i ubijene
kao saradnici narodnooslobodilackog pokreta u
opstini Ugljevik 7 su strijeljali iii zaklali cetnici.
Za vrijeme VII ofanzive cetnici su izvrsili krvavu
odmazdu nad srpskirn stanovnistvom u Bircu
zbog njegove pripadnosti narodnooslobodilackom pokretu.
U krajevima gdje je okupator uz pomoc ustasa izvrsio najvece zloCine nad srpskim narodom duboko je prodrla istina o namjerama fasistickih
okupat.ora. Istina o raspirivanju bratoubilacke
borbe da bi se Srbi, Hrvati i Muslimani medusobno unistavali nasla je put do ogorcenog srpskog naroda i usmjerila njegov pravedni gnjev
protiv stvarnih potpaljivaca bratoubilacke borbe.
U redovima ustanika i organizatora ustanka na~
sle su se stotine komunista iz redova hrvatskog
i muslimanskog naroda, patrioti koje je okupatorska i ustaska vlast progonila kao i Srbe. Dokumenti iz tog vremena govore o tome sa koliko
su razumijevanja Zene Drvara, PodgrmeCa, Koza-
re prihvatile program narodnooslobodilackog pokreta, koliko su razumjele da je spas Bosne i He•·cegovine u jedinstvu njenih naroda i zajednickoj
borbi.
U arhivama Vojnoistorijskog instituta u Beogradu
cuvaju sc dva dokumenta koja govore 0 tome.
Oba datiraju iz prvih mjeseci ustanka u Bosanskoj krajini. Jedan od njih je:
»Pismo hrabrim vojnicima na~ih narodnooslobodilackih gerilskih odreda« - koje su uputile sa
svog zbora Zcne i djcvojke drvarske doline, a u
kame, izmedu ostalog, pisc:
»Mi zenc i djevojke drvarske doline, vase majke,
vaSe kCeri i vaSe scstre, toplo vas i zahvalno pozdravljmno kao na.Se neustraSive spasioce i zaSM
titnike i mi vas pozivamo da istrajete u borbi sve
dok narodi Jugoslavije, sve dok narodi Evrope i
ostalog svijeta ne izvojuju svoju punu slobodu i
ravnopravnost.
Mi vas pozivamo da budetc nemilosrdni prema faSistiCkin1 okupatorin1a i njihovin1 plaCcnicin1a
prema nasim zakletim neprijateijima koji su i sa
nama bili ncmilosrdni.
Mi vas pozivamo da suzdrZite svoj gnjev, svoju ZeM
lju za osvetom kada je u pitanju mirni i posteni
hrvatski i muslimanski svijet koji nije htio i koji
nije skrivio zlodne nad srpskim narodom i koji
danas zajedno sa nama stupa u borbu protiv zajednickog ncprijatelja, protiv krvolocnog fasizma
i njegovih pscCih sluga.«
Iz istog pcrioda datira i »Rezolucija sa zbora zena
na teritoriji opstinc Rujiska« (Podgrmec) u kojoj se kaze:
»Mi, napaccnc zene i djevojke sa sela, okupile smo
se danas prvi put da slobodno govorimo o sebi,
da kazemo nase misljenje o narodnoj borbi, da
kazemo da mi ucestvujemo u njoj, jer uvidamo
da ce jedino borba donijeti spas nasem napacenom narodu.
Mi znamo da je i ovaj nas zbor i ova nasa sloboda
samo jedan dio one velike naroclne slobode koja
ce doci sa pobjedom naseg oruzja.
U nasoj Bosni u kojoj su neprijatelji bratstva na1
49
�so
roda bacili iskru bratoubilacke mrinje meau Sr·
be, Hrvate i Muslimane, palo je mnogo zrtava sa
jedne i sa druge strane.
Mi znamo da klanje i ubijanje hoce fasisti. Mi znamo da je nasa Narodnooslobodilacka vojska nosi·
lac pobjede i bratstva, nosilac borbe protiv klanja i ubijanja. Mi pozivamo borce nase, nasu po·
nosnu narodnu vojsku da bez milosti iskorijeni
sve one zlocince i placenike koji su prolijevali nevinu narodnu krv.
Ali vas isto tako zaklinjemo suzama koje smo prolite nad nasim zgazenim pravima i slobodom, nad
nasim popaljenim selima i poklanim zrtvama, zaklinjemo vas patnjama koje smo podnijeli, da
svoje svijetlo oruzje, da svoju cast Narodnooslobodilacke vojske nikad ne okaljate krvlju nase
brace druge vjere koji nisu niSta skrivili, da ne
dopustite da na nasu vojsku padne prokletstvo
hiljada nesretnih majki druge vjere nad grobovi·
rna njihovc ncjake djece koju ste vi uniStili.«
Od prvih dana ustanka partijski komiteti i orga·
nizacije posvetile su najvecu paznju okupljanju
zena u narodnooslobodilacki pokret kako na os·
lobodenoj, tako i na okupiranoj teritoriji.
Povezanost oslobodene i neoslobodene teritorije
obezbjedivala se pozrtvovanim i samopregornim
radom hiljada ilegalaca u okupiranim gradovima
i selima. Oni su odriavali partijske i vojne veze
sa Narodnooslobodilackom vojskom i pokretom,
slali obavjestenja o neprijatelju, prihvatali kurire, prebacivali !jude u partizane, sakupljali pomoc za NOP.
U Sarajevu je medu mnogobrojnim zenama aktivistkinjama radila odmah u pocetku ustanka narodni
heroj Radojka Lakic, studentkinja iz Bijeljine.
Kada je u septembru 1941. godine uhapsena, i po·
red najstrasnijih mucenja kojima je izlozena, nije
odala ni jcdno ime, ni jedan podatak o ilegal·
nom pokrctu. Strijeljana je po odluci Prijekog
suda koji ju je osudio na smrt.
Mlada sarajevska radnica Adela Sunaric vrsila je
duznost kurira izmcdu Sarajeva i Bosanske kra·
jine. Poginula je u kozarskoj ofanzivi. Medu zenama koje su poginule junackom smrcu na ilegalnom radu je i poznata sarajevska omladinka
Jelena Vilas. Vee u prvim transportima kojima
su rodoljubi slani u koncentracione logore nalazi
se veliki broj zena. Tako je.S. avgusta 1941. godine
u logor Stara GradiSka upuceno 18 zena iz Sarajeva i okoline. Medu njima su bile najpoznatije
aktivistkinje zenskog i radnickog pokreta od kojih su mnoge u logoru ubijene. Osobito je mnogo
zrtava bilo iz redova mladih Jevrejki od kojih su
mnoge bile poznate jos u predratnom periodu kao
antifasistkinje i borci za socijalnu pravdu. Ovaj
kadar naprednih jevrejskih zena i djevojaka rastao je u siromaSnim porodicama rano se povezujuCi sa radnickim pokretom i ucestvujuCi u njegovim akcijama za bolji zivot radnicke klase.
U Banjaluci je, pored ostalih, djelovala narodni heraj Vahida Maglajlic, kCi banjaluckog kadije. Kada je uhapsena, ustaske vlasti u Banjaluci htjele
su da izbjegnu da joj sude u njenom rodnom gradu, jer su se bojale protesta gradana. Odlucili su
da je prebace u Zagreb. Uoci dana kada je trebalo da bude sprovedena u Zagreb, Vahida je sko-
Cila sa II kata banjaluckog zatvora i pobjegla u
partizane. Mira Cikota, sekretar opstinskog ko·
miteta u okupiranom Prijedoru, uspjela je da do·
de do podataka o vojnim snagama i rasporedu
neprijatelja u Prijedoru i time znatno olaksala
oslobodenje grada u proljece 1942. godine. Uhvacena je u Kozari za vrijeme ofanzive. Iako je hila
u drugom stanju, osudena je na smrt i javno objesena u Prijedoru.
U Mostaru su 1943. godine pored Gradskog odbora
AFZ-a u svim kvartovima i veCini preduzeca po·
stojali aktivi :lena koji su obuhvatili 262 zene.
Mnoge ilegalke nosile su zar i feredzu da bi se odrzale u uslovima ilegalnog rada. Osobito uspjesan
rad bio je na otpremanju iz gradova novih boraca. sakupljanje podataka i obavjestenja o vojnim
i politickim namjerama neprijatelja, sakupljanje
oruzja i lijekova za jedinice Narodnooslobodilacke vojske, organizovanje akcija protiv skupoce,
gladi, erne berze, terora i nezakonitog hapsenja
gradana, za pomaganje porodica Ciji su clanovi
otiSli u partizane ili su u zatvoru, slanje hrane i
ostalc pomoCi zatvorenicima. Zatvore Sarajeva,
Mostara, Banjaluke, Tuzle, Dubrovnika, Trebinja,
koncentracione logore Bosanske GradiSke i Jasenovca upoznale su hiljade hrabrih ilegalki Bosne
i Hercegovine. Prijeki sudovi, strijeljanja, javna
vjesanja u Sarajevu, Bos. Dubici, Bos. Gradiski
i mnogim drugim mjestima izvrsena nad zenama
i djevojkama pohapscnim u ilegalnom radu u
okupiranim gradovima dokaz su teskog fronta
narodnooslobodilacke borbe na kame su se casno
i uspjesno borile zene i omladinke. Hiljade zapisnika sastavljenih u mucilistima ustaske i okupatorske policije svjedoce da veCinu njih ni najstrasnije muke nisu mogle pokolebati. Uz mnoga
imena ovih zena stoji: »Posta je svojim upornim
niekanjem zavodila vlast u b!udnju da se ne ot·
kriju veze u komunistickom pokretu i pokazala
veoma zao karakter predlaze se slanje na izdr·
zavanje kazne u sabirni logor, predlaze se itd ... «
Mnoge su jos u toku isljedivanja podlegle.
Iz okupiranih gradova tekla je neprekidna rijeka
gradana i gradanki u oslobodilacku vojsku i na
razne dijelove oslobodene teritorije. Radnice, uciteljice, Ijekarke, medicinske sestre i bolnicarke,
sluzbenice, ucenice i studentkinje, majke i kcerke zajedno napustale su svoje rodne gradove da
bi se borile za slobodu. Sarno za vrijeme dva napada narodnooslobodilacke vojske na Banjaluku
(u januaru i septembru 1944. godine) izislo je na
slobodnu teritoriju oko 10 hiljada banjaluckih
gradana medu njima ogroman broj zena i zenske
omladine.
U svim selima i gradovima koje je oslobadala rna
i na kratko vrijeme narodna vojska odrzavani su
razgovori sa zenama, formirani aktivi zena pristalica narodnooslobodilackog pokreta sa zadatkom da politicki djeluju medu zenama. Poseban
rad sa zenarna imao je svoje opravdanje zbog toga Sto je za ogromne mase Zena, osobito na selu,
to znacilo prvo politicko i drustveno organizova·
nje zbog toga sto je to bilo put da se govori o polozaju zene i zbog toga sto je postojao niz poslova koje su najuspjesnije mogle organizovati i izvrsiti zene. Kod Muslimanki je posebno organi·
�zovanje bilo nuino i zbog obicaja da sakrivaju
lice pred stranim muskarcima.
Stvaranju borbenog jedinstva naroda BiH, od cega
je zavisio opstanak i Srba, i Hrvata, i Muslimana, mnogo su doprinijele zene Bosne i Hercegovine. Zajednicka sudbina ujedinjavala je zene
grada i sela, svih drustvenih slojeva i nacionalnosti. uZa zivote nase djece, za mir nasih domova
da nikada viSe ne bude klanja i ubijanja - mi
smo se ujedinile« bio je najcesCi natpis u salama
gdje su se zene okupljale.
Vee 21. avgusta 1941. godine u tek oslobodenom
Drvaru odr2ana je prva konferencija zena Drvara i okoline na kojoj je odluceno da se zene organizuju za pomoc narodnooslobodilackoj borbi.
Kad je pocetkom 1942. godine veliki clio zapadne
Bosne osloboden, rad na organizovanju zena uzeo
je pun zamah. Marta 1942. godine formiran je
sr~ski odbor iena za srez Drvar, a u aprilu su u
svim drvarskim selima postojale organizacije zena. U tom radu angaiovali su se i Sreski komitet
i svi Clanovi Partijc.
Odmah u pocetku ustanka u svim selima Hercegovine formirani su aktivi iena. Neki od njih su i
nakon cetnickog puea 1942. godine i zaposjedanja
slobodne teritorije od strane italijanskih fasista
i cetnika radili ilegalno za narodnooslobodilacki
pokret.
Na terenu Podgrmei:a su sredinom 1942. godine bile
formirane organizacije zena u 72 sela od 80 koliko ih je ukupno bilo. Na podrucju Kljuca i Mrkonjic-Grada do kraja godine bilo je 25 seoskih
odbora. Krajcm godine formirani su seoski odbori i u srezu jajackom. Uspjesno se razvijala organizacija i medu Muslimankama Cazina, Velikc
Kladuse i u muslimanskim selima bosanskokrupskog sreza. U cazinskoj opstini je organizovano
350 Muslimanki.
Narodnooslobodilacki odbori tijesno su saradivali
sa seoskim odborima icna, a Clanice tih odbora
na jcesce su predlagane i birane u narodnooslobodilacke odbore. Partijske organizacije i forumi posve6ivali su veliku brigu razvoju AFZ-a.
Najsposobnije komunistkinje radile su na orga·
nizovanju zena, a jedno od mjerila uspjesnog rada partijskih organizacija bilo je i koliki se broj
zena prima u organizacije KPJ i SKOJ-a, koliko
ih se bira u narodnooslobodilai:ke odbore.
Organizovane zene uzimale su na sebe velik dio duznosti u ishrani i odijevanju vojske, prihvatanju
i lijei:enju ranjenika, odriavanju bolnica. Da bi
se zemlja sto bolje i na vrijeme obradila, NOO su
organizovali akcije prilikom sjetve, kosidbe i zetve u kojima su velikog uce5ca imale i organizacije zena, a radne brigade, sastavljene najveCim
dijelom od Zena i omladine uCestvovale su u svim
poljskim radovima.
Prva radna brigada u 'Bosni i Hercegovini osnovana jc u Sanickoj dolini, u blizini Kljuca, u ljeto
1942. godine, kada je ovaj kraj bio osloboden.
Brigada je radila na zetvi i vrsidbi zita, branju
voea i povrca. Sastavljena je hila od omladinskih
ceta i ba talj ana iz Drvara, Petrovca, Bosanskog
Grahova, Ribnika, Prekaje, Sanice i Podgrmeca.
U njoj je bio velik broj omladinki i mladih zena. Radilo se pod kisom mitraljeskih zma i born·
1
bi iz neprijateljskih aviona, ali je posao uspje5no zavrsen. Slicne akcije su organizovane i na Kozari, kada je sakupljena ljetina u plodnoj Dubickoj ravni.
U juJu 1942. godine u Bosansku krajinu stigle su
proleterske jedinice i Vrhovni stab. Mnogo ranije narod je doznao za priblizavanje ovih jedinica.
Svuda je pripremljen doi:ek kakav samo moze
da priredi narod koji se bori. Drvar je tada prihvatio ranjenike proleterskih jedinica. Sve je bilo spremno za junacke borce Srbije, Cme Gore,
SandZaka. I smjestaj u improviziranim bolnicama, i dezume bolnicarke, i radne cete omladinki
i iena spremnih da nose teske ranjenike, i sofre
duz rijcke Unca pune hrane, i borbena pjesma, i
strukovi poljskog cvijeca, i skromna seoska odjeca i obuca. Hiljade zena i djevojaka drvarske
kotline danju i nocu su ucestvovale u organizovanju prijema ranjenih proletera.
Radne cete zena postojale su iii se formirale gdje
god se ukazala pot reba. U zimu 1942. godine osam
stotina zena Kozare organizovane u radnim cetama krenule su u Lijevce polje, udaljeno preko
30 kilometara da izvuku zito iz sela gdje je bio
neprijatelj. Slabo obucene, mnoge samo u pletenim seoskim priglavcima na nogama, one su taj
posao uspjesno izvrsile. Kada su se vratile kucama, zatekle su pusta zgariSta. Neprijatelj je popalio njihove domove. Tada su hrabre Kozarcanke spjevale ove stihove:
))J a sc krenuh u akciju
u LijevCe po pScnicu,
Kad se vratih iz akcije,
iz kuCe n1i din1 se vije,
Moje selo vatru sije
- Pavelicu da te nije!
Kad ja pridoh kuCi blize,
a iz kuce plamen liZe,
Kuce meni zao nije,
ali oko suze Jije,
Jer su mrtva djeca nasa
- poginula od ustasa.
Udri, Tito, bande klete
i zene ce da se svete!
A sad naprijed, drugarice mile,
Pri kraju su fasisticke sile,
Docekujmo fasiste na noze,
Kozara se uniStif ne maZe.«
1
Posebnu paznju istorieara i hronicara nase narodne revolucije privlai:i razvitak narodne vlasti.
Svuda, a osobito u krajevima gdje se duze vremena
odriavala slobodna teritorija, izgradivana je narodna vlast u vidu narodnooslobodilackih odbora, stvarane su drustveno-politicke organizacije u
kojima je masovno bio okupljen narod, organizovan je zivot na nacin koji je znacio cvrstu povezanost vojske i naroda.
Svi uspjesi narodnooslobodilacke vojske nedjeljivo
su vezani sa politickim i vojnim organizovanjem
citavog naroda u oslobodilackoj borbi i revoluciji.
Iako se s pravom istice uloga zena u pozadinskim
radovima na oslobodenoj teritoriji, mora se imati u vidu relativnost slobodne teritorije, zbog cega je borbena spremnost Citavog naroda hila us-
5
�lov i uspjesnih akcija Narodnooslohodilacke vojske i hezhjednosti naroda.
Svi vidovi pomoCi vojsci - od hrane i ohuce, njege
ranjenika do spremnosti da se uvijek popune horheni redovi hrigada i divizija - hili su organizovani na slohodnoj teritoriji. Vee u jesen 1941. godine 30 djevojaka iz sela Trninic-hrijeg, Sipovljani i Drvar-selo u drvarskoj opstini proslo je kroz
vojnu ohuku. Prva zena narodni heroj Jugoslavije je mlada seljanka iz sela Kamenice u hlizini
Drvara. Bila je horae - homhas u X krajiSkoj
narodnooslobodilackoj udarnoj brigadi - Marija Bursae. Njoj je posvetio svoju pjesmu »Marija na Prkosima« knjizevnik Branko Copic. Drvarska opstina dala je jos jednu zenu - heroja. To
je Danica Materic iz sela Trninic-hrijega. Zarohljena je tesko ranjena dok je svojoj ceti vatrom
stitila odstupnicu. Strijeljali su je fasisti. U Podgrmecu su jos od pocetka 1942. godine organizovani vojno-politicki kursevi na kojima su mladici i djevojke osposohljeni za ulazak u redove Narodnooslohodilacke vojske. U Drvaru je 1942. godine osnovana radionica za izradu bombi, slicnih
»kragujevcankama«. Osim 25 stalnih radnika.
svakodnevno je po smjenama radilo i 50-60 zena i djcvojaka koje su se i same osposobile za
upotrebu hombi u borbi.
Omladinske pozadinske cetc koje su formirane za
obavljanjc raznovrsnih radova u poljoprivrcdi,
prckopavanju ccsta, izgradnji bolnica, zemunica
i sl. imale su u programu i osposobljavanje za
neposrednu borbu sa neprijateljcm. Tako su za
vrijeme kozarske ofanzive iza borackog stroja stajale djevojacke cete spremne da prihvate oruzje
poginulih i ranjenih boraca.
U zapisniku sa savjetovanja Okruznog komiteta
KPJ za Kozaru koje je odrzano iza kozarske ofanzive 21. i 22. septembra stoji slijedeca ocjena koju
su svi prisutni primili:
)>Pozadinu kakvu smo mi in1ali sigurno nije imao
nijedan odred u zemlji. Odana do kraja narodnooslobodilackoj borbi, dala je sve sto se od
nje zatrazilo. U Kozari su podignuti cijeli gradovi. Kilometrima po najdubljem snijegu nosen je
materijal za izgradnju nasih logora. Najboljim
sto ima narod je darovao svoju vojsku. Politika bratstva Srba, Hrvata i Muslimana postala je
dio bica ovog naroda. Ljubav prema partizanima
i mrlnja prema fasistima osjeca se na svakom
koraku, u svakom selu.
Pa i sada nakon ovog velikog preloma i poraza, narod koji je ostao, gleda u nas kao najbolje svoje
sinove. Sjetite se onog slucaja kada je majka, sakrivajuCi dijete pod sebe, ranjena od topovske
granate, odgovorila odborniku koji je salje u bolnicu da se previje: >>Nemojte, djeco, sramota je
da trosim lijekove, to treba borcima!« Svjedoci
ste trenutka kada su u najtezoj situaciji uzvikivale vojnicima: >>Sarno se vi spasite, a sa nama sta
hude!«
A ta pozadina bile su desetine hiljada kozarskih zena i djece medu kojima su nakon ofanzive spjevani stihovi:
52
••Grob do groba u zrelome zitu,
A Kozara zaklinje sc Titu!«
Za vrijeme cetvrte neprijateljske ofanzive jedna njemacka divizija pomognuta kvislinskim trupama
opustoSila je usred zime sela Podgrmeca. Narod
se povukao u planinu. Zbjegovi su hili dobro organizovani. Na celu svakog zbjega bili su clanovi narodnooslobodilackih odbora. Citavim zbje:
gom, koji je brojao preko pet hiljada stanovnika
Podgrmeca, rukovodio je zajednicki odbor zbjega u kome su pored ostalih bile i Soja CopiC, predsjednica Oblasnog odbora AntifasistiCkog fronta
zena za Bosansku krajinu i njena kcerka Smiljka
Copic-Raseta, Danica Medan, seljanka iz Jasenice,
clan opstinskog narodnooslobodilackog odbora,
Lepa Radic, ucenica iz sela Bistrice kod Bosanske GradiSke. Lepa Radic je bila clan staba za
evakuaciju stanovniStva. Uhvacena je zajedno sa
150 zena i djece o kojima se brinula u zbjegu.
Nijemci su je osudili na smrt vjesanjem i javno
izvrsili smrtnu kaznu u Bosanskoj Krupi. Vee
pod samim vjesalima Nijemci su joj obecavali
zivot ako otkrije clanove Partije i ostale rukovodioce zbjega, na sto im je odgovorila: ,J a nisam
izdajnik svoga naroda, a oni ce se i sami otkriti
kada budu unistavali zlikovce kao sto ste vi sve
do poslednjeg.«
Sa njom je isto tako hrabro poginula i Smiljka Copic-Raseta. Lepa Radic proglasena je za narodnog heroja.
Za vrijeme IV neprijateljske ofanzive poznate po
tome sto su jcdinice koje su u njoj ucestvovale
imale zadatak da spasu od unistenja cetiri hiljade
ranjcnika, sa jcdinicama narodnooslobodilacke
vojskc kretalc su hiljade izbjeglica iz Banije, Like, Bosanskc krajinc i drugih krajeva gdje su voilcnc borbc. Omladina, medu kojom jc bilo najvise scoskih djcvojaka, ukljuCivala se u vojne jedinicc. Bilo ih jc na hiljadc. Mnoge od njih prosic su ne samo kroz oganj bitke na Neretvi, nego
i na Sutjcsci, kao borci, bolniCarkc, ne uzmiCuCi,
ni pred kakvim zadacima i teskocama. Zajedno
sa ostalim nosilc su prcko rijcka i planina ranjcnike i bolesnike da bi mnogc od njih i same pale
u borbama iii podlegle bolestima, osobito tifusu
koj i je u to vrijeme harao.
Bijele seoske marame i nosnje u kojima su krenule
po januarskom mrazu na daleke puteve borbe polako su nestajalc. U borbama osvojeno oruzje i
vojnicka odijela postali su nova djevojacka oprema koju su skinule tek poslije oslobodenja zemlje.
Primjer nedjcljivosti naroda i njegove vojske predstavlja i otpor naroda drvarske doline za vrijeme
desanta njcmackih padobranaca i ofanzive ostalih
vojnih formacija u maju 1944. godine sa ciljem
da uniste Vrhovni stab. Uz jedinice narodnooslobodilacke vojske borio se Citav narod uniStavajuCi neprijateljske vojnike, paleCi tenkove, otkrivajud neprijateljske polozajc. Svaka ulica, svaka
kuca hila je uporiSte za borbu protiv neprijatelja.
U tim borbama pala je Rada Vranjesevic, clan
Oblasnog komiteta KPJ, narodni heroj Bosne i
Hercegovine, Razija Omanovic i Zora 2eljkovic,
clanice Okruznog komiteta SKOJ-a, Smilja Bursac, sekretar Opstinskog komiteta KPJ za Drvar i
mnoge druge.
U odgovoru marsala Tita na pismo zena i omladinki
�okoline Drvara u komc mu javljaju da je Drvar
ponovo osloboden (nakon desanta 1944. godine)
dmg Tito kazc izmedu ostalog:
»Sa mnom varna su zahvalni proslavljeni borci srp·
skih i crnogorskih brigada koje ste vi na zenskim
i djevojackim rukama nosile kilometrima i u nje·
drima krajiskih planina cuvale i njegovale kao
rodene. Oni su se i ovdje, pod zidinama Beogra·
da, borili zajedno sa vasom bracom i muzevima
Krajine.
Poslednji dani sedme njemacke ofanzive spadaju u
red dana koje smo zajedno proveli. OdlazeCi sa
teritorije Krajine mi smo znali da je jos nekoliko
stotina sinova i kceri Krajine palo od bjesnila fa·
sistickih zvijeri kojc su pokusale posljednje sto
su mogle. Ali mi smo znali da hrabri, istorijski
Drvar nece pokleknuti i da ce Krajina samo jos
vise zamrziti pobjesnjelog neprijatelja i vratiti
mu stostruko.«
Veliki znacaj za dalji razvoj organizacije zena u
Bosni i Hercegovini, a osobito u Bosanskoj krajini, imala je Prva zcmaljska konferencija Antifasistickog fronta zena Jugoslavije, koja je u decembru 1942. godine odriana u Bosanskom Petrovcu. Osim 166 delegata, na Konferenciji je bilo
prisutno i nekoliko stotina zena sa oslobodene
teritorije Bosanske krajine.
Neposredno iza Konferencije organizovani su i ilegalni gradski odbori AFZ·a u okupiranom Sara·
jevu, Tuzli, Mostaru, Prijedoru, Bosanskoj Dubiel, Banjaluci i drugim mjestima.
Na oslobodenoj teritoriji zapadne Bosne u toku
1942. godine organizacijama AFZ·a bilo je obuh·
vaceno preko 40 hiljada zena. Sarno u seoskim
odborima, u koje su birane najaktivnije zene, bilo
je oko 3.000 odbornica, medu kojima je bilo vise
od trecine clanova KPJ. Kada se zna da do ustanka u ovim selima nije bilo zena u clanstvu KPJ,
onda je jasno koliko su za to kratko vrijeme zene
pokazale svoje sposobnosti da ulaze u politicki
zivot i da se svim snagama bore za slobodu zemlje
i naroda.
Neprijateljske vlasti i vojska bili su svjesni kakvu
snagu predstavljaju organizovane zene u narodnooslobodilackom pokretu. Pri upadima na slobodnu teritoriju i u provalama u okupiranim gradovima aktivistkinje AF:Z-a su hapsene, proganjane
i ubijane. Tako je u Prijedoru 1943. godine uhapsen citav odbor AFZ-a koji je sakupljao priloge
za pomaganje porodica palih boraca i interniranih rodoljuba. Sa ovim odborom je uhapseno ISO
prilagaca, medu kojima je bio velik broj zena.
Prva oblasna konferencija AFZ.-a za Bosansku krajinu odr:lana je 5. septembra 1943. godine u Podgrmecu. Na konferenciji je donijeta rezolucija i
postavljeni su zadaci: dalji rad na okupljanju
svih zena u narodnooslobodilacki pokret, ucvrscenje jedinstva srpskih, hrvatskih i muslimanskih
zena, stvaranje organizacija na neoslobodenoj teritoriji, da se poveca pomoc vojsci putem
takmicenja, pomoc narodnooslobodilackim odborima u sabiranju ljetine, pomoc izbjeglicama i
postradalim krajevima, vece ucesce zena u narodnoj vlasti, suzbijanje nepismenosti putem analfabetskih tecajeva, rad na opstem uzdizanju zena
preko politicko-vaspitnih kurseva i predavanja.
Kakav je sirok krug aktivistkinja obuhvacen organizacijom govori i podatak sto je npr. u sanskom
srezu bilo sredinom 1944. godine 3.695 zena koje
su aktivno radile u AFZ-u, u srezu Bosanski Novi
3.000, u Bosanskoj Krupi bilo je organizovanih
zena 2.984 (neorganizovanih 251). Oktuzna konferencija zena Podgrmeca odr2ana je 16. septembra 1944. godine u prisustvu 300 delegatkinja koje
su predstavljale 11 hiljada organizovanih zena.
Jajce, Grmec, Kupres, Prozor, Travnik, Mrkonjic·
-Grad, Teslic, Tesanj, Prnjavor, Kotor-Varos, gradove i sela prekrila je mreza organizacija AFZ-a,
snazal) oslonac narodne vlasti i narodne armije.
Rad na organizovanju AFZ-a u Hcrcegovini razvio
se osobito 1944. godine. Formiran je Oblasni odbor AFt.-a za Herccgovinu od 5 clanova, o brazovana su dva okruzna odbora, dok je u cijeloj Hercegovini u to doba organizovano 8 opstinskih i 87
seoskih odbora sa 3.694 clanice AFZ-a.
U svom prvom izvjestaju Centralnom odboru AF:Z-a
Oblasni odbor Antifasistickog fronta zena Hercegovine izmedu ostalog pise:
»Narodnooslobodilacki pokret u Hercegovini razvijao se pod specijalnim uslovima, te je to ostavilo
traga i na Antifasistickom frontu zena.
U prvom ustanku, do neprijateljske ofanzive, pocel·
kom 1942. godine citava teritorija Hercegovine
sem gradova hila je oslobodena. Na oslobodenoj
teritoriji formiraju se vrlo brzo i aktivi zena.
Poslije ofanzive na Hercegovinu nase su snage bile
prisiljene da napuste teren Hercegovine.
Poslije pete neprijateljske ofanzive hercegovacka
brigada vraca se na teren Hercegovine.
Iako okupator drii jake garnizone u gradovima i
cesto kontrolise teren iii sam ili preko cetnika,
ipak u narodu ne vlada strah i u veCini aktivno
pomaze nasu borbu. To se odrazava i na zenama.
U svim.krajevima Juzne Hercegovine postoje vrlo
dobri uslovi za stvaranje i razvijanje organizacije
AF:Z-a.
U gradovima smo uspjeli da stvorimo ilegalne or·
ganizacije u Gacku, Stocu i Mostaru.
U gradu Mostaru imamo vrlo masovnu i aktivnu
organizaciju koja obuhvata oko 500 zena. Rad
organizacije je raznolik, a narocito je jak u ekonomskim akcijama. Zene, obuhvacene nasom organizacijom u Mostaru su jako uporiste narodnooslobodilackom pokretu i spremnc su da izvrse
svaki zadatak koji se pred njih postavi.«
U jednom clanku koji je objavila »Nova zena«, organ Glavnog odbora AFZ-a Bosne i Hercegovinc,
pise: »Svako oslobodenje Livna, a ono je za ceti·
ri godine rata dozivjelo cetiri pula taj radosni
cas, svaki boravak crnogorskih, sandzackih i sr·
bijanskih proletera, dalmatinskih brigada i krajiskih udarnika, povecao je broj ovih jedinica
novim borcima iz Livna i sela oko njega. Gotovo
svi muskarci iz ovih sela koja su imala prije rata
oko 700 kuca, njih vise od 1.200, javilo se u razne partizanske jedinice. Zene i omladinke orale
su, proizvodile hranu, obezbjedivale svoju vojsku,
a kroz njihova sela proslo je za cetiri godine viSe
hiljada partizana i na hiljade izbjeglica iz Banije
i Korduna. I svi su nasli prijateljsko utoCisce i
hranu, ma kako bila oskudica. Oko 2.500 zena i
djevojaka ucestvovale su u toku rata u prenose-
53
�nju ranjcnika u udaljenc bolnicc. U vojnim jedinicama ucestvovalo je viSe od 200 zena sa puskom u ruci. Najvise ih jc stupilo u brigade za vrijemc prvog i drugog oslobodenja Livna. Iz Livna
i okolice javilo se u partizane 60 djevojaka Muslimanki. Najvise ih jc stupilo u bataljon »Vojin
Zirojevic«, koji je, nakon formiranja Desete hercegovacke brigade krajcm 1942. godine, usao u
njen sastav. Mnoge od djevojaka koje su stupile
LI ovaj bataljon poginule su u mnogobrojnim bitkama koje je vodila ova brigada.«
U cdiciji »Hercegovina u narodnooslobodilackoj
borbi« govori sc o jednom od najvecih podviga
ilegalnog narodnooslobodilackog pokreta u Mostaru, u kome su veliku ulogu imale zene. Citiramo ncke dijelove:
»Poslije bitke na Sutjesci veCina pre:livjelih boraca
Mostarskog bataljona okupila se u podveleskim
selima i odatle se spustila u Mostar . . . Pored
80 boraca iz bataljona, krilo se isto tolikg drugova i drugarica kojc jc traZila policija. Tom prilikom Mjesni komitet Partije i SKOJ-a, a narocito organizacija AFZ-a i odbori narodne pomoci.
svestrano su se angaZovali. Gotovo nije bilo kuCe
aktivista i simpatizera u kojoj se neko nije krio.«
Kad je u drugoj polovini 1943. godine istocna Bo·
sna ponovo oslobodcna, organizacije AFZ-a na
tom terenu poCcle su sc joS snaZnije razvijati, osobito u bijeljinskom srezu, kako u gradu tako i u
selima ispod Majevice. U toku godine omasovili
su se odbori ll citavom tuzlanskom okrugu, a 22.
oktobra u oslobodenoj Tuzli odrzana je konferencija AFZ-a, koja je predstavljala desetine hiljada organizovanih :lena istocne Bosne. Poslije
oslobodenja Visegrada oktobra 1943. godine orga·
nizovan je mjesni odbor AFZ-a, u kome je predsjednica bila Ljubica Dukic, a potpredsjednica
Lepa Milovanovic. Kasnije su obje strijeljali cetnici. Krajem 1943. godine poceli su se formirati i
seoski odbori na terenu Romanije.
U clanku »Nasa zena« u oslobodilackom ratu objavljenom u pr-vom broju lista bosansko-hercegovackih Zena >)Nova Zcna«, Duro Pucar piSe: ))Vclike
su Zrtve kojc je naS narod uloZio u ovom oslobodilackom ratu, a narocito su velike zrtve bosansko-hercegovackih 7.ena koje su od prvog dana, sa muZcvima, sa braCom i oCevima stale rame
uz rame, uzele puSku u ruku i poSle u neravni
boj sa neprijateljem. Posle su da brane svoj krov
nad glavom, svoju zemlju, svoju Cast i svoju slobodu. Mnoge zene koje su do juce bile majke i
kucanice, radnice u polju, danas su borci na fronlu. Nema ni jednog posla, rna kako bio tezak i
naporan, koji naSc Zcne ne bi uspjeSno obavile.
One danas rade kao bolnicarke i njeguju bolesne
i ranjene borce. One kose, oru i siju i obavljaju
sve poljoprivrednc poslove. One isto tako uspjesno rade na kidanju i popravljanju cesta i pruga.
One na svojim ple6ima vuku hranu za vojsku na
frontu onim stazama kojima nikakvo prevozno
sredstvo ne moze proci, One predu, pletu i tkaju
i time ublazavaju oskudicu nase vojske. Zene sa
Lispjchom rade na suzbijanju bolesti koje su neminovne u svakom ratu. Sve tc Zrtve i svi ti napori koji su do sada cinjeni i koji se neprestano
54
. 'I .....
·'' ..J
cine jesu plemenita djela nasih zena na dobrobit
svoju i cijelog naroda,«
Vizija novog Zivota nc samo nasluCena nego prisutna u svim vidovima narodne borbe pretvarala je
zene iz vjekovnih robova u vezilje slobode. Hiljade naivnih i divnih zelja cvalo je u djevojackim kolonama dok su prekopavale ceste da ne
produ neprijateljski tenkovi, dok su orale, kopale, nosile hranu vojsci, prenosile ranjenike, dok
su spavale pod vedrim nebom nad dalekim pjesackim stazama.
One su zeljele iCi u skolLI, biti babice, uciteljice, pisati u novinama, uCiti za ljekare, ostati u armiji,
putovati vozom, raditi u fabrici - osvajati taj
cudesni svijet novih mogucnosti koji je pred njima otvorila revolucija. Pobjeda za njih nije znacila samo istjerivanje okupatora iz zemlje, Nema
povratka na slaro - za zcne je imalo dvostruko
znaCenje.
Djevojkc iz scla ispod Vlasica prvi put su vidjele
krevct kada su sa karavanon1 iSle u prnjavorsku
opstinLI da prenose zito. Mladc skojevke iz sela
Smoljane pod Grmccom uccstvovale su sa svojom radnom celom na evakuaciji zarobljenog
oruzja i ostalog materijala iz oslobodenog Bihaca. Tamo su prvi put vidjcle elektricno svjetlo.
Penjuci se vrletnim ripackim klancem sa teretom na lcdima one su neun1orno govorile o tom
divnom cudu, 0 tome kako ce »nakon pobjedc
sva naSa zemlja svijetliti kao BihaC.((
To su bile godine kada su hiljade seoskih stanovnika Bosne i Hercegovine pr-vi put osjetile ljekarsku pomoc, kada su zene mnogih sela prvi put
radale uz pomoc babice iii ljekara, kada su pred
divnom publikom boraca, seoske omladine i zena
zaigrale pozorisne prcdstavc, zapjevali horovi,
kada se u selima prvi pill pojavilo bioskopsko
platno, kada su knjizevnici, slikari, glumci, kompozitori, muzicari i pjevaci, baletski umjetnici
doCaravali umjctniCkim srcdstvima veliCinu i
snagu naroda u rcvoluciji.
Uporcdo s tin1 pojavili su se narodni umjetnici. Ro·
c1ene u ropstvu i vjckovnim b.unama, tuZne i jed·
nostavne melodijc bosansko-hercegovackih seljaka dobile su kroz stihove rodene u narodnoj borbi potresnu ljepotu i snagu.
Autori najljepsih narodnih stihova o narodnooslobodilackoj borbi u Bosni i Hcrcegovini su seoske Zenc i djevojkc.
U oslobodenim gradiCima sa muslimanskin1 stanov·
nistvom Muslimankc su pocclc dolaziti i na opste zborove i konferencije. Do zcna pokrivenih
tamnim velom stizalc su rijeci slobode i ravnopravnosti. Mnogc muslimanske djevojke skidale
su zar onog trenutka kada su, oblaceCi partizansku uniformu, krenule u brigadu.
Ta vitalnost i uvjerenje da se nalazimo na pragu
novog zivota ispoljavala se, izmedu ostalog, i u
veoma rasprostranjenoj mrdi kurseva za analfabetc u vojsci i pozadini, improvizovanih skola koje su cesto radile pod vedrim nebom.
Stotine mladih srcdnjoskolki, studentkinja, djevojaka sa nizom gimnazijom okupljane su na kratkotrajne ucitcljske kurseve na kojima su pored
metodike ucilc osnovne stavove narodnooslobodilackog pokrcta, preradivale odluke Antifasistic-
�kog vijeca narodnog oslobodenja, vjezbalc sc na
tekstovima umjetnika revolucije.
Rad na likvidaciji nepismenosti bio je razvijen vee
u toku 1942. godine na podrucju Hcrcegovine, istocne Bosne, Krajine. Usred najteiih borbi poceo
se u Bosni i Hercegovini rjesavati najtezi problem zaostalosti - ogromna nepismenost stanovniStva, osobito :lena. Oko 370 muskaraca i zena
osposobljeni su za rukovodioce analfabetskih tecajeva u Bosanskoj krajini. Tecajevima je bilo
krajem 1944. godine obuhvaceno oko 12 i po hiljada polaznika, medu kojima je bilo najviSe lena i omladinki.
Revolucija je pocela rjesavati ono sto je bilo uzaludna nada naroda Bosne i Hercegovine u bivsoj
drlavi. Dovoljno je t·eCi da je u svim osnovnim
skolama u Bosni i Hercegovini 1939. godine bilo
svega 150.783 ucenika (prema popisu stanovnika
iz 1939. godine). a za skolu dorasle djece bilo je
547.900 djece. Od pomenutog broja djcca koja su
pohadala skole bilo jc svega 37.262 djevojCice.
Krajem 1944. godinc radilo je na oslobodenoj teritoriji 200 osnovnih skola sa 20.700 uccnika i
ucenica i 355 ucitelja.
U jeku najkrvavijeg rata organizovane su na slobodnoj teritoriji prosvjetno-zdravstvene akcije opismcnjavanje, borba protiv epidemije tifusa,
organizovanjc zdravstvene sluzbe ne samo u vojsci nego i u pozadini.
Medu mnogobrojnim ljekarima i ostalim zdravstvenim radnicima koji su doSli u partizane bilo je
mnogo :lena, a veliki broj ih je iz okupiranih gradova organizovao slanje lijekova i sanitetskog
materijala.
Medu prvim organizatorima zdravstvene sluzbe i
partizanskih bolnica u Bosanskoj krajini nasla se
dr Danica Perovic, poznati hirurg Banjalucke belnice. Jos prije odlaska u partizane oddala je u
Banjaluci nckoliko kurseva prve pomoCi kroz koje su prosle mnogc ratne bolnicarkc. Bila je or·
ganizator nekoliko partizanskih bolnica, spasavala stotine ranjenika od smrti vrseci pod najtezim uslovima, bez narkoze i bez dovoljno instrumenata, i najtete hirurske zahvate.
Za sve vrijeme rata briga o zdravlju boraca i naroda predstavljala je vazan sektor rada i narodnooslobodilackih odbora i vojnih jedinica i masovnih antifasistickih · organizacija. Partizanskc
bolnicc i vojnc ambulante brinule su se ne samo
za ranjene i bolesne vojnike, nego su ukazivale
pomoc citavom narodu. Ljekari i drugo medicinsko osablje bjczali su iz okupiranih gradava i
stavljali svoje znanje i rad na raspolaganje revoluciji. Odriavani su kursevi za pruzanje hitne
pamoCi i borbu protiv zaraznih bolesti. Bilteni
i listovi vojnih jedinica testo su donosili clanke
o higijeni stanovanja, organizaciji vajnih !agora,
borbi protiv zaraznih bolesti. U Livnu je, na primjer, vee u septembru 1942. godinc osnavana partizanska bolnica u kajaj su odriavani bolnicki
kursevi na koje su se dobrovaljno javljale djevojkc iz Livna i okoline. Tako jc bila prilikom svakog oslobadenja pojcdinih gradova - Tuzle, Gorazda, Face, Bijeljinc i drugih mjesta. Po bolnicama sklonjcnim u dubokim sumama, po brigadnim ambulantama, u oslobodenim selima i gra-
diCima organizovanc su akcije prikupljanja krvi
za ranjenike, takmicenja u postizanju cistoce, organizovana je uredivanjc bolnickog kruga, krecenje kuca itd.
Mnogi napisi u nasoj ratnoj stampi govore o ratnim
bolnicarkama - o njihovim junastvima u iznosenju ranjenika za vrijeme borbi, pozrtvovanosti
pri evakuaciji bolnica, odbrani ranjenika od neprijateljskih napada, hrabrom i savjesnom vrse·
nju svojih zadataka. Za desetke takvih herojskih
podviga praglasena je za naradnog heroja Rava
Jankovic, mlada ucenica iz Blazuja pokraj Sarajeva. Poginula je 3. novembra 1944. godine kod
Crvenili stijena, na vrhu Romanije sa mitraljezom
u ruci brancCi ranjene drugove svoje brigade u
kojaj je bila referent saniteta.
Odbori AFZ-a su organizovali i svoje zdravstvcne
sekcije koje su sc starale o ranjenim, iznemoglim
i bolesnim, o osnovnim zdravstvenim uslovima,
o zdravlju djece. Odbor AFZ-a Majkic Japra (PadgrmeC) izvjestava u deccmbru 1943. godine da je
»od 200 kuca u selu okrcccno 120, da u selu ima
80 bunara i izvora, od kojih je 15 neCista, da ima
49 nuznika, a potrebno je jos 155 i da ima
dosta bolesnih.« U velikoj akciji koju je vodila
Zemaljska kamisija federalne BiH u proljece
1945. godine za suzbijanje pjegavca ucestvovali
su svi odbori AFZ-a i imali svoje predstavnike u
sreskim komisijama.
Briga za djecu poginulih boraca spadala je medu
najvece zadatke Antifasistickog fronta zena. Djeca su dijelila sudbinu svojih roditclja u strasnim
pokoljima, bila progonjena kao i odrasli od okupatora i izdajnika, ostajala bez roditelja na zga·
riStima domova u kojima su se rodila. Zbog toga
je zastita djece bio jedan od vaznih zadataka narodne vlasti, u cemu su zene imale odlucujucu
ulogu. U toku rata jednog Hi oba roditelja izgubilo je 151.800 djece u Bosni i Hercegovini. Njih
su prihvatile pojedine porodice, iii su bila smjestena u djecje domove na slobodnoj teritoriji. Vee
1942. godine formiran je prvi djecji dom u selu
Jasenice u Podgrmecu. U njega su smjestena djeca sa Kozarc koju su u toku kozarske ofanzive
zarobili fasisti i odveli u djccji logor u Jaski, odakle su ih oslobodili hrvatski partizani. 0 tome
piSe nekadasnji djecak sa Kazare Dragoje Lukic,
koji je kao djecak ovo stradanje i sam dozivio:
»Julskih dana 1942. godine poslije proboja obruca
na Kozari, ustasc su, radi odmazde, povele ogromne kolone naroda ka Prijedoru, Novom, Dubici
i Gradiski. Oko 80 hiljada !judi, mahom staraca,
:lena i djece (medu njima je bilo oko 23 hiljade
djece) odlazilo je u neizvjesnost, tamo kuda su
ih ustaske puske gonile.
Imao sam 14 godina, bio sam pionir pod slobodnom
Kozarom i dobro se sjecam tih julskih dana 1942.
g. Ustase su stalno poravnavale kolonu, iako to
nije bio vojnicki stroj, vee starci, zene i djeca ...
Koliko je u tom stroju bilo majki sa malom djecom, ne znam. To niko nikad nece saznati. Znam,
bilo je mnogo djece svih uzrasta. Rijetke su bile
majke koje su imale samo po jedno dijctc. Ustase
su uzimale prvo djccu iz narucja, a onda i onu
malo odrasliju. Tu, pored stroja, stajali su cira·
s.:
�dama pDkriveni kamioni, u koje su usta5ke slui·
benice slagale djecu otrgnutu od majki.
Sutradan dosli smo na red i mi, najstarija djeca ...
Za trenutak sam ostaC> bez dva brata i sestrc, svi
mladi C>d mene. Najmladi, Marko, imao je nepune
tri godine. Kada je oduzet, umjesto imena dati su
mu broj. (Nasli smo se tek poslije 12 godine, !954.
godine). Strini Jovanki oduzeli su pet djevojcica,
sve su bile ispod IS godina. Ostao joj je bio samo
jedinac sin floko. Nadala se da ce bar njih dvoje
ostati negdje zajedno. Ali, kada su i nas poeeli
postrojavati, majka se, grcevito drzeCi sina, opirala. Driali su se tako cvrsto da ih niko na svijetu, u tom trenutku, ne bi bio u stanju razdvojiti.
Medutim ustasa, ciji mi je lik ostao i do danas u
sjecanju, sa dva revolverska pucnja, ucinio je da
su majka i sin - Jovanka i floko ostali vjeeno
nerazdvojni .. ,«
:l:ene nisu falilc zrtve u borbi za pobjedu
pravedne stvari
56
Na II zasjcdanju Zemaljskog antifasistickog vijcca
narodnog oslobodcnja Bosne i Herccgovine donesena je Deklaracija o pravima gradana Bosne i
Hercegovine. U njoj pise:
» ..• Izrazavajuci pravedne teznje naroda za covjecnijim zivotom u slobodi i dostojanstvu, narodna
demokratska vlast u Bosni i Hercegovini, olicena
u narodnooslobodilackim odborima i Zemaljskom
antifasistickom vijecu narodnog oslobodenja Bosne i Hercegovine, zajamcuje:
Ravnopravnost Srba, Muslimana i Hrvata Bosne i
Hercegovine, koja je njihova zajednicka nedjeljiva domovina.
Slobodu zbora i dogovora, udruzivanja i stampe.
Licnu i imovinsku sigurnost gradana, kao i slobodu privatne inicijative u privrednom zivotu.
Ravnopravnost zene sa muskarcem, kako u politickom zivotu zemlje, tako i u svim oblastima drustvene djelatnosti.«
GovoreCi na ovom zasjedanju dr Danica Perovic,
clan ZAVNOBiH-a iz Banjaluke i upravnik bolni·
ce XI divizije Narodnooslobodilacke vojske, rekla
je povodom odluke o ravnopravnosti zena sa muskarcima:
•Ova odluka sc vee o7.ivotvoruje. Danas na skupstini politickih predstavnika Bosnc i Hercegovine
vidimo i zene. To je novo u politickom zivotu nase zcmljc. Kako je doslo do ove odluke?
Odmah nakon poziva na ustanak Zene su svim sila~
rna prcgle da pomognu svojim mu:lcvima, braCi i
sestrama. u toj borbi zene nisu ialile zrtve, jer
su znalc da sc bore za pravcdnu stvar, protiv tiranije, za slobodu i srccu svog naroda. StupajuCi u
borbu iz temelja sc izmijenio zivot zerre i pokazao
joj put kojim treba da ide ne samo najsvjesniji
dio zcna, ncgo su one sve masovno stupile u borbu, ocl radnicc i intelektualkc, pa do nepismene
seljanke.
Mnogc od njih uzidalc su svojc zivote u temelje nase nove domovinc. Svaki kraj pamti bezbroj herojskih podviga nasih zena. Ncmoguce je navesti
sva imena bezbrojnih junakinja fronta i pozadinc. Navcscu primjer mlacle partizanke Zore Ko-
vaccvic, borca II krajiske brigade, koja je, prilikom jcdnog proboja kroz neprijateljske linije,
smrtno ranjena. u zadnjem trenutku zivota, na listicu papira napisala je ove rijeci: »Za slobodu
sam sc borila - za slobodu i umirem.«
Divljcnja jc vrijcdan slucaj kozarske seljanke Nene
Bokanove. Ona ni poslije strasnih muka nije gubila hrabrost, nije odala drugove, nego je ustasi koji joj jc kazao: »Sedam godina ce Kozara
smrditi od vasih leseva" - odgovorila: »Sedam
stotina godina ce se spominjati slava Kozare• i
iza tih rijcci skocila u Unu. Divan je primjer he·
rojskog drianja pred ncprijateljem Mire Cikote,
koja nije klonula duhom ni pod vjeilalima, odbila
je pomilovanje, sa osmjehom oprostila se sa narodom, prezrivo poglcclala krvnike i sama sebi namaknula omCu na vrat. Za vrijeme zadnjcg muC·
kog napada ncprijatelja na Drvar, zene su se borilc goloruke i uniStavale neprijatelja. Da ne nabrajam bezbrojnc primjere pozrtvovanja nasih
bolnicarki koje su pod kisom neprijateljskih
kuriiuma izvlacilc ranjenc drugove iz streljackog
stroja. i njegovale ih pod najtezim okolnostima i
uslovima.
Zenc su ocl pocetka ustanka do danas sve vise uzi·
male uccsca u izgradnji narodnc vlasti, pokazale
sc sposobnim da izvrse svaki zadatak koji se postavlja pred narodnu vlast.
Svc ovc prim jere junastva u danasnjem os!obodilackom ratu ucinila je ona zaostala zena Bosne i Hercegovine, kojoj nije hila pristupacna skola, niti
ikakva prosvjeta, koja je hila dvostruko potlacena u porodici i u drustvu. U ovim teskim dani·
rna rata vukla ju je u borbu ljubav prema porob·
ljenoj clomovini, a mrznja prema okupatorima i
izdajnicima. I tako je kroz patnje i napore stvoren Iik nove zene, zene-borca koja je u toku borbe
politicki zrela i osposobila se da vodi i odlucuje o
svim pitanjima borbe i narodnog zivota ... «
Koliko god je velicina zena dosla do izrazaja u danima nepostedne borbe za pobjedu u ratu protiv
fasistickih okupatora i domacih izdajnika, toliko
je potresna njihova zelja i nagon za stvaranjem u
mirnom zivotu. Jos nisu umuknuli topovi, jos nisu unistcna sva uporista neprijateljske vojske, a
vee se !iirom zemlje otvarao novi front - borba
za obnovu zcmljc. Proljecc 1945. godine zene Bos·
ne i Hcrccgovinc docekale su na poljoprivrednim radovima, na obnovi skola, na popravljanju
putcva, na izgradnji kuCa.
>>DruZe Tito, mi nemamo kuCa,
Sarno slozno, plcscemo od pruca«
pjevale su zenc u popaljenim selima Kozare obnavljajuci svoja pomsena domaCinstva. U ovim
selima 80% zena ostale su ratne udovice. Njihove konferencijc bile su, kako je narod govorio,
»sabori crnih marama«. Jedine svijetle boje bile
su trobojne i crvenc zastave slobode i crvene ispisane parole na ostacima zidova kuca crnih od
poZara.
»Nema odmora, dok traje obnova« - novi poklik,
novi smisao Zivota.
Kao i u cjclokupnom razvoju Bosne i Hercegovine
u novostvorenoj narodnoj zajednici, tako i u zi-
�votu bosansko-hercegovackih zena trebalo je poceti od rjesavanja citavi vijek zadocnjelih problema. Skolovanje i zaposljavanje pod jednakim uslovima, zastita materinstva, borba protiv smrtnosti djece, prosvjeCivanje majki- sve to, kao i politicku ravnopravnost, garantovati zakonima, a
pored toga boriti se za dosljednost u sprovodenju
pravnih propisa, bored se protiv siromastva i materijalne nerazvijenosti kao i protiv zaostale svijesti, protiv neznanja.
U septembru 1950. godine ulicama bosansko-hercegovackih gradova nocu su se kretale eudne kolone.
Hiljade zena muslimanki vjezbale su pustim uli-
cama hod bez zara i feredze. Zbijene jedna uz drugu, zbunjene i radosne, pripremale su se da provedu u zivot Zakon o zabrani nosenja zara i feredze koji je tih dana izglasan u Narodnoj skupstini Bosne i Hercegovine.
Orijentalna, misticna Bosna i Hercegovina, kako su
je nazivali turisti, u stvari zemlja kojoj su vijekovi tudinske i nenarodne vlasti ostavili teske
rane siroma!itva i opste zaostalosti, zapocela je
svoj hod na svijetle drumove nove istorije u kojoj i zene prvi put ostvaruju svoja prava i vrse
svoje duinosti ravnopravnih gradana.
57
������'.
.,
..
_'
I
)
l
-''!,._
t ,,
'
\
~
\4
i
.{
������������I
Stara Crna Gora je u privrednom i ekonomskom
pogledu bila pretezno agrarno-stocarska zemlja
sa veoma slabo razvijcnim proizvodnim snagama.
Dugo godina jc zadrlala patrijarhalnc odnose koji su bili dijelom uslovljeni i geografskim poloiajem i okolnostima njcnog razvoja. Bila je daleko
od uticaja stranih kutlura i revolucionarnih pokreta koji bi razbijali stare oblike zivota davno
prevazidene u najvecem broju evropskih zemalja.
Iako je dugo godina egzistirala kao nezavisna drzava, Crna Gora je zadrlala mnogo elemenata
plemenskog i patrijarhalnog.
Crna Gora je stalnim ratovima branila svoju nezavisnost i slobodu. U tom smislu je ratnicki moral
bio uzdignut na visinu ideala. I 10 je bio jedan
od razlog_a sto je muskarac imao znacajniju ulogu
i vcca prava. Jer, on je bio ratnik. Zeni je ostavljena briga oko porodice, sto se u ratnom vremenu smatralo drugorazrednim poslom. Muskarac je
kao stalni ratnik bio zastitnik slobode svoje zemlje i predstavnik kuce i bratstva u odnosu na drustvo i drlavu. Na polozaj zene dijelom je uticala
i blizina Turaka kod kojih je zena bila potpuno
iskljucena iz bilo kakvog drustvenog zivota zemljc.
Stranci o poloiaju Cmogorke
Pa ipak, razliciti su utisci stranaca o polozaju zene
u Crnoj Gori. Za jcdne ona je tretirana kao rob.
Tako Vuk Karadiic koji je boravio u Crnoj Goti
1834. i 1835. godine smatra: »Kod sviju Srba iene
su jako potCinjene muzevima, au Crnoj Gori drle
ih gotovo kao roblje.« Dobar poznavalac prilika
u Crnoj Gori, Milorad Medakovic piSe da su Crnogorci »drlali vazda zenu za roba.« Ljubomir Nenadovic je drugoga misljenja o Crnogorki: »Zene
koje radaju junake- pisao je- nisu robovi ni u
kuCi, ni na putu, ni na suvu. One se svuda ponosito dric. Na svojc oskudno stanje nigda sene zale.«
Interesantno je zapazanje Francuza Viale de Somijera koji je 1810. godine boravio u Crnoj Gori.
U knjizi »Tri Francuza u Crnoj Gori« na str. 47.
on iznosi misljenje jednog crnogorskog glavara
koji je osporavao uvjerenje stranaca o ropskom
polozaju zene u Crnoj Gori: »Vi ste, rece on, u
velikoj zabludi i sto se rice nase paznje prema
naSim Zenama i Sto se tiCe nj ihovog stvarnog po~
lozaja. Mi viSe volimo nase zene, nego sto vi volite vase. Vi ih volite iz razmetljivosti i interesa,
mi iz pa:lnje i postovanja ...
Mi. rna koliko da smo grubi i zaostali, volimo iz
ciste ljubavi, katkada iz duznosti, ali nikada iz
interesa. NaSa vjernost prema Zcnama se uCvr·
scuje i po utvrdenim obicajima i po svakodnevnoj
paznji. koju nam poklanjaju nase drugarice. One
nijesu ropkinje kao sto se misli, ali vole povucenost i tacno je da mi nc cinimo ni'lta da ih toga oslobodimo. ObiSao sam skoro Citavu Evropu
i mogu reCi da nasa situacija u poredenju sa danaSnjim cvropskim stanjern nije gora, jer mi se
jos drlimo izvjesnih obzira na koje vi ni malo ne
mislite.«
Zene su polozaj koji su imalc u drystvu smatrale
prirodnim. One su znale da su napori, pa cak i
zrtve muskaraca u interesu porodice, bili veci.
Na zenu nijc padala krvna osveta, bila je pastedena u medusobnim sukobima bratstava ili plemena itd.
Iako ncravnopravan, polozaj zene u drustvu i porodici nijc bio specificnost Crne Gore; elementi neravnopravnosti zene u Crnoj Gori su brojniji i
drasticniji nego u drugim evropskim zcmljama.
Zene su ljubile ruke svakom odraslijem muskarcu,
u porodici je bila izvrsena podjela rada na »zenske,{ i »muSke« poslove, pri Cemu su »Zenski« po·
slovi bili nize vrstc i kao takvi nedostojni muskarca, kuca bez muske glave smatrana je >>iskopanom«, u crkvi je zena uvijek stajala iza muska-
75
�raca, sklanjala se n1uSkarcu sa puta, smrtna kazna nad Zenom zani.jcnjivana jc vjcSanjcm, jcr pre-
rna clanu 73. Zakonika knjaza Danila Petrovica
»Zcna ne moZe biti ubijena iz puSke, jer je oruZje
i strijeljanje samo za onoga ko nosi oruZje i oruZjem se brani.« Do donosenja ovog Zakonika muskarac je po svojoj volji i nahodenju mogao da
otjera svoju zcnu, a djevojka jc udajom. bila iskljucena iz prava nasljedstva. Zakonom iz 1879.
godine raspuStenicama je bilo zabranjeno noditi
po pazarima, glavnim skupstinama i seoskim kolima, a taka i izvan naSe drl:ave.(( Neravnoprav
nost se ogledala i u skolovanju djece. Tek 1867.
godine pominju se zenska djeca u skoli: u osnovnoj skoli na Cetinju tada je bilo oko 12 djevojcica. Dvije godine kasnije, od 1424 skolske djcce
bile su samo 23 djevojcice. Skolske 1873/74. godine bilo je ukupno upisano 1744 ucenika, od kojih je bilo 39 djevojCica. Premda su kasnije u Crnoj Gori O!)novane i Zenske osnovne Skole, zatim
srednja zenska skola, pa cak i zenski institut ipak sc maze reci da jc samo neznatno poboljsan
odnos skolovanja zenske djece. Skolske 1900. i
1901. godine u skolama u Crnoj Gori je bilo 4906
djecaka i 203 djevojcica, 1909/:0. godine bilo je
od ukupno 10368 ucenika 931 ucenica.
Zene se dosta kasno pojavljuju i kao driavni sluzbenici. Sve do 1907. godine ni u jednom od centralnih organa vlasti nije bila zaposlena ni jedna
Zena. Pri tome trcba znati da jc veC tada bilo Zena
sa solidnin1 obrazovanjcm. ·
Najcescc su bile zaposlene kao ucitcljice, vaspitacice, postanskc sluzbenice i kao zanatske radnice.
vijeka. Ako nijcsu sa oru'i:jcm u ruci branile svoju zemlju, njihov doprinos toj borbi ipak nije
bio mali. Nairne, one su vaspitavale svoje sinove
u duhu patriotizma pripremajuCi ih za rat i oruzje. Dobro su poznate zakletve majki sinovima-ratnicima kada su ih u rat ispracale. U zapisima
Ljube Nenadovica te poruke su najbolje izraiene
u samo nekoliko rijeci: »Ne vracaj mi se bez svijetla obraza.« U zbirci crnogorskih narodnih junackih pjesama, koja je izasla na Cetinju 1953.
godine C:itamo i ovakve stihove:
4
Kult majke
Pa ipak jc Zcna u Crnoj Gori na odrcden naCin uva~
Zavana i po.Stovana viSe nego u mnogim sredinama toga vrcmcna. Poscbno je njegovan kult maj-
76
ke. Majka jc hila svetinja koju je svako postovao.
Njoj sc sin pokoravao iako jc bio domaCin kuce.
Poznati su primjcri uglcdnih zcna kojc su kao dobre majkc postajalc postovani domaCini kuce. Po
nekima od njih ptozvala su sc Citava bratstva
(Mandici, MariCi, DokniCi i dr.).
Djevojke su bile takode veoma uva:Zavane. Smatralo
se za grijeh govoriti neSto loSe o njima. Vjerovalo se da djevojacka ruka lakse rane zalijeci i da
njena pojava ozdravljuje bolesnog.
DeSavalo sc, zbog Cestih ratova, da izginu sve muSke
glave u porodfci. Tada bi se djevo]ka zavjetovala
da se neCe Lfdavati, veC da Ce preuzeti na sebe sve
muske poslove u kuci. Takva djevojka imala je
sva prava kao muskarac. cak je imala pravo da
nosi musko odijelo, oruzje i da ide·u rat.
Ratovi su povccali broj udovica. Svojim velikim samooclricanjen1 i zalaganjem ove Zene su nastojale
da djcca ne osjctc nedostatak dntgog roditelja.
To je udovicama obezbjedivalo posebno postovanjc i priznanjc. One su pozivanc na plemenske
skupove kao domaCini kuCe i na njima ravnopravno uccstvovale u donosenju odluka.
lako zene u Crnoj Gori nijesu imale politickih prava, ne maZe se osporavati njihovo uCeSCe u politickim zbivanjima krajem XIX i pocetkom XX
»Hajde zbogom, sinko Selic Zivko,
nema majka do tebe jcdnoga,
kad mi s puta donio sramotu,
ne imala ni tebe jednoga,
ostala ti majka kukavica.«
1
Ovakav odnos majke prema sinovima izvrsio je snazan uticaj na njihovu hrabrost. To je bio doprinos Crnogorke borbenom vaspitanju mlade generacije. Medutim, on se tu ne iscrpljuje. Poznati
ruski publicista Aleksandrov najbolje je ocrtao
ulogu Crnogorke u ratu »jer bez svojih zena ni
Crnogorci ne bi mogli ispoljiti pred svijetom svojc velikc junacke podvigc u krvavim bojevima, u
kojima su Zene njihova desna ruka.«
»SreCna ti rana!«
U ratovima su se Crnogorke isticalc radon1 u komori i sanitctu. One su nosilc ratnicima hranu i mu-
niciju, previjalc ranjenike i izvlacile ih sa bojista. U istoriji je poznat bataljon iena koji je 1858.
godine u Cuvenoj bici na Grahovu donio hranu i
n1uniciju crnogorskim ratnicima. Bilo je to presudno za odlucujucu pobjedu Crnogoraca nad
Turcima.
I u crnogorsko-turskim ratovima poznatim u istoriji pod nazivom »Omer-pasine godine« ( 1862. godine) zapazeno je znacajno ucdce Crnogorki. Ruski publicista Aleksandrov, inacc savremcnik tih
dogadaja, pisao je: »Mali su zadaci koji se daju
Zeni, ali je velika njcna pomoC za vrijemc rata u
kome sudjcluje svum svojom snagom i okretnoscu, koja se ne da lako ocijeniti, kao sto se ne
moze predstaviti ona ljubav i odusevljenjc kod
Cmogorki koji ih pokrccu na tako velike podvige, Cime snaZe i bodre same vojnike da joS lakSe
trpe svoje ratne muke i patnje.«
I kasnije, u balkanskim ratovima i u prvom svjetskom ratu, zene su aktivno ucestvovale. u poznatoj bici na Bardanjoltu 1913. godine poginulo je
nekoliko zena.
Tcror austrougarskc okupacije 1916--1918. godine
rodio jc komitski pokret u Crnoj Gori. U njemu
su ravnopravno u akcijama komitskih grupa ucestvovale i Zenc. Njihova junaStvo nije zaostajalo
za junaStvom muSkaraca. Zbog aktivnosti u po·
zadini okupatora, zbog podsticaja otpora, pomaganja i uCestvovanja u njcmu, mnogc od njih su
bile hapScnc i u logorima u Tuzima, BilcCi, Baru,
a zatim u logorima u Madarskoj osjetile strahote
intcrnacije. U tim logorima je umrlo 37 zena. U
sanitetu Sll zene predstavljale glavnu snagu.
�Hronicar Milakovic u jednom putopisu piSe 1834.
godine: >>One im ( Crnogorcima) i u vojsku, za
njima po dva-tri dana iduci, brasnjenike na svojim lec!ima nose, ranjenike vodom umivaju i rakijom zalivaju i krpama koje sobom nose rane
zavijaju.« Slican zapis nalazimo i kod Marije Markovic: »A sta pak da se kaze o junackim kcerima Crne Gore sto po vrletima i krsevima neguju,
docekuju svoje muzeve, bracu, roditelje i sino·
ve, pa im Cestitaju i previjaju rane ne zaziruCi ni
od kakve opasnosti.« U knjizi »Iz Crne Gore i
Hercegovine« putopisac Pajevic piSe o Crnogorkama: »Crnogorka ratuje kao muskarac i samo
sto ne sece muske glave; podnosi svaku junacku muku, kakvu ni muskarci ne mogu podnositi.
Njihove zasluge za vrijeme rata ne daju se ocijeniti ... A cim se boj prekine, zene Jete kao bez duse na razbojiste i po njemu traze ranjenike, ako
ih borci vee dotle iz boja nisu izneli. Svaka uza
se nosi tikvicu vode iii rakije da njome okrepi
rnalaksale vojnike iii ranjenike. Ako nacre vojnika
na zivotu ona mu prvo cestita iz sveg glasa »Srecna tirana!«, pa ga tek onda prihvati i pomaze ... «.
Ovakva uloga Crnogorke izazvala je rijeci divljenja
i hvale i u inostranstvu. Engleskinja Mis Durham
(Dejm), u razgovoru sa kraljicom Milenorn re·
kla je:
»Mislila sam da u zenskom svetu svojom plemenitoscu i pozrtvovanoscu prednjace Englcskinje. Sada sam se uvcrila da su nas Crnogorke premaSile.«
Crnogorka je bila Zivo zaintcresovana za ono Sto je
okupiralo paZnju njenog n1uZa ili sina, brata ili
oca. Ne samo u pitanju rata vcC i u svim drugim
pitanjima politiCkog Zivota. Taka su Zenc
Ccti~
nja 1904. godine pokrenule akciju prikupljanja
pomoCi za ruske vojnike po,·odom pocetka rusko·
-japanskog rata. Slicna akcija uspjesno je organizovana i u Djevojackom institutu u Cetinju.
Dvije godine kasnije zene su, takode u Cetinju,
pokrenule akciju prikupljanja pomoci za izgradnju doma za siromasnu djecu. Od znacajnijih politickih manifestacija u kojima su ucestvovale zene treba izdvojiti masovnc manifestacije koje su
izbile u Crnoj Gori 1908. godine povodom austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine.
Iako se i dalje zadrialo uvjerenje da zenarna nije
rnjesto u politickom i javnorn zivotu, ipak su one
postepeno pocele zauzimati mjesta u javnim sluzbama i na taj naCin krcile put za svoju jacu
afirmaciju. Taj put nije bio lak jer su i same zene bile jako opterecene prosloscu, odnosno tradicijom koja im je, uglavnorn, krnjila prava. Pa ipak bi se moglo zakljuciti da iako su zene u forrnalno-pravnom pogledu bile bez ikakvih
prava, sustinski je njihova uloga u zbivanjirna u
Crnoj Gori rasla iz godine u godinu.
Nije bez znacaja istaCi da Crna Gora u ova vri jeme
gotovo da i nije imala pravog proletarijata, jer
industrijskih pogona nije bilo. Zbog toga se ne
moze govoriti ni o :i.eni kao industrijskom radni1."U. Izuzetak, istina, cini Duvanska stanica u Titogradu, gdje se stvarao prvi radnicki kadar u
Crnoj Gori. VeCinu radne snage u Duvanskoj stanici Cinile su zene.
II
Nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, Crna Gora nije bitnije izmijenila svoju ekonomsku strukturu. Sporo i rnnogo
kasnije nego u veeini jugoslovenskih zemalja poCinje se razvijati industrija i zanatstvo. Industrija je bila na niskom stupnju razvitka i po broju
i po sastavu industrijskih pogona.
Pojavom industrijskih pogona, koja upravo pada u
ovo vrijeme, povecao se i brcj radnika. Premda
ih je najveCi broj bio sa sela, bilo je slucajeva da
su dolazili i sa strane, zapravo iz zemalja u kojima je radnicki pokret vee imao tradiciju. Ovi radnici su to iskustvo prenosili na svoje drugove u
Crnoj Gori. Oni su upravo bili kana! kojim su dopirale socijalisticke ideje u Crnu Goru. Za sirenje sooijalistickih ideja, medutim, zasluga pripada i naprednoj crnogorskoj intelektualnoj omladini koja se skolovala u drugirn zemljama, odnosno u drugim krajevima tek stvorene nove driavnc organizacije i potorn dolazila u Crnu Goru.
Revolucionarna gibanja tog vremena nasla su odraza i medu radniStvom i u sirokim rnasama naroda u Crnoj Gori. Ovdje se pn•enstveno misli na
oktobarsku rcvoluciju, koja je sa simpatijarna
primljcna u Crnoj Gori, zatim na cuvenu pobunu
mornm·a austrougarske flotc u Boki Kotorskoj
itd.
Upravo u ovo vrijcme stvaraju se u Crnoj Gori politichc organizacijc radnicke klase. Prvo u Boki
Kotorskoj, zatim u Cctinju, Rijeci Crnojevica i
Podgorici, a kasnijc u Danilovgradu i Niksicu
formiraju sc radniCke organizacije pod razliCitin1 nazivin1a. One su izvrSile uticaj na Sirenje
socijalistickih ideja i na selu, gdje je zi\'io najveCi
dio stanovnist,·a, jer jc Crna Gora i dalje bila
pretezno agrarno-stocarsko podrucje. Od interesa
je spomenuti revolucionarnc organizacije seljaka
u Ceklinu i Grahovu.
KPJ i stvaranje socijalistickih
odbora iena
Osnivanjc KPJ i stvaranjc njenih pravih organizacija u Crnoj Gori 1919. godine je znacajan rnorncnat u politickom, ckonornskom i drustvenom zivotu crnogorskog naroda. Program njenog rada
oznacavao je pocetak borbc protiv eksploatatorskog drustvenog poretka. Razumljivo je sto su
ideje i program KPJ i radniCkog pokreta bili prihvatljivi za zene radnicc u Crnoj Gori. Uporedo
sa razvijanjem partijskih organizacija u Crnoj
Gori formiraju se i zenski socijalisticki agitacioni odbori u Kotoru, Tivtu i Herceg-Novorn. Broj
clanova organizacije zena pri SRPJ (K) u Kotoru
bio je uoci Vukovarskog kongresa 1920. godine
oko 40. Zajcdno sa partijskom organizacijom, ova
zenska organizacija organizovala je 8. marta 1920.
godine protestni zbor protiv skupoce na korne je
uzelo ucesca oko 300 radnika i radnica. Ovo je bila i pn•a organizovana proslava 8. marta u Crnoj
Gori.
Iako nema podataka o postojanju ovakvih zenskih
77
�78
organizacija i u drugim mjestima u Cmoj Gori,
cinjenica jc da je u veCini partijskih i sindikalnih
orgahizacija bile i organizovanih zena. Delegati
zena Crne Gore uccstvovali su na Konferenciji juo-oslovcnskih zena socijalista, koja je odriana 20.
~prila 1919. godinc u Beogradu uporedo sa Osnivackim kongrcsom SRPJ (K). U Statutu koji je
usvojen na ovoj Konfcrcnciji predvideno je osnivanjc sekretarijata zena u osam vcCih centara
u zemlji, od kojih jc jedan bio u Cetinju. Zadatak ovih sekretarijata i onih mjesnih po varosima i manjim mjcstima formulisan je ovako: ,Pored svog redovnog rada na agitaciji i organizovanju Zena po varoSima, odnosno varoSicarna, osnivati po selima, gdje sc god mogucnosti i potrebc jave, svoja povjcrcnistva, u koja ce se birati
po cetiri clana, a mjesecno jcdnom odasiljati po
jednog dclegata iz odgovarajuceg mjcsnog sekretarijata radi kontrole i obavjestcnja.« Inace, ove
organizacije zena starale su se i o vaspitavanju
omladine u duhu rcvolucionarnih ideja. One su
vcdilc brigu oko organizovanja naprcdnog podmlatka, gdjc su bila svrstana djcca u tri kategorijc po uzrastu od 7-15 godina. Posebno zapazcne rezultatc u organizovanju radnicke djece postigao jc Sekrctarijat zcna komunista u Kotoru.
Prisustvo delegata - Zcna Crnc Gore na ovoi Konferenciji po~itivno jc uticalo na njihovu kasniju
aktivnost. SocijalistiCko obrazovanje Zena svc sc
vise sirilo. u svojoj i drugoj partijskoj stampi zcne vee postavljaju pitanje svojih politiCkih prava
i dolaze do uvjcrenja cia sc ana ne mogu dobiti
»n1olbama i cleputacijama, niti ga mogu dati pojcclini ministri, vee ga n1ogu izvojevati partija sa
svojirn programim3«. Zene aktivno uCestvuju u
akcijama koje su organizovalc partijske organizacije u Crnoj Gori. Jedna od prvih takvih akcija
bila je i proslava 1. maja 1919. godine koja je sa
uspjchom organizovana u Rijcd CrnojeviCa. Ko·
tont, Tivtu, Cctinju i Podgorici. Polovinom iste
godine uspjcSno su organizovanc dcmonstracije.
protiv skupoce u Podgorici, Kotoru i Tivtu. U Podgorici, Kotoru, Tivtu i Hcrccg-Novom odrZani su
i protcstni zborovi protiv planiranc intervencije
Vlade protiv Sovjetskc Rusije i rcvolucionarnih
pokreta u Madarskoj. Navodimo samo nekoliko
znacajnijih akcija koje je organizovala KPJ u Crnoj Gori uz zapaZeno uCcSCc Zena: Strajk kotorskih radnika i polaganje vijenaca mi. dan dvogodisnjice stdjeljanja mornara pobtlnjcne austrougarskc flote u Kotoru, veoma uspjela prcslava 1.
maja 1920. godine, koja je odrhna u gotovo svim
veCim mjestima Crne Gore. U kampanji za opstinske izbore i izbore za Ustavotvornu skupstinu 1920. godine zenc su rasturale izborne plakate, proglase, lctke i dr. L:ene su takode bile ukljuccne u akciju radnickih domova tamo gdje su
oni postojali: Kotor, Cetinje, Podgorica, Niksic
i dr.
Bilo je i akcija koje su zene samostalno organizovale i izvodile. Najznacajnija je, svakako, organizovana pocetkom 1920. godine, kada su odriani
brojni zborovi zena u Cetinju, Kotoru, Tivtu, Herceg-Novom, Rijeci CrnojeviCa, Podgorici, na kojima je postavljen zahtjev zena za politicko izjednacavanje polova. Ova akcija je izvedena u cita-
voj zemlji prije donosenja izbomog zakona, a
njen inicijator je bio Centralni sekretarijat ze,
na. Takode valja napomenuti cia su napredne zene u Crnoj Gori organizovale sakupljanjc priloga i pretplate na svoj list »Jednakost«. U svim
ovim akcijama posebno mjesto pripada sekretarijatima zena koji su postojali pri mjesnim partijskim organizacijama, a osobito Sekretarijatu
zena u Kotoru.
»Dosia sam da svjedoclm«
Nakon zabrane rada KPJ 1920. godine i donoscnja
Zakona o zastiti drzave svi radnicki domovi su
zatvoreni, radniCka druStva raspuStena, mnogo·
brojni aktivisti naprednog pokreta otpusteni sa
posla, a njegO\i rukovodioci uhapseni. Organizuju se pojedinacna i grupna sudenja komunistima.
Jedno od najvecih odr/;ano je sredinom 1922. godine u Podgorici. Sudeno je grupi od 22 komunista i simpatizcra naprednog pokreta iz Danilovgrada, Podgorice i okolnih sela. Bio je to. prvi
proccs po Zakonu o zastiti drzave organizovan u
Crnoj Gori. Intercsantno je bilo drianje Marice
Jovanovic iz Danilovgrada koja je na sudu izjavila: »Ja sam dosla da svjedocim u vezi postupka
prema ovoj grupi uhapsenika. Prcvario se sudski
isljednik koji mi je prijctio, a koji je mislio da
cu zbog straha neistinu govoriti. Moram da kazem da su neki od ovih drugova, kojima sc sudi,
nemilosrdno tuccni ne samo pred mojim ocima
nego i pred ocima drugih. Ja imam dovoljno hrabrosti da kazem da su njihova priznanja batinama iznudcna.(c
Zbog progona komunista i terora kojima su bili izlozcni i simpatizcri pokreta, bile su vcoma ote·
zane ili cak prekinute medusobne veze partijskih
organizacija u Crnoj Gori, kao i veza sa eentralnim partijskim rukovodstvom. U takvoj situaciji kao partijska vcza korisc'cne su napredne zene,
kojc dotada nijesu bile policiji poznate kao cianice iii pripadnicc naprcdnog pokreta. Na tom zadatku bila je uhapsena Makica Malisic', koja je
odrzavala vezu izmedu partijskih organizacija u
Cetinju i Danilovgradu i zbog toga osudcna na
elva mjeseca zatvora koje je izdriala u Podgorici.
Veliku pomoc pokretu dr Vukasina Markoviea koji
se 1921. odmetnuo u sumu namjeravajuc'i da digne ustanak, pruzile su osobito zene iz Pipera
kraj Podgorice. One su donosile hranu i obavjestavale ga 0 kaznenim grupama koje je policija
organizovala protiv njega i njegovih pristalica.
Zajedno sa njim odmetnula se i sinovica mu Stoja Markovic, koja je, zbog licne hrabrosti, u narodu bila poznata kao »hajduCica Stoja«. Ona je,
za vrijeme jedne kaznene policijske ekspedicije,
bila ranjena i uhvacena. Novembra 1925. godine
Okruzni sud u Cetinju osudio ju je na 15 godina
zatvora. Na istu kaznu robije sa njome je osuaena
i Jokica Markovic. Pocetkom 1926. njima je bilo
poslo za rukom cia pobjegnu iz cetinjskog zatvora, ali su odmah uhvacene. Ponovo im je sudeno.
Sud ih je, ovoga puta, osudio na po 20 godina
zatvora. »Hajdudca Stoja« je bila upucena u Zagreb na izdriavanje kazne u zenskom zatvoru kod
�opatica. Nepunu goclinu dana kasnije (1927) partijska organizaoija u Zagrebu organizovala je njeno uspjesno bjekstvo. Na putu za Sovjetski Save-L, Stoja se jednom kartom javila Okrui.nom sudu u Cetinju: »Nevini jos po tamnicama trunu,
ali ce doci dan kada ce biti pravde za one koji
su sada potlaceni, i to skoro.«
Zaista, zatvori u Crnoj Gori bili su puni pripadnika
i simpatizera naprednog pokreta. Medu njima bile je i :lena. Pocetkom 1928. godine samo u zatvoru »Jusovaca« u Podgorici bilo je oko 40 politickih zatvorenika. Od 12 zena u ovom zatvoru
neke su bile osudene kao politicki krivci. One su
morale prati i Cistiti kancelarije, cinovnicke stanove i ves Cinovnickih porodica. 0 higijenskiip
uslovima ovoga zatvora imamo sacuvane biljeske u »Radnom narodu« - Organu Pokrajinskog
komiteta KPJ za Crnu Goru i Boku. U broju od
1. aprila 1928. godine piSe: »Kupatila nema u zatvoru, ali ima usi, buva i narocito mnogo kimaka
(stjenica) ljeti. MiSeva i pacova ima na gomile.
Po jedan osudenik tuce dnevno u svojem odjeljenju po 16 miSeva. MiSevi i kimci tezi su ljeti
zatvorenicima nego sva druga robija. Zatvorenici
se kupaju goli u avliji.«
Uslovi za organizovaniju aktivnost poboljsali su se
stvaranjem Nezavisne radnicke partije Jugoslavije. U Cetinju, Rijeci CrnojeviCa, Danilovgradu,
Podgorici, Grahovu, Niksicu, Kotoru itd. stvorene
su organizacije NRPJ. U njima je aktivan i znatan broj zena. Ponovno se otvaraju domovi kulture, pripremaju prigodni programi za radnicke
praznike u kojima aktivno ucestvuju zene. Ovakva aktivnost je prekinuta zabranom Nezavisne radnicke partije Jugoslavije 12. juna 1924. gocline.
Raste broj naprednlh :iena
Zene su sve viSe ulazile u revolucionamu borbu.
One su umjesto svojih muieva koje je rezim hapsic zaradivale hljeb za porodicu, prikupljale pomoc za uhapsene rodoljube i revolucionare, ueestvovale u prenosenju propagandnog i drugog materijala i njegovom rasturanju. »Siobodna misao«
je zabiljezila da je 1926. godine oko 30 zena demonstrativno napustilo skupstinu zenskog burloaskog drustva ,zensko kolo« u Podgorici, sto se
smatralo i kao akt demonstracije protiv burloaskog drustva. Pa, ipak, Partija zadugo nije shvatila znacaj ukljucivanja zena u njene redove iako
je veoma cijenila njihov rad. Stoga su one neopravdano dugo ostajale partijski neorganizovane. Gotovo isti odnos je bio i prema naprednim
omladinkama
srednjoskolkama ili studentkinjama.
Godine 1929. zavedena je kraijevim manifestom od
6. januara monarhofasisticka diktatura u nasoj
zemlji.
Kakvo je stanje bilo u Cmoj Gori vidi se i na osnovu izvestaja pokrajinskog rukovodstva od 10. aprila 1931. godine: »Od dolaska diktature na vlast
policijske mjere predostroznosti znatno su pojacane. Crna Gora izgleda kao neki logor pun voj-
ske i zandarmerije. Detek;ivi prate svaki korak
sumnjivih lica. U svakoj opstini postoje zandarmerijske stanice koje u provodenju ciljeva ne vezu nikakve zakonske forme. Narocito se progoni
komunisticka propaganda.«
Juna 1929. godine u Podgorici je sudeno grupi od
oko 100 komunista i simpatizera. Sreclinom aprila 1930. godine u Cetinju je ubijen Marko Masanovic, Clan CK KPJ. U vezi sa ovim ubistvom uhapsene su ili privedene na saslusanje u cetinjsku policiju tri zene. Bile su optuzene da su pomagale uspostavljanju veze izmedu M. Masanovica i drugih komunista u Crnoj Gori. Mnoge zene su bile stavljene pod prismotru policije, jer
su bile osumnjicene da se preko njih rastura partijski materijal. Ljubica Kovacevic iz Grahova
hila je pod strogim nadzorom policije koja je
sumnjala da preko nje salje partijski materijal
i drugu pomoc KPJ u Crnu Goru njen suprug Nikola Kovacevic koji se tada nalazio u SSSR-u.
Stavovi o zadacima Partije u radu sa zenama koji
su doneseni na IV kongrcsu 1928. godine pocinju
da se ozivotvoruju u Crnoj Gori polovinom 1931.
godine, kada je Pokrajinsko rukovodstvo uspjelo
da uspostavi vezu sa Centralnim komitetom KPJ.
U naredne dvije godine zavrsen je i proces konsolidacije partijskih organizacija u Crnoj Gori.
Aktivnost KPJ postaje u tom periodu sve intenzivnija. Rasturanjem proglasa, letaka i drugog propagandnog materijala objasnjavana je i popularisana politika KPJ. U ovom periodu djelovanja
KPJ istiCe se svojim radom Bo:lana Vucinic iz
Podgorice. U njenoj kuCi je umnozavan partijski
materijal i odatle odasiljan na teren. Njena kuca
sluzila je za odr.lavanje partijskih sastanaka i hila sigurna partijska veza. Zahvaljujuci njenom
radu uspjesno je okupljen jedan broj zena od
kojih je KPJ kasnije regrutovala zenski partijski
kadar. I u drugiin mjestima Cme Gore osjecala
se pojacana aktivnost KPJ i aktivno ucesce :lena
u njima.
U dokumentima partijskih foruma konstatovano je
1933. godine da »posebnu brigu treba posvetiti
radu mcdu proleterskim i radnim zenama... U
svakoj partijskoj jedinici mora se odrediti zenski organizator koji treba da se bavi organizacionim i agitacionim radom medu zenama.« Krajem maja 1934. godine Centralni komitet KPJ
uputio je PK KPJ za Crnu Goru, Boku, SandZak,
Kosovo i Metohiju pismo o radu sa zenama. Kritikuje se sektaski odnos u vezi prijema zena u
KPJ i sugerira se da treba raditi na omasovljenju KPJ naprednim zenama. Preporucuje se intenzivan rad sa narodnim masama i insistira
da im se povjeravaju odgovorne funkcije u rukovodstvu rcvolucionarnog pokreta. Posebno je
istaknuto da je »rad medu zenama vazan deo celokupnog rada nase Partije.«
Ovakav stav CK KPJ imao je uticaja i na stav Pokrajinskog komiteta KPJ u Crnoj Gori. Na Petoj
pokrajinskoj konferenciji odrtanoj godinu dana
kasnije na sasvim nov nacin jc razmatrano pitanje rada KPJ medu zenama i doneseni su odgovarajuCi zakljucci. Zatim je uslijedilo tretiranje
ovog pitanja i na konferencijama ostalih partijskih rukovodstava. Na Okrui.noj konferenciji
79
�80
KPJ u Podgorici, odr.'ianoj decembra 1935. godine, izlozen je zahtjev da se u svim partijskim celijama razmatra zensko pitanje, da se u selima
osnuju analfabetski tecajevi i citaonice i da se
omoguCi sazivanje jedne konferencije zena.
Vecina partijskih organizacija u Crnoj Gori shvatila je da je njihova aktivnost dobrim dijelom uslovljena brojnim ukljucivanjem zena u napredni
pokret. Jedan od vaznih zadataka koje su preuzele bio je sistematski ideolosko-politicki rad meau zenama. Organizovanje tog rada prilagodavano je uslovima pojedinih krajeva, kao i socijalnom i intelektualnom sastavu zena koje su okupljane.
Provjerene forme rada sa zenama bile su vaspitne
grupe, koje su pocele sa radom 1933. godine. One
su bile formirane u gradovima, fabrikama i skolama, a nesto kasnije i u selima. Broj vaspitnih
grupa je stalno rastao kao i broj organizovanih
zena u njima. Postojale su u Podgorici, Cetinju,
Niksicu, Danilovgradu i drugim mjestima Crne
Gore. Njima su rukovodile zene - clanovi KPJ.
J edna od Clanica vaspitne grupe u Veljem Brdu
sjeca se uloge rukovodilaca grupe: »Oni su nam
govorili o naprednom revolucionarnom pokretu,
o KPJ, o potrebi borbe zena za svoju ravnopravnost i slobodu. Taka smo znale zbog cega se 8.
mart proslavlja kao praznik zena, kao i to kako
se svuda u svijetu radne, napredne zene bore za
izjednacenje u svojim pravima sa muskarcima.
Doznale smo i to kako je zena u SSSR-u, poslije
oktobarske revolucije, izborila svoju ravnopravnost i kako je za jednak rad zena jednako placena kao i muskarac. Znale smo i to da zena,
aka pokaze svoju sposobnost maze da bude traktorist, kopac ruda, avijaticar, ministar, kuvarica,
da mnoge poslove izvrsi kao muskarac ... Nijesmo
se vise kao nekada sustezale da povedemo razgovor sa drugovima, nijesmo se viSe posramljene
tiskale po mracnim uglovima sobe kad bi muskarci dosli kuci, niti smo kao mnogo puta do tada
zalile sto nijesmo rodene kao muskarci.« Godine
1935. KPJ u Crnoj Gori je imala ukupno 610 cianova, od kojih je bilo 12 zena: Bozana VuCinic,
Jclena Cetkovic, Vasa Pavic, Lidija Jovanovic, Olga Lekic, Katica Muk, Dina Vrbica, Mileva Vukovic, Bojana Ivanovic, Danka Kovacevic, Vasilija
Durovic i Milica Lopicic.
U vaspitnim grupama jc proradivan raznovrstan
materijal: partijski proglasi i leci, clanci iz ilegalne stampe, marksisticka i druga naprcdna literatura. Citana su djcla Maksima Gorkog, Tilera, Dzeka Londona, Rcmarka i dr. Od marksisticke literature razradivani su: Komunisticki manifest, Istorija SKP (b), Porijeklo porodice, privatne svojine i driave, DrZava i rcvolucija, Zena
i socijalizam itd. To je bio put i nacin za sticanje osnovnog marksistickog obrazovanja.
Postojale su i omladinske grupe u koje je na slican nacin okupljana zenska omladina. U istom
smislu i sa istim zadatkom osnovane su u mnogim mjestima, pa cak i u selima, citaonice i biblioteke. Da navedemo samo neke: Podgora kod
Zabljaka, Ljubotinj i Ceklin kod Cetinja, Piperi
kod Podgorice, Gornja Sela kod Ivangrada. Ove
institucije su istovremeno bili centri za rastura-
nje propagandnog materijala. Mnoge od njih bile su pod prismotrom policije i cesto im je zabranjivan rad.
Da bi ilustrovali nacin kako su zene uvodene u revolucionarni pokret i kako su one to osjecale, navescemo nekoliko njihovih zapazanja.
»Da se pravilno opredijelim - kaze Velika Kovacevic iz Danilovgrada, clan KPJ od 1936- namene su uticali komunisti - studenti, koji su dolazili naroCito preko ferija u svoj rodni kraj, a
narocito moja braca od kojih sam najprije doznala za ideje marksizma-lenjinizma i ciljeve Komunisticke partije. Od njih sam dobila i prva uputstva za rad u naprednom pokretu, isto taka i
prvu partijsku stampu, letke i drugo.«
»Naravno, ja u to vrijeme nijesam znala ko je clan
KPJ - sjeca se Bosa Durovic - ali sam bila po.zivana od naprednih drugova i drugarica na sasfanke, razgovore itd. Po njihovom radu i dr.'ianju racunali smo da su oni komunisti.«
Milosava Mickovic-Pajovic pripada naprednom pokretu od 1935. godine. Od 1938. godine je clan
SKOJ-a. U svojim sjecanjima ona kaze: »Nekada
su mi davali da prenosim i sklanjam ilegalni materijal, knjige, stampu, brosure i letke. Docnije
sam i sama rasturala i lijepila po zidovima i telefonskim stubovima.« Treba napomenuti da je rad
djevojaka bio otezan strahovanjem roditelja »Za
obraz svojih kceri«. Policija i reakcionari su, racunajuCi na patrijarhalnu sredinu, proturali vijest da komunisti zavode djevojke i zene, stvarajuCi tajnu, »slobodnu ljubaw. Zbog toga su mnoge djevojke trpjele prijekore roditelja: »Kuda
divljas?«, »Obraz mi ocrni« ili »I ti si posla davoljim tragom«. Kasnije su i sami roditelji, a osobito majke, strazarilc dok su se u kuci odr:lavali
ovakvi sastanci.
»Ovo ju je Partlja nauclla«
Veliki broj :lena se aktivno ukljucivao u akcije koje
je organizovala KPJ. One su tako sticale revolucionarno iskustvo, pa su im bili povjereni i rukovodeCi zadaci. Godine 1934. one su zastupljene
u pokrajinskoj tehnici KPJ (Bozana Vucinic i Lidija Jovanovic), zatim u Upravi strukovnih sindikata u Podgorici (Jelena Cetkovic i Anda Zivkovic). u odbore Crvene pomoci u gotovo svim mjestima birane su zene.
Zene su ucesnici u svim prvomajskim proslavama,
a posebno su bile svecane proslave 8. marta, koje su organizovane u svim mjestima Crne Gore.
Aktivist naprednog pokreta Marija Besic se sjeca proslave 8. marta: »Ne sjecam se vise ko je
otvorio ovaj sastanak i govorio o znacaju 8. marta, a onda je dao meni rijec. Ja sam govorila o
potrebi ravnopravnosti zena, o znacaju 8. marta,
o emancipaciji zene, o borbi zena u Spaniji itd.
itd. Sjecam se, zene oko mene sapucu »Ova ju je
Partija naucila.« Odmah je i meni u narodu porastao ugled, i svi su, narocito zene kojima sam
se obracala, poceli da postuju moju rijee.«
Najprikladnija forma rada sa zenama na selu bili
su izleti i seoska sijela. Tamo se okupljala uglavnom omladina - radnicka, studentska i seas-
�ka. Na ovim skupovima izvoden je zanimljiv pro·
gram. Citana su pisma spanskih boraca, pjevane
revolucionarne pjesme. Specijalno pripremljeni
saljivi program bi ismijavao ondasnji reiim.
Na seoskim sijelima nekad je bilo prisutno i do
400 lica. Program je bio slican kao na izletima.
Desavalo se da policija intervenise i zahtijeva da
sc sijelo razide zato sto je na njemu izvoden i su·
viSe revolucionaran program. Pokusaj policije da
6. I 1936. godine rasturi sijelo u Pescima kod Bcrana izrodio se u sukob, pa je policija upotrije·
bila oruzje. Tom prilikom je ranjena jedna omladinka.
Godine 1935. u Crnoj Gori je izbio citav val dcmonstracija povodom ubistva crnogorskog studenta
Mirka Saentica na Beogradskom univeaitetu.
Do zestokih sukoba sa policijom doslo je u Cetinju, Podgorici, Niksicu, Barn, Ulcinju i Peci.
Nakon demonstracija u Podgorici bilo je mnogo
uhapsenih. Preko 40 ucenica Trgovacke akademije i radnica Duvanskog monopola bilo .je sasluSavano u policiji.
»Dvadeset sestog bjese juna ...«
Potetkom 1936. godine doslo je do velike provale u
KPJ u Crnoj Gori. Posljedice su bile dosta teske:
nekoliko stotina cla11ova KPJ i simpatizera naprednog pokreta naslo se iza resetaka u zatvorima Dubrovnika, Sarajeva i Ade Ciganlije kod Beograda. Medu uhapsenima bilo je preko 20 zena
- clanova ili simpatizera KPJ. Uhapseni su hili
izlozeni stalnim mucenjima, osobito u novootvorenoj tamnici »Termoterapija« kod Dubrovnika.
Desavalo se da su neki izgubili u zatvoru i preko
30 kg tezine, zatim da su na sudenje donosili via·
stite dijelove koze koji su im odvajani prilikom
batinanja. Bilo je i nekoliko pokusaja samou·
bistva. Posebno treba istaknuti izvanredno hrabro
drianje mlade Dine Vrbice. Eksere su joj zabadali pod nokte i izlagali drugim mucenjima. To
je, medutim, nijc slomilo. Ona je ostala nijema
za policiju.
Najznacajnija akcija koju jc KPJ u Crnoj Gori organizovala u znak demonstracija protiv hapsenja
komunista i torture kojoj su hili izlozeni u zatvorima - poznata je pod imenom »Belvederski
dogadaji«. Belvederskc demonstracije od 26. ju·
na 1936. godinc bile su jedna od najznacajnijih
akcija jugoslovenskog proletarijata. Na njima je
uzclo ucesca oko 3.000 demonstranata. u nasto·
janju da rasturi zbor, policija je upotrijebila oruije. Ubijeno je i ranjeno oko 300 demonstranata. Medu brojnim uhapsenim demonstrantima
bilo je i iena. Uhapsena Milica Lopicic strajkovala je gladu 17 dana.
Ovaj dogadaj koji se desio nadomak Cetinja ozlojedio je narod, koji nije krio svoje ogorcenje
prema ondasnjem rdimu. Milica Tomasevic, samouka scljanka iz Crmnice, nepun mjesec dana
nakon dogadaja sastavila je pjesmu o Belvederu
koja ima 154 stiha:
»Dvadeset sestog bjese juna,
Kad krvava izbi buna,
Na Belveder kod Cetinja,
Vise sela od Ceklina
Protiv rata i fasizma.«
Ova pjesma posvecena zrtvama na Belvederu zavr·
sava se stihovima:
»0 drugovi na Belveder pali,
Vi ste svojom krvlju zavjestali,
Crne Gore patnju i nevo!ju
Boriste se za buducnost bolju.
S!ava vasoj pod ranama sjeni
K!anjamo sc bolnoj uspomeni.«
Zene su masovno ucestvovale u demonstracijama
solidarnosti sa borbom spanskog naroda koje je
KPJ organizovala u Crnoj Gori i osobito uspjesno izvela u Podgorici 1. avgusta 1936. godine.
Medu oko 300 dobrovoljaca koji su se javili za
odlazak u Spaniju bilo je oko 20 zena.
Rad Crvcnc pomoCi bio je gotovo cio u rukama zena. U okviru Crvene pomoCi organizovano je pri·
kupljanjc obavjestenja o uhapsenim komunisti·
ma, obczbjedivana im je pomoc u hrani, novcu i
drugom, vodena jc briga o njihovim porodicama,
praccni su sudski procesi komunistima, odr'lavana je veza sa njihovim braniocima~advokatima
i dr. Osobito jc bila znacajna uloga Crvene po·
moCi prilikom sprovodenja akcija, koje su iziskivale vcce materijalne izdatke. Izvjesno je da su
mnogi strajkovi u Crnoj Gori uspjesno okoncani
dobrim dijelom zahvaljujuCi materijalnoj podrs·
ci koja je strajkaCima obezbijedena preko odbora Crvcne pomoCi. Samo u periodu od maja do
kraja 1940. godine sakupljeno je u Crnoj Gori
oko 50.000 dinara za pomoc zrtvama reakcije.
Preko svojih odbora organizacija Crvene pomoci je
obuhvatala najveCi dio naroda. Odbori su postojali u svim veCim mjestima Crne Gore.
2enski pokret
Prije ncgo sto je doslo do stvaranja organizacije
Zcnskog pokreta u Crnoj Gori, KPJ je povela si·
roku akciju za afirmaciju zena r.a svim poljima
drustvenog i politickog zivota. Za tu svrhu je ko·
risc'cna naprcdna stampa. Clanke su pripremali
rukovodioci naprcdnog pokreta u Crnoj Gori i
vee afirmisanc zenc-komunisti. Zbog predostro:<nosti obicno su svi clanci potpisivani pseudonimom. Preko njih jc KPJ iznosila svoj stav na problem ravnopravnosti Zena: to se mora rjeSavati u
sklopu sireg problema koji ne tangira samo zenu.
Rjescnja nc mozc biti ako su odnosi nedemokrat·
ski i nesocijalni.
Argumentima se valjalo sukobiti sa nastojanjima
da sc zcne odvoje od opstenarodne borbe pod pa·
rolom da »'lena pripada porodici - jedinom ze·
ninom prirodnom pozivwc, da njenim drustvenim
angazovanjem »prijeti opasnost porodici«, da bi
je politika uCini!a »muskobanjom« i dr.
I zaista, u ondasnjoj stampi, na pocetku 1936. godi-
8
�ne, pojavljuju se napisi koji se zalaiu za novi
tretman i novu ulogu zena u drustvu. »Istorija ne
poznaje darivanje slobode - kaie se u listu »Zeta«, koji je izlazio u Podgorici- vee je moramo
mi sami izvojevati... Zato trazimo i prava kad
imamo sve dumosti. Upuceno je dosta primjedaba na drustveni sistem koji posebno ugnjetava
zenu, stoga njima nije svejedno sto se zbiva i
dogada oko njih i u drustvenom, javnom i politickom zivotu. Od tih izmjena zavisi i njihov zivot i sudbina. Zato i one moraju napregnuti sve
svoje snage da uticu na te izmjene.« Zbog ovako
ostro izrecene kritike ondasnjeg rezima desavalo
se da su pojedini brojevi listova hili zabranjivani.
Uporedo sa ovom kampanjom preko stampe, na inicijativu naprednih zena dolazi do stvaranja organizacije Zenskog pokreta u Crnoj Gori. Prva je
osnovana u Podgoriei pocetkom marta 1936. godine, a zatim u Cetinju, Kolasinu i jos nekim mjestima Crne Gore.
Zenski pokret u Crnoj Gori od prvog dana razvijao se pod uticajem rad11ickog pokreta. Njegovo
uspjesno djelovanje i rezultati o okupljanju zena
hili su vidljivi i rezimu, pa je doslo do zabrane
ovih organizacija. Aktivistkinje »Zenskog pokreta« aktivirale su se nakon zabrane Zenskog pokreta u raznim gradanskim zenskim drustvima
( »Zensko dobrotvorno drustvo«, »Kola sprskih
sestara« i dr.). U nekima od ovih drustava osnivaju se omladinske sekcije - u Podgorici, Niksicu, Beranama, Bijelom Polju, Kotoru i Cetinju.
U njihovom radu koriScena su iskustva iz rada
vaspitnih grupa, organizacija zenskog pokreta i
dr. Omladinska sekcija u Cetinju brojala je oko
50 clanova. Medutim, policijske vlasti su zabranile rad i ovih organizacija naprednih zena i djevojaka.
DugogodiSnji intenzivni rad KPJ medu zenama u
Crnoj Gori poceo je da daje bogate rezultate osobito od 1937. godine. Partija se vee hila oporavila od udarca koji joj je bio zadan poznatom provalom iz 1936. godine, Ekspanzijom partijskog
rada na svim poljima djelatnosti ukljucen je jos
veCi broj zena iz grada i sa sela. U dotadasnjem
radu Zena iz svih slojeva druStva ostvarivano je
njihova jedinstvo u mnogobrojnim antifasistickim akcijama u tom periodu.
Rad na selu
82
KPJ u Crnoj Gori posvcCivala je posebnu paznJu
organizovanju seljastva koje je predstavljalo vecinu stanovnistva. 1937. godine poceo se formirati siroki pokret za kulturno i ekonomsko podizanje sela - »Seljacko bratstvo«, ·ciji je cilj bio
da »njeguje cojstvo kao sto se njegovalo junasS!VO«. Isto tako se formira pokret »Seljacka samopomoc«. Razvijanje solidarnosti je jedan od
glavnih zadataka novog pokreta za selo. Oko
7.000 porodica prislo je pokretu »Seljacko bratstvo«, a oko 5.000 clanova imala je »Seljacka samopomoc« u Crnoj Gori. RazvijajuCi napredni
pokret na selu KPJ je uspjela da uspostavi snaznu vezu sela i grada. Zato je dolazilo do onako
snaznih manifestacija solidarnosti stanovniStva
sa sela sa onim iz grada prilikom izvodenja brojnih strajkova i demonstracija.
Tim radom bile su obuhvacene i zene. Organizovani
su kursevi sivenja, krojenja, pletenja i dr. na
kojima je vrsen i politicki uticaj na zene. Jedna
aktivistkinja iz Berana ovako govori o uslovima
rada: »Mi smo organizovale vecemja prela na kojima smo citale partijski i drugi ilegalni materijal. Da bismo radile razne rucne radove, jedna izmedu nas Citala je odredeni partijski materijal.
M\ bismo tada odlozile rad i pazljivo pratile citanje, ucestvovale u diskusijama, odgovarale na
pitanja i sl. Na najmanju sumnju, ako bi nam se
ucinilo da se neko prikrada kuCi, odmah smo taj
materijal sklanjale na sigurno mjesto i pocele da
predemo, pletemo i radimo ostale rucne poslove.«
Treba istaCi ulogu jednog dijela strucnih uciteljica
koje su bile uposlene kod poznate firme »Singer«.
Prilikom organizovanja tecajeva krojenja i sivenja one su ostvarivale vezu sa naprednim zenama i omladinkama u mjestima koja su obilazile.
One su prenosile partijski materijal i bile sigurna veza KPJ u Crnoj Gori. Strucne uciteljice iz
Podgorice odlazile su u Ulcinj, Niksic, Berane i
dr. i obavljale vaZan partijski zadatak.
Masa je pjevala »Pocivaj mirno ... «
Na komemoracijama istaknutim komunistima koji su podlegli mucenjima u zatvorima i logorima
cule su se ostre rijeci otpora protiv nasilja i terora. Noseni su vijenci sa crvenom trakom. Pozdravljalo se stisnutom pesnieom; u govorima se
isticao zivotni put pokojnikov. Ovi tilZni skupovi,
na taj nacin, postajali' su mjesta na kojima je izricana astra osuda rezima,
Najimpozantnija pogrebna povorka bila je 30. marta 1937. godine prilikom sahrane Bozane Vucinic, clana Mjesnog komiteta KPJ Podgorica i jedne od najistaknutijih revolucionarki u Crnoj Gori. Iako je :i.ivot gubila i izgubila u tamnicama ondasnjeg rcZima, ipak je nalazila dovoljno snage
da radi i vrsi snaZan uticaj licnim kontaktima,
putem stampe iii na neki drugi nacin. Njeni clanci u novinama, najcesce objavljivani pod pseudonimom, hili su rado citani i lijepo primani. I kada je skrhana bolescu zavrsila svoj zivot, na sahranu u Piperima kod Podgorice doslo je vise
hiljada !judi. U broju od 21. jula !937. godine
»Slobodna rijcc« je detaljno pisala o ovom pogrebu: »Prilikom njenog pogreba sakupila se ogromna masa seljastva i podgorickog radnistva. Polo:i.eno je oko 30 vijenaca crvenih kao krv. Grupe
iz pojedinih mjesta pristupale su sa vijencima i
oprostile se od pokojnice pozdravom Narodnog
fronta. Govorilo je vise govornika. Najznacajniji
su govori drugarice J elene Cetkovic i studenta
Branka Bozovica. Osvrnuli su se na rad ove rijetko plemenite kulturne radnice - jednog od najljepsih primjera zenskih boraca za slobodu i pravdu. Tom prilikom izlio se sav gnjev zbog zlocinstva koje je u Dubrovniku pocinjeno nad pokojnicom. To joj je skrhalo i prekratilo zivot. Na
grobu masa se posljednji put oprostila sa pokoj-
�nicom pozdravom Narodnog fronta i otpjevala
))PoCivaj mirno ... ,<.
Meilu mnogobrojnim telegramima saucesca zapazeno je i pismo grupe politickih zatvorenika u Sremskoj Mitrovici. U pismu se iznosi zivotni put
Bozanin, njena odanost borbi radnicke klase:
»Ona narn je dala i sjajni primjer drugarice Crnogorke, dostojne drugarice svojih najboljih drugova, koji ce u istoriji nase borbe biti meilu prvima. Drugarica Bozana je u toku svoje duge i
plodne borbe uputila veCi broj drugarica istini i
borbi za bolju buducnost covjecanstva.« Meilu
157 potpisa ovog pisma nalaze se i imena Ivana
Milutinovica, Otokara Kersovanija, Slobodana
Skerovica, · Borisa Krajgera, Mil ana Bogdanovica,
Mose Pijade, Dure Pucara, Eriha Kosa, Jovana
Vcselinova i dr.
Na barikadama
Strajkacki pokret u Crnoj Gori dobija u intenzitetu 1937. godine. Upravo tada je odrl.an jedan od
najveCih strajkova u istoriji str~j!mckog pokreta u Crnoj Gori. Na inicijativu Pokrajinskog komiteta KP J, oko 600 grailevinskih radnika u Podgorici stupilo je u strajk zbog niskih nadnica i
desetocasovnog radnog dana. Da bi strajk uspio,
trebalo je prikupiti hranu za siromasne radnike-strajkace i clanove njihovih porodica. Pomoc je
dolazila sa svih strana, a osobito sa sela. Karavani konja sa tovarima hrane kretali su se iz sela
ka gradu. Glavni teret u prikupljanju hrane ponijele su zene. One su i same prenosile prikupljenu
hranu. Nakon mjesec dana strajka udovoljeno je
radnickim zahtjevima.
Poslije protcstnog zbora koji jc u organizaciji KPJ
odr:ian jula 1937. godine na Podgrailu kod Berana policija je uhapsila oko 40 omladinaca. Osam
uhapsenih omladinki bilo je zadr:Zano u zatvoru
punih 6 nedclja. Prema sjecanju jedne od njih,
drzanje ovih djevojaka u zatvoru bilo je na visini: ))Prvu noC u zatvoru naSa braCa i drugovi, pro·
kopali su zicl izmcilu njih i nas gvozclenom sipkom i proturili nam cedulju na kojoj su napisali
Sta trcba da govorin1o prcd policijom i Zandari-
ma i pred nacelnikom sreza. Mi smo se toga strogo pridrZavale, i po cijenu Zivota i muka nijesn1o
mijenjale iskaz.«
Slicni zborovi, mitinzi, strajkovi i demonstracije,
uz brojno uCeSCe Zena, organizovani su i u dru~
gim mjestima Crne Gore. U Mojkovcu je na primjer strajkovalo 60 djevojaka domaCickog tecaja.
»Pravo glasa nam treba da bisn1o i
njega upotrijebile za stvar mira«
Pod tom parolom poceo je 1939. godine siroki po·
kret za zensko pravo glasa.
Dalje organizaciono sarailivanje KPJ u Crnoj Gori
neposreclno je uticalo na sirenje i omasovljenje
zenskog pokreta. u tom smislu posebno mjesto
pripacla Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ
koja je odr1ana avgusta 1939. godine. U Zaklju-
cku o radu sa zenama konstatovano je: »Konferencija stavlja Pokrajinskom komitetu u zadatak da povede sto viSe racuna 0 radu medu zenama i njihovim organizacijama i da stvara zenske organizacije u mjestima gdje ne postoje, koordinirajuci akciju u tom pravcu u citavoj Pokrajini preko Zenske komisije Pokrajinskog komiteta.« Zene-komunisti, koje su izrasle u partijskom raclu u rukovodeCi kadar Partije, dobijaju i odgovarajucu ulogu. U novoformirani Pokrajinski komitet SKOJ-a izabrana je Dina Vrbica. Clan Oblasnog odbora sindikata za Crnu
Goru i Boku hila je Janica Milickovic. U Komisiju za sindikalni rae! koju je imenovao Pokrajinski komitet KPJ izabrana je Lidija Jovanovic,
Komisiju za rad sa zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ, pored ostalih sacinjavali su: Lidija
Jovanovic, Vasa Pavic, Dina Vrbica, Blaza VidojeviC, Dika Marinovic i Dara Vukovic. U okru:lnim i mjesnim partijskim rukovodstvima KPJ
bio je izvjestan broj zena.
Nalazec'i se na rukovodeCim mjestima u KPJ i drugim naprednim organizacijama u Crnoj Gori, zene su mogle da izvrse neposredniji uticaj na veliki broj svojih drugarica. Sve je to bilo od izvanrednog znacaja za njihovo jos jace i masovnije angazovanje, sto se ispoljilo u akciji za zensko pravo glasa i drugc akcije revolucionarnog
pokreta u Crnoj Gori.
Godinc 1939. Crna Gora je imala 24 industrijska
preduzeea sa 1.386 radnih mjesta, a samo u nekim od njih radile su zenc (Duvanski monopol
Podgorica i Rivijera- Fabrika sapuna u Kotoru). Prema statistickim podacima najveCi procenat uposlenih zena u Jugoslaviji tada je bio u Dravskoj banovini- 6,16'/o od ukupno uposlenih. U
Zetskoj banovini procenat uposlenih zena iznosio
je samo 1°/o. zene su najcesce radile kao nekvaiifikovane radnicc i kao· nadnicarke u poljoprivrcdi. Statistika biljdi da je 1939. godine u Crnoj Gori bi!o 3.307 nadnicara i slugu, od kojih je
bilo 1.020 zcna. Vcliki procenat nepismenog stanovniStva, a on jc u pojcdinim krajevima Crne
Gore iznosio i do 90%, govori, takoile o polozaju
Zen a.
Z:ene su imale puno razloga da ustanu protiv polozaja u kome su bile. Pravo glasa je bio jedan od
uslova cia se otpocnc borba za promjenu takvog
stanja. Tako je poceo masovni pokret za zensko
pravo glasa u cijeloj zemlji kojim je rukovodila
KPJ. Na stranicama stampe u Crnoj Gori pojavljuju se clanci koji objasnjavaju i populariSu ovaj pokret zena. U njima se kaze da je »sudjelovanje zcna u oclluCivanju o ratu iii miru potrebno i od ogron1ne vaZnosti. Pravo glasa nam treba
cia bismo i njega upotrijebile za stvar mira.«
Zborovi i konferencije odrzavani su gotovo u svim
vecim mjestima Crne Gore. Isticano je da ce se
zene »oprcdijeliti za one partije koje ce im ostvariti sva ona prava kojih su lisene od postanka
ove zemljc« i cia ce se boriti za mir, hljeb i sloboclu.
Jedan od najinteresantnijih zborova zena odr:Zan je
10. dccembra 1939. godine u Niksicu. Dva dana
ranije grad je osvanuo izlijepljen brojnim paralama i proglasom u kome je stajalo:
�»i:ene i djevojke Niksica i okoline, dodite neizostavno na veliki zbor za pravo glasa i ravnopravnost.
Crnogorke, u odlucnom trenutku pred donosenjem
novog izbomog zakona, zene u cijeloj zemlji vade akciju za ostvarivanje svojih prava. U toj borbi zauzmimo i mi dostojno mjesto i pokazimo istrajnost i hrabrost kao sto smo je pokazale pornaZuCi naSe oCeve, muZeve, sinove i braCu u bor
4
bi za narodne i politicke slobode.
Gradanke, seljanke, radnice, cinovnice, domacice,
majke, zenska omladino - sve zene, u jedinstvenu akciju za pravo glasa. Za jednake duinosti i
jednaka prava! Slozno sve zene za mir, slobodu
i bolji zivot svoje djece!«
Zboru je prisustvovalo preko 1.000 zena iz Niksica
i okoline. Govornice su se zalozile za demokratiju, socijalnu pravdu i zensku ravnopravnost,
sto cini nerazdvojnu cjelinu jedinstvene borbe
za opste pravo. Istaknuto je da ce biracko pravo
znaciti jos jedan glas vise protiv novog svjetskog
rata i nadiruceg rezima.
Masovni zborovi zena odr'Zani su 17. decembra 1939.
godine u Beranama i Cetinju, a krajem iste godine i u Podgorici. Ucestvovalo je od 600 do 1.000
zena. Svi ovi zborovi su bili dobra organizovani
i veoma uspjeli Na njima su govorile predstavnice svih slojeva druStva.
Na ovim i drugim zborovima bilo je sakupljeno nekoliko hiljada potpisa zena za pravo glasa koji su
sa usvojenim rezolucijama hili upuceni u Beograd.
Na prosirenom plenumu Pokrajinskog komiteta
KPJ za Cmu Goru, Baku i Sandzak, koji je cdrzan krajem 1940. godine, konstatovano je da je
broj clanova poslednjih pet mjeseci porastao za
13% i da je to povecanje osobito vidno medu
Zenama.
))BraniCemo zemlju!«
Ratna opasnost primicala se nasoj zemlji. KPJ organizuje niz akcija koje su bile uperene protiv
fasizacije zemlje, sve teieg polozaja radnih !judi,
a za mir, prijateljske odnose sa SSSR-om, za bolje uslove rada, za demokratizaciju drustva. U
svim ovim akcijama uceiice zena je bivalo sve
brojnije.
Proslava 8. marta 1939. godine u Podgorici dobila
je sve clemente opstenarodne borbe protiv ratnohuskacke i profasisticke politike rezima.
Veoma je znacajan strajk daka Uciteljske skole u
Cetinju marta 1940. godine. Ucesce zenske omladine u njemu bilo je masovno. Pojedine omladinke bile su Clanovi strajkackog odbora. Povod za
strajk bilo je naredenje policije skolskim vlastima da iskljucc sve ucenike i ucenice za kojc se
sumnjalo da pripadaju komunistickoj omladini,
sto je i ucinjeno. Nakon uspjelog strajka, iskljuceni i uhapseni daci, a njih je bilo 44, dobili su
ponovo pravo upisa u skolu.
Prilikom proslave 1. maja 1940. godine na markantnim mjestima u Podgorici istaknute su crvene
zastave. U njihovom postavljanju ucestvovale su
i Zene.
Titovo priznanje
84
Broj ukljucenih zena u raznovrsne aktivnosti naprcdnih snaga u Crnoj Gori rastao je iz godine u
godinu. Uspostavljcna jc cvrsta veza KPJ sa sirokim slojevima zena.
Vee smo napomenuli da je 1935. godine bilo samo
nekoliko zen a - clanova KP J; 1940. godine jc
njihov broj povecan do 55, da bi ih uoci ustanka
1941. godine bilo nekoliko stotina.
Najbolj ll potvrdu masovnog i stalnog ucesea :lena u
akcijama koje je preduzimala KPJ u Crnoj Gori
predstavljaju ocjene najvisih partijskih foruma iz
tog vremena.
Osma Pokrajinska konferencija KPJ koja je odriana avgusta 1940. godine kod Z:abljaka i kojoj je
prisustvovao Josip Broz Tito, ocijenila je rad
KPJ sa zcnama kao jedan od najboljih sektora
partijske· djelatnosti.
Priznanjc koje je dobio ovaj rad sa zenama na Petoj zemaljskoj konferenciji Centralnog komiteta
KPJ ( oktobra 1940) bilo je jos potpunije.
U Titovom referatu na ovoj konferenciji odato je
priznanje radu sa zenama i raclu :lena u Crnoj
Gori: .. Potrebno je ovdje naglasiti to da se bas u
onoj Pokrajini, gdje se bilo najmanje za nadati,
ispoljilo najvise razumijevanja kod drugova za
zensko pitanje, a to je u Crnoj Gori. U Crnoj Gori partijska organizacija ima preko 50 clanova
Partije, mnogo vise no i jedna druga pokrajina,
iako su u drugim pokrajinama uslovi za rad medu zenama jos rnnogo bolji.<<
Gotovo svi sabori i izleti odl'Zani ljeta 1940. godine
prctvorcni su u rcvolucionarne manifestacije i
antirezimskc dcmonstracijc.
Na demonstracijama u Podgorici (21. VI 1940) koje su odl'Zanc pod parolom "Branicemo zemlju
od fasistickih zavojcvaea« poginuo je jedan demonstrant, a dva su ranjcna, od kojih jcdna omladinka.
Z:ene su i same organizovale skupovc i akcije protiv profasistiCke politike i pozivale narod u borbu protiv nje. Komisija za rad sa zenama, koja
je radila pri Pokrajinskom komitetu KPJ, izdala
je 1940. godine proglas u kame se govori o dvostrukom ugnjetavanju zena protiv kojega se moraju boriti svi napredni elementi, a posebno revolucionarne zene. u proglasu se iznose podaci 0
besposlici, skupoCi i gladi koji vladaju u zemlji
i pozivaju se zenc u borbu za mir i nezavisnost
zemlje. Proglas se zavrsava parolom protiv fasizma, terora, impcrijalistickog rata i dr.
Marta 1941. godine u Crnoj Gori su organizovane
demonstracije protiv koncentracionih ]agora u
koje su odvodeni komunisti, navodno na vjeibu,
a prakticno to je znacilo hapsenje komunista.
Najmasovnije ucesce zena u ovakvim demonstracijama bilo je u Beranama; ad oko 700 demonstranata, hila je preko 400 zena. Demonstranti
su klicali: "Dolje logori! Ne damo nasu djecu u
logorc!« itd. Z:ene ucesnici ovih demonstracija
napravile su i potpisale protestnu peticiju, koju
su predale Nacelstvll sreza.
Demonstracije od 27. marta 1941. godine bile su
�jos jedan dokaz o izrastanju velikog broja zena
u borbenu snagu koja je jula 1941. godine zauzela odgovarajuce mjesto u oslobodilackoj borbi
KPJ protiv okupatora i njegovih saradnika.
III
U sklopu opsteg komadanja jugoslovenske teritorije koja je izvr5ena poslije aprilskog sloma Crna
Gora se nasla u italijanskoj interesnoj sferi. Baku Kotorsku su Italijani anektirali, a Ulcinj, Tuzi, Plav, Gusinje i Rozaje, sa okolinom pripojeni
su italijanskom protektoratu, tzv. Velikoj Albaniji. Sandzak je takode podijeljen izmedu kvi·
slinskih tvorevina (Velike Albanije, NDH, Nediceve vlade »narodnog spasa« i italijanskog civilnog
komesarijata za Crnu Goru). Kao posljedice okupacije i komadanja jugoslovenske teritorije u
Crnu Goru se vratilo oko 20.000 Crnogoraca koji
su veCim dijelom hili kolonizovani iii su se nalazili na radu u Metohiji, Kosovu, Makedoniji,
Vojvodini, Hercegovini, Bosni i Hrvatskoj.
Okupator je u svim vetin1 gradovin1a i veCim seli~
ma uspostavio svojc garnizone, kon1ande mjesta,
karabinjcrskc (zandarmcrijske) stanice, finansijske straze i policijskc aparate. Sekvcstrirana su
sva privredna preduzeca, banke i drugi novcani
zavodi, izvrSena jc zan1jena dinara za liru ( na
stetu dinara). Okupator je primijenio svoje zakonodavstvo i jezik u Crnoj Gori, a ejelokupno
sudstvo stavljeno je pod kontrolu Kasacionog suda u Rimu. Takode je uspostavljen okupatorski
vojni sud koji je sudio po italijanskom vojnom
krivicnom zakonu. U Boki Kotorskoj je pocela
nasilna denacionalizacija stanovnistva.
I pored ovakvih mjera okupator je razvio propagandu o svojoj »oslobodilackoj« misiji s ciljem da
pripremi teren za proglasenje crnogorske drlave
pod italijanskim protcktoratom. U tom poglcdu
je nasao oslonac kod jcdnog dijcla vodstva Crnogorskc fcderalisticke stranke. Uz pomoc ove grupe separatista izreziran je Petrovdanski sabor
(12. VII 1941), na kame je proCitana deklaracija
(sastavljena u Rimu) o uspostavljanju »nezavisne'< i »Suverenc({ dr.l:ave Crne Gore pod okriljem
fasisticke Italije. U citavoj toj farsi crnogorski
narod nije imao nikakvog udjela, sto je priznao
i sam civilni komesar Macolini u izvjestaju Ministarstvu spoljnih poslova od 17. jula 1941, sto je
uostalom crnogorski narod pokazao vee sjutra·
dan kada jc predvoden Komunistickom partijom
otpoceo trinaestojulski ustanak.
Partijska organizacija u Crnoj Gori se na borbu
protiv okupatora orijentisala od prvih dana okupacije. Svcga scdam dana poslije aprilskog sloma odr£an je prosireni sastanak PK KPJ u selu
Veljem Brdu, na kame jc odluceno da se odmah
poC:nc sa pripremama za oruZanu borbu protiv
okupatora. U tom cilju jc formirana Komisija za
prikupljanje oruzja. Ubrzo zatim pristupilo se
formiranju vojnih komisija pri mjesnim (sreskim) komitetima sa istim zadatkom. Da bi se
uspjesno izvrSile pripreme za borbu protiv okupatora partijska organizacija je, u duhu odluka
Majskog savjetovanja KPJ odrianog u Zagrebu,
proSirena prijemom novih clanova iz redova seljaka, radnika, napredne inteligencije, omladine,
:lena. Od aprilskog sloma do pocetka ustanka partijska organizacija je narasla sa 1.200 na 1.800 cianova. Na taj nacin je povecana i organizacija
SKOJ-a, koja je uoci ustanka imala oko 5.000 cianova. Tokom maja pristupilo se formiranju udarnih grupa, koje su sacinjavali pretemo Clanovi
KPJ i SKOJ-a. Do ustanka formirano je oko 285
udarnih grupa sa preko 6.000 clanova. Istovremeno su prikupljene i znatne kolicine oruzja ( oko
12.000 pusaka, oko 165 puskomitraljeza i mitraljeza. nekoliko artiljerijskih oruda), municije i
drugog ratnog materijala.
U svim ovim akcijama KP je imala dragocjene karlrove u zenama, koje su svojom bogatom aktivnoscu uoci rata stekle dragocjeno revolucionarno
iskustvo. UoCi aprilskog rata, ocekujuci da ce
clanovi Pokrajinskog komiteta KPJ morati da idu
na front izabran jc rezervni Pokrajinski komitet
u koji je usia Lidija Jovanovic, dok je clan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a hila Dina Vrbica.
Za vrijcmc aprilskog rata zene Clanovi Partije odrzavalc su vezu sa clanovima Partije koji su bili na
frontu prenoseCi im proglas Pokrajinskog komitela, letke i drugi partijski materijal. Znacajan
su udio imale u akcijama KPJ na prikupljanju i
sklanjanju oruzja, sanitetskog i drugog materijala za borbu protiv okupatora.
U proglasu ko'ji je objavljen pocetkom juna 1941.
godine Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru,
Baku i Sandzak posebno se obracao zenama:
»Imperijalisticki rat i okupator donijeli su glad
vasoj djeci, smrt, zarobljeniStvo i odvodenje u
logore vasih muzcva. brace, sinova, ponizenje vas
kao zena ... Ustanite u odbranu vase casti, u odbranu zivota vase djece i povdite vasu borbu sa
borbom vasih muzeva, brace i sinova.«
Partijska organizacija u Crnoj Gori je u toku priprema za ustanak organizovala rad sa zenama preko posebnih komisija koje su formirane pri Pokrajinskom i mjesnim (sreskim) komitetima.
Pored toga formirani su posebni aktivi Zena i vas~
pitne grupe u kojima su se okupljale zene u gradovima, i na selu. Sa zenama su odr:iane i posebne konferencije. U aktivima zena i vaspitnim grupama objasnjavan je stav Partije o najaktuelnijim problemima, kako u pogledu medunarodne
situacije, taka i u odnosu na emigrantsku vladu,
okupatora i domace izdajnike, o karakteru drugog
svjetskog rata i dr. Na ovim skupovima je posebno govoreno o ulozi zena u predstojecoj borbi.
U tom periodu primljen je u clanstvo KPJ i u SKOJ
veliki broj zena i djevojaka. U nedostatku potpunijih podataka navodimo da su uoci trinaestojulskog ustanka samo u selima niksickog sreza bile
24 zcnc u clanstvu KPJ, dok ih je pet bilo kandidata KPJ, a u cetiri opstine danilovgradskog sreza 12 Clanova KPJ i cetiri kandidata. U Podgorici
i Piperima bilo je 17 clanova, a u mojkovackoj i
poljskoj opstini (bjelopoljski srez) bilo je 14
:lena clanova i cetiri kandidata KPJ. Jedan broj
politicki uzdignutijih zena izabran je u sreska partijska rukovodstva. Taka su Zaga Pavlovic i Vjera
Kovacevic bile clanovi MK KPJ - Niksic, odnosno Grahovo, Vasa Pavic MK KPJ - Podgorica,
85
�Danica Marinovic MK KPJ :.___ Cetinje, Marija
Soljaga MK KPJ- Bar, Milica Musikic MK KPJ
- Andrijevica, Radmila Nedic MK KPJ - Be·
rane.
Organizovano je nckoliko sanitetskih kurseva za
obczbjcdcnjc sanitetskog kadra, koje su pohadalc prctczno mladc zene. Takode je izvjestan broj
omladinki, clanica KPJ i SKOJ-a, bio ukljucen u
udarnc grupc, sa kojima je izvodena politicka i
vojna nastava, a poscbno rukovanje oruzjem.
U predustanickim danima zene su prul:ile znacajnu
pomoc u organizovanju prikupljanja pomoci za
siromasne grac1ane, a prije svega za izbjeglice. Odbori Narodne pomoCi su uoci ustanka preimenovani u odbore Narodnooslobodilackog fonda. Na
inicijativu komunistkinja pomoc za izbjeglice dodjeljivana je iz kasa zenskih dobrotvornih drustava.
13. jul 1941.
Cetiri dana poslijc istorijske sjednicc Politbiroa CK
KPJ od 4. jula 1941. g. odrtan je sastanak PK
KPJ za Crnu Goru, Baku i Sandzak, na kame jc
odluccno da borba protiv okupatora otpocnc sto
prijc. Istovremcno je odluccno da udarne grupe
prerastu u gcrilskc odrede, naimenovana su ruko·
vodstva okruznih komiteta KPJ, a jedan broj cianova PK KPJ upuccn je na teren da pruzi pomoc
lokalnim partijskim rukovodstvima. Neposredno
poslije toga odrzani su sastanci okruznih i mjesnih (sreskih) komitcta na kojima su utvrdeni planovi oruzanih akcija.
Uprkos ncprijatcljskom drzanju najveccg broja
pripadnika bivsih gradanskih partija, u vrijcme
kada su njemacke oruzane snage silovito nadirale
kroz tcritoriju SSSR-a, u Crnoj Gori je 13. jula
pod rukovodstvom KPJ otpoceo ustanak protiv
okupatora. Zahvaljujuci velikom uticaju KPJ u
narodnim masama, slobodarskoj_ tradiciji crnogorskog naroda i njcgovim simpatijama prema
Sovjctskom Savezu i vjeri u njegovu nepobjedivost, akcijc gerilskih odreda vee prvih dana preraslc su u opstcna.-odni ustanak. Od 417.000 stanovnika koliko je Crna Gora imala, oko 32.000
!judi uzelo je neposrednog ucesca u ustanku. Za
deset dana oslobodeni su Danilovgrad, Berane
(Ivangrad), Kolasin, Andrijevica, Bijelo Polje,
Virpazar, Zabljak, Savnik. Grahovo i vcliki broj
sela i manjih mjesta. Izbaceno jc iz stroja oko
4.000 neprijatcljskih vojnika i oficira, a zaplijenjcnc su velike koliCine oruzja, municije i drugog
u
ratnog materijala.
trinacstojulskom ustanku zenc su aktivno ucest·
vovale, kako u opsacli i oslobadanju graclova, taka i u bojcvima na Vcljem Brdu, Cakoru i drugim
mjestima. One su najvcCim dijclom ucestvovale
u pomocnim sluzbama ustanicke vojske kao sanitetkc, donosioci hrane, municijc. Na osloboc1enoj
teritoriji one su organizovano radile na sakupljanju Zetve, izvlaCcnju hrane i ratnog materijala iz
86
gradova cia nc padnc ponovo u ruke okupatora, a
ucestvovale su i u odriavanju veze izmedu fronta
i pozadine. Na Vcljem Brdu i drugim ustanickim
bojiStima ginu1e su i Zene.
Na osloboc1enoj teritoriji unistcna je vlast okupatora i njegovih saradnika. BuduCi da se stara
vlast raspala ili kompromitovala u sluzbi okupatora, ustanici su organizovali svoju narodnu vlast.
Pored niza seoskih, opstinskih i drugih formirani
su sreski narodnooslobodilacki odbori u Kolasinu, Beranima, Andrijevici, Bijelom Polju i Dani·
lovgraclu. Nacionalno-oslobodilacki odbori dobili
su zadatak »da organizuju red i poredak na svo·
joj teritoriji; da po zahtjevima narodne vojne vlasti obczbijede ishranu trupa; da mobilisu radnu
snagu ... , radi uspostavljanja privrednog zivota,
svrsavanja poljskih poslova, organizovanja saobracaja i drugih sluzbi; da, po potrebi, organizuju naroclnu miliciju radi borbe protiv kriminalnih elemenata, spijuna i neprijateljskih agenata;
da preduzmu sve sto ce pomoCi privrednoj i nacionalnoj obnovi zemlje.«
Ustanicka vlast je u prvim revolucionarnim aktima
proglasila da su zene ravnopravni gradani i taka
_ oZivotvorila program KPJ u pogledu ravnoprav-
nosti zena. Privremena vrhovna komanda nacionalnooslobodilackih trupa Crne Gore, Bake i Sandzaka objavila je 22. jula 1941. godine saopstenje
u kame se kaze: »Pravo birati i b;ti biran imaju
svi grac1ani koji su napunili 18 godina, muskarci
i zcnc, bcz obzira na vjeroispovijest, nacionalnost
i rasu. Pravo gla~a imaju, razu'nlijc sc, i vojnici.
Ncmaju pravo glasa lica koja su se bila stavila
u sluzbu okupatora.« Taj rcvolucionarni akt dobio je svoju prakticnu primjcnu odmah. Prilikom
izbora Odbora narodnog osloboc1enja u Beranama (21. jula 1941. godinc) mcdu dclegatima su
bile i dvije zenc: Hristina Ncdic, ucitcljica, i Milcva Kastratovic, profesor. To je prvi put u Crnoj
Gori da Zene uzirnaju
uCeSCe u izboru
organa
vlasti.
)>Danas se vodi rat izmcdu Italijc i Crne Gore«
Ustanak je iznenadio okupatora. Ministar spoljnih
poslova fasisticke Italije grof Cano zabiljezio je
u svom dnevniku 17. jula: ,(rnogorski se ustanak
siri i dobija sve vece razmjere. Kad stvar ne bi
imala duboko i gorko znacenje, bila bi smijesna,
jer zapravo danas se vodi rat izmedu Italije i Crne Gore.« Fasisticko vodstvo je sumnjalo cia ce
sopstvenim snagama uspjeti cia izade na kraj s
ustanicima, pa je pomisljalo cia zatrazi pomoc od
Nijemaca. Okupator je preduzeo energicne mjere
radi ugusivanja ustanka. Svu vojnu i civilnu vlast
u Crnoj Gori okupator je prenio na komandanta
9. italijanskc armijc A. Pircija Birolija, kame je
naredeno cia ustanak ugusi a ustanike kazni »krajnje strogo i primjcrno.« Za operacije protiv usta·
nika okupator je upotrijcbio sest divizija, alban·
sku kvislinsku grupu Skenderbeg, nekoliko posebnih planinskih, konjickih, vazdusnih i tenkovskih grupa, mornaricke jedinice u Crnogorskom
primorju, jedinice finansijske straze, kompanije
crnih kosulja i crvenih kravata i razne kvislinskc
albanske i muslimanske bandc (i'ete), sto je ukupno iznosilo preko 100.000 vojnika.
Prve pokusaje okupatora da ovlada glavnim komunikacijama i razbije ustanicku blokadu oko poje-
�dinih svojih garnizona ustanici su osujetili i na-
nijcli mu tcskc porazc na Koscelama i BrajiCima
(kod Cetinja), Sozini i drugim bojistima. Medutim, posto je okupator izvrsio koncentraciju svih
svojih moderno naoruzanih snaga, ustanici nijesu
mogli da im se suprotstave. Do sredine avgusta
1941. okupator je uspio ponovo da zauzme gradove i vaznija mjesta koja su ustanici hili oslobodili i ovlada svim vaznijim komunikacijama. 0kupatoru je islo na ruku drianje reakcionarnih gradanskih politicara i oficira bivse
jugoslovcnske vojske koji su vrsili razornu propagandu medu ustanickim redovima. dezcrtirali
sa fronta i na kraju formirali svoje delegacije koje su posle u susret okupatorskim trupama i izrazilc im lojalnost.
Okupator je izvrsio masovne represalije. Mnoga naselja duz komunikacija su spaljena, a ljetina i
·usjevi uniSteni. Izvjestan broj ustanika i neborackog stanovniStva je strijeljan, a veliki dio zatvoren i interniran, priblizno 15.000 !judi.
Medu zarobljenim i interniranim ustanicima bilo je
i zena, od kojih su dvije strijeljane. Jedna od njih
Vukosava Ivanovic-Masanovic, studentkinja-komunist, koja. je jula 1941. g. strijeljana u Baru,
zadivila je svojim neustrasivim dr2anjem i samog
okupatora. Kada joj je posljje strijeljanja njenog
muza italijanski oficir prinio Musolinijevu fotografiju da je poljubi, obecavsi joj da ce u tom
slucaju biti slobodna, ona je to prezrivo odbila
pljunuvsi na fotografiju fasistickog diktatora.
Uspon NOP-a
Neprijateljska ofanziva ostavila je tcske posljcdice.
Oruzanc snagc narodnooslobodilackog pokreta
svedcne su uglavnom na ono jezgro koje su sacinjavali gerilski odredi, koji su i zapoceli ustanak. Rukovodstvu NOP predstojao je veliki politicki i organizacioni rad za dalju borbu protiv
okupatora i njegovih domaCih saradnika.
Jos u toku neprijateljske ofanzive, 8. avgusta odrzano je prosireno savjetovanje PK KPJ. Odluceno je da se izvrsi reorganizacija gerilskih odreda.
U tzv. internoj rezoluciji koja je na savjetovanju donesena istaknuto je: »Gerilac moze
biti svako bez obzira na pol i starost.« Poslije
pokrajinskog savjetovanja, tokom septcmbra i
oktobra, odrzane su mjesne (sreske) partijske
konferencije, poslije cega je nastupio nov uspon
NOP-a.
U drugoj polovini avgusta i tokom septembra gerilski odredi su nastavili sa oruzanim akcijama
protiv okupatora. Oni su postepeno prerastali u
vodove, cete i bataljone, odnosno u partizanske
odrede. Poslije savjetovanja u Stolicama izvrsena
jc reorganizacija partizanskog komandovanja u
Crnoj Gori i Sandzaku. Odlukom CK KPJ i Vrhovnog staba formirani su posebno Glavni stab za
Sandzak a posebno za Crnu Goru i Boku. Izvrsena je takode reorganizacija partizanskih jedinica
u Crnoj Gori. Pocetkom novembra formiraju se
cetiri veca partizanska odreda (Lovcenski, Zetski,
Durmitorski i Komski), a uskoro zatim jos dva
(Niksicki i »Bijeli Pavle<< ). Sredinom novembra,
po naredbi Vrhovnog staba, od crnogorskih partizana formiran je poscban odrcd za operacije u
Sandzaku, koji je u svom sastavu imao 3.690 boraca.
Ovaj odrcd je 1. decembra 1941. godine izvr5io napad
na utvrdeni okupatorski garnizon u Pljevljima,
ali ga nije uspio osvojiti, a uz to pretrpeo je velike gubitke. Ali i pored toga dejstvo ovoga odreda u Sandzaku znatno je podstaklo razvitak
NOP-a u tom kraju. Poslije napada na Pljevlja
320 boraca iz ovog odreda uslo je u sastav I prolcterskc brigade, oko 200 u sastav novoformiranog Crnogorsko-sandzackog odreda, dok se nesto
ljudstva vratilo u svojc maticne jcdinice.
Partizanski odredi u Crnoj Gori od sredine oktobra
1941. g. uspjeli su da porusc vaznije komunikacije
i da blokiraju okupatora u nckoliko garnizona, a
pored toga odnijcli su nad n j ima i nekoliko znacajnih pobjeda (Jelin dub lwei Podgoricc, kod
Vilusa, u KuCima, da navedemo samo najvaznije).
Okupator je bio prinuden da evakuise svoje garnizone iz Savnika, Zabljaka, Grahova, Lijeve Rijeke, Kolasina, Mateseva. U prvim mjesecima 1942.
g. okupator je pretrpio nekoliko osjetnih poraza,
pored ostalog na Obadovom.brijegu (kod Danilovgrada), na Zirovnici (kod Niksica), na Sv. Jeremiji (u Boki Kotorskoj) i drugim mjestima.
Tokom zime okupator je izvrsio pregrupisavanje
svojih snaga. U proljece 1942. godine ponovo ubacuje u borbu protiv snaga NOP u Crnoj Gori pet
svojih divizija i jake cetnicke i separatisticke snage kao svoje pomocne odrede. Sve je to praceno
jakom cetnickom propagandom u namjeri da se
narod politicki odvoji od narodnooslobodilackog
pokreta. Prema pripadnicima narodnooslobodilackog pokreta vr5ene su drasticne represalije.
Pored grcevite borbe da se odbrani slobodna teritorija, partizanski odredi bez dovoljno municije
i hrane nijesu mogli da se suprotstave nesrazmjerno nadmocnijim neprijateljskim snagama.
Odlukom Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog
staba od partizanskih snaga iz Crne Gore i Sandzaka formirane su tri proleterske brigade, koje
su preduzele veliki mars u Bosansku krajinu.
Usponu NOP-a u drugoj polovini 1941. godine nesumnjivo je doprinijelo nastojanje njegovog rukovodstva da izgradi siroku platformu na kojoj
bi se u borbi protiv ·okupatora okupile sve drustvenc snage bcz obzira na politicka ubjedenja,
nacionalnu i vjersku pripadnost i pol.
Uskoro poslije pokrajinskog partijskog savjetovanja od 8. avgusta odr2ane su, tokom septembra
i oktobra, i mjesne odnosno sreske partijske konfercncije, na kojima su proradivani zakljucci i rezolucija savjetovanja.
Na srcskim partijskim konferencijama poklonjena
je posebna paznja radu sa zenama. Jedan broj
zena koje su se svojom aktivnoscu istakle u ustanku primljen je u clanstvo KPJ. Novoizabrani partijski komiteti su takode popunjeni istaknutim
zenama clanovima KPJ. Tako su Danica Marinovic, Milica Musikic i Radmila Nedic ponovo
izabrane za clanove mjesnih (sreskih) komiteta
za cetinjski, andrijeviCki i beranski srez, dok su
za clanove novih mjesnih komiteta izabrane:
Lidija Jovanovic i Ljubica Popovic (podgoricki),
8~
�88
Stana Tomasevic (barski), Nada Jovanovit (danilovgradski). Neda Bozinovic-Vidovic (niksicki)
i Irina Knezevic (savnicki srez). Prema nepotpunim podacima po jedna zena je izabrana za clana
mjesnog komiteta - Herceg-Novi, odnosno Kolasin. Nesto kasnije Danica Marinovic, Lidija Jovanovic i Neda Bozinovic-Vidovic izabrane su za
clanove okruznih komiteta za okruge Cetinje,
Podgoricu i Niksic.
Partijsko rukovodstvo u Crnoj Gori je jos u avgustu postavilo zadatak da se zene sto masovnije
angazuju u narodnooslobodilackom pokretu, posebno na pitanjima kao sto su zbrinjavanje djece strijeljanih i intcrniranih rodoljuba, prikupljanju pomoCi za partizanske odrede i slicno. Odluceno je da se formiraju zenski odbori koji bi sistematski radili na okupljanju i politickom uzdizanju zena, a takode je insistirano da zene punopravno ucestvuju u radu narodnooslobodilackih
odbora.
Odmah poslijc odriavanja mjcsnih (sreskih) partijskih konferencija poceo je rad na formiranju novih zenskih odbora i okupljanju u njih rodoljubivih zena. Krajem 1941. i pocetkom 1942. godine
seoski i opstinski odbori zena hili su formirani
na citavoj slobodnoj teritoriji u Crnoj Gori. Na
podrucju savnickog (durmitorskog) sreza, koji je
u zimu 1941/42. godine bio sav slobodan, postojalo je 90 seoskih i sest opstinskih odbora :lena.
U nekim mjestima, kao u Grahovu, umjesto odbora postojao je aktiv zena, koji je vrsio funkcije
opstinskog odbora. U nekim okupiranim gradovi·
rna formirani su takode odbori zena. Tako je na
Cetinju krajem 1941. godine formiran Gradski
odbor zena.
Pocetkom 1942. godine u krajevima gdje su posto·
jali uslovi odriavane su sreske konferencije i for·
mirani sreski odbori zena. Tako je I. februara odriano savjetovanjc zena za srez niksicki, a 20.
februara za srez savnicki, na kojima su izabrana
sreska rukovodstva. Sresko rukovodstvo zena u
savnickom srezu nazvano je Komisija za rad sa
zenama. Ona je radila pri Mjesnom (Sreskom)
komitetu KPJ - Savnik, a sacinjavalo ju je sest
zena, tj. po jedna predstavnica iz svake opstine
ovog sreza.
Okupatorska i cetnicka separatisticka ofanziva protiv snaga NOP ameli su dalji rad na stvaranju or·
ganizacije zena u Crnoj Gori. Iako se nije uspjelo
da se u ovom periodu formira organizacija AFZ·a,
ipak su u drugoj polovini 1941. i pocetkom 1942.
godine udareni njeni temelji, tako da ce se u to·
me uspjcti cim sc u ovim krajevima ponovo stvo·
ri slobodna teritorija, tj. u drugoj polovini 1943.
god in e.
Pocev od septembra 1941. godine pocelo se intenzivno raditi i na stvaranju Crnogorske narodne omladine (CNO). Taj rad bio je od znacaja za vece
ukljucivanje zenske omladine. U privremeni po·
krajinski odbor CNO, koji je formiran pocetkom
septembra, izabrane su dvije zene: Dina Vrbica·Miodragovic i Ljubica Popovic. Tokom septemb·
ra i oktobra odriane su omladinske konferencije
(seoske, opstinske i sreske) u najvecem dijelu
Crne Gore. Na ovim konferencijama, kao i u ru·
kovodstvima koja su tom prilikom izabrana, zas·
tupljena je bila i zenska om!adina u znatnoj
mjeri.
Na Pokrajinskoj konferenciji CNO (30. novembra
1941) od 36 delegata koji su ucestvovali u njenom radu bilo je osam omladinki. U Pokrajinski
odbor, koji je imao 12 clanova, izabrane su tri ZC·
ne: Dina Vrbica-Miodragovic, Dara Krstajic i Mi·
lica MiSikic, od kojih je prvoimenovana izabrana
i u Izvrsni odbor od tri clana. Pos!ije Pokrajinske
konferencije pojacan je priliv zenske omladine u
CNO. Tako je u vrijeme odriavanja konferencije
zenska omladina cinila nesto viSe od jedne petine
( od 13.011 clan ova u CNO bilo je nesto preko
3.000 omladinki), dok se pocetkom 1942. godine
broj zenskc omladine povecao za jednu trecinu
(od oko 18.000 clanova CNO bilo je oko 6.000 omladinki). U nekim krajevima na slobodnoj teritorij i zenska omladina je hila ukljucena u CNO i
preko 90% ( Grahovo i neke opstine cetinjskog,
podgorickog, danilovgradskog, niksickog i savnickog sreza).
U organima vlasti
Uporedo sa razvitkom narodnooslobodilackog pokreta i ponovnim stvaranjem vece slobodne teritorije, tokom jeseni 1941. godine, ponovo se formiraju narodnooslobodilacki odbori kao organi narodne vlasti i organizatori svenarodnog ucesca u
narodnoos!obodilackoj borbi. U to vrijeme zene
su ispoljavale veliku aktivnost u odborima Narodnooslobodilackog fonda u prikupljanju pomo·
Ci za porodice koje su nastradale u toku neprijateljske ofanzive, kao i za izbjeglice i zatvorene
rodoljube, zatim na snabdijevanju partizanskih
odreda i prikupljanju podataka obavjestajne pri·
rode.
Prilikom izbora narodnooslobodilackih odbora u
drugoj polovini 1941. i prvim mjesecima 1942. go·
dine zene su aktivno ucestvovale. Istina, u pocetku, usljed konzervativnog shvatanja sredine, bilo
je u tome i raznih otpora. Medutim, postepeno, a
osobito poslije Ostroske skupstine na kojoj je izabran Narodnooslobodilacki odbor za Crnu Goru
i Boku, takvi otpori su uglavnom prevazideni.
Veliki broj zena izabran je u odbore bilo da su delegiranc kao prcdstavnice seoskih i opstinskih odbora zcna, bilo da su predlozene na narodnim
skupovima. Gotovo bez izuzetka zene su bile iza·
brane u svc seoskc i u vcCinu opstinskih narodnooslobodilackih odbora. Tako su u Plenumu Opstinskog NOO u Gornjoj MoraCi izabrane Dunja Dokic i Stanojka Mandie, u Donjoj Moraci Vuka Rasovic, u Rovcima Julka
Selic, u kolasinsko-recinskoj opstini J asna Bulatovic, Darinka Vlahovic i Olga Vujisic, a u
Varoski NOO Kolasin Spasa Boskovic. U plenum Opstinskog NOO Grahovo izabrano je !8
clanova od toga tri zene: Danka Kovacevic, Ljubica Kovacevic i Milka Milovic. Za Clana Opstinskog
NOO u Banjanima hila je izabrana Anda Bacovic,
u Spuzu Olga SaviceviC, a za sekretara Opstinskog
NOO u Zagarcu Julka Velimirovic. Zene su tako·
de birane i u sreske narodnooslobodilacke odbore. Tako je u Sreski NOO za Primorje izabrana
�Andelka Andus, a u Sreski NOO za Kolasin Evgenija Selic.
Z:ene su aktivno ucestvovale u partizanskim strazama koje su organizovane pri narodnooslobodilackim odborima. U jednom izvjestaju sa terena Pipera i Kuca piSe: »Drugariee vrse dobro svoje
duznosti. Organizovale su zenske straze na onim
mjestima kuda se ide u Podgoricu. One vrse pretrese i kontroliSu zene koje idu i dolaze iz varosi.«
U jednom izvjestaju MK KPJ Grahovo od marta
1942. godine kaze se: »Obicna je pojava da zenska
omladina dd:i straze i ide u patrole po selima sa
puskom, revolverom i bombama.« Slicna situaeija je bila i u drugim krajevima. Komandant NOP
odreda »Bijeli Pavle« poslije obilaska niksiCkog
sreza obavijestio je: »Svuda gdje sam prolazio -putem iii selom - naisao sam na zenske patrole
sa puskama (bilo je i starijih, udatih zena) koje
kontrolisu teren.«
Sanitetski tecajevi
Velika paznja posveCivana je zdravstvenom prosvjeCivanju zena. u tom cilju organizovano je vise sanitetskih kurseva.
U avgustu 1941. u Piperima je pod rukovodstvom
dr SaSe BoZoviCa, organizovan dvomjeseC:ni sani~
tetski kurs, koji je pohadalo oko 80 zena, pretezno mladih djevojaka. Uskoro zatim organizovani
su kursevi u Zeti i Ljesanskoj nahiji. Tokom jeseni dr Milo Savicevic je organizovao nekoliko sanitetskih kurseva u danilovgradskom srezu. Takve kurseve u niksickom srezu organizovali su dr
Radoje Mijuskovic, dr Olga Milosevic, dr Vojo
Dukanovic i dr .fovan Bulajic. U novembru 1941.
godine u Stitarima, sjedistu staba Lovcenskog odreda, organizovan je takode sanitetski kurs pod
rukovodstvom dr Stanka Martinovica. Organizacijom sanitetskih kurseva na podrucju Komskog
NOP odreda rukovodila je dr Ruza Rip uz pomoc apotekara Jele Zunjic i babice Ljubice Zivkovic. Poslije pljevaljske bitke na Zabljak je pocetkom decembra 1941. g. pristigao veliki broj ranjenika, pa se osjetila potreba za bolnicarima.
Zbog toga je pod rukovodstvom Radmile Corovic
organizovan dvanaestodnevni sanitetski kurs, na
kome je strucni predavac bila dr Irina Knezevic.
Ovaj kurs je pohadalo oko 50 djevojaka iz Zabljaka i okoline. Pocetkom januara na Z:abljaku
je organizovan joS jcdan petnaestodnevni kurs,
koji je vodio dr Duro Mestcrovic. U bjelopoljskom
srezu organizovan je jedan kurs, koji je zavrSila
grupa djevojaka iz Sahovica (Tomasevo).
Sanitetski kursevi organizovani su i u okupiranim
gradovima. U decembru 1941. g. organizovan je
sanitetski kurs u Podgorici, koji je morao biti
prekinut zbog nastalih hapsenja u gradu. Krajem
1941. godine organizovano je nekoliko kurseva u
Cetinju, koji su, zbog opasnosti od hapsenja, radili po manjim grupama. Zbog planiranog napada
na Niksic krajem 1941. i pocetkom 1942. g. u gra·
du je organizovano nekoliko sanitetskih kurseva
kako bi njegovi slusaoci mogli da pruze pomoc
ranjenicima.
Sanitetski kadar radio je dijelom u partizanskim
jedinicama, a dijelom u partizanskim bolnicama
koje SLI postojale pri Stabovima partizanskih Od·
reda. Veliki broj zena koje su zavrsile ove kurseve stupio je u proleterske brigade prilikom njihovog formiranja (I proletersku, III sandzacku, IV
i V crnogorsku).
Sanitetski kursevi su bili od velikog znacaja i za
politicko uzdizanje :lena, jer su na njima pored
strucnog rada dl"Zana i politicka predavanja. Politicki rad medu zenama bio je vrlo razvijen. Povodom 8. marta 1942. godine, koji je prvi put proslavljen na slobodnoj teritoriji, organizovane su
brojne politicke konferencije, na kojima je istican zn·acaj ovog medunarodnog praznika zena i
narodnooslobodilacke borbe za njihovu ravnopravnost i polozaj u novom drustvu. Ovaj praznik
je inace svecano proslavljen u svim veCim mjestima na slobodnoj teritoriji.
Pored rada na politickom i strucnom uzdizanju radilo se i na opismenjavanju zena i omladine (analfabetski tecajevi) i njihovom kulturnom uzdizanju. Zgrade skola na oslobodenoj teritoriji bile su pretvorene u domove kulture, gdje su drlane konferencije, zborovi, priredbe, organizovane
biblioteke, zidne novine, razni tecajevi i drugo.
Zene su organizovale i posebne higijenske komisije
koje su se starale o Cistoci kuca i naselja, kao i o
zdravstvenom prosvjecivanju naroda.
Sa puskom u ruci
Tokom jeseni 1941. godine zene su uzele ucesca u
svim oruzanim akcijama protiv okupatora. Medutim, one su u tim akcijama ucestvovale preteZ·
no kao sanitetsko osoblje i bolnicarke, jer tada
jos nije bio jasan stav u pogledu ucesca zena kao
boraca u partizanskim jedinicama. Uglavnom se
smatralo da je dovoljno da zene pruzaju u raznim
vidovima pomoc oslobodilackoj borbi. Prelom u
tom pogledu predstavljalo je formiranje Crnogorskog NOP odreda za operacije u Sandzaku i njegov pohod na Pljevlja. U sastav odreda uslo je
oko 60 zena koje su preuzele ulogu sanitetki. One
su prilikom napada na Pljevlja neposredno ucestvovalc u borbi i tom prilikom pokazale veliku hrabrost i pozrtvovanje, zbog cega je jedan broj njih
i pohvaljen. Poslije pljevaljske bitke jedan broj
zena iz ovog odreda usao je u sastav I proleterske
brigade.
Zbog odlaska velikog broja boraca iz Crne Gore
morala se izvrsiti popuna parlizanskih jcdinica
na terenu. Medu novim borcima nalazio se i veliki broj zena. Taka se krajem 1941. godine u bataljonu >>Jole Piletic« nalazilo 125 partizanki. Pocetkom 1942. godine povecava se priliv zena i u
druge partizanske jedinice. Tako je u selu Velestovu medu 38 partizana koji su pocetkom 1942.
polozili zaklctvu bilo 10 zena, a u Zagredi od 95
partizana bilo je 15 zena. Pocetkom marta 1942.
godine Primorski bataljon ( »Stevan Siljanovic«)
imao je 38 zena. U bataljonu ,J ovan Tomasevic«
bilo je u aprilu 1942. godine 85 partizanki. Razumije se da je i u drugim partizanskim odredima,
osobito u Durmitorskom, bio znatan broj zena.
Prilikom reorganizacije partizanskih jedinica i for-
89
�miranja udarnih bataljona ( tokom april a i poeetkom maja 1942) zene u njih stupaju u velikom
broju. Prvi niksicki udarni bataljon imao je u
svom sastavu 60 partizanki iz raznih krajeva sre·
za, dok je u ostalim udarnim bataljonima sa podrucja ovog sreza bilo oko 100 zena. Prvi i Drugi
udarni bataljon od ukupno 223 borca imao je sre·
dinom maja 42 partizanke. Omladinski udarni ba·
taljon Durmitorskog NOP odreda imao je u svom
sastavu 20°/o omladinki. I u svim drugim udar·
nim bataljonima u Crnoj Gori bio je veliki broj
zena, ali o njihovom broju nema potpunijih po·
dataka.
Jedan broj politicki razvijenijih zena imao je u udarnim bataljonima odgovorne funkcije. Tako je
zamjenik politickog komesara Treceg niksickog
udarnog bataljona bila Neda BoZinovic-Vidovic, a
omladinski rukovodilac Mila Mijuskovic. Zamjenik politickog komesara I. cete Omladinskog U·
darnog bataljona Durmitorskog NOP odreda hila je Vinka Obradovic, a druge cete Stanica Glomazic. Politicki komesar samostalne omladinske
cete Lovcenskog NOP odreda hila je Stana To·
masevic.
Prilikom formiranja Ill sandzacke, IV i V crnogorske proleterske brigade u prvoj polovini juna
1942. godine u njihov sastav uslo je oko 400 zena.
Neke od njih su bile na rukovodecim polozajima
pocev od desetara do clana politodjela brigade.
Ucestvovale su u svim slavnim bojevima i bitka·
rna koje su ove brigade vodile. Partizanski hro·
nicari su zabiljezili podvige Jelice Maskovic, Mi·
lice Vucinic, Vukice Micunovic, Dobrile Ojdanic,
sestara Martinovic, Dragice Durasevic, Danice La·
zarevic, Dunje Dokic, sestara Radovic, Mileve La·
jovic-Lalatovic, Branke Dedovic, Anke Cerovic, i
mnogih drugih, koje su kao borci, puskomitraljesci i bombasi juriSale zajedno sa svojim drugovima na neprijateljske polozaje u Livnu, Kupresu,
Jajcu, Gornjem Vakufu, Bugojnu, Travniku, Prozorn, Vilica Guvnu, Konjicu, Jablanici, Nevesinju,
Sutjesci, Zelengori i drugim bojistima sirom ze·
mlje.
Posljednje poruke
90
Poslije formiranja proleterskih brigada i povlace·
nja partizanskih glavnina, u Crnoj Gori su ostali
Pokrajinski komitet KPJ, okruzni i sreski komi·
teti, Pokrajinski komitet SKOJ-a i izvjestan broj
gerilskih grupa, ukupno oko 700 !judi. Po partijskom zadatku ostao je i izvjestan broj zena, pri·
je svega clanovi okruznih i sreskih komiteta KPJ,
a zatim i druge. Pored ostalih, na terenu su ostale
Ljubica Popovic, Lidija Jovanovic i Velika Kovacevic (podrucje OK KPJ - Podgorica), Danica·Dika Marinovic (OK KPJ- Cetinje), Vjera Ko·
vacevic i Dara Cokorilo (OK KPJ Niksic). Milica
Musikic (OK KPJ - Berane) i druge. One su i·
male zadatak da razviju politicku aktivnost u na·
rodu, a po mogucnosti i da organizuju orul!ane
akcije protiv okupatora i njegovih saradnika. Partijski radnici, odnosno gerilske grupe djelovali su
pod vrlo teskim uslovima, izlozeni svakodnevnim
potjerama od strane okupatora, cetnika i sepa-
ratista. Tokom ljeta poginulo je iii zarobljeno
odnosno strijeljano oko 100 partijskih radnik~. i
gerilaca, a tokom zime, osobito sa prvim snijegom, jos pribliZno toliko. Tom prilikom je pogi·
nulo i nekoliko zena.
Sve surovosti rata, pa i smrt, zene su podnosile dostojanstveno i herojski. Iz niza drugih izdvojicemo samo dva primjera. - DvadesetogodiSnja Ljubica Popovic je kao clan OK KPJ za Podgoricu
i Clan PK 'SKOJ-a vracena iz vojne jedinice na
ilegalni partijski rad na terenu. U jednoj borbi sa
cetnicima ona i Rasko Bozovic su bili ranjeni i
sklonili su se u jednu staju u Kucima. Cetnici su
ih sredinom novembra 1942. otkrili, izvrsili na
njih napad, a zatim pozvali na predaju. Kada su
oni to odbili, cetnici su zapalili staju. Na iznena·
denje cetnika u staji se zaorila pjesma. Kada im
se plamen priblizio Ljubica i Rasko su izvrsili samoubistvo. Cetnici su nasli samo njihova uglje·
nisana tijela. - U dolini Tare, u cetnickom osinjaku, bio je najveci broj gerilskih grupa, kao da
su prkosili neprijateljskoj jacini. Jedne decembarske noei 1942. godine cetnici su opkolili gerilsku grupu J agosa Rabrena i brace Vidakovica
(Milana i Janka) u jednoj pecini kod sela Dobri·
lovina (Mojkovac). Sa njima je hila i Jela Rabren,
uciteljica, zivotna saputnica Jagosa Rabrena, ko·
mandanta partizanskog bataljona. Posto nijesu
mogli da ih prisile na predaju, cetnici su doveli
njihovu djecu i pozvali opkoljene partizane na
predaju iii ce im djecu pred njihovim oeima zak·
lati. Poslije izvjesnog kolebanja roditelji su odlu·
cili da zrtvuju svoje zivote samo da bi djecu spa·
sli. Kada su ih doveli na gubiliste, cetnici su Jeli
i J agosu Rabrenu obecali da ce im postedjeti zivote ako se odreknu Komunisticke partije. Oni su
im na to prkosno odgovorili: »Mi sa varna nemamo sta da razgovaramo. Mi smo se predali nasoj
djeci, a ne varna.«
Okupator, cetnici i separatisti zaveli su surov teror
nad pripadnicima i pristalicama NOP-a. U svim
gradovima, pri eetnickim komandama i u opstin·
skim centrima formirani su okupatorski, cetnicki
iii separatisticki zatvori, a u nekim gradovima,
kao u Cetinju, Podgorici i Niksicu, bilo ih je i po
nekoliko. Pored logora u Albaniji (Klos, Kavaja,
Tepe kod Skadra, Burel. Korea, Valona) i Italiji
(Ponza, Kolfiorito), u kojima je bio veliki broj crnogorskih rodoljuba, osnovani su logori i u Crnoj
Gori (Bar, Mamula, Prevlaka, Zabjelo kod Podgo·
rice i drugi manji). Pored okupatorskog suda na
Cetinju, pri komandama cetnickih odnosno naci·
onalistickih odreda u Cctinju, Podgorici, Dani!ovgradu (jedno vrijeme), Niksicu i Kolasinu ustanovljeni su >>narodni vojni sudovi« odnosno sudovi »Za zastitu naroda« koji su tokom ljeta i je·
seni 1942. godine osudili na smrt oko 1.400 rodoljuba.
Kroz neprijateljske zatvore i koncentracione logore
proslo je u toku rata oko 30.000 !judi, a od toga
veliki broj zena i djece. Sarno kroz zatvor u Kolasinu proslo je oko 700, a kroz logor u Baru oko
1.100 zena.
U toku rata strijeljano je i objeseno 6.655 rodoljuba, od toga 1.804 zene. Najveci broj je strijeljan
u periodu od povlacenja proleterskih brigada iz
�Crne Gore (juna 1942) do kapitulacije Italije. Na
streliStima su se podjednako hrabro driali stari
ratnici kao i mladiCi i djevojke. U uspomenama
pre'livjelih rodoljuba sacuvan je veliki broj svijetlih likova koji su umirali uspravno.
Na strelistu Dara Cokorilo je skinula cipele sa porukom: »Posaljite ovo drugovima, to im je posljednji pozdrav od Dare.«
Mlada ljekarka Ruza Rip, kada su je u Kolasinu, u
martu 1942. cetnici Pavia Durisica odveli na vjesanje, nije dozvoli!a da je dzelat dotakne, vee je
pred uplakanim narodom sama sebi stavila omcu
na vrat i sama odgurnula dasku ispod nogu.
Slicno je postupila i 17-godiSnja partizanka Joka
Baletic. Nije dozvolila da joj dzelat stavi omcu na
vrat vee je to sama ucinila, a kada su je, na vjesalima, pitali za posljednju zelju, prkosno je odgovorila: »Ona je poznata mojim drugovima ...
Cucete je kada je budu ispunjavali.«
Anoa Bacovic iz Banjana izddala je strasna mucenja na koja su je cetnici stavili u nadi da ce odati
svoje saborce koji su bili u ilegalstvu. Zabadali
su joj igle u tijelo, eksere pod nokte, sibali je korbacem, gazili, ali na sve to ona je ostala - nijema.
Herojsko drianje pred smrt ispolji!e sui Desa Adzic,
Vasilija Kostic i mnoge druge zene-borci.
Sacuvana su i brojna pisana svjedocanstva o heroj·
skom drian ju zena-boraca pred smrt. 0 tome govore njihova predsmrtna pisma od kojih ccmo ne·
ka citirati.
Vidna Mijanovic iz Gornjeg Polja kod NiksiCa posto
je osudena na smrt napisala je oprostajno pismo
majci: »Draga mama, dosao je cas da se razdvojimo. No, ti se neces iznenaditi, jer ti znas da mi
moramo dati sve od sebe. Mi idemo kuda sav posteni narod ide, pa nemoj slucajno suzu da prolijes . . . Budite odani nasoj borbi, pa makar svi
nestali ... <(
Mlada djevojka Anka Knezevic uoci strijeljanja pise svojim roditeljima: »Dragi moji, danas vam pi·
sem posljednje pismo, jer znam da cu sjutra u 10
sati poCi u smrt. Ne zalim sto odlazim tako mlada
u hladan grob. Ne zalim, jer casno i posteno odlazim i dajem svoj zivot kao i hiljade i hiljade
mladih i naprednih omladinaca .. ·"
Majke su posebni likovi boraca-heroja
Mara Radulovic, partizanka, izgubila je sva cetiri
sina u narodnooslobodilackoj borbi. Kada joj je
prvi sin, puskomitraljezac, poginuo, majka je njegove drugove samo pitala - je li mu puskomitraljez spasen. Drugog sina je sahranila daleko od
rodnog kraja, bez rijeci, bez suza. Kada su
joj kazali da joj je poginuo i treCi, njen pr·
venae Veljko, Mara je stegla srce i kazala: »Kada smo u borbu krenuli, znali smo da se mora gi·
nuti. Rodila sam ih da poginu za slobodu kad zatreba.« Najteze joj je palo kada je poginuo posljednji - cetvrti, koji je istovremeno bio i najmladi, njen mezimac. Ni tada se majci oko nije
zamaglilo. A kada su joj njegovi drugovi omladinci to saopstili, ona je odgovorila: »Neka je njegova smrt srecna za nasu borbu. Vi ste svi moji sinovi.«
Zora Vujisic iz Lipovske Bistrice, kod Kolasina, iz·
gubila je tri sina partizana. »Ne bi mi bilo tako
tesko da su poginuli u borbi - govorila je - ali
me strasno boli sto svu trojicu uhvatise zlikovci
(Italijani i cetnici).«
Milica Orlan die je takooe izgubila tri sina. Kada joj
je treCi objesen, rekla je: »Neka moj Ivo bude
posljednja zrtva okupatora!«
U toku bitke na Sutjesci njemacki okupator je u
durmitorskom kraju ostavio pravu pustos. Sarno
u Pivi je tom prilikom ubijeno i masakrirano preko 1.200 osoba, pretezno neborackog stanovnistva: zena, djece i staraca.
Glavni inicijativni odbor AFt.
U toku bitke na Neretvi, u kojoj su cetnici doziv·
jeli tezak poraz, NOP u Crnoj Gori ponovo je ozi·
vio. Formirano je viSe partizanskih ceta i bataljona, koji su izveli i nekoliko znacajnijih akcija.
Dolazak divizije glavne operativne grupe NOVJ jos
vise je doprinio usponu NOP-a. Preduzete su mjere za ponovno ozivljavanje narodnooslobodilackih
odbora, Crnogorske narodne omladine i organizacije zena. Tada je u Crnoj Gori osnovan glavni
inicijativni odbor AFZ-a. Ali su uslovi za rad bili
teski, jer je poeela nova neprijateljska ofanziva
koja se zavrsila bitkom na Sutjesci. Glavna operativna grupa NOVJ presla je u istocnu Bosnu. U
Crnoj Gori su ostale manje partizanske snage. U
toku bitke na Sutjesci reorganizovani Pokrajinski
komitet, koji su saCinjavali: Blazo Jovanovic,
Veljko Zekovic, Radoje Dakic, Stana Tomasevic i
Andrija Mugosa, odvojio se od Glavne operativne
grupe i sa grupom partijskih i vojnih rukovodilaca (52 covjeka) uspostavio vezu sa partijskim
komitetima i partizanskim snagama. Uskoro poslije PK u Crnu Goru je dosao i Ivan Milutinovic,
clan CK KPJ i Vrhovnog staba. Poslije bitke na
Sutjesci u Crnu Goru se probio i jedan bataljon
V crnogorske brigade koji je u ognju bitke odsjecen od svoje maticne jedinice.
PK KPJ je pristupio ucvrscivanju partijske organi·
zacije povezivanjem sa masama i aktivnijem politickom radu. Od boraca koji su se vratili sa Sutjeske i gerilaca sa terena formirana su dva bataljona u niksickom srezu, jedan bataljon u BjelopavliCima i Piperima i nekoliko partizanskih ceta
u drugim mjestima. Ove jedinice kao i Vasojevic·
ki udarni bataljon izveli su nekoliko uspjesnih
akcija protiv okupatora i cetnika.
Sedamnaestog avgusta na planini Lukavici oddan
je prosireni sastanak PK KPJ, kojem je prisust·
vovao I. Milutinovic. Na sastanku je razmatrana
politicka situacija i rad partijske organizacije. Pored ostalog, konstatovano je da je politicki rad na
organizovanju zena nedovoljan, iako su zene u velikoj mjeri bile privriene narodnooslobodilackoj
borbi. U zakljuccima koji su doneseni na sastanku rijeseno je da se odmah pristupi ozivljavanju
svih sektora partijskog rada. Pri tome je sektoru
rada u AFZ-u posvecena posebna p3Znja.
pisalo je u zakljuc»Organizacije AFZ-a cima prosirenog sastanka PK KPJ od 17. avgusta
1943 - treba stvarati svuda po selima, opstina·
91
�rna, srczovima ild., i na slobodnoj i na okupiranoj
teritoriji. U inicijativne odbore AFZ-a okupljati
sve aktivne i narodnooslobodilackoj borbi odane
zene iz svih drustvenih redova. Sto prije je potrebno inicijativne odbore AFZ-a zarnijeniti odborima AF:1:-a izabranirn na sirokirn sastancima
i konferencijarna zena. Partijska rukovodstva i
svi clanovi Partije duzni su da ukazu punu pornoc
u ovorn radu«, pisalo je u pomenutorn dokurnentu.
Zakljucci PK KPJ od 17. avgusta 1943. godine imali
su veliki znacaj za razvitak organizacije AFZ-a u
Crnoj Gori.
Antlfaslstickl front zena
92
Kapitulacija Italije podstakla je siri zamah narodnooslobodilackog pokreta, jer je ispadanje jednag - iako slabijeg - partnera iz tabora sila
Osovine ulivalo vjeru u skoro okoncanje rata i
konacnu pobjedu.
Poslije kapitulacije Italije u Crnu Goru su urnarsirale tri njemacke divizije (118, 297. i 7. SS divizija), koje su razoruzale italijanske divizije Ferrara i Emilia i dijelove Taurlnense. Medutirn, Nijemci nijesu imali dovoljno snaga da posjednu
sve gradove u kojirna su Italijani driali svoje
garnizone. Oni su zaposjeli Niksic, Danilovgrad,
Podgoricu, Cetinje i primorski pojas sa ciljem
da sprijece eventualni pokusaj iskrcavanja saveznika. Oni su povremeno preduzimali operacije,
prije svega dui komunikacija, angaiujuCi za njih
snage iz drugih krajeva.
Cetnicki pokret, vojnicki porazen na Neretvi za vrijeme IV neprijateljske ofanzive, a uz to kompromitovan saradnjom sa okupatorom, nije viSe
predstavljao nikakvu politicku snagu. Jedno vrijeme, poslije kapitulacije Italije, cetnici su u Crnoj Gori taktizirali i izbjegavali otvorenu saradnju sa novim okupatorom. Medutim, poslije unistenja njihovog glavnog staba u Ostrogu ( 18. X
1943) sa Blazom Dukanovicem i Bajom StaniSicem na celu i uniStenja njihove najjace grupacije
u kolasinskom srezu i VasojeviCirna, cetnicki komandanti su stupili u otvorenu saradnju s Nijemcima.
Partizanske snage, koje su se u vrijerne italijanske
kapitulacije zatekle u Crnoj Gori, oslobodile su
:1:abljak, Savnik, Cevo, Tivat, Petrovac, Ulcinj i
neka druga rnanja mjesta, a na Cevu, Kusidama
(kod Niksica) u Gosti!ju (kod Danilovgrada) razoru:lali su dijelove italijanske divizije Taurlnense. Dva dana poslije kapitulacije Italije formiran
je II udarni korpus NOVJ, ciji su dije!ovi uskoro
dosli u Crnu Goru. Za nepun mjesec dana snage
II udarnog korpusa i partizanskih odreda oslobodile su Pljevlja, Bijelo Polje, Kolasin, Matesevo, Bcrane, Andrijevicu, Velimlje, Grahovo i druga mjesta. Po dolasku snaga II udarnog korpusa,
jedan puk divizije Taurlnense i divizije Venezia,
pos!ije izvjesnog kolebanja, preS!i su na stranu
NOVJ. Od njih je poeetkom decernbra 1943. godine formirana partizanska divizija Garibaldi.
Narod je svc masovnije poceo da pristupa NOP-u.
To je omogucilo da se reorganizuje Durmitorski,
Komski, Zetski, Niksicki i Lovcenski NOP odred
i da se popune novirn borcima. Ovi odredi su u
drugoj polovini 1943. godine imali ukupno 24 bataljona. U juznorn dijelu Sandiaka reorganizovani
su Bjelopoljski i Pljevaljski NOP odred. Novim
borcima su popunjeni III sandiacka, IV i V crnogorska i II dalrnatinska brigada, koja je u to vrijerne djejstvovala u Crnoj Gori. Do kraja 1943. g.
formirane su i nove brigade: VI i VII crnogorska
i IV sandiacka.
U partizanske odrede i jedinice NOVJ stupio je i
veliki broj zena. 0 tome, medutirn, nema potpunijih podataka, osobito ne za broj :lena u partizanskim odredirna. Krajem 1943. god. V crnogorska brigada je imala 872 borca, ad toga 105 zena, a od
236 clanova KPJ bile su 32 zene. Na dan formiranja VI crnogorska je imala 560 boraca, od toga
60 zena. Pocetkorn maja IV sandzacka imala je
471 borca, a od toga 40 zena. U isto vrijerne IV
crnogorska je imala 488 clanova KPJ, a od toga
60 zena. U vrijerne formiranja VII crnogorska
je imala 646 boraca. Broj clanova KPJ i SKOJ-a
u brigadi iznosio je ukupno 290, a od toga 29 zena.
III sandzacka je pocetkom 1944. godine imala
783 borca. Broj clanova KPJ u brigadi iznosio je
165, a od toga 15 zena.
Na slobodnoj tcritoriji odvijao se intenzivan politicki zivot. Narodnooslobodilacki odbori postepeno prcrastaju u novu narodnu vlast. Na skupstini
narodnih predstavnika u Kolasinu 15. novernbra
1943. godine izabrano je Zemaljsko antifasisticko
vijece narodnog oslobodenja (ZAVNO) Crne Gore i Bake, koje jc preuzelo ulogu narodnog predstavnistva i politickog rukovodstva NOP-a. Pet
dana kasnije u Pljevljima je izabrano Antifasisticko vijece narodnog oslobodenja Sandzaka. Na
skupstini u Kolasinu ucestvovalo je 544 delegata,
od toga 20 iena. Za vijecnike ZAVNO-a izabrane
su: Danica Marinovic, Lidija Jovanovic, Dobrila
Ojdanic, Milica Musikic, Stana Tornasevic i Desa
Andelic. To je nesumnjivo dogadaj od velikog
znacaja. Prvi put u svojoj istoriji Crnogorke su
birane u predstavniCki dom. Preko svojih prcdstavnika na skupstini crnogorski narod se izjasnio za fcderativno uredenje dr:lave i za ravnopravnost i bratstvo svih naroda Jugoslavije.
Poslije kapitulacije Ita!ije nastaju rnnogo povoljniji uslovi za stvaranje AFZ-a. Postepeno, kako se
stvarala slobodna teritorija, taka su formirani i
odbori AF:1:-a, koji su u pocetku irnenovani, a kasnije, kada se za to stvaraju povoljniji uslovi, odbori AF:1:-a se biraju na konferencijama. Vee od
septembra formiraju se odbori u savnickom i niksickom srezu. Oslobadanjem Kolasina (27. septembra) i Vasojevica (sredinorn oktobra) i stvaranjem slobodne teritorije u danilovgradskom i
podgorickorn srezu, odbori su formirani i u ovim
krajevima. Pa ipak Pokrajinski komitet KPJ nije
bio zadovoljan tern porn formiranja odbora AFZ-a,
pa je odluceno da se aktivnost u tom pravcu sto
vise pojaca. Sredinom oktobra PK KPJ upozorava okruzne komitete da se rad u AF:1:-u ne smije zanemariti, potcjenjivati i srnatrati rnanje vaznim od ostalih sektora rada.
Glavni inicijativni odbor je imao zadatak da poveze
i ucvrsti vee postojece i formira nove odbore
AFZ-a i najzad da priprerni kongres. Krajern okto-
�bra Glavni inicijativni odbor je uputio pismo
svim organizacijama AF2-a u Crnoj Gori, u kome
se podvlaci znacaj prosirivanja i ucvrsCivanja organizacije AF2-a. U pismu se insistira da se po·
jaca politicko uzdizanje zena, u prvom redu preko kratkih politickih kurseva, kako bi se kod zena sto prije razvila svijest o potrebi organizacije
i o tome sta narodnooslobodilacka borba donosi
zenama i, najzad, kako bi se za najkrace vrijeme
osposobile za rukovodenje organizacijom. U pismu Glavnog inicijativnog odbora istovremeno se
ukazuje na zadatke odbora AF2-a kako izabranih
tako i ilegalnih. Tako su ilegalni odbori u gradovima imali zadatak da organizuju pomoe i prehranu zatvorenika i nezbrinutih porodica, a zatim da prikupljaju sanitetski materijal za partizanske bolnice, priloge za partizanske odrede i
NOV itd. Odbori AFZ-a na slobodnoj teritoriji
imali su zadatak da se staraju o nezbrinutim porodicama boraca koji su poginuli ili se nalaze na
frontu, organizuju sklonista za porodice koje su
nastradale od paljevine i pljacke, prikupljanju
zivotnih namirnica za partizanske jedinice i dr.
Ipak, po svom znacaju isticu se dva posebna za·
datka organizacije AFZ·a i to: 1) razvijanje agi·
tacije da sto veCi broj zena stupi u partizanskc
jedinice i 2) angai<ovanjc u izgradnji narodne
vlasti.
Angazovanjc partijskog rukovodstva i formiranje
Glavnog inicijativnog odbora doprinijeli su brzcm stvaranju AF:1'.-a. Tako su u periodu od I kongresa AFZ-a Crnc Gore i Boke (5. XII 1943) izabrani sreski odbori AF2-a za: Savnik, Niksic, Ko·
lasin i Berane, dok su za srezove Bijelo Polje i
Pljevlja formirani sreski inicijativni odbori. Ta·
kode je na slobodnoj teritoriji postojala citava
mreza opstinskih i seoskih odbora bilo inicijativnih, bilo da su izabrani na konferencijama.
Pored navedenih postojala su i dva okruzna od·
bora AF2-a: za Podgoricu i za Niksic. Okrufni
odbor - Podgorica objedinjavao je odbore AFZ·a
na teritoriji podgorickog i danilovgradskog src·
za, a Okruzni odbor - Niksic na teritoriji niksickog i savnickog sreza.
Na okupiranoj teritoriji formiran je gradski odbor
u Podgorici i tri seoska odbora u cetinjskom
srezu.
U toku novembra odboDi AFZ-a su razvili siroku
politicku aktivnost u vezi sa proslavom dana
oktobarske revolucijc i u vezi sa pripremama za
izbor delegata za skupstinu ZAVNO-a i I kongres
USAOJ-a za Crnu Goru.
Da bi se postig]o sto cvr5ce jedinstvo zena Crne
Gore, ucvrstila organizacija AF2-a i izabrao Glavni odbor, Glavni inicijativni odbor AF2-a je sazvao za 5. decembar 1943. godine u Kolasinu zemaljsku konferenciju, odnosno Kongres svih rodoljubivih zena Crne Gore i Bake. Bilo je predvideno da se iz svakog sreza izabere najmanje po
20 delegata. Partijskim organizacijama je skrenuta paznja da prilikom izbora delegata obuhva·
te ne samo partijke vee i druge rodoljubive zenc.
Glavni inicijativni odbor AF2-a je uputio pismo,
koje je istovremeno vazilo i kao legitimacija, po·
jedinim istaknutijim zenama rodoljubima u kome
ih poziva da uzmu ucesca u radu kongresa i iz·
born Zemaljskog odbora AFZ-a, isticuci da ce se
okupljanjem i organizovanjem zena u AF2-u najbolje pomoei jedinstvu naroda i narodnooslobodilackoj borbi. Prema ocjeni Pokrajinskog komi·
teta, Kongres AF2 je bio jedan od najbolje pri·
premljenih politickih skupova u to vrijeme. Kongres je poceo sa radom u Kolasinu 5. decembra
u prisustvu oko 400 delegata, koji su dosli iz svih
krajeva Crne Gore (i sa slobodne i sa okupirane
teritorije). 2ene sa neoslobodene teritorije mo·
rale su da se probijaju izmedu neprijateljskih zasjeda i borbenih linija da hi dosle na Kongres.
Zbog velikog snijega neke zene su se vratile s pula, ne mogavsi podnijeti toliki napor. Kongres su
pozdravili predstavnici AVNOJ-a, ZAVNO-a Crne
Gore i Bake, 2. udarne divizije, Glavnog staba
Srbije, PK KPJ za Crnu Goru i Boku, PK SKOJ-a,
zene predstavnice crnogorskih brigada 4, 5, 6. i 7.
i predstavnica odbora AFZ-a sreza domaCina. Podnesena su dva refera ta: Uloga zene u narodno·
oslobodilackoj borbi (Dina Prlja) i o organizaciji
AFZ-a u Crnoj Gori i Boki (Lidija Jovanovic).
Poslije proeitanih referata na govornici u diskusiji je ucestvovao veliki broj zena. Crnogorske
zene su ispoljile na Kongresu spremnost da aktivno ucestvuju u narodnooslobodilackoj borbi i
da istraju do pobjede.
Kongres je iza brao Glavni odbor AF2-a za Crnu
Goru i Boku koji je imao 20 clanova. Za predsjednika odbora izabrana je Marija Mitrovic, za
sekretara Lidija Jovanovic. U izvrsni odbor Glavnog odbora izabrano je jos 5 drugarica: Danica
Marinovic, Bosa Durovic, Bosa Pejovic, Dobrila
Ojdanic i Dina Prlja.
Kongres je donio rezoluciju u kojoj se istice cilj
AFZ-a: organizaciono povezivanje najsirih masa
zena, jos vece ucvrscivanje jedinstva meuu njima,
organizovanje jos veee i sistematskije pomoCi narodnooslobodilaekoj vojsci, jos veea aktivnost u
izgradnji narodne vlasti, razvijanje politicke svijesti zena o ciljevima narodnooslobodilacke
borbe.
Kongres je uputio proglas zenama Crne Gore i Bake u kome ih poziva da uzmu aktivnog ucesca u
narodnooslobodilackoj borbi i napregnu sve svo·
je snage u borbi protiv okupatora i domacih izdajnika. U proglasu se, pored ostalog kaze:
»Zene Crne Gore i Boke, majke i sestre, drugarice
borci!
Sarno ujedinjene u borbi protiv fasizma mi eemo
izvojevati slobodu svome narodu i sebi pravo na
dostojan zivot. Mi cemo zauvijek izbrisati sva
ona vremena i zakone koji su nas smatrali nizim
i poniZavali ... «
Kongres je imao veliki uticaj na dalji razvitak organizacije AF2-a. Odrlavani su politicki kursevi,
konferencije, zborovi, mitinzi na kojima su se
zene upoznavale sa ciljevima narodnooslobodilacke borbe, sa situacijom u svijetu i drugim aktuelnim dogadajima. Osobito su bile brojne konferencije zena, na kojima su, pored ostalog, tumacene odluke kongresa AFZ-a. Tako je samo u toku decembra 1943. godine na podrucju Okru:l.nog
odbora AF2 - Podgorica odr:l.ano 59 seoskih konferencija na kojima je uzelo ucesea 1.067 zena. u
toku decembra 1943. i prvoj polovini januara
93
�1944. u srezu niksickom odriano je 30 seoskih
konferencija i drugih skupova AFZ-a na kojima
je ucestvovalo oko 1.000 zena. U srezu savnickom
je u toku decembra 1943. i januara 1944. odrlano 124 konferencija AFZ-a na kojima je ucestvovalo 2.798 zena. Za isto vrijeme u kolasinskom
srezu odrlano je 67 seoskih i 8 opstinskih konferencija AFZ-a. U nekim srezovima, kao na primjer u beranskom i andrijevickom, odrlani su i
sreski odbori zena, dok su seoske konferencije
bile veeinom mjdovite, tj. uz ucesce zena i muskaraca. Tako je u to vrijeme u srezu andrijevickom odrlano 70, a u beranskom 130 konferencija. U ovim srezovima odrlane su i tri konferencije intelektualki.
Za nepuna dva mjeseca, tj. u toku decembra 1943.
i u januaru 1944. godine na slobodnoj teritoriji
je uglavnom zavr!ieno formiranje odbora AFZ-a,
a na okupiranoj teritoriji broj ilegalnih odbora
AFZ-a se osjetno povecao. Krajem 1943. god.ine
formiraju se sreski, opstinski i seoski odbori
AFZ-a u cetinjskom i kotorskom, a krajem januara i u barskom srezu. Takode su formirani gradski odbori AFZ-a u Dani!ovgradu i Kotoru. U isto vrijeme u hercegnovskom srezu formirano je
nekoliko seoskih i izvrsene pripreme za formiranje sreskog odbora AFZ-a.
Krajem 1943. godine organizacija AFZ-a u Crnoj
Gori imala je oko 10.000 clanova. Od 930 clanova
KPJ, koliko je u to vrijeme imala partijska organizacija u Crnoj Gori (ovdje nijesu uracunate
vojne jedinice, zatim Boka kao ni &andzak, za koje nijesmo uspjeli da pronademo preciznc podatke) bilo je 158 :lena, a od 163 kandidata KPJ bilo
je 39 zena.
CASNO i NOF
94
Poslije II zasijedanja AVNOJ-a, koje je svojim odlukama ozakonilo dotadasnje tekovine revolucije, pored ostalog i pravo glasa zenama, na inicijativu PK KPJ i ZAVNO-a odrlani su masovni opstenarodni zborovi na citavoj slobodnoj teritoriji
u Crnoj Gori, na kojima su zene uzele vidno ucesce. Na tim zborovima narod je sa odusevljenjem
prihvatio odluke II zasijedanja AVNOJ-a. Takade je odrlano i viSe konferencija AFZ-a sa kojih
su upuceni pozdravni telegrami AVNOJ-u i Nacionalnom komitetu oslobodenja Jugoslavije, u kojima je izrazena puna solidarnost sa odlukama
AVNOJ-a. Na ovim konferencijama je izrazen zahtjev da saveznicke vlade priznaju Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije sa marsalom Titom na celu, kao jedinu zakonitu vladu nasih naroda. Jedan od takvih pozdravnih telegrama uputile su ucesnice Gradske konferencije Kolasina
13. februara 1944. godine u kome se kaze:
»Mi zene grada Kolasina okupljene na svojoj konferenciji, svjesne velike istorijske odluke naseg
najveceg politickog organa AVNOJ-a, kao predstavnika svih naroda Jugoslavije, saljemo Vam
svoje borbene pozdravc i zelimo da Vas rad bude
na srecu svih napacenih naroda Jugoslavije.
Ujedno, zavjetujemo se da ccmo preko svoje moene
organizacije AFZ-a uciniti sve od sebe da se nase
zapoceto djclo narodno oslobodenje sto prije zavrsi i da se nasa narodna vlast kroz ovu borbu
sto bolje uevrsti.«
Poslije masovnih zborova na slobodnoj teritoriji
odrlano je 15. i 16. februara 1944. godine II zasijedanje ZAVNO-a Crne Gore i Boke, na kome su
odluke II zasijedanja AVNOJ-a sveeano primljene.
Svoju privrlenost odlukama AVNOJ~ i rijesenost
da istraju u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika zene su izrazile i u manifestacijama povodom dana :lena - 8. marta 1944. koji je sveeano proslavljen na slobodnoj teritoriji.
Poseban znacaj u razvitku oslobodilackog rata i narodne revolucije u Crnoj Gori ima III zasijedanje ZAVNO-a u Kolasinu (13-14. VII 1944) na
kome je ZAVNO prerastao u crnogorsku antifasisticku skupstinu narodnog oslobodenja (CASNO). Na ovom zasijedanju donesene su odluke kojima su utvraeni rezultati trogodiSnje oslobodiiacke borbe crnogorskog naroda i postavljeni temelji Crne Gore kao federalne jedinice u demokratskoj federativnoj Jugoslaviji. Jedna od odluka
CAS NO-a hila je lzjava o pravlma gradana, po kojoj su svi graaani Crne Gore jednaki i ravnopravni, a zene uzivaju ista prava kao i muskarci. Svakom graaaninu obczbjcaujc se sloboda govora,
stampe, udruzivanja i vjcroispovijesti. Izborno
pravo imaju svi gradani oba pola koji su navrsili
18 godina.
Tako su ozakonjcnc tekovinc koje su zene dobile u
revoluciji. Na taj naCin je u Crnoj Gori zena prvi
put zvanicno stekla potpunu ravnopravnost i pravo da rjesava o svim pitanjima narodnog zivota.
Formiranjem CASNO-a i udaranjem temelja federalnoj Crnoj Gori nametnula se potreba za formiranjem jcdne jedinstvene politicke organizacijc narodnooslobodilackog pokreta, u kojoj bi
se okupile svc rodoljubivc snage za uspjesno vodcnjc oslobodilackog rata i izgradivanje nove drzavne zajednice na temelju odluka II zasijedanja AVNOJ-a. Tako je na inicijativu CASNO-a 16.
jula 1944. godine u Kolasinu odrlan skup poslanika CASNO-a, istaknutih rodoljuba i delegata iz
svih krajeva Crne Gore, na kome je formiran Narodnooslobodilacki front ( NOF). Tom prilikom
su pozvani svi rodoljubi bez obzira na politicko-partijsku. nacionalnu i vjersku pripadnost ili drustveni polozaj da stupe u NOF. Istovremeno su
pozvani da pod zastavom NOF-a stanu svi oni koji su do tada ostali po strani oslobodilacke borbe, iii su pak, zavedeni laznom propagandom,
sluzili okupatoru.
Na skupu u Kolasinu formiran je Glavni odbor
NOF-a, a uskoro zatim pristupilo se formiranju
okruznih, sreskih, gradskih i opstinskih odbora
na terenu.
Prilikom formiranja NOF-a, antifasisticke organizacije - AFZ i USAO dobile su zadatak da se do
maksimuma zaloze na sirenju i ucvrsCivanju ove
organizacije.
U prilikama kada je AFZ trebalo da postane cvrst
oslonac u sprovoaenju zadataka narodne vlasti,
NOF-a i NOVJ, pred organizaciju AFZ-a postavili
su sc osnovni zadaci: proSiriti i omasoviti antifasisticki pokret zena, okupiti i aktivirati »i po-
�sljednju zenu« i uloziti napore da se zene uzdignu
u politiCkom i kulturnom pogledu.
Sredinom 1944. godine izvrsena je reorganizacija
AFZ-a, pa se na mjesto dotadasnjih formiraju takozvani siroki odbori, koji su imali po nekoliko
desetina clanova. To jc doprinijelo omasovljavanju organiz~cljc.
U zavrsnim opcracijama za oslobodenje Crne Gore
pod parolom »sve za front, sve za pobjedu« zene
ulaZu maksin1alnc napore.
Oslobodenjem Niksica (18. IX 1944), Cetinja (13.
XI 1944), Crnogorskog primorja, Plava, Gusinja,
Rozaja i u ovim mjestima se pristupilo organizovanju odbora NOF-a, narodne vlasti, AFZ-a, USAOJ-a i Crvenog krsta. Stvaraju se uslovi za svestran rad Zena. L.enc su masovno birane u odbore
NOF-a i narodne vlasti. Tako je u niksiCkom i
savnitkom srezu 65 zena izabrano u odbore NOF-a, dok je u danilovgradskom srezu 80 zena bilo
u narodnooslobodilackim odborima.
Stvaranjem slobodne tcritorije u krajevima naseljenim muslimanskim zivljcm posveCivana je posebna paznja radu sa Muslimankama. Mnoge muslimanske omlaclinkc u pljevaljskom, bjelopoljskom i bcranskom srczu ucestvuju u narodnooslobodilackom pokretu kao borci iii bolniearke u
brigadama i odrcdima, a neke kao pozadinske
radnicc. U drugim pak krajevima sa muslimanskim zivljem, kao sto su Plav, Gusinje, Rozaje,
Krajina, Ulcinj, pocelo sc kasnije sa radom, jer
su ovi krajevi kasnije i oslobodeni, mada je bilo
slucajeva da grupe Muslimanki i iz ovih krajeva
prelaze na slobodnu teritoriju. Oslobodenjem ovih
krajeva stvaraju se uslovi za rad sa zenama i na
ovom terenu. Sa formiranjem narodnooslobodilackih oclbora i drugih organa NOP-a formiraju
se i odbori AFZ-a. Tek tada se u ovim krajevima
pocinju suzbijati tradicionalni obicaji koji su Muslimanku drlali u podredenom, gotovo ropskom
polozaju, tako da su i muslimanskc zene ucestvovale na zborovima, konferencijama i priredbama.
U decembru 1944. na podrucju Plava i Gusinja
Odrzane SU 22 konfercncijc na kojima Sll UCeSlVOvale 933 Muslimanke. Na ovim konferencijama su
izabrani odbori AFZ-a.
Krajem 1944. godine u tek oslobodenim gradovima
se formiraju gradski odbori AFZ (Kotor, Herceg-Novi, Bar, Ulcinj). U to vrijeme AFZ je postao
jedna od najmasovnijih organizacija i imao je
oko 50.000 clanova.
Rad na politickom i kulturno-prosvjetnom
uzdizanju i zdravstvenom prosvjecivanju zena
Forme rada na politickom, prosvjetnom i kulturnom uzdizanju i zdravstvenom prosvjeCivanju,
zapocete u toku 1941. i 1942. godine dobile su
pravi sadrlaj tek krajem 1943. i u 1944. godini.
Jedan od najvainijih zadataka u radu sa ienama hila je njihova politicka izgradnja kako bi se one
mogle uvesti u sveopsti drustveni i politicki zivot kao ravnopravni clanovi drustva.
NajcesCi vid aktivnosti u tom pogledu bile su politicke konferencije. Pored toga koriscena su i druga sredstva: stampa, zidne novine, usmene novi-
nc, radio-vijcsti. Na slobodnoj teritoriji izlazila
su brojna glasila kao: Narodna borba, Omladinski pokrct, Rijec slobode, Pobjeda, Glas Sandzaka,
Od I. aprila 1944. poeela je da izlazi Nasa zena,
kao organ AFZ Crne Gore i Boke. Ona je odigrala znacajnu ulogu u objasnjavanju sustine AFZ-a
i njegovog znacaja za NOP, u tumacenju i priblizavanju zenskim masama odluka kojima se rjesavala sudbina nasih naroda, zatim odluka koje su
zenu izjednacavale u njenim pravima i dutnostima sa muskarcem.
Veliku smetnju politiCkom uzdizanju zena predstavljala je nepismenost. Zbog toga je opismenjavanje zena bila stalna briga organa narodne vlasti,
a na III zasijeclanju ZAVNO-a doncsena je odluka
o obaveznom uklanjanju nepismenosti. Taj problem se ublazavao organizovanjem analfabetskih
tecajcva. U januaru 1944. g. analfabetske tecajeve
u andrijevickom srezu pohadalo jc 58 zena. U februaru istc godinc organizovani su takvi tecajevi
u 15 scla zupopivskc opstine (savnicki srez). U
toku 1944. godinc u niksickom srezu organizovan
jc 61 analfabetski tccaj koji je pohadalo prcko
hiljadu zena.
U jedinicama NOVJ takodc sc radilo na opismenjavanju nepismenih.
Rae! na kulturnom uzdizanju naroda bio je takode
stalna briga organa narodnc vlasti. On se razvijao u kulturno-umjetnickim grupama koje su formirane pri sreskim, a negdje i pri opstinskim narodnooslobodilackim
odborima. Organizacija
AFZ:-a imala je i svoj program rada na kulturnom uzdizanju zenskih masa. Pri sreskom odboru AFZ-a - Andrijevica formitan jc decembra
1943. Kulturni odsjek, a pri Sreskom odboru
AFZ - Berane Kulturni odbor. Odbori AFZ
imali su takodc svojc kulturno-umjetnicke ekipe,
koje su organizovale priredbe povodom 8. marta,
kao i prilikom zavrsetka politickih i sanitetskih
kurseva iii u drugim prigodama.
Krajem 1943. i u toku 1944. godine organizovani su
i brojni sanitetski kursevi, koji su pohadale preteino zene. Oni su organizovani najcesce pri bolnicama, pri Stabu II udarnog korpusa, a zatim
pri divizijskim i brigadnim bolnicama, pri stabovima odreda, sreskim ambulantama itd. Glavni
zadatak sanitetskih kurseva bio je da osposobi
bolnicko i sanitetsko osoblje u jedinicama, a zatim kadrove za sprovodenje higijenskih mjera i
za suzbijanje zaraznih bolesti, zatim za podizanje opste prosvijecenosti kod naroda, suzbijanje
praznovjerica i nadriljekarstva. Posebno su ulagani veliki napori za zdravstveno prosvjeCivanje
sirokih narodnih masa kao preventivna mjera
protiv pojavc raznih zaraznih bolcsti. Zbog toga
su na slobodnoj teritoriji formirane zdravstvene
komisijc i komisije za odrlavanje Cistoce, koje
su organizovali narodnooslobodilacki odbori. Znacajnu pomoc narodnooslobodilackim odborima u
tom pogledu pruZili su odbori AFZ-a.
Radionice i radne brigade
Pored racla u narodnooslobodilackim odborima, na
organizovanju i jacanju narodnooslobodilackog
95
�fronta, organizovanju obavjestajne sluzbc i neesea u jedinicarna NOV i POJ, zene su pokazale izvanrcdnu aktivnost na prikupljanju dobrovoljnih
priloga za jedinice NOVJ i bolnice, ucestvovale su
u prenosenju ranjenika i rnunicije, popravljanju
kuca, rusenju i popravljanju puteva. Organizovane su perionice pri kornandarna rnjesta, kuhinje
za sirornasnu djecu, obdanista itd. Posebnu aktivnost zene su pokazale u organizovanju radionica,
u kojirna su za potrebe NOV preradivale vunu,
kozu, sile odjecu, plele carape, izradivale obucu.
Pocetkorn 1944. godine u srezu savnickorn postojalo je 37 radionica u kojirna je radilo oko 500
zena. Takve radionice su organizovane i u drugirn
krajevirna Crnc Gore.
Pored prenosenja ratnog rnaterijala, rada u radionicarna i dr. osjecala se potreba za izvodenjern i
drugih radnih akcija za potrebe NOP-a, kao sto
su sjetva, prikupljanje ljetine i sl. U pocetku takve radne akcije izvodila je organizacija AFZ-a, a
kasnije to je uglavnorn preslo na ornladinu, pa
razurnije se i zensku. Za takvu vrstu posla u drugoj polovini !944. godine forrnirane su specijal-
96
nc radne brigade. Taka su u niksickorn, durrnitorskorn, ko!asinskorn, andrijevickorn i cetinjskorn
srezu postojale po dvije radne brigade, dok za
druge krajeve nernarno potpunijih podataka.
U zavrsnim operacijama za oslobodenje zernlje ucestvovalo je 2.108 zena iz Crne Gore. U narodnooslobodilackorn ratu poginulo je 48_3, strijeljano i
objeseno 1.804, a u neprijateijskim zatvorima i
logorirna umrlo je 268 zcna. Za izvanrcdne zasluge
i hrabrost pokazane u ratu osam Crnogorki je
odlikovano Ordenom narodnog heroja (Dina Vrbica, Milica Vucinic, Jelica Maskovic, Vukosava
Micunovic, Vukica Mitrovic, Dobrila Ojdanic, Ljubica Popovic i Jelena Cetkovic).
Konacnim oslobodenjern Crne Gore ( pocetkom januara 1945) pred organizaciju AFZ-a, kao i pred
sve snage koje su iznijelc revoluciju na svojim ledirna, postavilo se kao osnovni zadatak borba za
ocuvanje tekovina narodnooslobodilacke borbe.
Porusena i ratom opustosena zemlja cekala je
svojc graditeljc. Zene su se u toj akciji rnasovno
ukljucile. Parola »Sve za front!« ustupila je mjesto novoj paroli »Sve za izgradnju!•
�����������������, ... Kad se poccla formirati radnicka klasa, Hrvatska nije predstavljala jedinstveno administrativno-politicko podrucje. Poslije austro-ugarske i
ugarsko-hrvatske nagodhe iz godine 1867, odnosno 1868, Hrvatska sa Slavonijom nalazila se u
sklopu ugarskog dijela dualistiCke monarhije,
uzivajuci odredenu autonomiju. Rijeka je hila poseban teritorij pod direktnom upravom pestanske
vlade, Medumurje je bilo sastavni clio Madarske.
Dalmacija je hila austrijska pokrajina, a Istra clio
pokrajine koja se nazivala Austrijsko Primorje i
Istra. Takvo je stanje ostalo do propasti Austro-Ugarske Monarhije 1918. Ovakva administrativno-politicka rascjepkanost Hrvatske imala je za
pos!jedicu da su se ekonomske, drustvene i politicke prilike u raznim dijelovima Hrvatske znatno razlikovale i da su one bile od prilicnog utjecaja na tempo razvitka kapita!izma, a prema tome i na sam razvitak modernog proletarijata, a i
na uvjete u kojima je taj proletarijat vodio svoju
ekonomsku i politicku horbu ...
... Citavo pomenuto razdohlje, razdohlje je okupljanja i organiziranja relativno jos malobrojnog
proletarijata, jacanja njegove klasne svijesti, postepenog pripremanja i osposohljavanja za rjesavanje zadataka usmjerenih na korjeniti politicki i drustveni preohrazaj u jednoj ekonomski zaostaloj zemlji, au uvjetima nacionalne potlacenosti i cesto prave polukolonija!ne eksp!oatacije.
Razumljivo je da je radnicki pokret u Hrvatskoj,
iako se djelatnost Prve internacionale (1864-1872)
i pojava PariSke komune (1871) i ovdje odrazila,
nastao u prvom redu kao zivotna nuzda, kao otpor hezohzirnom klasnom izrahljivanju putem
niskih nadnica i pretjerano dugog radnog dana,
kao horha protiv nepodnosljivih prilika u kojima
se radilo kad nije hilo ni najelementarnijeg radnickog zastitnog zakonodavstva( ... ).
U pokretu koji se razvijao u svakodnevnoj borbi
s vlasnicima tvornica, rudnika i velikih posjeda, u
borbi s drlavnim aparatom koji je stitio interese
tih vlasnika, bile su stalno prisutne i zene, hilo
radnice, hilo zene radnika i majke eksploatirane
djece, noseci teret svoje klase i borbe koju je ona
vodila...
·
... Nakon potpunog poraza na hojiStima, Austro-Ugarska Monarhija raspala se krajem oktobra
1918, au novcmharskom ustanku iste godine srusena je i njemacka carevina. Revolucionarno vrenje zahvatilo je tada gotovo sve zemlje Evrope,
pa su valovi oktoharske revolucije u Rusiji, revolucije u Madarskoj, Bavarskoj i drugdje zapljusnuli i duhoko ustalasali radnicke i seljacke
mase u Hrvatskoj. I one su pregnule da se odlucno ohracunaju sa svima sto ih je dugo pritiskalo,
da zbace vlast kapitalista i posjednika, da likvidiraju monarhiju, da razhiju birokratsko-policijsku drzavu. Burioazija u Hrvatskoj, preplasena
agrarnim nemirima i masovnim radnickim akcijama u gradovima, vidjela je jedinu zastitu kapitalistickog poretka i svoje eksploatatorske vladavine u sprezi sa srbijanskom burioazijom i srpskom monarhijom, pa je tako doslo do njenog
bezuslovnog prihvatanja monarhije, i do formiranja Drzave Srha, Hrvata i Slovenaca 1. decembra
1918. u Beogradu.
Stvaranje nove driave uz to je mijenjalo polozaj
domaceg kapitala u Hrvatskoj, u prvom redu polozaj krupnog industrijskog i hankovnog kapitala. Iz jedne drlave, u kojoj se Hrvatska nalazila
na periferiji i imala karakter industrijski nerazvijene oblasti, a gdje se sretala s jacim i od dr:lavne vlasti favoriziranim konkurentima, ona je usia
u drugu driavu, u kojoj je hila relativno industrijski razvijena, gdje je kapital dobivao nove mogucnosti plasmana, industrija nova trliSta hez
ozhiljnije konkurencije, nove mogucnosti unosnih pos!ova i izvlacenja visokih profita. No realizaciju tih povoljnih mogucnosti odmah i u neposrednoj buduc'nosti ugrozava dinamican i borben
radnicki pokret, koji se i organizaciono ucvrscivao ( obnov!jeni OpCi Radnicki 5avez odr.lao je
�prvu skupstinu 21. VII 1918. u Zagrebu), i seljacki nemiri, bune bezem!jasa i seoske sirotinje koja
je prisvajala veleposjednicku zemlju zajedno s inventarom, gonila seoske trgovce, spekulante i
lihvare, i u gradskom radniku sve viSe spoznavala svog saveznika u borbi protiv zajednickog eksploatatora ...
... U burnim poslijeratnim danima, u izrazito revolucionarnoj situaciji, u eri masovnih politickih
strajkova i demonstracija, radnicke organizacije
rastu, prosiruju se i ucvrscuju. Pravo udruzivanja, osamsatni radni dan, kolektivni ugovori, radnicka vijeca itd. bile su tekovine izvojevane bas
u tom vremenu. Mnogobrojna kulturna, prosvjetna, sportska i druga radnicka drustva, radnicke
zadruge, velik broj radnickih listova i pub!ikacija
daju radnickoj klasi novu snagu u javnom zivotu
zemlje. NaroCito je velik broj zena clanova i aktivnih boraca sindikalnih organizacija i politicke
partije, a Zene saCinjavaju znaCajan procent i u
Clanstvu raznih drugih radnickih organizacija. SocijalistiCka partija Jugoslavije (komunista), odnosno Komunisticka partija Jugoslavije bila je
ona politicka partija koja je u svoje clanstvo ravnopravno ukljucila i iene, premda one na izborima za predstavnicka tijela u drzavi nisu imale
pravo glasa. Na opcinskim izborima u januaru
1920. komunisti su postigli velike uspjehe. U 16
gradova i 25 sela Hrvatske oni su dobili relativnu
vednu usprkos policijskom tcroru i represivnim
mjerama vlade. Izbori za Ustavotvornu skupstinu
odrzani su koncem decembra 1920. Iako su ti izbori bili provedeni na temelju opceg prava glasa
(razumijc sc, samo za muSkarcc s navrScnom 21
godinom) i tajnog glasanja, izborni sistem nosio
je u sebi citav niz diskriminatorskih ograniCenja
(u cijeloj Jugoslaviji bilo je upisano nesto ispod
dva i po miliona biraca, a glasalo nesto vise od
jednog i po miliona). No pored svega toga, Komunisticka partija uspjela je da bude po broju
glasova cetvrta, a po broju poslanika treca stranka u Ustavotvornoj skupstini. Hrvatska republikanska seljacka stranka (NRSS) zauzela je na
tim izborima po broju glasova trece mjesto, sto
je takoder bila nova pojava u politickom zivotu
Hrvatske, vazna za odredivanje daljnje politicke
linije i taktike komunista u odnosu na seljastvo ...
... Komunisticka partija, koja je u periodu revolucionarne krize 1919-20. dozivjela ogroman uspon, bacena je Obznanom i Zakonom o zastiti drZave u ilegalnost, i zatim gonjena i zatirana za
114
sve vrijeme postojanja Kraljevine SHS, odnosno
Kraljevine Jugos!avije. Posto je bila zabranjena i
stavljena izvan zakona, ona pokusava da stvori
sebi legalna uporista formiranjem Nezavisne radnicke partije i Nezavisnih sindikata. S druge strane, ona je uspjela da i u ilegalnim uvjetima odrzi kontinuitet u radu, da djeluje u razlicitim situacijama s manjim iii veCim uspjehom i da vrsi
masovan politicki utjecaj.( ... )
... I to sve u situaciji kad je djelovanje Komunisticke partije bilo pod udarom citavog driavnog
aparata vlasti, kad se nemilice gusila radnicka
stampa, kad su uniStavane organizacije - pa i
one kulturno-prosvjetne i sportske u kojima su
se okupljali radniei - kad su fizicki istrebljivani
iii osudivani na dugogodiSnju robiju partijski i
sindikalni aktivisti medu kojima i ne mali broj
zena radnica, studentkinja i intelektualki. ...
... VII kongres Kominterne 1935, na osnovi negativnih i pozitivnih iskustava (Njemacka, Austrija,
Francuska), dao je novu platformu za okupljanje
narodnih masa, za zajednicke akcije svih slobodoljubivih snaga, za jedinstveni front radnicke klase i za siroki narodni front protiv rata i fasizma.
Kom'unisticka partija Jugoslavije brzo se oporavlj~.Ia poslije teskih udaraca koje joj je zadala
sestojanuarska diktatura. Ona je vee pocetkom
tridesetih godina organizaciono ojacala i imala
znatan udio u ozivljavanju progresivnih drustvenih kretanja u zemlji. Ona je mogla da izvrsi prebacivanje tciista svog rada u skladu sa zaertanom taktickom linijom VII kongresa Kominterne i da prokri'i put ideji i praksi narodnog fronta
protiv rata i fasizma. Provedeni su u zivot zakljucci IV zemaljske konferencije (decem bar
1934): o ukljucivanju Partije u masovnu politicku borbu i o koristenju svih legalnih mogucnosti
radi sto efikasnije borbe protiv ofanzive fasizma,
o osnivan ju Komunisticke partije Slovenije. U
augustu 1937, na osnivackoj konfereneiji, izabran
je Centralni komitct Komunisticke partije Hrvatske.( ... )
Platforma Narodnog fronta postavila je pred jugoslovenske komuniste potpuno nove i veoma slozcne zadatkc. Opozicione gradanske partije, cije
je djelovanje pocelo da jaea prilikom petoma.iskih izbora 1935, vodenih pod parolom liberalizacije rciima, formirale su Udruzenu opoziciju. Ali
njeni voile nisu bili voljni da suraduju s i!egalnom Komunistickom partijom, a isto tako ni s
Jedinstvenom radniCkom strankom, Ciji je Inicijativni odbor tada stvoren. Ni kasnije, kad je partija sasvim oformila Stranku radnog naroda, sa
snaznim organizacijama na terenskom principu,
koja je, djelujuti bez dozvole vlasti, okupljala
na svojim redovitim tjednim sastancima hiljade i
hiljade !judi sirom Hrvatske, nisu se vrhovi Udruzcne opozicijc mogli privo]jeti ni na kakav oblik
suradnjc. Ni na parlamentarnim izborima decembra 1938. Partija, uza sva nastojanja, nije mogla
svojc kandidatc u Hrvatskoj vezati za !istu Udruzcnc opozicije s Macekom na celu. Pokazalo se
jos jedanput da je svim opozicionim gradanskim
politiearima u prvom redu lezalo na srcu ocuvanje interesa odredenih frakcija burzoazije i njihovih klasnih privilegija. Uporna nastojanja predstavnika radnicke klase da nadu formulu koja bi
omogucila organiziranu suradnju s vrhovima gradanskih opozicionih stranaka nisu u cijelom tom
periodu urodi!a plodom ....
... Komunisti u Hrvatskoj, prevladavsi nekadasnja
sektaska uska shvacanja prcma onim sindikalnim
organizacijama kojima su bila namctnuta socija]demokratska rukovodstva, orijentirali su se na
omasovljenje tih sindikalnih organizacija i, djelujud u sindikatima u koje je ulazilo sve viSe i vise radnika, prctvarali su ih u borbene organizacije radnicke klase. Val strajkova koji pocinje
1934. nije splasnuo sve do 1941. Borbeno i akciono jedinstvo radnicke klase ostvarivano je svuda. Sindikalne podruznice i Citavi sindikalni save-
�zi hili su u rukama borbenih i odlucnih revolucionara, clanova Komunisticke partije i njenih idejnih pristasa koji su uZivali puno povjerenje radnika. URSS-ove sindikate, najbrojnije i najjace,
prve su hili »Osvojili« komunisti. Savez bankovnih, osiguravajuCih i trgovackih Cinovnika
(SBOTIC) bio je znacajno uporiste komunista u
provodenju jedinstvenog radnickog fronta, jezgre Narodnog fronta.(. .. )
•.. Hrvatska seljaoka stranka sredinom dvadesetih
godina pristupila je stvaranju svojih radnickih
organizacija Hrvatskog radniCkog saveza
(HRS). Djelovanje tog saveza bilo je intenzivnije u prvoj polovini tridesetih godina kad je u nekim mjestima i nekim strukama okupio izvjestan
broj radnika, i propagirajuci klasnu saradnju s
nacionalnom burioazijom, odvlacio radnike od
zajednicke borbe i jedinstvenog istupanja. Komunisti su u pocetku, uzimajuci u obzir konkretne
prilike, ulazili i u te sindikate, pokretali borbene
akcije u toku kojih se rukovodstvo HRS-a i
HSS-a samo raskrinkavalo, a neodrZivost klasne
saradnje s nacionalnom burioazijom postala i zaostalijim radnicima oeigledna. Prakticki, HRS je
bio razbijac radnickog jedinstva, malobrojna i po
svom utjecaju na radnike malo znacajna organizacija. Nekoliko organizacija, slabih po broju i
idejnom utjecaju na radnike, osnovali su i klerikalci, ali su se te organizacije ubrzo prikljuCile
HRS-u i zajedno s njim uplovile, za vrijeme okupacije, u sinclikalnu fasistiCku organizaciju formiranu u takozvanoj NDH ....
• . . Sindikati su djelovali u procesu razvijanja svijesti o zajednickim interesima radnicke klase, jacanja solidarnosti medu radnicima istih i raznih
struka, solidarnosti s radnicima sirom Jugosla·
vije, medunarodne solidarnosti radnicke klase.
Posebno je posvecena paznja radu sa zenama u
sindikatima. U URSS-ovim sindikatima formirane
su zenske sekcije u svim strukovnim savezima u
kojim su radile zene.( ... )
•.. Uoci drugog svjetskog rata narodne mase bile
su duboko zatalasane. Idejni utjecaj komunista
osjecao se u gotovo svim porama javnog zivota.
S druge strane, privreda sila osovine, sasvim preorijentirana na ratnu privredu, dovela je do ne·
kog privrednog uspona u nizu drugih zemalja, osobito onih koje su bile izvoznice sirovina i poljo·
privrednih proizvoda. J ugoslavenska burioazija,
uzeta u cjelini, osjetila je mogucnost stjecanja
visokih profita u takvoj situaciji, pa se odlucila
na sredenje »najbolnijeg pitanja«, tzv. >>hrvatskog
pitanja«, odluCila se zapravo na to da jednim novim manevrom utjece na stanje u zemlji. Tako
je doslo, na samom pocetku drugog svjetskog ra·
ta, koncem augusta 1939, do sporazuma Cvetkovic-Macek i formiranja Banovine Hrvatske. Ali
taj sporazum nije mogao da obmane narodne mase nigdje, pa ni u Hrvatskoj. To je bio sporazum
srpske i hrvatske burioazije, diktiran strahom od
masovnog pokreta za dosljedan demokratski put
razvitka. Stari sestojanuarski zakoni bili su ne
same zadriani vee i poostreni racli sto drasticnijeg ugusivanja narodne slobode.
Stanje u zemlji nije se konsolicliralo, vee se nepre-
stano zaostravalo zbog reakcionarnih vladinih
mjera i nasilja policijskog aparata. Brojni straj·
kovi, osobito u Hrvatskoj, velike radnicke i stu·
dentske demonstracije sirom zemlje svjedocile su
o nesmanjenom borbenom raspolozenju masa.
Vlada Cvetkovic-Macek vrlo je brzo dokazala da
na demokratizaciju zemlje ne misli: niz zakona i
uredaba stavljao je radnicku klasu u jos gori polo:Zaj. U mnogim privrednim granama zabranjivani su strajkovi, vrsena je vojna mobilizacija
radnika strajkasa, poostren je Zakon o zastiti dr·
zave uvodenjem novog clana o formiranju koncentracionih Iogora u koje su tjerani komunisti,
sindikalni rukovodioci, kulturni i javni radnici. U
Banovini Hrvatskoj odredena je za koncentracioni Iogor - kaznionica u Lepoglavi. Otvarala se
vatra i ubijani su demonstranti (Split, Beograd).
Zabranjeni su URSS-ovi sindikati. Kruna svih tih
krajnje reakcionarnih i teroristickih mjera bilo
je hapsenje komunista 30. marta 1941. u Zagrebu
koje je izvrsila policija Banovine Hrvatske, zatim
njihova predaja i predaja interniraca iz Lepoglave u ruke ustaskih krvnika i njemackog okupatora. Cvetkovic-Macekova vlada potpisala je najzad i sramni pakt s Hitlerom koji je, kao i samu
vladu Cvetkovic-Macek, odnio u nepovrat opCi
narodni revolt posljednjih dana marta 1941. Kraljevska jugoslavenska vojska kapitulirala je vee
poslije nekoliko dana aprilskog rata 1941. Ali zato
nisu kapitulirali narodi Jugoslavije koji su, pod
vodstvom Komunisticke partije, organizirali ot·
por hitlerovskofasistickom okupatoru i njegovim
slugama .
Dru5tveni odnosi u predratnoj Jugoslaviji, kao i
dogadaji u vezi s drugim svjetskim ratom, ucinili
su stari drustveni poredak neodriivim, jer on nije
mogao da rijesi ni jedno bitno pitanje zivota naroda. I zato je sasvim razumljivo sto su se na·
rodne mase odazvale pozivu Komunisticke par·
tije i slijedile je na putu kojim ih je vodila. Pod
njenim vodstvom izvojevali su prvu veliku pobjedu osvojivsi vlast u narod'looslobodilackom
ratu i revoluciji. Oni su izgradili i organizirali
svoju zajednicku driavu, zajednicu ravnopravnih
naroda, socijalisticku federativnu Jugoslaviju.« 1 )
:lENE HRVATSKE U RADNICKOM POK.RETU DO
DRUGOG SVJETSKOG RATA
1. Hrvatska je zemlja sitnog seoskog posjeda
Hrvatska je za vrijeme kapitalizma hila pretefuo
agrarna zemlja. Usitnjenost i slabost industrijskog i obrtrwg kapitala uvjetovala je da su sekundarne privredne grane u Hrvatskoj samo polagano pratile tokove razvijenih kapitalistiCkih
zemalja u Evropi. Na podrucju Hrvatske obradom zemlje bavilo se je gotovo cetiri petine stanovniStva (1890. godine 84,5%, 1910. godine
78,82'/o, 1931. godine 0,77'/o) od cega su velik
dio sacinjavale zene. Pored toga posjedovna struk1) Izvodi iz predgovora Anke Berns pod naslovom •U ime
redakcije« u knjizi "Zene Hrvatske u radnickom pokretu«, Zagreb, 1967. g. str. V - XV.
11.:
�tura sela hila je veorna nepovoljna. Prevladavao
je mali seljacki posjed s povrsinorn ispod pet
hektara zernlje, te je na torn kornadicu zernlje
bilo nernoguce voditi racionalno privredno gospodarstvo i ostvarivati dovoljno prihoda za pri·
stojan zivot. Na pocetku velike svjetske krize
1931. godine, u Hrvatskoj je bilo 511.000 posjeda
ispod pet hektara, u Dalrnaciji oko· 80.000, a u
Istri oko 27.000, te su ovakovi usitnjeni posjedi
predstavljali jednu od osnovnih karakteristika
agrarne strukture Hrvatske, kao posljedica ne·
dosljedno provedene agrarne reforrne i agrarne
prenaseljenosti.
Uslijed zaostale privredne strukture Hrvatske i veorna sporog privrednog razvitka agrarna prenaseljenost postaje stalna pojava na nasern selu od
kraja XIX stoljeca dalje. Pod utjecajern rastuc'ih
ekonornskih i socijalnih suprotnosti ona se cak i
povecava u razdoblju izrneau dva svjetska rata,
uslovljavajuCi sve jacu rnigraciju muskeg seoskog
stanovnistva prerna gradovirna, trajno iseljavanje
u izvanevropske zernlje iii odlazak na privrernene
radove u druge evropske drzave.
Uslijed ovakovih kretanja radne snage na osirornasjelirn seoskirn parcelarna ostaju zene, djeca i star·
ci. Kakove je razrnjere dostigao ovaj proces najbolje ce narn ilustrirati podatak da su uoci drugog svjetskog rata zene vodile sarnostalno svako
peto seosko dorna6instvo, te da 1931. godine
76,79% svih zena u Savskoj i 84,37°/o svih zena u
Primorskoj banovini zivi od poljoprivrede i od
ostalih prirnarnih djelatnosti. Ove zene, koje su
cinile viSe od polovine sveukupnog stanovniStva
na podrucju Hrvatske bile su osuilene na sirorna·
stvo i robovanje zernlji, rnutu i djeci. Rucna obrada slabo gnojene zernlje, kao i rasutost parcela
ionako malenog seoskog posjeda, uCinili su obrailivanje zernlje jos rnukotrpnijirna, a rezultate rada slabirna. Visok rnortalitet seoskog stanovnistva
uslijed tuberkuloze i slabih sanitarnih prilika posljedica je teskog zivota i velikog sirornastva, a polozaj zene kao glavne hraniteljice· porodice postaje s vrernenorn sve tezi teret seoskih zena. S pravorn kaze Mihovil Pavlek Miskina, seljaCki pisac
iz Podravine, da bi pisuCi o seljackoj zeni trebalo
mnogo stvari
» ...
reCi, viknuti, kriknuti«, te je
upravo tim jednostavnim izrazima najbolje iska·
zan teski zivot seoskih zena u Hrvatskoj.
2. Zene kao privredni i politick! faktor do prvog
svjetskog rata
116
Izvan primarnih djelatnosti pocinje se zena zapos·
ljavati u drugoj po]ovini XIX stoljeca, ali i to
sarno iznirnno i uglavnorn u sporednim privrednirn granarna. Prerna popisu stanovniStva iz 1890.
godine na podrucju Hrvatske i Slavonije u industriji i obrtu bilo je zaposleno ukupno 8.196 zena, tj. sarno 10,80/o sveukupne radne snage zaposlene u sekundarnirn djelatnostirna.
Za rnalu nadnicu zene su obavljale najprljavije i
najnezdravije poslove u tvornicarna. Sortirale su
stare krpe u tvornicama papira, prenosile cigle u
ciglanarna, a bile su glavna radna snaga u tvor·
nicama duhana, tekstila i konfekcije.
Kako su zene obavljale poslove za koje se nije zah·
tijevala veca strucnost, priliv zen~ke radne snage
u industriju ostao je dugo vrernena nezamijecen.
Rad zene izvan kuce srnatrao se sarno privrerne·
nirn, pa je poslodavac ovo opcenito shvacanje is·
koriStavao pri odreilivanju nadnice. U pravilu za·
rada zene hila je znatno manja od zarade rnuskar·
ca na istom poslu. U praksi zene su za isti rad dobivale 60-80% zarade muskarca. Potkraj XIX
stoljeca dnevna placa radnika u osjeckoj Tvornici
sibica, na prirnjer, kretala se izrneilu 70 novciCa
i jedne forinte i 40 novcica. Placa radnice varirala je od 50 novcica do jedne forinte. Vrijednost
te zarade i!ustrira podatak da je kilogram rnasti
tih godina stajao 80 novcica, a kilogram kruha 15
novcica. A taka slabo bile su placene gotovo sve
zene. U tri najniza razreda socijalnog osiguranja
za slucaj bo!esti, u koji su hili uvrsteni radnici s
prirnanjirna od jedne do tri krune bilo je 1910.
godine osigurano na podrucju Hrvatske i Slavo·
nije 92,88°/o radnica i 77 ,02°/o radnika. ZnaCi, da
je od 7.147 tada zaposlenih radnica njih 6.638 i·
malo dnevnicu ispod tri krune. Osim toga, tre·
ba sc sjetiti da jc radni dan onda trajao 10 i
viSe sati, i da osirn vee zastarjelog Obrtnog zako·
na iz 1884. nije postojao nikakav zakon koji bi
regulirao radnc odnose izrneilu poslodavaca i radnica koje su taka bile izvrgnute necuvenoj eksploataciji.
Izvanrcdno tcske radne i platetne prilike prisilile
su zene veorna rano na borbu s poslodavcirna.
Zbog niskih placa buknuo je 1875. strajk u zagrebackoj Tvornici sibica. G. 1885. stupilo je u strajk
350 radnica Tvornice duhana u Rijeci, a u rnnogirn kasnijim strajkovirna zene istupaju zajedno
s rnuskarcima. Zbog sudjelovanja u generalnorn
strajku u Osijeku 1905. godine tri zene bile su
osuilene na tarnnicu. Zene se javljaju i kao aktiv·
ni sudionici prvih prvornajskih proslava u nasoj
zernlji 1890. godine, a 1908. godine posebice je
zabiljezen istup varaZdinskih zena prilikom praznika rada.
No pristup u radnicke i sindikalne organizacije dobivaju zene tek postepeno. Prvo zagrebacko radnicko drustvo, osnovano 1872. godine, dopusta U·
pis radnicarna Zagrebacke tvornice duhana tek
sedam godina nakon svog osnutka. U hurnanitar·
nom drustvu radnika Tvornice cipela u Zagrebu
(osnovanom 1874. godine) zene su dobivale znat·
no manju bolesnicku pomoc nego rnuskarci. OsjecajuCi tu zapostavljenost, radnica zagrebacke
Tvornice cipela Venutti traZi!a je jos 1892. godine
od vodstva Socijaldernokratske stranke da vodi
vecu brigu o materijalnorn i rnoralnorn polozaju
:lena. Nairne, ni Socijaldernokratska stranka, iako
je nacelno priznavala jednakost zena s muskarcirna, za citavo vrijerne svog djelovanja prije prvog svjetskog rata nije provodila konsekventno
to nacelo. Ogrornna steta priCinjena je radnickorn
pokrctu Hrvatske ogranicavanjern zenana kulturni, hurnanitarni i opceobrazovni rad u zenskim
sekcijarna, jer su zene radnice taka izdvajane iz
politicke i ekonornsko-socijaine borbe koju su
vodili muskarci. Ipak, bilo je zena koje su uspjele
probiti barijeru. Izuzetan lik svakako je Giuseppina Martinuzzi. Njen razvoj od provincijske uci·
�)/
t;
l-
(:-
I
E_
'
r
i
F
teljice, rouene u Labinu, pa do poznate socijalistkinje i prvog sekretara zenske sekcije Komunisticke partije u Trstu dvadesetih godina ovog stoljeca odvijao se vise decenija, a njen rad na pedagoskom, knjizevnom i politickom polju zavreauje i danas punu pafuju.
Giuseppina Martinuzzi shvatila je svu bijedu proletera, te je nekoliko decenija svog zivota posvetila
buuenju klasne svijesti radnika Trsta i Istre. Kao
uciteljica u predgradu Trsta, ana je uocila svu
tezinu problema s kojima su se suocavale zaposlene majke pri odgoju svoje djece. »Burloazija
se u svom okrutnom egoizmu ne brine o proleterskim majkama koje zive u neopisivim naporima i
u svakojakim poteskocama, u podrumima, na
tavanima, u nezdravim stanovima, dok ih monstrum kapitala, nikad sit proleterskog mesa, uvaljuje u zvjerski vrtlog borbe za opstanak i prisiljava
te zene da rade na poljima, u tvornicama, u rudnicima, lose placene i bez mogucnosti da se posvecuju odgoju svoje djece« pise Giuseppina u pocetku ovog stoljeca. ZahvaljujuCi dobrom poznavanju marksistiCke teorije, ova velika licnost naseg radnickog pokreta mogla je uociti zamrsen
kompleks problema koji su optereCivali mnogonacionalnu Istru, te trazi rjesenje istarskog nacionalnog problema u medusobnoj suradnji i ravnopravnosti postojecih nacija. Njen sprovod 1925.
godine, u njenom rodnom mjestu Labinu, pretvorio se u pravu manifestaciju labinskih rudara, koji su ovu veliku zenu ispratili na posljednji pocinak sa zapaljenim bakljama.
Tragovima svoje velike istarske sunarodnjakinje
ide i Ana Delic, rijecka socijalistkinja. Ona u toku 1906. i 1907. godine drli predavanja o polozaju
zena i ulozi zena u politici, drustvu i porodici. Na
godiSnjicu smrti Petra Kobeka'), kojeg su ubili
rijecki strazari prilikom jedne demonstracije,
Ana Delic drli govor pred sest tisuca radnika, a
nesto kasnije, na velikoj radnickoj skupstini za
opce pravo glasa, govori protiv poviSenja cijena
namirnica pred sedam tisuea !judi.
zene se javljaju u politickom zivotu i u drugim krajevima Hrvatske. Taka su npr. Zagrepcanke kad
je u sukobu seljaka s policijom u Zapresieu 1903.
godine poginulo nekoliko seljaka, organizirale zadusnice u crkvi pred samom banskom palacom
na Gornjem gradu. Na taj je tihi nacin oko 800
zena demonstriralo protiv neustavnog Khuenovog
rezima i prisilne mauarizacije. Nekoliko godina
kasnije zbog izvikivanja parola protiv vladanja
bana Raucha sedam zena iz Slavonskog Broda osudeno je na viSednevni zatvor.
U tim akcijama, koje je potaknula denacionalizatorska politika promadarske vlade, zajedno istupaju radnice i grauanke. s intenzivnijim sirenjem naobrazbe meuu zenama, one se sve viSe
aktiviraju u politickom i privrednom zivotu. Na
prijelazu stoljeca zene pocinju sve viSe prodirati i u Cinovnicka zvanja. Godine 1872. otvorena
je u Zagrebu prva ViSa djevojacka skola, a 1892.
godine osnovan je i Zenski licej. Otvaranjem tih
skola zenama se otvorila mogucnost da se zaposle u uciteljskim zvanjima i u postanskoj sluzbL Godine 1901. zene su dobile pravo upisa na
Filozofski fakultet u Zagrebu. Od tada se broj
obrazovanih zena brzo povecavao.
Polozaj cinovnica bio je nesto bolji od polozaja
radnica, iako je i ovdje neravnopravnost zena i
muskaraca bila velika. Cinovnici i Cinovnice iste
skolske naobrazbe razlikovali su se placom,
polozajem i mogucnoscu napredovanja. Zahtjevi da se ukinu ove razlike stari su koliko i zaposljavanje zena, ali oddale su se sve do kraja drugog svjetskog rata. Jos 1871. godine na Prvoj
hrvatskoj uCiteljskoj skupstini u Zagrebu uciteljice Marija JambriSak i Marija Fabkovic zahtijevale su ravnopravnost s uCiteljima u placi. Takav zahtjcv istakle su i uciteljice Sibenika uoCi
drugog svjetskog rata. Ovc razlike su postojale
i u drugom vidu. Uciteljice su se ponajviSe namjestale u malim selima, daleko od zeljeznicke
pruge i urbanih sredista, gdje im je bila onemogucena svaka dalja izobrazba. Pored toga, ddava se na razne naCine mijeSala u liCni Zivot uCi-
teljica. To se manifestiralo i u davanju odobrenja za izbor bracnog druga. Tako je bilo sve do
1939. godine.
Postanske sluzbenice bile su takoaer zapostavljene.
One su morale najprije jednu do tri godine prakticirati bcsplatno iii uz minimalnu novcanu naknadu. Zatim su sluiile kao otpravnice pasta pet
do dcset godina, a to vrijcmc nije im se uracunavalo u penzijski staz. Tek nakon tog vremena
zenama sc sluiba uzimala u obzir za penziju,
premda jc jasno da je uz tczak, ponajviSe nocni
rad i bijcdnu zasluzbu za vrijcme Austro-Ugarske
vrlo malen broj zena docekao zasluzenu mirovinu u starosti.
3. Zene u radnickom pokretu za
svjetskog rata
vrijeme
prvog
Za vrijeme I svjetskog rata oskudica i glad strahovito su pogor5ali polozaj radnicke klase. Duboka ekonomsko-drustvena kriza koja je dovela
do propasti Austro-Ugarske zaostravala se iz dana u dan. Sve teze stanje na frontovima praceno je u pozadini nezadovoljstvom naroda, nemirima, strajkovima i sabotazama. Usprkos zabrani
rada sindikalnih organizacija, sve cesce dolazi do
stihijskih istupa gladnih masa u gradovima i pasivnim krajevima Dalmacije, Primorja i Istre. Sa
rastucom nestasicom ovi nemiri zahvacaju sve
sira podrucja i sve vece razmjere.
Kako bi te pokrete stavila pod svoju kontrolu, vlada je, uplasena naletom revolucije u Rusiji i revolucionarnim gibanjima u svijetu i zemlji, u juJu 1917. g. dopustila djelovanje sindikata. Obnovljen jc OpCi radnicki savez u koji su usli radnici
svih struka i u koji su sc masovno uclanile radnicc po tvornicama. Srcdinom 1918. godine u Opcem radnickom savezu u Zagrebu bilo je uclanjeno viSe od tisucu zena koje su cinile dvije treCine svcukupnog clanstva ovog sindikalnog
saveza. Sada organizirani radnici sve cesce straj') Radnik koga su ubili zandarrni u Susaku. Vidi knjigu
»Zene Hrvatske u radnickom pokretu« (Zagreb 1967),
dokument 29, str. 19-20.
117
�kuju zahtijevajuCi bolje place i bolje ureaeno
snabdijevanje prehrambenim namirnicama (aprovizaciju). osobito u onim tvornicama koje su
ratnim liferacijama ostvarivale ogromne zarade
(Tvornica koza u Zagrebu, Tvornica cikorije
Franck, Tvornica Union, Tvornica penkala itd.).
Znatno ucesce u ovim akcijama imale su radnice,
kojih je broj zbog mobilizacije odraslih muskaraca veoma porastao. Za vrijeme rata bujica zenske radne snage preplavila je tvornice i kancelarije. Zene su preuzete duinosti obavljale savjesno i dosta uspjesno, te su se sve viSe utvrdivale na radnim mjestima, koja su dotada bila
rezervirana iskljucivo za muskarce.
Potkraj rata zene su razvile i zivu politicku aktivnost. Godine 1917. progresivne Hrvatice i Srpkinje zahtijevaju politicka prava i aktivno pravo
glasa od Hrvatskog sabora jer ». . . i mi zene
trebamo pravo, trebamo mjesta gdje cemo moCi
da razvijemo nase sposobnosti, da budu na korist i nama zenama i djeci nasoj i Citavome narodu. Dajte nam prava i tad ste nam dali duznosti!«1) Istovremeno javlja se i napredni list
»Zenski svijet« u kojem urednica socijalistkinja
Zofka Kveder-Demetrovie objavljuje niz Clanaka o polozaju radnih zena.
4. Zene u radnickom pokretu Hrvatske do velikc
svjetske krize
118
Rat je ostavio za sobom velik broj udovica i bezbroj sirocadi. Mnoge zene, koje su bile prisiljene
da se zaposle za vrijeme rata, nastoje iz ekonomskih i socijalnih razloga zadrlati posao i sada,
kada povratnici s frontova pojacavaju pritisak
na radna mjesta. Na zestinu tog pritiska utjecala je kratkotrajna poratna kriza uzrokovana nestasicom sirovina, zastojem u prometu i nesposobnoseu drlavnog aparata da preuzme vodenje
privrednih poslova na prosirenom podrucju novostvorene drlave. Ova situacija, osobito pod
utjecajem ruske revolucije pokrenula je siroke
drustvene slojeve i ozbiljno uzdrmala temelje
nove drlave, koja je vee u samom pocetku patila
od nerijesenih socijalnih, klasnih i nacionalnih
problema. Nerijesenost ovih pitanja bila je uzrok krize meduratne Jugoslavije za citavo vrijeme njezina postojanja, a borba za vlast voaena
izmedu pojedinih burioaskih stranaka i gusenje
naprednog radnickog pokreta davali su osnovni
ton politickom zivotu zemlje. Politicka kriza dosegla je kulminaciju 1929. godine progla5enjem
sestojanuarske diktature i uvoaenjem apsolutistickog poretka. Istovremeno izbija velika svjetska
ekonomska kriza koja je uskoro uzdrmala u korijenu i citav privredni zivot stare Jugoslavije.
Meautim, nakon kratkotrajne poratne krize buri.oazija je vee 1920. pod utjecajem inflacije uspjela
uspjesno organizirati proizvodnju ostvarujuei
velike zarade. Ove zarade bile su postignute uglavnom na racun jeftinih sirovina i jos jeftinije
radne snage radnika i radnica. Kako je zenska
radna snaga bila jeftinija od muske, poslodavci
su rado zaposljavali zene. Tome je pogodovala
modernizacija proizvodnje, uz koju se za rad u
tvornici nije zahtijevala strucnost vee izdrlljivost
u lancanom sistemu. Zenska radna snaga kao jeftinija i pogodnija za izrabljivanje zbog svog podredenog drustvenog polozaja sve vise potiskuje
musku radnu snagu ne samo za vrijeme kriza
1925/6. i 1931-34, vee j u citavom meduratnom
razdoblju. Prema statistici socijalnog osiguranja
u slucaju bolesti radilo je na podrucju Hrvatske
i Slavonije 1919. godine 14.287 zena u industriji,
zanatstvu, trgovini i usluznim djelatnostima. Tri
godine kasnije, tj. u decembru 1922. godine saroo na podrucju grada Zagreba radi vee to!iko
zena, koliko je 1919. godine radilo u citavoj Hrvatskoj i Slavoniji. Na podrucju Hrvatske registrirano je prema popisu stanovniStva 1921. godine
718.047 zaposlenih :lena, a u neokupiranom dijelu Dalmacije 60.951. Ova sluzbena statistika iz
1921. kao i ona iz 1931. god. daje krivu sliku o
broju zaposlenih zena, iskazujuCi brojne seoske
zene kao izdriavane i nezaposlene. Meautim, seoske zene, koje su od rane mladosti pa do duboke starosti obraaivale njive od jutra do mraka
ne mogu se uvrstiti u kategori.iu nezaposlenih,
jer su svojim radom doprinosile nacionalnom
dohotku i bile vazan faktor u privredi zemlje.
Prema statistici socijalnog osiguranja samo u
roku od tri godine, tj. od 1923-1926, zenska radna snaga porasla je u Hrvatskoj i Slavoniji od
19,70/o na 24°/o sveukupne radne snage, a u Dalmaciji od 15,5 na 18,80fo. Poslodavci su najradije
zaposljavali mlade radnice koje su, nesvjesne svog
klasnog polozaja, u ocekivanju udaje, smatrale
svoje zaposlenje samo privremenim, te nisu bile
pripravne da vode dugotrajne i teske strajkaske
borbe. Podatak da je u Jugos!aviji trecina svih
radnica bila mlada od 20 godina, a preko polovina ispod 23 godine govori o masovnom ulasku
zene u proizvodnju i o procesu otpustanja starijih :lena.
0 bijednim zaradama radnica na podrucju Hrvatske
imamo mnogo podataka u stampi. Godine 1922.
dnevnica najbolje placenih radnica Tvornice duhana u Zagrebu iznosila je 92 krone. NajveCi dio
radnica zaraaivao je medutim 62 krune na dan, a
za tu svotu radnica je mogla kupiti priblizno dva
kilograma brasna. Vrlo su niske bile zarade tekstilnih radnica u provinciji. U jednoj cakovackoj
tvornici zene su zaradivale 1924. godine 10 dinara
dnevno, sto nije bilo nikako dovoljno za zivot.
Istu dnevnicu imale sui radnice najvece hrvatske
tekstilne_ tvornice u Dugoj Resi. Zbog raznih globa, zadriavanJa zarade zbog naknade stete u slucaju otkaza, radnice cesto nisu dobivale niti tu
bijednu zaradu.
Takve prilike morale su potaknuti izvjesne radnice
da se organiziraju i da borbom pokusaju izboriti
bolji zivot za svoje drugarice, te je historija radnickog pokreta zabiljezila nekoliko svijetlih imena zena toga tipa.
Neposredno pred zavrsetak rata pocela je u Zagorju
djelovati krojacica Gizela BlazaiC. Pod utjecajem
1) Vidi
knjigu »2ene Hrvatske u radnickom pokretu«
(Zagreb 1967) str. 41--42, dokument 61 pod nas1ovom
»Adresa hrvatskih zena upucena 1917. godine Hrvatskom Saboru.
�ruske revolucije ona je propagirala proglasenje
socijalisticke republike, te je postala prvi tajnik
Radnickog vijeca u Varazdinskim Toplicama. Nakon Ujedinjenja ona se javlja na celu svih socijalnih pokreta u svom kraju, te aktivno ucestvuje u revolucionarnoj pobuni u Varazdinu drieCi
govore protiv namjere vlasti da provede djelomic·
nu agrarnu rcformu. Zbog pisanja prvomajskog
letka 1919. godine, u kojem se zahtijeva samoodreaenje naroda, mir, politicka prava za sve, saziv
konstituante i formiranje socijalisticke republike,
Gizela Blazaic provela je dulje vrijeme u zatvoru.
Na javnom zboru Socijaldemokratske stranke u
Krizevcima istupa 1918. Anka Mihota govorom o
polozaju zene u nasem drustvu. Iako slaba zdrav·
lja, ona usprkos cestim progonima i zatvaranjima
Citav svoj kasniji zivot posvecuje aktivnom radu
u radnickom pokretu. Zbog ustrajnog rada na
zbrinjavanju maaarskih izbjeglica nakon sloma
maaarske revolucije, a onda i radom u Crvenoj
zvijezdi i Internacionalnoj radnickoj pomoci, An·
ka je hila najpozvanija da 1928. godine primi mje·
sto u administraciji lista ,zastita covjeka«, koji
je poceo izdavati knjizevnik August Cesarec radi
pomaganja zatvorenih komunista i njihovih obitelji. Anka Mihota-Supanc aktivno sudjeluje u
svim masovnim akcijama sve do drugog svjetskog
rata. Ona rastura naprednu stampu i letke, uspostavlja veze izmeau pojedinih komunistickih punktova u Hrvatskoj i Sloveniji, a njezina najveca
zasluga je organiziranje pomoci zatvorenim komunistima neposredno nakon donosenja Obznane
i Zakona o zastiti driave. Izdrzala je dvogodiSnju
robiju za vrijeme sestojanuarske diktature.
U Slavoniji istaknula se kao horae za radnicka pra·
va Adela Pavosevic. Ona sudjeluje na prvoj jugo·
slavenskoj socijalistickoj konferenciji zena pot·
kraj travnja 1919. godine u Beogradu, a na Dru·
gom kongresu Komunisticke partije u Vukovaru
u junu 1920. g. drii govor. Za Citavo vrijeme svog
politickog rada, koji trajc do kraja 1925. godine,
kada sc povlaCi iz javnog zivota zbog uznapredovale tubcrkuloze, Adela Pavosevic istaknuta je licnost osjcckog radnickog pokreta. Ona suraauje
s Bozidarom Maslaricem i s Marijom Sukic, te
drugim komunistima slavonske regije. Prvi je zenski clan Mjesnog odbora Partije u Osijeku, a zbog
svojega rada u zenskoj sekciji imala je velikih zasluga za kulturno-politicko prosvjecivanje slavonskih :lena. Nerijetko istupa i govori na radnickim
skupovima. Usprkos policijskim progonima i zatvaranju koji su joj narusili zdravlje, Adela sve
do svoje smrti radi na umnal'anju letaka, a njezinim angaziranjem formirana je 1923. g. partijska
celija u BeliScu, gjde je u drvnoindustrijskom
kombinatu radilo tada nekoliko tisuca radnika.
Dobra govornica i predan borac za radnicka pra·
va, ona je nazivana s postovanjem »osjecka Roza
Luxemburg«, a njezinom pokopu 1928. g. prisust·
vovalo je veliko mnostvo radnika Osijeka i predgraaa Retfale.
Pod utjecajem Adele Pavosevic sve do Obznane ra·
dili su u istocnoj Slavoniji mjesni sekretarijati
zena socijalista (komunista) u Vukovaru, Vinkovcima i drugdje. Ocito je da je u Slavoniji bilo
mnogo zena pristalica komunistickog pokreta. Sa-
mo zene Vukovara bile su pretplacene na 240
primjeraka lista »Jednakost« koji je u to doba
bio jedini zenski komunisticki list u Jugoslaviji.
Jak centar naprednog zenskog pokreta do Obznane
bio je u Dalmaciji. Organizacija u kojoj su djelovale socijalistkinje u Splitu nazivala se Udruga socijalistiCkih zena i brojila je 1919. godine oko
250 Clanica. Ove zene razvile su vrlo veliku ak·
tivnost, prireaujuCi predavanja u kojima se govorilo o polozaju zena kroz historiju i objasnjavala
ideologija radnickog pokreta i marksizma. U
povodu prvomajske proslave 1919. godine Udruga
je izdala poseban letak. Udruga u Splitu pretvara
se 25. VIII 1919. g. u Pokrajinski sekretarijat :lena komunista Dalmacije. Ovaj sekretarijat nastavlja rad Udruge, te prireauje radnicke zabave, organizira predavanja i zborove protiv skupoce. Ponegdc se formiraju i mjesni sekretarijati :lena u Splitu, PuciSeu na Bracu i u Makarskoj. Oni su
brojili polovinom 1920. godine oko 260 aktivnih
zena. Sarno grad Split imao je 300 pretplatnica
na list ,Jednakost«.
Mnoge zene dobile su u to vrijeme solidnu politicku
naobrazbu. Anka Mihota-Supanc polaznik jc prve
socijalisticke skole u Zagrebu 1919. godine, a An·
ka Butorac zavrsava u Rusiji cetverogodisnji Komunisticki univerzitet.
***
Prilike u kojima je djelovala Komunisticka partija
u Hrvatskoj poslije 1920. godine bile su veoma nepovoljne. Donosenjem Obznane i Zakona o
zastiti driave zabranjen je rad Komunisticke
partije. Od tada pa sve do drugog svjetskog
rata Komunisticka Partija Jugoslavije radi ilegalno, sto je oiezalo rad u masama. Kako bi se otklo·
nila ta poteskoca, pored ilegalne organizacije djeluju sve do sestojanuarske diktature Nezavisni
sindikati, odnosno ranije Nezavisna radnicka par·
tija u okviru koje je 8. III 1924. g. osnovan Sekretarijat zena za Hrvatsku i Sloveniju, koji je organizirao mnogobrojne akcijc protiv skupocc. Nairne, ncposredno nakon rata poslijeratna inflacija uzrokovala je
strahovito poskupljenje hrane i odjece, pri cemu
su nadnice neprestano zaostajale za porastom cijena, uzrokujuci val strajkova i tarifnih pokreta.
Kasnije driava provodi umjetnu deflaciju, pod cijim pritiskom citav privredni zivot dolazi u krizu.
IskoriScujuCi nedostatak kredita, poslodavci su
· snizili radnicke zarade, ukinuli sva primanja u
naturi i uvoaenjem akorda produzili radno vrijeme. Ova monetarna kriza dosegla je svoju kulminaciju 1924. godine, pri cemu snizenje nadnica nije bilo praceno adekvatnim snizenjem troskova
Zivota. Zbog takvog raskoraka zarada i cijena Citava radnicka klasa zapala je u tciak po]o:laj, uto·
liko viSe sto u tom pcriodu driava dopusta poviscnje stanarina i uvodi porez od 2°/o na zarade
fizickih radnika.
Kao reakcija na takvo stanje nastao je 1924. g. Citav
niz demonstracija protiv skupoce, u kojima aktivno sudjcluju ne samo radnice vee i domacice.
Angaziranjem Josipa Broza i jos nekoliko snaZnih
licnosti u radnickom pokretu Hrvatske, revolucionami pokret meau zenama dobiva nov polet. Na
�sjednici Mjesnog sindikalnog vijeea u Zagrebu 17.
X 1927. Anka Butorac i Barica Debeljak ostro su
kritikovale slabo djelovanje Partije menu zenama. Poslije opsirne diskusije izabrana je za rad
menu zenama komisija u koju su usle Barica Debeljak, Anka Butorac, Anka Grzetie, Zora Nikolic,
Ivan Krndelj i Josip Broz. Ova je komisija veoma
uspjesno radila menu radnicama zagrebackih tvornica odriavajuCi usprkos policijskoj zabrani predavanja o znacajnijim doganajima u radnickom
pokretu i veoma intenzivnom politickom zivotu
zemlje, a i u "Borbi« se pojavljuje u to vrijeme
nekoliko clanaka 0 polozaju zena.
Prigodom 8. marta 1928. g. izdan je letak zagrebackog Mjesnog komiteta Komunisticke partije, koji
je sastavio tadasnji sekretar Josip Broz. Pozivajud proleterke da se bore "· .. zato, sto burioaska drZava ne vodi nikakova raCuna o radnim
Ze~
nama i njihovoj djeci ... Radnica je u kapitalistickom drustvu bespravni stvor, ponizena je kao
Zena od n1uSkarca, a kao radnica izvrgnuta bes-
primjernom vrijenanju, ponizavanju i nemilosrdnom izrabljivanju od strane kapitalisticke klase«.
Ovc akcijc Mjesnog sindikalnog vijcea u Zagrebu
to su znacajnije sto su pokrenute godinu dana
prije IV kongresa KPJ, koji je donio rezoluciju o
Zcnskon1 pitanju
1
konstatirajuCi da sc »porast
zenskog proletcrskog pokreta ocitujc u posljcdnjc
vrijcme kako najzivljim uccstvovanjem u strajkaskim borbama u zemlji, tako i aktivnim uccstvovanjcm najboljih clemenata radnica u politickim
akcijama Komunisticke partije.« Materijali koje
je policija pronasla kod ubijenih sekretara SKOJ-a
u Samoboru i drugih komunista tokom 1929. gocline ukazuju da je Centralni sekretarijat zena
KPJ izraclio opsezan plan racla za 1929. goclinu i
pripremio akcije medu zenama u povoclu Osmog
marta, Prvog maja i proturatnog dana.
Proveclba rezolucije IV partijskog kongresa pala je
u vrijemc kacla su cloganaji u zemlji zaostrili klasne, naciona!ne i socijalne sukobe do usijanja. Proglasenjem scstojanuarske cliktature jos viSe su
pojacani i progoni komunista, sto gotovo posvc
umrtvljuje rae! Komunisticke partije u zemlji.
Prema policijskim izvjestajima samo u Zagrebu
bilo jc ocl ozujka do studenog 1929. g. uhapseno
zbog komunizma 450 ljucli, a medu ovima bilo
je closta zena. Kroz zagrebacke zatvore pro!aze
Anka Butorac, Marija Uzelac, Jaga Oreski, Marija
Blau, Milcva Birt, Ljubica Birt, Milica Pecarski,
Anka Mihota i mnoge clruge zene. Sarno u oktobm 1929. g. zloglasni upravnik zagrebacke policije
Beclekovie predao je istraznom sucu clevet komunistkinja na clalji postupak. Masovna hapsenja,
neprestane racije, ubacivanje konficlenata i sve
ucestalija mucka ubistva komunista ocl strane
policijskih organa, kao i mnogobrojni politicki
procesi na Suclu za zastitu clrL3ve govore o zestini
progona kojima su bili izvrgnuti borci za raclnicka prava.
5. :Zene u radnickom pokretu Hrvatske od velke
svjetske krize do drugog svjetskog rata
120
Velika svjetska kriza uzclrmala je kapitalistiCku Ju-
goslaviju u temeljima. Ne samo raclnicka klasa u
gradovima vee i masa siromasnih seljaka bila je
dovedcna na mb propasti, a nezaposlenost je u
to vrijeme prcrasla kriticne granice.
Ekonomska dcpresija djelovala je snazno i na izmjenu strukturc radnika. Svc se viSe intenzivirao
proces uv!acenja zena U proizvodnju jer Sll se za
minimalnu nadnicu maksimalno iskoriStavalc racine sposobnosti zena. Precl clrugi svjetski rat na
poclmcju banovine Hrvatskc statistika socijalnog
osiguranja evidentirala je 68.894 zaposlenih zena, odnosno Cetiri puta viSe nego neposredno nakon prvog svjctskog rata. Prema ovoj statistici
zaposlenc zene sacinjavale su 28,2% sveukupne
racine snage u banovini, sto je ukazivalo na znatan porast zaposlenih u oclnosu na prijasnje razclobljc. Na poclrucju sjeverne Hrvatske udio zaposlenih zena u sveukupnoj raclnoj snazi bio je
jos veci. Vee 1934. godine na poclrucju Savske
banovine zene su cinile 32% osiguranika. Sarno
u Zagrebu bilo jc 1937. gocline 23.093 socijalno
osiguranih zena, pa je Zagreb po broju zaposlenih zena u staroj Jugoslaviji bio na prvom mjcstu.
Pored nezaposlenosti uocljivo je tih godina sve znatnijc opadanje zarada. Ovaj proces pocet za vrijemc krize 1930-1934. gocline nastavio se i nakon njczina zavr5ctka, prouzrokovavsi 1935. i
1936. godine pravu bujicu strajkova, sto je morale izazvati intervenciju drzave, koja je u pocetku 1937. gocline Uredbom o minimalnim naclnicama ustalila donju granicu zaracle na 2 clinara po satu.
U to vrijeme poslije teskih iskustava ilegalnog racla i borbi s policijom, posebno poslije proglasenja sestojanuarske cliktature, kacla je poginulo
nekoliko clesetaka najodabranijih komunista, a
stotine osunene na clugogoclisnju robiju, Komunisticka partija, trazeCi nove snagc iz svoje klase,
pocela se koristi ti tada legalnim radnickim organizacijama, reformistickim sinclikatima, za oma·
sovljenje svog rada. Unoseci borben i revolucionaran club u rad ovih sinclikata, Partija je uspjela
do pocetka clmgog svjetskog rata pretvoriti te
sinclikalne organizacije u snazno oruzje klasne
borbe.
Komunisti i komunistkinje ulaze u URSS-ove organizacije, te raznovrsnim akcijama vrse klasno
i politicko obrazovanje c!anova ovih reformistickih sinclikata. Pod utjecajem komunista sve se
cesec u savezima URSSJ-a formiraju zenske sekcijc u kojima se oclrzavaju razlicita predavanja i
tccajcvi s ekonomsko-socijalnom problematikom.
Takvom politikom komunisti su posrcclno utjecali
na jaeanje aktivnosti sindikata, koji su trcbali postati revolucionarna sinclikalna opozicija. I cloista! Pod utjecajem komunista izbija sve veCi broj
strajkova. Dok je u toku 1933. gocline na poclrucju citave Hrvatske bilo organizirano samo 9
strajkova s oko 1.000 ucesnika, u 1934. goclini
broj strajkova povecao se na 40, a broj strajkaca
na 7 .000. Slijcdeee gocline, kacl je politicki teror
ponesto oslabio, organizirano je na poclrucju Hrvatske 106 strajkova s oko 20.000 ucesnika, a
1936. godine 241 strajk s oko 40.000 strajkasa.
Treba istaci cia je ne samo po broju vee i po intenzitetu strajkaskih pokreta tih godina Hrvat-
�ska bila prva u staroj Jugoslaviji, sto je vjerojatno posljedica jedinstvenog istupanja Citave radniCke klase i veceg dijela demokratskih i naprednih snaga Hrvatske. Kao primjer treba navesti
sestotjedni strajk u varazdinskoj tvornici Ti"ar
1936. godine za kojeg su seljaci okolnih sela opskrbljivali strajkase hranom i taka omogucili organiziranje strajkaske kuhinje. Kod mnogih straj·
kava akciji pomaganja pridruzuje se i napredna
studentska omladina i Cinovnistvo. ZahvaljujuCi
ovom akcionom jedinstvu radnika i seljaka straj·
kovi na podrucju Hrvatske bili su veoma zestoki,
dugotrajni, ali i uspjesni, a sudjelovanje velikog
broja zena u tim akcijama pokazalo je da su ze.
ne postale snazan faktor u radnickoj klasi. Ova po·
tvrduje intenzitet strajkova u tekstilnim tvornicama, gdje glavninu radne snage cine zene. Sarno
u toku 1935. godine buknulo je na podrucju sje·
verne Hrvatske 16 tekstilnih strajkova u kojima je
bilo oko 4.250 ucesnika. Strajkovi su organizirani
ponajviSe radi reguliranja radnih i plateznih adnasa, jer se satnica velike veCine radnica po tvor·
nicama kretala izmcdu jednog i dva dinara. Uvodenjem »norma-sistema« po tekstilnim tvornicama i drugim nacinima povecanja intenziteta rada polozaj radnica postajao je iz dana u dan sve
gori, te ih je prisiljavao na organiziranu borbu.
Zbog toga ne iznenaduje sto mnoge radnice pomaZu organiziranje Strajkova i Sto ih susreCemo
u strajkaskim odborima. Maca Grzetic, Ruzica
Turkovic, Anka Butorac i mnoge druge komunist.
kinje rade neposredno medu radnicama na organiziranju ovih akcija.
· Pod pozitivnim utjecajem Partije zene su pocele
pokazivati vecu aktivnost i na razlicitim zenskim
zborovima, pa se poslije 1934. godine u stampi
sve cesce nalaze zahtjevi zena za politicku i eko·
nomsku ravnopravnost.
Posebno veliku paznju posveCivala je Partija borbi
za zensko pravo glasa, jer su za taj problem bile
zainteresirane mnoge zene. u jesen 1935. godine
organizirala je Partija u Zagrebu niz zborova za
opce pravo glasa. Jedan takav zbor kojemu je
prisust:vovalo nekoliko tisuca Zagrepcana prctvo·
rio se u demonstraciju protiv profasisticke viadine politike.
U Splitu je akciju zcna za opec pravo glasa
pokrcnula Anka Berus. Velikom javnom zboru u
kinu »Sirius« 20. X 1935. godinc prisustvovalo je
oko 700 zena. Zbor je prekinula policija za vrijeme govora Ane Roje koja je pocela opisivati te·
zak zivot seljanki. Ovaj sastanak splitskih zena imao je veliki moralni uspjeh i politicki ad·
jek medu naprednim zenama Dalmacije.
Medutim, Narodna skupstina oglusila se na sve ave
zahtjeve, te je iz dana u dan neprestano odlagala
raspravu o zenskom pravu glasa. Ogorcene takvim stavom vlade, zene su 1937. godine organizirale anketu te prikupile izjave najpoznatijih politicara o tom pitanju. Tom prilikom dr Ivan
Ribar dao je ovu izjavu: >> ••• duznost nam je da
podvucemo da je protivno principima demokratije praviti razliku izmedu muza i zene, aka su u
pitanju politicka i gradanska prava zena.« I dalje: »Ona je isto taka svesno bice kao i muskarac. Njena politicka podredenost smeta njenom
potpunom razvitku. Jedna je samo kategorija
!judi u demokratskom drustvu, a u tu kategoriju
spada i zena, jer i ona je covjek«.
Hrvatska seljacka stranka s Macekom na celu takoder je obecavala zenama pravo glasa za vrijeme izborne borbe. Medutim, kada je stranka dosla na vlast, Macek je zaboravio svoja obecanja
dana zenama.
Na VII kongresu Kominterne 1935. godine u Moskvi donesena je odluka o nuznosti povezivanja
svih progresivnih demokratskih snaga u borbi
protiv sve veee fasisticke opasnosti. Iste godine
osnovan je u Zagrebu Glavni inicijativni odbor
Jedinstvene radnicke stranke. Njegov rad usmje·
rio je dr Bozidar Adzija ne samo na ostvarenje
jedinstva radnicke klase vee i na okupljanje svih
naprednih grupacija u Narodnu frontu slobode,
odnosno u Stranku radnog naroda kasnijih godi·
na. Politika Narodne fronte omogucila je partijskoj organizaciji da prosiri aktivnost medu zena·
rna novim oblicima rada. Taka su na primjer u
Stranci radnog naroda u Dalmaciji formirane zenske sekcije. Zene okupljene u tim sekcijama obradivale su pojedina politicka i socijalna pitanja
i u okviru rada citalackih grupa. Clanice tih grupa povremeno su se ukljuCivale u pojedine progresivne akcije. U akcijama sakupljanja pomoCi
za strajkase i politicke zatvorenike i u radu na
umnozavanju i raspacavanju komunistickih letaka sudjelovao je velik broj zena. Sarno u Splitu
radilo je desetak takovih zenskih grupa, koje su
u sustini imale politicki karakter.
Radnice organizirane u URS-ovim sindikatima, Ci·
novnice organizirane u SBOTIC-u u svojim ,zenskim sckcijan1a« i uCestvovanjem u jedinstvenim
akcijama radnicke klase sve su vise prelazile od
svakodnevnih borbi za ekonomsko poboljsanje
svog klasnog polozaja na politicku borbu.
Osmi mart kao internacionalni dan zena redovno
se proslavljao sve do samog rata ne samo oddavanjem kratkih leteCih mitinga pred tvornicama
vee i dobra organiziranim zabavama u sindikatima i drugim druStvenim organizacijama. Na pro~
slavama Prvog maja obicno je sudjelovao velik
broj zena, a na izletima organiziranim na taj dan
drzali su komunisti kra tke govore s osvrtom na
najaktuelnije dogadaje iz historije radnickog pokreta i suvremenih politickih zbivanja.
Osobito je znacajna pomoc zena zrtvama reakcije.
Zbog terora vlasti Crvena pomoc postala je neap·
hodna olaksavajuCi zivot zatvorenih komunista
i pomazuCi njihove obitelji. Godine 1935. Glavni
inicijativni odbor i Crvena pomoc poveli su siru
akciju za amnestiju politickih zatvorenika, koja
je zavrsila zatvaranjem nekoliko desetaka komunista, medu kojima je bilo dosta zena (npr. Terka Richtman i Marija Bevandic u Zagrebu). Na
poziv Komunisticke partije akcije za pomoc politickim zatvorenicima postajale su sve masovnije. Od jula 1936. godine Crvena pomoc organizirala je prikupljanje pomoCi za spanjolske borce, a kasnije su komiteti za pomoc spanjolskim
borcima radili na pomaganju i oslobadanju na·
sih boraca u Spanjolskoj iz !agora u juznoj Francuskoj i na njihovom prebacivanju u zemlju.
Sto se viSe priblizavao rat, to su cesce odbori za
12
�122
pornaganje politickih osuaenika otvorenirn apelirna izvje5tavali javnost o strahovitirn prilikarna
politickih zatvorenika u zatvorirna i koncentracionirn logorirna, te se pred drugi svjetski rat ponovo poduzirnaju akcije za arnnestiju politickih
osudenika sa zahtjevorn da se uvede sloboda zbora, dogovora i strajka.
U svirn tim akcijarna znacajan faktor bila je zenska
ornladina u cijirn je redovirna bilo dosta kornunistkinja. Zene kornunisti uC!anjivale su se u legalne zenske organizacije unutar kojih su sirile progresivne ideje. U jesen 1934. godine nekoliko progresivnih studentica kornunistkinja uclanilo se u
ferninistiCko drustvo ,zenski pokret« i osnovalo
u torn drustvu studentsku sekciju. Usprkos protivljenju nekih vodeCih ferninistkinja, studentice
su uspjele odrzati niz predavanja o fasizrnu i ratu, o polozaju gradskih i seoskih zena, razvijajuCi pri tome otvorene diskusije i o drugirn socijalno-ekonornskirn ternarna. Zbog takvog djclovanja studcntska sckcija »Zcnskog pokreta« ubrzo je postala popularna, te su na sastanke sekcije
u sve veccrn broju pocele dolaziti i radnickc zene.
Taka su npr. na proslavu Dana mira u Novinarskorn dornu u Zagrebu u studenorn 1934. godinc
dosli i neki radnici i radnice iz URSS-ovih sindikata, a na kongres Alijanse jugoslavenskih zena u
proljece 1935. godinc doslc su i rnnoge zene sa
sela privucene diskusijorn o polozaju zena. Djelovanje studentica u Zenskim orcanizacijama, u sindikatu, rncclu radnicarna i na selu nerazdvojno je
vezano uz rad i prograrnsku orijentaciju opceg
studentskog kulturnog udruzenja >>Svjetlost« osnovanog na zagrebackorn sveucilistu 1935. godine.
Studenti okupljeni u »Svjetlosti«, izucavali su
rnarksisticku i drugu progrcsivnu literaturu i tako stjecali potrcbno ideolosko obrazovanje. U
druStvu sc osobito isticala Marijana Lazar-Novase!, koja je neko vrijerne bila predsjcdnica drustva. Prethodnik ,Svjetlosti« na Zagrebackorn
sveucilistu bila je rnarksisticka grupa studentica,
koja je osnovana jos 1932. godine na inicijativu
Ivana Korskog i Olge Macek. Vclik broj zena
razvija svoju klasnu svijest citanjern rnarksistiCke i socija!isticke literature, te taka steceno znanje upotpunjava na diskusioniln sastancirna.
Politicka aktivnost ornladinske sekcije ,zenskog pokt·eta« u Zagrebu privukla je paznju naprednih
zena Citave Hrvatske. Godine 1936. osnovana je
na inicijativu Kornunisticke partije podruznica
ornladinske sekcije >>Zenskog pokreta« u Slavonskorn Brodu. Medutirn, u to vrijerne rukovodstvo
ferninistickog pokreta pocelo je onernogucavati
rad ornladinske sekcije, te je on a potkraj 1937. go·
dine definitivno raspustena.
Kornunistkinje tada nalaze nova drustva i novu rnasovnu bazu za svoje djclovanje, a svaki neuspjeh,
odnosno relativan uspjeh znacio je iskustvo viSe
za daljnju borbu. I u »Udruzenju univerzitetski
obrazovanih zena« osnovana je 1935. godine >>juniorska« sekcija, koja je pokrenula akcije protiv
rata, propagirala borbu za bolji ekonornski polozaj zena i prikupljala sredstva za izgradnju dorna
za sirornasne studentice na Josipovcu. Juniorska
sekcija dje!uje takoaer putern raznovrsnih tecajeva ( tecaj za prvu pornoc). okupljajuCi na taj
nacm zene razlicitih slojeva. Kornunisticko jezgro ove sekcije cinile su i Anica Rakar-Magasic,
Dora Mayer-Vinski, Ana Prokop i druge zene.
Da bi prosirile svoju djelatnost na selo, kornunistkinje se ukljucuju i u raznovrsna kulturno-prosvjetna i slicna drustva koja dje!uju rneau seaskim zenarna. Godine 1935. osnovano je na inicijativu Partije •Drustvo za prosvjetu zene«. Ovo
drustvo irnalo je zadatak da na sirokoj antifasistickoj bazi okuplja sve napredno orijentirane zene na podrucju Hrvatske. Drustvo je razvilo veliku aktivnost pornocu naucnih predavanja, tecajeva, izleta i zabava, a kornunisticka jezgra davala je i ovdje ton rada citavorn drustvu. Ova drustvo prosirivalo je postepeno svoju aktivnost sve
viSe na se!o, te je ova akcija bila veorna znacajna.
Pod utjecajern kornunistkinja progresivnu akciju
na se!u vrsi neko vrijerne i zadruga »Hrvatsko
srce« i zenska sekcija >>Seljacko kola« Sarnostalne dernokratske stranke, a pojedine kornunistkinje djelovale su i u drustvu »Katarina Zrinska«. Vclik uspjeh naprednih zena bio je i organiziranje rnec1usobnih posjeCivanja delegatkinja
pojedinih drustava, iz cega su slijedile i pojedine
zajednicke akcije antiratnog i hurnanog karaktera.
Napredne zcne okup!jale su se takoaer i u nizu drugih drustava, kao sto su bila ,Esperantsko drustvo<< i )>DruStvo prijatclja prirode<<. Kasnije se
zene okupljaju u zadrugarna ,Izletnicki dorn« iii
»Ornladinska sloga« koje, zbog brojnosti zadruga, polieija teze kontrolise. Zcne nalazirno okupljene i oko Puckog teatra, a kasnije, kad je ovaj
zabranjen, oko Drarnskog studija koji je forrnirala grupa naprednih glurnaca.
Vecina tih drustava izclavala je i svoje listove. »Pregled« i >>Odjek« Puckog teatra 1934. godine, »Glas
ornladine«, »Gias mira«, >>Mlada zena« progresivni su listovi koji cesto donose clanke o najaktuelnijirn zenskirn problernirna.
Godine 1939. >>Drustvo za prosvjetu« pokrenulo je
u Zagrebu list >>Zenski svijet«. U petnaestak brojeva ovog lista, koliko ih je izaslo od ve!jace
1939. do veljacc 1941. godine nalazirno clanke
Magdc Boskovic, Ankc Butorac, Kate Govorusic
i rnnogih drugih kornunistkinja. Na stranicarna
ovog zenskog lista nalazirno radove pisane snaznirn jezikorn potlacenih i s puno osjecanja za tezak polozaj radnih :lena. Pored toga list je trctirao najaktuelnije suvrernene problerne i u njernu
su suradivali rnnogi poznati napredni knjizevnici.
Medu najsnaznijirn radovirna u torn listu treba
svakako spomenuti pjesrnu »Mati« Mije Mirkovica
(Balote) u kojoj je jednostavnirn narodnirn rijecirna opisana sva bijeda seoske rnatere. Uspjeh
ovog lista na podrucju Hrvatske najbolje pokazuje njegov tirai. Dok je prvi broj »Zenskog svijeta« bio starnpan u sarno 2.000 prirnjeraka, uoCi
slorna Kraljevine Jugoslavije list se raspacavao u
17.000 prirnjeraka. Prerna izjavi Bebe Evic-Krajacic, clana redakcije ovog !ista, broj za mart
1941. starnpao se u 20.000 prirnjeraka, ali je zbog
izbijanja rata cijela naklada posljednjeg broja
propala i list je prestao izlaziti.
Napredne zene radile su i na izdavanju zenskih listova, a usporedo i na raspaCavanju i umnoZava-
�nju ilegalne literature i letaka. Na adrese naprednih, kod policije nekompromitiranih zena stizale
su postanske posiljke s ilegalni~ materij<;li~a iz
zemlje i inozemstva. U stanov1ma mnogih zena
umnozavali su se ilegalni materijali i leci, a
mnoge su i same prepisivale le!ke. na pisac_im
strojevima iii rukom. Poput Korcagmove majke
u djelu Gorkog »Mati«, zene _radnice unosil':. su
!etke u nase tvornice, te su 1h na razne nacme
raspacavale. Na sela su npr. ovi materijali stizali u kantama za mlijeko.
Veliki broj naprednih zena bi~ je zbog_ ov~~-akcij~
zatvaran i osuaivan. Studentice, radmce 1 cmovmce osuaivali su zbog raspacavanja i umnozavanja
komunisticke stampe Sud za za5titu drzave u
Beogradu, a i sudovi u Hrvatskoj, na viSemjesecne zatvore i robiju. Na viSe od godinu dana osuaena je 21 zena iz Hrvatske, a kaz;:tu su izdrfuvale u Pozarevcu. To su Anka M1hota-Supanc,
Marija Matosic, Ivanka Muacevic, Zlat~, Stos~.r
-Marusic Lenka Maestro, Galja Korponc, Lld!Ja
Hercog-Ziatic, Merika Marcelja-Zovko, Mira Antolic, Elizabeta Turkovic, Mira Saks, Tonka Marie, Anka Berus, Mira Lederer, Mila Herceg, Ma·
rica Pataki Anka Grletic, Anka Sertic, Zora Bockaj, Maja Habulin i Lea Klaus. Mnoge su bile kaznjavane na razlicite vremenske kazne, kao npr.
Ada Fiser, Natasa Znidarsic-Tkalec, Ruth Lederer i druge zene.
Osnutkom Komunisticke partije Hrvatske 1937. go·
dine teziste partijskog rada postavljeno je n~ jos
siru drustveno-politicku osnovicu. Opsegom 1 raznovrsnoseu oblika svog djelovanja Komunisticka partija postala je osnovni pokretac a;ntifasistickog i proleterskog pokreta u HrvatskoJ. S':'aga
i utjecaj organizaciono ojacane KPH neprek1dno
su rasli. Akcije policije nisu mogle oslabiti stalno rastueu snagu i masovnost radnickog pokreta.
Tako je, na primjer, po izlasku iz zatvora vecina
zena komunista odmah nastavila dalju borbu, te
mnoge zene predstavljaju u to vrijeme prekaljene borce i veoma sposobne rukovodioce.
Preko Stranke radnog naroda Komunisticka parti·
ja uspjela je odista provesti akciono jedinstvo
svih naprednih demokratskih snaga naseg drus·
tva. Akcije Partije postajale su sada sve zbijenije, masovnije i imale su sve vecu politicku notu
sto se viSe priblizavao drugi svjetski rat.
Komunisticka partija angazirala je svoje najbolje
rukovodioce za rad meau zenama. Sastankom
URSS-a u Zagrebu u ozujku 1938. godine rukovodio je u ime Mjesnog medustrukovnog odbora
URSSJ-a Josip Kras pozivajuCi zene na sto cvrsce jedinstvo i organiziranu ekonomsku borbu.
Godine 1938. ponovno dolazi do vala strajkova. Zbog
svakodnevnog porasta skupoee kao posljedice po·
jacanog izvoza u fasisticke zemlje i inflacije realna nadnica znatno opada, pa se polozaj radnicke klase zbog smanjenja kupovne moCi opet znatno pogorsao. Sve su cesce demonstracije protiv
skupoee i sve je brojnije ucesce radnika i radnica u tim akcijama. U strajkove radnici ulaze ne
samo radi poviSenja zarada, nego sve cesce dolazi do strajkova i zbog solidarnosti sa strajkasima susjednih tvornica. Time strajkaske akcije
dobivaju sve viSe u masovnosti. Godine 1938. su-
djelovalo je u Hrvatskoj u strajkovima oko
40.000 radnika, au tarifnim pokretima 35.000 radnika. U tim akcijama zenama pripada znatan udio.
Prilikom strajka u rafineriji Sisak zene su svojim tijelima sprijeeile izvoz nafte iz tvornice. Sve
cesce dolazilo je do istovremenog strajkaskog pokreta radniStva istovrsnih tvornica. Tako se npr.
44-dnevni strajk u zagrebackoj tvornici »Siemens«
( danas »Rade Koncar«) vodio istovremeno sa
strajkom u Tvornici elektrotehnickog materijala
»Kontakt«. Tako se akciono jedinstvo radnog naroda ostvaruje sve vise odozdo, u toku samih
strajkaskih akcija pod rukovodstvom KPH.
U znatno izmijenjenim politicko-ekonomskim prilikama koje su nastale izbijanjem drugog svjetskog rata sredinom 1939. godine sve su brojniji
otvoreni politicki pokreti radnicke klase Hrvatske prilikom proslava Prvog maja, Osmog marta,
antiratnog dana i u slicnim prilikama. Demonstracije na mitingu radnika i radnica u Sestinama
kod Zagreba 1938. godine i prvomajsk.a proslava
1939. godine bile su samo uvod u prvomajske dogadaje 1940. godine, kada je MMO URSSJ-a Zagreba uputio radnicima poziv za zajednicku proslavu. Prvog maja 1940. obustavljen je rad vecine
zagrebackih tvornica i saobracajnih poduzeea.
Grad je bio bez novina, bez tramvaja i bez kruha.
Na Tresnjevackom trgu okupila se tada velika
masa radnika zena i djece, koji su nakon javnog
skupa krenuli u povorci prema centro grada trazeCi da se rijese goruci nacionalni i socijalno-ekonomski problemi.
Banska vlast Banovine Hrvatske poduzela je nakon
toga ostrije mjere protiv komunista, te je na osnovu prosirenog zakona o zastiti drlave bilo po·
zatvarano i internirano nekoliko desetaka istak·
nutih komunista rukovodilaca, medu njima i ne·
koliko zena. Medutim, ove akcije vlasti nisu mo·
gle sprijeciti istupe masa niti zaustaviti val daljeg revolucioniranja.
Masovne demonstracije organiziraju se i dalje pod
vodstvom URSS·ovih sindikata i Partije. U povodu godiSnjice pocetka drugog svjetskog rata, prilikom proslave oktobarske revolucije, kao i prilikom uspostave diplomatskih veza sa Sovjetskim
Savezom radnici i radnice i ostale progresivne
snage masovno izlaze na ulice Zagreba i drugih
industrijskih centara Hrvatske.
Te godine odrlava se i Prva konferencija Komunis·
ticke partije Hrvatske u Zagrebu, na kojoj je naglasena va:lnost rada medu omladinom i zenama
i istaknuta specificnost zenskih problema. Na
ovom skupu sudjelovale su istaknute komunistkinje Kata Dumbovic, Maca Grzetic i Neda Maravic. Treba naglasiti da su mnoge komunistkinje
bile u to vrijeme na istaknutim partijskim polozajima u mjesnim, kotarskim i oblasnim komitetima Partije u raznim komisijama.
Rezim i dalje pojacava svoj pritisak. Potkraj 1940.
godine vlada Cvetkovic - Macek raspustila je
URSSJ i zabranila svaki rad ovih sindikata. Ova
zabrana izazvala je niz demonstracija i obustava
rada u Zagrebu i u provinciji. Protestnirn akcijama radnica Tvornice papirnate robe »Lipa Mill«
u Maksimirskoj cesti u Zagrebu pridru:lile su se
i seljanke koje su na Kvaternikovom trgu pro·
12
�davale svoje poljoprivredne proizvode.
Sukobi s vlastima nastavljaju se i kasnije zbog odgadanja izbora za radnicke povjerenike i zbog jednostranog razvrgnuca mnogih kolektivnih ugovora sklopljenih izmedu uprava tvornica i predstavnika sada zabranjenih URSS-ovih sindikata.
Zbog zabrane URSS-ovih sindikata vodenje masovnih sindikalnih akcija preuzimaju sada odbori radnickog jedinstva, te se masovne akcije produzuju sve do samog rata. U njima zene sudjeluju u velikom broju i pokazuju visoku klasnu svijest.
ANTIFASISTICKA FRONTA ZENA U PERIODU
OSLOBODILACKOG RATA I SOCIJALISTICKE
REVOLUCIJE U HRVATSKOJ
Politicka mobilizacija i organizaciono povezivanje
zena u predratnom razdoblju i veliko znacenje
koje je KP pridavala tom radu jasno nam daju
do znanja da je i doprinos zena u NOB-u bio od
izuzetne vainosti.
124
Peta zemaljska konferencija KPJ odrzana u oktobru 1940. godine u Zagrebu posvetila je posebnu
paznju i radu sa zenama. Na toj konferenciji govori se o zenama kao vaznom faktoru u politickoj borbi.
Do okupacije djelovale su zenske komisije formirane pri zemaljskim i pokrajinskim rukovodstvima
KP.
Godine 1940. osnovana je pri CK KPH nova Komisija za rad sa zenama, koju su sacinjavale: Marija Soljan, Maca Grletic, Olga Zerdik (Olga Kovacic - Kreacic), Danica Cazi i Ruzica Turkovic.
Komisija je djelovala samo nekoliko mjeseci i za
to vrijeme organizirala akcije i ustanovila nove
forme djelovanja.
Iako su poslije okupacije sva zenska dru~tva bila
zabranjena i raspu~tena, partija je stavila u zadatak aktivistkinjama iz tih organizacija da rade
na daljem okupljanju zena u NOP-u. Formiraju
se aktivi sastavljeni od zena svih slojeva i zanimanja, koji redovito odriavaju sastanke na kojima se tumacila aktuelna politicka linija Partije, citala i proradivala politicka literatura, mobilizirale zene u raznim akcijama itd.
Uoci potpisivanja Trojnog pakta u Zagrebu je svecano proslavljen Osmi mart. Na taj dan odrlani
su u Zagrebu brojni mitinzi na kojima su zene
isticanjem specificnih zahtjeva provodile direktivu Partije donesenu na I konferenciji KPH. Isto
tako zene nastavljaju sa strajkovima do u sam
rat. Sukobi rada i kapitala postaju u to vrijeme
sve ostriji, te je u trikota2i Gaon i u Tvornici papira u Zagrebu d0Sio u martu 1941. do krvavog
obracuna izmedu radnica s jedne i policije i cianova uprave tvornice s druge strane.
Na samom pocetku ustanka zene se masovno i svuda ukljucuju u borbu protiv okupatora za oslobodenje zemlje. U mnogim bombaSkim akeijama
i napadima na fasisticke vojnike i ustaske glavesine na ulicama Splita, Karlovca, Zagreba i drugih gradova susrecemo zene. One sudjeluju u dizanju u zrak zagrebacke telefonske centrale, u tro-
vanju njemackih oficira, u likvidaciji okupatorskih i ustaskih spi juna, a u fabrikama vrse sabotaZe, kvare sirovine i strojeve.
To je hila baza na kojoj se odmah poslije okupacije stvarala Antifasisticka fronta zena, koja je dohila svoj pocetni organizacioni oblik formiranjem
Inicijativnog odbora AFZ-a za Hrvatsku u Zagrebu u septembru 1941. godine. U ovom odboru su
bile: Vanda Novosel kao sekretar, zatim Slava Ogrizovic, Sanda Santic-Matijasic, Marija Kos i Olga
Kreacic-Kovacic. Zbog teskih uvjeta u kojima se
Zagreb nalazio u vrijeme okupacije, Inicijativni
odbor nije mogao svoje djelovanje prosiriti na
ostale krajeve Hrvatske, pa se pretvara u rukovodstvo AFZ-a u Zagrebu.
ProvodeCi politiku CK KPH partijska su rukovodstva u prvoj ratnoj godini u svim dijelovima Hrvatske dala inicijativu za stvaranje odbora Antifasisticke fronte zena. »Zenska radna komisija«
koja djeluje u Splitu jos prije drugog svjetskog
rata pretvara se s jeseni 1941. godine u Gradski
odbor AFZ-a, u Cijem su okviru zene za citavo
vrijeme okupacije pod najtezim uvjetima ilegalnog rada pruzale svestranu pomoc narodnooslobodilackom pokretu.
U Drvaru, u Bosanskoj krajini je 21. avgusta 1941.
odrzana prva konferencija zena, na kojoj prvi put
istupaju na govornicu seljanke. Toj konferenciji
su prisustvovale zene izbjeglice iz Like koje ce kasnije postati organizatori AFZ-a u svom kraju. Tako se vee 7. septembra 1941. u Donjem Lapcu odr.Zava prvi veci zbor zena tog kraja. Slicnih akcija
bilo je i u ostalim dijelovima Hrvatske. Spomenut cemo samo odrlavanje javnih skupova u Krbavici, Debelom Brdu i nizu drugih mjesta u svim
kotarima Like; formiranje »aktiva zena« u delnickom partizanskom logoru i raznih odbora zena za
pomoc narodnoj vojsci u velikom broju mjesta u
Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju. Do sirenja organizacija i odbora dolazi u cije!oj Dalmaciji. I u ostalim podrucjima u Hrvatskoj (Zag·
reb, Hrvatsko zagorje, Kordun, Slavonija, Mosla·
vina i Banija) javlja se proces ukljucivanja zena
u opci narodni pokret protiv neprijatelja.
CK KPH izdao je 6. decembra 1941. g. Okruznicu
br. 4 u kojoj daje upute o osnivanju AFZ-a koji
nulazi u sastav Narodnooslobodilacke fronte«, sa
svrhom da se aktivira i poveze sto veCi broj zena,
te da se one ukljuce u narodnooslobodilacku borbu koja treba da obuhvati zene svih slojeva, bez
obzira na njihovu politicku, vjersku iii nacionalnu pripadnost.
Na citavom podrucju Hrvatske, na oslobodenom i
neosloboclenom teritoriju, osnivaju se u to vrijeme u okruzima, kotarima, gradovima, opCinama i
selima antifasisticke organizacije zena i inicijativni odbori koji su preuzeli ulogu rukovodecih tijela do konacnog organizacionog formiranja Antifasisticke fronte zena u Hrvatskoj. Te zenske organizacije (iako tada jos nisu dobile svoj konacni
organizacioni oblik, iako ce se Prva konferencija
AFZ-a za Hrvatsku odrzati mnogo kasnije) intenzivno su radile na svim zadacima koje im je nametao rat.
U decembru 1941. godine formirani su inicijativni
odbori AFZ-a Korduna i Like, a uskoro i Banije,
�koji su kasnije prerasli u okruine odbore AFZ-a.
Predsjednica Inicijativnog okruinog odbora AFZ-a
za Liku 1941. godine bila je Kata Pejnovie. Na
teritoriji ovih triju okruga (Lika, Kordun, Banija) stvara se u to vrijeme (prva polovina 1942.
godine) gusta mreza seoskih, opCinskih i kotarskih odbora AFZ-a, taka da je organizacijom bio
vee u to vrijeme obuhvacen najvcci dio zena tih
okruga. U pocetku 1942. godinc formirani su kotm·ski odbori AFZ-a u kotarima Korcnica, Udbina,
Otocac, Brinje i Gracac, a 11. januara 1942. godine
na prvoj konfercnciji AFZ-a za kotar Vojnie izabran je Kotarski odbor AFZ.-a Vojnic, dok se u
Okruznici AFZ.-a za Kordun od 26. januara 1942.
kotarskim odborima AFZ.-a na Kordunu napominje da je »obrazovan Odbor antifasistickog pokreta zena za Korcjun od kojeg cete dobivati sva potrebna uputstva« itd. Potkraj maja 1942. godine
odrzana je Okruzna konferencija AF:Z-a za Baniju,
kojoj su prethodile konferencije zena po selima,
mjestima i kotarima Banije. I u ostalim krajevima Hrvatske stvaraju se odbori AFZ-a po gradovin1a i selima, a s razvojem NOP-a stvaraju se i
viSi odbori - kotarski, okruzni i oblasni. 6. juna
1942. g. odrzano je partijsko savjetovanje za Dalmaciju o zadacima AFZ-a, koje je usvojilo Rezoluciju u kojoj se izmedu ostalog kaze: »Rad medu
zenama mora se smatrati duznoscu svih partijskih organizacija«, a malo zatim: »Antifasisticke
odbore :lena po pojedinim mjestima treba povezivati sa Antifasistickim odborom zena za Dalmaciju, koji treba u najskorije vrijeme obrazovati«. Taka je vee 10. augusta 1942. godine odrzana Prva konferencija AFZ-a za juznu Dalmaciju,
koja je konstatirala da u svim kotarima postoje
snazne organizacije zena. 25. augusta 1942. godine
odr:Zana je prva Okruzna konferenciia AFZ-a za
okrug Karlovac. U pojedinim kotarima Slavonije
stvaraju se u toku 1942. godine odbori AFZ-a, posebno u kotarima Daruvar, Pakrac (u kojem je
odr:Zana i kotarska konferencija AFZ-a za Pakrac),
Podravska Slatina, Novska itd. U oktobru iste godine formirana je komisija AFZ-a za Slavoniju pri
Povjerenstvu CK KPH. Ova komisija kasnije prerasta u Oblasni odbor AFZ-a za Slavoniju. Potkraj 1942. godine formirani su odbori AFZ-a u kotarima Nova GradiSka, Virovitica, GrubiSno Polje, Osijek, Daruvar itd. Na podrucju Slavonskog
Broda potkraj 1942. godine djeluje 49 odbora
AF:Z:-a, na nodrucju Osijeka 12, a na podrucju Nove Gradiske 59 odbora AFZ-a.
Prva okru:Zna konferencija AFZ-a za Liku odrzana
je 15. scptembra 1942. godine u oslobodenom Salan1uniCu. U vrijcn1e odrZavanja ovc konfcrencije
u Lici su radila 203 odbora AFZ-a, od toga 180 na
oslobodenom teritoriju (6 kotarskih, 19 opCinskih i 155 mjesnih, od toga 2 gradska) i 23 na neoslobodenom teritoriju (2 kotarska i 21 mjesni,
ad toga 3 gradska) sa 1.399 odbornica. Konferencija je izabrala i okruzno rukovodstvo od 15 cianova (8 seljanki, 2 gradanke i 5 intelektualki). Za
predsjednicu Okruznog odbora AFZ-a izabrana je
Kata Pejnovie, a za tajnicu Jela Bicanie. Ostale
clanice Okruinog odbora bile su: Smilja Pokrajac
Zorka Kovac, Marija Katie, Stojanka Aralica,
Dusanka GostoviC-Grubor, Milka Solaja, Mileva
Milojevic, Milka Utvie, Dara CudiC, Danica BuzoviC, Gaga Z.iljic, Danica Brozovie, Marija Glumicie
-Prilic i Pepica Saban.
Organizacija AFZ-a u Dalmaciji veoma se razvila u
toku 1942. godine, te Pokrajinski komitet KPH za
Dalmaciju iste te godine formira Izvrsni odbor
AFZ-a za Dalmaciju. U to vrijeme u Dalmaciji su
formirana okruzna rukovodstva AF2:-a s velikim
brojem odbora i aktivnih clanova. Treba posebno
istaCi u to vrijeme veliku aktivnost Gradskog adbora AFZ-a u Splitu koji je rukovodio sa cetiri
vanjska odbora obuhvativSi u njin1a organizaciono
oko 2.500 zena. Vrlo su aktivne bile i organizacije
AF2:-a u drugim mjestima Dalmacije. U decembru
1942. godine formiran je Inicijativni odbor AFZ-a
za Hrvatsko primorje, kojem su prethodile kotarske konferencije AFZ-a po Hrvatskom primorju.
Organizacija
AFZ~a
u
Zagrebu
brzo
se
razviM
jala i sirila, pri cemu je znatnu pomoc pri rjesavanju niza organizacionih problema dobivala ad rukovodeCih organa AFZ-a Hrvatske s kojima je
mjesna organizacija odriavala stalne veze.
Velik broj organizacija razvio se i u neposrednoj
blizini Zagrcba: Zumberku, Hrvatskom zagorju i
Moslavini. Taka npr. na podrucju Okruznog komiteta KPH za Cazmu djeluje u 1942. godini 25
odbora AFZ-a, od kojih su posebno aktivni odbori AFZ-a u kotarima Garesnica, Kutina, Sisak i
Cazma.
Po direktivi CK KPH Okruzni komitet KPH za Hrvatsko primorje vee 1941. godine pocinje uspostavljati veze i stvarati organizacije u Istri i Rijeci.
Postepeno su se u Istru prebacivali i komunisti
Istrani koji su zivjeli u Jugoslaviji, te vee 1941.
i 1942. godine nekoliko desetaka drugarica dolazi
u Rijeku, u Pazinstinu, Kras, Labinstinu i u Pulu,
gdje se ukljucuju u rad. Narod tih krajeva spremno je prihvatio poziv u NOB. Organiziraju se ilegalni NOO-i, organizacije omladine i zena i partij·
ske organizacije.
Taka je Antifasisticka fronta zena u Hrvatskoj uz
pomoe partijskih organizacija vee u prvoj ratnoj
godini uspjela formirati mnostvo aktiva, veci broj
opcinskih i kotarskih odbora, a na nekim podrucjima (Lika, Kordun) i okruina rukovodstva
AF:Z:-a.
Zene antifasistkinje, okupljene u AFZ-u svojim su
radom (od prikupljanja oruzja, hrane, odjeee, sanitctskog i stamparskog materijala, prikupljanja
podataka o neprijatelju, organiziranja sklonista
za ranjene borce i terenske partijske radnike itd.,
pa do upoznavanja naroda s ciljevima NOP-a, njegovog politickog prosvjeCivanja i sudjelovanja u
odborima narodne vlasti) bile postale vazna spona izmedu oslobodenog teritorija i okupiranih
krajeva i snazan faktor u konsolidiranju pozadine.
Sirenje NOP-a u Hrvatskoj u toku 1942. pa do kraja ljeta 1943. godine bilo je znacajno i za razvitak
Antifasisticke fronte zena. Organizacija AFZ-a u
Hrvatskoj do odrlavanja Prve zemaljske konferencije AFZ-a Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu
6. decembra 1942. g. postize znacajne rezultate i
po broju formiranih odbora AFZ-a i omasovljavanju organizacije i u radu na sakupljanju i pruzanju raznovrsne pomoCi NOP-u, te vlastitim sudje-
125
�126
lovanjem i borbom zena na fronti. U drugoj polovici 1942. godine djelovali su gotovo u svim okruzima okruzni odbori AFZ-a s gusto razgranatom
mre:iom kotarskih odbora i mnogobrojnih nizih
organizacija. U to vrijeme djeluje Okruzni odbor
AFZ-a za Kordun, koji u augustu ima 6 kotarskih,
15 opCinskih i 202 seoska odbora AFZ-a, te obuhvaca oko 8.000 zena, a u Karlovcu je istodobno
bilo 15 pododbora u tvornicama, uredima i teritorijalnih ( ulicnih); u Lici uz Okruitni odbor AFZ-a
djclujc 8 kotarskih i ukupno 321 opCinski, mjcsni
i scoski odbor AFZ-a, obuhvacajuCi oko 15.000 zcna; u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju takodcr djeluju okruzni i kotarski odbori AFZ-a, a
u gradovima Susak i Rijeka bili su formirani rajonski i ulicni odbori AFZ-a. U Slavoniji i zagrebackoj oblasti djeluje niz kotarskih, opCinskih,
mjesnih i seoskih odbora AFZ-a i Izvrsni odbor
AFZ-a za Slavoniju. Vrlo je aktivan bio Mjesni
odbor AF2-a u Zagrebu, koji je u decembru 1942.
g. rukovodio sa 6 rajonskih odbora, 13 maticnih
oclbora i 37 podoclbora.
Oc!bori Antifasisticke fronte zena, koji se formiraju
od samog pocctka ustanka imaju vaznu ulogu u
mobilizaciji zena u NOB-u za priclobivanje i onih
masa zena koje u Kraljcvini Jugoslaviji nisu imale nikakva udjela u politickom zivotu, vee su sistcmatski ostajale zapostavljcnc, au vclikom broju
i nepismene. Oclbori AFZ-a imaju i sasvim konkretne zaclatke: snabdijevanjc vojskc hranom, odjecom i sanitetskim materijalom, organiziranje
sjctvc i zctvc, bojkot ncprijatcljskih trziSta, spremanjc bolnicarki za front, briga za djccu u ugrozcnim predjelima, kao i za c!jecu ilegalaca i boraca, kurirska sluzba itd. Rad odbora AF2-a bio
jc politicki u najsirem smislu rijeCi, te oni postaju vazan oslonac u politickom radu KPJ i Naroclne fronte. Zbog odlaska muskaraca u NOV ovi odbori su bili vazna politicka snaga, nosioci su poJi.
ticke aktivnosti i snazan oslonac u organiziranju
i radu narodne vlasti.
Potkraj 1942. gocline vrse se i pripreme za Zemaljsku konferenciju AF2-a za Jugoslaviju. 25. novembra 1942. g. CK KPH saljc svim okruznim komitetima KPI-1 na podrucju Hrvatske okruznicu, u kojoj sc izmcdu ostalog kaze:
,u cilju koordiniranja rada Antifasistickog fronta
zcna na oslobodcnoj teritoriji, te povezivanja i
pojacanja rada u ncoslobodenim dijelovima Jugoslavije odrzat cc sc 26. deccmbra o.g. sira konfcrcncija Antifasistickog fronta zena, Sazivacki
oc!bor poziva svc organizacijc AFZ-a, kako na osslobodenoj tako i na ncoslobodcnoj tcritoriji, da
na ovu konfcrcnciju posalju ncizostavno svojc delegate iz svih pokrajinskih, oblasnih, okruznih
kotarskih, a po mogucnosti i svih opcinskih i mjcsnih oclbora AF2-a. Bilo bi pozcljno da svi delegati budu birani od svojih organizacija putem
konfcrencija i sastanaka, cla kao predvodnici zena
svoga mjcsta i kraja dodu sa izvjestajima i predlozima za buduci racl. Nasa herojska Naroclnooslobodilacka vojska, brigade i odredi, u kojima se
sve cesce srecu zene-borci, treba takoder da posalju svoje delegate, clrugove ili drugarice, koji ce
donijcti konferenciji zena pozdrave sa nasega fronta i sa konferencije oclnijeti plamene pozdrave i
iskrenu poruku svima borcima: da ce zene u poza·
dini uciniti sve za front.«
Delegati iz Hrvatske na Prvoj zcmaljskoj konfercnciji AF2-a za Jugoslaviju bile su: iz Like - Kata
Pejnovic, Jela Bicanic, Dara Cudic-VujnoviC, Milka Solaja, Milcva MilojcviC, Pepica Saban, Smilja
Pokrajac, Stojanka Aralica, Smilja Popovic, Ana
Vujnovic, Dusanka Gostovic-Grubor; iz Gorskog
kotara - Marija Pap-Valika, Draginja Metikos,
Simica Trbovic, Danica RaduloviC, Vera Gasparac;
sa Banije - Milka Vrancsevic, Kata Vujaklija,
Kata OpaCic; iz Dalmacije - Marija Novak, Milka Lasic, Vescla Segvic, Dobrila Kukoc, Juga Kesic, Mila Karadolc, Vjera Trinaestic-Dubajic, Antica Spiric, Ilinka Sprljan, Stana Miletic, Milka
Mrsa, Marija Skorin, Necla Marovic-Stefanovic
Ranka; sa Korduna - Anica Rakar, Dragica Karan, Dragica OpaciC, Cana Bogdanovic, Draga Bakic, Jela Predovic, Milica Vujicic. Osim spomenutih delcgata iz Hrvatske na konfercnciji su bile i
Olga Krcacic-Kovacic, Anka Berus, Vanda Novosel i Marica Zastavnikovic.
Dclcgatkinjc iz Moslavine i Slavonijc nisu stiglc na
konferenciju jcr se zbog neprijateljskc ofanzivc
nisu moglc probiti kroz neprijateljske linije.
Na ovoj Konfcrenciji izabran jc Centralni odbor
AF2-a Jugoslavijc.
2:ene-vojnici u jedinicama narodnooslobodilacke
vojske
U narodnoosloboclilackoj borbi jedan od najznacaj·
nijih i u historiji rijetkih nacina aktivizacije zena
bilo jc nijhovo sudjelovanje u vojnim jedinicama.
Ogromnim naporima, hrabrim drzanjem i juriSima na jaka neprijatcljska uporista, u borbama
s dalcko nadmocnijim ncprijateljem zene dokazuju da su u svemu ravnc svojim drugovima.
U Hrvatskoj nije bilo odrcda, brigade ni takvog
kraja u kome se ne bi borio oruzjem u ruci velik
broj zena. VI licka divizija imala je u svojim reclovima vise od 600 zena boraca, mitraljezaca, bolnicarki, vojnih i politickih rukovodilaca, koje su
pros!e sav njezin teski i slavni put kroz Liku, Bosnu, Srijem itd.
U toku 1942. gocline pocinju se formirati zenske partizanske cete sastavljene uglavnom od omladinki.
Prva zenska ceta formirana je u Trnavcu (Lika)
25. augusta 1942. Ceta je bila organizirana po svim
vojnickim principima. Omladinke zcnske cete prosic su kroz jcdnomjcsccni vojno-politicki kurs, na
kojcm jc Naranca Koncar bila i komesar cete.
Nakon vojnc obuke omladinkc iz ccte, bile su rasporedene u jcdinicc I i II lickc brigade, s kojirna
odlaze na Kordun do Perjasicc. Srcdinom oklobra 1942. godinc, na Perjasici, prcd samu akciju
rasporeden je po jcdan vod omladinki u sva cctirl
bataljona. U borbama na Pcrjasici omladinke pokazuju da sc po borbenom duhu ne razlikuju od
svojih clrugova. Poslijc prvih borbi u kojima je sudjelovala ccta omlaclinki u clanku »Partizanke u
borbi« (Udarnik, glasilo uclarne brigade I operativne zone Hrvatske, iz 1942.) piSe izmcdu ostaloga:
» ... Sa sumnjom sc gledalo i na borbenu vjestinu
�drugarica. Medutim sve te sumnje su se danas
rasplinule kao !aka ljetna jutamja magla.
. . . Na nasem putu kroz Kordun, nasa II partizanska udarna brigada, u Cijem je sastavu bila i ceta
omladinki, sukobila se s jakim neprijateljskim
motoriziranim, tenkovskim i pjesackim snagama.
U borbi, koja se razvila, mlade partizanke, zajedno
sa svojim drugovima partizanima, neustrasivo su
juriSale na neprijateljsku konjicu, kamione, pa
cak i tenkove. Kao da su to divni, stari i iskusni
borci, a ne mlade seljanke, koje su tek juce prvi
put primile puske u ruke ...«
Osobitom hrabroscu u prvoj borbenoj akciji, u kojoj je sudjelovala I zenska ceta, istakle su se Milka Bjelobaba, Dragica MarinkoviC i Desa StojiC,
koje su sve do kraja rata kao borci VI proleter·
ske divizije izdciale sve borbe i napore.
U septembru 1942. godine formirana je u Turjanskom Druga zenska ceta, ciji je komesar bila Kata
Bubalo. Po zavrsetku jednomjesecnog kursa i
omladinke ove cete bile su rasporedene u razne
jedinice VI divizije. Treca zenska ceta formirana
je pri IV lickom partizanskom odredu, a njezin
komesar bila je Manda HeCimovic-Kucisec. I u
ostalim dijelovima Hrvatske nalazimo u brigadama velik broj zena vojnika. U jesen 1942. godine
dvije stotine omladinki i zena odlazi u IV, V i XI
kordunasku brigadu. U VI slavonskom korpusu
od prvog dana ustanka do oslobodenja borilo se
oko 1.670 iena. XVII slavonska brigada imala je
vise od 200 drugarica s kojima je osvajala uporiSta po Slavoniji i sjevernoj Hrvatskoj. Prema
podacima iz aprila 1943. godine u XVI omladinskoj NO brigadi bile su 83 zene, a XVII NO brigada brojila je u maju iste godine oko 250 iena pa
su je cesto nazivali »Zenska brigada«. U isto vrijeme (maj 1943. godine) u XVI diviziji NOVH ima
95 iena.
U I dalmatinskoj proleterskoj brigadi bilo je u toku
rata oko 130 zena, a u XIX diviziji 258 zena. U X
zagrebackom korpusu bilo je u 32. diviziji 130
zena, a u 33. diviziji 107 iena.
U okiobru 1944. godine u jedinicama IX divizije
NOV Jugoslavije na raznim duznostima i u redovima boraca bilo je 315 iena.
S razvitkom ustanka iene sve viSe ulaze u NOV.
Radi ilustracije navodimo: 1941. godine u Narodnooslobodilackoj vojsci bilo je samo dvadesetak
zena, 1942. godine 479, 1943. godine 4211, a 1944.
godine oko 6.610 :lena.
U borbama udarne brigade »Braca Radic« X korpusa kao horae i bolnicar istakla se osobito Rosa
Bajda iz Ludbrega. Ona je u borbama u Gornjim
Sredicama, pod kiSom neprijateljskih metaka
prenosila i izvlaCila ranjenike. Svakako treba spomenuti i prvu ienu oficira iz Hrvatskog primorja,
narodnog heroja Anku Padjen koja je bila komandir cete. Iako smrtno ranjena, ona se i dalje
kao komandir brine za svoju jedinicu, te u posljednjim casovima svoga zivota opominje svoje drugove: »Oprezno, drugovi, povlacite se u koloni po
jedan, da ne bi koji nastradao.«
Medu prvim komesarima u vojsci bila je Milka Kufrin. Za njezino junastvo i poirtvovnost znalo se
i izvan vojnih jedinica u kojima se borila.
Borbi kod Gornjeg Poloja jos se dobro sjecaju po-
jedini prezivjeli borci, a uz te borbe nerazrjesivo
su vezani juriSi na italijanske tenkove Saje i Mike
Sakic iako im je to bila prva borba .
Spomenuli smo kao primjer samo nekoliko zena
vojnika iz nase narodnooslobodilacke borbe. 0
tim uglavnom mladim djevojkama i njihovom herojstvu, borbenosti, pozrtvovnosti i sl. mogle bi
se citave knjige napisati. Tako i o djevojci Milenki Kljajic, koja je hvatala zive Nijemce, o studentici Kati Bubalo, koja je poginula jurisajuCi s
bombom u ruci, o Ljubici Gerovac, o Dragici Bu·
!at, Mladenki Ostojic i mnogim drugim poznatim
i nepoznatim junakinjama Hrvatske. Sve su one
bile hrabre, izdr.lljive i borbene. Zene u vojnim
jedinicama bile su uglavnom omladinke, sto je i
razumljivo, jer je omladina i bila osnovni kadar
NOV.
Velik je broj :lena koje su u vojnim jedinicama vrsile sanitetsku sluibu. Nezaboravna je pohtvovnost, hrabrost i briga oko ranjenih drugova ogromnog broja bolnicarki koje su vrlo cesto znanje
stjecale u samoj borbi.
U oktobru 1941. godine osnovana je na Petrovoj gori
prva partizanska bolnica, koja je neprekidno ra·
dila za cijelo vrijeme narodnooslobodilacke bar·
be i za neprijatelja ostala neotkrivena. U decembru 1941. godine za vrijeme prvih borbi kod Korenice pocinje formiranje partizanskog saniteta
u Lici. Istog mjeseca uredena je u skolskoj zgra·
di u Krbavici prva partizanska bolnica u Lici. Ova
bo!nica postal ce u pocetku 1942. godine centralna bolnica za teske ranjenike. U njoj je od samog
osnivanja radila dr Slava Ocko-Cetkovic.
U maju 1942. godine pocinje gradnja bolnice na Bijelim Potocima, na Pljesivici. U mei:luvremenu je
uredena u Farkasicu prihvatna bolnica sa dvadesetak kreveta koja je ubrzo prosirena smjestajem ranjenika u obliinje seoske kuce. Upravnik
ove bolnice bila je med. sestra Desa Marunic, a
kasnije med. sestra Mira Zigic.
Centralna bolnica na Bijelim Potocima hila je relativno dobra snabdjevena i ljekovima i sanitetskim materijalom, te je za tadasnje prilike predstavljala veliki napredak partizanskog saniteta.
Ova ie bolnica u jesen 1942. godine imala rendgenski aparat, a imala je i zasebne paviljone za
interne bolesnike, kao i za tifusare. Ta bolnica
postojala je sve do jeseni 1943. godine, kada su
ranjenici preneseni u bolnicu u Otocac. Odigrala
je znacajnu ulogu narocito za vrijeme IV nepri·
jateljske ofanzive kad je u njoj bila smjestena
glavnina ranjenika s cijelog podrucja Korduna i
Like. Do augusta 1942. godine bolnicom je uprav·
ljala dr. Slava Ocko-Cetkovic. Ljeta 1943. godine
bili su iz bolnice zbog cestih bombardiranja evakuirani ranjenici, a nesto kasnije spalili su je cetnici.
U toku 1942. i 1943. godine na Citavom podrucju
Hrvatske postojala je dobra organizirana sanitetska sluiba. U to vrijeme vee rade bolnice u Dreznici, Otoccu, Korenici, Skradu, Peckoj. na Biokovu, Visu, na Papuku, u Psunju, u Pozeskoj ko·tlini, Garesnici i drugdje. Lijekovi i sanitetski rna·
terijal za bolnice redovito su dolazili preko AFZ-a
i omladine.
121
�128
U pocetku 1942. godine osnivaju se na raznim mjestima i sektorima gdje su se vodile borbe privremene prihvatne i odredske bolnice za lakse ranjenike. Tako je u januaru osnovana bolnica za lakse
ranjenike u Trnavcu (oko 20 kreveta), kojom je
upravljala mcd. sestra Slavka Blazevic. Bolnica je
radila do aprila, kada je rasformirana zbog italijanske ofanzive. U pocetku 1942. godine uredena
je u nekoliko seoskih kuca u Buljmizama i Pavlovcu bolnica I odreda sa 25 kreveta. Upravnik
ove bolnice bila je med. sestra Janja Hrienjak. U
veljaci prilikom oslobodenja Lapca, uredena je
prihvatna bolnica u Lapcu za oko 50 ranjenika u
zgradi bivse zandarmerije. Ovu je bolnicu uz po·
moe naroda uredila Boja TiSma.
Ina osta]om teritoriju Hrvatske postojala su u toku
1942. i 1943. godine prihvatne bolnice za lakse i
teie bolesnike u kojima su rukovodeCi kadar uglavnom bile zene.
Veliki je broj zena lijecnika, koje su aktivno sudjelovale u NOP-u. Navodimo nekoliko imena: dr Ruza Blau-FrancetiC, referent saniteta Zagrebackog
odreda i kalniCkog i bjelovarskog podrucja; dr
Slavka Blazevic, upravnik Bolnice za lakse ranje·
nike u Trnavcu i Bolnice III odreda u Do broselu,
referent saniteta u III odredu, komesar u vojnoj
bolnici na Bijelim Potocima; dr Anka Budak-Morovic radi u sanitetu na kninskom sektoru, sef
Vojne ambulante u Korenici, upravnik Bolnice u
Skradu i Peckoj, !ijecnik u partizanskoj bolnici
Grunnu (Italija) i nacelnik saniteta u XXII i
XLVIII srpskoj cliviziji; clr Nada Drenovac, lijecnik je ambulante kalnickog poclrucja, referent
Zdravstvenog ocljela kotara Garesnica i okruznog
NOO za Moslavinu; dr Slava Cetkovic·Ocko, prvi
lijecnik u Lici, organizira sanitet u grupi lickih
partizanskih odreda, ureduje centralnu partizansku bolnicu u Krbavici i na Bijelim Potocima, referent je saniteta u VIII diviziji i clan Sanitetskog
odsjeka GSH, zamjenik upravnika partizanske
bolnice u Grunnu i upravnik Vojnopartizanske
sanitetskc skole u Grunnu; dr Teodora Fischer·
-Sartorius radi u civilnim i vojnim bolnicama na
Psunju i Papuku i na tercnu. organizira higijen·
sko-epiclemiolosku sluzbu i kurseve za higijcnicarke; clr Smilja MikaCic racli u Livnu, gclje organizira visu sanitctsku skolu VIII korpusa, sanitetski jc referent Komandc splitskog podrucja u
Brstanovcu i Oblasnog NOO·a za Dalmaciju; dr
Olga MiloscviC radi u Zdravstvenom ocljelu
ZAVNOH-a i cljeluje u Gorskom kotaru i Slavoniji; clr Tea Obcrhofcr·Sik, upravnik bolnice clilj·
skog podrucja, upravnik poljskc bolnice XII
clivizije i referent saniteta XII divizije; dr
Bonka Orescanin radi u Vojnom sanitetu u Petrovoj gori, Zbijegu, na Bijelim Potocima i Otoccu, sef je prve zclravstvene ekipe ZAVNOH·a i clan
Zdravstvenog ocljela ZAVNOH-a; dr Alenka Paja•
lic·Hrovat racli u bolnicama VI korpusa, referent
je saniteta XVII brigade i saniteta u bolnicama
pozeskog poclrucja, upravnik poljske bolnicc
XXXII clivizije X korpusa; clr Vera Polak racli u
vojnom sanitetu u Moslavini, sef je Vojnc bolnice
u Varazclinu; dr Zora Steiner-Golclschmiclt, lijecnik u I partizanskoj brigadi, sef kirurskog odjeljenja Centralne bolnice Vrho·mog staba, sef raz-
nih kirurskih ckipa VII clivizije i X korpusa »Zagrcbackog«, referent saniteta I clalmatinske brigade i I gardijske brigade; clr Vera Saric, lijeenik je
u Vojno-partizanskoj bolnici u Drdnici, upravnik
Bolnice u Skradu, bila je u Sanitctskom ocljeljenju GSH, scf saniteta Korclunskog poclrucja, organizirala partizansku bolnicu i dom za truclne
zene u Gravini (Italija); dr Jelka Vesenjak-Zmijanec, prvi lijecnik na Kalniku- upravnik partizanske bolnice, referent ONOO Varazdin, lijecnik
XXXII divizije, sanitetski referent i lijecnik Oblasnog NOO. Osim njih aktivno su radile i dr Cila
Albahari, clr Milica Band-Kun, dr Magda Friclman-Hersarcl, clr Rasija Hadziomerspasic, dr Nacla HandZekovic, clr Boziclara Herkov, clr Helena
Hellenbach, clr Erna Holik, clr Marta Husar, dr
Juclita Golclzancl, dr Pava Jajac, clr Natalija Kiseljevskaja, clr Zora Klasnja, clr Irina Knezevic-Kovanjko, clr Zelenka Kranjc, dr Vera Kuscc, clr.
Ivanka Moacevic, clr Suzana SariC, clr Marija
Slczinger, clr Marija Tomasco·Novak, clr Marija
Zbornikova i clruge.
Za citavo vrijcme rata osobljc u sanitetu, koje su
vecinom Cinile zcne, ulagalo je ogromne, viSe puta natcovjccanske napore u vrscnju svojih cluznosti prema ranjenicima. Pri organiziranju prihvatilista i transporta ranjenika veoma su aktivno
sudjelovale zene, poscbno omladinke. Pred svaku
akciju sakupljao se zavojni materijal, pravile su
se drvene udlagc, pripremala improvizirana nosila. uredivale kuce za prihvatiliste i kola za transport ranjenika.
Problem - pomanjkanje strucnog sanitetskog kadra rjesavao se tako sto su se za rad u bolnici uzimale dobrovoljke-omladinke, kojima su se u toku
rada u bolnici davale upute i objasnjavali osnovni
pojmovi iz higijene i njege bolesnika.
Kursevi za cetne bolnicare odrzavali su se u svim
odredima u februaru, martu i aprilu 1942. g., a
vodili su ih referenti odreda po dobivenim upu·
tama. U maju 1942. gocline odr1an je u Korcnici,
pod rukovoclstvom dr Slave Ocko-Cetkovic. kurs
za bataljonske bolnicare, koji je trajao oko 15
dana, a pohadalo ga je 10 polaznika. Neste ranije,
u pocctku 1942. godine, clr Antonjeta Monti odrzava sanitetski kurs prve pomoCi u svom stanu u
Kistanjima s omladinkama i zcnama iz okolnih
sela te nabavlja potrcbni sanitetski materijal za
partizane. Kurscve za bolnicarc i higijenicare,
koji su se odriavali u toku 1943. i 1944. godine u·
glavnom su pohadale zene, i to vecinom omlaclin·
kc. Takvi kursevi oddavali su se vrlo cesto pod
najtezim okolnostima, s polupismcmm, pa i nepi·
smenim drugaricama, ali su rezultati uglavnom
bili dobri. U novcmbru i decembru 1943. godinc
oclrzan je u Trnavcu jednomjesecni kurs za bolnicare sa 30 polaznica, medu kojima je osim seoskih djevojaka iz Like bilo i sest djevojaka iz Gorskog kotara i Primorja. U januaru 1944. godine
odrian jc kurs za bolnicare u Otoccu. I na ovom
kursu bilo je ukupno oko 30 polaznika, medu nji·
rna samo 5 muSkaraca.
Iza clrugc evakuacije Otocca u februaru 1944. goclinc poceo je u Trnavcu kurs koji je trebalo cia osposobi za jeclinice i bolnice higijcnicare, koji ce
u prvom rcclu sprecavati sirenje pjegavca. Na tom
�kursu bilo je 18 polaznika, a od toga 12 zena. Kurs
je dao vrlo dobre rezultate, iako je oddan u vrlo
teskim uvjetima. Organizacijom i pedagoskim radom na kursevima za bolnicarke i higijeniearke
bavile su se pretezno zene, lijecnice i sestre pomocnice. Potkraj 1943. i u 1944. godini u Lici su
radile na kursevima sestre pomocnice J elka Kralj,
Slavka Blazevi6 i dr Dora Filipovic.
Narod je od prvog dana ustanka smatrao partizanski sanitet svojim. Masovni posjeti zena i omladine bolnicama, pranje bolnickog rublja, posteljine i zavoja, snabdijevanje boraca koji napustaju
bolnicu odjecom i obucom - sve je to bila ogromna pomoc i jedna od glavnih zadaca AFZ-a i
omladine.
Svakako treba spornenuti i ogrornan broj zena, u
prvorn redu ornladinki, koje su uspjesno radile
u obavjestajnoj sluzbi, obavljale kurirske duitnosti, kao i veliki broj zena koje su tokom narodnooslobodilackog rata postale invalidi.
Prva konferencija AFZ-a za Hrvatsku
Neposredno nakon odrlavanja Prve zernaljske konferencije AFZ-a Jugoslavije u Hrvatskoj je osnovan Sazivacki odbor AFZ-a sa zadatkorn da priprerni konferenciju AFZ-a Hrvatske. Ovaj odbor
razaslao je 15. deccrnbra 1942. godine Okruinicu
svim okruznim odborima AFZ-a u Hrvatskoj u
kojoj se govori o ciljcvima i zadacirna konfcrencijc. U okruznici sc izrnedu ostalog kaze: »Tokorn
18 mjeseci narodnooslobodilackog rata podigla se
i ucvrstila i sve viSe jaca Antifasisticka fronta zena u svirn dijelovima oslobodenog teritorija Hrvatske, kao i u mnogim dijelovima neoslobodenog
teritorija. Mreza odbora razgranala se po citavoj
Hrvatskoj obuhvatajuci sve sire mase zena sviju
slojeva, vjera i narodnosti i predstavljajuCi cvrsti oslonac narodnooslobodilacke vojske i narodne vlasti u pozadini. Medutim, u radu organizacije AFZ-a kao cjeline pokazala se dosadasnja nepovezanost izmedu pojedinih odbora na citavom
teritoriju Hrvatske kao nedostatak koji je postao
i kocnicom u daljcm razvitku i osamostaljenju
pojedinih odbora, odnosno Citave organizacije.
Da bi se taj nedostatak uklonio, saziva se 24. i 25.
sijecnja 1943. godine konferencija Antifasisticke
fronte zena za Hrvatskw<.
Medutim, konfcrcncija AF:Z.-a za Hrvatsku nije odrzana u predvideno vrijeme, vee jc zbog pocetka
cetvrte neprijatcljske ofanzive (januar-mart 1943)
odgodcna. Kako neke organizacije i neki delegati
o odgadanju konferencije nisu na vrijeme bili obavijesteni, Sazivacki odbor odrzao je sastanak
sa prispjelim delegatkinjama (iz Hrvatskog primorja, Slavonije i zagrebacke oblasti) 25. janu;lra 1943. godine u selu Seganovcu (kotar Korenica). Na ovom sastanku formiran je Izvrsni odbor AFZ-a za Hrvatsku koji je do saziva Prve konferencije AFZ-a Hrvatske rukovodio i usmjeravao
rad organizacija AFZ-a u Hrvatskoj. U Izvrsni
odbor uS!i su: Vlatka Babic (predsjednik), Jela
Bicanic ( tajnik), Anka Berus, Kata Pejnovic i Olga Kovacic-Kreacic. Nepun mjesec dana nakon
formiranja Inicijativni odbor AFZ-a za Hrvatsku
o tome obavjestava sve organizacije AFZ-a u Hrvatskoj te ujedno objasnjava svoje zadatke i daje upute za rad na terenu.
Prva konferencija AFZ-a Hrvatske odrzana je nakon
sirih politiCkih i organizacionih priprema 11, 12. i
13. juna 1943. godine. Na konferenciji je sudjelovalo 80 delegatkinja i viSe od stotinu ucesnika iz
Slavonije, Dalmacije, Pokuplja, Gorskog kotara,
Hrvatskog primorja, Banije, Korduna i Like, te
Narodnooslobodilacke vojske, Vojnog saniteta i
Sekcije za vezu Glavnog staba NOV i PO Hrvatske. Prvog dana konferencija je odrzana u oslobodenom Otoccu, a druga dva dana, zbog opasnosti od neprijateljskog bombardiranja, u selu
Prozoru blizu Otocca.
Konferenciju je otvorila Kata Pejnovic, prva predsjednica AFZ-a Jugoslavije, kratkim govorom u
kome je podvukla historijsko znacenje ove konferencije, na kojoj su se zene Hrvatske prvi put
ovako organizirano sastale.
Zatim su konferenciju pozdravili Karlo Mrazovic,
predstavnik CK KPH, Vlado Bakaric, politicki komesar NOV i POH, Pajo Gregoric u ime
ZAVNOH-a i Milka Kufrin u ime PK SKOJ-a.
Pozdravljajuci ovu konferenciju, Vladimir BakariC
je izmedu ostalog naglasio:
» ... Nama su u sasvim svjezoj uspomeni oni prvi
dani nase borbe, kada su borci uzeli pusku u ruke, kada je zena krpala, prala i njegovala nase
borce. Nama su u svjezoj uspomeni one mase ze- ·
na, koje su sudjclovale u prekopavanju cesta, u
rusenju komunikacija, koje su sudjelovale u borbi s roguljama u ruci. Mi danas na ovom stupnju
narodnooslobodilacke borbe, na ovom stupnju
nase Narodnooslobodilacke vojske s ponosom govorimo svuda da nasa vojska nije vojska kao
druga vojska, nasa vojska je i vojska zena ...«
Na konferenciji je Anka Berus govorila o medunarodnim, ratnim i politickim dogadajima, o situaciji u zemlji, tc naglasila ogromnu ulogu Komunisticke partije u organiziranju ustanka.
"· .. Komunisticka partija uputila je poziv i nama
zenama, poziv istog sadriaja, i zene su prihvatile
poziv Komunisticke partije, te je danas politicka
osnova AFZ: Jedinstvo svih rodoljubivih antifasistickih snaga, bez obzira na vjeru, narodnost,
raniju stranacku pripadnost i drustveni polozaj.
Da su rnase zena prihvatile tu platformu, da su posle putem koji je ukazala Komunisticka partija,
dokaz su danas nase organizacije, njihova sirina i
njihova rasprostranjenost po cijeloj zemlji. Tomu je dokaz bila u zemaljskom opsegu i Zemaljska konferencija AFZ-a za Jugoslaviju, a dokaz
tome je i danasnja konferencija .... « A. Berus ukazala je dalje na sve oblike ucesca i aktivnosti
zena od samog pocetka NOP-a te nastavila: »•.• U
tim prvim akcijama kovalo se jedinstvo, cvrsto
borbeno jedinstvo, nesalomljivo jedinstvo izmedu
Srpkinja i Hrvatica, izmedu gradova i sela, i sto
se danas nalazimo na okupu, povezane i organizaciono obuhvacene u jednoj jedinoj jedinstvenoj
antifasistickoj organizaciji, nije drugo nego logicna posljedica jedinstva, koje je niklo o borbi protiv okupatora, jedinstvo koje je izraslo iz patoka
krvi i znoja, koje su nase zene Hrvatske bez raz-
12S
�130
like po narodnosti i vjeri dale u ovoj dzinovskoj
borbi.
Bas to, sto su zene u svim tim raznolikim oblicima
sudjelovale i sudjeluju u borbi, omogucilo je da
borba bude tako cvrsta i odlucna, da se redovi
rodoljuba antifasista tako zbiju da ih nikakav
prodor neprijatelja ne moze razdvojiti ... << Istaknuto je bezuspjesno djelovanje onih organizacija
koje su pokusale da odvuku zene od aktivnog djelovanja u NOP-u pasiviziraju ih iii cak da ih angaziraju na strani neprijatelja. Dalje je naglaseno:
» ••• Bez obzira na udio, koji su pridonijele zene,
bez obzira na njihov broj, koji je vrlo cesto mnogo znacio i za samu borbu, narodnooslobodilacki
pokret ne bi bio uopce narodni, da u njemu nisu
u istoj mjeri s muskarcima sudjelovale i zene ... <<
0 organizacionim pitanjima AFZ-a govorila je na
konferenciji Jela Bicanic. Posto je evocirala borbu naprednih zena, antifasistkinja, prije rata i na
samom pocetku okupacije, zadriala se na problemima organizacionog okupljanja zena u toku narodnooslobodilackog rata i socijalisticke revolucije. Prikazavsi organizaciono stanje AFZ-a u Hrvatskoj, gdje su do odrzavanja Prve konferencije
djelovala 2 oblasna odbora AFZ-a, 14 okruznih,
49 kotarskih, 125 opCinskih, 1325 seoskih i 125
gradskih odbora AFZ-a, Jela Bicanic opsirno je govorila 0 ucvrscenju i prosirenju
organizacija u svim pokrajinama Hrvatske
kao i o aktivnosti zena u pozadini, na
fronti i na neosloboilenom teritoriju do odriavanja Prve konferencije AFZ-a za Hrvatsku.
Osvrnuvsi se na vaznost kurseva za osposobljavanje kadrova naglasila je: "· .. Za osposobljavanje
nasih drugarica aktivistkinja moramo osnivati
kurseve. Oni mogu biti i nizi. Visi se mogu odriati
u pojedinim okruzima i oblastima, nizi po kotarima, a kasnije i po opCinama. Na kursevima
!reba objasniti zenama koji su ciljevi narodnooslobodilacke borbe, ulogu zene u toj borbi i zadatke AFZ-a, te ih konkretno primjenjivati na njihov teren, na njihove prilike, objasniti pitanje
saradnje s NOO-ima i omladinom. Kursevi treba
da se odriavaju i na neosloboilenom teritoriju,
pa cak i u neosloboilenim gradovima.<<
Jedan dio svog referata Jela Bicanic posvetila je i
antifasistickim listovima za zene naglasivsi da u
casu odriavanja konferencije AFZ-a za Hrvatsku
u Hrvatskoj i7Jazi 5 listova.
Rezolucija koju je usvojila konferencija ukazuje na
uvjete u kojima se bore nasi narodi na celu s Komunistickom partijom Jugoslavije za svoje nacionalno i socijalno osloboilenje, te istice zadatke
koji jos stoje pred organizacijom AFZ-a u Hrvatskoj:
»1. Prozeti sve antifasistkinje svije5cu da je Antifasisticka fronta zena politicka organizacija koja
!reba da razvija svoju budnost i aktivnost u svim
politickim zbivanjima, u borbi protiv okupatora i
domacih izdajnika. Zato treba pojacati politicki
rad sa zenama, prvenstveno onima koje jos nisu
dovoljno aktivizirane, koje na bilo koji nacin pomazu antifasisticku borbu, aktivizirati one zene
koje su antifacisticki raspoloiene, ali im se dosada jos uopce ni.ie pristupilo, aktivi:llirati sve zene
Hrvatske da sto masovnije ucestvuju u svim obli-
cima borbe protiv okupatora i njihovih slugu,
drugim rijeCima, osamostaliti ih politicki.
2. Razviti do maksimuma rad na pomoci Narodnooslobodilackoj vojsci i jacanju njene materijalne
haze.
3. Aktivizirati mase :lena u pitanju pomoci
ZAVNOH-u i NOO-ima u svim njihovim naporima
u prosirenju borbe i u izvrsenju zadataka koje
borba postavlja pred narodnu vlast.«
Posebno znacenje konferencija je dala u Rezoluciji
kulturno·prosvjetnoj djelatnosti meilu zenama:
»Pojacati kulturno-prosvjetni rad likvidacijom
nepismenosti, organiziranjem politickih kursova,
predavanja o zdravstvu, kao i predavanja o ostalim temama, koja ce podiCi prosvjetni nivo zena,
osigurati redovno izla:Zenje okru:Znih oblasnih i
pokrajinskih listova, u cemu treba da im pomogne i izla:Zenje glasila AFZ-a, »Zena u borbi<< koji
treba da budu ogledalo rada nase organizacije, izraz jedinstvenih napora zena Hrvatske u borbi za
narodno osloboilenje.«
Prva konferencija AFZ-a za Hrvatsku izabrala je i
svoj Glavni i Izvrsni odbor AFZ-a Hrvatske.')
1) U Glavni odbor u.Sle su: Kata PejnoviC, seljanka iz Like,
predsjednica AFZ-a Jugoslavije, clan AVNOJ-a i
ZAVNOH-a; Jela BicaniC, uciteljica; Dara Cudic, seljanka
iz Like, clan Okruznog NOQ.a za Liku; Seka Dosen, seljanka, odbomica Opcinskog AOZ.: Cana Bogdanovic, seljanka iz Korduna, predsjednica Okruinog AOZ.; Milica
Vujicic, seljanka iz Korduna, tajnica Okrufuog AOZ, clan
ZAVNOH-a; Draga Bakic, radnica iz Korduna, odbornica
Okruinog AOz; Kata Opacic, seljanka iz Banije, prcdsjednica AOZ; Marija Novak, studcntica, predsjcdnica Inici·
jativnog odbora AFZ-a za Dalmaciju, Clan NOO-a za
Dalmaciju, Clan Centralnog odbora AFZ-a Jugoslavije;
Nevenka PajiC, radnica iz Dalmacije, tajnica Inicijativnog
pokrajinskog odbora A02-a, Z.:'l Dalmaciju, Clan NOO-a;
Anka Bents, profesor iz Dalmacije, Clan Politbiroa CK
KPH, clan ZAVNOH-a; Marija Bracka, seljanka, odbornica Kotarskog AOZ; Milka Bogunovic, seljanka iz Dalmacije, odbornica Okruinog AOZ, clan NOO-a za Dalmaciju; Mica MiljaniC, seljanka iz Slavonije, odbomica
Oblasnog AOZ; Smilja Stimac, studentica iz Slavonije,
odbornica Oblasnog AOZ; Jovanka Pavic, radnica, odbornica Oblasnog AOZ; Jula Raskovic, seljanka iz Slavonije,
odbornica Kotarskog AOZ; Nada Trbovic, seljanka iz
Gorskog kotara, prcdsjednlca Inicijativnog okruZnog adbora AF:I:·a za Gorski kotar; Vera Ga.Sparac, seljanka iz
Gorskog kotara, odbornica Okrumog AOZ.; Vlatka BabiC, uCiteljica iz SuSaka (Hrvatsko primorje) Clan Izvrsnog odbora ZAVNOH-a; Milka Milenic, domaCica iz Kastva (Hrvatsko primorjc), odbornica Okrufnog AO:l:.; Marija Derda, uCiteljic.a iz Pokuplja, tajnica Inicijativnog
Okruinog odbora AFZ-a; RuZa KumiC, seljanka iz Pokuplja, odbornica Okru:lnog AOZ; Mara KordiC, radnica
iz Zumbcrka (Pokuplje) odbornica OpCinskog A02; Maca GrZctiC, radnica iz Zagreba, Clan Centralnog odbora
AF2-a Jugoslavije; Olga KovaCk-KreaCiC, Cinovnica iz Zagreba, Clan Centralnog odbora AF2:-a Jugoslavije; Marica
ZastavnikoviC, Cinovnica iz Zagreba, Clan ZAVNOH-a,
tajnica Zcnske grane HSS-a; MaSa VejnoviC, seljanka iz
Like, bolniCarka; Ljubica BrkoviC, uCenica iz Karlovca,
partizanka VIII divizije NOV.
U izvrSni odbor uSle su: predsjednica Maca GdetiC, taj~
nica Jcla BiCaniC, Kata PcjnoviC, Anka Berus, Olga KovaCiC-KrcaCiC, Ncvcnka PajiC, Vlatka BabiC, Milica VujiCiC.
�Politicki zadaci o kojima je raspravljala konferencija AF:Z Hrvatske i koji su usli u rezoluciju, postali
su platforma novoosnovanom listu »Zena u barhi•, glasilu Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske ( prvi
broj izisao za vrijeme konferencije). Prve
urednice lista bile su Valerija Pap i Olga Kovacic-KreaCic :Zoga, a kasnije Bosiljka Krajacic,
Nada Sremec i Veda Zagorac. »Zena u borbi•
izlazi u doba kada su jedinice NOV oslobodile
veci dio Hrvatske, u znacajnim danima formiranja ZAVNOH-a, prvog opceg drustveno-politickog
tijela naroda Hrvatske u vrijeme kada je organizacija AFZ·a u Hrvatskoj ucvr5cena i prosirena.
Razvoj i rad ovog lista usko je povezan sa svim
etapama rada i razvoja organizacije AF:Z-a. Medutim, ,zena u borbi• nije bio prvi list za zene sto
je za vrijeme narodnooslobodilackog rata i socijalisticke revolucije izlazio na podrucju Hrvatske,
pa ni prvi koji je nosio to ime. »Zena u borbi«,
kao prvi antifasisticki list za zene na podrucju
Hrvatske, poceo je izlaziti na oslobodenom teritoriju u Lici 1942. godine (prvi broj iziSao je uoci
Osmog marta). Izdavao ga je Okruzni odbor
AF:Z-a za Liku, a u redakciji lista u pocetku su
bile: Kala Pejnovic, Jela Bicanic, Stojanka Arali·
ca, Jela Cuk-Bojanic, dr Slava Ocko-Cetkovic i
Marija Soljan. List se stampao u viSe od 1.000 pri·
mjeraka u stampariji OkrliZnog komiteta KPH za
Liku. Od pocetka izlatenja lista »Zena u borbi«,
glasila Glavnog odbora Antifasisticke fronte zena
za Hrvatsku (juni 1943), list mijenja svoj naziv
u »Licka zena u borbi«. Stampanje listova u ratnim uvjetima bilo je veoma tesko, a jedna od najvecih poteskoca bilo je nabavljanje papira i pisacih strojeva, pa zene same organiziraju kupovinu papira na neoslobodenom teritoriju. I pored
tih teskoca tokom 1942. godine u viSe pokrajina i
kotara Hrvatske javljaju se i drugi listovi za zene.
Vecinom su stampani u tehnikama okruznih i ko·
tarskih komiteta na sapirografu iii ciklostilu, a
uredivale su ih same zene. Svakako treba prikaza·
ti kako se ti listovi za zene, javljaju jedan za dru·
gim u svim dijelovima Hrvatske. Vee 1. juna 1942,
dakle samo dva mjeseca poslije prvog broja »Zene u borbi«, glasila Okruznog odbora AF:Z-a za Li·
ku, pojavljuje se drugi zenski list »Drugarica•,
koji izdaje Kotarski odbor AF:Z-a Ogulin (urednik
Ana Konjovic). U augustu 1942. godine Okruzni
odbor AFZ-a Kordun izdaje svoj list »Rijec zene•,
koji izlazi u viSe od 1.000 primjeraka ( urednici
Barka Benic, Nada Drakulic, a kasnije Anica Rakar-Magasic), a 1. decembra 1942. AF:Z za Hrvatsko primorje izdaje kao svoje glasilo »Primorku«,
koja gotovo redovito izlazi sve do oslobodenja, a
naklada joj prelazi 1.000 primjeraka (urednice
Ruzica Turkovic i Nada Brncic).
U januaru 1943. godine Okrutni odbor AFZ-a za Slavoniju i Srijem pocinje izdavati svoj list »Udarnicu« (urednice Bosiljka Krajacic i Eva Domanji
Gr!ic, a kasnije i Maja Jankez). U Dalmaciji 15.
aprila 1943. izlazi »Dalmatinka u borbi« (urednici Milka Lasic, Blatenka Mimica, Milos :Zanko,
Marija Novak i Vanja :Zanko). U Dalmaciji su jos
1943. godine izlazila dva lokalna lista »Korculanka« i »Peljescanka«. Okrutni odbor za Gorski ko·
tar pokrece 1. jula 1943. list »Rodoljupku« (ured-
nica Jelena Jancic, list izlazi cijelu 1943. i 1944.
godinu). Mjesec dana kasnije Okruzni odbor
AF:Z-a Cazma (Moslavina) pokrece »Glas zene•
( urednici I vo Doncevic i Laura Sobol, a Inicija·
tivni okruzni odbor AF:Z-a Pokuplje svoj list »Antifasistkinja• ( urednice: Marija Derda i Zora Ahmetovic). Iste go dine pocinje izlaziti i list Okruznog odbora AFZ-a Banije »Banovka« ( urednice
Milka Vranesevic i Vera Krunic) i list Okruznog
odbora AFZ Bjelovar »Antifasistkinja« (urednice
Krunka Zastavnikovic, Maca Kendel, Ida Simic i
Kata Jakopovic). I zene Istre izdaju svoj list na
hrvatskom jeziku pod naslovom »Istranka«, a na
italijanskom jeziku »La donna istriana«. Oba lista
poCinju izlaziti u juJu 1944, a ureduje ih Dina Zlatic. Iste godine zene zbjega u El Shattu i Kairu
takoder izdaju svoj list »Zena zbjega«, glasilo
AF:Z-a zbjega iz Jugoslavije (urednice Marija Lujak i Katica Batinic).
Svi ovi listovi, Cija je naklada ponekad iznosila i
do 3.000 primjeraka, odigrali su ogromr,u ulogu u
politickom i opcem prosvjeCivanju zena. Svakako
da su najvrednije i najpotresnije one stranice na
kojima su objavljeni dopisi zena s terena koje,
do jucer nepismene, piSu same o sebi, o svom zivotu i svom radu. Listovi su se raspacavali na sve
moguce nacine, ali su ih uglavnom prenosile zene
preko najopasnijih terena u okupirane gradove.
Cak i one koje su bile u zatvorima i logorima dobivale su poneki broj tih listova. Pojava taka velikog broja listova za zene takoder je znak i potvrda masovnog aktiviranja zena. Listovi su po·
vezivali organizacije, a oslanjali su se na mnogobrojne suradnice, mrezu sakupljacica papira, raznosaca, partizanskih kurira, na citavu organizaciju AF:Z-a. Okruzni i pokrajinski listovi objavljuju
mnostvo dopisa 0 pomaganju zena fronti, izborima za narodne odbore, kursevima za politicko
izgradivanje i borbu protiv analfabetizma, borbenim grupama zena, o radnim akcijama na zasijavanju polja i zetvi, u ucescu partizanki u bitkama
i pozrtvovnosti bolnicarki, o akcijama zena u okupiranim gradovima, o Zenama zatvorenicama. Ovi
listovi postaju pomagac i »ucitelj u radu«, kako
piSe ,zena u borbi• od augusta 1942. godine. Listovi pomaZu u sirenju organizacije, u njezinom
ucvrscenju, prenoscci direktive od viSih odbora
na nize. Velika je zasluga ovih listova i u sirenju
organizacije na neoslobodeni teritorij.
Dok su okruzni listovi puni dopisa zena o njihovom
radu i borbi, na stranicama glasila Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske »Zena u borbi« citamo direktive koje Glavni odbor i rukovodioci Partije salju
drugaricat':l.a, uceCi ih i pomazuCi im u radu. »Zena u borbi« piSe o politickoj situaciji i stanju na
frontovima, o aktiviranju :lena u opcenarodnom
javnom zivotu i zadacima, sto ih imaju ne kao
predstavnici zena nego kao najbolji predstavnici
naroda Hrvatske. Brojevi >>Zene u borbi« iziSli u
toku 1944. godine puni su znacajnih napisa od
kojih je svaki poziv na organiziranje opcenarodne
djelatnosti za ostvarenje zadataka narodne vlasti.
U drugoj polovini 1943. godine, nakon odrlavanja
Prve konferencije AF:Z-a za Hrvatsku, rad organi·
zacije mnogo je dobio u sirini u organizacionom i
politickom pogledu. Na osnovi stavova prihvace-
131
�132
nih na konferenciji AFZ-a za Hrvatsku, adrian je
niz konferencija organizacija AFZ-a po okruzima,
kotarima i opeinama na kojima su analizirane pokazane slabosti i usvojene metode rada u njihovom uklanjanju. Take su vee u junu 1943. godine
odriane konferencije AFZ-a za: okrug Nova GradiSka (13. VI 1943) i kotar Cazma (27. VI 1943);
u juJu 1943. godine odriana je Prva konferencija
AFZ-a za otok Korculu, a 1. augusta okruZna konferencija AFZ-a za Cazmu. U okrugu Bjelovar formiran je 10. augusta Inicijativni okruzni odbor
AFZ-a. I u ostalim djelovima Hrvatske organizacije AFZ-a jaca i organizaciono se ucvrscuje .. Potkraj augusta 1943. godine oddana je Druga konferencija AFZ-a okruga Karlovac, a istog mjeseca
pocinju se vrsiti i organizacione pripreme za formiranje Inicijativnog odbora AFZ-a za Istru. Sredinom 1943. godine u Istru dolaze Mira Ban-Raduna i Milka Milenie da rade s omladinom i zenama. TeiiSte je bilo osposobljavanje i osamostaljenje najboljih drugarica iz tih odbora, pa Milka
Milenie sa 8 clanica odbora u Brgudcu organizira
kurs za zene rukovodioce AFZ-a. 12. septembra
1943. godine odrzana je okruzna konferencija
AFZ-a za okrug Krapinu, a 19-21. istog mjeseca
u VoCinu oblasna konferencija AFZ-a za Slavoniju. U oktobru 1943. godine odrl'ana je u Krbavici
Druga okruzna konferencija AFZ-a za Liku, koja
je postavila slijedeee zadatke: ucvrseenje organizacije AFZ-a u hrvatskim selima, jaeanje politickeg rada medu zenama, osobito medu Hrvaticama, objasnjavanje zenama znacenje AVNOJ-a i
ZAVNOH-a. Potrebe sve sireg ukljucivanja zena u
politicki rad bile su posebno prisutne na Oblasnom savjetovanju AFZ-a za Dalmaciju odrzanom
18. i 19. novembra 1943. u Bolu na otoku Bracu.
15. decembra iste godine oddana je u selu Jamnici (kotar Pisarovina) Prva okruzna koferencija
AFZ-a za okrug Pokuplje. U to vrijeme bile je na
teritoriju okruga Pokuplje organizirano 190 seoskih odbora AFZ-a, 12 opCinskih i 3 kotarska odbora AFZ-a, koji su okupljali oko 4:000 zena. Rad
organizacije AFZ-a u ovo vrijeme zahtijevao je uz
vee spomenute zadatke i brigu oko zetve, zbrinjavanje djece, odriavanje bolnicarskih i kulturno-prosvjetnih kurseva, a posebno se manifestirao
u radu NOO-a.
Antifasisticka fronta zena u Hrvatskoj nastavlja
svoj pun razvoj i u organizacionom i u politickom
pog!edu bile da se radi o oslobodenom iii neoslobodenom teritoriju sve do potpunog oslobodenja.
U pocetku 1944. godine Citava Hrvatska je obuhva. cena gustom mrezom seoskih, mjesnih, gradskih,
kotarskih, okruZnih i oblasnih odbora AFZ-a. U
to vrijeme na citavom teritoriju Hrvatske odrl'avaju se konferencije AFZ-a, a rad organizacije
usmjeren je na pomoc vojsci i pozadini, na pridobijanJe i okupljanje onih zena koje je neprijatelj
uspio pokolebati i koje jos stoje po strani. Ti zadaci posebno su istaknuti na Drugoj okruznoj
konferenciji AFZ-a Moslavine, odrianoj 18. juna
1944. Neste ranije (28. maja 1944) odriana je na
Vratima u Gorskom kotaru Prva okrufua konferencija AFZ-a za Hrvatsko primorje, a 26. juna
1944. odriana je Okrufua konferencija AFZ-a za
okrug Nasice. Prvo kotarsko savjetovanje AFZ-a
na otoku Krku odriano je 16. jula, a 30. istog mjeseca odriana je Prva okruzna konferencija AFZ-a
za Gorski kotar.
Kad je u pocetku 1944. godine u Istri odluceno da
se odrii oblasna konferencija AFZ-a, na tom teritoriju bili su vee formirani svi okruzni, kotarski i
veCi dio opCinskih komiteta. U svakom komitetu
bila je zadu:lena po jedna drugarica za rad sa
zenama. Isto su take u opCinskim komitetima i u
partijskim jedinicama bile zadu:lene za AFZ.
Do oblasne konferencije bile su odriane sve kotarske konferencije, izabrani kotarski odbori i delegatkinje za oblasnu konferenciju. Kao i sve
konferencije odrzane na teritoriju Hrvatske i ove
su pokazale da su svjesne i organizirane zene ogromna snaga koja je omogucavala uspjesno vodenje NOR-a. Partija je i na tom teritoriju uspjela preko tih konferencija borbenu spremnost zena
pretvoriti u odlucujueu snagu koja je omogueila
masovnu mobilizaciju novih boraca, bila neposredna podrska nasim vojnim jedinicama i osigurala brzi razvoj narodne vlasti.
Kotarskim konferencijama prisustvovao je pored
zena velik broj predstavnika NOO-a i ostalih organizacija. Tako je npr. na kotarskoj konferenciji Labin, odrl'anoj u selu Marieu u maju 1944.
godine, bile prisutno oko 600 !judi, od toga 350
zena, a prema podacima u to vrijeme u kotaru
Labin organizirano je radilo oko 3500 zena. Slitno je bile i u drugim kotarima. Kotarske konferencije uglavnom su svuda bile odraz vee dobra
organiziranih odbora AFZ-a i masovnog sudjelovanja zena u NOB-i. Posebno treba istaknuti uspjeh konferencije za kotar Buje, koja je odriana
u julu 1944. godine u selu Oskorusu, udaljenom
same 4 km od jakog neprijateljskog garnizona
Buje. Ova konferencija kojoj je prisustvovalo oko
400 zena imala je ogroman utjecaj na razvitak organizacije AFZ-a i na jacanje borbenog duha naroda. Zato i nije cudo sto je iz tog kotara na ob- .
lasnu konferenciju doslo 120 zena, od toga 70 Italijanki.
Kotarska konferencija krasa odrzana je 1. lipnja
1944. g. uz prisustvo boraca talijanskog bataljona
»Pine Budicini« koji se nalazio na ovom terenu.
Vrlo jaka organizacija AFZ-a postojala je u Puli, osobito u predgradima Sijani, Montegrandu, Verudi i Kastanjeri. U gradu se sakupljala hrana,
sanitetski matcrijal, odjeca i novae. Preko zena bila jc organizirana mreza tajnih puteva za prebacivanje izvan grada. Zcne su bile kuriri, prenosile
su postu, stampu i sl. Odbori zena bili su organizirani po tvornicama i ulicama, a okupljali su oko
sebe na stotine zena. Tako je npr. u tvornici duhana bilo organizirano oko 500 zena, u tvornici
trikotaze 65, itd. U gradu je postojao i Gradski
odbor AFZ-a.
Posebno teski uvjeti rada bili su na Rijeci. Ceste
provale i hapsenja nanosili su velike gubitke organizaciji AFZ-a. Sarno u junu 1944. godine od 40
uhapsenih 23 su bile odbornice AFZ-a, i to vecim
dijelom one koje su prebacivale iz grada novomobilizirane borce i sakupljeni materijal. No unatoe hapsenjima i provalama odbori AFZ-a neprekidno su se obnavljali. Pred oblasnu konferenciju
�u Rijeci je bilo u gradskim rajonskim i tvornickim odborima oko 90 drugarica, a viSe od 1.000
zena redovito se sastajalo, citalo stampu, sudjelovalo u sabirnim i drugim akcijama.
Posto su odriane sve mjesne i kotarske konferencije
AFZ-a na teritoriju Istre, 22. i 23. juna 1944. u Rasporu, na Krasu, .odriava se Prva oblasna konferencija AFZ-a u Istri, uz prisustvo 2.500 !judi, od
toga 1.500 zena. Konferenciji su prisustvovali partijski rukovodioci, rukovodioci NOF-e, NOO-a i
omladine i predsjednica Glavnog odbora AFZ-a
Hrvatske Maca Grietic.
Konferencija je zavrsila rad donosenjem zakljucaka
i biranjem Oblasnog odbora AFZ-a u koji je uslo
85 zena. Za predsjednicu je izabrana Dina Zlatic,
za potpredsjednicu Ersilia Rismondo, za tajnicu
Nada Raner, a clanice Izvrsnog odbora bile su:
Silva Kopitar, Lea Raner, Milka Milenic, Antica
Suvan i Ivana Fusile.
Na ovoj konferenciji formiran je bataljon »Olga
Ban<(.
Do kraja 1944. godine i u ostalim krajevima Hrvatske odriavaju se konferencije: Prva kotarska konferencija AFZ-a Pisarovine (15. VIII), Druga okruzna konferencija AFZ-a Pokuplje (20. VIII),
Prva kotarska konferencija AFZ-a Sisak (23.
VIII), Prva kotarska konferencija AFZ-a Karlovac (8. IX), Druga okrutna konferencija AFZ-a
Pisarovina (10. IX), Oblasna konferencija AFZ-a
Slavonije (24. IX), Prva konferencija AFZ-a za kotar Imotski (5. X), Treca kotarska konferencija
AFZ-a Gline (8. X), Prva konferencija AFZ-a za
okrug Sibenik (22. i 23. X). Treca okruzna konferencija AFZ-a za okrug Karlovac (29. X), Treca
okrutna konferencija za AFZ-a Like (4. i 5. XI),
Treea okrutna konferencija AFZ-a Banije (11. i
12. XI). U toku oktobra i novembra 1944. godine
u Dalmaciji je odr2ano nekoliko okrutnih konferencija (okrug Knin, srednjodalmatinsko otocje,
okrug Dubrovnik, Biokovo). U drugoj polovini
1944. godine pocele su pripreme za Prvi kongres
AFZ-a za Hrvatsku u ocekivanju potpunog oslobodenja zemlje i pripremanja za obnovu i izgradnju
ratomopustosene zemlje, u mobilizaciji na zadacima zena u tek oslobodenim krajevima i u pripremanju za mobilizaciju onih zena, koje ce biti
oslobodene tek nakon konacnog oslobodenja.
Organ Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske ,zena u
borbi« u to vrijeme intenzivno pise o pripremama za Prvi kongres AFZ-a za Hrvatsku i donasi vise podataka 0 pretkongresnom zivotu brojnih organizacija AFZ-a u Hrvatskoj.
Zene se masovno i svuda ukljucuju u NOP
Uporedo sa orl1Zanom borbom protiv okupatora i
njegovih suradnika, od samog pocetka ustanka
razvijala se i narodna vlast kao izraz socijalistickog karaktera revolucije i kao neophodni uvjet
uspjesne borbe.
U vrijeme kad su se organi narodne vlasti tek radali, niz poslova organiziranja smjestaja i
snabdjevanja ceta, bataljona i brigada i sl.- gdje
nije bilo NOO-a iii su bili slabi, obavljale su zene
preko svojih organizacija. Septembra 1942. godi-
ne Vrhovni stab izdaje naredbu o izborima za
NOO-e i o reorganizaciji vojnopozadinskih vlasti,
koju Lika, posebno zene Like, odu5evljeno prihvacaju. Izbori sada daju AFZ-u nove zadatke: isticati najbolje! Zene koje su samo godinu dana
sudjelovale u narodnooslobodilackoj borbi dozivjele su preokret i pokazale da svjesno nose velik dio borbe na svojim plecima, pa postepeno ulaze i u organe narodne vlasti. Na prvim izborima
za narodnu vlast, posebno u selima, kandidiraju
se po prvi puta zene. Zene odbornike susrecemo
podjednako i u gradovima i u selima. U Dalmaciji je npr. 1942. godine bilo oko 110 zena u
NOO-ima, 1943. oko 320, a 1944. eak 965 zena.
Slicno je i u ostalim krajevima Hrvatske. U Slavoniji je npr. bilo u NOO-ima oko 600 zena, a viSe
od 300 zena na raznim eivilnim duznostima. U
Istri je do odrzavanja Oblasne konferencije AFZ-a
bilo oko 400 zena u seoskim i oko 50 zena u opcinskim, kotarskim i okruznim NOO-ima. Marija Kopitar bila je delegat Istre na Prvom zasjedanju
ZAVNOH-a, a Stefanija Ravnic bila je clan Oblasnog NOO-a Istre. Velik broj zena bio je u raznim
komisijama NOO-a.
Formiranjem ZAVNOH-a u junu 1943. godine zene
ulaze i u najvise organe narodne vlasti. Vazno je
istaknuti da su na Prvom, Drugom i Trecem zasjedanju ZAVNOH-a zene birane i za clanove Izvrsnog odbora i za vijecnike ZAVNOH-a. Na I zasjedanju ZAVNOH-a, odrlanom 13. i 14. VI 1943,
izabrana je za clanicu Izvdnog odbora ZAVNOH-a
Vlatka Babic (Hrvatica, uCiteljica iz Susaka, clan
Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske), a za vijecnice
ZAVNOH-a: Anka Berus (Hrvatica, profesor iz
Splita, clan Politbiroa CK KPH, clan Glavnog ddbora AFZ-a Hrvatske), Milka Ilic (seljanka iz
Primislja), Ljubica Kovacic, (kucanica iz Sesveta), Milka Kufrin (Hrvatica, studentica iz Okica),
Kata Pejnovic, ( Srpkinja, seljanka iz Smiljana,
vijecnik AVNOJ-a predsjednica AFZ Jugoslavije),
Katie a Sperac, Milica Vujicic ( Srpkinja, seljanka
iz Korduna, clan Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske), Marija Vukmirovic, Marica Zastavnikovic
(Hrvatica, tajnica kotarske organizacije Zenske
grane HSS-a u ZagrEbu, clan Glavnog odbora
AFZ-a Hrvatske); za vijecnice na II zasjedanju
ZAVNOH-a, odrlanom 12.- 15. X 1943, izabrane
su i slijedece drugarice: Mil eva Cetusic ( Srpkinja,
seljanka iz Koprivnice), Maca Grletic (Hrvatica,
radnica iz Zagreba, predsjednica AFZ-a Hrvatske). Pavka Jaksic (Hrvatica, seljanka iz Starih
Mikanovaca), Marija Kopitar, Katica Nola (Hrvatica, domaCica iz Podgore), Nevenka Pajic (Hrvatica, radnica iz Splita, clan Glavnog odbora
AFZ-a Hrvatske), Nada Sremec (Hrvatica, publicist iz Zagreba, Clan Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske). Na III zasjedanju ZAVNOHca, odrianom
8-9. V 1944, za clanice Predsjednistva ZAVNOH-a
izabrane su Maca Grietic i Kata Pejnovic, a za
vijeenice ZAVNOH-a su birane iste drugarice koje
su bile izabrane i na II zasjedanju ZAVNOH-a.
Pri formiranju prve vlade Federalne Hrvatske 14.
travnja 1945. godine za ministra financija izabrana je Anka Berus.
U toku 1943. godine Inicijativni odbor ZAVNOH-a
formira kod svih NOO-a, od seoskih do okruZ-
�134
nih, komisije: prehrambene, kulturno-prosvjetne,
zdravstvene i dr. Zadatak tih komisija bio je sakupljanje hrane za vojsku i narod, formiranje
kulturno-prosvjetnih odbora i organiziranje zdravstvene sluzbe na osloboaenom teritoriju Hrvatske. U svim tim komisijama bile su i zene. Da se
vidi aktivnost rada tih komisija, navodimo slijedece podatke: od sredine marta do sredine aprila
1943. godine sakupljeno je u Lici viSe od 9 vagona
hrane za vojsku, a u Baniji u isto vrijeme preko
8 vagona.
Na osloboaenom teritoriju oblasni, kotarski i opcinski NOO-i organizirali su uCiteljske tecajeve za
narodne ucitelje. Odrhvani su i tecajevi za odrasle koje su pohaaale uglavnom zene. UceCi, zene
su se oslobaaale, stjecale samopouzdanje da svoju borbenu odlucnost pretoce u rijeci i djela. Slobodnije su istupale na sastancima, pisale clanke
za stampu, ispisivale letke, parole i sl.
Na svojim brojnim konferencijama zene stalno izvjestavaju o svom radu i prave planove na koje
ce sve nacine bolje iskoristiti svoje sposobnosti,
znanje i snagu. U toku NOB-a bila je parola: »Ni
zrna zita okupatoru, ni pedalj zemlje ne smije ostati neobraaen.« Realizaciji ave parole mnogo je
doprinijela organizacija AFZ-a. Od zena i omladinki formirane su radne grupe i brigade, koje su
pomagale u obradi zemlje i zetvi onima Ciji su
muzevi bili u partizanima, zatvorima iii su poginuli. Na II okruznoj konferenciji AFZ-a u Moslavini ( 18. VI 1944) Sava Svilar, seljanka, clan
NOO-a, rekla je: »... Na nasim poljima i livadama
ne osjeca se da su nam muskarci odsutni ... « Poznata je akcija u Pozeskoj kotlini, u kojoj su zene uz zastitu vojske, samo u jednoj noCi poznjele
300 vagona psenice, a upravo je nezaboravna
akcija 370 zena i omladinki Istre, koje su ljeti
1944. godine za samo nekoliko dana poznjele na
CepiC-polju 53 hektara psenice i neprijatelju otele oko 700 kvintala zita. U dolini Rase nije se moglo zeti danju pa su zene nocu skarama rezale
klasje i u vrecama ga odnosile na odreaeno mjesto. Slicnih akcija bilo je i u ostalim krajevima
Hrvatske.
Zene su drlale straze i onima koji bi pokusali nositi hranu u neprijateljske garnizone plijenile je za
vojsku iii bolnice. Plelc su carape, sivale papuce,
kuhale za borce kad su se nalazili po selima, prale
i krpalc njihovu odjecu. Prenosilc su stampu i
postu, sakupljeni matcrijal, vrsile kurirsku i obavjestajnu sluzbu te savjesno i hrabro izvrsavale i
n:ijteze zadatke.
Nije ni potrebno posebno spominjati da je skrb za
djecu i omladinu bila u toku NOB-a jedan od zadataka organizacije AFz-a koji je ona takooer uspjesno izvrsila. Organizacija AFZ-a zbrinjava djecu ciji su roditelji u borbi iii su poginuli.
U toku narodnooslobodilacke borbe osnovana su 83
djecja doma sa 10.000 djece, organizirano je 5
aackih kolonija sa oko 2.000 djece, oko 50 djecjih obdanista s viSe od 5.000 djece, 2 grupna djecja doma sa 5.000 djece, 25 internata sa 5.000 omladine, a oko 40.000 djece smjesteno je po privatnim porodicama. Otvorene su dvije djeeje bolnice i bolnicko odjeljenje za djecu u vojnim partizanskim bolnicama. Osnovana su rodilista, domo-
vi za majke i sirocad gdje god se za to ukazala
potreba.
I u najte2im danima NOR-a zene ne zaboravljaju
svoj praznik Osmi mart - Dan zena. Na taj dan
zene posebno manifestiraju privrlenost NOB-u i
KPJ. Proslave se odrlavaju i na osloboaenom i
neoslobodenom teritoriju Hrvatske. Na osloboaenom teritoriju odrlavaju se zborovi, prireduju se
razne kulturiw-umjetnicke priredbe, zene su se
natjecale u raznim naCinima pomoCi NOB-u i sl.
Na neosloboaenom teritoriju mjesta su osvanjivala oblijcpljena partizanskim plakatima, raspacavali su sc lcci i partizanska stampa, zene i tu
cesto ucestvuju u raznim akcijama za pomoc borbi, a ponekad i u diverzijama.
Veliki broj zena obavljao je i niz tchnickih poslova, koji su proizlazili iz potrebe svakodnevnog
zivota i rada u ilegalnim uvjetima. Vrijedno je
podsjetiti se jednog oblika aktivnosti zena; akcija za spasavanje djece iz fasistickih logora i pru'lanje pomod transportima civilnog stanovniStva
na njihovom putu u logore, internaciju iii na prisilni rad. Zene na tom humanom radu okupljaju
zaista velik broj simpatizera i dobivaju masovnu
podrsku i pomoc.
Za vrijeme IV neprijateljske ofanzive sve organizacije, pa i organizacije AFZ-a, bile su koncentriranc iskljucivo na pomoc fronti. Rad se sastojao
u snabdijevanju bolnica, u smjestaju izbjeglica
i u politickopropagandnom radu. Zene su plele i
spremale na hiljade pari odjece i obuce te je nosile na poloZaje borcima. Bilo je primjera da su
se zene vracale s polozaja u carapama, jer su svoje »coklje« ostavljale borcima. Posljedice IV ofanzive bile su strasne. Ustanicki dio Like bio je opustosen. Prema nepotpunim podacima u toj ofanzivi poginulo je oko 6.800 djece, zena i staraca,
oko 2.200 boraca, unisteno je 10.850 kuca, 14.100
gospodarskih zgrada 11.700 komada stoke itd.
U isto vrijeme Liku zahvaca jaka epidemija tifusa.
Iz Bosne se u martu vracaju svojim kucama izbjeglice iz Like, Banije i Korduna, koje su za vrijeme IV neprijateljske ofanzive bjezale pred neprijateljem. Sve organizacije u Lici aktivizirale
su se na sprecavanju epidemijc tifusa, smjestaju
bolesnika u karantine i na snabdijevanju vojske
i bolnica. Osnivala su se prihvatilista i kuhinje
za izbjeglice, koje su radilc u Lici na putu od Doljana do Rakovice. Jcdna od takvih kuhinja za izbjcglice osnovana je na Kamenskom na Pljesevici, a organizirala ju jc Marica ZastavnikoviC. Hranu za ovu kuhinju davao je Ekonomski odjel Glavnog staba Hrvatske iz magazina za vojsku. Kuhinja je radila danju i nocu, jer su stalno stizale
velike mase !judi i djece, koji su bili iscrpljeni
od zime, gladi i tifusa. Ova kuhinja imala je i jos
jednu funkciju - otpremiti tifusne bolesnike u
bolnice, a djecu u Djecji dom u Farkasic. U izbjeglickoj kuhinji na Kamenskom isticale su se radom Marica Zastavnikovic, Mileva Bozic, Mila
VuckoviC, predsjednica Okruznog odbora AF:Z-a
Kar!ovac, koja je neko vrijeme bila rukovodilac
kuhinje, Krunka Zastavnikovic i Ante Ruzic.
Poseban do jam ostavlja primjer patriotizma, borbenosti i odanosti idealima za koje se borila KPJ
�i svi nasi narodi koji je pokazala organizacija
AFZ-a u El Shattu.
Potkraj 1943. godine neprijatelj vrsi osobit pritisak
na Dalmaciju, te se javlja potreba da se evakuira
stanovniStvo s tog podrucja. Posto je postignut
sporazum sa saveznicima da prihvate izbjeglice,
Oblasni NOO Dalmacije evakuirao je stanovnistvo
jednog dijela Dalmacije, osobito makarskog primorja, srednjodalmatinskih i nekih sjevernodalmatinskih otoka, Bukovice i Ravnih kotara. Od
pocetka evakuacijc, u januaru 1944. godine, pa
do posljcdnjih skupina cvakuirano je oko 28.000
osoba, najvise starih !judi, zcna i djece. Evakuacija se vrsila preko Visa i Italije u Egipat (EI Shatt,
Katatba, Tolumbat).
U organizaciji politickog, socijalnog i kulturnog zivota zbjega intenzivno su sudjelovale i zene kojih
je u zbjegu bilo 10.000. One su organizirale radne
cete kako bi zivot u zbjegu normalno tekao. Treba napomenuti da je narod u zbjegu u pocetku
bio u vrlo teskom polozaju, jer saveznicko snabdjevanje zbjega hranom, odjecom i sanitetskim
materijalom nije moglo zadovoljiti sve potrebe
zbjega. Klimatski uvjcti bili su takode nepovoljni, te je dolazilo do brojnih slucajeva bolesti i
umiranja, poscbno medu malom djccom. Zcne su
radilc u rajonskim kuhinjama zbjega, u krojackin1 radionica1na 1 u djeCjin1 domovima, domu sta·
raca, bolnicama
1
odrZavale
nastavu i teCajeve.
Osim toga zcne su polazilc na uciteljske i bolnicarskc tccajevc i na kulturno-prosvjctna prcdavanja nastojcCi da se politicki i kulturno sto vise
podignu.
Politii:ki racl medu zenama provoclili su rajonski
oclbori AFZ·a, kojima je na celu bio Centralni odbor AFZ-a zbjega.
U Inicijativni ccntralni odbor AFZ-a zbjcga, koji je
osnovan u Italiji potkraj 1943. godine prccl ocllazak
u El Shatt, usle su Marija Lujak (preclsjednica),
Nikica Soljak-Kirigin i Paula Zon-Jaksic, a nesto
kasnije u Oclbor su usle jos i Katica Batinic, Zorka Vcza, Tonca Boric, Bosa Milun i Marija Butorovic. One su bile prvc koje su pocele okupljati
i organizirati zcne zbjcga. Politickom organizacijom bilo je u zbjegu 1944. gocline obuhvaceno oko
5.640 zena, a izlazio je i list zbjcga »Nas list«.
Takvim svojin1 radom, potpuno organizirajuCi
svoj politiCki, druStveni i kulturni Zivot, Zcne or~
ganizirane u AFZ-u, doprinijcle su afirmaciji zbjega precl saveznicima i narodom Egipta.
U posljeclnjoj ratnoj godini organizacija AFZ-a u
suraclnji sa NOO-ima na Citavom oslobodenom
podrucju Hrvatske veliku paznju posvecuje organiziranju i raclu kurseva, posebno analfabetskih,
opceobrazovnih, uciteljskih, sanitetskih, claktilografskih itcl. Prvi poslijeratni brojevi »Zene u borbi({, organa Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske, osvrCu se u viSe napisa na prijedeni put organizacije AFZ-a u Hrvatskoj analizirajuCi uspjehe i nedostatke u razvoju. Taj razvojni put formuliran
je u clanku Marije Soljan-Bakaric »Antifasisticka
fronta zena« (:lena u borbi, br. 16-17, juli 1945):
»Potrebno je posebno naglasiti golemu ulogu, koju
su odigrali oclbori AFZ u prvim goclinama naroclnoosloboclilacke borbc. Organi narodne vlasti tek
su se radali, a u sclu je trebalo raditi, brinuti sc
oko smjestaja i snabclijevanja ceta, bataljona i
brigacla. Gclje nije bilo NOO-a ili gclje su oni bili
slabi, taj su posao obavljale zene same preko
svojih organizacija. Dok je prvih godina narodnooslobodilacke borbe AFt. djelovala kao organizacija, vezana Cvrstim organizacionim formarna,
razvitak narodnooslobodilacke borbe i izgradnja
narodne vlasti stavile su zene precl nove i sire
zaclatke. NOO-i kao organi naroclne vlasti sve vise
jacaju i postaju sposobni da na sebe preuzmu
sve poslove drzavne uprave.
Kakav je sad a posao AFZ-a?
AFt. jc ona organizacija, na koju se naJVIse i najcvrsce oslanja narodna vlast i pomocu koje ona
ostvaruje svoje zadatke. NOO je sada onaj organ,
koji organizira ishranu vojske, skole, sjetvu itcl.,
a Zene su mu, na tome poslu, Cvrst oslonac.<c
Na prvom kongresu AFZ-a Hrvatske, oddanom u
oslobodenom Zagrebu 21-23. jula 1945, sagleclan
je doista bogat revolucionarni uclio zena Hrvatske u NOR-u i prihvaceni su novi zadaci u tek
oslobodenoj zemlji.
* * *
Na kraju se moze n;Ci, cla su u naroclnoosloboclilackoj borbi, koju su vodili nasi narodi protiv fasistickih okupatora i njihovih pomagaca uzelc ocl
prvog dana aktivno uCeSCc i Zcne Hrvatske. One
su svestrano pomagale razvoju borbe u najraznovrsnijin1 oblicitna: nalazile su sc u redovin1a naro-
clnooslobodilacke vojske kao borci s puskom u
ruci, kao bolniCarke, organiziralc su svestrano
snabdjevanje vojske hranon1, odjeCom i sanitet~
skim materijalom, raclile u informativnoj i kurirskoj sluzbi, ucestvovale u seoskim strazama Lt diverzantskim akcijama, organizirale bojkot okupatorskih trZLSta, demonstracije protiv gbdi, spre~
Cavale n1obilizaciju racine snage i vojnika za ne~
prijateljsku frontu itd.
Oko 1.200 zcna nosioci su Partizanske spomcnice
1941. godine, ocl ukupnog broja ratnih vojnih invalida u Hrvatskoj 46°/o su zcne, a prcma anketi
ocl 1964. godine ocl ukupnog broja ucesnika NOB-a
(329.570) 113.544 bile su zcne ili izrazcno u postocin1a 34°/o. UCestvovanjc Zcna u takvon1 opsegu
i broju u naroclnoosloboclilackoj borbi cloprinijelo je ne sarno njcnon1 brzom Sircnju i razmahu
vee joj je clalo i opccnarodni karakter.
U toku narodnoosloboclilacke borbe narod je stvarao svoje narodnoosloboclilacke oclbore, svoju novu istinsku demokratsku narodnu vlast u kojoj
su zene aktivno sudjelovale. Time se promijenio i
drustveni polozaj zenc - ukinuta je njena politicka zapostavljenost, a time se mijenja i lice javnog zivota naroda - naroclna vlast postajc stvarno clemokratska u najsirem smislu rijeci.
Duboki patriotizam koji su pokazale zene Hrvatske
bio je potkrijepljen u toku borbe cvrstim politickim saznanjem. Poziv Komunisticke partije, koji
je upucen i njima, cla stupe u borbene redove nepokorenog narocla i da aktivno sucljeluju u borbi,
omoguCio je zenama cla do maksimuma razviju
svoj patriotizam i svoje snage u borbi za naroclno
os!obodenjc.
135
������������������Ucesce zena u narodnoos!obodilackim i revolucionarnim pokretima, kao i u naprednom radnickom
pokretu u Makedoniji, ima dugu istoriju. Nemoguce je govoriti o bilo kojem periodu borbene isstorije makedonskog naroda, a da se pri tome ne
govori 0 zenama kao ucesnicima i organizatorima.
Zato piSuCi o revolucionarnoj aktivnosti zena Makedonije neizbezno zalazimo u sve tokove narodnooslobodilackog i radnickog pokreta u Makedoniji.
Udeo makedonske zene u razliCitim oblicima narodnog otpora protiv porobljivaca i eksploatatora
datira iz daleke proslosti. Istorijski izvori koji se
odnose na dalju prosiest makedonskog naroda
registruju borbenu aktivnost zena protiv osmanlijskog gospodstva vee u prvoj polovini XVII veka. U turskoj i drugoj dokumentaciji iz tog vremena srecu se u viSe mahova podaci o zenama
hajdukinjama kakve su Kira iz sela Capari kod
Bitolja, Sirma, Rumena i druge zene - vojvode.
Jos je masovnije ucesce Makedonki u kasnijoj fazi, u doba preporoda i organizovanog revolucionarnog pokreta.
Od svog pocetka narodnooslobodilacki pokret stvara mogucnosti za ukljucivanje zena u drustvenopoliticki zivot, pa samim tim i u borbene akcije.
Tako na primer, u drugoj polovini XIX veka u
makedonskim skolama zene se prvi put javljaju
u ulozi prosvetnih radnika. Medu prvim makedonskim uciteljicama je Slavka Dinkova, koja ce
1866. godine u svojoj kuCi u Solunu formirati prvu makedonsku narodnu (svetovnu) skolu.
Makedonke u ilindenskom periodu
Kroz ceo ilindenski period revolucionarni polet zena i njihova gotovost na zrtve daju posebno obelezje opstenarodnoj borbi. 0 tome govore dokumenti, objavljena i neobjavljena secanja savre-
menika i narodno predanje, koje je u legendama
i pesmama ovekovecilo patnju i borbu zene, majke i revolucionarke.
U periodu priprema za ilindenski ustanak najmasovnije je ucesce seoskih zena. Ekonomsko i politicko ugnjetavanje nezasticenih makedonskih sela,
svakodnevni zulum turskog askera i basibozuka
(a ovaj se cesto manifestuje i u skrnavljenju casti makedonskih devojaka i zena) stvaraju uslove
za prerastanje narodnog nezadovoljstva i revolta
u masovnu i organizovanu borbu. Masovni protesti zena protiv terora jedan su od oblika politickeg otpora, a predstavljaju podrsku oruzanoj
borbi. Delegacije sastavljene od zena Ciji se broj
ponekad penje na nekoliko stotina odlazile su u
oblasne centre da bi tamo protestovale pred najviSim organima turske vlasti. Svoje zalbe i zahteve one su redovno stavljale na znanje balkanskim
i evropskim diplomatskim predstavnicima, pa je
na taj nacin nasilje nad makedonskim narodom
bilo poznato i medunarodnoj javnosti. Zene su
ogorceno protestovale protiv masovnih hapsenja
i ubistava, koja su danomice vrsena nad stanovnistvom, protiv pljacke i pa!jenja sela. Masovni protesti su samo jedan karakteristican izraz masovne
angazovanosti zena u politickoj i revolucionarnoj
borbi makedonskog naroda pred ilindenski ustanak.
U vreme izgradnje i sirenja Unutrasnje makedonske
revolucionarne organizacije (VMRO) zene pristupaju stvaranju tajnih revolucionarnih kruzoka i
drustava iii unose revolucionarne sadrtaje u postojece zenske dobrotvorne organizacije. Udteljice
imaju u tome posebnu ulogu, sto je u skladu sa
predvodnickom ulogom koju je imala makedonska inteligencija u narodnooslobodilackom pokretu. Tajna zenska drustva hila su osnovana u
mnogim gradovima i selima, kao u Ohridu, Strugi,
Bitolju, Banskom, selima Kosturskog revolucionarnog reona i drugim mestima. Njihov program
15~
�154
proizlazio je iz programa VMRO-a, pa je njihova
aktivnost u svemu bila orijentisana prema zadacima koje je postavljala ova svcnarodna revolucionarna organizacija. Obezbedivanje ilegalnih skloniSta za borce, snabdevanje ceta odelom, priprema hrane, kurirska sluzba, izrada ustanickih zastava, sve je to ulazilo u delokrug rada ovih organizacija. Mnoge Makedonke je borbeni put odveo
u oruzane okrsa je. Ucesce zen a u revolucionarnim
cetama veoma je znacajno, jer je to bila najvidnija manifestacija njihove revolucionarne svesti
i resenosti da se svim sredstvima i po svaku cenu
izvojuje nacionalno oslobodenje. To je bio slucaj
sa zenama iz bitoljskog sela Smileva, Struge, Kruseva, sa uCitcljicama: Anom Malesevskom, Zoicom Ivanovom, Frosinom Pop-Ivanovom, Marom
Bujnovom i dr.
Socijalisticke idejc koje su krajem XIX-og veka zahvatile Makedoniju donele su sa sobom i borbu
za emancipaciju zene i njeno ukljucivanje u drustveni i politicki zivot. Prvi pokusaj rada medu
zenama potice jos iz 1894. godine, kada je Vasil
Glavinov obrazovao u Velesu socijalisticko radnicko drustvo. Medu prvima u drustvo je ukljucena
i Rosa Plaveva sa jos nekoliko uciteljica iz grada.
Kad se uzme u obzir ekonomska zaostalost Makedonije i mali broj industrijskih preduzeea, jasno je da je i broj zena u radnom odnosu bio mali,
pa je to smanjivalo krug dejstvovanja socijalista.
Pobeda mladoturske revolucije i uvodenje ustavnog
- parlamentarnog politickog sistema u Turskoj
u julu 1908. godine stvorili su nove mogucnosti za
ucestvovanje Makedonke u politickoj i drustvenoj
borbi. U masovnim antisultanskim demonstracijama u Solunu, Bitolju i dr. ucestvovalo je mnogo zena Ma]<edonki. Dogadaji posle toga jos izrazitije obeldavaju put zena socijalistkinja. U Skopju i Velesu socijalistkinje uspevaju da skupe
oko sebe vise naprednih zena. Treba da se naglasi
da je medu njima bio i znacajan broj Turkinja.
Tako su, na primer, skopske socijalistkinje zajedno sa 40 Turkinja organizovale akciju za skidanje zara i fcrcdzc (1908. godinc). Medutim,
sastanak ovih zena je bio provaljcn, a neke od
njih, medu njima i Rosa Plaveva i Nakija Bajrami, bile su zatvorcne.
Imamo dokumenata za postojanje cvrstog socijalistii'kog jezgra u skopskom pokretu, koji
beleie kontinuiranu aktivnost, posebno intenzivnu od vremena formiranja prve socijalistickc organizacije u Skopju (9. fcbruara 1909.
godine). To se odnosi na grupu zena, Makedonki i Turkinja, skupljenih oko socijalistkinje Rose Plaveve. Iako ih nije bilo mnogo, one
su organizovale brojne akcije, koje su manifestovale ne samo odlucnost i beskompromisnost u
klasnoj borbi, nego su otkrivale i njihov internacionalizam. Postoje podaci a korespondenciji Rose
Plaveve sa Rozom Luksenburg iz 1917. godine. Pisma Roze Luksenburg koja su dolazila u Skoplje,
citana su na sastancima naprednih zena. A kad je
stigla vest o zatvaranju Roze Luksenburg i Karla
Libknehta, one su ucestvovale u formiranom >>Odboru za akciju kod nemacke vlade za oslobodenje
Roze Luksenburg i Karla Libknehta«. Na odrlanom protestnom zboru bila je donesena i rezolu-
cija u kojoj se od nemacke vlade trazila njihova
oslobodenje. Uz rezoluciju dodata je i peticija sa
brojnim potpisima skopskog gradanstva kaju je
potpisalo ako sta zena.
Balkanski ratovi (1912-1914), kao i I svetski rat
nisu doneli slobodu Makedoniji. Ona je podeljena
medu balkanskim drtavama. Njen juzni deo prikljucen je GrCkoj, istocni Bugarskoj, a centralni
je usao u sastav nove drlavne tvorevine na Balkanu - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U
svim tim drzavama vladajuca hegemonisticka burzoazija negirala je postojanje samobitnosti makedonskog naroda i uskracivala je postojanje samobitnosti makedonskog naroda i uskraCivala mu
svako pravo slobodnog izrazavanja, ukljucujuCi i
upotrebu makedonskog jezika. Podeljena Makedanija imala je u ovim svojim delovima kolonijalni status. U Kraljevini SHS, adnosno u manarhofasistickoj Jugoslaviji, poricana je i samo ime
Makedonija i Makedonac. Makedonija je nazivana
Juznom Srbijom, a njeni stanovnici Juznosrbijancima.
Zenske arganizacije u Makedoniji u prvim godinama
posle prvog svetskag rata
U godinama posle prvog svetskog rata razorena privreda, nezaposlenost, postojan rast cena osnovnih
artikala za zivot, kao i si!ni odjek oktobarske revolucije pokrecu makedonske radne mase u barbu. Izvestan rast kapitalisticke privrede, izrazen u
izgradnji nekoliko fabrika, cilimara i mehanickih
radionica, prehrambene i keramicke industrije,
kao i dva preduzeca za obradu duvana - monopola dovodc i do brzeg porasta radnicke klase. Uporedo s tim povecava se i broj zena u najamnom
radnom odnosu, buduCi da one predstavljaju jevtiniju radnu snagu, a po svom drustvenom statusu pogodnije su kao objekat eksploataeije. Zene
saCinjavaju glavnu radnu snagu u monopolima,
tekstilnim fabrikama i cilimarama. Teski radni uslovi, neograniCeno radno vreme i mala zarada uz
sezanski karakter rada bude kod zena nezadovoljstvo i revolt, a uz to i saznanje o neophodnosti
ukljuCivanja u organizovanu revolucionarnu barbu radniCke k!ase. Tako su se zene Makedonije,
pre svega radnice, nasle u redavima radnickog pokreta i ukljucile u akeije koje je organizovala i
prcdvodila KPJ.
Najveci utieaj naprednog radnickog pokreta bio je
medu monopolskim i tekstilnim radnicama koje
su sacinjavale najveCi cleo zena u najamnom radnom odnosu i medu poljoprivrednim radnicama.
U pokret je ulazila i zenska omladina - sluzbenice i intelektualke. Pokret je obuhvatio i veCi braj
gradskih domacica, medu kojima je bilo dosta
iena turske i albanske narodnosti. Na taj nacin
prvi put, obicajima i verom izolovana i zadriavana u neprosvecenosti, Muslimanka u ovim krajevima cini korak napred iz vekovne tiranije i socijalne nejednakosti.
u drugoj polovini 1919. godine u vecim gradovima
Makedonije doslo je do obnavljanja postojecih i
stvaranja novih socijalistickih arganizacija u koje se ukljucuju i zene. Na drustvenopolitickaj see-
�ni sve jasnije i cesce pojavljuju se zene sa zahtevima za politickom i ekonomskom ravnopravnoscu, jer je u novostvorenoj jugoslovenskoj drlavi
politicki i socijalni polozaj zena ostao nepromenjen. U Makedoniji je bio na snazi stari srpski
gradanski zakon iz 1844. godine, koji je izjednacavao zenu sa maloletnicima i slaboumnima. Primena starih zakona koji su sankcionisali neravnopravan polozaj zena u dritstvu bila je u nepomirljivom raskoraku sa razvitkom drustvenih odnosa
i jos viSe upucivala zenu u borbu za menjanje
svog polozaja.
Na Kongresu socijalistickih organizacija i radnickog
pokreta (aprila 1919. godine) socijalisticki pokret Makedonije postaje cleo novoformirane Socijalisticke radnicke partije Jugoslavije (komunista). Zene-socijalistkinje u Makedoniji vee pocetkom 1920. godine pristupaju formiranju svojih organizacija u duhu odluke Kongresa i Konferencije zena socijalista Jugoslavije. U Skoplju, Kumanovu, Velesu, Kavadarcima i dr. odriani su osnivacki skupovi i izabrani mesni sekretarijati »Zena socijalista (komunista)« sa zadatkom da rade
na osposobljavanju zena za borbu u redovima
proletarijata. U nastojanju da obuhvate i seljanke, komunistkinje su organizovale popularna predavanja na selu. Posebnu brigu posvetila je ova
organizacija radu medu zenama turske i albanske
narodnosti. Ove zene su bile jos u vecoj meri nepismene, nosile zar i feredzu, mogle su biti kup·
ljene i prodate.
U ispunjavanju osnovnog zadatka, obuhvatanja sto
veceg broja zena u Makedoniji i njihovog socijalistickog obrazovanja i vaspitanja, organizacija ,zena socijalista (komunista)« pristupila je organizovanju prvomajske proslave 1920. godine. Zene su
se ukljucile u predizbornu kampanju za opstinske
i parlamentarne izbore (1920), aktuelizujuCi svoje trazenje prava glasa i pruzajuci svestranu podrsku komunistickim odbornicima.
Pored diskriminacije u radnom odnosu, izrazene u
kapitalistickom pravilu »za isti rad manja zara·
da«, zene tiSti i nacionalna i politicka neravno·
pravnost.
Posebno je bio tezak polozaj poljoprivrednih radnica. Karakter njihovog posla nije dozvoljavao
koncentraciju radnica. Cesto je bio menjan sastav radnih grupa, pa su se teze mogle organizovati. Njihova zarada je najniza, a sezonski karakter njihovog rada i odsustvo svake zastite na radu
donose im krajnju obespravljenost. 0 zivotu ovih
radnica, takozvanih »argatki«, ne jednom je pisala
napredna stampa. Taka je u ,socijalistickoj ZO·
ri« od 13. marta 1920. godine u Clanku »Strasna
eksploatacija radnika i radnica na poljoprivrednim radovima u Kumanovu(< zabeleZeno: )) ...uve*
liko je pocelo okopavanje afiona (maka) u Kumanovu. Svako jutro mogu se videti povorke siromasnih :lena i devojaka kako, sa komadom crnog hleba, malo luka i testijom vade, zure ka ku·
manovskim njivama. One ce se sa neprekidnog i
vrlo napornog rada, kakav je okopavanje afiona,
vratiti po mraku ... «
U slicnom polozaju nasle su se i monopolske radnice, ali je u njihovoj sredini bilo lakse okupljanje i zajednicka borba. One koriste svaku prili·
ku da bi protestovale i zahtevale poboljsanje radnih uslova i poviSenje zarade. Skopske monopolke organizuju strajk koji je izbio bas u vreme Generalnog strajka zeleznicara, aprila 1920.
godine. Svojim revolucionarnim drzanjem istakle su se socijalistkinje Rosa Plaveva i Sofija Mladenovic, te su bile uhapsene na samom pocetku
strajka. Borbenoscu se istakla i Persida Trifunova-Trpkova, monopolska radnica i jedna od organizatorki strajka, koja je bila otpustena sa posla bez prava na ponovno zaposljavanje. Umrla
je 1922. godine od tuberkuloze. Njen se pogreb
pretvorio u demonstraciju skopskog proletarija·
ta protiv re?.ima, tim vise sto je pogreb dosao u
vreme zatvaranja vece grupe skopskih komunista. Njen kovceg je prekriven crvenim zastavama,
a mesto krsta su noseni srp i cekic. Govori na
grobu, pred mnostvom naroda, izrazavali su protest protiv nasilja i nepravde nad radnicima.
Od ilegalnih do javnih akcija
Kada su posle Obznane 1920. godine bili zatvoreni
svi radnicki domovi i pocelo proganjanje komu·
nista i drugih progresivnih graaana, partijske organizacije u Makedoniji, izuzev veleske i kumanovske, bile su razbijene. Veleska i kumanovska
organizacija uspevale su i dalje, u uslovima terora, da povremeno organizuju akcije.
Veleska partijska organizacija je 1923. godine organizovala miting, kome je prisustvovalo viSe od
3000 radnika i ostalih gradana. Na mitingu je manifestovano ogorcenje zbog bespravlja i terora r
doneta rezolucija kojom se izrazava spremnost
radnicke klase na borbu. 0 kakvom se teroru
radilo, govori clanak pod naslovom »Strahote re·
.Zima u Makedoniji« koji je preneo iz beogradskog
lista »Vreme« list »Radnik« od 4. marta 1923. godine: »Poslednje vesti koje stizu iz Makedonije ...
govore najjasnije kakav je pakao zavladao u ovim
vekovima nesreaenim oblastima duz obale Vardara. Sada su posledice toga toliko strahovite da
se citava sela odmecu u goru ... «
»Vreme« donosi vest o tome kako se celo selo Dokotarce zbog straha od kazne odmetnulo u goru.
»Razlog straha jeste da su komite u tom selu zarobile jednu zandarmerijsku patrolu, a stanovnistvo stavljeno pred izbor: iii represalije iii go·
ra, izabralo je ovo poslednje kao manje strasno.«
U to vreme teror je bio takav da covek le:Zuci uvece
nije znao da li ce osvanuti ziv. Ljudi su se plaSili kako legalnih vlasti tako i velikosrpskih, pa i
velikobugarskih cetnika, koji su se ubacivali ilegalno u Makedoniju.
U prvim godinama po Obznani vidlj ivi su napori
partijskih organizacija u Makedoniji da se kon·
soliduju i da pronadu legalne forme za svoj rad,
pre svega da se orijentiSu na nezavisne sindikate.
Kada je 1923. godine doslo do formiranja Nezavisne radnicke partije Jugoslavije i obnavljanja rada Centralnog sekretarijata .Zena, doslo je do formiranja Oblasnog sekretarijata zena Makedonije
u Skoplju. U godinama ilegalnog delovanja Par·
tije svojom aktivnoscu posebno se istakla Ma-
155
�156
!ina Pop-Ivanova. Ona je hila clan partijskog rukovodstva u Skoplju i prva Jugos!ovenka slusalac na komunistickom univerzitetu ,J. M. Sverdlova« u Moskvi (1914. godine). Kasnije je na IV
kongresu KPJ izabrana za clana CK i radila je na
obnavljanju partijske organizacije u Zagrebu i
Dalmaciji.
Osnouni cilj obnovljenog sekretarijata bio je politicki i kulturno-prosvetni rad Partije medu radnicima, jacanje njihove sindikalne organizacije i
pokretanje u ekonomsko-politicku borbu.
Do kraja 1928. godine uspelo se ojaeati partijske
organizacije u Stipu, Prilepu, Tetovu i drugim
gradovima. Medutim, posle zavodenja sestojanuarske diktature 1929. godine provaljene su i razbijene ponovo skoro sve partijske organizacije u
Makedoniji, a zajedno sa njima i Pokrajinski komitet KPJ. Veliki broj komunista i rukovodilaca
nasao se u zatvoru. Tek krajem 1931. godine u
Ve!esu se ponovo formira Mesni komitet, a do
1933. godine obnavljaju se organizacije u· Skoplju, Kumanovu, Prilepu, Tetovu i nekim drugim
graclovima. Formiran je i nov Pokrajinski komitet.
Preslo se na ilegalne akcije, a posebno uspesan bio
je rae! u organizaciji »Crvene pomoCi«. Aktivnost
ove organizacije claje najvece rezultate u sakupljanju clobrovoljne pomoCi koja ce u preclratnom
perioclu predstavljati glavni izvor sredstava za
ilegalni pokret. U ovim akcijama zene su uccestvovale licnim prilozima, pletenjem, sivenjem,
pripremanjem hrane i slicno. Sakupljena pomoc
hila je u prvom reclu namenjena politickim zatvorenicima i nj ihovim poroclicima. Zene su pripremale, slale iii same nosile pakete zatvorenim
komunistima, odriavale sa njima vezu putem pisama i preko njih je cesto oclrzavana veza izmedu partijskih organizacija i zatvorenika.
Jeclno od uporiSta revolucionarnih snaga u Makedoniji bio je i skopski filozofski fakultet, koji je
forrniran da bi ispunio sasvim clrugu zadacu: treba!o je preko njega da se ubrza denacionalizacija Makeclonije, a nauka da se stavi u sluzbu politike velikosrpske hegemonisticke klike. Medutim,
cleo profesora i jos veCi cleo stuclenata suprotstavili su se ovoj politici i hili su nosioci naprednih
ideja.
Medu ovim studentima hila je i Rumenka Hadzipanzova, Clan Partije, koja je zhog svoga rada u
Skoplju i Ve!csu hila nekoliko pula zatvarana, a
na kraju se pod sumnjivim okolnostima uclavila
u Dunavu.
Ocl 1935. godinc pocinju se u Makecloniji organizovati razna predavanja za zene po graclovima, fabrikama i vcCim radionicama, zatim izleti i clrugarske veccri. Organizovane su citalacke i simpatizcrskc grupe u Skoplju, Prilcpu i drugim gradovima. U Skoplju su se zene i omlaclinke okupljale i u kulturno-umetnickim clrustvima ,Kosta
Abrasevic« i »Sar<<, a 1938. godine se u okviru
»Zenskog pokreta« organizuje omladinska sekcija. Ona je bila nosilac akcija za pravo glasa zena,
za pomoc spanskim borcima i niza clrugih akcija.
U mnogim gradovima partijske organizacije su obratile posebnu paznju okupljanju zena. Napredne omlaclinke u Prilepu organizovale su »Zensko
omladinsko kola« sa oko 120 clanova kao ogranak »Trezvene laze«. Njegova aktivnost oseea se
ocl 1938. gocline do pocetka rata. Sa omladinkama
se radilo pa citalackim grupama. Priredivani su
izleti, a jeclnom nedeljno ocldavana su politicka
predavanja. Radili su marksisticki i sanitetski
kursevi. Posebno su organizovane proslave Osmog
marta i Prvog maja. Napreclni gradani Prilepa
okupljali su se i u klubu »Esperanto«, koji je bio
pod jakim uticajem Partije.
Zene pripadnice naprednog raclnickog pokreta u
Strumici i Krusevu okupljale su se oko kluba >>Esperanto«. Ovaj klub je radio na okupljanju clanica iz redova raclnica i omlaclinki. U tu svrhu u
klubu su organizovana raznovrsna predavanja, a
klub je raspolagao i bogatom knjiznicom sa naprednom literaturom.
Jeclna od formi legalne aktivnosti zena bila je ,,zenska nabavljacka zadruga« u Skoplju i Bitolju.
Vee na samom pocetku svog rada skopska zaclruga je hrojala 120, a bitoljska oko stotinu zena clanica. Iako su ove zadruge bile pre svega ekonomskog i kulturno-prosvetnog karaktera, KPJ je preko naprednih zena delovala medu neorganizovanim zenama i omladinkama priclobijajuCi ih za
ideje Komunisticke partije Jugoslavije. Radom
zaclruga rukovoclili su upravni oclbori sastavljeni
ocl napreclnih, sposobnih zena, nekompromitovanih pred policijom.
Celokupnim svojim clelovanjem ove zaclruge, kao i
ostala napreclna clrustva, ukljucuju se u antifasisticki front. U njima se poseban akcenat stavlja
na objasnjavanje fasisticke opasnosti i porrebe
jedinstva makeclonskog naroda·, kao i jeclinstva
makedonskog radnog narocla sa ostalim naroclima
Jugoslavije. Tih godina i omladina u srednjim
skolama postaje sve aktivnija. 1937. godine u
skopskoj Zenskoj gimnaziji kao i svim drugim
gimnazijama pocinje da se razrasta veoma jaka i
cvrsta skojevska organizacija. Iako je iz te gimnazije 1940. gocline iskljuceno deset ucenica, organizacija produzuje svoj rad. U toj gimnaziji su
ucila elva naroclna heroja Vera Radosavljevic i
Darinka Dragisic i vise nosilaca Partizanske spomenice.
Uprkos zabranama, praznovanja Osmog marta uvck su imala pretdno politicki karakter. U Velesu, Bitolju, Kumanovu i po citavoj Makecloniji
tom prilikom odrzavani su skupovi posveceni horbi zena za svoja prava, borbi protiv eksploatacije
i fasizma. U Velesu su 1940. gocline za Osmi mart
zene organizovale izlet kraj reke Topolke, u neposrednoj blizini gracla. Mala poljana ocljekivala je
ocl revolucionarnih pesama i makeclonskih ora.
Procitan je i rcferat o znacaju Medunaroclnog dana Zena.
Zene su ucestvovale i u proslavama Prvog maja. Na
prvomajskom izletu u Velesu 1939. godine, closavsi sa crvenim maramama, zene su se odlucno suprotstavile zahtevu zanclarma cia ih skinu. Zene
su ucestvovale i u proslavama odrzavanim na clan
ilindenskog ustanka koristeCi te proslave da bi izrazile svoje te:Znje za nacionalnim oslobodenjem.
Ovakve proslave katkacl su prerastale u prave demonstracije i bile su surovo proganjane od policije. Taka je na Ilindan 1939. godine u Prilepu i
�1940. godine u Skoplju policija zatvarala demonstrante sveteCi se za neuniStivo osecanje patriotizma i klasne solidarnosti radnih !judi i zena Makedonije.
Strajkovi tekstilnih i monopolskih radnika
Svetska ekonomska kriza ostavi!a je duboke posledice u Makedoniji. Pored hronicne nezaposleno·
sti, sad se na ulici naslo bez posla preko trideset
hiljada radnika. U ovom periodu industrija radi
sa pola kapaciteta, a zarada opada. Nezaposlenost, niske zarade i neograniceno radno vreme
stvaraju veliko nezadovoljstvo kod radnicke klase. Nezadovoljstvo nalazi svoj izraz u tarifnim
akcijama i strajkovima u kojima i zene imaju
svoje mesto i aktivnu ulogu. Kao clanice URS·ovih
sindikata, radnice stupaju u borbu i ucestvuju u
strajkovima sa zahtevima za poboljsanje radnih
i zivotnih uslova. Medu prvim strajkovima radnica u anale sindikalne borbe u tom periodu ulazi veliki strajk kumanovskih svalja belog rublja
zaposlenih u preduzecu »Nada« Vlade Sumano·
vica 1936. godine. Polozaj kumanovskih radnica
nije se ipak mnogo promenio, pa u novembarskom
broju lista »Nasa rec« 1940. godine citamo: »... Radno vreme je 9 - 10 sati dnevno. Svakog dana
posle svrsenog rada po jedna od nas mora ostati
pola sata kasnije da pocisti i dovede u red radionicu ... Iako propis po Uredbi o minimalnoj nadnici predvida 4 dinara na sat, nase nadnice se
krecu od 12 - 20 dinara na dan ... Sa 12 - 20 dinara na dan sta se moze kupiti na danasnjoj skupoci! Kilogram hleba, paradajz, paprika i nista
vise ... Zar se danas maze ziveti sa 12 - 20 dinara na dan? Ne. Mise same moramo pomoci... Po·
jedinacno istupati beznadezna je... Sarno slozna
i organizovano mi cemo uspeti, jer sloga i organizacija slobodnih sindikata cini od nas slabih
devojcica veliku cvrstu snagu sa kojom cemo se
odupreti necovecnoj eksploataciji i poboljsati nas
bedni zivot...«
u tekstilnim fabrikama. i cilimarskim radionicama
zene su bile gotovo jedina radna snaga. I njihova
radno vreme kretalo se i do 14 casova, a velil<e
radne norme i male zarade, uz krajnje lose higijenske uslove na radnom mestu, cinili su da se
zene-tekstilke prerano iscrpu i ostare. Napredna
stampa je pavremeno informisala javnost 0 takvom stanju u Makedoniji, a cemu nam govori
i clanak objavljen pod naslovom: »Polozaj radnice u fabrici cilima« u listu »Nasa rec« 1939.
godine: »...u tkackaj radianici persiskih cilima u
Skaplju grazna je eksplaatacija ... Tamo rade devajcice neprekidno pa 11 sati dnevno, pa i viSe.
Njihove se nadnice krecu ad 5 do 20 dinara. Plata im se po istkanim redovima. Jedan red po 70
do 80 para dinarskih. Najvestije radnice izrade
20 - 30 redova, a ostale jedva dostignu do 10 rv
dova ... Ima i pocetnica kojima se nista ne plata.
U jednoj takvoj radionici ima oko desetak razboja. Slobodnog prostora nema.«
U krusevskoj cilimari bilo je zaposleno oko 30 radnica, devojCica od 14 - 18 godina. Rad je poci-
njao u 6 easova, i sa preki~om od jetJ:Iog. cas:'
trajao do 7 casova uvece. U Jednom dop1su 1z Bltolja objavljenom u oktobarskom broju li~ta. »Nasa ree« iz 1940. godine ka:le se: »... U Bito!JU JC nedavno otvorena radionica za persiske cilime. Prijavilo se viSe ucenica koje zele da nauce ovaj l~i,
ali teski zanat. Sve su ove ucenice iz siromasmh
bitoljskih kuea, i dok ne nauce zanat, ~ne ne~e
primati nikakvu platu, te ce se na taj nacm profit
sopstvenika znatno povecati.«
.
U slicnom polo:Zaju nalazile su se i radnice u drugim granama tekstilne industrije. Eksploatacija
je neodlozno podsticala tekstilne radnic~ ~a organizovanje i uClanjivanje u URS-ove smd1kate,
pa se taka u njihovim redovima sirio i uticaj Partije. Kao rezultat tog procesa doslo je do velikog
strajka tekstilnih radnica u Bitolju, o kome nas
obave5tava oktobarski broj »Radnick.ih novina«
iz 1939. godine: »Tekstilno radniStvo u Bitolju
nalazi se preko 50 dana u strajku. U ovoj borbi
veCinom su radnice ... Radnice koje vade strajk,
i ako su veCinom mlade, pokazale su veliku cvrstinu ... « Dok je ovaj strajk bitoljskih radnica okoncan delimicnim zadovoljavanjem njihovih zahteva, strajk cilimarskih radnica u Skoplju, u
maju 1940. godine, koji je trajao 4 dana, zavrsio
se povecanjem nadnica. Prema kolektivnom
ugovoru radnicama je priznata URS-ova organizacija i pravo na biranje radnickih povereniStava. Radnice su, osim toga, dobile rucnu apoteku i sudove za umivanje.
Strajk je zahvatio i tekstilne fabrike »Vardar« i
»Tulbend« u Skoplju. Osnovni povod za strajk bilo je devetcasovno radno vreme i niske zarade,
nize od onih predvidenih Uredbom o minimalnim
nadnicama. Strajk je izbio u maju 1940. godine.
Iako su radnice fabrike »Vardar« strajkovale 13
dana, strajk nije bio uspesno okoncan, dok je
strajk u fabrici »Tulbend« radnicima doneo povecanje zarade.
Delovanje Partije i URS-ovih sindikata osobito se
oseeao medu monopolskim radnicima, medu kojima je bilo najviSe zena. Organizovane,. on~ su
CCS(O strajkovaJe trazeci poveeanje nadmca I pO·
boJjsanje uslova rada, kao i vracanje na posao
otpustenih. U 1938. godini dolazi do strajkova monopolsk.ih radnica u Prilepu i Skoplju. Markantan primer borbe monopolskih radnica bili su
veliki strajk i demonstracije 15, 16. i 17. januara
1939. godine u Velesu. Losi radni uslovi, mala zarada i sve veea skupoca u tim predratnim danima, otpustanje monopolaca i besposlenost u gradu - sve su to bili faktori koji su pokrenuli na
strajk monopolske radniee. Medu organizatorima
strajka osobito se istakla svojom aktivnoscu Nada Butnokosarova. BuduCi da strajkacke zahteve
monopolska uprava nije prihvatila, tada se, kako je zabelezeno u izvestaju Komande mesta:
»... 16. januara masa demonstrativno uputila ka
gradu Velesu, uvetana sa oko 1000 liea zenskog
i muskog pola, zaustavila se pred zgradom Sreskog nacelnika vicuCi: »Hleba, rada, pravde ... « 17.
januara 1939. godine masa od 1500 demonstranata skupila se pred monopolom trazeei da svi budu zaposleni. Pred opstinom, gde je straza cak i
pucala na demonstrante, jos se sna:lnije razlegao
157
�protest i zahtev radnika: Hleb, rad, pravda, radnicka sloboda .. «
U clanku »Duvanskc radnice u Velesu stradaju«,
objavljcnom u »Radnickim novinama« od 30. decembra 1939. godine, citamo: »... Radnice Dorila
Filipovica, poznatog veleposednika u Velesu, kalupe duvan kod njega. Njihovi uslovi rada su
strasni. Radno vreme je 12 - 14 casova dnevno.
Nadnice su toliko niske da ne mogu podmiriti
ni najosnovnije potrebe za zivot. Higijenski uslovi pri radu su nemoguci. Pored ovakvih teskoca
one podnose i najgrublje psovke koje se mogu
cuti svakog dana od poslodavca. Radnice su jednostavno zahtevale da se prestane sa psovanjem.
Na to on nije pristao, radnice su napustile posao
i trazile isplatu. Gazda nije hteo isplatiti radnicama zaradene nadnice nego je drsko izbacio nekoliko radnica sa posla ... «
Ucestali strajkovi i tarifne akcije, kao i masovno
ucesce radnica u njima, govore o klasnoj svesti
i svc vecoj angazovanosti radnica u borbi radnickc klase protiv eksploatacije u Makedoniji.
Akcija za zensko pravo glasa, za borbu
protiv fasisticke opasnosti
158
U ogorcenim protestima protiv fasiziranja i ratne
opasnosti koje su se nadvile nad zemljom, bio je
prisutan i narodnooslobodilacki momenat, sto je
dalo i specificno obelezje zenskom naprednom
pokretu u Makedoniji.
U borbi zena za pravo glasa posebno mesto pripada
akciji iz 1939. godine, koja je vodena kao jedinstvena akcija radnih zena Jugoslavije. Zene Makedonije ukljucile su se u akciju veoma organizovano. Nosioci akcije skoro svuda su bile komunistkinje, napredne zene i omladinke. Sa svojim entuzijazmom osobito su se isticale seoske
uCitcljice. U 26. broju »Zene danas« koji je iziSao
januara 1940. godine jedna uciteljica iz Skopske
Crne Gore koja je pozvala seljanke svoga sela da
im objasni apel piSe: ,.Odazvale su se mom pozivu i odredenog dana dosle su u prilicno velikom
broju, nasmejane, lepo i cisto obucene u svoju
narodnu nosnju. Shvatile su taj dan kao svecanost i to me je prijatno iznenadilo i obradovalo.
Nikada se mi nismo nalazile na slicnom poslu ...
Rekla sam im da sam ih skupila da bi trazilc pravo glasa, i da je dosao dan da zene budu izjednacene sa muskarcima ... Mnoge od nj ih su govorile,
meilu njima je jedna starija zena - majka cetvoro dece. Ona je pravilno rezonovala o svim nepravdama koje se nanose zeni... Zatim se preslo
na potpise. Tu je bilo malo nezgoda, jer su rnahom sve te zone bile nepismene. Posluzila sam se
cisto sudskim metodom - otiskom prsta.«
Iz skopskog sreza jos jedna uciteljica salje potpise
seljanki i opisujuCi bedu u kojoj zive ove zene
piSe: »Nc bih mogla da verujem da ih ima toliko
nepismenih da nisam pocela da prikupljam potpise.<c
Za uspesan tok akcija za prikupljanje potpisa kojima sc trazilo pravo glasa od »Vlade sporazuma«,
u nekim gradovima Makedonije, kao sto je bio
slucaj u Skoplju i Tetovu, hili su oddani javni
skupovi, a u drugim su formirani akcioni odbori
ili specijalne grupe. 0 radu jedne takve grupe,
kakvih je bilo viSe u Makedoniji, govori i dopis
iz Prilcpa, objavljen u »Nasoj red« broj 8 iz 1939.
godine: >> ••• Ulazili smo u kuce ocekujud otpor,
nerazumevanje. Ali jedva da je toga bilo negde.
Zcne su nas primale, razumele i priSle nam. Posle malo objasnjenja, shvatile su i svojim od rada
nazuljanim rukama sarale nezgrapna slova. Nepismene zene su nam rekle: »PotpiSi me, cerko«.
I mi smo videli da u njima zivi osecaj za pravdu,
vidcli smo da razumeju borbu i da ce je prihvatiti.«
Sa jasnim konccpcijama sta ocekuju od dobijanja
prava glasa, Zenc
su
argumentovano postavi1e
svoje trazcnje za jednako aktivno i pasivno pravo glasa za sve zene, za sva zakonodavna i uprav·
na tela u slobodnim i tajnim izborima. Kao sto
potvrduju i navcdeni navodi, napredna stampa u
Makedoniji dala je punu podrsku ovoj velikoj akciji Zena.
Prema nepotpunim podacima kojima raspolazemo
u Makedoniji je bilo skupljeno oko 3000 potpisa
zena u toku ove akcije. 56,60/o od onih koje su
dale svoj glas bile su nepismene. Neki od spiskova sadrlali su toliko otisaka prstiju koliko je bilo
i trazenja za jednako pravo glasa.
Nasuprot obimnim i solidnim pripremama i masovnom odzivu zena, i ova akcija, kao i prethodne,
ostala je samo poziv ne nalazeCi svoje resenje u
zakonskim paragrafima Kraljevine Jugoslavije.
Kako je postala ocevidna neposredna fasisticka opasnost po Jugos]aviju i njcne narode, sve akcije
naprednih zcna u Makedoniji dobijaju izrazito
antifasisticko obelezje, Zene postaju cleo masovnog antifasistickog fronta koji se stvarao sirom
Jugoslavije. Ovakvo kretanjc imalo je svoj koren
vee u danima spanskog rata, u kome su ucestvovali na strani republikanske vladc i dobrovoljci iz
Makedonije.
ZahvaljujuCi doslcdno shvacenim zadacima o radu
sa zenama onako kako su oni hili formulisani na
Petoj zemaljskoj konfereneiji 1940. godine, pavecava se broj zena clanova i kandidata KPJ. Od
247 clanova KPJ u Makedoniji 1940. godine 23
su bile zene. Od 1940. godine u sastavu gotovo
svih mesnih komiteta u Makedoniji zastupljene su
i zene. One se najcesce angazuju na sektorima rada sa zcnama, u SKOJ-u i u Narodnoj pomoci.
Osim toga, pri mcsnim komitetima KPJ formirane
su komisije za rad sa zenama. Rezolucija Pokrajinskc konferencijc KPJ u Makedoniji 1940. godinc, u kojoj se konstatujc da rad sa zcnama u poredenju sa njihovim uccscem i brojem u radnickim
rcdovima i radnickom pokretu nije na potrcbnoj
visini, ukazuje i na potrcbu rada meilu seljankama, kao i na vecu aktivnost medu Turkinjama i
Albankama. Ovakav stav partijskih organizacija
doneo jc ploda, sto se najbolje videlo u danima
ncposredno poslc okupacije. ZahvaljujuCi pravilnoj orijentaciji i ulozenom radu na budenju zena
na selu i u nacionalnim manjinama, Partiji je bilo
lakse da u odsudnim danima stvori oslonac meau
njima.
Pred sam rat Partija je najvise radila na idcolosko-politickoj priprcmi clanova i na najsirem pave-
�zivanju sa radnim narodom grada i sela na antifasistickoj platformi. U skladu s tim bio je u
stalnom porastu broj aktivnih antifasistkinja. U
Makedoniji je tada vee bila formirana gencracija
zcna-komunista, istaknutih radnickih boraca.
Partija je svojom jasnom linijom i odlucnoscu otvorila pcrspcktive i mobilisala mase u akciju. Zenc su se nasle sa ostalim radnim ljudima, licem u
lice sa otvorenom faSizacijom politiCkog Zivota,
raspuStanjcrn sindikalnih organizacija, stvaraw
njem koncentracionih logora i radnickih bataljona. Poslc potpisivanja Trojnog pakta 25. marta
1941. godine, dosledne svojim borbenim tradicijama, zene Skoplja masovno ucestvuju u demonstracijama. Medu govornicima na protestnom mitingu ima i zena. Slicno je bilo i u Velesu i u Kumanovu, gde zene ucestvuju u javnim protestima
protiv Pakta i fasizma.
Ovakva revolucionarna aktivnost zena uoci napada
fasistickih sila na Jugoslaviju ukazuje na jedan
nezamenljiv rezervoar revolucionarnih snaga. Borw
bene tradicije stecene u predratnom periodu, is·
kustvo i masovna organizovanost Zcna u Makedow
niji biCc od neocenJivog znaCaja za masovno uCeSce zcna u narodnooslobodilackoj borbi.
Prvi dani posle okupacije
Nakon okupacije zcmlje, Makedonija je podeljena
izmedu bugarskog i italijanskog osvajaca. Iz Bugarskc, od~osno Italije, stigao ~je kompletan upravni, administrativni i prosvetni aparat. Bugarski fasisti su dosli u Makedoniju kao »Oslobodioci« od velikosrpskog hegemonizma i ocekivali su
da ih u Makedoniji taka i prime uveravajuci Makedonce da ani nisu Makedonci vee Bugari. Vee
u prvim nedeljama okupaoije, bugarski i italijanski osvajaci nastupili su sa svojim denacionalizatorskim programom. Bugarskc okupatorske vlasti
osobito su se okomile na makedonsku omladinu.
Na nju su pokusali dclovati preko skola u kojima se ucilo na bugarskom jeziku, a nastavu su
izvodili odabrani i provcreni nastavnici dovedeni
iz Bugarske. Preko mrde fasistickih organizacija
za omladinu ()}Branik«, »Legionari«, »Otec Paisii(<
i dr.), kao i preko drugih kulturno-prosvetnih institucija, zelelo se nacionalno otuditi i fasizirati
omladinu. Bezocna denacionalizatorska nastojanja bugarskih fasista uz teror, potkupljivanje i
ucene imali su obrnut efekat od zeljenog: time je
samo ubrzano revolucionisanje najsirih masa makedonskog naroda. Vee prvih dana dolazi do sukoba u kojima su komunisti imali velikog uspeha
u skidanju »oslobodilacke« maske bugarskog okupatora i ukazivanju na pravi karakter okupaoije.
Medu zenama, kao i u citavom narodu, neizmerno
je porastao ugled Partije kao jedine snage kadre
da ih povede u borbu protiv porobljivaca. Perspektiva nacionalnog oslobodenja i opstanka makedonskog naroda povezana je sa razvojem i ishodom borbe protiv okupatora. Takvu borbu najsvesniji sinovi i kceri makedonskog naroda, pod
rukovodstvom Komunisticke partije, pocinju vee
u prvim danima okupacije. Po odluci Mesnog ko-
miteta, pocevsi od 8. aprila 1941. godine, zene Prilepa ukljucuju se u veliku akciju pomoCi pripadnicima jugoslovenske vojske pri povlacenju. Formirana je specijalna komisija sa tim zadatkom.
Komisija najpre sakuplja medu gradanima civilna odela za vojnike, pa onda pomaze vojnicima da
se preobuku kako bi izbegli zarobljavanje, a od
njih uzima uniforme i oruzje. Na taj nacin se prilepska organizaeija odmah posle okupacije snabdela vojnickim uniformama i, sto je jos vaznije,
oruzjem i munieijom.
Masovni karakter ima i poznata nuskrSnja akcija<c
koju je organizovao Mesni komitet u Kumanovu.
To je akcija obezbedivanja hrane za jugoslovenske ratne zarobljenike u improvizovanom vojnom
logoru u jednoj od kumanovskih osnovnih skola.
U toj akciji su, osim clanova Partije, ucestvovale
sve clanice simpatizerskih i citalackih zenskih
grupa.
Jedan od prvih politickih udara koji je okupator
doziveo u Makedoniji bile su protestne demonstracije u Strumici koje je organizovala i vodila
Partija. Ulazak bugarskih fasistickih jedinica u
Strumicu u aprilu 1941. godine na zaprepascenje
okupatora docekan je velikom demonstracijom
gradana. Demonstranti su nosili transparente sa
natpisima »Makcdonija Makcdoncima(< i izvikiva~
li parole protiv okupatora. Okupator je bio uniZen, ali iznenaden i zbunjcn, u tom trenutku nijc
niSta preduzeo. Medu gradanima okupljenim u
demonstraeijama najvise su se istakli monopolski
radnici i radnice.
U danima kad je bugarska vojska ulazila u vardar- ·
ski deo Makedonije pojacana je i prosirena aktivnost odbora Narodne pomoci. Oni su radili na
stvaranju uslova za smeStaj i Cuvanje sve veCeg
broja ilegalaca, pronalazenju ilegalnih stanova,
stvaranju rezervnih skladiSta hrane itd. Odborima narodne pomoCi najcesce rukovode istaknute
Clanice Partije.
Mesni komiteti nastoje da koordiniraju aktivnost
komisije za rad sa zenama i rad mesnih odbora i
pododbora narodnc pomoCi u ispunjavanju ovako postavljenih zadataka. Vcliki je broj zena angazovan u sabirnim akeijama narodne pomoci.
Osim licnih priloga u hrani, odelu i novcu, one uspevaju da od patriotskog stanovnistva, koje je i
samo u oskudici, sakupe vece koliCine hrane i raznih predmeta za potrebe boraca partizanskih odreda i ilegalaea. Zene ucestvuju u pripremanju
hrane, sivenju odela, pletenju dzempera, carapa i
salova, izradi ranaca itd. Morale se brinuti o bezbednom uskladiStenju hrane i predmeta, kao i
oruzja. Cesto su i u njihovim domovima pravljene tajne skrivnice za koje su znali samo odgovorni Clanovi mesnih komiteta ili vojnih stabova u
gradu. Takve skrivnice postojale su u svim mestima od 1941. godine do kraja rata.
Pismo Narodnooslobodilackog fronta za Makedoniju od 4. maja 1942. godine saddi program organizacije Narodne pomoci u uslovima narodnooslobod.ilackog rata. Nakon ovog pisma, organ veleske
partijske organizacije »Narodni bilten« u clanku
»Polofuj zene i njeni konkretni zadaci«, objavljenom u broju 21. od 17. maja 1942. godine, istice:
», .. kad fasizam hoce da nas utera u rat, da gine-
159
�mo za racun nasih porobljivaca, i kad se istovremeno kod nas zaostravaju otvoreni sukobi i revolucionarne akcije za isterivanje okupatora, nase
zene treba da budu nasi najverniji pomagaci. I
onda kad nisu partizanke, kad ostaju kod kuce,
one mogu biti od velike koristi. U snabdevanju
organizacije i partizanskih odreda gotovo sav rad
ce pasti na pleca nasih zena .. ·"
Partija je postavila zadatak da se koriste i legalne
forme rada sa zenama, gde je to moguce, smatrajuCi da ce se taka ostvariti sire veze i uticaj na
zene i zensku omladinu i ujedno suzbiti delatnosti zenskih drustava koje je formirao okupator.
U leta 1941. godine doslo je do obnavljanja rada
zenskih zadruga u Skoplju i Bitolju. I komisija
za rad sa zenama u Velesu dobila je zadatak da
formira legalno drustvo u gradu. Bugarska vlast
je dala dozvolu za rad ovih organizacija nadajuci
se da ce preko njih siriti bugarsku propagandu.
Na osnivacki sastanak u Velesu dosla je predstavnica iz Sofije. Ali na sastanku je pocela astra rasprava izmedu nje i :lena Velesa, koje su osujetile
nameru da se iz Sofije nametne predlog uprave
drustva i u upravni odbor izabrale su svoje kandidatkinje.
Ideolosko-politickim radom u zadrugama u Skoplju
i u Bitolju i u zenskom drustvu u Velesu rukovodili su aktivi koji su hili pod direktnim rukovodstvom mesnih komiteta, odnosno zenskih komisija. Rad ovih organizacija tekao je preko citalackih kruzoka, kurseva, raznih prigodnih predavanja, zidnih novina. U okviru priprema za oruzani
ustanak u Makedoniji bitoljska zadruga je pocela
razvijati medu svojim clanicama i jednu drugu
vrstu aktivnosti: obuku u rukovanju oruzjem i sanitetski kurs za partizanske bolniCarke. Sanitetski kursevi su organizovani i u drugim gradovima.
U viSe akcija preduzetih radi ozivljavanja borbenih
tradicija i raskrinkavanja bugarskog okupatora
dostojne su pomena ilindenske proslave u 1941.
godini. Bugarski okupator se i sam spremao za
praznovanje Ilindena kako bi ga prikazao bugarskim ustankom. Njegova namera bila je osujecena, jer su 2. avgusta 1941. godine gotovo po celoj
Makedoniji odriani skupovi i demonstracije sa
antifasistickim parolama i pozivanjem na ilindenske tradicije oruzane borbe protiv porobljivaca.
Bugarska policija je svugde intervenisala, ali u
najviSe slucajeva kad je policija stigla, hili su vee
odrzani antiokupatorski govori, recitacije i otpevane revolucionarne pesme.
Demonstraclje I
tlv okupatora
160
~trajkovl
zena -
oblik borbe pro-
Okupator je sva znacajnija privredna preduzeca
stavio pod kontrolu, sproveo rekviziciju prehrambenih proizvoda i uveo racionirano snabdevanje. I
pri takvom oskudnom snabdevanju vrsena je diskriminacija prema svim anima koji su smatrani nelojalnim i nepouzdanim prema okupatorskom rezimu, posebno prema Jevrejima i Ciganima. Nastupila je oskudica u svim osnovnim proizvodima, dok je okupator rekviriranu robu i poljoprivredne proizvode izvozio u Bugarsku i Ne-
macku. Slicna je bila situacija i na teritoriji koju
su okupirali italijanski fasisti.
Koristeci nezadovoljstvo masa ekonomskom politikom okupatora, Partija je pristupila organizovanju demonstracija. One su formalno bile ekonomskog karaktera, a u stvari su imale antiokupatorski i antifasisticki karakter i odigrale veliku ulogu u razoblicavanju okupatora i okupljanju narodnih masa oko Partije. Taka vee sredinom maja 1941. godine zene u Strumici javno protestuju
protiv visokih cena, erne berze i nestasice namirnica. Delegacija sastavljena od :lena zahteva od
organa okupatorske vlasti preduzimanje mera za
stabilizaciju cena i onemogucavanje spekulanata.
Njihov zahtev je odbijen, a protiv delegatkinja
je intervenisala policija. U isto vreme dolazi do
strajka strumickih monopolskih radnika.
Pomenutim protestima i demonstracijama protiv
okupatora i denacionalizatorske politike pridruzila se uskoro jos jedna eksplozija narodnog gneva. Okupatorska vlast je 24. maja 1941. godine organizovala miting povodom donosenja takozvanog »Sve!itenog ognja«. »Sveti oganj« je imao biti
prenet u Strumicu iz drevnog hrama u Trnovu,
stare prestonice bugarskog carstva. Ova politicka manifestacija imala je za cilj da simbolicno
prikaze prisajedinjenje Makedonijc Bugarskoj. Za
prenos »Svctog ognja« bio je vezan pompezan cercmonijal, bogosluzenjc i politicki govor. Strumicka partijska organizacija je rasturila ovu svecanost i pretvorila je u demonstraciju protiv bugarskog fasistickog okupatora.
Do slicnih demonstracija doslo jc i u drugim mcstima Makedonije. U leta 1941. godinc grupa od trideset :lena, aktivnih pripadnica antifasistickog
pokreta u Skoplju, izrazila je svojevrstan ekonomsko-politicki protest pred skopskim gradonacelnikom.
Grupa od sezdesetak seljanki i seljaka, na inicijativu komunista, sisla je iz sela Dzavata u Bitolj da
protestuje pred oblasnim direktorom protiv neredovnog snabdevanja i pljacke seljackih proizvoda.
U prvoj polovini 1942. godine okupator je poceo
odvoditi musko stanovniStvo u radne Iegore, na
prisilan rad. Mesni komitet i odbor :lena u Velesu
na to su odgovorili organizovanjem antifasisticke
demonstracije zena 11. maja 1942. godine. U jutarnjim casovima masa od priblizno 200 zena krenula je uskim veleskim ulicama ka zgradi opstine
protestujuci. Demonstrantkinje su izabralc de]egaciju, koja se uputi!a gradskom upravitelju i iznela mu uzroke demonstracije energicno traieCi
da se prestane sa prisi!nim odvodenjem graaana.
Ali ovaj je najgrublje isterao zene i naredio da
protiv demonstrantkinja intervenise policija. Uprkos svemu zene su uspele da na ulicama grada
demonstriraju sve do podne.
Organ veleske partijske organizacije »Naroden bilten« u svom 21-om broju od 17. maja 1942. godine donosi opsirniji clanak o demonstraciji: »Ovih
dana zene Velesa, Makedonke, Turkinje i Ciganke,
solidarno i uspesno su istupile protiv mobiliziranja njihovih muzeva i dece u bugarsku vojsku,
koja tajno i pod maskom izvodi mobilizaciju u
etapama, po grupama, izgovarajuCi se da ih salje
na rad. Karakteristicno je hrabro i pozrtvovano
�istupanje Vclcski pred bugarskom vlascu i policijom .. ,<(
Mcdu zapazene proteste i dcmonstracije protiv bugarske okupatorske vlasti i njenc politike u Makedoniji spada i dvodnevni strajk monopolskih
radnika u Krusevu. U monopolu, najvecem preduzccu grada, u kome su od 400 zaposlenih oko
300 bile zenc, 16. maja 1942. godine, dolazi do
strajka. Povocl za strajk bila je oclluka uprave o
otpustanju radnika iz monopola. Odmah jc formirana delegacija od 5 clanova, medu kojima su
bile tri zene. Predvodeni dclegacijom, strajkaci
su se uputili ka Komesarijatu uz glasne protcste
protiv gladi i besposlicc. Posta u Komcsarijatu
nisu dobili nikakav odgovor, uputili su se ka opstini. Delegacija je tu iznela radnicki zahtev, da
sc na posao vrate otpu~teni radnici, da se povc·
caju nadnicc i dnevr.o slcdovanjc hleba. Umesto
odgovora pozvana jc policija. Uprkos intervenciji
policijc dcmonstranti su sc razisli sa ulica grada
tek kasno u noc. Sutradan je doslo do novog sukoba izmedu policije i monopolaca. Zene su kan1enovale policajce, go lim. su se rukama ustrenl·
ljivale na njih. Upornost i jedinstvcno istupanje
krusevskih radnica natcralo je monopolsku upravu na izvesno popuStanje i kompromis. PovuCena
je odluka o otpustanju radnika, a doslo je i do
manjeg povi.Senja dnevne zarade.
U prolece 1942. godine dcmonstrirale su zene Kiceva. U demonstracijama je uCestvovalo stotinu
zena. One su se probile do italijanske i albanske
prefekture trazeCi hleba, posla, mere protiv spekulacije i slobodno kretanje po gradu. Nesta obecanjima, viSe silom, demonstrantkinje su bile udaljene od prefekture. Ali to je samo povecalo
revolt zena. Demonstracije su sc prencle na ulicc grada i tck poslc intcrvencije karabinjera den1onstrantkinje su se rasturilc.
Ovc akcije protiv okupatora su imale karaktcr zaostravanja odnosa sa njim, bio je to jedan od
naCina borbe, a bile su praCene protivrnerarna:
hapSenjin1a, otpuStanjima sa posla, internacijmn
i slicno i prerastale su u oruzanu akciju protiv
njega.
Zene Makedonije u oruzanom ustanku
Vest o nemackom napadu na SSSR izazvala je previranje u partijskim organizacijama. U njima je
vladalo miSljenje cia treba zapoceti odmah oruzanu borbu protiv okupatora radi nacionalnog
oslobodenja, pruzanja pomoCi Sovjetskom Savezu
i uniSta,;anja faSizma.
Medutim, politika sekrctara Pokrajinskog komiteta,
njegova pogresna ocena situacijc izazvala je sukob u Pokrajinskom komitetu koji se preneo i
na partijske organizacije na terenu. Ali i pored
toga pripreme za oruiani ustanak se nastavljaju.
U Skoplju se organizuje Vojni stab i formiraju se
diverzantske grupe jos u avgustu 1941. godine.
One su odmah izvele nekoliko diverzantskih akcija. Krajem avgusta 1941. god. formiran je i Prvi
skopski partizanski odred u kome su bile i dve
zene: Nevena Georgieva i Bosa Duraskovic. U oktobru je od partizanske grupe u Prilepu formiran
prilepski partizanski odred u kome su bile i Vesa Krsteva, Venda Nikolova, Mara Josifovska, Danica Orovcanec i Pavlina Perganova. Istovremeno
je formiran i Kumanovski partizanski odrcd u
kome su bile i Magdalena Anteva, Filimena Mihajlova i Evica Kipra.
Svemu OVO!ll je prethodilo formiranje vojnih stabova u gradovima koji su dobili materijal CK KPJ
i hili upoznati sa odlukom CK od 4. jula i, slozivSi se sa njOin, zapoCeli pripren1e za oruZani usta~
nak. Za vreme priprema jednc diverzijc, kod Prilepa je doslo do oruzanog sukoba sa bugarskom vojskom. 13. jula, vrseCi pripreme za formiranje odreda poginuo je kod Kavadara Dime
Pop-Atanasov u sukobu sa bugarskim policajeima. U Skoplju su formirane tri radionice oruzja.
Posle uklanjanja oportunistickog rukovodstva i formiranja novog Pokrajinskog komiteta sredinom
septembra 1941. godine pripreme za oruzani ustanak prihvatile su sve partijskc organizacije u Makedoniji.
Prvi oruzani sukobi Prilepskog i Kumanovskog partizanskog odreda sa okupatorom poceli su 11. oktobra. U borbi Kumanovskog odreda i policije
poginula je Magdalena Anteva.
Sa razvojem oslobodilackog rata u Makedoniji raste i broj zena boraca u vojnim jedinicama. Ucesce zena u oruzanim jedinicama oslobodilacke
vojske bilo je ne samo odraz njihove revolucionarnosti vee i potvrda dotadasnjih stavova i borbe KPJ za ravnopravan poloZaj Zena u druStvu.
Za zenu borca u oslobodilackom ratu bile su dostupne svc ratne funkcije. Ona jc horae, bolnicar,
politicki dclcgat cete, komcsar u odredu, omladinski iii partijski rukovodilac, politicki komesar bataljona ili brigade.
Prvim pucnjevima partizani su objavili da nikakva
sila nijc u stanju da spreci makedonski narod da
se zajedno sa ostalim narodima Jugoslavije bori
za istcrivanjc okupatora, za slobodan i Coveka do~
stojan zivot na svom rodnom tlu. Vise nego bilo
sta drugo, pucnjevi partizana izvrgli su ruglu bugarsku propagandu o "oslobodilackoj« misiji bugarske vojske u ovom delu Jugoslavije. Zato se
okupator tako nemilosrdno okomio na sve komuniste i patriote i zaveo otvoreni teror. Pocela su
masovna hapsenja i rae! prekih vojnih sudova sirom Makedonije. Ucestale su blokade i pretresi
na ulicama i drumovima, ograniCeno je kretanje
i putovanje gradana, uveden policijski cas.
Proglas privremenog Pokrajinskog komiteta KPJ
za Makedoniju 12. novembra 1941. godine izdat u
vezi sa terorom bugarskog okupatora navodi podatke o represa!ijama okupatora nad makedonskim patriotima: "· .. Sa svakim novim danom
doznajerno o novim hapSenjin1a i ubistvima Sto
ih vrsi bugarska policija i o novim smrtnim presudama sto ih izricu vojni sudovi u Makedoniji.
Samo u Kumanovu je ubijeno sedam, a osudeno
na smrt 11 lica i mnogo njih na dugu robiju. U
Prilepu je ubijeno jedno, a osudeno na smrt 6,
internirano 12 lica i mnogo njih ceka da bude
sudeno. U Skoplju je u zatvoru 60 lica i za mnoge
od njih tuzilac trazi smrt. U Bitolju je ubijen jedan, a internirana sestorica. U Ohridu je dvadesetak !judi zatvoreno, dva osudena na smrt ... «
161
�Posle napada partizana na policijsku stanicu u Prilepu policija i vojska tuku i hapse koga nadu na
ulici, pa je u toku nekoliko casova broj premlacenih i uhapsenih gradana, medu kojima i zena,
dostigao sest stotina. Masovna hapsenja od oklobra uzimaju jos viSe maha. Tih poslednjih meseci 1941. ina samom pocetku 1942. godine u Skoplju i Bitolju na pet procesa vojnih prekih sudova
osudeno je i 19 zena. Teror okupatora govori i o
panici koja ga je zahvatila. Prema nepotpunim
podacima vojni preki sudovi i Makedoniji izrekli
su zenama oko 120 presuda na viSe godina zatvora, vise od 10 smrtnih presuda, ne uzimajuCi u
obzir broj interniranih i bez suda egzekutiranih
Zena.
U toku novembra i decembra 1941. privremeno su
prekinute oruzane akcije partizanskih odreda, a
borci se povlace na ilegalan smeiltaj u vece gradovc. Sarno u Velesu, jednom od najveCih prihvatilista ilegalaca u toku oslobodilackog rata i revolucije, bilo je u to vreme oko pedesetak ilegalnih stanova. Takvih stanova je bilo i u Skopju, Stipu, Kocanima, Strumici i drugim gradovima. Glavnu brigu o njima vodile su zene. One su bdele da ih oku·
patorska policija ne otkrije, odl"Zavale vezu izmedu njih i rukovodstva, informisale ih o dogadajima, snabdevale hranom i odecom, po potrebi or·
ganizovale njihova premestanje.
Pokrajinski komitet KPJ saziva 7. januara 1942. godine partijsko savetovanje, na kame su doneti zakljucci o daljem toku narodnooslobodi!acke borbe.
Na savetovanju je reseno da se pristupi stvaranju
manjih odreda, koji bi hili pokretljiviji. Uporedo
s tim pocela je siroka politicka aktivnost u gradu
i selu radi ostvarivanja sto sireg politickog jedin·
stva masa. Poeetkom 1942. godine stvoreni su ilegalni odbori narodnooslobodilacke vlasti u ve!eskom, prilepskom i hitoljsko-prespanskom kraju.
Prvi narodnooslobodilacki odbor je hio formiran
4. oktohra u selu Cucer (Skopska Crna Gora). Odhornik je hila i Ilinka Ackova. Ubrzano se radi
na daljem sakup!janju oruzja, municije, odece,
vrse se izvidanja po terenu, prikupljaju podaci o
neprijatelju i stvaraju partizanske haze. U prvoj
polovini 1942. godine formirani su Veleski, Bitoljski, Drugi skopski, Drugi prilepski, Krusevski i
Bitoljsko-prespanski partizanski odredi. Oni vade
stalne akcije protiv bugarske vojske i policije. Svi
pokusaji okupatora da stvori kontraske formacije
nailazile su na otpor seljaka i gradana. Za sastav
svojih kontraskih ceta Bugari moraju dovoditi
dobrovoljce iz Bugarske, jer u Makedoniji nalaze
samo saku plaeenika i kriminalaca.
Ucesce Makedonki u narodrooslohodilackom ratu je
u neprestanom porastu. Zelja da se postane partizanka u ono vreme zivi i postoji u svakoj komunistkinji, clanu Partije i SKOJ-a, clanu simpa·
tizerske iii citalacke grupe. Nije slucajno u to vreme nikla poznata partizanska pesma:
»Ah, sta mi e milo em drago,
mlada partizanka da stanam
na Pelisterska planina
162
...............•
sa pripevom:
»Zbogom vek, prostavaj rode moj,
jas adam vo boj!«
Pesma ispevana zeni horcu, njenoj neustrasivosti i
odlucnosti u borbi protiv neprijatelja, kakva je
pesma o Elpidi Karamandi, munjevitom hrzino~
se siri i postaje popularna. Elpida Karamandi,
studentkinja iz Bitolja, clan KPJ iz 1941. godine,
jedna od organizatorki zena u oslobodilackom pokretu u svom gradu, tesko je ranjena 3. maja
1942. godine kao horae Bitoljskog partizanskog
odreda u horbi sa bugarskim okupatorom. U is·
toj horhi poginula je Mara Josifovska, a ranjena
Venda Nikolova, ohe partizanke iz Prilepa. Elpidu su okupatorski vojnici vezali za dvokolicu
i taka dovukli u prvo selo. Seljaci, doterani da hi
hili zaplaseni ovim prizorom, pricaju da je pevaIa sve dok nijc izdahnula.
Posle masovnog hapscnja 11. jula 1942. godine u
Strumici, od ilegalaca koji su uspcli da izheg!l'-:
hapsenja formira se partizanska grupa u. koJOJ
je hila i Nevena Georgieva Dunja, partlzanka
Prvog skopskog odreda.
U Veleskom partizanskom odredu horilo se sedam
partizanki, Cija je hrabrost postala legendarn~.
u borhama sto ih je u jesen 1942. godine vodto
odred. medu prvima su pale Rodna Iveva i Nada
Butnikosareva. Uskoro zatim tragicno je poginula Mara Ovcareva. Teska ranjena i uhvacena od
hugarske policije, posle dvodnevnog mucenja ziva je zakopana zajedno sa ubijenim komandantom odreda. Uskoro ce u jednoj horhi u neposrednoj hlizini Velesa poginuti i cetvrta partizanka
iz Veleskog odreda Nonca KamiSova. Herojska i
mucenicka je smrt skopske partizanke Nevene
Georgijeve Dunje, koja je iz Strumicke grupe
dosla u ovaj odred. U horhi koju je njena ceta
vodila sa hugarskom policijom 6. decembra 1942.
godine na padin~ma pla~in~ Lis:X:: ~?a _ie teskc:;
ranjena i zaroblJena. Fas1stl su JOJ ZlVOJ od~ekl~
glavu i noseci je po veleskim se!i~a po~aztva~t
narodu da hi sejali strah. Jedna se!Janka tz NeztIova izdvojila se iz redova na silu prikupljenih
mestana uzela iznenadenom krvoloku Dunjinu
glavu i poljubivsi je poeela da zapeva: nKa:Zi mi,
kerko, Iepoto moja, koju li majku danas rasplaka ...« Potresen tragicnom smreu partizanke Dunje, poznate u narodu veleskog kraja kao Rajna
Skoplj'anka, narodni pesnik spevao je jedinstvenu, duzu epsku pesmu sa zeljom da ne hu~e .:a·
horavljen nijedan detalj njene uzasne pogthtJe:
» •••••••••••••••
A pak Rajna, Rajna e padnala
tamu dolu, dolu na Korita
Pod Korita pusto Ramno Borje
i toa kraj Gorni Kozov Kamen,
i toa kaj dvata viSni vrva.
Tamu glava nea e seeena,
trupot momin i go valkaa
go sterae Dolni Kozov Kamen,
.a potova glava e setaa,
mrtva glava od selo do selo,
a najposle nazad e vratija.
Tri dni Rajna na megdan lezala,
�Na cetvrti pusti ponedelnik,
poncdelnik tokmu na polnoCi
selanite groba e kopaa.
. . . . . . . . . . . . . . .«
Zene u Egejskoj Makedoniji su se ukljuCile u napredni radnicki pokret jos pre rata, a 1940. godinc
su se ukljucile u AntifasistiCki pokret koji se ra·
zvijao pod parolom: »DomaCi fasizam je tezak tudi jos gori.«
Medutim, masovno ukljucivanje zena iz sela i gra·
dova pocelo j e 1941. godine, kada su zene - Makedonke, kao uostalom i Makedonci iz Egejske
Makedonije, masovno stupale u jedinice ELAS-a,
EAM·a, zatim u zenske partijske i omladinske organizacije i EPOM (zenske pozadinske organizacije).
1943. godine formiranjem S. N. 0. F. (Slaveno-makedonski narodnooslobodilacki front) u borbu
polazi sve sto moze da drii pusku. Smatra se da
jc u makedonskim jedinicama bile 30% zena.
Scm toga sto su ucestvovale u borbama, one su nasile ranjenike, nabavljale hranu, kopale ravove,
gradile puteve po sumama. Ucestvovale su u svim
borbama jedinica ELASA ne samo u Egejskoj
Makedoniji, nego su se borile u celoj Grckoj. Gi·
nule su, a od prezivelih zena 70'/o su ratni invalidi.
Jedan od heroja borbe u Egejskoj Makedoniji je
Mirka Ginova, udteljica grckog jezika. Mirka je
ucesnik iz 1941. godine, bila je u omladinskim
rukovodstvima, zatim sekretar vodenskog okruga. 1946. godine monarhofasisti su joj postavili
zasedu i uhvatili je. Sudeno joj je u Atini. Na sudu je rekla:
,J a nisam Grkinja, ja sam Makedonka, clan sam
NO F-a i AFZ-a« ( 1945. je u Egejskoj Makedaniji
formiran Glavni odbor NOF-a i AFZ-a i stvorene
organizacije). Osudena je na smrt i streljana. 0
njenam hrabrom drzanju pisala je demokratska
stampa u celom svetu.
Posta su skoro sve zene i devojke (osim starijih)
bile u partizanima, postavio se problem dece koju su monarhofasisti ubijali kao da su adrasli. Tada je PDEG (Svegrcki demokratski savez zena)
arganizovao evakuaciju dece u socijalisticke zemlje. Taka je evakuisano 20.000 makedonske dece.
Prve partizanske grupe u Pirinskoj Makedoniji su
formirane 1941. godine u razloskom srezu; 1942.
gadine se formiraju partizanski odredi i grupe i
u gorno-dzumajskom, nevrekopskom i petrickom
srezu.
U avom pokretu i uopste u borbi protiv fasizma
u Pirinskoj Makedonij i j e ui'estvovalo i mnogo
zena. Taka 1942. godine prelaze u ilegalstvo Veska Baranovska, Anka Urdareva, Stefka Urdareva, koje u odsustvu sudi i osuduje bugarska fa·
sisticka vlast u Gornjoj Diumaji 1943. godine.
Ove tri drugarice su ubijene iz zasede iste godine.
Te godine u partizane odlaze i Mara Meiudrecka
i Blaga Meiudrecka. Mara Mezudreeka prelazi
1948. godinc u SR Makedoniju, gde i umire 1957.
godine. U borbi prativ fasizma se isticu i mnoge
druge drugarice iz pirinskog kraja.
Vojne akcije partizanskih odreda od avgusta do
septembra 1942. godine izmenile su situaciju u
krajevima njihovog delovanja. Likvidirana je okupatorska opstinska vlast, spaljeni su opstinski arhivi, osudeni su kmetovi i drugi saradnici okupatora, prekinuta nastava ucitelja dovedenih iz Bugarske. Partizanski odredi vrse svakodnevne akcije na prugama, unistavaju urede u zeleznickim
stanicarna, prekidaju telefonske i druge komunikacije, napadaju radnike. Ovim akcijama omoguceno je stvaranje prve slobodne teritarije. Osobito je bila znacajna teritorija oslobadena u jesen
1942. godine na prostoru izmedu Prilepa, Velesa
i Skoplja, u samom centru Makedonije i u neposrednoj blizini najvece saobraeajne arterije.
Besan zbog sirenja narodnaoslobodilackog pokreta
i sve jaceg uticaja KPJ medu Makedoncima, okupator je presao na masovni teror. Zatvori su puni, a postoje u svakom mestu, cak i po selima.
Pored zatvora i zandarmerij skih stanica nasledenih od stare Jugoslavije, za zatvore se koriste i
druge zgrade. U Bitolju postoje tri zatvora: jedan
u policijskoj zgradi, drugi u predratnom dackom
intematu, treCi u selu Kazani. U Skoplju su takode tri zatvora: u zgradi policije, Centralni zatvor sa posebnim zenskim ode!jenjem i u selu
Idrizovu. Osudeni komunisti i antifasisti veCinom
su odvodeni u zatvo~e na teritoriji Bugarske (Pleven, Varna, Stara Zagora), odnosno na teritoriji
Albanije (Tirana). Pored zatvora, u fasistickoj
Bugarskoj su pastojali i logori. Takve je fermirae i italijanski okupator u Albaniji. U Prilepu
1942. godine postoji specijalno zensko odeljenje
pri zatvoru. Tame su svakodnevno rnucene i saslusavane aktivistkinje narodnooslobodilackog
pokreta. Odavde su one, izmrcvarene i iscrpene,
prenosene na nosilima u gradski zatvor, a odatle prebacivane u koncentracioni Iogar za zene
»Sveti Nikola« kod Asenovgrada u Bugarskaj i u
druge logore.
Okupatori sprovode masovan teror po selima ne
stcdeCi ni decu, unistavajuCi cela sela. Albansko
se!o Dolno Jabolciste u veleskom kraju bile je
partizanska baza. Oktobra 1942. godine bugarska
kaznena ekspedicija trazila je od seljaka pod pretnjom smrtne kazne da otkriju partizane. Posta
to nisu ui'inili, okupator je presao na masovno
ubijanje. Anifa Kadriova koja je znala za ilegalna skloniSta u selu nije ih otkrila ni onda kada
su joj pred ocirna zaklali maloletnog sina. Ubijena je. Isla sudbina je snasla Bitulu Mustafovu i
jos neke zene u selu. Kaznena ekspedicija posle toga obrela se u selima Oreov dol, Teovo, Bogomila,
Mokreni hapseCi i kinjeCi narod. Bugarske okupatorske vlasti internirale su ovom prilikom oko
150 porodica iz ovog kraja u Bugarsku. Iz akaline Kumanova su internirali cela sela.
U julu 1943. godine bugarska policija vrsi masovna
hapsenja po bitoljskim selima po prethodno napravljenim spiskovima. Na spiskovima su cesto
bile zene. Ne maguCi da smesti sve pohapsene u
bitoljske zatvore, policija je veliki broj zena i
drugih pohapsenih oterala u Iogar stvoren za ovu
priliku pod vedrim nebom medu barustinama reke Cme u Bitoljskom polju.
Dokumenti nas vade do jednog od slucajeva iz tog
16
�doba koji ilustruje hrabrost i od!ucnost seljanki
ucesnica narodnooslobodilacke borbe. U junu
1943. godine uhapseno je u selu Lavci kod Bito!ja 5 zena, mcdu kojima i Lena Taskova-Bavtirova. Lena je, pre nego sto ce joj biti sudeno, uspe!a da pobcgne iz bitoljskog zatvora i da se pridruzi borcima partizanskih odreda.
Masovna hapscnja i tcror nisu mimoisli ni stipski
kraj. U leto 1943. godinc u gradu Stipu i okolnim
selima, osobito u selu Doljanc, bilo je pohapscno
mnogo komunista i patriota. Oni koji su umakli
hapsenju prcbacili su se u partizanc.
Tada je u partizanc posla i Viktorija Pop-Jordanova, clan SKOJ-a, od 1940. godine i politicki radnik u Stipu. Od septembra 1943. godine Viktorija
jc borac Sarplaninskog partizanskog odreda i uccstvuje u svim njegovim akcijama. Novembra
1943. godine u jcdnoj bici sa balistima kod Kljuca na Karadaku tcsko je ranjena. Zarobljcna je i
mucki ubijena.
U zapadnom delu Makedonije italijanski okupator
jc takode prcduzeo nemilosrdne mere ne bi li
ugusio oslobodilacki pokret makedonskog stanovnistva. U tom cilju jc i sejao razdor izmedu Makedonaca i Albanaca parolom stvaranja »Velike
Albanije«, formirajuCi ba!isticke bande za borb!l
protiv partizana i vrsenja terora nad stanovnistvom. Makcdonci su masovno odvodeni u koncentracione logore, dok su drugi bdali ispred balista u gradove (najcesce u Skoplje i Bitolj). Tako
su neki delovi te teritorije bukvalno raseljeni.
Za Makedonce iz kicevskog, gostivarsko-tetovskog, struskog, ohridskog i debarskog kraja najozloglaseniji je bio zatvor u Tirani, a od logora
))Porto Romano« i »Porto Germano«.
Vlast i policija su bili uznemiravani i od sve cescih
akcija u pirinskom delu Ma kedonije. Zato vrse cesto blokade gradova, masovno hapse i interniraju
narod. Sarno u selu Belica, Razlosko, 1941. godine
je uhapseno 150 antifasista i poslano u koncentracione logore.
.
Tog terora nije bila postedena ni Egejska Makedonija. Pored masakriranja koje je izvrSi!a bugarska okupatorska policija i vojska, Nemci su u
centralnom delu Makedonije samo za jedan dan
(27. decembra 1941. godine) streljali 496 !judi
okrivljenih za skrivanje oruzja i sabotaze. Iste godine su bugarski fasisti u gradicu Drami ubili
3800 muskaraca, zena i dece.
Ustanak se razgoreo
164
1943. godine plamcn ustanka obuhvatio jc sve krajeve Makedonije. Oslobodena teritorija i udari
zadati okupatoru vee otvaraju perspektivu nacionalnog oslobodenja i isterivanja porobljivaca, utoliko pre sto partizanski odredi i narodnooslobodilacka vojska u svim krajevima Jugoslavije postifu velike pobede, Cime se stvaraju us]ovi za drugo zasedanje AVNOJ-a i njegove odluke. I iz redova zena ukljucuju se nove snage u oslobodi!acki pokret i partizanske odrede.
Zene se nalaze u svim organima narodnoos!obodi]ackog pokreta, i to pocevsi od masovnog ucesca
u pozadini i na frontu, pa do najviSih par-
tijskih foruma. A kada su u proleee 1943. godine
formirane operativne zone, u njihova rukovodstva
usle su vee istaknute partijske radnice. Kad je
marta 1943. godine u Tetovu formiran Ccntralni
komitet Komunisticke partije Makedonije, medu
njcgovih prvih pet C!anova bila je jedna zena.
Krupni organizacioni i politicki potczi CK KPM
i Glavnog staba PO i NOV Makedonije daju nov
zamah ustanku od proleca 1943. godine. Celom
Makedonijom krstare partizanski odredi. Pored
toga jcdna partizanska grupa deluje u sastavu
J uznomoravskog odrcda, a druga samostalno operiSe u reonu Prilep-Azot. Za ovaj period je karakteristicno novo omasovljavanjc pokreta i svakodnevni priliv boraca. Porast partizanskih odreda
i aktivna pomoe naroda stvaraju realne uslove
za formiranje veCih vojnih jedinica. Jedna od odluka donetih na partijskom savetovanju ad 2. avgusta 1943. godine u blizini Ote5cva ( Prespansko
savetovanje) odnosi se na formiranje vojnih jedinica sposobnih za dejstvovanje u celoj Makedoniji, pa i van njenih granica. Tako se vee 18.
avgusta formiraju bata!joni, a kasnije i brigade.
Na Prespanskom savetovanju doneto je resenje o
prosirenju mreze narodnoos!vbodilackih odrcda
i pripremama za sazivanje i konstituisanje najviseg predstavnickog tela - AntifasistiCkog sobranja narodnog oslobodenja Makedonije (ASNOM).
Zene su najvazniji cinilac u snabdevanju vojske.
One su kuriri i obavestajci jer su stekle iskustvo
vee u prethodnom periodu. Obavestajna sluzba
veleske partijske organizacije postigla je znacajan
uspeh vee prvih dana okupacije, kada su se u veleskoj posti zaposlile kao telefonistkinje tri devojke. One belde svakodnevne razgovore okupa·
tora, i o njima obavestavaju partijsku organizaciju. Zene su i kuriri partizansbh odreda kao i
kuriri Pokrajinskog komiteta i mesnih partijskih
organizacija, veza izmeau partijskih rukovodstava i partizanskih odreda, prenosioci va.Znih pismenih i usmenih poruka i i!egalne !Hampe. Tesko sc
maze zamisliti odrzavanje veza u tom periodu izmedu partijskih rukovodstava i partijskih organizacija, ukljucujuCi vezu izmeau KPJ za Makcdoniju i CKKPJ (do uspostavljanja radio-veze)
bez angazovanja zena - kurira.
Vrlo je karakteristiean iako ne jedinstven slucaj neustrasive veleske kurirke Kamke Tocinovske,
majke cetvoro maloletne dece, koja je bi!a veza
ilega!aca iz grada sa Veleskim partizanskim odredom. Smestena u jednom od tesnih ve!eskih sokaka, do kog se !aka i neprimetno dolazi!o sa
brda nad gradom, Kamkina kuca je bila sigurno
sk!oniSte velikom broju ilegalaca koji su upucivani u partizanske odrede. 1942. godine petog septembra u njenoj kuCi se krilo osam seljaka iz sela Rudnika, koje je u to vreme bilo izlozeno bugarskom teroru. Sledeceg dana, zajedno sa Rodnom Ivevom, ona je seljake povela ka mestu Rastanska cesma, gde je treba!o da ih preda kuriru
Veleskog partizanskog odreda. Uz put je grupu otkrila bugarska po!icija. U pucnjavi je grupa seljaka pohvatana. Kamka je uspela da pobegne, ali
se vraca kuCi zbog dece, dok Rodna Iveva odlazi
u partizanski odred. Uhapsena, Kamka je odvedena sa ostalim u skopski zatvor. Svi su bez pre-
�sude, zajedno sa jos jednom grupom politickih
zatvorenika, streljani u blizini Velesa, kod mesta
Pusta Kula 14. septembra 1942. godine.
Rajna Sokolova iz Kavadara, majka troje dece, bila
je partizanski kurir i oddavala je vezu sa tikveskim odredom »Dobri Daskalot«. Bugarska policija naslutila je njenu aktivnost i juna 1943. godine
je hapsi. Posle desetak dana mucenja, ne izustivsi nista, streljana je kod mesta Radiski Dol u
Tikvesu.
Ilegalne partijske stamparije postojale su od 1941.
godine u svakom gradu Makedonije kao neophodni instrumenat za informisanje naroda i politiCko delovanje. Stampani su pozivi za oruzanu
borbu protiv italijanskog i bugarskog okupatora,
protesti protiv svakodnevnog terora, protiv denacionalizatorske politike i pokusaja bugarskog
okupatora da prikaze svoj dolazak u Makedoniju kao osloboaenje makedonskog naroda, informacije o zlocinima okupatora o situaciji na svetskim bojistima, a i periodicna partijska stampa-bilteni i listovi pojedinih organizacija. Okupator i njegova policija, kao i obavestajna sluiba,
cinili su sve da otkriju ilegalne stamparije. Vrsene su specijalne blokade i pretresi u sumnjivim
rejonima i celim naseljima i gradovima, ali nijednom nisu uspeli da trajno prekrate rad stamparija.
Za stamparije su bili zaduzeni provereni clanovi
Partije. Zbog prirode posla o radu u stampariji
bili su obicno upuceni i clanovi porodica, pri cemu je pomoc zena bila nezamenljiva. Takav je
slucaj i sa Ljubom Mitrovom iz Velesa, u cijem
je domu bila smestena ilegalna stamparija. Posta
je stampanje obavljano nocu, baka Ljuba je po cele noci bdela cuvajuCi straw. Ljuba Mitrova je tragicno poginula zajedno sa svojim sinom Dimkom Mitrevim, Katom Kapcevom i njenim sinom
Trajkom Kapcevim od eksplozije u kuCi, novembra 1942. godine. Eksplozija se desila kada su ona
i ostali pripremali eksplozivni materijal za diverziju na zeleznickoj pruzi kod Velesa, koju je organizovao njen sin Dimko zajedno sa Kapcevim.
Partijska stamparija je meautim vee bila preneta
u drugu kucu. Stipska partijska stamparija bila
je smestena u domu sezdesetogodiSnje Sahibe Nazim. Ona je tu ostala neotkrivena sve do osloboaenja.
·Dugacak je put pokrajinske stamparije od dana kada je bila u kuCi proverenog partijskog radnika
Gige Mihajlova do dana kada je ta stamparija
pod imenom »Goee DelceV« u selu Garno Vranovci kod Velesa liferovala na stotinu kilograma
stampanog materijala, da bi odatle bila preneta
u osloboaeno Skoplje, gde i danas radi pod istim imenom.
Stampariju Pokrajinskog komiteta nije otkrio okupator uprkos brojnim provalama u partijskoj organizaciji Skoplja. Da bi se izbeglo njeno otkrivanje, viSe puta je seljena.
u skopskoj partijskoj stampariji takoae su radile
Zene.
ViSe zena radilo je u prilepskoj ilegalnoj stampariji
kao i u stipskoj i kavadarskoj stampariji. I sve
su ostale neotkrivene za celo vreme okupacije.
Zene su ucestvovale u pokretanju partijskih i omladinskih listova, u ureaivanju biltena i raznih
glasila, pisale c]anke, izvestaje, proglase i letke.
Urednik skopskog ilegalnog Jista >>Vesnik« koji
izlazi od 2. maja 1942. godine do 15. juna 1943.
godine u Skoplju bila je zena. Zene su i clanovi
redakcije casopisa >>Nasa hronika«, pokrajinskog
biltena sa radio-vestima, cija su dva broja izasla ·
u !eto 1942. godine. One su i clanovi redakcija
brigadnih listova.
U oktobru 1944. godine pojavljuje se organ Antifasistickog fronta zena Makedonije, casopis >>Makedonka«.
Zene Makedonije na slobodnoj teritoriji
U toku 1943. godine stvara se osloboaena teritorija
u zapadnoj Makedoniji u tikvesko-aevaelijskom
i kumanovsko-krivopalanackom kraju. Posle kapitulacije Italije slobodna teritorija u zapadnoj
Makedoniji obuhvata ceo prostor izmeuu Gostivara, Struge i Ohrida. Ova relativno velika slobodna teritorija ad epohalnog je politiCkog i vojnog znacaja, buduCi da je bila organizovana kao
nova i slobodna ddava. Na slobodnoj teritoriji bilo je sediSte CK KP Makedonije, Glavnog staba
NOV i PO Makedonije i PK SKOJ-a, a cela teritorija obuhvacena organima narodne vlasti. Buja
politicki zivot i svestrana aktivnost u borbi za osloboaenje Makedonije u Jugoslaviji.
U decembru 1943. godine u Fustanima je oddan Prvi kongres makedonske omladine. U prvi Glavni
odbor NOMSM-a je izabrano sedam devojaka.
Poseban odjek imale su za makedonski narod istorijske odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. Bratstvo i jedinstvo makedonskog naroda sa ostalim
narodnostima u Makedoniji postalo je nacelo zivota i borbe u ovim krajevima.
Zivot na osloboaenoj teritoriji zaokuplja zene svakodnevnom aktivnoscu. Geslo »Sve za slobodu sve za front«, izra'lava i njihova osecanja i resenost na zrtve za pobedu nad fasizmom, za osloboaenje zemlje ad okupatora. Briga o zdravlju i
ishrani boraca, 0 pranju, sivenju za borce i decu,
o lecenju bolesnih i ranjenih, o prosveCivanju zadatak jc koji zene obavljaju pozrtvovano i sa
poletom. Tada se i formalno stvara na osloboaenoj i neosloboaenoj teritoriji Makedonije Antifasisticki front zena. A on je sustinski uveliko postojao jos pre nego sto je dobio status organizacije.
Na slobodnoj teritoriji dolazi do masovnog priliva
novih boraca i vracanja interniraca i politickih
zatvorenika pos!e kapitulacije Italije, meau kojima je bio i veliki broj zena. Od prvobitnih odreda i bataljona formira se u selu Slivovu 11. oktobra 1943. godine Prva makedonsko-kosovska
brigada. U njoj su bila i dva bataljona Srba i Crnogoraca sa Kosova, koji su ovamo dospeli iz italijanskih kazamata. u sastav brigade usia je i ceta Slovenaca. Tako je ova brigada bila simbol
bratstva jugoslovenskih naroda. Njen komesar je
bila zena.
U redovima Prve makedonsko-kosovske udarne brigade zene su bile zastupljene u relativno velikom
165
�166
broju. Najvise su bile angazovane u sanitetu. Najstarija partizanka u brigadi hila je 60-godiSnja
Jana Radusinovic, koja je protiv okupatora vojevala zajedno sa sinom Mitrom i kcerkom Milicom, a najmlaaa je hila 16-godisnja Fana Kocevska, danas narodni heroj.
Slobodna teritorija u zapadnoj Makedoniji izlozena
je bila stalnim napadima nemackog okupatora i
balista. u borbama sto ih je brigada vodila po
Makedoniji, a zatim na sremskom frontu poginulo je 16 partizanki. U borbi su poginule 3. oktobra 1943. godine Olga Sofevska iz Kiceva, Petraklija Stefanovska i Petra Markova. Nekoliko
dana kasnije u borbi ked Celopeka gine Cvetanka Kostadinova iz Prilepa, a u februarskom pohodu 8. februara 1944. godine ginu Mara Dimova
i Ljubica Bogevska. U borbama za odbranu slobodne teritorije poginule su Crnogorke Dara Dragic i Danica Strugar. Danica je neposredno pred
pogibiju za hrabrost pokazanu u prethodnoj bici
kod Bukovika pohvaljena pred brigadom. Ginu
Beka Vlahovic, a zatim i Jelka Radovic, koja je
ked Klenovca iz prve bojne linije izvukla pet ranjenih boraca.
Zivot na slobodnoj teritoriji prekinut je nemacko·balistickom ofanzivom. Decembra 1943. godine
brigada i Glavni stab Makedonije prelaze u ju:Zni,
jegejski deo Makedonije, gde ih makedonsko stanovniStvo prima oberucke. Potrebno je istaCi veliko odusevljenje Makedonki u ovom delu Makedonije. koje pomazu u spremanju hrane, negovanju ranjenih i bolesnih boraca, u dostavljanju
obavestenja o kretanju neprijatelja, u organizovanju oroladinki i zena u svenarodni oslobodilacki front protiv okupatora i velikogrCke politike.
Njihova pozrtvovanost hila je velika kao sto su
bile velike njihove zrtve.
Posle povlacenja glavnine vojske, na teritoriji zapadne Makedonije ostao je samo jedan partizanski odred. Tada je Mesni komitet grada Kiceva
(na pocetku 1944. godine) sastavljen iskljucivo
od zena. U uslovima najveceg terora ovaj komitet donosi odluku o obnavljanju i jaeanju partijske organizacije primajuCi u Partiju one koji su
se upravo u takvim uslovima pokazali cvrsti i odani. Komitetu je u izvrsenju ovog i drugih zadataka pomagala instruktor III oblasnog komiteta Ilka Prisaganka, duvanska radnica iz Prilepa, clan
Partije od 1941. godine, koja je iz vojne jedinice
dodeljena na rad na slobodnoj teritoriji kao iskusan partijski radnik sa velikim smislom za organizacioni rad. Ona je mnogo pomogla u razvitku partijske organizacije u kicevskom kraju u
tim sudbonosnim danima, kad je sav stariji partijski kadar otisao u vojsku. Poginula je u maju
1944. godine naisavsi na balisticku zasedu prilikom prebacivanja od haze III oblasnog komiteta
ka planini Bistri. Videvsi da je neprijatelj jaci i
da je pogibija neizbezna, naredila je mladom kuriru koji ju je pratio da se spasava, zatim se sama izlozila mecima balista osiguravsi mu odstupnicu. To je odgovaralo njenoj zakletvi da se »nikad nece ziva predatk Progla5ena je za narodnog
heroja.
Zahvaljujuci oruzanim akcijama partizanskih odreda u Tikvesu i itevaelijskom kraju u jesen 1943.
godine stvorena je slobodna teritorija. U reporta:Zi u listu »Mlad horae« opisuje se teror okupatora u tikveskom i aevaelijskom kraju: »Okupator besan zbog svoje neuspele ofanzive bacia se
kao razbesneli tigar na tikvesko stanovnistvo.
Poznat je junski pokolj koji je izvrsio krvolok pukovnik Apostolov, poznato je vatasko klanje kada su na podmukli nacin hili izmrcvareni 12 omladinaca. Kao rezultat svih tih zverstava i nedela
doslo je do formiranja Prvog tikveskog bataljona i svakodnevnog priliva novih boraca u oslobodi!acku vojsku.« Uskoro Tikveski bataljon prerasta (20. XII 1943. godine) u Drugu makedonsku brigadu i zadaje okupatoru teske poraze.
U prolece 1944. godine plamen svenarodnog ustanka zahvata podrucja Tikvesa i Devaelije. U tikveskim i aevaelijskim selima nema kuce koja nije
dala borca u narodnooslobodilacku vojsku. Cest
je slucaj bio da odu otac i sin, otac i cerka, brat
i sestra, iii dvojica, trojica brace. Okupator je bio
iznenaaen poletom naroda. Zato je vrsio najveea
zverstva kako bi ugusio ovaj svenarodni pokret.
Zapalio je sela Radnja, Buola, BojanciSta, Strmesevo i druga.
Sloboda je na pragu
Godine 1944. opstenarodni ustanak obuhvata Makedoniju do njenog poslednjeg kuta. Zene su u
svim jedinicama narodnooslobodilacke vojske, a
mnoge od njih su vee proslavljeni borci, vojni i
politicki rukovodioci, o njima se prepricavaju legende i one sluze za primer mladim borcima koji
pristifu u redove narodne vojske.
U anale bitaka koje je vodila Prva makedonsko-kosovska udarna brigada usli su podvizi zena boraca. od kojih su neke svojim m!adim zivotima zauvek obelezile slavni put eve jedinice od Debarca
do Srema. Pomenimo neke od njih: Milena Andrijevic, Periklija Veljanovska, Danica Vujovic,
Ljubica Bogevska, Dunavka Borozanovska, Jovanka Brajevic, Mara Dimovska, Darinka Dragisic, Cvetanka Kostevska, Tasa Marinovska, Periklija Markovska, Mirka Nasteva, Olga Sofevska,
Periklija Stefanova.
Zenama borcima sa Kosova koje su se borile na teritoriji Makedonije devojke-seljanke iz Debarca
podigle su neizbrisiv spomenik u svojoj pesmi o
Milevi Kosovarki, koja se ubrzo pocela pevati po
ce!oj Makedoniji.
Medu borcima Prve makedonsko-kosovske udarne
brigade u prvim redovima nalazi se i Estreja OvadZa Mara, ranije horae odreda »Goce DelceV« i
»Pitu Gulk Osobito je herojstvo pokazala u borbama za Kicevo, Debar i u bici sa balistima kod
se]a Mramorac. Kasnije, sa grupom bataljona ana
dolazi na teren kumanovske oslobodene teritorije, gde njen bataljon »Stiv NaumoV« ulazi u sastav III makedonske udarne brigade. Pred kraj
rata postaje politicki komesar bataljona u VII
brigadi. Take je Mara prosla skoro celu Makedoniju kroz bitke spasavajuCi i negujuCi uz to
ranjene partizane, kao sto je slucaj u februarskom pohodu grupe bataljona kroz istoenu Makedoniju i u borbama koje je vodila III udarna
�brigada. Poginula je 1. septembra 1944. godine u
bici sa bugarskom vojskom na Kajmakcalanu kao
politicki komesar VII brigade.
Februara 1944. godine u selu Zeljane u kumanovskom kraju formira se III udarna brigada. Brigada je ubrzo, zahvaljujuci pobedi nad bugarskom
vojskom i drafinovcima, i na ovom terenu prosirila oslobodenu teritoriju, cime su stvoreni uslevi za normalan rad antifasistickih drustvenih
organizacija. Osobito se sirila organizacija zena.
Zadaci orgauizacije sastojali su se u okupljanju
zena kako bi se one mogle ukljuCiti u borbu za
konacno oslobodenje zemlje.
U to vreme u centru politicke aktivnosti na oslobodenoj teritoriji je formiranje organa narodne
vlasti. Na opstim konferencijama, uz prisustvo
celog sela, javnim glasanjem biraju se odbornici.
U sve odbore birane su i zene. Odbori se bave
svim pitanjima narodnog zivota i svim onim !ito
je u vezi sa borbom za oslobodenje. One organizuju popravke raznih mostova i puteva, pruzaju
pomoc nastradalim porodicama itd. Borba protiv
nepismenosti vodi se na sirokom frontu: organizovani su mnogi analfabetski kursevi, a po vecim
selima otvaraju se skole.
Pored konfcrencija, jedna od redovnih formi politickog rada su veliki narodni zborovi i mitinzi.
Izmedu ostalih govornika na mitinzima su redovno istupale zene-partizanski borci, politicki radnici u pozadini, Clanice narodnooslobodilackih
odreda i seoskih odbora AFZ-a.
Na s!obodnu teritoriju Kozjaka od februara 1944.
godine dolaze mnoge aktivistkinje narodnooslobodilacke borbe. Medu njima je Lenka Dzunova,
koja je jedna od najstarijih aktivistkinja u Makedoniji. Najpre je radila u Kavadaru, zatim u
Skoplju, cuvajuCi ilegalce i vrseci uz to duznost
kurira.
U velikoj prolecnoj ofanzivi 24. aprila do 19. juna
1944. godine, od Kozjaka kroz celu Makedoniju,
s jedne i druge strane Vardara, sve do blizu So·
luna, vode se ogorcene borbe sa bugarskim i ne·
mackim vojnim snagama i grckim kontrasima.
Sarno u istocnoj Makedoniji koncentrisano je bilo 40.000 bugarskih vojnika ne bi li svojom nadmocnoscu smrvili jedinice Narodnooslobodilacke vojske i onemogucili sazivanje zasedanja ASNOM-a na slobodnoj teritoriji. U prolecnoj ofanzivi jedinice Narodnooslobodilacke vojske su u danonocnim borbama razbijale obruce okupatorskih vojski, odnosile pobedu za pobedom, sejuCi
demoralizaciju medu neprijateljskim vojnicima.
U borbama je za to vreme izgubilo zivote mnogo
vrsnih boraca. Iz odreda Hristijana Todorovskog
Karposa izasla je plejada boraca zvanih »karposevci«. Medu njima se isticala Vera Jocic svojom hrabroscu i vojnom vestinom. Na Osogovu
14. maja 1944. godine smrtno je ranjena kao politicki komesar Karposevog bataljona III makedonske udarne brigade. Odrasla u Makedoniji, ova
kCi srpskog naroda oseeala se vezana za sudbinu
makedonskog naroda. Ona 1942. godine prelazi
kao partizanka iz Srbije u Makedoniju i postaje
borac u odredu Hristijana Todorovskog Karposa. Nju pamti vrletno osogovsko selo Sasa, u
koje su je na nosilima mrtvu doneli njeni dru-
govi, a se!jaci je sahranili. 0 Veri je njen saborac
i pesnik Aco Sopov spevao jednu od najlepsih
lirskih pesama u narodnooslobodilackom ratu »Ljubav« - koja je objavljena u »Oginu« listu
III makedonske udarne brigade (broj od 15. juna 1944. godine):
»Oci ti sakam moljna da reiat,
kipnati gradi ogin da gorat,
vreli ti usni zar da se storat,
pod tvojte race, pod tvojte sila
vragoi da mrznat i da se eiat,
drugarko moja, drugarko mila.
Ne za ljubovni pesni ti peam
ne za veceri nespani tleam,
ovaa pesna za bunt ti zbori
i krvta moja vo nea gori.
Tam kaj sto plamen naroden plamti
i puski grmat,
i gori ecat,
tam kaj sto hrabri Titovi borci
za zivot vo smrt bez zalba letat,
tam ljubov raste,
tam ljubov krepne.
Sred tie buri,
sred dozd kursumi,
drugarko zlatna,
drugarko mila,
prva da ides,
prva da bides.
A ako kursum mladost ti zgrabi,
nemoj da tafis, nemoj da zaliS,
·ogneni oci neke ti svenat,
iljadi race so zar ke palis,
iljadi masi s borba ke krenat!
.................
,((
I ana je proglasena za narodnog heroja.
U prolecnoj ofanzivi izgul;>ila je zivot Vera Trajkova Kotorka iz Kumanova, ucenica VII razreda gimnazije. I ona je bila borac Karposovskog bataljona. U pocetku bolnicarka i politicki delegat u
vodu, posle borbe za oslobodenje Kratova postaje
politicki komesar cete i omladinski rukovodilac.
Poginula je u juriSu na fasisticka utvrdenja.
Za slobodu Makedonije dala je svoj zivot i rolada
Albanka iz Debra, narodni heroj Ibe Palikuca.
BraneCi odstupanje jednog deJa svoga bataljona
poginula je 22. septembra 1944. godine ked sela
Sutovo u kicevskom kraju. Jos 1942. godine bila
je clan omladinske grupe koja je formirana u Debru, a jula 1943. godine primljena je u partiju. Uskoro dolazi u partizane. To je prva devojka Albanka u partizanskim odredima Makedonije.
Pri kraju rata okupator se, osecajuCi da mu se blizi kraj, nemilosrdno obracunavao sa svakim ucesnikom u NOB-u i masovno uniStavao stanovnisstvo, osobito po selima. Iz mnogih svedocanstava toga doba vidi se da su bili posebno krvoloCni
prema zenama-borcima. U izvestaju sekretara II
167
�oblasnog komiteta Blagoja Talevskog od 12. maja 1944. godine citamo: »Sedam nasih boraca koji
su se sklonili u Krapjanske kolibe (Poreeje), izdati su od strane draiicevaca bugarskoj vojsci.
I svi su uhvaceni. Vojnici su ih odvukli na Barbarac (blizu Dobriskih cesama) gde su dobili naredbu da ih likvidiraju. Prvo su ih skinuli do koze, a zatim su ih streljali. Oni su od tela mrtvih
partizana napravili krstinu, a drugaricu koja je
bila medu njima, stavili iznad svih ... Posle nekoliko dana dobriski seljaci sahranili su streljane ... «
Kruna dotadasnjih napora i zrtava u narodnooslobodilackoj borbi bilo je sazivanje Antifasistickog
sobranja narodnog oslobodenja Makedonije. Prvo zasedanje ASNOM-a odriano je u manastiru
»Prohor Pcinski« 2. avgusta 1944. godine, na dan
ilindenskog ustanka. Na njemu se ASNOM konstituisao u najvisi organ narodne vlasti na teritoriji Narodne Republike Makedonije. Medu odlukama Prvog zasedanja ASNOM-a bila je i Deklaracija o osnovnim gradanskim pravima, bez
obzira na nacionalnost, veru i pol. Tim aktom je
ozakonjen ravnopravni polozaj zena, izvojevan s
oruijem u ruci, bczbrojnim :Zrtvama u toku narodnooslobodilacke borbe.
Prvo zascdanje ASNOM-a u imc zena pozdravila je
Mara Naceva, koja je tom prilikom rekla: >>U ime
makedonskih zena i majki rodoljupki, htela bih
da vam kazem da je danasnji dan veliki praznik
za nas makedonske zcne. Mi se danas radujemo,
a i ponosimo, sto smo svojim delima, svojim neeseem u NOB-u, pridonele stvaranju ASNOM-a.
ASNOM, pored ostalog, za nas znaci garanciju
da se u makedonskoj dr:tavi ukida vecita nepravda prema makedonskim zenama ... «
Izmedu 122 predstavnika ASNOM-a izabrano je i 6
zena: Vera Aceva, Mara Naceva, Ljiljana calovska, Vcselinka Malinska, Maca Karbeva i Mileva
Sabo. U Prezidijum ASNOM-a koji je vrsio funkciju privremcnc vladc, izabranc su Vera Accva i
Ljiljana calovska, a mcc1u 40 prcdstavnika delegiranih za clanovc AVNOJ-a nalazilc su sc Mara
Naceva, Ljiljana calovska i Olga Petruseva.
Uskoro posle prvog zasedanja ASNOM-a usledila je
kapitulacija Bugarske. Nemacka vojska ubl"Zano
se povlaCi iz Grcke preko Makedonije ostavljajuCi jace snage po gradovima. Jedinice Narodnooslobodilacke vojske oslobadaju gradove i nanose neprestane udare nemackom okupatoru ote-
168
zavajuCi mu povlacenje i osujecujuci njegove pianove za ruscnje komunikacija i objekata. Bitka
za oslobodenje glavnog grada Makedonije, Skoplja poCinje 11. novembra. Borba se pobcdonosno
zavrsava u noCi izmedu 13. i 14. novembra. U dccembru 1944. godinc u glavnom gradu Republike
Makedonije odrlava se vanredno zasedanje ASNOM-a, u kome Prczidijum u svojstvu Privremene vlade podnosi izvestaj o svome radu. Rat, mf!dutim, jos nije zavrsen i jedinice Narodnooslobodilacke vojske Makedonije i dalje ucestvuju u
borbama protiv nemackog okupatora za konacno
oslobodenje cele Jugoslavije.
U slobodnoj, ali razrusenoj i opustosenoj domovini
zene dobijaju nove, ne manje odgovorne zadatke.
Sad se po celoj Makedoniji odriavaju zborovi i
konferencije zena, koje se pretvaraju u manifestacije njihove svesti o tome da borba nije zavrsena sve dok i poslednji okupatorski vojnik ne
bude oteran iz Jugoslavije. Zene ucestvuju u pripremama XV makedonskog korpusa za polazak
na sremski front. Brinu se o radu bolnica, o opremi i hrani boraca. U isto vreme preko organizacije AFZ-a i Narodnooslobodilackog fronta ukljucuju se u najrazliCitije akcije za rasCiscavanje
rusevina i obnovu zemlje. Pored parole »Sve za
front, sve za pobedu«, sad je aktuelna i parola
»Dok traje obnova, nema odmora.<(
Jedan od najvaznijih zadataka koji su se postavili
pred organizaciju antifasistkinja bio je priprema
XV korpusa za sremski front. Majke su slale svoje sinove i kceri sa zeljom da preko njih daju
svoj deo u konacno oslobodenje zajednice jugoslovenskih naroda, svesne da je samo zbratimljena i slobodna Jugoslavija jedinstvena garancija i
za slobodu Makedonije. Pred njima su bili likovi
majki - heroja Ciji su najdraii polozili svoje
mlade zivote u temelj slobode. Pred njima je lebdeo lik majke - heroja Pare Aceve, majke koja
je dala slobodi svoja dva sina, majke narodnih
heroja Vere i Mirceta. Tu je i hrabri i skromni
lik Vase Kosulceve, kojoj je pet sinova poginulo
u narodnooslobodilackom ratu. Ubedljivoscu i
cvrstinom revolucionarne majke ozaren je lik starice Efke Menkove, majke trojice sinova boraca
za slobodu Makedonije, majke partizanskih kurira sa Kozjaka Lefterije Josifove, majke narodnog heroja Kuzmana Josifovskog Pitu i mnogih
drugih makedonskih majki-heroja.
��:1
l
/1
�������������Od svih Slovena preci danasnjih Slovenaca prodrli su najdalje na zapad i prvi meilu Juznim Slovenima stvorili dr1avu - Knezevinu Karantaniju
sa sredistem u danasnjoj Koruskoj severno od
Celovca. Ali su brzo dosli pod tudu vlast. Sa tudom vlascu od VIII veka pocelo je medu njih
prodirati hriScanstvo i strani feudalni poredak.
Slovenci su postali najveCim delom narod potCinjenih - neslobodnih seljaka-kmetova i to ostali
viSe vekova.
Teritorija koju su Slovenci naselili u prvo doba
smanjila sc do XV veka otprilikc na trcCinu, to
jest na 24.000 km 2 • Korusku, Stajersku, Kranjsku, Gorisku i Trst u borbama sa drugim jakim
feudalnim porodicama od XII do XV veka prisvojili su Habsburzi, koji su 1526. godine posredno preko Madara postali vladari i prekomurskih
Slovenaca, a poslc Napoleonovog pada i gospodari nekadasnjih posjeda Venecijanske Republike - dela severozapadne Istre i Beneske Slovenije. I sve ovo - osim Beneske Slovenije, koja je
1866. godine pripala Italiji, gde se nalazi jos i
danas - ostalo je Habsburzima u okviru Austro-Ugarske sve do kraja prvog svetskog rata. Sada
je oko 20.000 km2 slovenacke teritorije u Socijalistickoj Republici Sloveniji, a ostalo podeljeno je
izmedu Austrije, Italije i Madarske.
Raspadanjem slovenacke teritorije na pojedine samostalne krajine svest o povezanosti svih alpskih
Slovena, to jest Slovenaca, pocela se gubiti i umesto nje jacati posebna pokrajinska svest - koruska, stajerska, kranjska itd. Tek od kraja XV veka, kada se seljacki slovenacki narod poeeo buniti protiv feudalnih gospodara, i od sredine XVI
veka, kada su poceli slovenacki protestantski pisci pisati i stampati prve knjige na slovenackom
jeziku, ponovo je proklijala svest o povezanosti
citavog slovenackog naroda i poceli su rasti privredni, politicki i kulturni temelji slovenackog
naroda.
Tuda feudalna vlast, bilo da su u pitanju german-
ski, madarski iii italijanski feudalci, svojom
privrednom, politickom i kulturnom nadmocnoscu kroz vekove je denacionalizovala slovenacki narod. Od Marije Terezije i Josifa II naovamo svesno se htelo viSenacionalnu austrijsku drlavu pretvoriti samo u nemacku. U drugoj polovini XVIII
veka pocinje, u tada vee klasno diferenciranom
slovenackom narodu - iz scljaka-kmetova nastalo je radniStvo i podiglo se gradanstvo, malogradanstvo i inteligencija - svesna borba za narodna prava, za oblikovanje jedinstvenog i svim Slovencima zajednickog knjizevnog jezika i za njegovu ravnopravnost u javnom zivotu. u tome je
tada znacajnu ulogu imao odnos slovenackog gradanstva i malogradanstva, pre svega njegovc inteligencije, prema slovenackom nacionalnom pitanju. To je bilo od prcsudne vafuosti da slovenacki narod postane svestan samog sebe, da se konacno zbije i sazri u naciju.
Kroz sve teske vekove borbe za nacionalno i socijalno oslobodenje slovenackog naroda imale su i
zene znacajnu ulogu, a u vekovima kmetstva do
prvih slovenackih knjiga u XVI veku i do slovenackog narodnog budenja u drugoj polovini
XVIII veka naprosto presudnu ulogu. One su iz
generacije u generaciju cuvale slovenacki jezik i
najviSe doprinosile stvaranju nase tada jedine govorne umetnosti - narodne pesme, koja je u najpotresnijim primerima manifestovala bas njihovu tesku zensku sucjbinu, a i njihovo juna5tvo u
borbi protiv Turaka, koji su preko dve stotine godina pljackali, pustosili i ubijali u svim slovenackim pokrajinama i odvodili zene, muskarce i decu u ropstvo. U seoskim bunama su se kao i njihovi ocevi, braca i sinovi borile protiv ugnjetavanja tudih feudalaca koji ih nisu izrabljivali samo
kao radnu snagu vee i kao zene. A svoj otpor prerna nepravednom drustvenom poretku i svoju zelju za ravnopravnoscu najjace su u feudalno doba
manifestovale pripadniStvom verskim sektama seosko-plebejske reformacije, u kojima su bile rav-
187
�nopravne »sestre« svojoj verskoj »braCi« i mogle
biti i svestenice.
Vee nasi protestanti, osobito pisac prve slovenacke
knjige Primoz Trubar, nastojali su da uvedu za
sve slojeve i za aha pola jednaku slovenacku os·
novnu skolu i taka i u njima susrecemo u doba re·
formacije - pored onih u manastirskim zenskim
skolama koje su uglavnom bile namenjene plemickim i imucnim gradanskim kcerima - izvestan
broj uciteljica. Ali kao i sve sto je hila protestant·
sko, katolicka reakcija unistila je i protestantske
skole. Tek ad reformi Marije Terezije mogle su i
devojcice opet pohadati osnovnu skolu. A otkako
je Marija Terezija 1770. g. proglasila skolstvo za
»politicum«, pa sve do kraja austrijske vladavine - osim za vreme kratkotrajnih Ilirskih provincija (1809-1813)- u slovenackim pokrajinama borba za skole i skolstvo stalno je hila povezana sa borbom za nastavu na slovenackom jeziku.
Da hi se slovenacki narod nacionalno probudio, bile
su dakle, potrebne i nacionalno svesne gradanke
kao nosioci slovenackog duha u porodicama i u
kulturnim krugovima. Zato slovenacko gradanstvo i malogradanstvo nije branilo svojim zenama
i kcerima da ulaze u javni zivot. Prvi istupi pevacica i glumica na citaonickim pozornicama, to
jest na slovenackim kulturnim priredbama koje
su istovremeno bile i politicka manifestacija slovenstva, poznjcli su mnoge pohvale i podstreke.
Rodoljubivi literarni prvenci prve slovenacke pes·
nikinje Fani Hausmanove (1819-1853) i prve slovenacke knjizcvnicc Josipine Urbancic - Turnograjske (1833-1854) upravo su odusevljeno paz·
dravljeni. Ali to nije znacilo spremnost i nameru
da se i zenama priznaju prava koja su imali iii
zahtevali muskarci.
Taka je, na primer, pisac Josip Stritar, koji je prolio
mnogo suza ))nad svetskim britkim Cemerom«,
1876. g. u jednom svam romanu odredio granice
zenama i njihovom putu ka samostalnosti i ravnopravnosti piSuci da bi zene smele biti samo
)>Cinovnice, naravno niZe, uCiteljice, samo ne u la~
tinskim (to jest srednjim) i visokim skolama, a
i to samo one, koje se ne bi udavale, »jer zenama
ne pristoji javnost«. I kad je cetiri godine pre toga
jedan ad prvih slovenackih socijalista Matija
Kune predlozio da i zene pohadaju ljubljansko
radnicko vaspitno drustvo i da se tamo obrazuju,
liberalnom listu »Siovenski narod« cinio se ovaj
predlog nc samo neumestan vee i sme5an, a i vlast
je hila protiv toga.
A bas u to doba Slovenke su zapaieno istupale u javnosti, i to na taborima, to jest na velikim narod·
nim skupovima na kojima je zahtevano uvodenje
slovenackog jezika u skole i nadlestva i - kao
1848. g. - trazena Ujedinjena Slovenija. Slovcnacke radnice su prvi put strajkovale vee 1871.
godine, i to u ljubljanskoj fabrici bombona.
Bilo je i drugih, naprednijih, koji su poceli uvidati
da se sa ogorcenoscu i ismejavanjem ne maze
zaustaviti razvoj, da je »zenski rad, zenska konkurencija ... istorijska cinjenica koja postoji i koja
ce verovatno i ostati, bilo nam to po volji iii ne~')
188
t) Fran Celestin, Zensko vprasanje, Ljubljanski zvon 1884.
Da hi lakse denacionalizovali slovenacki narod, nemacki i italijanski nacionalisti su, osobito u perifernim krajevima osnivali preko svojih skolskih
drustava (Schulverein, Lega nazionale) nemacke
odnosno italijanske skole. Zato je 1885. g. osnovana narodnoodbrambena skolska »Druzba sv. Ci·
rila in Metoda« i pocela u nacionalno ugrozenim
krajevima osnivati decje vrtice, osnovne i gradanske skole. Ova Drustvo sv. Cirila i Metodija imalo
je mnogo podruznica - muskih, zenskih i me5ovitih. I bas njegova zenska podruinica u Trstu,
osnovana 1887. g., hila je prvo slovenacko zensko
drustvo.
Skalski zakon iz 1869. g., koji je za oba pola uvea
obavezno osmogodisnje skolovanje, otvorio je devojkama driavne zenske uciteljske skole (u Celovcu, Ljubljani, Trstu i Gorici) i put do jednakog
rada u uCiteljskom pozivu, ali ne i do ravnopravnosti u tom pozivu. Ne samo sto su bile slabije
placene, vee sui njihove kolege- ucitelji hili protiv toga da zene za isti rad primaju istu platu kao
muskarci, te su se 1897. g. u vezi s tim posebnom
»spomenicom« obratili kranjskom pokrajinskom
vecu. Zbog toga su uciteljice 1898: g. osnovale svo·
ju stalesku organizaciju - »Drustvo slovenskih
uciteljic«, - koje je sa svojim zahtevima - ista
plata za isti rad, ravnopravnost u sluzbi, a kasnije
i sa zahtcvom za zensko pravo glasa - hila prvo
borbeno slovenacko zensko udru:Zenje.
Od 1900. g. poccli su sc u Austriji osnivati sestoraz·
redni devojacki liceji.') a ljubljansko slovenacko
liberalno gradsko vece osnovalo je jos 1896. g.
slicnu zensku srednju skolu - Visu devojacku
skolu - da hi se gradska zenska omladina skolovala u slovenackom duhu. I zaista, omladinke sa
ave skole - ,Jicejke« - odusevljeno su saradivale u revolucionarnom slovenackom dackom pokretu osnovanom dve godine pre prvog svetskog
rata (nPreporod«). Cilj mu je bio rusenje austro·
ugarske driave i stvaranje nove - jugoslovenske
-. zbog cega se povezivao i sa omladinom drugih
jugoslovenskih naroda, osobito sa nMiadom Bos·
nom«.
Vee od ranog kapitalizma u XV i XVI veku susrece·
mo u slovenackim krajevima i radnicc, koje rade
u vrlo te5kim prilikama prvobitne akumulacije
kapitala, osobito otkad su se reformama prosve·
cenog apsolutizma sirom otvorila vrata industrijalizaciji.
U drugoj polovini XIX veka radnice su vee previadale u papirnicama, u fabrikama sesira i. u ljubljanskoj fabrici duvana. Godine 1876. sprovele su
radnice cak i prvi pravi strajk u Trbovljama, a
prilikom prvog velikog strajka u ugljenom bazenu
Trbovlje - Zagorje - Hrastnik 1889. g., pored
muskaraca i dece, uhapseno je i 56 zena. Godine
1905. i 1910. opet je doslo do zenskih strajkova
u Trbovljama. Zene su obustavljale rad i u drugim
industrijskim pogonima, taka 1890. g., u svilani u
Gorici, a 1904. kovacice eksera na Jesenicama,
2) Gimnazije su se otvorile devojkama u Austriji, dakle
i u slovcnaCkim pokrajinama 1872, ali samo kao privatnicima; na filozofskom fakultetu mogle su studirati od
1897, a od 1900. godine na medicinskom i na farmaceutskom fakultetu. Na druge fakultete i visoke S.kole, kao
i na driavne gimnazije, morale su Cekati do propasti
Austro-Ugarske.
�posle strajka na Javorniku, dale su podstrek i za
strajk na Jesenicarna. Radnice susrecerno vee i na
radnickirn zborovirna i u radnickirn drustvirna, na
primer na prvoj prvornajskoj proslavi u Ljubljani 1890, u odboru 1892. g. u Ljubljani osnovanog
»Sp!osnega delavskega napredno izobratevalnega·pravovarstvenega in podpornega drustva« i drugde.
Na spornenutoj prvoj prvornajskoj proslavi usvojene su odluke pariskog osnivackog kongresa Druge
internacionale a sa njirna i duinost da radnici
srnatraju radnice kao ravnopravne saborce i da
se bore za »istu platu za isti rad«. I na kasnijirn
prvornajskim zborovima socijaldemokrati su traZili »Za Zene ista prava i du.Znosti<c kao i za muS~
karce (1891), pravo glasanja i za zene (1893) itd.
I sve vise su na ovim zborovima ucestvovale i radnice i zene radnika. A da bi »obranili« radnice
od socijalnih demokrata hriscanski socijalisti krajem 1894. g. osnovali su prvo slovenacko zensko
radnicko udruzenje - »KatoliSko drustvo za delavke« (Katolicko drustvo za radnice), u kame je
bilo najviSe radnica Ljubljanske fabrike duvana,
a predsednik je bio muskarac - svestenik.
Slovenacki socijaldemokrati su 1896. g. osnovali
»Jugoslovansko socialdemokratiCno stranko«
koja je preuzela hajnfeldski program austrijske
socijaldemokratije i sa njim zahteve za opste, jednako i direktno pravo glasa bez obzira na pol,
zahtev za osmocasovno radno vreme, zabranu
nocnog rada i za zcne jos poscbno zabranu za
njihov organizam stetnog rada, ali nije zahtevala
jednaku platu za jednaki rad iako je to jedan od
osnovnih zahteva pokreta za zensku ravnopravnost.
Docnije su socijaldemokrati osnivali i radnicko-prosvetna drustva, u kojima su ucestvovale i radnice,
a i druge zene-socijalistkinje. Jedno od takvih drustava bio je »Ljudski oden< u Trstu, koji je imao
i poseban zenski odsek.
U Trstu je 1897. g. pocela izlaziti »Slovenka«- prvi
»list slovenackih zena«. Osnovana s ciljem nacionalnog budenja, »Slovenka« je ukazivala i na nepravde koje dozivljavaju zene u porodici i drustvu
i zauzimala se za zensku ravnopravnost. U tom
smislu su bili najizrazitiji i najnapredniji idejni
pogledi uciteljice Elvire Dolinarjeve, koja je u
clanku »Zenska emancipacija« - pozivajuCi se na
Bachofena i Morgana - vee u prvom godiStu napisala: »Muskarac neka ne bude gospodar, a ni
zena gospodarica sveta. Neka zive ravnopravno,
razliCiti jedino po polu, a ne po pravima.« Ali za
tadasnje slovenacke gradanc i malogradane ideje
Elvire Dolinarjeve, osobito o porodici, kao i shvatanja druge urednice, koja je iako sa stanoviSta
hriscanskog socijalizma prvenstveno isticala socijalno pitanje u koje je ukljucivala vee i zensko pitanje - bile su suviSe revolucioname, i tako je
list I 902. g. pres tao da izlazi.
Trst nije dao sarno prvo slovenacko zensko drustvo
i prvi slovenacki zenski list. Trscanske Slovenke
su godine 1898. osnovale i prvo utociste za besposlene sluskinje - ,zavod sv. Nikolaja«, jer je
u Trst dolazilo mnogo devojaka iz svih slovenackih pokrajina da trazi posao, paSt.! u tom velikom
luckom gradu bile izlozene mnogim opasnostima.
U Ljubljani je slicno utociSte - »Zavod sv. Marte«, pod svestenickim rukovodstvorn, nastalo tek
pet godina kasnije.
Godine 1900. u Idriji, gde postoji cuveni rudnik
zive, osnovano je prvo slovenacko socijalisticko
zensko drustvo- »Veda« (Nauka) sa ciljem: zenski pol dusevno podizati iz naucnog, socijalnog i
polnog neznanja, stititi ga od moralnog i fizickog
propadanja i pomagati zenama da poboljsaju svoj
ekonomski polozaj. U vezi sa ovim drustvom osnovana je i prva idrijska cipkarska zadruga. Jedan od tadasnjih istaknutih socijalista Karel Linhart, je krajem 1901. g. u beckim »Dokurnente der
Frauen« (Dokumenti :lena) razmisljao o »slovenackom zenskom pokretu«. Nadao se da ce se iz
kruga »Vede" razviti siri zenski pokret premda je
duhovnim vodom onih nezadovoljnih Slovenki Ciji
bi se krug mogao u sirem smislu poistovetiti sa
zenskim pokretom nazvao Zofku Kvedrovu. Ona
je godinu pre sa svojom prvom knjigom »Misterij
zene• jako uznemirila kako liberate, taka i kJerikale, jer je ovaj »misterij« razotkrila u iskoriScavanju, zapostavljanju i ponizavanju zena, cak i
onih iz visih slojeva. Krivce ovog iskoriScavanja i
zapostavljanja, kao i krivce dvojnog morala jednog za zene a drugog za muskarce - videla je
u kapitalistickom drustvu. Ali posle 1913. g. o
»Vedi« nije se viSe culo. Dosao je rat, a posle rata
Idrija je pripala Italiji.
Od svih tadasnjih »krugova« slovenackog zenskog
pokreta, kako ih je video Linhart, najduze je radilo - do drugog svetskog rata - »Splosno slovensko zensko drustvo« ( Opste slovenacko zensko
drustvo) osnovano 1901. g. sa ,feministickim i socijalnirn zadacima«. Borilo se protiv paragrafa 30.
Zakona o drustvima po kome zene nisu mogle biti
Clanice politickih drustava, kao i protiv paragrafa 7. driavnog Zakonika koji je zene iskljucivao
iz opsteg izbornog prava. Do prvog svetskog rata
ono je bilo u Savezu austrijskih zenskih drustava,
mada je od samog pocetka bilo izrazito sveslovenski usrnereno i zbog toga se u borbi za zenska
prava povezivalo osobito sa Hrvaticama i Cehinjama.
Zbog »klerikalne opasnosti« slovenacki liberali su
u godinama borbe za opsta izborna prava
( 1905-1907), hili protiv zenskog prava glasa. Tada su socijaldemokratski, a i hriscanskosocijalisticki radnici odrzavali zborove u raznim krajevima Slovenije i na njima trazili opste i jednako
pravo glasa za sve gradane muskeg i zenskog pola
starije od 20 godina u ddavnom i u pokrajinskom
okviru. Godine 1907. izborna prava dobili su samo
muskarci, a nemacki socijaldemokrati, posebno
Klara Zetkin, kao i Lenjin, prebacili su austrijskim drugovima da su zbog kompromisa sa gradanskim strankama oportunisticki zrtvovali zahtev za zensko pravo glasa.
Godine 1911. austrijski par!amenat na predlog socijaldemokrata promenio je Zakon o drustvima, tako da su i zene mogle biti clanice politickih drustava. Slovenacki socijalisticki list »Rdeci prapor«
(Crveni barjak) tada je, upozoravajuci na zborove
za zensko pravo glasa zakazane u citavoj Austriji
189
�190
za 19. mart 1911. (prvi »Socijalisticki zenski dan«,
prvi »Osmi mart« u austrijskim pokrajinama),
napisao da je time socijaldemokratija svoju duinost prema zenama obavila i da je od sada duinost njih samih da se politicki organizuju i bore
za svoja prava.
Ovakav organizacioni i mobilizacijski zadatak medu
zenama, osobito medu radnicama, preuzeo je prvi
»list slovenackih socijalistkinja« - »Zenski list«,
koji je 1913. g. izdavala i uredivala Lojzka Stebijeva, dakako u duhu tadasnjeg socijaldemokratskog reformizma i parlamentarizma. Ali, list je
izasao same sest puta, jer »nije naiSao ni na kakvu pomoe od same stranke«.
Kao opste socijalno pitanje, tako je Stebijeva htela
i zensko pitanje re!lavati »mirno i dostojanstveno«, i zato otklanjala borbu engleskih sufraietkinja ne samo »Sto zeli pravo glasa samo za deo
zena«, vee i zbog toga »sto je krajnje neesteticka«,
mada je smatrala da se »proleterski i gradanski
zenski pokret ... potpuno kriju u politickim i socijalnim zahtevima«, s obzirom na to sto se moderni zenski pokret »ne bori viSe samo za feministicke zahteve, vee je svoj rad poeeo da organski
unosi urad za opsti ljudski napredak«.
Svetski rat je doneo sa sobom mnoge strahote, ali i
velika obeeanja za buduenost. Godina 1917. je
snazno razdrmala slovenacke zene svih slojeva i
svih politickih shvatanja. To je bila godina »Majske deklaracije« i ona je bez obzira na svoj austrijskomonarhisticki okvir budila u narodu, a i
kod zena koje su za nju sakupile sedam debelih
knjiga potpisa, dva velika ocekivanja - nacionalno oslobodenje i spajanje svih Slovenaca i ujedi·
njenje Slovenaca sa ostalim jugoslovenskim naro·
dima, kao i socijalno pravednu drlavu, pravednu
i prema zenama. Posebno je radni narod oziveo
posle ruske oktobarske revolucije. Vojska se bunila, a zene-radnice, sluzbenice i zene radnika su
demonstrirale. Marta 1918. g. u Ljubljani zeleznicarske zene su sa crvenom zastavom na celu dosic pred zgradu pokrajinske vlade zahtevajuci poboljsanje ishrane. (:Zene zeleznicara su uopste bile
vrlo revolucionarne i 1920. g. zivo ucestvovale u velikom strajku zeleznicara). Marta 1918. g. adrian
je i javni zenski zbor na kome su zene traiile mir
i izborno pravo, pozdravljajuCi istovremeno revolucionarni ruski proletarijat. Aprila iste godine
su - uglavnom izbeglice koje je front oterao od
kuce - tri dana uzastopce demonstrirale po Ljubljani i zahtevale mir i hleb, zbog cega je uveden
policijski cas, a gradanima zabranjeno da se okupljaju na ulicama.
Medutim, kraj rata je doneo prvo veliko razocaranje- jos veeu rascepkanost slovenacke teritorije.
Ono sto su dotada delile pokrajinske granice, sada je pretilo ·da raskomadaju nove drlavne granice. Zato su zene 2. marta 1919. g. priredile u raznim krajevima Slovenije protestne zborove protiv
londonskog ugovora iz 1915. g., prema kome je veliki deo slovenacke zemlje obeean Italiji. Istovremeno su poslale odgovarajuce rezolucije na.Soj delegaciji na Pariskoj mirovnoj konferenciji.
Slovenke su, dakle, budno i revolucionarno ucestvovale u tadasnjim politiCkim i privrednim zbivanjima i opravdano ocekivale da ce im nova drlava
priznati ljudsku i gradansku ravnopravnost. Ali
ovo se nije desilo. Naprotiv! Pokazalo se da su
Slovenke donele iz Austrije bolji socijalni i gradanski pravni polozaj ncgo sto su ga imale zene u
Srbiji, Cmoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini. Stara Jugoslavija dodu!le nikad nije izjednacila zakonodavstvo koje je nasledila sa svojim tolike razlicitim sastavnim delovima - a sva ta raznolikost zakona pogadala je uglavnom zene -, a
uvek je postojala opasnost da ce srpske zakone
uvesti i u druge delove drlave.
U svojim nacrtima za buduce uredenje driave samo
je socijaldemokratska stranka tada govorila o
politickim pravima zena i trazila i za njih opste i
jednako, neposredno i tajno pravo glasa za sva
zakonodavna i upravna predstavnistva. Medutim,
vee prilikom pripremanja novog izbornog sistema
za biranje narodnog predstavniStva dalo se naslutiti, da ce zajedno sa radnim narodom biti prevarene i zene. Zato su »ljubljanske socijalistkinje« na javnom zboru januara 1920. g. - na kome su se inace opsirno bavile privrednim pitanjima - od!ucno protestovale protiv namere vlade
da ih prevari novim izbornim zakonom u pogledu
izbornih prava. Zbor je pozvao zene da se sjedine
u Socijalistickoj strand i zajedno sa svetskim
proletarijatom podu u energicnu borbu za postizanje svih ljudskih prava. A tada su se socijaldemokrati onako kao i liberali vee poceli pribojaviti zenskog prava glasa, cak i opstinskog. No,
zene su izgubile i ono pravo glasa koje su neke
kategorije dotada imale. 1 )
Osnivanjem Trece internacionale marta 1919. g. nastao je i nov proleterski - komunisticki zenski
pokret. Dok je Druga internacionala priznavala opravdanost zenskih zahteva za ravnopravnost, Treca internacionala je izjavljivala da komunisticki
pokret ne moze uspeti bez saradnje zena, da moze
postiCi svoje ciljeve samo u zajednickoj borbi citave radnicke klase - muskaraca i zena.
Vee i prvi list slovenackih komunista »Baklja« u
svom prvom i jedinom broju jula 1919. g. pozivao
je zene na put proleterske klasne borbe navodeCi
Bebelove reci da buducnost pripada radniku i zeni. Na osnivackom zboru slovenacke komunistiCke stranke aprila 1920. g. bio je i kraCi referat o
zenskom pokretu, a za sekretaricu zbora izabrali
su mladu sluibenicu iz Trbovlja Toncku Ceeevu.
Ceceva je bila ina celu zena koje su krajem 1920.
g. javno pripremale »zensku politicku organizaciju«, odnosno ,,zensku komunisticku organizaciju«. List P.ove slovenacke socijalisticke, odnosno
komunistii'ke stranke »Rdeci prapor« objavio je
jula 1920. g. »Manifest komunisticke internacionale« od 4. marta 1920. g., u kome je zenama preporuceno da osnivaju svoje organizacije, legalne
ako je to moguce, inace ilegalne. Ali do ove organizacije nije doslo jer je sa Obznanom i komunisticki zenski pokret morao da prede u ilegalnost,
odnosno da potrazi odgovarajuce legalne mogucnosti za rad.
1) U Austriji su naime direktno oporezovane Zene i inte~
lektualke, u ono vreme uglavnom uCiteljice, imale oppravo glasa, ali i jedne i druge mogle su ucestvovati na izborima samo preko svojih zakonitih pred
stavnika, odnosno opunomoCenika.
~tinsko
4
�Posle rasula Austro-Ugarske i stvaranja nove drtave
Srba, Hrvata i Slovenaca, nastalo je mnogo novih
ienskih drustava i udruienja - dobrotvornih, obrazovnih i strucnih, a prvih godina su preovladivala izrazito narodnoodbrambena, jer se tada za
Slovence odlucivalo vrlo znacajno i bolno pitanje
- sta ce biti sa Trstom, Goricom, Primorjem,
Istrqm i Koruskom. U Mariboru je 1919. g. osnovano »Slovensko zensko drustvo«, a u Velikovcu
•Zveza zenskih drustev na Koroskem« (Savez zenskih drustava u Koruskoj). Ovaj Savez povezivao
je 56 zenskih drustava i izdavao list »Koroska zora«. U Gorici su Slovenke 1922. g. osnovale »Splosno slovensko drustvo« ( Opste slovenacko drustvo) i iste godine izdavale list »Goriska Slovenka«.
Izgubljena je borba za Korusku i fasizam na slovenackoj teritoriji pod Italijom unistio je brzo
tamosnja drustva i listove. Najdu2e se zadrzao mesecni casopis »Zenski svet«, osnovan u Trstu 1923.
g. Izdavalo ga je »Zensko dobrodelno udruzenje•,
koje je zelelo da pruzi pomoc siromasnim i da u
tom vidu oddava slovenstvo tamo gde su fasisti
vee od 1920. g. spaljivali slovenaeke narodne i radnicke domove. A i »Zenski svet• je sa godistem
1929. morao najzad da se preseli u Ljubljana, gde
je izlazio sve do okupacije 1941. godine. •Zenski
svet• se prosirio ne samo po slovenackoj i hrvatskoj okupiranoj teritoriji (u poeetku je donosio
i priloge na hrvatskom), vee i na celu Jugoslaviju, iSao po citavoj Evropi, pa eak u Severnu i Ju2nu Ameriku, Afriku i Aziju, svuda gde je sudbina
odnela slovenaeke iseljenice.
Zbog teskih privrednih prilika, naime vee od poslednjih decenija proslog veka pa do prvog svetskog
rata, gotovo cetvrtina slovenackog naroda otisla
je za radom i hlebom u tudinu, pre svega u SAD,
a mnogo zena otislo je u Egipat. Posle rata iselilo
se zbog fa5istickog progona osobito mnogo primorskih Slovenaca, najviSe u Argentina. Ubrzo su
nasi iseljenici poceli osnivati drustva i listove.
Svuda su u velikom broju i samopregorno radile
i iseljenice, koje su imale i svoje kruioke u zajednickim udruzenjima, pa i svoja udruienja, od kojih su posebno poznata 1926. g. osnovana »Siovenska zenska zveza• ( Slovenacki zenski savez) i
1934. g. »Progresivne Slovenke Amerike« u SAD.
Od 1929. g. »Siovenska zenska zveza« izdaje i svoj
mesecni casopis >>Zarja«.
Otkako je Komunisticka stranka morala preci u ilegalnost, njeni ilegalni listovi i forumi, kao i legalni listovi i organizacije koji su bili pod uticajem
komunista, cas su viSe a cas manje temeljito razmatrali polozaj i zahteve zena, njihovu ulogu u
borbi za novo drustveno uredenje ukazujuCi na
odgovarajuce organizacione oblike za uspesnu
borbu zenskog proleterskog pokreta. Osim toga,
mozemo iz komunistickih legalnih i ilegalnih listova i iz listova redigovanih u marksistickom duh?' oc_enjivati i teo:ijski nivo i shvatanje zenskog
pltanJa, odnosno zenskog pokreta u odredenim
periodima i trenutnu »strategiju i taktiku• Komunisticke stranke u njenom unutrasnjem odnosu
prema resavanju ovog pitanja i prema zenskom
pokretu izvan stranke, na primer iz clanka •Feminizam i borba radne iene« M. Knapove, to jest
uCiteljice Poldke Kosove, objavljenog 1934. g. u
mesecnom listu •KnjiZevnost• iii iz uvodnog clanka u prvom broju »Nase iene• 1941. g. •Putevi
i ciljevi zenskog pokreta• Vide Tomsiceve. Pored
nekih u tridesetim godinama izaslih temeljnih
marksistickih dela, koja su se posredno iii neposredno razracunavala i sa burtoaskim stavovima o
potcinjenosti :lena po prirodnim i bozjim zakonima, posebno su bile zapazene i izazvale veliko
klerikalsko negodovanje tri knjige Angele Vode»Zena v sedanji druZbi« (Zena u sadasnjem drustvu, 1934) i »Spol in usoda« (Pol i sudbina, 1938,
1939). A o revolucionarnim naporima radnica i
drugih radnih :lena u borbi za bolju sudbinu njih
samih i radnicke klase uopste najbolje svedoce
ilegalni dokumenti Komunisticke stranke.
Kada se 1923. g. Komun'isticka stranka legalizovala
u •Nezavisnoj radnickoj partiji Jugoslavije«
(NRPJ) i nameravala da organizuje sirok •zenski
pokret NRPJ«, i Pokrajinski sekretarijat NRPJ za
Sloveniju imao je u Ljubljani svoj zenski sekretarijat. Legalni slovenacki organ ove stranke »Glas
svobode« juna 1923. g. pisao je o »Zenskom pitanju• i konstatovao da u Sloveniji »naglo raste
broj radnica po fabrikama, rudnicima, kancelarijama, uredima itd.«, ali da uporedo s tim »ne raste proleterski zenski po kret•. J os iste go dine objavio je i nacela i organizacione mere »zenskog
pokreta NRPJ « koji je izmedu ostalog zahtevao
istu platu za isti rad i potpunu ravnopravnost polova pred zakonom i na svim podrucjima privatnog i politiCkog zivota.
Krajem 1923. g. Pokrajinski sekretarijat Komunis·
ticke stranke za Sloveniju doneo je i rezoluciju o
»zenskom pokretu•, verovatno u vezi sa odlukom
Izvrsnog odbora Komunisticke stranke Jugoslavije u Been jula 1923. g. da zenski pokret treba
oziveti. Od maja 1924. g. sacuvan je »izvestaj• o
radu i polozaju •Nezavisne radnicke partije Jugoslavije• koji u poglavlju •Zenski proleterski pokret - rad zenskog sekretarijata• konstatuje da
jugos!ovenskoj kapitalistickoj klasi i pored neeuvenog nasilja nije poslo za rukom da unisti revoJucionarni radnicki pokret, a isto tako ni proleterski zenski pokret. Zenski sekretarijati obnavljaju
svoj rad, pa i Pokrajinski sekretarijat u Ljubljani. Osim prosvetno-vaspitnog rada preko stampe,
predavanja i kruioka, izvestaj pominje i •celije•
u organizacijama gradanki- feministkinja, kao i
to da komunistkinje cesto objavljuju svoje clanke i rasprave u listu »Zenski pokret«.
S!ovenacka zenska drustva su se u maticnoj drtavi
osim katolickih - ukljuCila u •Narodni zenski
savez SHS« osnovan 1919. g., kasniji »Jugoslovenski zenski savez«, gde su dosledne i odlucne
napredne zene nailazile na prilicno nazadnjacka
shvatanja, osobito u pocetku. Zato su radikalnije
predstavnice veeine zenskih drustava U dr:lavi OS·
novale 1923. g. »Feministicku alijansu•, od 1926.
nazvanu •Alijansa zenskih pokreta«. Iako je bio
osnivacki zbor »Alijanse• odrZan u Ljubljani, drustvo •Zenski pokret« u Ljubljani osnovano je tek
januara 1926. godine.
•Feministicka alijansa• je prilikom osnivanja oznacila svoj pokret kao »izricito kulturni pokret•,
191
�svakako prema konceptu Lojzke stebijeve, njezine pokretacke snage, o velikoj zenskoj organizaciji1), ciji bi zadaci u prvom redu bili kulturni.
,>Glas
svobode«
se
sa
zahtevima
}>Alijanse<(
slozio, ali je istakao da je potpuno pogresno
ovaj zenski pokret nazivati izricito kulturnim pokretom, jer je zensko pitanje samo deo socijalnog pitanja, dakle prvenstveno privredno i
»eminentno polilicko pitanje«.
Ali Lojzki Stebi bila je kultura rezultanta »svih
vrcdnota, koje stvaraju radnici na umetnickom,
naucnom, nacionalnom, politickom, socijalnom i
nacionalno-privrednom polju«, a feminizam »oblik politickog, socijalnog i kulturnog rada« za
postizavanjc njezinih ideala socijalizma i humanizma.
Godine 1924. u Ljubljani je osnovana socijaldemo-
kratska ,zveza delavskih zona in dcklet« - ZDZD
( Savez radnickih zen a i devojaka), a u toku jeseni
iste godine pocela jc da izdaje i svoj »Zenski list«,
koji se ovako predstavio: »TeZimo za
ravnoprav~
noscu zcna . . . Nas zadatak bice ... prvenstveno
organizatorski i obrazovni, a sve ostalo i taka mora dod kao nuzna poslcdica svega toga ... Zah tevamo politiCka prava, zahtevamo socijalnu ravno-
pravnost, zahtevamo takvu socijalnu politiku koja cc jednako uvazavati potrebe oba pola ... Sarno u pobedi najsire i prave demokratije, kao i u
jakom, stalnom socijalistickom delovanju vidimo
mogucnost pune ravnopravnosti svih klasa i polova. Nas list je, dakle, istovremeno i klasno glasilo
socijalisticki misleCih zena ...«
Neki socijaldemokrati bili su protiv posebnog zenskog lista, a komunisti su pokusavali da ZDZD
pridobiju za sebc. U jesen 1925. g. u Centralnom
odboru u Ljubljani - ZDZD imala je i podruznice, osobito u industrijskim krajevima - nastupila
je komunisticka opozicija pod rukovodstvom Toneke Ceccve. Kongres adrian 1926. godine iskljucio je komunistkinje uveren da »proletarijat treba dusevnu revoluciju, a ne krvavu ...« Posle sestojanuarske diktature 1929. g. doslo je u Centralnom odboru ZDZD do nove komunisticke opozicijc, koju su ostale clanice odbora takode htele iskljuCiti, ali sada - maja 1934 - kongres to nije
potvrdio, i to uglavnom zaslugom podruznica cije
su Clanice bile tesno povezane s raznim radnickim
akcijama, i nisu dopustile da socijaldemokratski
politicari i sindikalne vode koriste njihovu organizaciju i njihov list za svoje ciljeve. ZDZD radikalizirala se i zaslugom zenske komisije kod Pokrajinskog komiteta KPJ za Sloveniju.
Sve do sestojanuarske diktature ZDZD je priredivala prilikom »zenske nedelje« zborove u raznim
krajevima Slovenije i na njima zahtevala zenska
izborna prava, mir u svetu, osiguranje za slucaj
nesrece i starosti, zastitu majke i dece itd. Ove
»medunarodne zenske nedelje« organizovane su
na inicijativu socijalisticke internacionale, ali su
se kako »Delavsko-kmetski Jist« (Radnicko-seljacki list) i kasnije »Enotnost« (Jedinstvo) - legalni listovi Komunisticke stranke - slagali sa
zahtevima i teinjama ovih »Crvenih nedelja«.
1) U Clanku »0 Zenskom pokretu u Sloveniji« u listu »De-
192
mokracija«, koji je 1918. i 1919. godine pod urednistvom
Lojzke Stcbijeve izdavala ,.socijalistiCka omladina«.
Juna 1925. g. »Udruzene zene Slovenije« (to jest 12
zenskih drustava) organizovale su javni zenski
zbor »bez razlike na stranke i stalcz« protiv preteceg prosirenja srpskog naslednog prava na celu
drzavu. Ovakvi zborovi odriani su tada i u nekim
drugim krajevima Slovenije. Na njirna su Zene,
pored ravnopravnosti u nasledivanju za zene i
bracnu decu, trazile i ravnopravnost za vanbracnu dectl, zensko pravo glasa i pozivale na borbu
protiv alkoholizma i prostitucije, manifestovale
za mir u svetu i podsticale sve jugoslovenske zene
na »zajcdnicki rad i borbw<. Oktobra 1927. g. apet su sva zenska drustva u Ljubljani na javnom
zboru trazila pravo glasa za narodnu skupstinu i
za sva sarnoupravna zastupniStva, a osin1 toga i
mir u svetu i pravednije socijalno uredenje.
Vee decembra 1928. g. Komunisticka partija Jugoslavijc u rezoluciji o radu mectu zenama konstatovala jc da radnice sve aktivnije ucestvuju u
strajkovima i raznim politickim akcijama i da
zbog toga !reba neizbezno u Ccntralnom komitetu
strankc osnovati komisiju za rad mcdu Zenama.
Zaista su strajkovi bili sve cesCi, osobito od 1932.
g., a u njima su u velikoj meri ucestvovale bas
zene (Maribor. Jesenice. Javornik. Trbovlie. Cclje, Kocevje, Murska Sobota, Kranj, Trzii', Novo
Mesto). Najvisi r,ivo i najsirc okvire dostigli su
1935. i 1936. g., osobito velikim strajkovima tckstilaca 1936. g., ll kojima su prcovladivale zene
(Ljubljana, Kranj, Maribor itd.). Taka Citamo u
jednom partijskom izvestaju za 1934. g. o radu
medu Zenama, o porastu >>revolucionarne volje i
spremnosti radnlca i radnickih iena za borbu«,
sto su >>dokazale borbe trbovljanskih radnickih
zena, strajkovi radnica u Hrastniku, Jesenicama,
strajk tekstilnih radnica u Mariboru i najnoviji
strajk radnica u Novom Mestu ... «,a to pokazuje
»cia radnice i radnicke zene kriju u sebi ogromne
rezcrve revolucionarnc energije«, koju bi trebalo
radom medu njima razviti u svesnu borbu.
Ilegalnu stampu Komunisticke stranke i razne njene forume najvise su angazovali dogadaji do kojih je doslo 1933. g. u rudarskim revirima. 0 njima su osobito mnogo pisali ilegalni »Rdeci prapor« i njegov prilog »Proletarka«. Po >>izvestaju
iz trbovljanskog revira«, 30. juna 1933. g. poceo je
>>zenski ustanak« u Trbovljama i mimo ocekivanja prosirio se i na Zagorjc i Hrastnik. Sa parolom »rad i hleb« rudarske zene su se okupljale
prcd kancelarijom rudnika. »Rdeci prapor« je tada zapisao da su zenc stale cak na celo borbe radnika. A >>Proletarka« je konstatovala da jos nikad
dotle »u istoriji radnickog pokreta u Sloveniji, a
ni u istoriji Slovenaca ... , zena nije nastupila kao
odlucujuCi faktor, kao snaga pred kojom mora
klonuti bes reakcionarnih vlada« i zakljucila da
se od sada i ubuduce mora racunati sa zenama,
jer ce se one jos boriti za svoja prava, i to u jedinstvenom frontu radnicke klase - »za rad i
hleb, za pravo i slobodu, protiv vojnofasisticke
diktature, za radnicko-seljacku vladu.«
Prosirena sednica CK KPJ oktobra 1933. g., u vezi s
tim dogadajima, konstatovala je borbcnost radnickih zena i ulogu koju one mogu imati u revolucionarnoj borbi, smatrajuCi da bez mobilizacije
�:lena i rada meau njima revolucija ne moze pobedili. Posebno se treba pobrinuti za rad u raznim
reformistickim i drugim zenskim organizacijama,
kao sto su ZDZD, »Zveza kmeckih fantov in deklet« (Savez seoskih mladica i devojaka), »Poselska zvcza« (Savez sluzavki) itd.
Zene su zaista hrabro i revolucionarno nastupale i
tada i kasnijc: strazarile u rudnicima i fabrikama,
cak i spavalc u njima da strajkbreheri ne bi mogli
na posao, bacale se pred lokomotive da za vreme
strajka niSta ne bi otislo iz fabrike itd. Napose
n1oran1o podvuCi da su u Strajkovima na svoj na-
cin saraaivale i seljanke. Seljaci i seljanke su za
vremc strajkova dobrovoljno i besplatno dovozili
Zivotnc nan1irnice radnicima. Taka se nije ostvari-
valo samo radnicko jcdinstvo vee i savcz radnika
i seljaka.
Krajem maja 1934. g. CK KPJ u posebnom pismu o
zenskom pitanju upozorio je svoje pokrajinske organizacije i na med:unarodni kongres radnih Zena
u Parizu, gdc bi trcbalo da bar ZDZD posaljc delcgata, s obziron1 na to Sto u Sloveniji in1a mnogo
radnica u industriji, a njihov broj jos rastc, a
osobito zbog cinjcnice sto jc pokret prolctcrskih
zena u Sloveniji »U poslcdnje vrcme odigrao znacajnu ulogu u borbi protiv besposlenosti (Trbovljc), kao i prijc u strajkovima (Jcsenice itd.)«. s
obzirom na to Sto je kongres legalan i Sto Ce na
njemu ucestvovati pored komunistkinja i napredne Zene iz gradanskih krugova, o njemu treba pi-
sati i u gradanskoj stampi. U pismu se posebno
traze podaci o zaposlenosti zena u Sloveniji, o njihovom polozaju i njihovim teskocama. Iduce godine meseca jula CK KPJ ponovo je pisao Pokrajinskom komitetu za Sloveniju o tim pitanjima,
jer su u Sloveniji »radne zene viSe nego u bilo
kojoj drugoj pokrajini Jugoslavije pokazalc i pokazuju spremnost i odlucnost za borbu«. Zato
rad meau njima mora biti masovan i obuhvatiti
sve slojeve radnih zena, zaposlene i nezaposlene,
organizovane i neorganizovane, takoae one u klerikalskim i reformistickim organizacijama, radnice i sluzbenice. Pokrajinski komitet KPJ za Sloveniju septembra 1934. g. potvrdio je navodeCi pored demonstracija u Trbovljama jos i strajkove u
Mariboru, Duplici i Rusama da su »Zene vrlo revolucionaran element« i da su »mestimiCno poka-
zivale cak i vecu spremnost za borbu od muskaraca<c.
Novembra 1935. g. vlast je raspustila »Savez radnickih zena i devojaka« sa svim podruznicama tvrdeCi da deluje politicki, mada je bio osnovan kao
nepoliticka organizacija da njegove podruznice
drle pozitivna propagandna predavanja o Sovjetskom Savezu i pozivaju radnike u borbu protiv
kapitalizma, i najzad, da je Savez u vezi sa ilegalnom Komunistickom strankom, jer je njena delegacija uzela ucesca na kongresu zena u Parizu.
Ovaj meaunarodni kongres protiv rata i fasizma oCigledno je ljubljanskoj politickoj vlasti bio sumnjiv od samog pocetka, jer nije htela da potvrdi
pravila zenskog »Odbora protiv rata i fasizma«
tvrdeci da ne moze dopustiti politicko drustvo.
I pored toga, novembra 1934. g. u Ljubljani i drugim krajevima Slovenije odr2:avani su zborovi zena protiv pretece opasnosti od rata i fasizma.
Vee u dvadesetim godinama i napose u godinama
posle diktature 1929. g., zene su radile u velikom
broju i u pokretu za pomoc politickim zatvorenicima i njihovim porodicama (Crvena pomoc). I
svc viSe Zcna, one najaktivnijc u Strajkovilna i demonstracijama i politicki najsvesnije, posebno iz
redova radnica i studentkinja, postaju Clanice Komunisticke stranke, mnoge sa vaznim politickim
i drugim partijskim zadacima, kao na primer
Zdcnka Kidric i Lidija Sentjurc. Pepca Macek·Kardelj postaje 1937. g. Clanica prvog CK KP Slo·
venije, a Vida Tomsic 1940. g. clanica CK KPJ.
Sve viSe je i zbog l>propagande komunizma« poli-
cijski progonjenih, hapsenih, mucenih i na robiju
osudivanih zena. Marija i:umer je 1937. g. napisala Cak i knjiZicu »Sedemdeset dni v glavnjaCi<c
o policijskim metodama pri istrazivanju politickih hapsenika, a 1940. g. odvedene su i tri zene
u koncentracioni logor u Bilecu.
Bilo je i drugih represalija. Zabranjeno je radnicko
prosvctno drustvo »Svoboda« kao i docnije radniC.ko prosvetno druStvo »Vzajernnost« sa mnogo
svojih podruznica, u kojima je radio i veliki broj
radnica i drugih zena. Zabranjeno je ,zensko drustvo« u Murskoj Soboti, a nije dopusteno ni osnivanjc ,>Z:enskog pokreta« i zbog rczolucije, koja
je trazila amnestiju politickih zatvorenika, usvojene na godiSnjoj skupstini slovcnacke sekcije Jugoslovcnskog zenskog saveza 1935. g. predsednica
sekcijc, Minka Govckar osuaena je na noveanu
globu, odnosno na zatvor.
Same prilike, sve gore, kako u socijalnom, tako i u
nacionalnom pogledu, a i politicki rad meau njiDla, sve viSe su udruZ.ivale slovcnaCkc Zenske or-
ganizacije,
godina, na
stracije i
ganizatori
venaCka
veza«
osim klerikalskih, osobito tridesetih
zajednicke akcije, proteste, demonmanifestacije. Kao inicijatori i orovih akcija nastupali su ili slo-
sekcija
sama iii
»Jugoslovenskog
neko u
njoj
Zenskog
sa-
uclanjeno dru-
Stvo, najCeSCe })Zenski pokret«, >)DruStvo akademw
ski obrazovanih Zena«, »DruStvo domaCica« ili
})Savez radniCkih Zena i devojaka<( ili viSe druSta-
va zajedno. Tako je u Ljubljani 1933. g. odrlan
velik zbor protiv paragrafa 171, to jest za legalizaciju pobacaja iz socijalnih razloga, zatim zbor
protiv skupoce. Iste godine zenske organizacije
su protestovale posebnom rezolucijom sto skolske 1933/34. god. nisu hteli primati devojke u
ljubljansku Uciteljsku skolu. U prolece naredne
godine u Ljubljani je odrhn protestni zbor protiv redukcije zena u javnim sluzbama, a u toku jeseni protestni zbor protiv zapostavljanja :lena s glavnim zahtevom: isla plata
za isti rad. I 1935. godine bio je protestni zbor:
protiv nameravanog ukidanja Zenske gimnazije u
Ljubljani, protiv ukidanja prvog godista u zenskim uCiteljskim skolama i protiv naredbe koja
je smanjivala dodatak na skupocu udatim javnim
sluzbenicama. Oktobra 1935. g. u Sloveniji su kao i u ccloj zemlji - odrlavani zborovi za zensko pravo glasa. Go dine 1937. zene su na zboru u
Ljubljani protestovale protiv finansijskog zakona
po kome su uCiteljice, ako su htele ostati u sluz-
193
�194
bi, morale da se udaju samo za ucitelja. 1938,
1939. i 1940. bilo je viSe demonstracija protiv
skupoce. Na njima su zene protestovale i protiv
izvoza namimica u Nemacku, a istovremeno manifestovale za mir i za oslanjanje na Sovjetski Savez. Dccembra 1939. g. opct su i u Sloveniji, kao
i u drugim krajevima zemlje, hili veliki zborovi
za zensko pravo glasa, a u Mariboru su zene cak
osnovale i »Medudrustveni akcijski odbor za zensku ravnopravnost«. U januaru 1941. g. na svim
veCim stanicama, pocev od Jesenica, zene su protestovale protiv progona !judi u internaciju u
Ivanjicu.
Sa prestankom rada »Saveza . radnickih zena
i devojaka« prestao je i njegov »Zenski list«, ali
ostali su i osnivali se drugi zenski listovi. »Zveza
gospodinj« (Savez domacica) imao je list »Gospodinja«, »Zveza gospodinjskih pomocnic« ( Savez
kucnih pomocnica) list »Gospodinjska pomoenica« (Kucna pomo6nica), >>Zveza kmeckih fantov
in deklet« (Savez seoskih mladica i devojaka) list
»Gruda«, zatim su postojali i razni strucni i katolicki zenski listovi, zenski prilozi u dnevnim i
nedeljnim listovima itd. »Zenski svet«, najrepre·
zentativniji slovenacki zenski list, sredinom 1940.
g. zbog novcanih teskoca pre5ao je u ruke liberalnag dnevnika »Jutro«, zbog cega su ga izrazito levicarski orijentisane saradnice napustile. A tada
se u vezi sa referatom o radu medu zenama oklobra 1940. g. na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ
vee spremao nov zenski list, prvi slovenacki zenski list koji je pokrenula slovenacka Komunisticka stranka - »Nasa zena«, koji je izasao legalno
pre rata samo tri puta- januara, februara i marta 1941. godine.
U borbi protiv ogranicavanja starih i za sticanje
novih zenskih prava, u borbi protiv pretece ratne opasnosti i fasizma, i pored raznih idejnih i
taktickih razlika, ostvarivao se jedinstven zenski
front i sve viSe usmeravao u nacionalnoodbrambena nastojanja, jer - s obzirom na spoljni i unutrasnji politicki polozaj - kao sto je konstatovala i rezolucija osnivackog kongresa Komunisticke stranke Slovenije 1937. g. »Siovenacki narod
u Citavoj svojoj istoriji jos nikad nije bio u tako
velikoj opasnostk Ali o tome nije bilo dopusteno ni pisati ni govoriti. Tako je na primer zbog
upozoravanja na tu opasnost sa dokumentovanom
okruznicom o nacistickoj propagandi u nasim
krajevima, predsednica slovenacke sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza 1938. g. hila ponovo
osudenan. »Drustvo Dam visokosolk« prvo je
1937. g. poeelo da organizuje takozvane »radne
tabore«, najpre u socijalno, a kasnije posebno
u nacionalno ugrozenim pogranicnim krajevima
Slovenije. Ovo drustvo, osnovano 1934. g. ultraklerikalci su vee iduce godine oglasili za »zensku
ekspozituru marksizma i komunizma« u Ljubljani, a univerzitetski senat ga raspustio u jesen 1940.
godine. Iz njega su pored mnogih drugih aktivistkinja i borki narodnooslobodilackog pokreta
izasle i tri narodne herojke.
Marta 1939. g. je 67 slovenackih zenskih i 185 mesovitih drustava potpisalo posebnu spomenicu koja
je u okviru narodnoodbrambenih akcija manifestovala za narodnu ddavu i isticala da Slovenke
zele »S obzirom na ozbiljnost situacije napustiti
sva trenja i zajednicki raditi za zajednicke koristk Tada je osnovan i »Mcdudrustveni odbor slovenackih zenskih drustava«, ali bez katolickih, koja su poziv odbila. »HriScanski zenski savez« smatrao je, naime, da za ddavu ne postoji nikakva
opasnost.
Godine 1918. Ivan Cankar je u jednom govoru u
Trstu u vezi sa slovenackom Socijaldemokratskom strankom rekao da »Stranka nije videla naroda, narod nije video stranke«. Au godinama pre
drugog svetskog rata sve viSe se u vezi sa slovenackim narodom i njegovom Komunistickom
strankom moglo kazati da je stranka videla narod
i zbog toga je i narod video stranku.
Jula 1940. g. Komunisticka stranka Slovenije diskutovala je 0 brizi za »Stvaranje i Vaspitavanje zenskog kadra«, a za 8. mart 1941. g. izdala je poseban letak. I tada vee ilegalna »Ljudska pravica«,
koja je za svog legalnog izlazenja 1934. do 1936.
g. bez teoretisanja jednostavno obavestavala o neizddljivim prilikama u kojima su zivele i radile
radnice, o teskom zivotu seljanki, a i pi tala se jednostavno: kako to da najdosledniji borci za slobodu naroda, radnici i seljaci, taka cesto zaboravljaju i za zene traziti one slobode koje zele za
sebe, objavila je februara 1941. g. za medunarodni Dan zena clanak u kame provejava osnovna misao komunistickog zenskog pokreta: »Od oslobodenja proletarijata zavlsl oslobodenje zene. Nema
oslobodenja proletarljata bez oslobodenja zene.«
Ova misao se uskoro ne samo nacelno vee u krvavoj
stvarnosti uopstila u slovenackom narodnooslobodilackom pokretu. Istorija je pokazala da se
narod ne maze osloboditi ako se za njegovu slobodu ne bore i zene i da se zene ne mogu osloboditi ako se ne oslobodi narod. A Slovenke - ne
samo one koje su zivele u Jugoslaviji vee i one
pod Italijom i Austrijom - borile su se i pada\e
za svoje, za socijalno i za nacionalno oslobodenje.
ULOGA lENA U BORBI ZA ZIVOT I SLOBODU
SLOVENACKOG NARODA 1941. DO 1945. GODINE
Okupatori su raskomadali slovenacku teritoriju; juzni deo je kao Ljubljanska pokrajina pripao fasistickoj Italiji. severni deo (Gorenjsku i Stajersku) okupirale su hitlerovske trupe, a severoistoeni deo (Prekomurje) pripao je Madarskoj. Zapadni i najseverniji deo slovenacke teritorije ( Slovenacko primorje i Koruska) su vee posle prvog
svetskog rata predati Italiji i Austriji. Mada su se
novookupirani krajevi nasli pod istom vladavinom sa anima koji su hili okupirani vee davno,
okupatori su zadriali stare ddavne granice, a postavili su i nove; da bi stanovniStvo pojedinih
slovenackih pokrajina bilo sto vise razdvojeno,
nametnuto mu je sest razlicitih okupatorskih
reiima.
Sada je viSe nego ikad bio nuino potreban masovni
i jedinstveni otpor svih Slovenaca. Jedinstvo radnog naroda Slovenije, u cemu su ucestvovale radnice, seoske zene, studentkinje i intelektualke, kovalo se vee godinama inicijativom KP Slovenije i
�utvrdivalo se u zajednickim akcijama, strajkovima i demonstracijama protiv iskoriScavanja i te·
rora, u akcijama protiv skupoce, u nacionalnoodbrambenim akcijama protiv preteceg fasizma i rata, u pomoCi politii'kim zatvorenicima. Ovo borbeno iskustvo radnih !judi bilo je dragocena osnova za stvaranje nesalomljivog jedinstva slovenackog naroda u narodnooslobodilai'koj borbi.
Poslednjih dana aprila 1941. g. rukovodstvo KP Slovenije dalo je inicijativu i organizovalo osnivacki
sastanak Antifasisticke fronte, koja je ubrzo posle
osnivanja dobila naziv »Osvobodilna fronta slovenskega naroda«. Osvobodilna fronta slovenai'kog na~oda - OF - je u borbi protiv okupatora
povezala komuniste, demokratsko krilo »Sokola«,
hriScanske socijaliste i napredne kulturne radnike. Kratko vreme iza toga Osvobodilnoj fronti
prikljucilo se jos oko 20 znacajnijih grupa sa razlicitom politickom i idejnom opredeljenoscu usvajajuCi program Osvobodilne fronte.
Osnova za udruzivanjc tih organizacija bila je usvajanje »Temeljnih tacaka Osvobodilne fronte slovcnskega naroda«. Osvobodilna fronta nc samo
sto ni]c priznala fasistii'ko-imperijalistii'ko komadanje Slovenije i Jugoslavije, ncgo se borila za
oslobodcnjc i ujcdinjcnjc i'itavog slovenackog naroda, i zato je od samog pocetka borbom obuhvatila Citavu slovenaCku nacionalnu teritoriju i
sve Slovcnce, pa i one koji su dotada ziveli izvan
granica stare Jugoslavije. Za grupe koje su se
udruzile u OF vazio je princip da sacuvaju svoju
grupnu autonomiju u okviru opste discipline OF
i obaveza na medusobnu lojalnost. Opsta discipUna OF istovremeno je predstavljala opstu narodnu disciplinu i jedinstvo. Zakljuceno je da posle oslobodcnja OF kao celina preuzme vlast, a
dotle sve snage udruiiti za podrsku oruzanoj partizanskoj akciji protiv fasisticko-imperijalistii'kog
okupatora.
Vee u maju 1941. godine pocinje siroka politicka akcija. Sistcmatski sc organizuju sastanci i konferencije na kojima kornunisti i drugi osnivaCi OF
objasnjavaju uccsnicima principe i zadatke OF i
bo.rbc protiv okupatora. Odbori OF stvoreni su
u maju, junu i juJu, prvo u Ljubljani, po ulicama
i kvartovima, u fabrikama, ustanovama, medu
kulturnim i prosvetnim radnicima, lekarima,
pravnicima, na Univerzitetu itd. Pocetkom 1942.
godine bilo je u samoj Ljubljani, koja je tada brojala nesto preko 60 hiljada stanovnika, viSe od
400 odbora OF. Odbori OF su organizovani i u
svim pokrajinama Slovenije, u gradovima i po
selima; u· neke, osobito sire odbore, bili su ukljuceni, pored komunista, predstavnici osnovnih grupa OF: hriScanski socijalisti i sokoli, a u vecini
odbora su se neposredno ukljucivale hiljade sta·
novnika koji su hteli da organizovano doprinesu
borbi za uniStenje okupatora i oslobodenje citavog slovenackog naroda.
Razvijanju i jacanju OF, kao i oruzanoj borbi u
citavoj Sloveniji, znatno je doprinela partijska
konferencija za Sloveniju odriana 1. i 2. juna
1941. godine u Ljubljani, na kojoj su, uprkos tolikim granicama, ucestvovali delegati iz gotovo
svih pokrajina Slovenije. Detaljno su razmatrani
uloga i znacaj OF i pripreme za oruianu borbu.
Na inicijativu KP odriana je konferencija »Delavske enotnosti<< - DE - (Radnicko jedinstvo) na
kojoj su ucestvovali predstavnici dotadasnjih sindikalnih organizacija. Zatim se organizacije DE
osnivaju gotovo u svim fabrikama; »Delavska
cnotnost<< je tom prilikom usla u OF kao celina i
prcko svojih osnovnih jcdinica u fabrikama. U
organizacijama· DE bile su organizovane u velikom
broju i <adnice.
Pored odbora OF i DE, koji su imali politicko-propagandni akcioni karakter i neumorno jacali meau ljudima ideju oruzane borbc, organizovane su
i »ilegalna tehnika<< kao sluzba za stampanje i rasturanje ilegalne stampe, izradu ilegalnih dokumenata, organizaciju radio-veza i kurirskih veza,
osnivanje razliCitih ilegalnih radionica itd. Posebno su organizovane borbene grupe koje su izvodile prve sabotaze i diverzantske akcije i Varnostno obve5cevalna sluzba- VOS - (Zastitno-obavestajna sluzba), koja je budno pratila politicku
i vojnicku aktivnost okupatora i domacih izdajnika i sprecavala njihove akcije protiv OF i partizana. Treba napomenuti da su vee 1941. g. organizacijama OF u zeleznickoj sluibi i medu lekarima povercni specijalni zadaci: jednima koriScenje saobracajnih veza za potrebe OF i NOV i informisanje o vojnickim transportima, a drugima
osnivanjc partizanskog saniteta, sto je uspesno
obavljeno osobito u Ljubljani.
Oclmah posle vee pomenutc prvojunske partijske
konferencijc poccle su se u sumama okupljati pr·
ve grupe partizana. Komunisti i skojevci su svuda bili u prvim redovima ovih formacija i u akcijama. Glavni stab slovenackih partizanskih jedinica pripremio je jedinstveni plan oruzane borbe. U citavoj Sloveniji je u pocetku bilo 12 partizanskih jedinica koje su se brzo istakle u dobro
organizovanim i vojnicki izvedenim sabotazama i
diverzijama. Uprkos tolikom komadanju slovenacke teritorije i razlicitoj taktici sest okupatorskih reiima organizacija OF i oruiana borba pocele su skoro istovremeno na svim podrucjima i
sirile su se svuda.
U podnozju planine Storl.ic, u Gorenjskoj, avgusta
1941. g. pali su prvi partizani, medu njima 3 zene,
i streljani prvi taoci. Posle napada Rasicke cete
na nemacku vojnicku autokolonu 20. septembra
1941. g. spaljeno je prvo slovenacko selo Rasica u
neposrednoj blizini Ljubljane, muskarci streljani
iii odvedeni u zatvore, porodice iseljene. U jesen
1941. godine napadnute su okupatorske baze u Zagorju i Sostanju u Stajerskoj, Lozu u Notranjskoj, Buckoj u Dolenjskoj itd. Bilo je takode v1se
junackih borbi prvih partizana sa okupatorima u
raznim krajevima Slovenije. Decembra 1941. g.
organizovani su ustanci u Gorenjskoj: u Poljanjskoj, Gornjesavskoj i Bohinjskoj dolini. Ustanci
su silom okupatora ugu5eni, ali su partizanske jedinice ostale organizovane i kompaktne. U trodnevnoj borbi partizana sa nemackom vojskom u
Drazgosama pocetkom januara 1942. g. poginulo
je oko 70 Nemaca. Selo Draigose poruseno je i
zapaljeno, stanovniStvo najvecim delom odvedeno
u logore. Oruzana borba se razvijala postepeno,
uporno, bez prekida. KP i OF su stalno ukljuCivale nove borce u partizanske jedinice i nove aktivi-
195
�196
ste u redove OF. Aktivisti su neposrednim politickim radom u narodu i organizovanjem masovne
saradnje i pomoCi partizanima isto taka rizikovali svoje zivote boreCi se da okupatori nikad ne
uniste OF i partizane, ni da ih proteraju sa slovenacke teritorije.
Neprekidna aktivnost i oruzana borba protiv okupatora sve jasnije su diferencirale pripadnike OF
i one sto su oportunisticki i spekulantski savetovali opreznost, upozoravali na zrtve itd., cekali
koje ce velike sile pobediti, pozivali se na stav izbeglicke jugoslovenske vlade u Londonu, a na taj
nacin namerno ili nenamerno delovali u korist
okupatora. Osvobodilna fronta je svojim programom i akcijama uspela da okupi i aktivira najsi·
re mase slovenackog naroda; narod koji je u isto·
riji uvek bio potCinjen, uzeo je svoju sudbinu u
svoje ruke i uspesno se borio za svoju slobodu i
buduenost.
Dubljem razumevanju situacije i mera KP i OF u
to vreme mogu doprineti reci Borisa Kidrica, tadasnjeg politickog sekretara Izvrsnog odbora OF
- IO OF: >>Masovni razvoj OF stvorio je osnovu
za partizanstvo u Sloveniji. Treba biti svestan da
bi u Sloveniji, s obzirom na vrlo razgranate saobraeajne arterije i sve vrste komunikacija, kao i
s obzirom na vrlo gustu mrezu nemackih i italijanskih okupacionih posada, partizanski pokret
bio potpuno onemogucen aka ne bi imao jako,
pravilno organizovano i vodeno masovno politicko zalede.«
Nacifasisticki teror je odmah u pocetku najgore po·
godio stanovnistvo i jako otdavao narodnooslo·
bodilacki pokret u Gorenjskoj, a osobito u Stajerskoj. U plodnim vinorodnim podrucjima Sta·
jerske se vee godinama pre okupacije ukorenila
peta kalona. Nemei i nemacki orijentisani vlasnici
mnogih imanja driali su siromasne slojeve slovenackog zivlja u matcrijalnoj zaostalosti i bcdi i
obmanjivali ih demagogijom. Pritisak germanizacije na slovenacku teritoriju vrsen tokom vekova,
pos]e okupacije pojavio se u vidu monstruoznog
plana Hitlera i Himlera o preseljavanju 230 hiljada Slovenaca iz Gorenjske, Stajerske i Krskog polja, to jest sa teritorije gde je tada zivelo nesto
vise od 500 hiljada Slovenaca. Hitlerovim recima
prilikom njegove posete aprila 1941. Mariboru:
»UCinite mi tu pokrajinu opet nemackom!« poee·
lo je neopozivo uniStavanje slovenackog naroda.
Organizovani otpor stanovniStva i oruzane akcije
partizanskih jedinica su vee u samom pocetku
sprecavale ove Hitlerove namere, tako da je pre·
seljavanje slovenackog stanovnistva samo delimicno izvedeno.
Vee krajem 1941. godine OF je imala tako snazan
utieaj u narodu da je dobivala, posebno u Ljubljani i clemente vlasti, pa je u neku ruku postajala driava u driavi. Rukovodstvo OF je izdavalo
odluke, raspisivalo narodni porez i narodni zajam
koji su gradani placali u osnovnim organizacijama OF. Izricane su i izvrsavane presude izdajnicima. Redovno je izlazila ilegalna stampa OF. Izvesno vreme je u Ljubljani radila i tajna radio·Stanica OF. Odbori, aktivi i grupe OF hili su utkani u sve institucije javnog zivota, cak i u usianove i preduzeca koje su osnivali okupatori. OF
je delovala organizovano u okupatorskim upr.
no-politickim i vojnim institucijama, u poli<
skarn aparatu, u redovima okupatorskih sarad
ka - be!e i plave garde, gde je tajna delatnost 1
stalno ugrozavala njihove planove i akcije. Sta
na primer, za stanovnike Ljubljane znacila 1
OF, neosporno dokazuju i stoprocentno usp
manifestacije jedinstva 29. oktobra i I. deceml
1941, pa 3. januara i 8. februara 1942 - dani1
znacajnim u istoriji i kulturi Slovenaca - k<
su imale pravi plebiscitarni karakter. Po narc•
nju IO OF tih dana je izmedu 19 i 20 casova s
novnistvo u celini disciplinovano i istovreme
napustilo sve ulice i lokale i demonstrativno.
naslo u kucama.
Napredne i slobodoljubive slovenacke zene su ol
paciju docekalc spremno i hrabro. Mozemo r
da gotovo nije bilo odbora OF iii akcije gdc n
vee od samog pocctka delovale i zene iz svih d
stvenih slojeva. Na nekim sektorima rada bile
Cak u veCini: u organizaciji pomoCi Zrtvama ol
patorskog terora i porodicama partizana, u
galnoj tehnici, intcndanturi, kurirskoj i masov1
obave5tajnoj sluibi, u radio-vezama i radio-stan
OF u Ljubljani. Nalazimo ih i u prvim partiz;
skim jedinicama, u borbenim grupama i Nan
noj zastiti, na sanitetskim i radio-telegrafskim k
sevima. Zene su se ukljucivale u odbore i akt
OF najcesce neposredno, a i preko organizacij.
grupa koje su imale svoje predstavnike u Vrh<
nom plenumu OF. Povezivale su se postepeno,
i u dogadajima koje su izazivali okupacija i f2
sticko nasilje. Pocetkom jula 1941. g., kada
prolazili transporti iseljenih porodica, iene su
dovno dolazile na zeleznicke stanice, npr. u Ljt
ljani u SiSki, da bi im pomogle hranom i op
mom. Istovremeno, kada jc narod iz Gorenjsk
Stajerske masovno bezao u Ljubljansku pokn
n·-> da bi izbegao prinudno preseljavanje, zatvo
logore i smrt, zene su pomagale na italijansko--J
mackoj granici, na prelazima preko granica, (
vale prenocista, hranu, informacije itd. Seoske
ne, majke i domacice, osobito u planinskim S<
rna, zaseocima i usamljenim domaCinstvima, 1
magale su prvim partizanskim . jedinican
organizovale ishranu, negovale i sakriv;
ranjenike, mada o Osvobodilnoj fronti
organizovanoj
narodnooslobodilackoj
bo1
jos tada nisu mnogo znale. Kasnije su se hilja
zena ukljuCivale i u odbore OF. Ni surove odm:
de okupatora, o kojima govori i veliki broj spa!
nih i porusenih sela i domaCinstava i traged
majki koje su sa svojom decom nestale u nem;
kim i italijanskim logorima zbog necovecnih rr
ka i gladi, nisu mogle sprecili da seoske zene
Sloveniji masovno ucestvuju u pomaganju nar<
nooslobodilacke borbe.
Razvijali su se i posebni oblici rada na sistem
skom ukljucivanju, aktiviranju i idejno-polit
kom uzdizanju zena. Jos ranije, a i neposred
posle okupacije, pri CK KP& je delovala poseb
komisija koja je imala zadatak da razvija rad n
du zenama i time pomaie parti j skim organiza
jama. Pojedine zene
predratni clanovi l
(Marjana Draksler, Pepca Kardelj, Zden
Kidric, Darinka KovaCic, Ana Krivic, Angel
�Ocepek, Lidija Sentjurc, Mira Svetina, Vida Tomsic itd.) bile su odmah u pocetku 1941. godine, a
neke od njih jos i ranije, clanovi iii sekretari okmznih, rejonskih i drugih komiteta KP, odbora
OF iii drugih rukovodstava. U jesen 1941. godine
je i kod Izvrsnog odbora OF osnovana posebna
komisija za rad meclu zenama. Tu su radile predstavnice osnovnih grupa OF, clanice partije, hriscanske socijalistkinje i clanice »Sokola«, to jest
za KPS Lidija Sentjurc, za hriscanske socijalistkinjc Jozica Toman-Kovac i kao prcdstavnica
»Sokola« Marta Pustisck. Na slican nacin su zene
delovalc i u nckim okruznim organizacijama. Na
tcrenu se formiralo i delovalo sve vise zenskih
grupa koje su se, medutim, veCinom ukljui'ivale
u snazno prosiren organizam OF. To su bile veCinom zene koje se nikad nisu politicki opredeljivale, a koje su se tada okretale KP i OF neposredno kao jedinoj nadi za spasenje iz tadasnje situacije.
Kada su partizanske jedinice u prolece i leto 1942.
godine izborile u Dolenjskoj, Beloj Krajini i u
Notranjskoj prve osloboclene teritorije, zene su
se odmah ukljucile u rad na organizovanju pomoCi partizanskim jedinicama u ishrani i opremi,
prikupljanju opreme za partizanske bolnice, lekova, sanitetskog materijala i bolje hrane za ranjenc
i bolesne partizane. Trebalo je obraditi svaki delie zemlje i brzo prikupljati ranc poljoprivrcdnc
proizvode. U ovaj posao ukljuCivalc su i omladinu, cak i decu, a naravno i starijc !jude. Trebalo
se boriti protiv spekulanata koji su iskoriscavali
opstu oskudicu i protiv onih koji su pokusavali
da po svaku cenu izbegnu l.rtve koje je iziskivala borba za slobodu.
Veliki znacaj za stanovnistvo oslobodene teritorije
imali su u to vreme izbori za mesne narodnooslobodilacke odbore. Izbori i ucesce u njima bilo je
takode za zene najznacajniji politicki zadatak, a
istovremeno i jedan od velikih dogadaja u njihovom zivotu. To su bile ve6inom seoske zene. Mada je to za njih bilo nesto savim novo i neocekivano, one su odusevljeno i ponosno sprovele ovo
svoje pravo i duznost izlazeCi na izbore gotovo
stoprocentno.
0 broju zena izabranih u narodnooslobodilacke adbore nema preciznih podataka. Prema prosecnoj
oceni bilo ih je vise od jedne tre6ine svih izabranih. Posto je veliki broj muskaraca odlazio u partizane, zene su u odborima samostalno obavljale
veoma teske zadatke i poslove. U nekim odborima birane su i radile same zene.
Zene su hrabro podnosile i sve strahote okupatorske ofanzive u julu, avgustu i septembru 1942. godine. Velike vojne snage neprijatelja prosle su
preko oslobodene teritorije i kroz prastare sume
Koeevskog Roga, po kome je ova neprijateljska akcija dobila i svoj naziv »roska ofanziva«.
Fasisti su za izvesno vreme razbili osloboilenu teritoriju, ali nisu mogli uniStiti partizanske jedinice. Zato su se okomili na goloruko stanovniStvo
koje se nije blagovremeno sklonilo. Spalili su stotine domaCinstava i citave zaseoke i sela od Notranjske, preko Kocevja sve do Kupe, ubijali i
bacali u plamen zene, starce i deeu, odvodili u
Iegore cak i bremenite zene, novorodencad, boles-
nike i starce. Preko II hiljada interniranih Slovenaca na Rabu- od kojih je od hladnoce i gladi umrlo oko 4.000 - svedoci o uzasima ove ofanzive.
Poznato je selo Babna Polica u Loskoj dolini u
Notranjskoj, gde su 1942. godine sve zene ostale
udovice, jer su okupatori iznenada napali selo i
streljali sve muskarce.
Prema dogovoru italijanskih i nemackih okupatora
istovremcno je bcsnela ofanziva i u Gorenjskoj,
gde su nemacki okupatori imali zadatak da po
svaku cenu oCiste teren od partizana.
Najtcii teror je sve od prvih provala 1941, kroz celu
1942. godinu i dalje besneo u Stajerskoj. Tu su se
partizanske jedinice, organizacije OF i KP uspele
odrzati samo u pojedinim predelima i naseljima, i
to po cenu velikih htava i u najte:lim uslovima.
Nemacki okupatori su za svaku partizansku akciju streljali taoce, i to jos veCi broj nego u Gorenjskoj. Od jula 1941. do marta 1943. g. su samo
u Stajerskoj streljane 82 zene kao taoci.
Zene koje su uspele da se sa decom sklone od unistenja jos u toku ofanziva uspostavljaju ponovo
veze sa partizanima i dalje im, prema svojim mogucnostima, pomazu. Bas u toj neprekidnoj saradnji i svestranoj pomoci stanovnistva je - pored
vojnih i drugih uslova specificnih za Sloveniju u
to vreme - tajna neuniStivosti partizanskih jedi~
nica i narodnooslobodilackog pokreta u Sloveniji.
Za vrcme italijanske - »roske« ofanzive 1942. godine nastupile su prvi put zajedno sa okupatorom
i 01·uzane belogardisticke jedinice koje je organizovala domaca klerikalna reakcija. Pretnjama ili
obecanjima hteli su da od Osvobodilne fronte odvoje sto vise njcnih pristalica tvrdeCi »da je sada
najopasniji bezbozni komunizam koji se krije u
Osvobodilnoj fronti i da je jcdina mogucnost za
slovenacki narod da u zastiti okupatora ceka rezultat rata i preuzimanje vlasti u dogovoru s izbeglickom jugoslovenskom vladom i njezinim zapadnim pomagacima«. Belogardisti su za borbu
protiv partizana naoruzavali prvenstveno seoske
mladice i manje svesno stanovnistvo, cesto i prinudno. Sa njima su na razne nacine saraaivali i
plavogardisti, veCinom oficiri bivse jugoslovenske
vojske i pristalice Draze Mihajlovica. Izdajnici su
u ime odbrane vere i boga ubijali, palili i pljackali svuda gde su se !judi povezivali i saradivali
sa partizanima i Osvobodilnom frontom.
Odmah posle oruzanih nastupanja kvislinskih formacija bilo je nuzno da se jos pojaca rad i uticaj
OF na mase koje su ostale na periferiji politickih
i vojnih zbivanja, a osobito na religiozno stanovniStvo na selu, da se paraliSe pritisak bele garde i
izdajnickih popova koji je narod zbunio, razdvo·
jio i uplasio. Bilo je nuzno da OF sve jace uevrscuje u masama svoj koncept samostalne oruzane
narodnooslobodilacke borbe nasuprot pristalicama misljenja da jos treba cekati rezultate na »velikim« frontovima ili nasuprot onima koji su ve6
nasli »resenje« u udruiivanju sa okupatorima, i
da, na taj nacin, narodnooslobodilacki pokret osigura i za sebe rezultate zajednicke borbe antihitlerovske koalicije.
U toj situaciji, kada je klerikalska reakcija nastojala da bar deo masa odvoji od OF i njenog idejnopolitickog uticaja, bile su posebno zene - i to
197
�198
zene sa sela, vaspitavane u religioznom duhu najvise na udaru, izlozene vanredno teskom mo·
ralnom pritisku.
Premda je briga za aktivizaciju zena u revolucionar·
nom procesu bila uvek prisutna, ona se sada oso·
bito pojacava. 0 tome govore i dokumenti iz 1942.
godine, ocuvana pisma Edvarda Kardelja Central·
nom komitetu KPS i Izvrsnom odboru OF Slove·
nije, kao i preporuke Pokrajinskom komitetu KP
za Slovensko primorje koje je u ime CK takode
napisao Edvard Kardelj. U njima se govori o na·
Cinu organizovanja zena u borbi protiv fasizma,
za ciljeve OF i za posebne zahteve zena u opstoj
narodnoslobodilackoj borbi. U toku leta i jeseni
1942. godine osnivaju se inicijativni odbori anti·
fasisticke zenske organizacije u okruzima Novo
Mesto, Kocevje, u Beloj Krajini i u Ljubljani. U
Dolenjskoj i u Ljubljani stampaju se prvi brojevi
posebnog casopisa za zene.
Decembra 1942. godine pisao je Boris Krajger, orga·
nizacioni sekretar CK KPS, u posebnom izvestaju
CK KPJ: »Konacno nam je uspelo da u svim po·
krajinama, a naroCito u Ljubljani, viSe angazuje·
mo zene za narodnooslobodilacki pokret i u na·
sim ( tj. partijskim - op. M. S.) organizacijama.
U Ljubljani su vise od polovine clanova partije
zcne. Sve jc to uspelo organizovanjem samostal·
nog masovnog antifasistickog pokreta zena ... Na
oslobodenoj teritoriji- po selima- su masovno
organizovani antifaSistiCki korniteti Zena. JoS pre
nego smo saznali za vas rad (rad CK KPJ - op.
M.S.) po tom pitanju, u novembru 1942. g. poceli
smo u Ljubljani organizovanje »Protivfasistickog
saveza Zena« na istim opStim osnovama na kojima
je taj pokret organizovan kod vas.«
U toku cele druge polovine 1942. a osobito u pro·
Ieee 1943. g., stanovnistvo Ljubljane se svesno i
hrabro odupiralo posledicama belogardistickog
izdajnistva. Ljubljana je vee od februara 1942. g.
okruzena blokom bunkera i bodljikave zice. Iz
grada se moglo izaCi samo uz posebnu dozvolu i
posle detaljnih pretresa. Trebalo je da se na taj
nacin prekinu sve veze izmedu OF u Ljubljani i
njene partizanske okoline. Belogardisti su od leta
1942. godine zajedno s okupatorima odlucivali o
blokadama, racijama, hapsenjima, slanju rodolju·
ba ll logore itd. Italijanski fasisti su mucili hilja·
de zena, silovali omladinke. Poznat je primer
majke Pepce :Zagar sa tri maloletne kceri koje su
zajedno mucili da bi izvukli bilo kakvo priznanje.
Pocetkom 1943. g. za vreme saslusavanja u poli·
C!Jl ubijena je narodni heroj Malci Belie. Sve je
to izazivalo sve zesce ogorcenje celokupnog sta·
novniStva. Ljubljanske zene su masovno demon·
strirale za pustanje interniranih gradana i protiv
necovecnog postupka i mucenja u zatvorima i Ia·
go rima.
U kracim intervalima ove revolucionarne akcije rc·
dale su se pred uredima okupatorskih vlasti, zat·
vorima, biskupijom. Od proleca do jeseni 1943. g.
broj zena demonstranata je rastao od 500 u po·
cetku do 10 hiljada. Rukovodstvo Komunisticke
partije i Osvobodilne fronte u Ljubljani pretva·
ralo je spontana istupanja ogorcenih zena u or·
ganizovane akcije. 0 tome drugarica Zima Vrscaj·
·Holy - ucesnica tih demonstracija - piSe pored
ostalog i sledece:
»Za svoje muzeve, roditelje i decu bile su zene
spremne da ucine sve kako bi ih spasle smrti.
Pojedinacnim molbama nije se postizalo niSta.
Ponovo su se zene okupile u sredu 28. aprila i u
sredu 5. maja. Bilo ih je dva, cak i tri puta viSe,
ali jos uvek nedovoljno. Za sledecu demonstraciju
- ope! u sredu - agitacija je iSla od usta do
usta, po kucama, ducanima, mlekarama, pijaca·
rna, svuda gde su se okupljale zene. Preko lista
»Slovenski porocevalec«, letaka i listiea, OF je
pozivala da svoju nacionalnu i covecansku duz·
nost pokazu svi, a ne samo oni koji imaju rodake
u internaciji.
Dok je 12. maja delegacija zena sa >>Spomenicom«
iSla ka zgradi italijanskog vojnog rukovodstva Carpo d'Armata - zene su izvikivale borbene pa·
role i pozivale Gambaru da oslobodi internirana
lica i promeni odnos prema naSim zatvorenicima.
Naravno, docekale su prazna obecanja i poziv da
se mirno vrate kucama. Gambara ih nije ni pri·
m1o. To je ucesnice demonstracije- kojih je bilo
vise ad 2.000 - strahovito razljutilo. »Dobra, aka
nece Gambara, govoriee Gracioli!«. Odmah su pro·
sirila parola: »Gracioliu! Pred Visoki komesari·
jat!« Medutim, masa je rasla, jer su se usput pridruzivale i druge zene. Pred zgradom danasnjeg
Izvrsnog veca SRS, u Presernovoj ulici, glasnim
uzvicima su zahtevale Graciolija, koji, naravno,
nije bio tu. Njegovi sluzbenici su posmatrali s pro·
zora i pokusavali da smire zene mahanjem ruku,
a one su bile sve ogorcenije i nepomirljivije. Primio ih je neki »zamenik« u pratnji kvesturina.
Kada se delegacija vratila iz zgrade i obavestila da
ponovo nijc niSta obavila, jer je toboze »spome·
nica« napisana u nepristojnom tonu i da trcba
napraviti drugu, pristojniju molbu, ogorcenje ze·
na bilo je jos vece nego ranije na Kongresnom
trgu. Jedan uzvik Angele Ocepek je kao varnica
pokrenuo zene, taka da su se ustalasale u svojoj
srdzbi i navalile na vrata zgrade. Sada su dojurile
vece grupe policajaca i agenata koji su munjevito
pristizali sa svih strana da bi iene iznenadili, raz·
bili, rasterali ih i najborbenije medu njima po·
haps iii. Nastala je prava borba za spasavanje drugarica iz ruku kvesturina. Hrabro su ih spasavale
i pesnicama udarale neprijate!ja.
Razisle su se - neke krvave i oz!edene - ali bar·
benije nego ikad ranije. Jos nikad u zivotu nisu
vi dele pred sobom naoruiane !judi koji su se njih
plasili. Prvi put su osetile da predstavljaju silu,
jer su nastupalc zajednicki, hrabro i organizova·
no. Nckoliko zena je uhapseno, vecina od njih ka·
snije, kada su se vee razilazile u manjim grupa·
rna po obliznjim ulicama. Iz dokumenata italijan·
skog vojnog suda vidi se da su saslusanja bila
precizna, brizljiva i uporna. Po svaku cenu su
okupatori hteli doznati ko je voda demonstracija,
kako bi mogli pohvatati rukovodioce oslobodilac·
kog pokreta Ljubljane.
U to vreme je Graciolija kao komesara zamenio
Lombraso. Vee u svanuce 21. juna, ulice su bile
zasute listiCima sa ispisanim parolama, leci su
svuda lezali, na tlu, u hodnicima zgrada, medu
stranicama legalnih dnevnih listova nS!ovenac« i
�»Slovenski dom«. Nesto posle devet casova Siroka
ulica - danas Presernova - ispred palate Viso·
kog komesarijata bila je ispunjena sa viSe od dve
i po hiljade zena. »Ispunite Graciolijeva obecanja,
novi visoki komesaru! Ne mo!imo, nego zahtevamo!«
Tada su iz susednih ulica, hodnika kuca, sa svih
strana, jurnuli prema zenama naoruzani fasisti.
Poceli su ispunjavati Lombrasovo naredenje: hapsiti ih, tuci pendrecima, kundacima, pesnicama,
Cizmama, rasterati ih po svaku cenu. Zene su se
tukle goloruke i njihove pesnice su udarale po licima i ledima omrznutih napadaca. Svojim ledima su prihvatale udarce koji su bili namenjeni
slabijima. Fasisti su im upirali cevi pusaka u lice,
pretili streljanjem i ubijanjem. Medutim, u kriticnom trenutku je pala parola: ,Zene, pred biskupiju! Ako nece da nas slusa Lombraso, slusace nas
biskup!'
Bujica razjarenih zena je probila kordon, sli!a se
preko Kongresnog trga i Tromostja i zaustavila
se pred biskupijom. Citav put od komesarijata do
biskupije presle su uzvikujuCi parole i moral je
rastao. Medutim, biskup Rozman je bio blagovremeno obavesten, jer se glas o demonstracijama
prosirio kao munja po celoj Ljubljani. Brizljivo
se zabarikadirao sa svojim saradnicima i iza prozora posmatrao ogorcene zene. To je zene talco
strahovito razjarilo, da su pocele da tuku pesnicama po vratima zahtevajuCi da se biskup pojavi
i izjavi sta je ucinio za svoje »mucene i progonjene ovcice«. Ali, slovenacki biskup je »odgovorio«
:Zenama samo sa mlazevima vode iz va trogasnih
cevi, sto je razbilo sva ocekivanja onih :Zena koje
su jos verovale u postenje i moe ovog najviseg
predstavnika cr kve.
Nekoliko dana posli:> pada fasizma u Italiji, 1. avgusta, ljubljanske zene su se ponovo okupile na ulicama zahtevajuCi oslobodenje zatvorenih i interniranih lica, ovog puta zajedno sa citavim stanovnistvom. Pred sudskim zatvorima u Miklosicevoj
ulici i u obliznj im ulicama okupilo se tada preko
10.000 !judi koji su glasno zahtevali od okupatora
da otvori zatvore.«
U tim demonstracijama se stotine zena organizaciono osposobilo i prekalilo za dalje zadatke u toku
1944. godine.
Na osnivanje i razvijanje inicijativnih antifasistickih zenskih odbora uticala je, pored ostalog, posebna okru:Znica koju je januara 1943. g. izdao
Izvrsni odbor OF Slovenije u kojoj su istaknuti
zadaci zenskih organizacija medu kojima su najvazniji sledeci: privuCi u borbu sve Slovenke,
svim sredstvima pomagati OF i NOV u borbi protiv fasizma, okupatora i njihovih pomagaca, p>gzati pomoc zrtvama okupatorskog terma i politicki vaspitavati :Zene za afirmisanje njihovih politickih i socijalnih prava u smislu ravnopravnosti
i demokratije.
Masovna :Zelja i inicijativa zena za sopstvenom organizacijom sve viSe se realizuju. Posle I konferencije AFZ-a Jugoslavije odr:Zane u decembru
1942. g. u Bosanskom Petrovcu uspostavljene su
neposredne veze sa CO AFZ-a Jugoslavije. Mara
Rupena, koja je kao sekretar Okru:Znog odbora
SPZZ ( Slovenske protifasisticne :Zenske zveze)
Novo Mesto upucena na Konferenciju u Bosanski
Petrovac, stigla je prekasno, ali je u Bosni ostala
vise od dva meseca. Za vreme IV ofanzive dozivela je sve ratne strahote u tim krajevima i upoznala velike napore za razvoj zenske organizacije.
Kada se vratila marta 1943. godine, o tome je napisala brosuru >>Pri sestrah na jugu«.
IO OF je u maju 1943. godine razmatrao rad zenskih
organizacija i tom prilikom imenovao Glavni inicijativni odbor protifasisticne zenske zveze za
Sloveniju. Njegove clanice su bile: Angela Dovc-Ocepek, Marjana Draksler, Dana Misigoj-Kozak,
Helena Puhar, Mara Rupena, Zora Rupena Katja,
Mica Slander i Zima Vrscaj-Holy. Uspesan rad sa
zenama u to vreme je pomagala i stampa izdavanjem posebnih publikacija i listova za zene. Prvi
je izaSao Casopis »NaSim Zenam<' u okrugu Novo
Mesto novcmbra 1942. g., a decembra 1942. g. u
Ljubljani »Nasa zena«. U jesen 1943. godine ova
su se dva lista spojila i nastavila izla:Zenje na oslobodenoj teritoriji kao organ Glavnog odbora
SPZZ za Sloveniju pod nazivom »Nasa zena«. U
gotovo svim pokrajinama Slovenije poceli su izizlaziti zenski listovi u kojima su mnoge zene objavljivale svoje Clanke, pisma, pesme i dogadaje
iz svog organizaciono-politickog i kulturno-umetnickog delovanja. Kao primer prosirenja zenske
stampe u pojedinim pokrajinama mozemo izneti
cinjenicu da su pojedini brojevi »Slovenke« u Slovenackom primorju umnozavani 1944. godine u
11 ciklostilnih tehnika. Zene su sarailivale i u glasilu OF »Slovenski porocevalec« i u brojnim
brigadnim listovima.
Posle pada fasizma i kapitulacije Italije oslobodena
je citava Ljubljanska pokrajina osim zeleznicke
pruge Ljubljana- Trst i grada Ljubljane. Granice slobodne teritorije prote:Zu se do predgrada
Ljubljane, a partizanske puske i topovi cuju se u
samoj Ljubljani. Za nekoliko dana otvorili su blokove od bunkera i zice oko grada. Oslobodeno
je i citavo Slovenacko primorje s Istrom,
a za krace vreme i gradovi Gorica, Ajdovscina
i Vipava, tj. teritorija koja je jos za vreme stare Jugoslavije bUa pod italijanskom
fasistickom vlascu. J edinice NOV su tu najsvecanije i veoma odusevljeno docekane. Clanovi
KP i aktivisti OF, koji su ovde ilegalno radili jos
od 1942. g., i domace partizanske jedinice povezane su tada pobednickom radoscu i trijumfom sa
drugim jedinicama narodnooslobodilacke vojske.
Od 9. do 12. septembra 1943. uspesno je izvrsena
masovna mobilizacija i organizovano 12 brigada
koje su se kasnije ukljucile u sastav IX korpusa.
Tesko je, gotovo nemoguce, opisati sa kakvom su
radoscu, predanoscu, pozrtvovanjem i poletom
ulazile u redove OF i NOV bas primorske zene,
majke i devojke. Teska je izraziti recima sta je
za njih predstavljala slobodna atmosfera i prikljucenje Sloveniji i novoj Jugoslaviji. Stotine zena
je odlazilo u partizane, a hiljade se ukljucivalo za
obavljanje drugih zadataka: prikupljale su hranu,
odecu, sanitetsku i tehnicku opremu, kuvale, prale i brinule se za ranjenike, ucestvovale u politickom i kulturnom zivotu, pohadale raznovrsne kurseve itd. Posebno su se brinule o osnivanju i razvoju partizanskih skola, pa je za kratko vreme
199
�200
osnovano 477 takvih skola. Sta je za rodite!je i
decu Primorja u to vreme znacila slovenacka skola, najbolje su znali ani sami, jer su osetili na
sopstvenoj kozi diskriminaciju u fasistickim italijanskim skolama i iz njih cesto izlazili neuki i
slabo pismeni. Nedostatak u uciteljicama nadoknadivan je na taj naCin sto su se mnoge mlade
devojke potrudile da se osposobe toliko da su
mogle uspesno raditi sa decom u skolama.
I na oslobodenoj teritoriji u Ljubljanskoj pokrajini
jedinice NOV su se znacajno povecale i ojacale
novim borcima. Sarno iz Ljubljane doslo je viSe
hiljada novih boraca, bez obzira na to sto je Ljubljana vise puta desetkovana hapsenjima, a osim
toga iz nje su za sve vreme redovno odlazili aktivisti i pripadnici OF u partizane.
Na oslobodenoj teritoriji u Dolenjskoj nizali su se
u to vreme i znacajni politicki dogadaji. Izvrsni
odbor OF kao najviSi organ OF, a i najviSi organ
nove narodne vlasti, raspisao je 11. septembra
1943. izbore za Zbor odpos!ancev slovenskega naroda (Vece delegata slovenackog naroda) -paznat kao Kocevski zbor - jer se sastao u Kocevju
3. oktobra 1943. godine. Vece su sacinjavali delegati narodnooslobodilackih odbora i odbora OF
iz veeine slovenackih pokrajina, kao i borci Narodnooslobodilacke vojske.
Prema odredbama raspisa aktivno i pasivno izborno pravo imali su svi muskarci 'Lzene koji su napunili 17 godina starosti. Od 572 ucesnika Kocevskog zbora bile su 62 zene koje su na
zboru aktivno ucestvovale. Tu gde su kao
parola bile napisane reci slovenackog pisca
Ivana Cankara: >>Narod si bo pisal sodbo sam!•
(Narod ce sam od!ucivati o svojoj sudbini!) je
izabran Slovenski narodnoosvobodilni svet SNOS - ( Slovenacko narodnooslobodilacko vece) od 120 clanova kao prva slovenacka skupstina.
Izabrano je i 12 zena. U de!egaciji od 40 c!anova
koja je izabrana za zasedanje AVNOJ-a bile su
tri zene.
Oktobra 16. i 17. godine 1943. po odluci iukovodstva
odr:Zan je u Dobmicu u Dolenjskoj prvi kongres
Slovenske protifasisticne zenske zveze na kame
je ucestvovalo 180 zena-delegata. Put ovih zenana
kongres bio je vrlo tezak, osobito zato sto je poCinjala nova nemacka ofanziva. Morale su izostati zene-delegati iz Slovenackog primorja i Gorenjske. Sekretarica Pokrajinskog inicijativnog
odbora za Gorenjsku Milka Mezek poginula je na
putu. Brojno je bilo ucesce zena boraca iz partizanskih jedinica, koje su se vee do tada proslavile
u pobedonosnim borbama i pohodima NOV, kao
i majki poginulih boraca. Doslo je i 5 zena iz okupirane Ljubljane koje su se probile i pored svih
blokova, bunkera i bodljikave zice kojom je Ljubljana ponovo bila skoro hermeticki zatvorena
kao koncentracioni Iogar. Zene-delegati kongresa
posebno su ih .toplo pozdravi!e.
U radu kongresa ucestvovali su i predstavnici CK
KPS i IO OF, Glavnog staba NOV i POS, kao i
saveznickih vojnih misija. Kongres je pokazao
dotadasnje uspehe borbe u kojoj su zene ucestvovale svim svojim snagama i u isto vreme izrazio
spremnost slovenackih zena za da!je napore u borbi za slobodu. Kongres je zakljucio da se c!anice
antifasistickog fronta br:Ze ukljucuju u rad svih
politickih organa i organa vlasti, da saraduju u
daljoj mobilizaciji stanovnistva za NOB i da jos
viSe aktiviraju mase slovenackih zena.
Za predsednicu SPZZ izabrana je Angela Dovc-Ocepek, radnica iz ljubljanske fabrike &atumus, predratni clan Komunisticke partije, clan CK KPS
koja je rukovodila organizacijom sve do svoje prerane smrti 1959. godine.
Velika nemacka oktobarska ofanziva 1943. godine
za kratko vreme je omela rad ocekivan pos!e kongresa. Ali posle ofanzive rad je ponovo oziveo i
obuhvatao sve ved broj zena. Tako je, na primer,
Bela Krajina ima!a osim okruznog odbora SPZZ
jos 9 rejonskih i 2 mesna, od 212 sela 130 je imalo seoske odbore, a u 36 sela delovale su poverenice. U Primorju je pos!e kongresa, osim Pokrajinskog odbora, bilo jos 11 okruznih, od kojih je
svaki imao 5 do 8 rejona, a rejoni su obuhvati!i
prosecno 60 do 80 sela, gde su gotovo svuda postojali seoski odbori.
Posebno treba istaci veliki udeo zena iz Trsta u osnivanju narodnooslobodilackih organizacija, odrzavanju veza s Narodnooslobodilackom vojskom,
o~lasku_ tr~canskih, patriota u partizane, u orgamzovanJu 1legalne stampe, odrzavanju radio-veza,
nabavljanju raznog materijala itd. Treba podvuCi da su u Trstu bila vrlo uspesna nastojanja KP
da se stvori slovenacko-italijanski antifasisticki
f~o1_1t, i to posebno medu radnicima. Uz pomoc jedmJCa IX korpusa NOV organizovane su u samom
gradu znacajne akcije. Pripreman je s hiljadama
:r~canskih radnika -. Slovenaca i Italijana - opst1 ustanak. Nemackl okupator pritiskao je na
sve_~t i borbenost Trscana mnogim ostrim represahJama. Poznato je npr. streljanje i vesanje talaca u Ulici Gega aprila 1944. godine. Medu 50
zrtava bilo je 5 :i:ena, 3 Slovenke i 2 Italijanke. U
tzv. »Rifurni«, u predgradu Trsta, u krematoriju
spaljeno je viSe od 3 hiljade nepoznatih zrtava
iz svih evropskih zemalja; medu njima su takode
zene iz Trsta i okoline.
U to vreme mnogo su se pobo!jsali uslovi za rad
medu zenama u Gorenjskoj i Stajerskoj. Posle !egendarnog marsa XIV divizije iz Dolenjske preko
Hrvatske u Stajersku, i ovde je stvorena velika
oslobodena teritorija.
U jesen 1944. godine se organizaciono ucvrstio i narodnooslobodilacki pokret u Prekomurju, osobito
kada je tamo stiglo Poverenistvo OF za istocnu
Sloveniju. Istovremeno sa organizacijama OF poce!e su se osnivati i zenske grupe.
Aktivi;t,kinje Gorenjske i Stajerske otisle su u pomoc zenama Koruske. Tokom 1944. godine vee je
tamo delovao Pokrajinski odbor SPZZ za Korusku i rad zena brzo se razvijao. Hitlerovski vlastodrsci su hteli da bas tu, u Koruskoj, podrucju koje je bilo najbli:i:e jezgru Nemacke, po svaku cenu
ugu_se svaku oslobodilaCku misao. Taka su jos
apnla 1942. godine iselili u Nemacku 160 slovenackih porodica. U aprilu 1943. godine u Becu su
g_iljotinirali 13 ~oru.skih Slovenaca; Micejeva (mali 1 kcerka) Rez1ka 1 Jelka iz St. Vida u Podjuni bile su januara 1945. obesene u Gracu; 12-Cianu porodicu Sadovnik ubi!i su aprila 1945. itd. Aktivistkinje. iz Gorenjske i Stajerske takoae su bile iz-
�lozene najveCim opasnostima: Franja Markelj
Breda, koja je otiSla u Korusku iz Gorenjske u
toku jeseni 1943. godine poginula je februara
1945. godine. Andreja Kmet Mila iz Ljubljane ubijena je istovremeno, a takode su ubijene neposredno pre oslobodenja Ivica Pirjevec i narodni
heroj Majda Vrhovnik Lojzka iz Ljubljane.
Pored zadataka koje su zene obavljale kroz Citav
rat, u 1944. godini - cetvrtoj godini ratovanja
- zene su preuzimale u svim pokrajinama Slovenije nove, veoma odgovorne zadatke. To su radi!e posebno posle opste mobilizacije u NOV, kad
je veCina muskaraca otisla u vojsku. Nekoliko
pokrajinskih savetovanja za aktivistkinje OF i
okruznih konferencija SPZZ odrzanih 1944. godine imali su na dnevnom redu pitanja od zivotnog
znacaja: sakupljanje namirnica, krajnja stednja i
medusobna pomoc, kampanja protiv preprodavaca, obradivanje napustene zemlje, briga da deca
ne gladuju itd.
Iznosimo jos slucaj Ljubljane koji govori kakvo je
po broju i znacaju rada bilo ucesce zena ovde
gde su se zene neprekidno, bilo preko zenskih
grupa, bilo neposredno ukljuCivale u odbore i
najrazliCitije aktive OF, i takode masovno, u njena rukovodstva. Posle kapitulacije Italije zene su
preuze!e, taka reci, »SVe« U SVOje ruke j citaV rad
je u stvari bio »jedna velika i neprekidna zenska
akcija«. Posle masovnog odlaska u NOV septembra 1943. godine i u Ljubljani je, takode, ostalo
malo muskaraca, a redovi aktivista OF stalno su
se proredivali zbog udruzenog terora gestapoa,
generala Rupnika - predsednika Pokrajinske uprave Ljubljanske pokrajine - i njegovih domobrana. Tokom 1944. godine su na dnevnom redu
bila hapsenja, mucenja i ubijanja u zatvorima,
kao i transporti u logore smrti. Crkva i bunkeri
kod »Svetog Urha« u blizini Ljubljane pretvorili
su se u mucionicu i gubiliSte, u kojima su belogardisti-domobrani ubijali stotine slobodoljubivih
!judi iz Ljubljane i okoline. Sarno je tu muceno
i ubijeno oko 60 zena. Ubijali su i na drugim usamljenim mestima oko Ljubljane, u sumama i jarcima. Skole su pretvarane u zatvore za rodoljube itd.
Uprkos tome sto su centralno rukovodstvo KP i OF
i sve njihove sluzbe vee odavno bili smesteni van
Ljubljane, sto su kadrovi iz Ljubljane bili u vojnim jedinicama i radili u svim slovenackim pokrajinama i sto je Ljubljana celo vreme rata podnosila ogromne ljudske i materijalne htve, ilegalna narodnooslobodilacka borba u samoj Ljubljani bila je nastavljena neprestano sve do oslobodenja.
0 tome govore i podaci iz 1944. godine kada je u
Ljubljani mesecno sakupljeno od 270.000 do
370.000 lira pomoCi za potrebe OF. Hiljadu i tri
stotine !judi je za 3 meseca dalo preko milion
lira ,zajma narodnog oslobodenja«. Hiljade paketa hrane, odece i ostalih potrepstina slani su u
zatvore i logore. Mada su zene prikupljale namirnice od porodice do porodice, na kasike i dekagrame od onaga sto su porodice dobijale na bonove za namirnice, sakupljene su ogromne kolicine. Jos je naizmenicno radilo 8 ilegalnih ciklotehnika, a u dve legalne stamparije clanovi KP i
aktivisti OF ilegalno su stampali materijal OF.
Sarno u avgustu 1944. godine je, pored drugih
publikacija, izradeno i rastureno preko 40 hiljada letaka. Stampani su i unovceni falsifikovani bonovi za namirnice, izradivane falsifikovane licne karte i dozvole za prelaze preko blokova itd. Akcije za rasturanje letaka i pisanje raznih napisa stalno su se nizale cas u jednom, cas
u drugom kraju grada. Ako je u nekom rejonu
uhapsen veci broj !judi, bas u tom kraju su aktivisti iz susednog rejona obavljali akcije da bi dokazali da se narodnooslobodilacki pokret ne maZe uniStiti.
U to vreme je bilo znacajno i usvajanje i potpisivanje pozdravnih rezolucija AVNOJ-u i prvoj slovenackoj skupstini - SNOS-u. Mada nema tacnih podataka, jer su ovi dokumentarni materijali propali, prema licnim secanjima ustanovljeno
je da je PovereniStvo CK KPS i IO OF za Ljubljanu raspolagalo u proleee 1944. godine sa najmanje 200 rezolucija koje je licno na raznim sastancima potpisalo preko 5 hiljada !judi.
Ana Ziherl Mami, sa svojim saradnicama-aktivistkinjama OF, sve do oslobodenja se brinula za bezbedan dam i toplo zbrinjavanje preko 100 dece
- malih ilegalaca, dece onih politickih i vojnih
kadrova koja su bila zbog svojih oceva i majki u
najvecoj opasnosti. Kada je sama morala da zivi
ilegalno u gradu, ana je oddavala kontakte sa
poverljivim porodicama koje su preuzele decu i
cuvale ih. Vise puta morala je decu premestati na
drugo mesto aka se posumnjalo da neprijatelj
kontrolise porodicu sa detetom. Za sve vreme rata okupatori i domaci izdajnici nisu usli u trag
ni jednom detetu.
Ogromna zasluga za neuniStivost NOP pripada pre
svega stotinama svesnih i predanih zena, cesto
majki s malom decem, koje su izvrsavanjem na
prvi pogled sitnih zadataka pruiale takvu pomoc
bez koje rukovodstva OF uopste ne bi mogla razvijati svoju delatnost: snabdevale su hranom i
davale prenoCiste ilegalcima i kompromitovanim
aktivistima, stavljale na raspolaganje stanove za
sednice i sastanke, za skladiSta, ciklostilne tehnike, javke itd. Nisu se plasile ni mucenja, smrti,
!agora, pa ni uniStavanja svojih domova i porodica koje im je pretilo svakog trenutka.
Trebalo bi navesti vrlo mnogo imena, cak i ako bismo govorili samo o mrtvim drugaricama koje
su u svim krajevima Slovenije polagale svoje zivote u temelje oslobodenja i suverenosti svog naroda. Setimo se samo nekih. U juJu 1941. godine
streljana je prva zena u Sloveniji. Bila je to mlada uciteljica Ivanka Uranjek iz Grih kod Celja
koja je streljana s prvim taocima u Stajerskoj.
U Ljubljani je u avgustu 1942. godine prva streljana Vida Pregarc, sluibenica fabrike »Saturnus«, u fabrickom dvoristu (krugu), pred ocima
svih radnika. Kao prva zena-talac u Gorenjskoj
streljana je oktobra 1941. godine radnica Rezka
Dragar koju su uhvatili kao partizanku Rasicke
cete. Prilikom provale u avgustu 1941. godine u
Mariboru uhapsena je i kasnije streljana studentkinja Slava Klavora. Obe su proglasene za narodne heroje.
201
�Nije poznato koliko se zena horilo iii poginulo u
oruianim borbama s okupatorom u partizanskim
jedinicama, koliko je bilo poirtvovanih bolnicarki, bombasa i boraca sa puskom u ruci, boraca
prekomorskih brigada, koje su usle u borbu cim
su se spasle fasistickih zatvora i !agora. Podaci
kao sto su: 21 zena od 175 narodnih heroja Slovenije i 318 zena od 1.811 nosilaca Spomenice
1941. godine- dokazuju mnogohrojno ucesce zena menu prvohorcima i organizatorima OF i NOB.
Od 21 iene- narodnih heroja- 16 njih je poginulo, 7 u horhama u partizanskim jedinicama, a
9 u izvrsavanju politickih zadataka. Da navedemo samo primer narodnog heroja Pavle Mede Katarine, tekstilne radnice, koja je u januaru 1943.
godine poginula kao komandir zenskog voda Pohorskog bataljona, koji je posle duge i ogorcene
borhe s nemackim okupatorima na Pohorju u
Stajerskoj poginuo do poslednjeg coveka.
I mnoge druge zene borci i aktivistkinje OF poginulc su na izvrSavanju organizacionih i propa-
202
gandno-politickih zadataka: Lencka Mrzel, kurir
stajerskih partizanskih jedinica, ubijena 1944. godine; Zora Rupena Katja, radom iz Dolenjske, radila u Slovenackom primorju, poginula je u istocnoj Sloveniji u februaru 1945. godine; Vera Slander, organizator SKOJ u Stajerskoj, poginula
1943. godine; Minka Peternelj Marta, sekretar
kamnickog Okruinog odbora SPZZ, poginula
1944; Toncka Mokorel. kurir Pokrajinskog komileta KP za Gorenjsku odvedena 1942. u Iogar, gde
je ubijena,
U Ljubljani je u 1944. godini uhvacena na ulici sa
ilegalnom postom kurirka Poverenistva CK i IO
OF Zora Regancin-Dolnicar. U zatvoru nije nista
izdala, nestala je bez traga u zloglasnim tamnicama; profesorka Vida Janezic Vilma, clanica Okruznog odhora OF u Ljubljani je iz nemackog !agora ponovo vracena u Ljuhljanu i posle dugotrajnih saslusanja mucena do smrti; ohe su narodni
heroji. Tekstilna radnica Marija Jerin - Vajsl
Darja, 1944. god. clanica Okruznog komiteta KP u
Ljubljani, vodila je organizaciju »Delavskc enotnosti« i organizovala borbene grupe mladih radnika. Uhvatili su je na uliei, driala se junacki i podlcgla strahovitom mucenju u zatvorima. Sluibenica Angela Dolhar rukovodila jc 1944. godinc intendanturom za potrebe OF, student Neda Gerzinic je racfila u specijalnoj obavestajnoj sluzbi OF,
Marica Malahovska, sluzbenica u aparatu kvislinskog generala Rupnika radila je po nalogu OF.
Sve tri su prilikom jedne provale uhvatili domobrani i ubili poslednjih dana uoci oslohonenja sa
jos 25 boraca i aktivista u sumi kod zamka Turjak.
Menu stotinama iena koje su umrle u logorima nalazimo rnnoga znacajna imena: Anica Cernej. profesorka UCiteljske skole u Ljuhljani i pesnikinja,
predratna revolucionarka Marija Zumer-Potocnik
iz Gorenjske, koju su jos u Glavnjaci mucili 70
dana o cemu je napisala hrosuru; Toncka Cec,
predratni komunist, narodni heroj iz trbovljanskih revira; Cirila Plesko-Stehi, poznati borac za
ravnopravnost iena jos u preaprilskoj Jugoslaviji, trscanska omladinka Zora Percle; Katarina
Miklav, narodni pesnik iz Koruske itd.
Hrabro su se driale i slovenacke zene koje su se
ukljuci!e u redove narodnooslobodilacke borbe u
drugim krajevima Jugoslavije. Profesorka Silvira Tomazini, koja je hila jos pre okupacije nastavnica u Kosovskoj Mitrovici, hila je menu organizatorima narodnooslobodilacke borbe na Kosovu i tamo se 1942. godine u rukama gestapoa
junacki driala i streljana je kao wanredno opas?a licnost«. I ona je, na predlog Kosova, proglasena za narodnog heroja. Malcka Podgorsek, medicinska sestra, hila je jos predratni komunist,
organizator rcvolucionarnog pokreta u Beogradu
i Vrscu. Pocetkom 1942. godine uhapsena je, mucena i zagusena plinom. Julka Pibernik je kao
Iseljenik od 1941. godine bila komesar kasarni u
oslobonenom Uzicu 1941. godine. Umrla je u FoCi
posle Igmanskog marsa zbog posledica smrzavanja.
Posebnu painju zasluzuje i rad partizanskih lekara-iena. Dr Bozena Ravnikar kao predratni aktivni
clan KP hila je vee 1941. godine organizator adbora OF menu lekarima i zdravstvenim radnicima u Ljubljanskoj bolnici i na celu njihove vrlo
aktivne borbe protiv okupatora. Svoj rad je produzila u partizanima kao jedan od najuspesnijih
organizatora partizanskog saniteta. Dr Franja Bidovec i dr Pavia Jerina-Lah organizovale su i uspesno vodile dve partizanske bolnice, bolnicu
»Franja« i bolnicu »Pavia«, koje okupator nikad
nije otkrio. Dosetljiv je bio i rad dr Bozene Grosmanove koja je organizovala i vodila posebno porodiljsko odeljenje u sklopu Centralne partizanske bolnice. Tu su od 1944. godine partizanke i aktivistkinje OF mogle u miru ranati svoju decu. U
tom odeljenju nije umrlo ni jedno novoronence.
Osim njih, posebno su uslc u istoriju kao oraanizatori iii lekari dr Ru:Za Germ-Segedin, dr E~1a
Kreps-Krajger, dr Zvezda Zadnik i druge.
Osob1te zasluge stekle su zcne u toku svih godina
NOB-a i u svim pokrajinama za organizaciju i
odriavanje ilegalnih tehnika. U njima se neprestano, i pored opasnosti, pripremala stampa bez
~oje se ne moze zamisliti tako veliki razvoj OF
1 NOB-a. Na takvom poslu uhvacena je i spaljena
u »tehnici« Silva Jansa Darja kod Skofje Lake u
Gorenjskoj kada je neprijatelj 1944. godine otkrio
to mesto. Znacaja ilega!ne stampe bile su svesne
i seoske zene koje su u blizini svojih kuca i po
cenu svog zivota odr:<avale tehnike i snabdevale
ih svim potrebnim materijalom.
Tokom celog NOB-a hila je od posebnog znacaja
bas pomoc seoskih majki i zena nasim borcima.
Kuvale su, prale, davale hranu, svakodnevno primale borce u svoje kuce, mesecima krile i negovale ranjenike, bez obzira na to sto su u njihova
sela stalno upadalc okupatorskc i izdajnicke par:·ole i jedinice i nemilosrdno ubijale, rusile, pahle. Mnoge od tih iena i devojaka u toku horbe
izrasle su takone u politicke licnosti. Menu tim
zenama poznato je ime Marije Kuder, narodnog
heroja, seljanke-domacice iz okoline Ljubljane,
koju su streljali u Ljuhljani jos 1942. godine.
Spremno su radile u korist naseg narodnooslobodilackog pokreta i nove Jugoslavije nase iseljenice
u Americi. Godine 1942. osnovan je odhor SANS
(Slovenacko-americki narodni savjet) za pomoc
�novoj Jugoslaviji, u kome su vrlo uspesno radile
i zene. U okviru odbora sakupljala su se znacajna materijalna sredstva i organizovala snazna
propagandna aktivnost da bi se obezbedilo pravilno informisanje o dogailajima koji su se zbivali u domovini.
Zene i kulturno stvaralastvo u NOB-u
Valja istaci da u narodnooslobadilackoj borbi u
Slaveniji nije zaastala ni umetnicka stvaralastvo.
Siroko se rasplamsala, osobito narodno pesnistva. I zene su bile stvaraoci mnagih pesama barbene sadrzine. Pesme su nastajale i iza zica okupiranih gradova, kao npr. pesme 75-godiSnje pesnikinje Kristine Sulerave u Ljubljani, i na oslobailenaj teritariji, kao pesme mladih pesnikinja
Vide Brestove i Marije Dernovsek iii Ane Gale koju su damabrani zverski ubili u Dolenjskoj, i u
tamnicama i logorima. Koruska seljanka Katarina Miklav, tri dana pre smrti u nemackom koncentracionam lagaru Ravensbrik, napisala je:
»Tamo prcd kucom- moj dragi vrt!
A tu, a tu, svuda samo smrt. .. «
Tc borbene pesme, narodne i umetnickc, izraiavaju pre svega neograniCenu veru u pobedu. Kao
Sto je Zena ravnopravno i sasvim svesno uSla u
borbene redove na svim podrucjima borbe, taka
je i pesma, osobito partizana - pesnika Kajuha i
Bora, odmah, kao nikad ranije, priznala Zenu za
ravnopravnog Coveka.
Nasi likavni umetnici - partizani Bozidar Jakac,
Ive Subie, Niko Pirnat, Alenka Gerlovic, Milena
Dolgan u svojim mnogobrojnim delima ostvarivali su nove !ikove: majke-borca, partizanke, zene-taoca.
OF je u Ljubljani jos 1941. godine odredila kulturno cutanjc. Ali sc kulturna delatnost na osloboilenim teritorijama i u vojnim formacijama snazno
prosirila nc samo u pesmi vee i u drugim granama
umetnosti. Pojedine vojnc formacije imalc su svojc umctnicke grupe u kojima su hili pevaci i pevacice, recitatori i recitatorke, glumci i glumice, kao
i drugi umetnici, profesionalni i amaterski, a i
oni cijc je stvaralastvo probudila tek narodnooslobodilacka borba. Kao primer navodimo kulturnu grupu XIV divizije, u kojoj su hili pesnik
Kajuh, vajar Belac, muzicar Spik, igraCica Marta
Paulin-Erina, Vera Hrescak-Bebler i drugi. Grupa je ucestvovala u vanredno teskom ali slavnom
pohodu XIV divizije zimi 1943. do 1944. godine
u Stajersku i hrabro podnosila sve napore i patnje, ali su Kajuh, Belac i Spik u borbama poginuli. Od profesionalnih glumaca i mladih talentovanih !judi nastalo je na osloboilenoj teritoriji i
Slovenacko narodno pozoriSte.
Sve jc to borcima i aktivistima u najteZim borbama, kao i napaCenom i izmuCenom stanovniStvu
davalo nove snage i veru u pobedu, pribliiavalo
ideju narodnooslobodilacke borbe i narodne revolucije, oplemenjivalo duh i uzdizalo ljudski lmmanizam koji je bio znatno ugrozen uiasima i
stravicnoseu rata.
Osloboitenje
Jedinice NOV i PO Slovcnije su casno ispunile svoju duinost i u poslednjim danima rata. U borbama za Trst hiljade trscanskih radnika - Slovenaca i Italijana - pridruZilo se i pomagalo jedinice IX korpusa i IV armije; a u scvernim podrucjima je ucestvovala i Koruska grupa odreda
koja je brojala oko 3.500 boraca. Trst je bio osloboilen nesto pre Ljubljane.
U osloboilenoj Ajdovscini u Slovenackom primorju
5. maja 1945. godine formirana je· prva slovenacka v!ada, koja je 9. maja dosla u osloboilenu
Ljubljanu. Cak i kada su jedinice NOB-a usle u
Ljubljanu, docekane sa neizmernom radoseu stanovnistva, kada su ulice kojima su koracali borci, braea, sinovi, muzevi, majke, sestre, keeri zasipane cveeem i kada je prepun Kongresni trg pozdravio dolazak prve slovena6ke vlade, kada je
vee u Citavoj Jugoslaviji ov!adao trijumf pobede,
u nekim krajevima Slovenije rat je jos trajao.
Slovenija je svoje potpuno osloboilenje dozivela
najkasnije. Preko nasih krajeva vukle su se gomile pobeitene okupatorske vojske sa svom svojom bedom i neizvesnoscu prema severn, preko
Koruske i daljc, a sa njima domaCi bclo-plavi izdajnici, domobrani, kvislinzi svih vrsta koji su
panicno bdali da izbegnu pravedni narodni sud.
U to vreme poeela je nova borba za pravcdne granice na zapadu i severn, u Primorju i KoruSkoj,
protiv imperijalistickog nacina resavanja nacionalnog pitanja - kako su ga sprovodile vlade
velikih saveznickih zemalja. Isto taka kao u toku
rata, u ovom trenutku cuo se odlucni i borbeni
glas slovenackih zena, osobito u Primorju, koje
su hiljadama napisa, pisama i rezolucija koje su
donosile na sastancima dokazivale gde sve zive
Slovenci koji zele da budu pripojeni novoj Jugoslaviji.
Na kraju, moze se reCi da su slovenacke zene masovno ucestvovalc u narodnooslobodilackom ratu i casno ispunilc svoju duznost prema svom narodu i prema sebi za svoju punu ravnopravnost
u drustvu. Svoju afirmaciju postigle su upomim
radom u OF kao zajednickoj masovnoj narodnooslobodilackoj organizaciji, kao i u sopstvenoj
antifa5istickoj organizaciji, u organima narodne
vlasti, od seoskih i gradskih narodnooslobodilackih odbora do Slovenackog narodnooslobodilackog veea.
Kako je za ostvarenje narodnooslobodilacke borbe
u Sloveniji u okviru OF dala zamisao i inicijativu KPS, tako se KPS u toj borbi zalagala za ravnopravnost, jedinstvo i osloboilenje zena. Zene su
sve viSe osecale da se u borbi za narodno osloboilenje istovremeno resavaju i pitanja njihovog
osloboilenja, njihovih politickih i socijalnih prava. Zato je razumljivo sto ih se tako mnogo borilo u prvim redovima OF, sto su u tako velikom
broju usle u redove KP i pozrtvovano radile i u
njenim rukovodstvima. Zato su istorijski znacajne reci Borisa Kidrica - napisane u »Slovenskem
porocevalcu« - vise puta koriScene:
203
�»Ravnopravnost zena se afirmisala bas zbog toga
sto su zene s jedne strane ucestvovale u opstem
narodnooslobodilackom pokretu, a s druge strane, sto su u tom pokretu doprinele isti udeo u
patnjama, oskudici i odricanjima, isti udeo u zrtvama i isti udeo u svesti a zato i isti udeo u po~
bedama ... Danas se viSe ne postavlja pitanje da li
zcni priznati ravnopravnost iii ne. Zena je svoju
1
204
ravnopravnost izborila ... Danas je pitanje daljeg
razvoja nase zene kao gradanina. Koliko ce nasa
zena koristiti ova prava koja je izborila u teskoj
narodnooslobodilackoj borbi, toliko ce biti njeno
ucesce u politickim organizacijama i u organima
vlasti. Sto ce vise nasih, dosad nepoznatih i zanemarenih kadrova izrasti, utoliko ce biti uspesniji
razvoj naSe Zene kao ravnopravnog gradanina<c.
�������������������U svojoj bogatoj i burnoj desetvekovnoj istoriji srpska drZa.va je prolazila kroz sve faze drustvenog
razvoja, dozivljavala svoje uspone i padove, narastala u sna:lnu drZavu, da hi uhrzo hila raspareana i rastrzana unutrasnjim sukohima i horhom o
prevlast. U svakoj etapi njenog razvoja hilo je :lena kojima je padalo u cleo da ohavljaju veoma
znacajne, cesto sudhonosne zadatke. I one su ih
ohavljale na najholji moguci nacin. Na zalost njihova uloga i njihov znaeaj nisu ispitani. Te su
zene viSe poznate iz literature, predanja i legendi
nego iz istorije. A izdvojiti iz svega toga istorijske
cinjenice zahteva posebno istra:livanje. Uprkos tome necemo pogre5iti ako pomenemo srpsku despoticu Jelenu, poznatiju kao monarhinju Jefimiju, prvu srpsku zenu pisca, za koju je istorija
nesumnjivo utvrdila da je ohavljala diplomatske
misije za kneza Lazara, na cijem je dvoru zivela
posle maricke hitke 1371. godine.
I danas, posle nekoliko vekova, izaziva divljenje diplomatska vestina kneginje Milice, koja posle kosovske katastrofe 1389. godine, uzima u svoje ruke krmilo pora:lene Srhije, vodi pregovore s turskim sultanom i ohezheauje opstanak Srhije kao
vazalne dr:lave. Kao monahinja Jevgenija opisala
je kosovski h oj, pa je u istoriji ostavila traga i
kao pisac.
Tursko nadiranje se nije moglo zaustaviti. Srhija je
hila konaeno porazena i prega:lena 1459. godine.
Za narod je i pre toga situacija hila te5ka, a tada
je postala jos te:ta. Nameti nad osvojenim teritorijama bili su sve veci. Carovalo je bezvla5ce. 0bespravljenoj raji niSta nije bilo sigurno, pa ni
zivot. Ali je svest naroda rasla i budio se otpor,
koji jc sa svakim novim nametom postajao jaci.
Taj sc otpor manifestovao u borbi hajduka. Brojne hajducke eete su vrsile prepade na turske karaule i trgovacke karavane i na taj nacin slabile
turske snage na osvojenoj teritoriji i ometale trgovinu. U tom otporu aktivno sudeluju i zene.
One su hajducki jataci, njihovi pouzdani obaves-
tajci i njihove vidarice. A kada su poslednje godine XVIII veka janicari zaveli re:tim nasilja, Srbi
su poceli sa pripremama za oruzanu borbu. I
buknuo je ustanak februara 1804. godine, najpre
u Sumadiji, geografskom, etnickom i politickom
centru Srbije, da bi se odmah prosirio na zapadnu
i istocnu Srbiju. Zene su i ovoga puta, kao i uvek,
bile verne saputnice svojih mu:teva, brace, oeeva.
One su se prerusene provlacile kroz turske redove
da bi obavestile svoje o jaeini turske vojske i njenim namerama. Branile su svoja ognjilita i svoju
nejac nateoveeanskom snagom, deli!e sa ustanicima njihove uspehe i poraze. Mnoge od njih su
ucestvovale i u oru:tanoj borbi. Dok bi njihovi najmiliji pucali na neprijatelja, one su punile puske
ne obaziruci se na okolnost da i same mogu poginuti. Takvih je primera bilo bezbroj. Pomenucemo samo CuCuk Stanu, zenu Veljka Petroviea, ustanickog vojvode, cije je junastvo opevala i narodna pesma.
Napomenuli smo vee da bi pracenje uloge zena Srbije kroz istoriju tra:lilo posebna istrazivanja, pa
cemo se - imajuCi u vidu da to nije primarno
za ovu ediciju, jer se radi o pretkapitalistickom
periodu koji je manje-vise karakteristican za sve
zemlje i sve narode - ograniciti samo na ucesce
zena u radnickom pokretu, u pokretu koju se
jedini bori za osloboaenje ljudske licnosti i punu
ravnopravnost zene. To je i uslovilo njeno masovno i organizovano ucesce u svim akcijama pokreta a i u oru:tanoj borbi za slohodu. U tome i
jeste znacaj izueavanja uloge zene u radnickom
pokretu.
Borba zena za emancipaciju i ravnopravnost u
okviru Srpske socljaldemokratske radnicke
partije (1903-1919)
Borba :lena Srhije za ekonomsku i politicku ravnopravnost poeinje krajem XIX veka sa pocetkom
223
�224
razvoja industrije i zaposljavanjem zena kao jevtinije radne snage. Prvi pobomici za ravnopravnost
zena sa muskarcima bill su prvi srpski socijalisti sa Svetozarom Markovicem na celu, koji je u
svom clanku: ,Je li zena sposobna da bude ravnopravna sa eovekom«, napisanom jos 1870. godine, istakao da je davanje zeni ekonomskih i politickih prava jedna od osnovnih potreba drustva.
Prve zene socijalisti u Srbiji koje su, pod uticajem
Svetozara Markoviea, ne samo usvojile socijalisticke ideje vee su radile i na njihovom propagiranju i praktienom ostvarenju bile su Draga Dejanovic i sestre Milica i Anka Ninkovic iz Novog
Sada. Draga Dejanovic je, kao clan Ujedinjene
omladine srpske koja je delovala u Vojvodini,
postavljala konkretne zahteve za jednakost zena,
kao sto je, na primer, otvaranje zenske uciteljske
skole u Somboru, a sestre Ninkovic su, posle zavrsenih studija u Cirihu 1877. godine, dosle u Srbiju i osnovale u Kragujevcu prvu fensku skolu
novog duha. One su bile prve zene koje su aktivno sudelovale u organizovanju socijalistickog pokreta u Srbiji, a bile su ne samo pristalice ideja
socijalizma vee borci koji su recju i delom ostvarivali te ideje.
Ove prve zene socijalisti u Srbiji dobile su svoje
naslednice na pocetku XX veka, a to su u prvom
redu Stojanka Canka Dragneva-JovanoviC i Ljubica Ivosevic-Dimitrova, prva organizator i propagator, a druga pesnik i pionir kulturnih drustava i sindikalnih organizacija. One se mogu svrstati medu one koji su udarili temelje radnickom pokretu koji se radao na pocetku ovoga veka. Pomenucemo ovde i Kristinu Tutunovic-Savic iz sela Le5tice koja je radila na sirenju socijalistickih ideja po selima oko Ivanjice, a kao
prvoj poznatoj socijalistkinji na selu nesumnjivo
joj pripada mesto medu prvim zenama koje su
se ukljuCile u socijalisticki pokret na pocetku
XX veka.
Pocetkom XX veka nastaje i rad na osnivanju zenskog radnickog pokreta, koji Ieee uporedo sa razvojem organizovanog radnickog pokreta i stvaranjem Srpske socijaldemokratske radnicke partije. Avgusta 1903. godine osnovano je Zensko radnicko drustvo »Svest« na inicijativu Stojanke
Canke Dragneve-Jovanovic, kome je ona bila i
prvi predsednik. Iako je Drustvo bilo vezano za
Radnicki savez, ono je imalo svoja pravila u kojima su istaknuti zahtevi:
»Da se zakonom uredi stanje zenskih radnika i da
se zenska zarada izravna sa zaradom muskih.
Da se zeni da pristup na svim slobodnim zanimanjima i oblastima rada.
Da se od strane dnave daje podjednako obrazovanje obadva pola: nize, srednje, viSe i strucno.
Da opstina osnuje besplatno zabavista i trpeze za
decu radnica koje rade van kuce«.
Uskoro se osetila delatnost Zenskog radnickog drustva. Radi obrazovanja i politickog vaspitanja zena Drustvo prireduje predavanja. sa temama iz
radnickog pokreta uopste, a posebno o zenskom
pitanju. Za nepismene radnice organizuju se besplatni analfabetski tecajevi. Pored toga, Dru5tvo
ispituje uslove zivota i rada radnica, skuplja pri-
loge za strajkace, a docnije organizuje i strajkove u fabrikama i radionicama sa pretefuo zenskarn radnom snagom. Odrlavaju se i zenski zborovi od kojih je najuspeliji bio 12. oktobra 1903.
u Beogradu, kojem je prisustvovalo oko 400 zena, a na kome su istaknuti zahtevi za zastitu Zenskih i ma!o!etnih radnika i za izjednacenje radnica i radnika u pogledu nagradivanja. Dru5tvo
agituje kod zena za od!azak na opste radnicke
zborove, predavanja, zabave, koje organizuje Glavna uprava Srpske socijaldemokratske radnicke
partije (SSDRP) i Radnickog saveza.
Zensko radnicko drustvo »Svest<< prestalo je sa radom maja 1905. godine, ali su njegove clanice i
dalje ostale aktivne u okviru partijskih i sindikalnih organizacija SSDRP. One ucestvuju u svim
radnickim akcijama i strajkovima (npr. u strajku radnika fabrike secera na Cukarici 1907), u
akcijama za opste pravo glasa,') u proslavama
Prvog maja i dr. »Radnicke novine«, organ SSDRP, donose i dalje clanke i vesti o aktivnosti radnica.
I pored te5kog polozaja radnica, cije je radno vreme u radionicama i fabrikama iznosilo i preko 12
casova, uza znatno rrianju nadnicu nego sto su
to bile inace bedne nadnice radnika, proslo je nekoliko godina dok se nije prislo sirem mobilisanju iena i njihovom organizovanju u posebnu
zensku organizaciju u okviru radnickog pokreta
i SSDRP.
Inicijativu za organizovanje zena radnica dao je Dimitrije Tucovic, koji je avgusta 1910. godine prisustvovao Medunarodnoj konferenciji zena socijaldemokrata odrzanoj u Kopenhagenu uoci Kongresa Socijalisticke internacionale, kojoj je predsedavala Klara Cetkin. 0 ovo j konferenciji fena
Tucovic je poslao opsiran dopis »Radnickim novinama« u kome je naglasio da je »krajnje vreme da se agitaciji i propagandi socijalizma kod
zena posveti i kod nas vise sistematske painje«.
Po povratku iz Kopenhagena Tucovic je sa velikom
energijom prisao radu na stvaranju zenskog socijalistickog pokreta. Na poziv Glavne partijske
uprave adrian je 12. septembra 1910. godine u
Beogradu veliki socijalisticki zbor zena na kome
je D. Tucovic podneo izvestaj o Medunarodnoj
konferenciji zena socijaldemokrata, a zatim je
govorio o teskom polozaju radnica u Srbiji i o
potrebi njihovog organizovanja. Zbor je jednoglasno usvojio predlozenu rezoluciju i program
rada na sprovodenju sistematske agitacije i propagande kod zena u duhu socijalne demokratije.
Na zboru je izabran i Sekretarijat zena socijaldemokrata u koji su usli: Sofija Levi, Draga Predojevic, Jela Ristic, Persa Zivanovic i Milos Timotic.
Sekretarijat zena poceo je sa radom odmah posle
zbora. Prvim sednicama prisustvovao je u ime
Glavne partijske uprave Dimitrije Tucovic koji
je clanicama Sekretarijata bio prvi ucitelj u rukovodenju organizacijom.
Na prvoj sednici Sekretarijata usvojen je predlog
D. Tucoviea da se o formiranju Sekretarijata zena socijaldemokrata u Srbiji obavesti Medunaro') Po Srpskom graaanskom zakoniku iz 1844. godine koji
je bio na snazi u Srbiji, Zene su bile izjednaCene s3_ maloletnim i maloumnim licima.
�dna organizacija zena socijaldemokrata, ciji je
sekretar bila Klara Cetkin, i da se trazi uclanjenje
u ovu organizaciju. Na ovoj sednici doneta je odluka o pokretanju lista pod nazivom »Jednakost«
(prvi broj pojavio se 1. oktobra 1910). Takode je
odluceno da se - radi organizovanog rada sa zenama, prvenstveno sa radnicama, naimenuju poverenice za sve fabrike, radionice i kancelarije i
da se stvori cvrsta veza sa sindikalnim organizacijama.
Prva znacajna politicka akcija zenskog socijalistickog pokreta bila je demonstracija zena sa zahtevom za opste pravo glasa izvedena 24. oktobra
1910. godine prilikom izbora za predsednika beogradske opstine, koja je ostavila sna'lan utisak
kako na proletarijat Beograda tako i na celokupno grai.lanstvo. Glavna partijska uprava i Sekretarijat zena optu'leni su u vezi s ovom demonstracijom kao organizatori pravljenja nereda, a
dr'lavni tuzilac pozvao je na saslusanje Clanice
Sekretarijata zena.
Od 1911. godine Sekretarijat zena poceo je sa organizovanim proslavama Medunarodnog dana zena
( 6. a docnije 8. marta). Is to tako zene, a osobito
radnice, masovno su ucestvovale u proslavama
Prvog maja.
Uoci IX kongresa SSDRP, 28. maja 1911. odrlana
je I zemaljska konferencija zena socijaldemokrata, na kojoj je, pored izvestaja o devetomesecnom
radu Sekretarijata na organizovanju i socijalistickom prosveCivanju zena, odrl.an i referat sa
temom »Zensko pitanje i socijalna demokratija«.
Posle konferencije Sekretarijat nastavlja rad na
propagiranju socijaldemokratskih ideja medu radnicama i na njihovom organizovanju. Posebno je
vodena agitacija za sprovodenje Zakona o radnjama koji je trebalo da stupi na snagu 1. jula
1911. godine. Ovaj Zakon, i pored mnogih nedostataka, trebalo je da radnickoj klasi Srbije da
prve osnove zastite i osiguranja radnika a posebno radnica (zabrana nocnog rada za rene). Zakonom je bilo predvideno obezbedenje radnika i
radnica u slucaju bolesti, povrede, iznemoglosti,
starosti i smrti. Za obolele radnike i radnice
predvidena je novcana pomoc koja nije mogla
biti manja od polovine obezbedene nadnice. Osigurane radnice u slucaju porodaja imaju pravo
na istu pomoc sest nedelja pre i sest nedelja posle poroi.laja. - Ovakav zakon nije pogodovao
poslodavcima i oni su radili na tome da ne same
odgode njegovo stupanje na snagu, vee i da ga
sasvim obore. Zato je SSDRP povela odlucnu akciju za sprovodenje Zakona u zivot. U ovoj akciji
ucestvovao je vrlo aktivno i Sekretarijat zena.
Godina 1912. postavila je pred SSDRP i radnicki
pokret Srbije kao najva'lnije zadatke: ocuvanje
Zakona o radnjama, sprovodenje skupstinskih izbora, borbu protiv skupoce, pokretanje akcije za
mir a protiv rata na Balkanu. U svim ovim akcijama ueestvovale su i radnice preko Sekretarijata zena.
U toku kampanje za skupstinske izbore (koji su
raspisani za 1. april 1912. godine) SSDRP je podnela Skupstini predlog za izmenu Zakona o izborima s ciljem da se zenama prizna aktivno i pasivno pravo glasa. Sekretarijat zena je vrlo Zivo agi-
tovao za ovaj predlog, a »Jednakost« je donela
vise clanaka i jedan proglas upueen zenama da
svojim muzevima, braCi, sinovima i prijateljima
obja5njavaju da treba da glasaju za SSDRP, jedinu partiju koja se bori za prava zena.
Zbog balkanskih ratova Sekretarijat zena prestao
je sa radom marta 1912. godine, a pocetkom juna prestaje da izlazi list »Jednakost«, sto je dovela do prestanka rada na sistematskom organizovanju radnica.
Ratovi koje je Srbija vodila 1912. i 1913. godine tesko su pogodili siromasni svet grada i sela. U posebno teskim uslovima nalazile su se radnice ciji
su mui.evi otiSli u rat. I pored velikog poskupljenja zivota koje su sobom donosile ratne prilike,
nadnice su snizavane, a radno vreme produ'lavano na 12 pa i 13 casova.
Sredinom 1913. godine obnovljen je Sekretarijat
zena socijaldemokrata, a vee 22. septembra cdrzan je zbor u Socijalistickom domu, kame je prisustvovalo oko 300 zena. Jedan od govornika na
zboru bio je i Dusan Popovic, sekretar SSDRP,
koji je govorio protiv ratova vodenih za racun
burloazije. U govorima su izneseni zahtevi da se
hranioci porodica sto pre oslobode vojne obaveze i vrate kucama i da se njihovim porodicama
deli veea pomoc.
Sekretarijat zena je odlucio da ponovo pokrene list
»Jednakost« ciji se prvi broj, posle prekida, pojavio 1. januara 1914. godine. U novu redakciju
je usao od strane Glavne partijske uprave i Filip
Filipovic, jedan od najistaknutijih rukovodilaca
radnickog pokreta.
Uoci X kongresa SSDRP odriana je 29. januara
1914. godine II zemaljska konferencija zena socijaldemokrata, kojoj je prisustvovalo 5 delegata iz
unutrasnjosti i 21 delegat iz Beograda. Izabran
je novi Sekretarijat zena u koji ce nesto docnije
uCi i Filip Filipovic od strane Glavne partijske
up rave.
Pored zborova i konferencija rena uvedena je i nova forma agitacije medu radnicama - kucne konferencije.
Za vreme kampanje za skupstinske izbore, koji su
zakazani za 1. avgust 1914. godine, adrian je 27.
juna veliki predizborni miting SSDRP. »Jedna
trecina ucesnika bile su zene koje su energicno i
silno manifestovale za opste pravo glasa« pisala
je ,Jednakost«.
Mei.lutim, I svetski rat 1914. godine prekinuo je aktivnost Sekretarijata zena socijaldemokrata i dalje izlazenje lista »Jednakost«.
Prvi svetski rat (1914--1918)
Godine 1914. na Srbiju su se sruCile austrougarske
trupe sa dljem da je uniSte kao drfuvu zbog podrlavanja teznji porobljenih jugoslovenskih naroda za stvaranjem jedinstvene jugoslovenske drfuve. Ovaj rat bio je posebno teZak za Srbiju kao
ekonomski nerazvijenu zemlju, uz to i iscrpenu
balkanskim ratovima i zahtevao je maksimalno
anga'lovanje celokupnog stanovniStva. Gotovo svi
sposobni muskarci pozvani su u rat, a svu brigu
o privredi i domacinstvima preuzele su u velikoj
225
�vecm1 zene. Na njima je uglavnom ostala industrijska proizvodnja, a posebno poljoprivreda,
koja je inace bila karakteristicna za Srbiju u to
vreme. Zene su preuzele ulogu domaCina, hranilaca porodice i glavnog snabdevaea vojske. Mnoge su zavrsavale bolnicarske kurseve a zatim bile
bolnicarke u vojnim bolnicama sirom Srbije. U
Beogradu je, na primer, samo u jednoj grupi, bilo 70 devojaka i zcna na bolnicarskom kursu. I
sve su one posle da neguju ranjene i bolesne srpske vojnike.
Beogradanke su ucestvovale i u odbrani svoga grada. I one su, pored pukova srpske vojske i stotina momcica ispod 18 godina i dece od 12-14
godina, branile nepokoreni Beograd. Prenosile su
i previjale ranjenike, sakupljale hranu, raskrCivale rusevine, sahranjivale mrtve, gasile pozare i
vrseCi te zadatke junacki ginule na ulicama voljenoga grada.
Austrougarske trupe pod komandom generala Pocoreka pustosile su teritoriju koju bi zaposele, a
stanovnistvo ubijale. Nadiruci kroz Macvu i Podrinje ove su trupe pocinile necuvene zlocine.
Prema podacima dr Rajsa zverski je ubijeno
1.300 lica, mcilu kojima 306 zcna i 113 dcce 1 ). Vrlo su potresnc sacuvane fotografije kojc prikazuju obesene seljankc ovoga kraja. Narod koji jc
izbc:gao masakr napuStao je svoje domove i _sklanjao sc zajedno sa decom u unutrasnjost zemlje.
Ova zverstva nisu obeshrabrila srpski narod. Naprotiv, dala su 1nu natCovcCansku snagu, tako da
je zajcdnickim akcijama cclokupnog stanovnistva srpska vojska uspcla cia protera ncprijatclja
sa svoje teritorije.
Pored borbi sa neprijatcljem, srpski narocl je preZivljavao i jednu dntgu tragcdiju, koja je opet
hila posleclica rata. Zavlaclala je epiclemija tifusa,
koja je oclnela oko 400.000 stanovnika Srbije, oko
100.000 vojnika i trednu ukupnog sanitetskog osoblja, meclu kojima je bilo mnogo zena. Od tifusa
je umrla u bolnici u Valjevu aprila 1915. godine
i Naclcicla Petrovic, velika srpska slikarka, dobrovoljna bolnicarka, koja je svoju kicicu i palctu zamcnila bolniearskom oclecom, pa se negujuCi tifusarc i sama razbolcla. PomcnuCcmo ovdc
i Jelisavelu Dzuverovic koja je u elva svetska rata bila dobrovoljna bolnicarka. Njen zivotni put
sc zavrSio u logon1 na Banjici 1944. godine.
I pored junackog otpora nc samo vojske vee i celokupnog naroda, Srbija nijc mogla da se oclupre
udruZcnim snagama daleko nadmoCnijeg neprijatelja - austrougarskog, nemackog i bugarskog
osvajaca. Pocelo je opste povlacenje. I vojska i
narocl Sll se nasli na istim putevima. Povlacenje
je vrseno pod stalnom borbom. U tim kriticnim
trcnucima zene su jos vise vezalc svoju suclbinu
za sudbinu vojske. I same su uzimale puskc u ruke iii su zajeclno sa vojnicima izvlacile topove na
polozaj. Zene iz krajeva kroz koje se povlacila
vojska iznosile su i poslednje zalihe hrane da bi
pomog]e vojnicima cla izdr.:ie napore koji su ih
ocekivali, svesne da njih i njihovu decu ocekuju
tcski clani pod okupatorskom tiranijom.
Na putu povlaccnja kroz Srbiju, Crnu Goru i Alba-
226
') Kroz Albaniju 1915-1916, spomcn-album.
niju straclale su i mnoge zene. Jedan mali broj
njih uspeo je cla preile srpsku Golgotu, a veCi deo
se morao vratiti u okupiranu i opustosenu Srbiju, gde jc bio izlozen teskim iskusenjima. - Od
zena koje su izclrlale sve tegobe puta kroz Albaniju pomenucemo samo clve, kojc su taj put prosic kao srpski vojnici: Milunku SaviC i Sofiju J ovanovic. Obe su dobile cin nareclnika srpske vojske, sto jc predstavljalo poseban podvig kad se
ima u vidu Cinjcnica da su Zenc pred zakonom
bile obespravljene. Ove dve icne-ratnici prezivele su sve ratne strahote. Njihove grudi krase brojna ocllikovanja, kojima su ocllikovane za izuzetnu hrabrost. Milunka Savic je nosilac Karailorcleve zvczcle s macevima, clve Lcgije casti, Albanske spomenice i clrugih stranih i nasih odlikovanja. Sofija Jovanovic je prvoga dana rata napravila svojevrstan poclvig. Otisla se preko Save i
pobola srpsku zastavu kod austro-ugarske karaule.
Vojska je oclstupila. Srbija je okupirana i pocleljena meilu okupatorima. StanovniStvo je podvrgnuto oclmazdi i internaciji u logore, a toga nisu bile posteclene ni zenc. Ovaj pritisak je izazivao otpor. Narod je clizao bune. Stvarali su se
dobrovoljacki odrcdi u koje su stupale i zene.
Neki ocl tih oclrecla su ostali u Srbiji, a neki su
uspeli da se 1917. gocline, provlaccCi sc kroz bugarske rovove, prebace na Solunski front i nastave borbu u sastavu srpskc voj skc. Meilu ovim
clobrovoljcima bila je i Ljubica Cakarevic, uciteljica iz Uzica, koja je za pokazano junastvo ocllikovana zlatnom meclaljom za hrabrost »Milos
Obilic«. Kosara PaciC iz Ivanjice borila se u jednom dobrovoljackom odreclu u Srbiji i zbog toga
je clobila naclimak »komitara«. A kacla je jula
1941. godine Komunisticka partija pozvala narode Jugoslavije na ustanak, u njenim se reclovima
nasla i Kosara. Preclano je izvrsavala sve zaclatkc koji su joj bili poveravani. Posle povlacenja
glavnine partizans kih snaga u Sanclzak uhvatili
su jc celnici i streljali u Ivanjici pocetkom decembra 1941. godinc.
Aktivnost zena u vreme legalnog rada KPJ
(1919-1921)
Posle prekicla od cetiri gocline, koji je nastao sa I
svetskim ratom, Glavna partijska uprava SSDRP
donosi novembra 1918. godine oclluku o obnavljanju partijskog zivota u Srbiji. Sekretarijat zena-socijaldemokrata obnavlja svoj rad meclu prvim organ.izacijama- 21. novembra 1918. godine
i pomaze na obnovi starih i osnivanju novih partijskih i sindikalnih organizacija.
Krajem 1918. i pocctkom 1919. gocline SSDRP, Glavni radnicki savez Srbije i Sekretarijat zena razvijaju vrlo zivu aktivnost. Akcije sa politickim i
ekonomskim zahtevima voilcne su svakodnevno
na protestnim zborovima, konfcrencijama, preclavanjima, demonstracijama i strajkovima. Glavni zahtcvi i parole su: osmocasovno radno vreme u fabrikama i raclionicama, minimalne nadnice, za demobilizaciju i vracanje kueama vojni-
�ka-hranilaca, protiv skupoce i besposlice, za resavanje stambenog pitanja itd. U svim akcijama
ucestvuju i radnice.
Pred Kongres ujedinjenja radnickih, socijalistickih
i komunistii'kih organizacija (20-25. aprila 1919.
go dine u Beogradu), Sekretarijat zena oddao je
nekoliko vrlo uspelih skupova :lena sa temama
koje su u to vreme osobito interesovale zene: »Zena i za5titno zakonodavstvo«, »Protiv skupoce i
za demobilizaciju vojske«, »Opste pravo glasa i
za zene« (Izvestaj Sekretarijata zena, od 20. aprila 1919. do 1. juna 1920). Uoci Kongresa ujedinjenja odrmna je zavrsna partijska konferencija
zena-socijalista Srbije na kojoj je izraden privremeni Statut zena-socijalista (komunista) koji je
potom usvojen na Kongresu ujedinjenja kao Statu! zena-socijalista (komunista) Jugoslavije. Statutom je predvideno ponovno pokretanje lista
»Jednakost« sa dodatkom za decu i omladinu »Buducnost« (prvi broj izasao 1. marta 1920, ukupno izaslo 11 brojeva).
Glavni zadaci Sekretarijata su: agitaciono-prosvetni rad medu zenama, organizovanje zborova, konferencija i predavanja, izdavanje brosura i knjiga, osnivanje agitacionih biblioteka. Rezultati rada Sekretarijata :lena Srbije ogledali su se i u
broju partijski organizovanih :lena ne samo u Beogradu, gde ih je bilo najvise, vee i u ostalim mestima u Srbiji i Vojvodini. U nekim mestima
(Mladenovac, Jagodina, Valjevo, Uzice, Zajecar,
Pil·ot) broj organizovanih zena i citalaca »Jednakosti« iznosi po nekoliko desetina, a u NiSu,
Novom Sadu, Velikom Beckereku po nekoliko
stotina. Mnogo je veCi broj sindikalno organizovanih zena, osobito u onim strukama gde su preteino radnice. Taka je Savez krojackih radnika-ca obuhvatao 800 radnica, Savez monopolskih 600
radnica, grafickih oko 200 itd.
Centralni sekretarijat zena pruiao je veliku pomoc
Centralnom izvrsnom vecu Partije i sindikata u
svim akcijama koje su oni vodili za poboljsanje
polozaja radniCke klase. Ucestvovao je i u organizovanju strajkova i pomoCi strajkacima ( osobito za vreme generalnog strajka zeleznicara juna
1920). Gotovo na S\'im zborovima i skupovima
koje su organizovale mesne organizacije KPJ i
sindikata istupale su kao referenti i zene.
U svecanom obelciavanju Prvog maja, koji je 1919.
i 1920. godine, i pored zabrane, u Beogradu i u
mnogim mestima Srbije i Vojvodine masovno
proslavljan, zene-radnice su ueestvovale u velikom. broju. I Medunarodni zenski dan, 8. mart
proslavljen je u znaku parola »Zahtevamo istu
platu za isti rad« i »Zahtevamo pravo glasa i za
zenu«.
Intenzivnu aktivnost pokazao je Sekretarijat zena
za vreme kampanje za opstinske izbore. U svim
mestima gde su postojali mesni sekretarijati odr:lani su zborovi zena, a na sam dan, 22. avgusta
1920. godine, zene su u velikim grupama obilazile
biraliSta traieCi pravo ueesca u glasanju.
Posle pobede komunista na opstinskim izborima u
beogradskoj opstini i u jos nekim opstinama u
Srbiji i Vojvodini zene su masovno ucestvovale
u manifestacijama. Isto tako su ucestvovale i u
demonstracijama i protestnim zborovima protiv
nasilnog suspendovanja komunisticke opstinske
uprave u Beogradu.
I u okviru kampanje pred izbore za Ustavotvornu
skupstinu (Konstituantu) koji su odr:Zani 28. novembra 1920. godine organizovani su mnogi zborovi i konferencije zena.
Pred donosenje Zakona o zastiti dr.lave, za vreme
diskusije o projektu novog Ustava, Sekretarijat
zena komunista, zajedno sa feministickom gradanskom organizacijom »Zenski pokret« 1 ), odrzao je 8. maja 1921. godine u Beogradu »veliku
skupstinu za zensko pravo glasa« na kojoj su
ucestvovale delegatkinje iz cele Jugoslavije i sa
koje je upucena rezolucija Parlamentu sa zahtevom da se novim Ustavom predvidi »jednako i
opste, aktivno i pasivno politicko pravo glasa za
Zene<t,
Posle proglasenja »0bznane« 2 ) (29. decembra 1920)
i donosenja Zakona o zastiti drlave ( 1. avgusta
1921) zabranjene su sve partijske i sindikalne organizacije i listovi, a Komunisticka partija Jugoslavije morala je preCi u ilegalnost. Komunisticki poslaniei i mnogi drugi clanovi KPJ pohapseni su i osudeni. Sekretariiat zena-komunista
prestaje sa radom. Isto tako prestaje da izlazi i
list »Jednakost«.
Borba I akcije zena pod rukovodstvom KPJ za
ekonomsku jednakost, politicke slobode, za
demokratizaciju zemlje I protiv fasizma
(1921-1941)
U teskim uslovima ilegalnosti Komunisticke partije Jugoslavije zene su i dalje aktivne u radnickom pokretu. One ucestvuju u svim akcijama koje organizuju ilegalna KPJ i Nezavisni sindikati:
u strajkovima, u borbi protiv skupoce i besposlice, u organizacijama Crvene pomoCi (pocele su
se stvarati tokom 1922. godine), u akcijama pomoci gladnima u Rusiji itd.
Veliki broj zena Srbije pokazao je u organizacijama Crvene pomoci znacajnu aktivnost. Zene su
uglavnom zatvorenicima nosile hranu i poseCivale
ih, one su .oddavale vezu izmedu Partije i zatvorenih komunista. Policija je nastavila sa hapsenjem komunista i radnika. Izmedu ostalih uhapsena je pocetkom aprila 1924. u Beogradu platnarska radnica i radnicki poverenik u fabriei VIade Ilica - Ljubica Ljubicic. U zloglasnom beogradskom zatvoru Glavnjaci je tako pretucena da
je od zadobijenih povreda umrla. Vest o njenoj
smrti doneli su svi radnicki listovi (»Radnik«,
»Radnicke novine«, »Borba«), a odrlano je i nekoliko protestnih zborova na kojima je traieno
1) Godine 1919. grupa intelektualki-feministkinja osnovala
je Dru.Stvo za prosveCivanje Zene i zaStitu njenih prava.
DruStvo je u svom programu imalo i polititke zahteve
u okviru burloaskog poretka. Aprila 1920. godine Drustvo
je pokrenulo svoj list »Zenski pokret« i ubrzo i samo primilo kraCe i popularnije ime svoga lista.
Pored Zenskog pokreta u Srbiji je radilo viSe Zenskih gradanskih druStava koja u svom programu nisu imala politicku borbu: Kolo srpskih sestara, Dobrotvorna zadruga, Devojacko kolo, :l:enska zadruga, Drustvo •Kneginja Zorka«, »Kneginja Ljubicao:, »Cvijeta ZuzoriC• i dr.
') Akt koji je donela vlada Mi!enka Vesnica sa ciljem da
onemoguc.i sva1."U dalju delatnost KPJ.
227
�najstroze kamjavanje ubica Ljubice Ljubicic.
Zbog teskog polozaja radnicke klase sve cesce
dolazi do strajkova u kojirna rnasovno ucestvuju
i radnice, osobito u granarna sa pretezno zenskom
radnom snagom. Tako je krajem oktobra 1926.
godine izbio strajk preko 1.200 radnika i radnica
Beogradske tekstilne AD koji je trajao sedam
nedelja. Novembra iste godine strajkovali su tekstilni radnici u Leskovcu. U fabrici sapuna »Merima« u Krusevcu poslodavac je hteo da izbaci sa
posla one radnice koje su bile organizovane u Nezavisnim sindikatima. Zbog toga je stupilo u
strajk svih 120 radnica koje su bile zaposlene u
toj fabrici. - Marta 1928. godine u fabrici trikotaze »Moravija« u Beogradu doslo je do strajka 75 radnika i radnica zbog smanjenja nadnica.
Iako su u to vreme postojale mnogo vece mogucnosti za rad medu zenama, one nisu bile dovoljno
iskoriscene za ukljueivanje zena u revolucionarnu borbu uglavnom zbog nesredene situacije u
KPJ. Rad sa zenama nije bio sistematski i ograniCavao se na radnice i zene radnika, dok rada
medu seljackim zenama gotovo nije bilo.
Na potrebu ukljucivanja zena u klasnu borbu ukazao je i IV kongres KPJ odrzan 1928. godine u
Drezdenu, posto su zene svoju borbenost dokazale »kako najzivljim ucestvovanjem u strajkaskim
borbama u zemlji, tako i aktivnim ucestvovanjem
najboljih clemenata radnica u politickim akcijama Komunisticke partije« - kako je istaknuto
u Rezoluciji prihvacenoj na Kongresu. Naglasena
je i potreba osnivanja komisija za zcne ne samo
pri CK KPJ ncgo i u sindikatima i drugim organizacijama, a isto tako i potreba rada sa zenama
- seljankama.
Monarhofasisticka diktatura proglasena 6. januara
1929. godine pocela je necuveni obracun sa Komunistickom partijom Jugoslavije. Na zvcrski je
nacin pobijeno oko stotinu najboljih clanova
KPJ i SKOJ-a, a na hiljade pohapseno i osudeno
od Suda za zastitu driave. Posle toga zamire organizovani rad KPJ s masama, pa i sa zenama u
Srbiji. Medu prvim komunistima kojima je 1929.
godine sudeno po Zakonu o zastiti driave bile su
i Savka Tasic i Roza Marton. Obe su osudene na
po 10 godina robije.
Period od 1932. godine oznacava ozivljavanje rada
i borbe radnicke klase pod rukovodstvom Partije. Sve je vise zena koje ucestvuju u svim akcijama (radnickim, studentskim) koje organizuje
KPJ protiv diktature, protiv fasizma i rata, za demokratiju i poboljsanje ekonomskog polozaja radnog naroda. Na studentskim demonstracijama u
Bcogradu protiv monarhofasisticke diktature sve
je veCi broj naprednih studentkinja, a radnice,
ucestvujuci u strajkovima, povezuju svoje elwnomske zahteve sa politick om borbom protiv faSizma i rata.
228
Na osnovu zakljucaka plenuma Kominterne od novembra 1933. godine, CK KPJ dao je pocetkom
1934. godine svim partijskim organizacijama Uputstvo za rad medu zenama. U Uputstvu je istaknuta potreba rada sa zenama preko komisija
u koje treba da budu ukljuceni pored drugarica
i drugovi clanovi Partijc zatim potreba ukljucivanja zena u Partiju i omladinsku organizaciju, a
isto tako i snainije delovanje clanova Partije medu sirokim masama zena.
Sredinom tridesetih godina polozaj radnica u
Jugoslaviji bio je vrlo tezak. One su za jednak rad
bile manje placene od radnika. Kao jevtinija radna snaga zene su sve vise zaposljavane u industriji na racun otpustanja muske radne snage.
Osobito je bio tezak polozaj tekstilnih radnica.
Prema zvanicnim podacima oktobra 1935. godine
bilo je u celoj zemlji oko 28.000 tekstilnih radnica (prema oko 21.000 radnika). Od ukupnog broja tekstilki oko 8.500 bilo je usled teskog zivota
i rada nesposobno za rad. U to vreme KPJ je istakla parolu za ulazak komunista i revolucionamo
orijentisanih radnika u sindikate URSS-a (Ujedinjeni radnicki sindikalni · savez) cije je rukovodstvo bilo reformisticko. Preko borbenih akcija u preduzeCima i nizim sindikalnim organizacijama URSS-ovi sindikati dolaze postepeno na
liniju revolucionarne klasne borbe. Organizuju
niz akcija i strajkova za povecanje radnickih nadnica i za sklapanje kolektivnih ugovora sa poslodavcima. Evo nekoliko najznacajnijih strajkova
iz tog vremena u kojima su se istakle radnice:
jula 1935. strajk radnika i radnica Fabrike carapa u Subotici (trajao 9 nedelja),
oktobra 1935. strajk 700 radnika-ca Beogradske
tekstilne AD,
juna 1936. strajk u Fabrici sapuna >>Merima« u
KruSevcu,
1936. strajk poljoprivrednih i tekstilnih radnica
u Beceju (svojim drianjem u strajku posebno
su se istakle tekstilke),
1936, i 1937. strajkovi poljoprivrednih radnika u
Vojvodini, a osobito u Banatu, u kojima je ucestvovalo mnogo zena,
jula 1937. strajk tekstilnih radnika-ca u Leskovcu,
decembra 1937. ponovo strajk radnika-ca u Beogradskoj tekstilnoj AD itd.
Pod uticajem Partije sindikati posvecuju veliku paznju podizanju svesti i organizovanju radnica. U
opsti program borbe radnicke klase ukljucuju se
poznati ekonomski zahtevi za zene ( ,za jednak
rad jednaka nagrada«, zastita majke u radnom
odnosu, zastita dece) i politicki zahtevi (ravnopravnost pred zakonom i politicka prava za zene). Osnivaju se posebne zenske sekcije pri sindikatima, a mnoge sc radnice razvijaju u istaknute borce i rukovodioce radniCkog pokreta.
I polozaj zena driavnih cinovnika i privatnih namestenika nijc bio mnogo bolji od polozaja zena
radnica. Posle zavr5enog skolovanja devojke nisu
mogle racunati na sigurno zaposlcnje, a i kada
bi ga dobile, bile su izvrgavane raznim sikanama
i uvek bile prve na listama za otpustanje. Po jednoj uredbi iz 1935. godine koja je bila sracunata
na to da Zene napuStaju radna mcsta, udatim Ze-
nama u drzavnoj sluzbi oduziman je dodatak koji je sacinjavao treCinu (a kod uCiteljica i polovinu) njihove plate. Uciteljce su cak otpustane iz
driavne sluzbe ako nisu udate za ucitelje.
Na inicijativu clanova i simpatizera KPJ i zene drzavni sluzbenici i privatni namestenici ukljucuju
se u napredni pokret vodeci istovremeno borbu
protiv reakcionamih vladinih uredaba i mera
preko svojih staleskih i strucnih udruzenja.
�U ovom periodu sve se viSe oseca usmeravanje KP
na koriScenje legalnih formi rada za sirenje uticaja meiiu zenama i za borbu za ostvarenje njihovih prava. Za avo je razdoblje veoma znacajno
pismo »Smita« (Blagoja Parovica) od 29. septembra 1935. godine, u kame se kaze da teZiste rada
meiiu zenama !reba staviti na agitaciju i propagandu za konkretne zenske zahteve i na to usmeriti svu delatnost u masovnim zenskim organizacijama, ukoliko one postoje; da umesto komisija
za zene treba stvoriti siri odbor koji bi trebalo
legalizovati pod nekim drugim vidom, stvarati poseban zenski pokret u okviru URSS-a; nastaviti
sa radom na stvaranju nove legalne zenske organizacije; pokrenuti specijalnu zensku agitacionu
literaturu i nastojati da se stvori zajednicki akcioni odbor svih zenskih organizacija za pravo
glasa i slicne opste zahteve koji bi sazivao skupstine, manifestovao u raznim prilikama itd.
U vrcme stvaranja Narodnog fronta aktivnost zena
Srbije postaje sve veca. U duhu partijskih direktiva izgraiiuju se razne legalne forme rada sa zenama, stvaraju se zenske sekcije pri raznim drustvenim organizacijama, pokrecu zenski listovi i
dr. Taka je u jesen 1935. godine jedna grupa omladinki clanova KP, postigla saglasnost sa upravom gradanske feministicke organizacije Zenski
pokret u Beogradu da se pri ovoj organizaciji osnuje Omladinska sekcija. Prva zajednicka akcija
Zenskog pokreta i Omladinske sekcije, uz saradnju ostalih feministickih i staleskih organizacija,
bila je zbor zena, odl'Zan 20. oktobra 1935. godine
na dan otvaranja novoizabrane narodne skupstine. Zbor je postigao veliki uspeh, a imao je manifestacioni i borbeni karakter. Ucestvova!o je
preko 2.500 lica, vecinom omladinki.
Omladinska sekcija ubrzo je okupila veliki broj naprednih zena-antifasistkinja iz svih slojeva dru5tva. U raznim oblicima legalnog rada sprovoiiena
je linija Partije, prikupljana Crvena pomoc, pomoc za spanske borce i dr. Pored toga, najaktivnije clanice su bile obuhvacene radom u polulegalnim vaspitnim grupama kojima su rukovodile
komunistkinje. Na sastancima ovih grupa proucavala se teorijska marksisticka i tekuca partijska literatura. Omladinska sekcija nije de!ovala
izolovano, vee je svojim radom i akcijama bila
povezana sa svim naprednim organizacijama u
Beogradu i sa citavim naprednim pokretom kojim je rukovodila KPJ. Na inicijativu komunista
i naprednih studentkinja osnivaju se zenski pokreti i u unutrasnjosti Srbije, Vojvodine i Kosova ( Cacak, Kragujevac, NiS, Jagodina, Novi Sad,
Vrsac, a docnije Sabac, PriStina, Somber, Petrovgrad). Iskustva i forme rada Omladinske sekcije
u Beogradu prenose se i u zenske pokrete u unutrasnjosti kuda su clanice Partije i SKOJ-a iz beogradske Omladinske sekcije vrlo cesto odlazile
grupno i pojedinacno. One su pokretale i rad sa
zenama seljankama. Za njih su organizovani analfabetski tecajevi, od!'Zavana zdravstvena predavanja i predavanja o nezi dece. Ove i druge forme
rada sa zenama seljankama uticale su na podizanje njihove svesti i na njihova b!'Ze ukljucivanje
u politicku borbu. I zenski pokreti u unutrasnjosti bili su u svome radu povezani sa partijskim
rukovodstvima na terenu i sa drugim naprednim
organizacijama. Znacajna je bila i aktivnost omladinki u Omladinskoj sekciji UdrilZenja univerzitetski obrazovanih zena, u Ligi zena za mir i
slobodu i u drugim graiianskim organizacijama
Zen a.
Za skoro pet godina rada kroz Omladinsku sekciju
Z.P u Beogradu i napredne organizacije Z.enskog
pokreta u unutrasnjosti proslo je na hiljade omladinki i zena koje su vaspitavane u antifasistickom duhu. Iz njihovih redova izrastao je veliki
broj aktivistkinja koje su spremno izvrsavale sve
zadatke koje je pred njih postavljala KPJ.
Omladinska sekcija Zenskog pokreta prestala je sa
radom januara 1940. godine zbog sukoba sa clanicama Zenskog pokreta. Tada je osnovana Nabavljacka zadruga mladih devojaka u kojoj se
okupila veCina clanica Omladinske sekcije, a u
njen su se rad ukljucile i mnoge nove napredne
omladinke. Zadruga je, i pored policijskih progona i hapsenja pojedinih clanica, uspela da se
odrzi sve do aprila 1941. godine.
U okviru naprednog studentskog pokreta, studentkinje-komunisti i simpatizeri KPJ bore se za preuzimanje uprave u Udruzenju studentkinja i za
dovrsenje nove zgrade Doma. UdrilZenje i Dam
studentkinja postali su steciste naprednih studentkinja i masovna baza preko koje je KP sprovodila svoj uticaj na veliki broj studentkinja u
pravcu njihovog ukljucivanja u napredni student·
ski pokret.
Dolaskom druga Tita na celo KPJ borba zena za
politicku i ekonomsku ravnopravnost sve se viSe
povezuje sa opstim zahtevima radnog naroda za demokratizaciju zemlje, protiv profasisticke
politike nenarodnih vlada za odbranu zemlje od
neposredne fasisticke opasnosti, za mir, nezavisnost i slobodu. Sve je to uticalo na razbijanje
feministickih bul'Zoaskih tendencija u zenskom
pokretu i za vaspitanje najsirih masa zena za zajednicku borbu radnog naroda u duhu pravilne
revolucionarne linije Partije.
»Zena danas«, zenski casopis, koji je poceo da izlazi u jesen 1936. godine - i za cetiri godine svoga
postojanja izvrsio veliki politicki uticaj na zene
Jugoslavije i odigrao ogromnu vaspitnu i prosvetnu ulogu u svim slojevima zena - pokrenuo
je, dosledno se ukljucujuci u sve akcije koje je
vodila Partija, u jesen 1939. godine, pred donosenje novog izbornog zakona, akciju za zensko
pravo glasa. U tom smislu je »Zena danas« uputila »svim svojim Citaocima, svirn Zenama, svim
zenskim organizacijama, feministickim, mirovnim, prosvetnim i humanim, svim staleskim i strucnim organizacijama i sindikatima, omladini,
svim javnim radnicima, politickim licnostima,
svim borcima za prava coveka« - ape! da se ukljuce u akciju za pravo glasa zena iii da je podrze. Ape! je prihvacen i akcija potpomognuta od
svih naprednih organizacija, osobito omladinskih
sekcija pri zenskim pokretima u Beogradu i unutrasnjosti, od Udruzenja studentkinja i od svih
demokratskih pojedinaca. Akcija za zensko pravo
glasa koja je imala razne vidove zatalasala je
najsire mase zena iz gradova i sela u celoj zemlji.
229
�2'l()
U rezoluciji donesenoj na velikom zboru u Beogradu koji je sazvao casopis »Zena danas« receno
je, izmedu ostalog:
»Smatramo neophodnim ukidanje i sprecavanje
svake nejednakosti zenc u radu, davanje jednakih
plata i nadnica za jednak rad, stvarnu zastitu zene na radu i punu zastitu materinstva. Brojno uce5ce zena u privrednom zivotu i njihova drustvena uloga kao radnika i majke numo zahteva da
im pripadnu i sva gradanska i politicka prava ...
TraZimo da sc novim izbornim zakonom za Na~
rodnu skupstinu da opste, aktivno i pasivno pravo glasa svim zenama u slobodnim i tajnim izborima.(c
Akcija za pravo glasa zena nije donela prakticne rezultate, ali je imala ogroman politicki znacaj. Ona
je bila jedan od velikih uspeha KPJ u to vreme.
U brojnim strajkovima koji obuhvataju i sve radnice, osobito one u tekstilnoj struci, medu organizatorima i rukovodiocima strajkova i pomoCi
strajkacima (kuhinje, straze) nalaze se radnice·komunistkinje koje je Partija uzdigla ( u Beogradu, Leskovcu, Novom Sadu, NiSu i drugim
mestima).
Zabeldicemo nekoliko strajkova 1940. godine u
kojima je posebno dosla do izraiaja svest i organizovanost :lena.
U velikom strajku radnika metalske industrije koji
je poceo aprila 1940. godine zene su ucestvovale
u demonstracijama protiv mera vlade da slomi
strajk. A kada su vojne vlasti mobilisale 1.500
radnika-strajkaca, :i'ene clanovi Partije su organizovale pohod preko 200 zena radnika-ucesnika u
strajku, koje su dosle pred Ministarstvo socijalne
politike da protestuju protiv postupaka vlade
prema njihovim muzevima. Za pokretanje
strajka u fabrici oruija »Vistad« u Valjevu zene su iskoristile smrt radnice Olge
Milivojevic koja je umrla od povreda zadobijenih na radu. U jednom od najvecih .Strajkova tekstilaca u Leskovcu, kada je
strajkovalo 1.200 radnika i radnica, »U akciji protiv strajkbrehera« sjajno (su) se pokazale zene ... «
(»Komunist, br. 5, 1940). - Decembra 1940. g.
izbio je strajk 1.000 radnika i radnica u Stofari
Vlade Ilica u Beogradu. U znak solidarnosti sa
ovim strajkom stupili su u strajk i radnici Beo·
gradske tekstilne AD, kojih je takode bilo oko
1.000. Strajk je zavrsen neuspehom i nekoliko sto·
tina radnika je otpusteno sa posla. Sarno iz Beogradske tekstilne AD, od 80 otpustenih radnika
bilo je 70 zena. Na njihovim knjiiicama udareni
su pecati koji su upozoravali poslodavce da ih ne
treba primati na posao.
U demonstracijama 1939., a osobito 1940. g., kada
je vlada Cvetkovic-Macek otpocela sa otvorenom
fa.Sizacijom zemlje, masovno ucestvuju: radnice,
Cinovnice, studentkinje, srednjoskolke (demon·
stracije u Beogradu 14. decembra 1939. godine,
2. i 8. septembra 1940; u PeCi 11. maja 1940. g. i u
drugim mestima). U divljackim nasrtajima policije na goloruke demonstrante, medu drugim zrtvama, 14. decembra pala je i jedna omladinka,
studentkinja Bosa Milicevic.
Sve vece angaiovanje zena na zadacima Partije ima·
lo je za posledicu hapsenje i progone komunist·
kinja od strane policije. U svim provalama i
raznim hapsenjima u Beogradu i unutrasnjosti
Srbije drugarice su se u istrazi u veCini dobro
dJ-Zale. ,u ilegalnom radu one su se dobro snalazile, ali, kada bi pale u ruke policiji, za njih je
bilo vazno samo da sto easnije iz nje izidu« (Ti·
to, Intervju »Zeni danas«). Kao primer herojskog
drzanja isticemo drianje Cane Babovic u zatvoru
u Kragujevcu 1937, godine, o kame je pisao i »ProIcier«. :l:ene osudene po Zakonu o zastiti driave
izdriavale su kaznu u Zenskom kaznenom zavodu u Pozarevcu, gde su, uz pomoc Partije, nastavljale borbu za bolje zivotne uslove.
Prema oceni datoj na V kongresu KPJ koja se odnosi na rad Partije sa zenama pre rata vidi se
da su osobit znacaj za taj rad imale komisije za
rad medu zenama koje su bile formirane pri PK
i okruznim komitetima u Srbiji.
Opasnost od bliskog rata bila je povod da Partija
:i'enskim kadrovima posvecuje sve vecu paznju.
Zbog boljih mogucnosti za rad partije u tim us·
lovima ilegalnosti i progona trebalo je sto hitnije
podiCi i izgraditi klasnom neprijatelju nepoznate
kadrove, a posebno zene. Podizanje zenskih par·
tijskih kadrova ocenjeno je na tome savetovanju
kao najvainiji organizacioni zadatak.
0 vainosti rada sa :i'enama diskutovalo se i na pokrajinskim partijskim konferencijama Srbije i
Vojvodine i o tome su doneseni zakljucci.
Peta zemaljska konferencija KPJ, odriana oktobra
1940. g. u Zagrebu, posvetila je posebnu paznju
pitanju rada sa zenama. Podnet je i referat o radu sa zenama koji se umnogome odnosi i na rad
KPJ medu zenama u Srbiji.
Revolucionarnost masa, koju je KPJ godinama razvijala, dostigla je kulminaciju poslednjih dana
marta 1941. g. posle potpisivanja Trojnog pakta
koji je sklopila vlada Cvetkovic-Macek sa Hitle·
rom i Musolinijem. U demonstracijama 27. marta
svuda gde su one organizovane, zene Srbije izrazile su svoje ogorcenje protiv izdaje vladajuce
burioazije i svoju spremnost da podnesu i naj·
vece zrtve za slobodu i nezavisnost zemlje.
Zene Srhije u narodnooslobodilackom ratu
(1941-1945)
Odmah po ulasku nemackih trupa u Jugoslaviju aprila 1941. godine teritorija danasnje Srbije podeljena je na viSe administrativnih delova izmedu
cetiri okupatora. NajveCi deo Srbije ostao je direktno pod nemackom okupacijom ukljucujuCi i
Banal, koji jc imao poseban status; Backa je pre·
pustena Madarskoj; Srem ustaskoj NDH; najveci
cleo Kosova i Sandzaka dobila je Italija, a jugoistocni deo Srbije i mali cleo Kosova Bugarska.
U ovako raskomadanoj Srbiji Komunisticka partija
Jugoslavije je otpocela pripreme za ustanak odmah posle aprilskog rata. U sve ove pripreme ukljuCile su se i zene. One su samopozrtvovano stupale u redove NOP ne stedeCi sebe, svoju decu i
porodicu. U slozenim ratnim prilikama pokazale
su takve borbene kvalitete da nimalo nisu zaostajale za muskarcima.
Ovu borbu i aktivnost zena u toku narodnooslobo-
�dilackog rata veoma je tesko posebno izdvojiti i
opisati, jer je to bio jedinstven proces u kome
su zene bile samo jedan njegov deo. Medutim,
kad smo vee preduzeli jedan takav pokusaj, radi
preglednosti aktivnosti zena Srbije u toku NOP-a,
opisacemo nacin njihovog angazovanja u Beogra·
du, uzoj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu.
BEOGRAD
Beograd je bio centar u kome se zateklo najviSe partijskih kadrova, a isto je taka bio i centar u kome
su bile razne nemacke okupacione komande i or·
ganizacije. Posle majskog savetovanja CK KPJ u
Zagrebu 1941. godine Pokrajinski komitet KPJ
za Srbiju odluCio je da celishodnije rasporedi ka·
drove radi jacanja partijskih i skojevskih organi·
zacija na teritoriji Srbije. U tom cilju je PK slao
instruktore u razne krajeve Srbije. Taka je, na
primer, pored ostalih drugova i drugarica, Lepa
Stamenkovic upucena kao instruktor u Okruzni
komitet Leskovca. I u Beogradu je ostao znatan
broj zena, od kojih su neke obavljale vrlo odgovorne duznosti u pripremama za ustanak i kas.
nije.
U toku meseca maja primljen je u Partiju veliki
broj zena, a to su bile sve one aktivistkinje koje
su nekoliko godina izvrsavale zadatke Partije u
raznim legalnim organizacijama. Od oko 400 cianova KPJ u Beogradu bilo je preko 100 zena
rasporcdenih na rad u sedam rejonskih partij·
skih komiteta.
Beograd jc imao i brojnu skojcvsku organizaciju.
Od 1500 clanova SKOJ-a i oko 2000 omladinaca
aktivista polovinu su cinile omladinke. Skojevska
organizacija je imala sest jakih rcjonskih aktiva
na terenu, zatim srednjoskolski aktiv i aktiv na
univerzitetu, koji je radio samo do jula 1941, kada su se njegovi clanovi ukljucili u rad skojevske
organizacije na terenu.
Odmah posle aprilskog rata Partija je izdala direktivu da se formiraju grupe za prikupljanje oruzja koje je ostalo razbacano posle rasula bivse jngoslovenske vojske. Ove su grupe formirane u celoj Srbiji i sa uspehom su obavile svoj zadatak.
Beogradska partijska i skojevska organizacija formirale su viSe ovakvih grupa i u njih je bio ukljucen prilican broj drugarica. Pored toga sto su i
same ucestvovale u prikupljanju oruija i municijc, drugarice su na]azile i sigurna skloniSta za
njihov smestaj.
Priprcmajuci se za ustanak pojedine partijske celijc su organizovale aktive zena u koje su ulazilc
zene-clanovi Partije i pouzdani simpatizeri. Svaka
Clanica aktiva radila je sa grupom od 4-5 zena.
Na sastancima aktiva prenosene su direktive Partije, podnoseni izvestaji o radu i predavani prikupljeni prilozi za Narodnooslobodilacki fond.
U okviru priprema za ustanak partijske organizacije su poklonile veliku paznju organizovanju sanitetskih kurseva. Prvi takav kurs odrl.an je u
Beogradu pocetkom maja, a pohailale su ga napredne omladinke. Kasnije je svaka od ovih drugarica organizovala sliCne kurseve na teritoriji na
kojoj je stanovala ili radila. Skojevska organiza-
cija je takoile organizovala brojne sanitetske kur·
seve, osobito meilu srcdnjoskolcima. Odziv na
kurseve bio je vrlo veliki i oni su se neprestano
odrl.avali sve do marta 1942. g., kada je zbog velikih hapsenja, koja su tad otpocela i trajala sve
do kraja maja, prestao dalji rad na njihovom
organizovanju.
Na poziv Partije na ustanak ranije formirane udar·
ne grupe, kojc su od momenta okupacije pocele
sa akcijama sabotaze, pojacale su svoju aktivnost
unistavajuCi sve ono sto je moglo da koristi ne·
prijatclju. U toku leta i jeseni 1941. g. u Beogradu
jc izvrscn vcliki broj najrazlicitijih akcija - od
cepanja ncprijateljskih plakata, ispisivanja anti·
fasistickih parola, rasturanja partijskih letaka,
paljenja okupatorske i kvislinske stampe, secenja
te]efonskih zica i stubova, bacanja klinova za busenje automobilskih guma, prebacivanja boraca
u odrede, izvlacenja sanitetskog materijala iz
zdravstvenih ustanova i apoteka, pribavljanja legitimacija za kretanje - do paljenja kamiona,
garaza, senjaka, skladista i radionica, ubijanja
okupatorskih vojnika i izdajnika i oslobadanja iz
policijskih kandzi uhvacenih boraca.
Kao primer organizovanc borbc Partije u Beogradu
navodimo samo akciju paljenja neprijateljske
stampe, koja je izvrsena 27. jula 1941. godine. Tacno u 7 Casova u raznim delovima grada viSe dese~
tina skojcvaca i skojevki, svrstanih u grupe po
tri, izvrsili su akciju na taj nacin sto je jcdan
clan gmpe oleo novine i bacia ih na plocnik,
drugi ih polio benzinom, a trcCi zapalio i u isti
tren se cela grupa izgubila. Od svih uccsnika ncprijatelj je uhvatio samo dvojc: sedamnacstogodisnju skojevku Vasiliju Cicu Stamenkovic, kroiacku radnicu, i skojevca Pantu Putnika stolarskog radnika. Svoj bes neprijatelj je iskalio na
njima. Posle svirepog mucenja oboje su streljani, ali nisu odali ni jednog svog druga. Za ostale
ucesnike neprijatelju je ostalo samo to da i zvanicnim aktom konstatuje: »Kao i u drugim kra·
jevima, policijske mere ovoga dana nisu dale skoro nikakve rezultate, jer je akcija izvedena u
svim krajevima Beograda jednovremeno i izne·
nada« 1 ).
Zenc Beograda su dale veoma veliki doprinos na
podrucju partijske tehnike. Dok nisu proradile
prve stamparije, materijal je umnozavan u stano·
vima koje su obezbedivale zene clanovi Partije.
Avgusta 1941. g. proradila je stamparija CK KPJ
koja je bila na Banjickom vencu, u kuCi koju je
Partija sa tom namenom pocela da gradi uoci ra·
ta. Novae za njenu gradnju stavili su Partiji na
raspolaganje Dana i Branko Maksimovic. Oni su
se i pred vlastima vodili kao vlasnici kuce.
u siroko razgranatom tehnickom aparatu uglavnom
su bile angazovane zene. Neke su radile u samoj
stampariji, a druge obezbedivale stamparski materijal i organizovale njegovo prenosenje. Zenama je bilo povereno i donosenje tekstova za stampanje i prenosenje gotovog materijala do odrede·
nih punktova. One su odrl.avale vezu izmedu PK
KPJ za Srbiju i stamparije. Isto su tako odrlavale vezu izmedu PK i okruznih komiteta u unutra5·
') Izvc>taj IV kvarta, br. 4780 od 27. jula 1941. godine.
231
�njosti Srbije. Sarno na ovom zadatku bilo je angazovano 13 drugarica kurira PK, koje tu vezu odrzavaju za sve vreme rata. Mnoge od njih su na
ovom zadatku uhvacene od neprijatelja i zverski
umorene. Pale drugarice zamenjivale su nove i
uvek ih je bilo onoliko koliko je bilo i okrliZnih
komiteta Partije. Daleko je veci broj zena odnavao kurirske vezc sa partizanskim odredima sirom
Srbije i brojnim partijskim celijama u samom
gradu.
Zene su pretezno bile i zakupci partijskih stanova
u kojima su izgraciivana skloniSta za smestaj partijske arhive i za skrivanje ilegalaca. Ovi stanovi
i mnogi drugi, koje su Partiji stavljali na raspolaganje njeni clanovi i simpatizeri, predstavljali su
veliku »slobodnu teritoriju« u okupiranom Beogradu.
U partijskoj organizaciji Beograda zene su imale odgovorne funkcije za sve vreme rata. U provalama,
kojih je bilo vise, mnoge su pale, ali su druge
stupale na njihova mesta i nastavljale rad.
:Zene Beograda su ucestvovale i u oruzanoj borbi.
Vee u vreme formiranja partizanskih odreda u
leto 1941. g. u njihove redove stupilo je preko 50
drugarica. - Na istim zadacima na kojima su
radile zene Beograda radile su i zene Zemuna. Posebne tcskoce u koordiniranju akcija dolazile su
otuda sto jc Beograd i Zemun, kao delove jedno·
ga grada, odvajala reka Sava i posebno obezbeciena granica od NDH, koju je osnovao okupator.
Uprkos tome, Partija je ovu preprcku znala da is·
koristi za svoje ciljeve. Ona je iz Bcograda prcbacivala na partijski rad u Zemun kompromitovane
clanove Partije i obratno i time smanjivala opassnost prodora neprijatelja u njene redove. S druge strane, zamenom kadrova odnavan je kontinuitet rada i akcija i u Beogradu i u Zemunu.
U.ZA SRBIJA
232
Slicni procesi kao u Beogradu odigravali su se sa
zenama u unutrasnjosti Srbije. U okupiranim gradovima formiraju se pod rukovodstvom partijskih organizacija aktivi i grupe zena koje na raz·
nim osnovama razvijaju aktivnost. Aktivi i grupe
izvr5avaju najrazliCitije zadatke od objasnjavanja karaktera ustanka do organizovanja sanitetskih kurseva, prikupljanja priloga za NOF, deljenja propagandnog materijala, obavestenja o kretanju neprijatelja, obavljanja kurirske duznosti i dr. Preko
njih se siri uticaj KPJ na mase zena koje se
postepeno ukljucuju u NOP i pocinju izvrsavati
konkretne zadatke. Aktivi i grupe zena se organizuju i po selima, u pocetku na teritoriji gde su
formirani partizanski odredi, a kasnije po celoj
Srbiji, sa prvenstvenim zadatkom da prikupljaju
hranu i odecu za partizane, ali su anga2ovani i za
izvrsavanje mnogih drugih zadataka.
Aktivi su formirani po mnogim selima kosmajskog,
mladenovackog, oplenackog, orasackog, lepenickog, pozarevackog, timockog, zajecarskog, niskog,
leskovackog, jablanickog i drugih srezova, a samo u selima Toplice do septembra 1941. g. oformljena su 73 takva aktiva i grupe.
Sa razvojem ustanka, a osobito sa stvaranjem slobodne teritorije u Srbiji poCinje potpunije angazovanje masovnijeg broja zena u raznim formama
rada za NOP. Veliki broj ih odmah stupa u partizanske odrede, sto nije bilo iznenaciujuce s obzirom na revolucionarnu proslost srpskih zena.
Za masovno ukljucivanje zena zalagala su se i
partijska rukovodstva. Tako PK u pismu OK Sahac avgusta 1941. godine naglasava:
»Drugarice mogu odlicno koristiti u odredima ne samo na drugom poslu, nego, ako treba i s puskom
u ruci. Ali bi sad bilo pogresno izvuci iz grada
sve drugarice, a narocito nekompromitovane i
poslati u sumu. Svaku zenu kojoj ne preti opasnost od hapsenja i sl. treba ostaviti u gradu ne
samo radi odnavanja veza izmedu vas samih nego i izmedu vas i nas. Kompromitovane privuci
blize partizanima i upotrebiti ih za kurirsku sluibu, negu bolesnika i ranjenika po seoskim kucama, preobucene u seljacko odelo one mogu uspesno obavljati pomenute zadatke.«
.Zenske radionlce kao svojevrsna forma rada
Sa jacanjem rada Partije u narodu jacao je i rad
medu zenama i rezultat je bio taj da su u leta
1941. godine, pored narodnooslabodilackih adbora, novih organa vlasti, vee bili oformljeni odbori zena za pomoc frontu i aktivi zena, koji su u
najtesnjoj saradnji sa NOO prcuzeli skoro celokupnu organizaciju ishrane i opreme boraca.
Sve akcije za pomoc frontu isle su preko partijskih
organizacija, narodnooslobodilackih odbora i odbora zena za pomoc frontu, a omladina i zene su
ave akcije prosirivali na svaku kucu. U sabirnim
akcijama koje su sprovodili odbori zena za pomoc frontu dobijene su velike kolicine platna,
vune, ubrusa, kosulja i drugog materijala od koga
je zatim ;aveno rublje iii su pletene carape, salovi
i druga oprcma za partizane. :Zene bi donele nekoliko sivacih masina na jedno mesto u selu i tu
zajednicki pocele krojiti i siti. Taka su nicale par·
tizanske radionice.
Prva radionica jc osnovana u Pctkovici, sredinom
avgusta pri Macvanskom odredu. Drugarice koje
su radile u njoj bile su pripadnici odreda, polagale su partizansku zakletvu kao i svi borci i bile
su potpuno odvojene od svojih kuca. One su organizovale prikupljanje materijala za radionicu i
rad zena za odred van radionicc (sivenje, pranje,
mesenje hleba itd.) kod svojih kuca.
:Zene macvanskih sela i varosica masovno su prila·
zile Narodnooslobodilackom pokretu. Mnoge me·
du njima pam tile su zverstva Svaba iz prvog svetskog rata - popaljeni Prnjavor, krecane u koje
je neprijatelj bacao zive ljudi, obesene i postreljane u Ljesnici - a sada su docekivale u svojim
selima izbeglice iz Bosne, Hrvatske, Makedonije,
Vojvodine i prihvatale Jevreje koji su bezali ispred tog istog neprijatelja. Drina i Sava su pronosile jezivo unaka2ene leseve, svedoeanstva nemackih i ustaskih zverstava. Ogorcene, rodoljubive zene Maeve opredelile su se za one koji su davali otpor neprijatelju.
Iskustvo radionice u Petkovici pokazalo je da zivot
�i rad u kolektivu revolucionise mase zena i vezuje
ih jos cvrsce za narodnooslobodilacku borbu. Brzi
porast odreda iziskivao je stvaranje novih radionica, a opste raspolozenje zena i masovno prilazenje zenske omladine odredu omogucavalo je
sirenje mre:le radionica. Nekoliko drugarica iz
radionice u Petkovici upuceno je da organizuju
radionice u drugim selima ida rukovode njihovim
radom.
U selima gde je bilo predvideno da se osnuje radionica prethodno su sazivane konferencije zena.
Za nepunih petnaest dana osnovano je desetak radionica u selima Maeve sa 40 masina za sivenje i
oko 120 zena koje su bile stalno anga2ovane na
izradi rublja za partizane, a oko njih su se jos
okupljale zene i omladinke koje su pripremale
zavoje, prele, plele itd. Radionice su osnovane: u
Bogaticu, Prnjavoru, Lipolistu, Petlovaci, Zmi·
njaku, Stitaru, Gluscima, Ribarima i Tabanovicu.
Ove radionice organizovane su nesto drukcije nego
sto je bila organizovana centralna radionica u Petkovici. One, pre svega, nisu bile u sastavu odre·
da, a zene i omladinke, koje su ceo dan provodile
u radionici i unosile svoje masine, ostajale su u
svojoj porodici i kod kuce. Ubrzo se pokazalo da
je ovaj tip radionice pogodniji i prihvatljiviji za
seoske zene i da se preko nijh moze privuCi jos
veci broj zena u Narodnooslobodilacki pokret.
U radionicama je organizovano takmicenje i pohvaljivanje najboljih drugarica. Pri svakoj radionici
postojao je aktiv zena koji je rukovodio sabirnim
akcijama i radio politicki sa zenama u radionici
i u selu. Aktiv je organizovao sela na koja je dolazio veliki broj seoskih zena i omladine.
Na prelima i selima pevane su pored poznatih revo·
lucionarnih pesama i mnoge koje su tada ponikle
u narodu. Ovu pesmicu o zenama i njihovoj pomoCi ustanicima uneo je u svoj dnevnik Sele J o·
vanovic, sekretar MK SKOJ-a za Sabac i borac
Macvanskog odreda. Ispod pesmice je zabelezio:
,Pesmica se dosta peva na prelima. Uklopili su
ove reci u jednu lepu narodnu melodiju.« 1 )
Sad se ceo narod trudi
da se srusi Hitler ludi.
Pa i zene kako mogu
hoce borbu da pomognu.
One Zure na sve strane,
i gde sretnu partizane
pruzaju im pomoc svaku
da im borbu stvore laku.
Malo sira, malo hleba
pa i konak kada treba,
canak mleka, voca torbu,
to ce pomoC' nasu borbu!
Svaka druga nasa snasa
pozna petokolona5a.
Tad je ona Srbin pravi
kad ga nama odmah javi.
1) Pesma je objavljena u 2. nastavku dnevnika Selimira
Sela Jovanovica u •Borbi« od 27. maja 1961.
Bas i ovde, sad na prelo
sastalo se celo selo
i carapa dosta plete
za junacke nase cete.
Tu se, eto, radi, zbori
i drugarska s' pesma ori.
Tu se pomoc sprema rodu
koj' se bori za slobodu.
A sad zbogom, sestre nase,
oduzite sto je vase.
I uz pomoc zena sviju
branicemo mi Srbiju.
Radionice su formirane i u mnogim drugim krajevima &rbije. Tako je, na primer, Posavski parti·
zanski odrcd sredinom septembra formirao krojacku radionicu u Banjanima i u nju povukao iz
odreda 15 drugarica krojackih radnica. Radionica
jc imala oko 20 sivaCih masina i dosta materijala.
Zivot i rad u radionici bili su organizovani kao
u odredu: drugarice su ustajale i legale u odrecleno vrcme, hranilc su se sa vojskom. Pored predanog rada za masinama, radile su i na svom politickom obrazovanju i ucestvovale u selima i pri·
redbama koje je kulturna ekipa odreda davala za
narod. Radionica se pomerala usled nadiranja
neprijatelja, da bi u Uzicu, krajem novembra, bila rasformirana, a drugaricc vracene u cete kao
bolnicarke.
I Valjevski partizanski odred jc septembra meseca
organizovao krojacke radionice na slobodnoj teritoriji u Krupnju, Osecini, Kamenici i Bukovcu.
U radionici u Osei'ini radila je 21 omladinka a u
radionici u Kamenici oko 30.
Sa prosirivanjem slobodne teritorije, a posebno sa
osloboclenjcm gradova u zapadnoj Srbiji i ostvarenjcm UZicke Republike, ucesce zena u NOP-u
postalo je jos masovnije, a njihova aktivnost sve
znacajnija. Zenc su se prihvatile teskih i odgovornih zadataka. · Svesrdno su prihvatile poziv »Sve
za front - sve za pobedu«, koji je predstavljao
nerazlucno jedinstvo fronta i pozadine. I pregle
su na posao. Organizovale su zenske krojacke radionicc u Uzicu i drugim mestima. U Uzicu su postojale cetiri radionice. U centralnoj radionici koja je bila smestena u zgradi Bugarske osnovne
skole krojen je materijal za druge radionice kao i
za zene koje su radile u svojim kucama. U radio·
nicama je pored profesionalnih krojacica radio i
veliki broj domacica, koje su na taj nacin davale
svoj prilog narodnooslobodilackoj borbi. Iako je
u radionicama bio nedovoljan broj masina, rad
je bio dobro organizovan, bilo je posla i za devojcice od 12-13 godina. One su namotavale konac, cistile prostorije, lozile vatru, donosile vodu
i slicno. U radionicama se radilo gotovo bez predaha. Prvih dana se Silo oko 100 pari vesa. Krajem novembra silo se i do 1000 pari dnevno. Od
masina se odvajalo samo za vreme zajednickog
obeda iii nadletanja neprijateljskih aviona.
U Bajinoj Basti, u radionici koja je imala 20 masina
radilo je oko 50 drugarica. Pri radionici je bila
organizovana i grupa za pletenje. Plelo se dnevno
po 15 pari carapa, rukavica i salova.
233
�U radionici u Arilju radilo je oko 20 ucenica zenskc zanatske skole i zena Arilja i izradivalo dnevno 60 pari rublja.
Krojacka radionica jc postojala i u Pozegi i raspolagala je sa vise od 30 masina. Oko nje je bio
okupljen veCi broj omladinki i zena. Dnevno je
izradivano nekoliko stotina pari rublja. Radilo sc
u viSe srnena, pa i noCu. Pri radionici, a i van njc,
bilo je organizovano pletcnje carapa i dzempcra.
Sa platnom i clrugim matcrijalom radionice je snab·
devala uglavnom Tkacnica u Uzicu kojom je rukovodio odbor raclnickih poverenika na cijem je
celu bila Cveta DabiC. U Tkacnici je bio uveden
rae! u dve smenc. Platno i dtugi materijal proiz·
vccleni u ovoj Tkacnici, u kojoj su uglavnom bile
zaposlene zcne, slati su kako krojackim radioni·
cama na podruCju uZiCkog i CaCanskog okruga,
taka i partizanskim jedinicama u Sandzaku i Bo·
sni.
I u drugim n1cstima gde nijc bilo organizovanih ra-
dionica zene su Sile i plelc kod svojih kuca. Se·
ljanke su na prclima do duboko u noc prele i plele
za borce. Na prela je dolazilo od 100 do 400 zena
i omladinki.
Oktobra 1941. goclinc u oslobodenom Cacku organi·
zovana je radionica za Sivenje rublja. Prikup~
ljcno je oko 30 sivacih masina. U pocctku je radi·
onica izradivala po 50 pari rublja clnevno, au vre·
me takmicenja sa Uzicem i prcko 100 pari. Ra·
dilo sc i po kueama. Broj zcna koji je zeleo do·
brovoljno cla radi svakim clanom se povccavao,
pa se prosirivao i broj raclionica. Naroclni odbor
rekvirira kuCe gradana za njihov smcStaj. U delovodnom protokolu NOO u Cacku od 24--27.
novembra 1941. gocline zavcclcn jc i akt: »Ovaj od·
bor clonosi oclluku cla se kuea Mihaila Dordeviea
u CaCku rckvirira za smeStaj Zenske vojne radionicc.«
Raclionice su ujedno bile i ccntar politickog i kul·
turnog rada sa Zenama i omladinom. Posle zavrSe-
nog rada odrzavane su politicke i racine konferen·
cije i priredbe sa kulturno-zabavnim programom.
Horovi pri radionicama su pevali revolucionarne
pesme.
Znacajniji primeri angazovanja zena na slobodnoj
teritoriji 1941. godine
Aktivnost zena se nije svodila samo na rad u racli·
onieama. One su izvrsavale i sve zaclatke kojc su
pred njih postavljali Partija i naroclnoosloboclilacki odbori. Navescemo samo nekoliko primera
koji ilustruju njihovu visoku politicku svest i
odgovornost.
234
Krajem septembra 1941. g. izclato je naredenje da
se prikupe zito, stoka i drugi poljoprivredni pro·
izvocli i cla se evakuiSu ispred neprijatelja. Tada
je narocl Maeve, u ogromnoj veCini zene i omla·
dina, za elva dana i dve noCi izvukao za Krupanj
i Pccku oko 500 vagona psenice, kukuruza, pasulja, masti i drugih namirniea. Z:ene su neumorno
iSle clan i noc uz volovska kola, prelazeci vise clesetina kilometara. Ove ogromne zalihe posluzile
su kasnije za hranu odredima i naroclu na oslobo·
denoj teritoriji. 0 ovoj akeiji drug Tito je u politickom izvcstaju na V kongresu KPJ rekao:
»Prva znacajna mjera koju je CK KPJ, odnosno
Vrhovni stab, sproveo preko Naroclnoosloboclilackih oclbora bila je u tome sto je ... iz Citave Posavine, Maeve i Pocerja, clakle iz najplodnijih djelova zapadne Srbije, prije pocetka njemacke ofanzive izvuceno u ogromnoj kolicini zito i ostale namirnice u planinska sela oko Krupnja, Pecke i daljc prcma Uzicu. Danima i noCima prolazile su
nepreglcclne povorkc kola natovarenih zitom i raznim drugim namirnicama. Seljac.i su gonili stoku i svc sto bi moglo posluziti Nijemcima. Kad
je otpocela Prva ofanziva, vee je uglavnom bila iz.
vczcna vcCina Zivotnih namirnica i Zita iz tih
kra~
jeva, taka cla su se Nijemei i kvislinzi ljuto pre·
varili u racunu cla ce moCi naCi bogat plijen, a to
je i bio jedan ocl glavnih razloga da su pozurili
sa ofanzivom.<(
Z:ene slobodnog Uzica radile su i u industriji naoru·
zanja. U fabriei oruija je clobrovoljno radilo na
desetine zena i omlaclinki. Zbog stalne opasnosti
od uniStavanja iz vazduha, u drugoj polovini ok·
tobra 1941. g. demontirano je i preseljeno u trezore Naroclne banke nekoliko pogona ove fabri·
ke. Neprijatelj je ovaj objekat stalno imao na
oku. I uspeo je cla 22. novembra u 14 casova iza·
zove eksploziju u trezorima Naroclne banke. U
strahovitoj eksploziji za svojim masinama uguScno jc dim om ili izgorclo u plamcnu, pored mno~
gih radnika, i 19 radnica. Sve su one toga dana
raclile u prcthodnoj smcni. Dobrovoljno s;:;_ se prihvatilc da radom i u sledecoj smeni zamene omla·
dinee-radnike koji su otisli u obliznje selo radi
ucestvovanja na priredbi.
Zene su organizovale i naroclne kuhinje i menze. U
Uzieu su bile tri, a u ostalim mestima po dve iii
jeclna takva kuhinja. Sarno u Uzicu u njima se
hranilo oko 3.500 lica.
U Uzicu je bio organizovan i clom u kome je bilo
smesteno nekoliko clcsetina izbcglicke clece, o Cijem se izdr:Cavanju starao Graclski naroc!noosloboclilacki oclbor. A o njihovom prihvatanju, smeStaju, o organizaciji Zivota u domu br.inule su
Ze~
nc UZica.
Gotovo svc aktivnosti zena Cacka bile su usmerenc
ka zadacima koje su imali narodnooslobodilacki
odbori. To ilustruje i delovodni protokol NOO u
Cacku koji jc voden do 27. novembra 1941. godine. Pod rcdnim brojem 1 7. oktobra 1941. g., zabelezeni su i ovi redovi upuceni Odboru zena:
»Komanda mesta Cacak trazi da se otvori jedna
kuhinja za ishranu siromasnog stanovniStva u
Cacku i okolini.« Tacla je organizovana kuhinja
za ishranu porodica sa oskudnim sreclstvima i
boraca koji su clolazili sa polozaja.
Formirane su i prve omlaclinske racine brigade sa
zaclatkom cla saberu letinu inokosnim partizanskim poroclicama i cla na vreme obave jesenju setvu. One su istovremeno predstavljale i mesta za
organizovano okupljanje napreclne omladine i njeno politicko vaspitanje. U sastavu ovih brigada
bilo je mnogo omladinki. Uzicka omladinska brigada je samo na sabiranju letine u selu Dobrunu
ostala 11 dana. Cacanska omladinska brigada se
posebno istakla u fabriei oruzja, a omladinska
brigada iz sela Donje Gorevnice kod Cacka je,
pored toga sto je sabrala svu letinu partizanskim
�porodicama, izvadila potopljenu municiju iz Morave kod Grdice u okolini Kraljeva. Na dnu Morave lezali su sanduci sa puscanim i mitraljeskim
mecima. Omladinci su ronili i konopcima vezivali
sanduke pa ih izvlacili na obalu. Omladinke su
prihvatale sanduke, vadile iz njih municiju i rasprostirale je da se susi, a zatim su je zajednicki
Cistili i odnosili u odred. Tada je ocisceno pet
kola municije.
Posebno treba istaci to da je na osloboelenoj tcritoriji vise zena radilo na organizovanju politickog
i kulturnog zivota, na agitaciji i stampi, po redakcijama listova: )}Borba«,
)>Vest<<, })Omladinska
borba<<, zatim u novootvorenoj knjiZnici i u umetnickoj ceti.
Pored viSe sastanaka, predavanja, kurseva, prela i
priredbi, organizovane su i posebne konferencije
zena koje su bile masovno posecene. U Cacku je,
na primer, na jednoj masovnoj konferenciji formiran Odbor zena u koji su usle predstavnice iz
svih drustvenih slojeva. Ovaj je Odbor koordinirao akcije zena u Cacku. On je izmeelu ostalih akcija novembra 1941. g. pokusao da utice na cetnike da prekinu bratoubilai'ku borbu. U tom cilju
je organizovao veliki miting na trgu u centru grada na kame su pozvane zene da doelu pred artiljerijsku kasarnu, gde su se nalazili zabarikadirani cetnici, da traze od njih prekidanje neprijateljstva. Ogroman miting se pretvorio u dugacku
povorku zena (90°/o zena grada bilo je u povorci).
Na celu povorke nosen je transparent na kame
je pisalo: »Mi majke, zene i sestre, trazimo od vas
da prekinete bratoubilacku borbu.« Kada je celo
povorke stiglo pred kasarnu, cetnici su ga docekali izazovno. Zene su bile ozlojeelene njihovim
drlanjem i napustile su kasarnu bez rezultata.
Cetnici su izazivali masu i pokusavali da je zaplase. Pucali su preko glava, ali su i pored toga
ranili jednu zenu.
Rad zena u partizanskim bolnieama na slobodnoj
teritorlji 1941. godine
Sa stvaranjem slobodnih teritorija formirane su i
prve partizanske bolnice i ambulante. Njihov raspored je bio uslovljen operativnim planom rukovodstva NOP-a, a celokupan teret rada u njima
pao je uglavnom na zene.
Prva partizanska bolnica Macvanskog odreda formirana je u leta 1941. g. na legendarnom Ceru, a
glavna partizanska bolnica za ovo podrucje hila
je smestena u manastiru Cokesini kod Petkovice,
sa stalnim bolnickim personalom od desetak drugarica osposobljenih na sanitetskim kursevima u
Sapcu, Beloticu, Prnjavoru i Stitaru. Bolnica je
imala 35 postelja i u njoj su leceni teski ranjenici.
Aktiv zcna u Petkovici je okreCio manastirsku zgradu, prikupio postelje i postelijnu, organizovao
bolnicku kuhinju, pranje rublja i odrlavanje cistoce. Zene su dolazile u grupama od po 10-15
njih, ostajale na radu preko celog dana, a onda
ih je smenjivala druga grupa.
Osim bolnica, formirane su i tri ambulante u Majuro, Stitaru i Tabanovicu. U njima su leeeni laksi ranjenici, a clanice aktiva zena iz ovih sela su
na smenu kuvale kod svojih kuca i donosile hranu u ambulante.
Posle oslobodenja Krupnja, septembra 1941. g., formirana je jos jedna bolnica i smestena u osnovnoj skoli posto je zgrada mesne bolnice, u kojoj
su se bili zabarikadirali Nemci, jako ostecena u
borbi. U ovoj je bolnici bilo oko 70 ranjenika, od
toga najviSe zarobljenih Nemaca. Na ovom primcru lecenja ranjenika neprijatelja, koji u razdoblju od cetvrt veka po drugi put porobljava i
razara slobodarsku Macvu, najbolje se ogleda humanost naroda koji sc pod rukovodstvom KPJ
digao u borbu za osloboelenje.
Na istom su principu formirane bolnice i ambulante
pri drugim partizanskim odredima: Valjevskom,
Posavskom, Kraljevackom i Pomoravskom. I aktivi zena iz sela gde su bile ove bolnice na isti nacin su se angazovali oko njih kao sto su to radili
i aktivi zena u Macvi.
Bolnica Kragujevackog partizanskog odreda nastala je na taj nacin sto je u jednoj akciji odreda sa
teritorije koju je drzao neprijatelj kompletna bolnica iz Ravnog Gaja kod Kragujevca prebacena
na slobodnu teritoriju u selo Dulene. Pod zastitom odreda, u toku noci, kalona od 40 volovskih
kola prevezla je celokupnu opremu bolnice sa 60
kreveta. Nesta kasnije bolnica je prebai'ena u Toponicu i smestena u osnovnu skolu. U njoj je radilo oko 30 drugarica iz odreda. U bolnici su se
lecili ne samo partizani nego i mestani.
Aktivi zena iz okolnih sela, a i iz samog Kragujevca,
organizovali su prikupljanje hrane za bolnicu. Na
putevima prema bolnici svakodnevno su hitale
zene sa prepunim korpama hrane i drugim darovima za ranjenike. Pored hrane, odece i obuce,
zene su prikupljale i novcanu pomoc ne samo za
bolnicu nego i za odred. U ovu su akciju hili ukljuceni svi aktivi zena na teritoriji koju je obuhvatao odred.
U toku I neprijateljske ofanzive, usled nadiranja neprijatelja, bolnica je sa oko 100 ranjenika, 20 bolesnih partizanki, oko 30 starijih !judi i zena i celokupnim bolnickim inventarom 27. novembra
evakuisana prema Cacku. Kolonu od preko 50
kola pratilo je 30 bolnicarki a obezbeelivao bolnicki vod. U Cacku je bolnica ukrcana u kompoziciju voza i evakuisana u Uzice, a zatim na Zlatibor.
Oktobra 1941. g. u osloboelenom Cacku organizovana je zdravstvena sluzba. Preurcdena jc i prosirena postojeca bolnica, koja je hila van grada, a
u samom su gradu adaptirane dve zgrade, od kojih je jedna sluzila kao prihvatna ambulanta. Na
prikupljanju inventara i opremanju ovih ustanova
mnogo su se angaiovale zene Cacka. One su radile
i na bolnicarskim poslovima. Taka na primer,
bolnicko osoblje u glavnoj bolnici sacinjavalo je
13 profesionalnih i IS dobrovoljnih bolnicarki.
One su stanovale u bolnickoj zgradi i zivele su
vojnickim zivotom. Jedna bolnicarka je imala da
se stara o 30 ranjenika. Pri bolnici je radio i stalni sanitetski kurs, te su i omladinke koje su ga
pohadale pomagale oko ranjenika i bolesnika.
U centralnoj bolnici u Uzicu, u bolnici otvorenoj u
zgradi Crvenog krsta, u bolnici u Sevojnu i u
235
�ambulanti danonoeno je radilo preko SO zena
UZica.
Sem u Uzicu, bolnice su postojale u Pozegi, Arilju,
Bajinoj Basti i Ivanjici, a ambulante u Cajetini,
Kosjericu i Raci. U svim ovim bolnieama radile
su Zene.
Sanitetski materijal je dobavljan preko organizova·
vane kurirske sluzbe iz gradova, osobito iz Beo·
grada, a prilikom zauzimanja varosica, uzimano
je sve sto se naslo u tamosnjim apotekama i am·
bulantama.
Sve partizanske bolnice koje su se zbog nadiranja
neprijatelja morale povlaciti, stekle su se u Uzicu,
gde su brigu o njima, pored drugarica koje su u
njima radile kao bolnicarke, preuzele i zene Uzica,
a kada jc nastao pokrct prcma Zlatiboru, opet su
se zene istaklc svojim samopo2rtvovanjem prili·
kom evakuacije ranjenika i prenosenja sanitct·
skog materijala. Mnoge su od njih poginule spa·
savajuCi ranjenike.
GovoreCi 0 humanosti koju su zene unosile oko TIC·
ge i lecenja ranjenika drug Tito je rekao: ,zene
su unosile humanost u nasu borbu i ona se pre·
nosila i na nase borce. Tako je u toku rata cuva·
nje i spasavanje ranjenika predstavljalo moralnu
obavezu svakog naseg berea. A nju su bas zene
unijele medu nas. Taj humani elemenat odigrao
je ogromnu ulogu u jacanju borbenog morala, jer
su nasi !judi znali da ce, ako budu ranjeni, biti
ucinjeno sve da se spasu.« 1 )
I neprljateljska ofanzlva I teror
Neprijateljska ofanziva na slobodnu teritoriju o:·
pocela je krajem septembra 1941. godine. Pod pn·
tiskom daleko nadmocnijih okupatorskih snaga
potpomognutih ljoticevcima, nedicevcima i cetnicima, partizanski odredi su se morali povlaciti.
Sa njima su se masovno povlacile i zene koje su
radile u partizanskim radionicama i aktivima ze.
na, kao i zene i dec a boraca. Kako je veliki broj ze.
na i dece otezavao pokrete partizanskih jedinica,
to je odluceno da se oni vrate kucama, na ~erit?rij.u
koju je neprijatelj ponovo zaposeo. Vecma 1h Je
tada uhvacena.
Drugarice koje su se povukle sa partizanskim j~di·
nicama za Sandzak usle su u sastav novoform1ra·
nih jedinica. Sa proleterskim brigadama I, II i III
sandZackom i ostalim jedinicama one su prosle
slavni put nasih brigada i borile se na svim boji·
stima Jugoslavije sireci bratstvo i jedinstvo. Sa·
mo u sastavu I i II proleterske brigade prilikom
njihovog fonniranja bilo je preko 100 zena bora·
ca iz Srbije, od kojih je skoro polovina izginula.
Medu njima je i nekoliko :lena narodnih heroja.
U vanredno teskim prilikama, koje su nastale posle
povlacenja glavnine partizanskih snaga, zene su
se nasle na najisturenijim pozicijama. I na njih
se srucio sav bes udruzenih neprijateljskih snaga.
U toj neravnopravnoj borbi sa okupatorima i doma6im izdajnieima pale su kao zrtve hiljade :lena,
omladinki i dece Srbije. Mnoge zene su ubijene i
poklane vee u prvom naletu, a mnoge su oterane
236
1) Zene Jugoslavije u narodnooslol!odilackoj bmbi, Komu·
nist, br. 209. od 27. IV 1961. godme.
u razne Iegore da bi tamo najvecim delom bile
streljane.
Nemacka kaznena ekspedicija je za nepune dve ne·
delje oktobra 1941. g. u Jadru, Tamnavi i Rade·
vini ubila 3SO zena i 220 maloletne zenske dece,
od kojih jc 101 bilo ispod 10 godina, jedno novorodence od tri dana i jedno od mesec dana; u Ve·
likom Selu su ubijene 43 zene, u Korenici 96, a
u Cikotama 194. U selu Jarebici ubijeno je jednog
dana 700 ljudi, zena i dece.
Za vreme pokolja u Kragujevcu u masi od oko 7000
!judi streljano je i 13 zena, 12-toro dece, malih ci·
staca cipela i oko 300 daka. U grupi daka bilo je i
jedno odeljenje V razreda, odeljenje 15-godisnjih
decaka.
U opkoljcnom Kraljevu, nemocan da probije parti·
zanski obruc, okupator se kukavicki i osvetnicki
ponca prema neborackom stanovniStvu grada. Za·
veo je vanredno stanje sa prekim sudom i za ce·
tiri dana streljao oko 5000 gradana, medu kojima i
2S zcna. Neprijateljska komanda je svoj zlocin o·
vako motivisala 1S. oktobra 1941. godine: » ... iza·
zvana zajednickim radom gradanstva sa partiza·
nima, kojima se daje dobrovoljno mogucnost, da
se uvuku u kucc u. gradu i da iz tih kuca otvore
paljbu na nemackc vojnike, izazvana potpomaga·
njem prenosa municijc i oru:Zja partizanima od
strane gradanstva, Nemacka oruzana sila ... ce
objavljenu meru za jednog ubijenog nemackog
vojnika streljanje 100 Srba od danas biti sprove·
deno. Daje se dalje na znanje, da danasnjim da·
nom za narod ovih krajeva stupa na snagu zakon
najtezih represalija, tj. nece biti samo streljano
100 Srba za jednog Nemca, vee i uniStenje poredice i imovine ... «
Sumanuta odluka okupatora da za svakog poginu·
log nemackog vojnika strelja 100 Srba, a za ranje·
nog SO primenjivana je za sve vreme okupacije na
celoj teritoriji Srbije. Sa poznatom pruskom U·
pornoscu ta je odluka dosledno sprovodena u de·
lo, a cesto je i prema5ivana.
Padom Uzicke Republike krajem novembra 1941. g.
za tamosnje stanovnistvo nastali su teski i neizvesni dani. Svaki dan je pocinjao i zavrsavao se
mitraljeskim rafalima. Vee 5. XII 1941. g. u Krcagovu je streljana veca grupa uhvacenih parti·
zana. Istoga dana nemacki vojni zapovednik u
Srbiji uputio je zapovedniku orutanih snaga na
Jugoistoku izvestaj u kome, pored ostalog, stoji:
»Nameravamo da se tokom zime prcko specijal·
nih komandi, uz sadejstvo trupa izvrsi proverava·
nje celokupnog stanovniStva u predelima ustanka.
Bice streljan svaki onaj za koga se utvrdi da je
ucestvovao u ustanku. Jos se proucava pitanje
zena i dece ustanika. Izgleda da nije celishodno
da ovi !judi ostanu u Srbiji juzno od Dunava ...« 2 )
Nemacki general Berne i general Nedic tada nareduju svaki svojim snagama da ne smeju imati ni·
kakve sentimentalnosti prema onima koji su bili
aktivni u ustanku iii se pak sumnja da su ucestvovali iii rna cime pomagali ustanak.
Nemci su samo na podrucju u:Zickog kraja tokom
prve okupacije (do 24. septembra 1941. g.) i po·
sle zauzimanja slobodne teritorije (krajem no•) Zbornik VII, tom I, knjiga I, str. 624.
�vembra) masovno ubijali ne samo uhvacene partizane vee i zene i neduzno stanovniStvo. Iz njihovog dokumcnta K. 5-a 13/18 1 ) vidi se da su u
Uiicu i okolini streljali, povesali iii poslali u logore 1134 lica. ( Ovaj dokumenat obuhvata samo
period do kraja decembra 1941. godine). Preko
200 uhvacenih devojaka i mladica krajem decembra oterano je na Banjicu, gde su neke streljali,
neki su kasnije izgubili zivote u drugim koncentracionim logorima, a samo je mali broj doziveo
slobodu.
Sa ponovnim dolaskom Nemaca u Cacak nastala su
strahovita mucenja kojima su bili izlozcni borci
za slobodu. Mnogc su zcnc tada hvatane, saslusavanc, prebijanc i odvodcnc u zatvore. Ncmacka
ortskomanda je odmah organizovala logor i sprovela racije u Citavom cai'anskom okrugu. Kroz
preki sud, koji je formiran odmah po ulasku Nemaca u Cacak, prvih dana je proslo 320 lica, od
kojih je veCina osudena na smrt iii upucena u
konccntracione logore.
Pored nemackog logora i cetnici su imali svoje zatvorc u svim selima gde su bile njihove cete. Ovaj
zajednicki teror jc trajao sve do kraja marta 1942.
g., knda se nesto stisao da bi ponovo buknuo 1943.
godinc. Sarno u toku 1941. g. u ljubickom i trnavskom srczu Ncmci i njihove sluge ubili su viSe
od 300 muskaraca, zena i dccc.
Ali ni ovaj nezapamceni tcror nije slomio otpor
naroda, u kame su znacajnu ulogu imale zcne.
One su i pod najveeim terorom nastavile borbu
i postajale nosioci partijskog rada i rada za NOP
u mnogim mestima.
Aktivnost zena posle gubljenja slobodne terltorije
U vreme najstrasnijeg terora koji je neprijatelj
sprovodio u toku zime 1941/42. g. i kasnije, zene
i omladinke iz svih krajeva Srbije, ukljucujuci i
zapadnu, koja je posebno bila na udarcu svim
neprijateljskim snagama, prihvatale su partijske
radnike i partizanske borce, brinule se o njima,
donosile im hranu, odecu i obucu, sanitctski materijal i lekove, negovale ranjene i bolesne partizane bile obavestajci i kuriri, rasturale propagandni
materijal, uniStavalc neprijateljske plakate i letke i bile glavni os!onac partijskim radnicima i
borcima.
Smclo mozemo red da se NOP u Srbiji, u ilegalnim
uslovima, u prelomnim godinama oslobodilackog
rata odriao dobrim delom zahvaljujuci masovnom
ucescu zena, njihovoj snalazljivosti i prilagodljivosti najtezim uslovima. Znacajnu ulogu pri tome odigrao je veliki broj zena sa sela, cije su kuce
i pojate bile sigurna utocista partijskim radnicima i borcima. Hiljade takvih zena borile su se na
ovaj nacin protiv okupatora i izdajnika i zahvaljujuCi njima sacuvan je veliki broj partijskih
skloniSta i tehnika, koja je neprekidno radila, dizala moral i hrabrila narod da istraje u borbi do
konacne pobede.
Bezbrojni su primeri pozrtvovanja zena, pa i onih
u poodmaklim godinama. Beskrajan je broj anal) Dokumenat je u Muzeju ustanka 1941. g.
Uticu.
u
Titovom
nimnih zena-junaka za cije se podvige nikad nece
saznati. Jedna baba-Mika iz NiSke Kamenice iii
baba-J cvra iz pozarevackog sela, koje prihvataju
borcc i ranjenike, kriju ih, !wane i peru, postaju
njihovi kuriri i vodiCi, a znaju da se za takav rad
ide u logor, na streljanje iii pod cetnicku kamui preovladuju strah. Majke troje, cetvoro i vise
dcce bore se sa puSkon1 u ruci kao Sto to Cine
Pcrsa LazareviC iz Pustc Rekc i Vlahinja Kruna
LazarcviC iz Ranovca i mnogc drugc Zcne. Dcvoj~
Cica Vukica StankoviC iz P0Zarcv~a, posle pogi-
bije starijc sestre Vide, ne odaziva sc majci koja
sc razbolela od tugc, jer zna da ne bi viSe sn1ogla
snage da sc vrati u odrcd, i uskoro gine u obruCu
neprijatclja, ubija se poslcdnijm mctkom. Ne ginc
tako sumo Vukica, iii narodni hcroj Radmila Trifunovic, iii Radmila Kovacevic i Danica Lala Nikolic kod Nisa - tako ginu na desctine, stoline
i hiljade devojaka i zcna. Marija Vasiljevic iz Prokuplja nije htcla da napusti tcskc ranjcnikc koje
je negovala, pa su je cctnici strcljali zajedno sa
njima. Taka je u Radevini zajcdno s ranjcnicima
poginula Jclka TepavceviC, tako je u borbama u
Jadru »ncstala« medicinska scstra Detcla, Slovenka. Scljanka Darinka Radovic iz Rajkovca imala jc u svojoj kuCi zcn1unicu za ranjcnc parti-
zanc. Ni blcsak cetnicke kame nad glavama njcnih
kccri Radmilc i Stanke nije jc pokolcbao da oda
ranjcnikc. I ona jc zaklana. Ovako jc prosla i seljanka Sofija Ristic iz Manojlovca, ispod Rudnika,
na Cijem su imanju iskopane tri zcmunice za ra*
njenike. Iako jc imala petoro dece o kojima jc sama brinula, jer su joj muza cctnici ranijc zaklali,
nijc htela da prizna da bilo sta zna o partizanima
i herojski je docekala cetnicke kame. Jana Kocic
iz Bucumeta je obesena o verige u odzaku kad
nije htela da otkrije skloniSte u kame su bili
ranjenici, a Ljubicu Ljubic iz Ivanja, u Cijoj je
kuci bila bolnica, cetnici su streljali, a zatim
mrtvu iskasapili, jer ni ana nije htela nista da kaze. Ovako je ginulo bezbroj zena sirom Srbije.
I pored toga rad je i dalje nastavljan. Jcdne su ginule, druge su stupale na njihova mesta i u vcCini krajeva jc postojao kontinuitet u radu.
Za ccntralnu Srbiju je karaktcristicno to sto Stt se na
ovoj teritoriji obnavljali i odrzali partizanski odredi za sve vreme rata. Na ovom su terenu obnovljcni I sumadijski i Kosmajski partizanski odred
u koji je odmah stupilo i nekoliko zena, a kasnijc
ih je bilo sve viSe, jcr su iz Beograda i drugih
ugrozenih krajeva svi kompromitovani !judi slati
uglavnom u ove odredc. Posta nije bilo slobodne
teritorije, na ovom su terenu pravljene zemunice
za ranjenike i tehniku, pa je Arandelovac sa okolinom bio pozna! po bazama, u kojima su se pred
nosom okupatora i cetnika odriavali partijski
kursevi i za sve vreme rata radila partijska tehnika, koja se prema potrebi selila iz sela u selo.
I pored toga sto je partijska organizacija Kragujevca bila desetkovana i uprkos ljoticevskom teroru
koji je u ovom kraju besneo, preostali partijski
radnici, u veCini zene, nastavili su rad ne samo u
gradu nego i u selima kragujevackog sreza koji
se nije prekidao do kraja rata i pored brojnih
hapsenja i stradanja od cetnickog terora.
Za Pozarevac je karakteristicna rukovodeca uloga
237
�238
omladine, osobito radnicke, u organizovanju rada
sa zenama. Tim radom su bile obuhvacene i medicinske sestre i bolnicarke koje su snabdevale
odred sanitetskim materijalom i lekovima. U Pozarevackom odredu se od pocetka borilo oko 60
partizanki, od kojih su se mnoge istakle licnom
hrabroscu.
Iako je krajem 1941. g. teritorija Pomoravlja osta·
Ia bez partizanskih jedinica, rad zena u pojedinim
krajevima razvijao se i dalje, mada u skromni·
jem obimu. Zene i omladinke Cuprije i Ravne
Reke su se posebno angazovale na prikupljanju
hrane, odecc i sanitctskog materijala. One su or·
ganizovale i prebacivanje prikupljcnih priloga na
Juhor, gdc se bio povukao jedan broj boraca iz
Pomoravlja, a isto taka i za Ozrenski odred.
Na teritoriji zajeearskog okruga rad zena sc kontinuirano razvijao. :Z.cne su posebno bile angazo.
vane oko negovanja ranjenih i bo!esnih boraca. U
nekim su selima postoja!e stalne baze, gde su smesteni teski ranjenici. Iako je cuvanje ranjenika
predstavljalo veliku opasnost, mnoge zene i omladinke su spremno prihvatale ovaj zadatak, pa
su i na taj nacin ispoljile svoju privrzenost borbi
koju je vodila KPJ.
Posle odlaska partizanskih jedinica iz zapadne Srbi·
je u Krusevcu nije prestajao partijski politicki
rad iako je u njemu bio pored nemackih i bugar·
skih vojnika i veliki broj nedicevaca, ljoticevaca
i cetnika. Meautim, rad partijskih i skojevskih
organizacija viSe je bio usmeren ka gradu, manje
se radilo na selu, sto je tokom 1942. g. ispravlje·
no. Pored Clanova Partije iz grada koji su posli na
partijski rad u sela, i Rasinski odrcd je sve viSe
razvijao politicku delatnost odr'Zavanjem zborova
i konferencija po selima. Tokom 1943. g. na terenu
je radio veCi broj clanova Partije koji je razvio
veoma zivu aktivnost na formiranju narodnooslobodilackih odbora, partijskih organizacija i
uporiSta. U Partiju je tada primljeno oko 40 kandidata i kandidovano 25 saradnika, a od toga
jedan broj zena. PriS!o se i siroj organizaciji rada
sa zenama. Poslo se od grupa sa 4-5 i viSe zena
u kojima je bio organizovan politicki rad, ali su
zene bile angazovane i na drugim zadacima.
NiS jc i pre rata, a i za vreme okupacije, imao si·
roko razvijcn pokrct zena. Celokupnim radom za
NOP u niSkom okrugu rukovodio je OK KPJ
za Nis, a u samom gradu MK KPJ NiSa. Pocetkom
1942. g. u NiSu je doslo do velike provale u partijskoj organizaciji, ali je i pored toga rad i dalje
tekao prcko skojevske organizacije, koja je bila
jedna od najznacajnijih snaga u Nisu za sve vreme rata. U skojevskim aktivima je bio veliki broj
omladinki, i sve su one izvrsavale raznovrsne zadatke.
Za razliku od gradova, rad medu zenama na selu
nije bio mnogo razvijen, ali je prisustvo odreda
na pojedinim terenima imalo odlucujueu ulogu
u vezivanju zena seljanki za NOP. Sa zenama na
selu radile su drugarice iz odreda i taj se rad ne·
smetano razvijao sve do aprila 1942. g. jer je do
tog vremena teritorija belopalanackog, svrljiSkog
i za.planjskog sreza bila slobodna teritorija.
U selu Veliki Krcimir nalazio se stab SvrljiSkog odreda od januara do marta 1942. godine. Za sve
to vreme zene i omladinke su vodile brigu o ishrani partizana, prale su im rublje, krpile odecu,
negovale ranjene i bolesne borce. One su isto tako
bile i redovni posetioci priredbi, zborova i kon·
ferencija, a bile su i polaznice analfabetskog teca·
ja, koji je posebno za njih bio organizovan. U naj·
tdim danima za odred, marta 1942. g., kada je
otpocela ofanziva na slobodnu teritoriju, zene 0·
voga sela su pokazale visoku svest. Dok su par·
tizani vodili borbu, zene su ceo dan i celu noc iznosile hranu na polobj, a omladinke, Clanovi
SKOJ-a u rancima su nosile municiju puskomitra·
ljcscima. ZahvaljujuCi njihovom zalaganju par·
tizani su mogli da zadde neprijatelja dok iz sela
nisu evakuisani bolesni i ranjeni borci.
U manastiru Sv. Stevana u Lipovcu kod Aleksinca
bio je punkt za vezu s odredom, a tu je bio smesten i cleo partijske tehnike. U manastiru je mon·
tirana i mala elektricna centrala da bi se slusale
radio-vesti, a kaluderice su isle u sanatorijum na
Ozren da pune akumulatore. Pored toga, one su
vrsile kurirsku i obavestajnu sluzbu, negovale su
u manastiru ranjenike i prale odredsko rublje.
Neke od njih su 1944. g. stupile u partizanske je·
dinice kao bolniCarke.
Rad sa zenama u 1941. g. doziveo je svoj procvat
u zapadnoj Srbiji, a od kraja 1941. g. i za sve vre·
me rata on dolazi do punog izrazaja u juznoj
Srbiji.
Postojanje slobodne teritorije u vecem delu Toplice
omogucilo je snazan razvitak partijske organiza·
cije, a time i sirok rad na masovnom pridobija·
nju naroda, omladine i zena za ukljucivanje u
NOP. Po selima Toplice·su organizovane mesne ili
pomocne desetine u kojima je bilo najviSe omladinaca i omladinki. Odrlavane su konferencije i
zborovi kojima je prisustvovao i veliki broj zena.
Stvarane su organizacije omladine, odbori NOF-a,
NOO i grupe zena i razvijan neprekidan politicki
i kulturno-prosvetni rad. ZahvaljujuCi takvom radu svaka je kuca bila uporiSte NOP-a. Toplica je
dala veliki broj zena politickih radnika, boraca i
bolnicarki. Mnoge su zene bile veliki oslonac Par·
tije i Toplickog odreda.
I u Prokuplju i Kursumliji rad se neprekidno razvijao u raznim oblicima.
Jedna od specificnosti rada zena u Leskovcu jeste
u tome sto organizatori rada za NOP nisu bile
omladinke kao u mnogim krajevima Srbije nego
zene radnice, prekaljeni borci jednog od najveCih industrijskih centara u Srbiji, sa dobra organizovanim, jakim sindikalnim pokretom. Iste te
zene koje su se pre rata isticale u radnickim strajkovima organizuju u ustanku aktive zena u fabrikama sa zadatkom da sabotiraju proizvodnju,
kvare masine, iznose iz fabrike tekstil, vunu i masinsko ulje za partizane.
U Leskovcu je bila i tehnika OK za koju su bile
odgovorne zene clanovi Partije. Tehnika je prerna potrebi premestana u okolna sela. Cim bi se
posumnjalo da bi mogla biti otkrivena, masina i
sapirograf bi bili rasklopljeni u delove i sklanjani
po stanovima clanova Partije iii pouzdanih sim·
patizera. Krajem 1942. g. tehnika je iz Leskovca
prebacena na teren i ostala je neotkrivena do kraja rata.
�U cetiri odreda koji su forrnirani na leskovackorn
terenu stupilo je preko 200 zena. Tu su, na prvorn
rnestu, bile zene clanovi Partije i SKOJ·a i aktivistkinje koje su se ispred progona dornaCih
izdajnika i okupatora sklanjale u odred; veCina
ih je radila politicki i u odredu i na tcrenu na korne se odred kretao; rnnoge su bile u sanitctu, a
neke - borci sa puskorn u ruci.
Prva partizanska holnica forrnirana je novernbra
1941. g. i srnestena u skolskoj zgradi u Ohrazdi,
sclu ispod Radan-planinc. Bolnica je irnala 20 postelja za tcze ranjenike, posehno odeljenje za lakse ranjenike i posehno odeljenje za operacije. Bila je dohro snahdevena svirn sanitetskirn rnaterijalorn, instrurnentirna i lekovirna, posto je gotovo cela apoteka iz Lehana preneta u Obraz.du. 0sirn toga, stalno· je prikupljan i donosen sanitetski rnaterijal iz Leskovca i drugih rnesta. U bolnici je radilo 10 drugarica.
Februara 1942. g., kada su pocele akcije zdruzcnih
dornatih fasista i okupatora protiv partizana, holnica je iz Ohrazde prcrnestena u Dohru Vodu;
zadr.<ani su sarno teski ranjenici, a laksi su srnestcni po kucarna. Pocetkorn marta holnica je premcstena u Slisane; tada je irnala oko 60 ranjenika, pa je ponovo vraccna u Dohru Vodu, odakle
su ranjenici i holnicko osohlje zhog nadiranja neprijatelja prehaceni na Pasjacu i Vidojevicu i
tarno srncsteni po kucarna. Ali i posle odlaska hoinice na drugi teren, zene su i dalje prirnale u svoje kuce ranjenike, negovale ih i hrinule o njirna.
Najtezi ranjenici, kojirna je hila neophodna lekarska pornoc, prehacivani su u sam Leskovac i srnestani u kuce clanova Partije i aktivista, gde su
ih lecili lekari i rnedicinske sestre, koji su ornogucavali da se u holnici prikriju tesko ranjeni partizani.
U selima lcskovackog okruga, u prvirn danima ustanka, na okupljanju zcna i ornladinki radile su
uglavnorn drugaricc iz odreda. U rnnogirn su selima vee u jescn 1941. i pocetkorn 1942. g. fermirani aktivi SKOJ-a i aktivi zena. Tako je u aktivirna SKOJ-a u Crnoj Travi, koji su poceli da se
forrniraju krajern 1941. g, hilo preko 50 skojevki.
Teror okupatora i domacih izdajnika
U svorn nernocnorn hesu da potpuno iskorene NOP
u Srbiji, okupatori su cesto slali svoje kaznene
ekspedicije na teritorije gde se pokret ohnavljao
i sirio, a na jugu Srbije, gde su postojale slobodne teritorije koje su hranili partizanski odredi,
preduzirnali su ofanzive. U tome su irn punu pomoc pruzali dornaCi izdajnici.
Fehruara 1942. g. jedan odred hugarske fasisticke
vojske, uz pornoc Nernaca, nedicevaca i cetnika,
preduzco je ofanzivu na slobodnu teritoriju Jablanickog partizanskog odreda. Na tome su pohodu pocinili necuvena zverstva, a rnedu najteze
spada pokolj u Bojniku. , ... Bugari su, kao sto
vam je poznato, zapalili, poru5ili selo Bojnik i
postreljali skoro sve odrasle seljake ... « 1 ) piSe
instruktor Pokrajinskog povereniStva KPJ za Nis
21. aprila 1942. g. Pokrajinskorn komitetu KPJ za
Srbiju.
Na polozaju kod scla Bojnika, 17. fehruara, Jahlanicki partizanski odrcd je docckao jedan hataljon Bugara i naneo rnu velike gubitke, ali se ispred jaceg neprijatclja rnorao povuci. Bugari su
istoga dana hlokirali selo, upali u kuce i oko 500
!judi - staraca, dece i zena, mcdu njima i nekoliko hrernenitih - saterali u skolsko dvoriste, u
sneg i vodu, i zahtcvali od njih da im kazu gde su
partizani. Uzalud su vikali i pretili, niko ni reCi
nijc rekao. Tada su pristupili rnucenju. Muskarce
su holi karnarna i udarali gvozdenirn polugarna,
stavljali ih na zcravicu, pa opet ni jedan nije progovorio. To je trajalo do mraka, a grupe vojnika
su za to vreme pljackale i palile domove. Posle
viSeCasovnog muCenja poterali su iznemogle ljuw
de na Bojnicko polje. Saterali su prvo muskarce
u poluzaledenu harustinu i pred ocirna zena i dece
izholi ih hajonetirna a zatirn pokosili vatrorn iz
rnitraljeza. U torn su trudnicu Vidosavu Kostic
savladali porodajni bolovi. Bugarski kornandant
je presudio: ako rodi zensko detc, oprostice zivot i
rnajci i cerci, a ako rodi rnusko, streljace i nju i
njcno partizansko kopile. Vidosava je rodila kcer
i tako se spasla. Ostale zene i deca poterani su u
haru, gde su vee lezali postreljani muskarci i gde
su uhrzo pod rnitraljeskirn rafalirna i oni pali jedni preko drugih. One koji nisu hili na mestu rnrtvi,
vojnici su dotukli kundacirna i mecirna iz pusaka.
Ovorn su prilikorn ubijene 92 zene i sestoro dece iz
Bojnika, a iste noci streljano je na Bojnickom
polju jos 45 zena i jedno dete iz Dragovca.
Posle ove surove odrnazde, u narodu ovoga kraja
ponikla je pesrna, koja opeva ovaj stravicni dogadaj.
BOJNIK
Narodna pesma posvecena pokolju u Bojniku
pocinjenom 17. februara 1942. godine
U hiljadu devetoj stotini
Cetrdeset i drugo j godini,
J ednog sneznog fehruarskog dana
Zatuiila vila sa Gajtana.
Ljuto cvili nikorn se ne rnili.
Da I' je vila sagorela krila,
II' je rnnogo Srha izguhila?
Rano jutrorn iz Radan-planine,
Glas se cuje dole u nizine.
Zaino place, a tuzno narice,
Pustoj Reci zalosno dovice:
»Pusta Reko. Jahlanice seko,
Ti jos nisi od cilja daleko,
U vas dverna nikad mira nerna,
U vas dverna sve se nesto sprerna.
Sve se sprerna i mora uspeti
Makar Srbi i rnorali rnreti.
Crni vrani a!' ste razdragani
Vi nijeste oskudni u hrani.
Gacu crni vrani na sve strane
Iznad puste Bojnicke crepane.
Bojnik selo, ti si opustelo,
Jos si zivorn vatrorn sagorelo.
t) IRPS br. 1492. -
Zbornik VII, I, 3, str. 179-189.
239
�Tcbc jcstc pomorila kuga,
Dusmanska tc pokosila ruka.
Pokosila i stare i mlado,
Rastavi1a i milo i drago,
Od Kaina pod1og Bugarina,
Verne sl ugc Rima i Bcrlina,
Sto ih veZc njina osovina
za Hitlcra i za Musolina.
Svc Sto kapu i maramu nosi,
Svc bugarski mitraljcz pokosi.
Sad Bojnikom svc crni barjaci,
Pusti clvori, krvavi sokaci.
Nema kuCc, ncrna domaCina.
Nema oca, n1ajka nema sina,
Ncma dccc ni starijih baka,
Ni Emdca, mladanijch claka.
Sad za dugo u to pusto selo
NeCc bi ti igranka ni prelo.
Ncma svaclbc, ncma ni udadbe,
Ni zcnidbc ni cura prosidbc.
J ablanica krvava je bila,
Kraj Leskovca krv je prcnosila
I Ibar jc potckao prvi
I ponca iz Kraljcva krvi.
I svc reke kroza Sumadiju,
Svaka kaze da sc Srbi biju,
Pa odlazc Dunm·om u more,
Gdc sc Rusi sa Nemcima bore.
Dunav teCc, krvava jc pena,
Krv jc avo ocl Jugos!ovena.
Ovo jeste borba za slobodu
Smrt fasizmu, sloboda narodu.
Pusta Reko, i ja cu tc kleti
Ako Bojnik niko ne osveti.
240
Ovo nije bio jedini zlocin bugarskog okupatora na
ovoj tcritoriji. I nc samo na ovoj. Svuda gde su
bile bugarske okupacionc snagc na ovakav su sc
naCin obraCunavale sa stanovniStvom.
Za ncn1aCkim i bugarskim okupatorima nisu zaos~
tajali ni domaCi izdajnici. I ani su verna podrZavali svojc gospoclare. Jos u vreme postojanja sloboclne teritorije u zapadnoj Srbiji i sporazuma
izmcdu partizana i Cctnika DraZe MihailoviCa o
zajcclnickom vodenju akcija protiv okupatora
cetnici su krcnuli putcm izdaje. Pocetkom novembra 1941. godine mucki su ubili u selu BrajiCima grupu partizanskih ranjenika i partizanki koji su sa tcritorijc koju je drlao Kosmajski partizanski odrcd bili upuceni na slobodnu teritoriju. U grupi je bilo 33 druga i drugarice. Iz grupe
streljanih spasla se samo jedna drugarica koja je
bila ranjena i pritajila sc, a kad su cetnici otiSli,
izvukla se i prikljucila partizanima.
Posle gubljcnja slobodne tcritorije cetnici su, pod
okriljcm okupatora, sistcmatski sprovodili teror
u svim krajevima Srbijc i za svc vreme okupacije.
Njihovc po zlu cuvene »erne trojkc« sejale su
smrt i pustos. Kao primer navodimo samo njihova zverstvo u Posavini. U noCi izmedu 20/21. decembra 1943. g. cetnici su izvrSili svirep pokolj u
selu Vranicu; 69 stanovnika ovoga sela, saradnika NOP i clanova njihovih porodica, medu kojima je bilo dece i staraca, izgubilo je zivot u straviCnom cetnickom mahnitanju. U toj jezivoj noCi
ubijcne su 32 clevojkc i zene ocl 16-90 goclina i
dcvctoro clecc ocl 5 mescci do 12 godina.
Poclcljcni u tri grupe, cctnici su sistcmatski obavljali svoj krvavi posao. Citavc poroclice bile su
unistcnc a kucc opljackanc. Najblizi roclaci su sa
ul'asom gledali kako na njihovc oCi ubijaju njihovc najclrazc clok i sami nc bi doS!i pod cctnicku kamu. Malo sc ko spasao od onih koji su tc
noci bili odrcdcni da umru. Jcclno pored drugog
padali su: dcca, starci, mladc clcvojkc i zcnc.
C:ctnici su sc na ovakav naC.in razraCunavali i sa
svim aktivistima i simpatizcrima NOP-a 1 ali je
ncmoguCc u jcdnom ovakvom napisu zabeleZiti
svc njihove zloCine.
Ovo nijc bio jcdini nacin obracuna sa naroclnim
borcima. Okupator je jos u pocetku ustanka organizovao J.:oncentracionc logore sa ciljem da hapsenjcm poznatih komunista spreCi razvoj NOP.
Mcctu prvim takvim logorima nastao je 10. jula
1941. g. logor na Banjici. Od formiranja !ogora
pa do njcgcwog rasformiranja 3. oktobra 1944. g.,
kroz Iogar je proslo oko 3.000 zena, ocl kojih je,
prema zvanicnim podacima, strcljano preko 500.
Mcdutim, ovaj broj sigurno nije konacan, jer ne
postojc ni potpuni spiskovi zatvorcnika, ni tacna
cvidcncija o izvrScnim strcljanjima. Cesto sc dcSavalo da se u toku noCi dovedc u logor grupa
zatvorcnika i sutradan oclvcdc na strcljanjc, a da
se to nigdc nc zabclcZi. Osim toga, jcdan je cleo
!agora bio pod upravom Gcstapoa, a drugi pod
upravom Spccijalnc policije, koji su vodili zasebnc eviclencijc.
Prvo streljanje zcna iz logora na Banjici izvrscno
jc 19. septembra 1941. gocline. Ocl toga dana u
svakoj grupi izvcclenih na streljanje bilo je i zena.
Posleclnje grupc zena streljane su 7. i 11. septembra 1944. gocline.
Drugarice u grupi koja je streljana 11. scptembra
napalc su, po dogovoru, posle prozivke strazare i
agcntc koji su dosli da ih povedu. Nastalo je gusanjc u hodniku, dok jcdan ocl napadnutih strazara nijc uspco da oslobodi ruku i opali iz revelvera. Tada su dojurili drugi strazari i u hodniku
su sc razlegli pucnji. Nije moglo da bude utvrdeno koje su drugarice u toj tuCi ubijene; zna se
samo da je organizator ovog napada bila Radmila Mi!anovic-snajder. U kamion su ubacene i zive
i mrtve zene, i na Jevrejskom groblju su neke
streljane, a neke clotucene i bacene u zajednicku
raku.
Sem na Banjici, u okupiranoj Srbiji je bilo i drugih koncentracionih logora, medu kojima su najveCi bili logor na SajmiStu, na lcvoj obali Save
kocl Beogracla, logor na Crvenom krstu u NiSu,
privremeni logor u Sapcu, a bilo je jos nekih manjih !agora.
Antifaslstickl front zena
Sve masovnije ucesce zena u svim oblicima narodnoos!obodilacke borbe nuzno jc dovelo i do stvaranja Antifasistickog fronta zena. Medu organizatorima I konferencije AFZ-a u Bosanskom Petrovcu bile su i zene Srbije, one koje su se borile u
proleterskim brigadama. Referat o organizacio-
�nim pitanjima i zadacima AFZ·a podnela je Spa·
senija Cana Babovic, a uvodnu rec je dala Mitra
Mitrovic. U Centralni odbor AFZ-a, koji je iza·
bran na konferenciji, pored Cane Babovic i Mitre
Mitrovic usle su jos Judita Alargic i Nada Mar·
koviC.
Iako u Srbiji, zbog specificnih uslova borbe, nije
postojao AFZ u onom smislu kakav je bio u drugin1 krajcvin1a Jugoslavije, gde su postojale vcCc
osloboctcne tcritorije, ipak su organizacije AFZ-a
stvarane gdc god je bilo uslova za to - kako na
oslobodcnoj i poluoslobodcnoj tcritoriji, tako i
na ncoslobodcnoj.
Prvc organizacije AF:Z>a formirane su veC krajem
1942. g. u dcsctak scla Toplice, a od maja 1943. g.
nastaje period masovnijeg formiranja AFZ-a u
svim selima na ovoj teritoriji. Odbori su birani
na konferencijama kojima je prisustvovao veliki
broj zena. Tako je, na primer, u MO AFZ-a u selu
Jugovcu radilo 30 zena, a MO AFZ-a u Bublici,
koji je brojao 11 odbornica, obuhvatao je radom
jos oko 70 Clanica AF:Z: u selu.
U drugoj polovini 1943. g. organizovani su politicki
kursevi za i:lanice AFZ-a na Pasjaci. Jedan takav
kurs je odr/.an u Starom Momcilovu i trajao je
30 dana. Pored politickih kurseva odrzavani su i
analfabetski tecajevi u mnogim selima Toplice.
U jesen 1943. g. formirani su na ovoj tcritoriji op·
stinski i srcski odbori AFZ·a, a krajem godinc i
Okruzni odbor AFZ za Toplicu.
NajveCi broj organizacija AFZ·a na teritoriji Iesko·
vackog okruga formiran jc u toku 1943. godinc.
Odziv zena i njihova ucescc u radu odbora AF:Z:-a
bilo je tako razgranato u celom okrugu, da se u
drugoj polovini 1943. g. moglo pristupiti stvara·
nju organizacija na Sirem terenu: oformljcni su
prvo opstinski odbori AFZ-a, a zatim i sreski, u
koje su usle najaktivnije danice mesnih odbora.
Formirani su opstinski odbori za Slisane, za Prekopcelicu i za Crnu Travu; zatim je krajem avgusta u Vujanovu formiran SO AF:l.-a za Pustu Reku; oktobra su formirani SO AFZ-a za Jablanicu
i za Vlasotincc, a krajem godine SO AFZ-a za Crnu
Travu i za Leskovac.
Prvi GO AFZ·a Leskovca formiran je marta 1944.
godinc. U to su vreme formirani i SO AFZ·a za
krivopalanacki i pCinjski srez. Okruzni odbor
AFZ-a za Lcskovac formiran je prvom polovinom
godinc. Ovaj je odbor pokrenuo svoj list ,J abla·
nicanka u borbi«' ciji jc prvi broj odstampan u
tehnici OK KPJ u Lebanu.
Osim toga sto su sa najveCim trudom izvrsavali svoj
osnovni zadatak - mobilizacije zena na pomoci
narcdnoos!obodilackoj borbi - odbori AFZ-a su
obratili posebnu paznju prosvecivanju i politickom vaspitavanju zena; organizovani su analfabetski tecajevi i Citalacke grupe, politicki te6ajevi
i seminari za aktiviste. Analfabetski teca j u Svinjarici 1943. g. pohadalo je 17 zena, u Slisanu 10
zena, a na tecaju u Gornjim Garama bilo je 15
polaznica. Broj analfabetskih tecajeva jos se povecao u 1944. godini; prema nepotpunim podaci·
rna, te6ajeve u Suvom Polju, Oranu, Lapotincu i
jos nekim selima Jablanice pohadalo je i zavrsilo
213 zena. Citalacke grupe su u mnogim selima o·
driavane po mahalama i kucama; organizovanjem
i vodenjem ovih grupa bila je zaduzena po jedna
drugarica iz odbora AFZ-a, a docnije,.posle oslobodenja, ovaj su rad u mnogim mestima preuzeli
prosvetni radnici.
Na inicijativu i uz pomoc partijskih organizacija,
AFZ jc 1943. i 1944. g. organizovao vise politickih kurseva za svoje aktivistkinje. Desetodnevni
kursevi sa po 20-25 polaznica odriani su u Do·
njern Konju\'cu, Oranu, Slavniku, Brestovcu, Crkvici, Darkovcu i drugim selima. Za sve je polaznice bio obezbeden smestaj i hrana. Pre podne
su dr·iana pr·edavanja, po podne konsultacije, a
uveCe su oddtavanc konferencije po mahalama na
koj ima su govorile polaznice tecaja. Pojedine su
drugarice, pored ovoga, pohadale partijske kursevc i sen1inare.
Tokom 1943. g. formirani su odbori AFz-a i u drugim krajevima. Na teritoriji Krusevca formirano
je uekoliko MO AFZ-a, a na teritoriji niSkog ok·
mga grupa od 17 zena aktivista iz Huma prerasla je u odbor AFZ-a. U Niskoj Kamenici je oko
odbora AFZ·a bilo okupljeno prcko 60 zcna: Tu je
istc godine organizovana radionica za pletcnje Carapa i dzempcra za partizanc u kojoj je radilo
50 zcna.
U prolecc 1943. g. dolazi do formiranja prvih odbora AFZ-a i u centralnoj Srbiji. Krajem marta
formiran je SO AFZ:-a za kosmajski srez, koji je
imao zadatak da u selima formira mesne odbore. No usled strahovitog tcrora Specijalne policijc i Cetnika, u srezu je formiran krajcm godine
samo MO AF:l.-a u Parcanima. U mladenovackom
srezu je maja 1943. g. formiran MO AFZ:-a u Scna·
ji, a zatim u Mcduluzju, Vlaskoj i Kovacevcu. U
jasenii:kom srezu je prvi odbor AFZ-a formiran
novcmbra 1943, g. u Selevcu.
J una 1944. g. form iran jc Okruzni odbor AFZ·a za
Mladcnovac, a ubrzo zatim i SO AFZ-a za mladenovaCki srez i mesni odbori AFZ-a u Granicama,
selu Mladcnovcu, Jagujilu i Scpsinu.
Septcmbra 1943. g. formiran je GO AFZ-a za Aran·
delovac i mcsni odbori u nckim selima kolubar·
skog sreza: Darosa vi (sada Partizani), Sopicu,
Rudovcima i Sakulji.
Na teritoriji pozarevackog okruga mesni odbori
AFZ-a su formirani uglavnom tokom 1943. godine.
U leto 1943. g. formiran je GO AF:l.-a za Negotin, a
nesto kasnije i SO AFZ-a. U izvestaju OK KPJ za
zajecarski okrug PK KPJ za Srbiju iz 1943. g. u
poglavlju 6. kaze se: »Rad sa zenama do partijske konferencije ( odr:iana juna 1943) bio je pot·
puno zapostavljen ... Danas imamo preko 200 zena obuhvacenih radom po raznim pitanjima. Postoji viSe seoskih odbora, jedan gradski odbor
AFZ a i sreski odbor je u projektu. Na ovom sektoru oseca se nedostatak materijala i iskustva.
Zbog toga bi nam trebalo uputstvo o radu AFt. ...
Odbori AFZ imaju redovno sastanke, na kojima
podnose izvestaje o radu i postavljaju sebi nove
zadatke.«
U Sandzaku jc rad na stvaranju organizacija AFZ-a
poceo u prolece 1943. godine. Osobito se intenzivan rad sa zenama Sandzaka razvijao u drugoj
polovini godine, kada je organizovano viSe kon·
ferencija, citalackih grupa, analfabetskih te6aje·
va i dr.
241
�Pocetkom oktobra 1943. g. forrniran je Inicijativni
oblasni odbor AFZ-a za Sandzak, koji je delovao
na teritoriji milesevskog, bjelopoljskog, novovaroskog i pribojskog sreza. Zadatak ovog Odbora
je bio da prosiri rad sa zenama na teritoriji gde
ga dotada nije bilo. Oblasni odbor je pokrenuo
i svoj list »Nova zen a«, koji je za kratko vreme
koliko je izlazio odigrao znacajnu ulogu u privlacenju zena i njihovom ukljucivanju u rad za
NOP.
Jedan od zadataka Oblasnog odbora bio je i osposobljavanje zena-aktivista za ideoloski rad sa zenama na terenu. U tom je cilju novembra 1943.
g. organizovan politicki kurs, koji je pohadalo oko
40 zena i omladinki.
Tokom 1944. g. organizuju se odbori AF:I:-a gotovo
na celoj teritoriji Srbije, scm u zapadnoj Srbiji,
izuzev Valjeva, gde je jos jula 1943. g. na konfercnciji zcna izabran GO AF:I:-a, koji je radio do
oslobodenja.
Sa dolaskom glavnine partizanskih jedinica u Srbiju i oslobac1anjem pojedinih krajeva odmah se
forrniraju organizacije AF:I:-a, koje pruzaju veliku
pomoc frontu i razvijaju raznovrsne akcije (bri·
ga za ranjenike, rad u bolnicama, zbrinjavanje
dece, obrada zemlje i drugo ).
Prva okruzna konferencija AF:I:-a u Srbiji odr2ana
je u oslobodenom Lebanu 10. septembra 1944.
godine. To je u stvari bio veliki okruzni narodni
zbor, na koji je doslo preko 3.000 zena iz najudaljenijih sela, pesice, sa zastavama i transparentima. Na ovoj je konferenciji izabran novi, prosireni Okruzni odbor AF:I:-a. Posle toga se odr2avaju sreske i okruzne konferencije u drugim krajevima Srbije. Januara 1945. g. odr2an je miting
zena Srbijc, na kome je izabran Glavni odbor
AF:I:-a za Srbiju. Na mitingu je drug Tito u pozdravnoj reci odao priznanje zcnama Srbije za njihova ucescc u NOB-u, za svc zrtve i napore koje
su podnele u toku narodnooslobodilackog rata.
Sa matcrijalom sa I mitinga zcna pojavio sc i prvi broj list a ,zora«, organa AF:I:-a za Srbiju.
VOJVODINA
Sa ulaskom okupatora u nasu zemlju Vojvodina je
bila podeljena na tri deJa: Backu i Baranju nacisticka Nemai':ka dala je Hortijevoj Madarskoj,
Banal je pripojila Srbiji i stavila ga pod upravu
kvislinga Nedica, a Srem je pripao tzv. Nezavisnoj Dr2avi Hrvatskoj. Okupator je iSao za tim
da iskoristi nacionalne i druge suprotnosti i da
raspiri mr2nju medu narodima i narodnostima
koji su naseljeni u Vojvodini. 1 ) U takvim uslovima bilo jc veoma tesko organizovati jedinstven
otpor okupatoru. To je konstatovano i na majskom savetovanju CK KPJ u Zagrebu. »Zato komunisti Vojvodine ... imaju tu veliku zadacu da
suzbiju sijanje nacionalne mr2nje, da raskrinka1) Odmah posle okupacije zavcden je u sva tri dela oku-
242
pirane Vojvodinc najsuroviji teror prcma slovenskom
:i..ivlju, posebno prema Srbima - ratnim dobrovoljcirna
i kolonistima koji su se posle I svetskog rata naseiili u
Vojvodini. NernaCki i madarski fa.Sisti, kao i PaveliCeve
ustaSe, takmiC.ili su se u pljaCkanju, ubijanju i proteri~
vanju kolonista sa njihovih ognji.Sta.
vaju pred narodima Vojvodine okupatorske nasilnike kao neprijatelje radnog naroda svih nacionalnosti. Komunisti Vojvodine imaju tu veliku
zadacu da rade na okupljanju svih narodnosti u
borbi protiv zla sto ga je prouzrokovao rat i okupacija, za bratstvo medu narodima Vojvodine, da
vade zajcdnicku borbu protiv imperijalistickih
nasilnika i okupatora, za bratski sporazum i ravnopravnost naroda Vojvodine, za istinsko resenje nacionalnog pitanja putem slobodnog opre·
deljcnja naroda ... « U istom duhu PK KPJ za Vojvodinu izdao je proglas koji je izisao pocetkom
juna 1941. godine.
U pripremama za ustanak u Vojvodini, pored zadataka na koje je ukazivao proglas - a ti su za·
daci hili od prvorazrednog znacaja za celo vreme
narodnooslobodilacke borbe u Pokrajini - rukovodstvo Partije naslo se pred drugim teskocama koje su proizlazile iz posebnog geografskog i
strategijskog polozaja Vojvodine: ravnicarski
kraj, ispresecan rekama i komunikacijama, bogat poljoprivredni rejon potreban okupatoru za
ishranu vojske, slozeni nacionalno-politicki i drustveno-ekonomski problemi.
Zbog takvog znacaja Vojvodine okupator je bio pri·
moran da za ovaj teren veze jake snage - vojne
i policijske - koje su od prvih dana okupacije,
osobito u Backoj, masovnim zloi;inima i iseljavanjem srpskog stanovniStva nastojale da uguse
svaki otpor porobljenog naroda.
Sve je to uslovilo da se ustanak 1941. g. u Vojvodini
od samog pocetka nije u svim krajevima ravno·
merno razvijao niti je u svim fazama bio istog intenziteta. Ustanak je najpre poceo u Banatu, gde
je u prvo vreme bio dosta masovan. I u Backoj je
ustanak poceo dosta rano i po masovnosti nije
mnogo zaostajao za onim u Banatu. Ali vee pocetkom 1942. g. i u Banatu i u Backoj ustanak je
malaksao. Masovnim ubijanjima, »racijama«
(u Backo.i), brojnim hapsenjima i ubijanjem cianova KPJ, SKOJ-a i najboljih simpatizera okupator je uspeo da privremeno dode do oseke u
NOP-u Backe i Banata. Tome je doprinela i cinjenica sto su partijski i skojevski kadrovi, pretpostavljajuci da ce rat izmedu SSSR-a i Nemacke biti kratkotrajan, najveCim delom sami nosili teret
ustanka. Ali, i pored privremene oseke i neprekidnog terora, narodnooslobodilacki pokret u Bac·
koj i Banatu nije prestajao za celo vreme rata.
Slabljenjem NOP-a u Backoj i Banatu u zimu
1941-42. g. tei.iste borbe prenosi se u Srem, koji
do kraja rata ostaje zariSte ustanka u Vojvodini.
Vidnu ulogu u narodnooslobodilackom pokretu
Vojvodine, od njegovog pocetka pa do kraja, imaIe su zene ove pokrajine.
U vreme ulaska okupatora u Jugoslaviju partijskom
organizacijom u Vojvodini rukovodio je Pokrajinski komitet izabran na VI pokrajinskoj konferenciji septembra 1940. godine. U svih sest okruga postojali su okruzni komiteti ( dva u Banatu, tri u Bai':koj, jedan u Sremu), au .veeini srezova - sreski komiteti. U organizacijama Parti·
je i SKOJ-a bilo je zenskih clanova, a isto tako i
u nekim komitetima.
Na majskom savetovanju u Zagrebu ui':estvovao je
i :l:arko Zrenjanin >>Uca«, sekretar PK KPJ za Voj-
�vodinu. Posle njegovog povratka, PK KPJ za Vojvodinu poceo je sa pripremama za ustanak u duhu zakljucaka ovog savetovanja. U sprovoaenju
zadataka pored drugova-Clanova Komiteta Partije i SKOJ-a ucestvovale su i drugarice koje su
se jos pre rata isticale kao partijski i skojevski
rukovodioci i aktivisti. Meau organizatorima ustanka u Vojvodini bila je i Sonja Marinkovic,
clan PK KPJ za Vojvodinu.')
U duhu zakljucaka majskog savetovanja organizevan je preko vaspitnih grupa sirok politicko-propagandni rad na objasnjavanju uzroka propasti
bivse Jugoslavije i okupacijc. Data je direktiva za
prikupljanje orl1Zja i stvaranjc desetina, za odrzavanje sanitctskih tecajeva, prikupljanje sanitetskog materijala, novca i drugih stvari. Na okruznim partijskim savetovanjima diskutovalo se o
jednom vaZnom zakljucku Majskog savetovanja
- da se partijske organizacije prosiruju primanjem novih clanova. Rezultat sprovoilenja ove direktive bio je da su se partijske organizacije u
Vojvodini skoro udvostru6ile. 2 ) Meau novim clanovima Partije i SKOJ-a bilo je dosta zena i omladinki. Ali broj zena i omladinki na koje je KPJ
u to vreme vrsila uticaj i koje su bile na neki naCin obuhvacene radom ( citalacke grupe, sanitetski tecajevi, sabirne akcije, rad na tehnici) bio
je znatno veci.
Odmah posle napada fasisticke Ncmacke na SSSR,
Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu odriao je
u Petrovgradu (dan as Zrenjanin) sastanak na kame je donesena odluka da se ubrzaju pripreme
za ortiZani ustanak, da se formiraju partizanski
odredi i da se pocne sa diverzantskim akcijama
protiv okupatora. Krajem juna formiran je Stab
partizanskih odreda za Vojvodinu.
Banat
Prvi partizanski odredi formirani su u severnom
Banatu jos u toku jula 1941. g. od pripadnika
mesnih desetina iz onih mesta gde je KPJ imala
jaka uporista jos pre rata (Kumane, Melenci, Petrovgrad, Dragutinovo, Kikinda, Mokrin, Karadordevo, Aleksandrovo). Odredi su vrsili razne
diverzantske akcije. Aktivnost odreda u letnjim
mesecima najvise je bila usmerena na paljenje
zita na prostranim banatskim poljima kako bi se
onemogucilo da ono posluzi za ishranu okupatorskoj vojsci. Iako u ovim prvim odredima gotovo
nije bilo zena i omladinki, njihova aktivnost je
bila vrlo zapaZena na agitaciono-propagandnom
radu, na prikupljanju narodne pomoci, na tehnici,
u organizovanju i svrsavanju sanitetskih teeajeva, u vrsenju kurirskih du:Znosti, a bilo ih je do') Pored Sonje Marinkovic kao clanovi partijskih iii skojevskih komiteta radile su: u severnom Banatu Ruia Sui..
man, K!ara FejeS i druge; u juinom Banatu Udlja AI·
dan, Jcllsaveta, Draglca i Olga Petrov, Lukreclja Anku·
clc; u Sremu Stanka Munean-Vesellnov i druge; u Novom Sadu Livija Bern; u Subotici Laura Lola Vol i druge.
~bijanja ustanka broj clanova KPJ u Vojvodini
lZnOSJo JC oko 1200 prema 650 - koliko ih je bilo u vr"'
me odrfavanja VI partijske konferencije za Vojvodinu
septembra 1940. godine.
•). Uoei
sta i u mesnim desetinama, osobito omladinki.
Posebno su zene bile korisne u prl1Zanju utoei~ta i. skrivanju ilegalaca. U svakom mestu koje
Je b1lo obuhvaceno narodnooslobodi!ackim pokretom bilo je na desetine kuca koje su primale
ilegalce- partijske i skojevske rukovodioce i aktiviste, o kojima su se uglavnom brinule zene. Taka je bilo i u samom Petrovgradu, koji je u pocetku ustanka bio sediste PK i OK Part.ije i
SKOJ-a i gde su najvise boravili organizatori ustanka i drugi aktivisti, koji su se posle 22. juna
povukli u ilegalnost. S druge strane, Petrovgrad
je bio centar neprijateljskih snaga za taj kraj.
Zbog toga je bilo veoma vazno imati sigurne kuce, >>haze«, za sklanjanje partijskih rukovodilaca
i aktivista, za odr"Lavanje partijskih i skojevskih
sastanaka, za smestaj oruzja, tehnickog, propagandnog i drugog materijala. U tu svrhu angaZovane su kuce clanova KPJ i SKOJ·a ili odanih simpatizera- na periferiji grada, u radnickim predgradima, u seljackom kraju ili na salasima i u
vii;w~radima izvan grada. Svu brigu oko ilegalaca
pnmlle su na sebc uglavnom zene, koje su bile i
najpouzdanija veza izmcau pojedinih ilegalaca.
Zcnc i omladinke bile su angazovane i u radu na
tehnici, gdc sc umnozavao propagandni matef!Jal, na prvom mestu partijski proglasi koji su
takode prevodcni na madarski jezik.")
Ilegalm sanitetski tecajevi odriavali su se u sva cetiri rejona u gradu. Na njima se i politicki radilo
sa polaznicima. Sarno u julu i avgustu kroz ove
tecajeve proslo je oko 40 drugarica. Tada je doslo do hapsenja, pa su uhapsene i neke polaznice
sa lekarom koji je rukovodio dtavim radom.')
Prema nekim podacima, prvih meseci ustanka raznim aktivnostima u Petrovgradu je bilo obuhvaceno oko 300 .Zena i omladinki. Meautim, onih koje su davale priloge za narodnooslobodilacki fond
~ilo je. ';lnogo viSe. Prikupljanje priloga za partl~a~e 1 '.lega!ce od narod~, k.ao nacin pridobijanJa 1 vez1van]a za NOP, b1la JC vrlo rasirena forma rada u Vojvodini. U tome su prednjaCile zen~; ~adorn NOF-a r:'kovodila je Sonja MarinkoV!C, ]Cdan od orgamzatora ustanka u Vojvodini.
Na tom po~lu, kao i na drugim zadacima, bila je
neumo~r;a .' neustrasiva svc ?ok nije krajem jula
pala fas!S~Ima u ruke. Strel]ana je 31. jula 1941.
g. u grup1 od 90 komunista i rodoljuba Banata.
Na streljanju nije dopustila da joj pucaju u leda.
Okren:'la se i doviknula nacistickim zloCincima:
»PucaJte, ovo su komunisticke grudi."
Narodnooslobodilackim pokretom bila su obuhvacen.a i druga mesta severnog Banata u prvim meseclma ustanka. Takva su mesta bila Kikinda, Mokrin, Basaid i druga, gde su zene na slican nacin
radile. Posebno su se isticala sela Melenci i Kumane, koja su imala dugu revolucionarnu tradi-
• !J
radu na teh_nici bile su angaiovane Klara Fejes i Ru·
za Sulman, koJa JC uhapSena na jednom salaSu u okolini
grada gde su dan ranije partizani spalili Zito i streljana
26. jula 1941. godine.
•) Tad~ je uhapsena i omladinka qubinka Vukov koja je
stre!Jana 7. septembra 1~1: .godme. N.Sto docnije uhapsene su tak~e Olga UbavJc I Jovanka Dobrosavljev koje
su rukov_odile radom omladine. Streljane su januara
1942. godme.
243
�244
ciju, ciji poceci sezu do socijaldemokratskog perioda. Ustanak su ova mesta docekala sa jakim
partijskim i skojevskim organizacijama koje su
u svom radu imale veliku podrsku u zcnama a
osobito omladinkama. Uskoro se organizacija
SKOJ-a omasovila, taka da je npr. u Kumanu
imala oko ISO clanova, mcdu kojima je bilo oko
30 omladinki. U Melencima ih je bilo znatno vise,
posto je i sclo vec'e. Sa omladinom se radilo po
sistemu vaspitnih grupa, taka da je svaki clan
SKOJ-a imao svoju grupu sa kojom jc citao propagandni materijal i od koje je prikupljao priloge za NOF. Za rad sa zenama i zenskom omladinom bila je zaduzena u Okruznom komitetu Ljubica Odadzin, beogradska tekstilna radnica, dugogodiSnji partijski aktivist, radom iz Kumana,
koja je ovamo dosla na pocetku ustanka. - Radom vaspitnih grupa bile su obuhvacene i zene.
Racuna se da je u svakom mestu bilo po dvadesetak takvih vaspitnih grupa. Ali broj onih zcna
kojc su davale pomoc za partizane i za porodice
drugova u odrcdu iii u logoru bio je mnogo veci.
Preko vaspitnih grupa prikupljane su stvari za
NOF ( odcca, hrana, sanitetski materijal), ali se na
sastancima radilo i na politickom uzdizanju: citale
se vesti o stanju na frontovima umnozavane u odredu i drugi propagandni materijal do koga se
moglo do6i. 2ene i omladinke izvrsavale su i druge zadatke koje je pred njih postavljala partijska organizacija i NOF. Taka je pocetkom septembra odbor NOF-a u Kumanu predao zenama
dvoja kola platna, koje je Odred zadobio u jednoj akciji, da bi se od toga saSilo rublje za borce. Sivenje rublja trajalo je nekoliko dana. Omladinke i mlade zene pohadale su i sanitetske
tecajeve jer je to spadalo u njihovu obavezu.
U blizini Kumana i Melenaca operisao je Kumanacko-melenacki partizanski odred, ciji SU borci U·
glavnom bili regrutovani iz ova dva sela. Danju
je odred bio stacioniran u kukuruznim poljima,
koja su u ovom ravnicarskom kraju predstavljala
jedini zaklon, a nocu je odlazio u akcije. Brigu o
snabdevanju odreda preuzela su oba sela. Oko
80% stanovniStva, obuhvaceno narodnooslobodilackim pokretom, pruialo je svome odredu sve·
srdnu i punu pomoc. Snabdevanje odrcda hranom, odecom i lekovima bilo je vrlo dobro organizovano. Sakupljan je novae, zatim odeca, obuca. Sve je smesteno u pojedinim kucama koje su
sluzile kao sabirni magacin do odredenog dana
kada je iznoscno iz sela i predavano partizanima
na ugovoreni naCin. Skuvana hrana koju su zene
po redu pripremale iznosena je takode kolima u
polje, posto ovaj odred nije imao organizovanu
kuhinju. Ovo bi nedeljom dobilo cak i sveeani
izgled: po nekoliko desetina kola, natovarenih jelima, cistom preobukom i drugim stvarima kretala su se u povorci usred dana prema hataru. Svaka kuca trudila se da sto viSe da za partizane, a
svaka domacica da im pripremi sto bolja jela,
jer je bilo organizovano i takmicenje izmedu re·
jona, ulica i pojedinaca. Za lepih letnjih veeeri,
a osobito nedeljom, u partizanski Iogar dolazilo
jc i po stotinu om!adinaca i omladinki da cuju
vesti, politicka prcdavanja iii da uce da pevaju
borbene pesme. - Sve se to dogadalo u blizini
Petrovgrada i Novog Beceja, gde su bile stacionirane znatne fasisticke snage, i u ravnici, gde je
kukuruzna »suma« bila jedini zaklon. Naravno da
se pri ovakvom javnom masovnom angazovanju
stanovniStva u radu za NOP nije mogla odrlati
potrebna konspiracija toliko nuzna u ilegalnom
radu, sto ce sc ncsto kasnije jako osvetiti narodu
ovog kraja.
Jcdan od glavnih zadataka partijskih organizacija
u oba scla bio je da se za smestaj ilcgalaca obczbedc kucc sa izgradcnim sklonistima - »bazama«. Pitanje baza postalo jc jos akutnije kada su
se u kasnu jesen 1941. g. severnobanatski odredi
posle neuspelog prelaska u Srem morali vratiti
na svoj teren i »bazirati« u selima. Veliki cleo poslova u okviru NOF-a i brigu za partizane, sme$tene po bazama u selu, uzcle su na sebe zene. Ako
se ima u vidu da je u svakom od ova dva sela bilo
po nekoliko desetina kuca koje su imale baze, a
da je dvaput veCi bio broj onih kuca koje su se
brinule da partizani i ilegalci budu snabdeveni
svim potrebama, onda se maze zamisliti koliki je
bio broj zena i omladinki koje su bile angazovane na ovom poslu.
Ovakav rad partijskih i narodnooslobodilackih organizacija u Kumanu i Mclencima nije ostao nezapazen. Nacisticka policija preko svoje obavestajnc mrcic budno je pratila rad NOP-a u oba
sela i cekala pogodan momenat da mu zada tc·
zak udarac. Okupator je odlucio da iskoristi zatisje u odredu kao i ostru zimu i veliki sneg pocetkom 1942. g., te je u toku februara sa jakim
snagama izvrsio dve blokade Kumana. Opkolio
je selo obrucem vojske i policije i sproveo preIres po kucama. Rezultat blokade, koja je trajala oko 20 dana, bio je porazavajuCi za NOP ovog
sela: otkriveno je oko 40 sklonista, pohapseno
oko 200 !judi, zena i omladine, od kojih je uskoro streljano blizu stotinu; poginula je iii uhapsena vecina kumanackih partizana i partijskih i skojevskih rukovodi!aca. U jednoj bazi pronadeni su
dugogodiSnji komunista Ivan Kndic Cota i Ljubica Odadzin. Pre nego sto ce se sam ubiti, Kne·
zic je hteo da ubijc i Ljubicu, ali mu je ona rekla:
»Nccu da me ubijc$, hocu da prkosim fasistima.«
I prkosila im je: i pored strahovitih mucenja, ni·
je ni rcci rckla. Umrla je smrcu hcroja.
Posle dva meseca okupator je blokirao i Mclence. I
tom prilikom uhapseno je oko 250 aktivista i simpatizera NOP-a, medu kojima je bilo dosta i zena. Za vreme same blokade obeseno je 13 rodoljuba koji su se drlali vanredno hrabro. Medutim,
u ovoj blokadi stradalo je malo partizana Melencana, tako da je jezgro !Cumanacko-melenackog
odreda sacuvano. - Iako se okupator posle odmazde hvalisao da je srusena »tradicionalna kula
komunista« u Banatu, to nije bilo taeno. Posle
nekoliko meseci narodnooslobodilacki pokret u
ovom kraju poceo se oporavljati da bi u 1943. g.
ponovo dobio svoj puni zamah.
I u drugim selima severnog Banata: Aleksandrovu,
Karadordevu, ViSnjicevu, Banatskom Dvoru, rna·
hom naseljenim kolonistima posle I svetskog ra·
ta, ustanak je pocco 1941. godine. To su u pravom
smislu bila ustanicka mesta, gde je narodnooslobodilacka borba, bez veCih zastoja i kriza, i po-
�red velikih hapsenja i streljanja pripadnika NOP-a
trajala do kraja rata. Sto se NOR viSe razvijao,
sve je viSe :lena bilo anga:lovano u radu, tako da
je u jesen 1943. g., kada je u ovim mestima poceo rad na formiranju Antifasistickog fronta :lena bilo 80% uC!anjeno u ovu organizaciju. Mnoge
omladinke - skojevke i druge - kao i mlade zene otiSle su u odred odakle ih se dosta nikada nije vratilo. Za ova sela karakteristicno je to sto
su NO P-orn bile obuhvacene i citave porodice, meau kojima i majke sa viSe dece. Evo nekoliko primera iz Karadordeva: Manda Agbaba, udovica,
sa sedam kceri ucestvovala je u radu za NOP od
prvih dana ustanka (dve su joj kceri poginule,
cetiri bile s majkom u logoru); njena najstarija
kCi Milka bila je organizator omladine u selu; zatim, Smilja Milosevic majka petoro dece, imala
je jednu od r:ajsigurnijih baza u selu koja nikad
nije otkrivena; Pera Kovacevic, majka cetvoro
dece, radila je za NOP od prvih dana ustanka da
bi 1944. g. ostavila decu i otiSla u odred. - Takvih i slicnih primera bilo je mnogo.
I u ju:lnom Banatu ustanak je poceo 1941. g. da bi
zbog velikog terora i pogibije mnogih rukovodecih kadrova u prolece 1942. g. dospeo u krizu.
Sto je kontinuitet NOP-a ipak postojao do 1944.
g., kada se opet rasplamsao, zasluga je Juznobanatskog odreda koji se, uz mnoge teskoce i vanredne napore, odrlao do kraja rata. Narodnooslobodilacki pokret razvijao se oko dva zarista Panceva i Vr5ca, u cijoj su okolini mesta sa tradicijom naprednog pokreta (IzbiSte, KrusCica,
Bela Crkva i dr.). U Vr5cu i okolini delovao je
jos pre rata Zarko Zrenjanin. ZahvaljujuCi ovoj
okolnosti, tu je izrasla brojna omladina cija je aktivnost bila vrlo zapazena jos pre rata. Medu njima isticala se porodica Petrov sa Borislavom, J elisavetom, Dragicom i Olgom Radisic-Petrov. Svi
su bili medu organizatorima ustanka u juznom
Banatu i clanovi komiteta Partije i SKOJ-a. Na
zalost, njihova aktivnost, kao i njihov zivot, bili
su kratki: do marta 1942. g. svi su pali. Prva je
uhapsena Dragica (septembra 1941), a za njom
njena snaha Olga. Obe su oterane u logor na Banjici (kod Beograda), odakle su 9. maja 1942. g.
sa grupom Vrscana izvedene i ugusene u gasnom
automobilu. Obe su imale odlicno drLanje. Olga
je na strahovita mucenja i ispitivanja gestapovaca ostala nema da bi im samo rekla: »Mozda ja
necu ziveti, ali ce moj narod pobediti.« Na zidu
zatvorske celije iza nje je ostao zapis: »Ponosno
umirem za KPJ.« - Proglasena je za narodnog
heroja. - Jelisaveta Petrov i njen brat Borislav,
kao clanovi komiteta za juzni Banat, bili su otkriveni i opkoljeni sa jos nekim drugovima u jednoj kuCi na periferiji Panceva. Nisu se hteli
predati vee su pruiili otpor fasistickoj policiji.
B?rba je trajala nekoliko casova. Kad su se pucnJI s tavana kuce utiSali, policija je upala tamo
i nasla mrtvog Borislava, a ostale tesko ranjene.
Na podu je le:iala ceduljica sa ispisanim recima:
»Umiremo za slobodu svoga naroda.« Tesko ranjena Jelisaveta odnesena je u bolnicu, gde je uskoro podlegla ranama. - Slican borbeni put i slican zivotni kraj imale su i druge omladinke juznog Banata. Lidija Aldan, rukovodilac omladine
u okrugu, poginula je aprila 1942. godine. Lukrecija Ankudzic, takode clan OK SKOJ-a, uhvacena je jos jula 1941. godine. U zatvoru je ostala
do oktobra 1942. g. kada je s grupom drugova i
drugarica odvezena u selo Sarno$ i obesena. U
smrt je posla povezana crvenom maramom i celim putem u kamionu izbacivala parole i pevala
borbenu pesmu: »Padaj, silo i nepravdo ... «
Medu brojnim zenama juznog Banata koje su docekivale partizane i ilegalce i brinule se o njima
treba pomenuti Zorku Radovancev iz Idvora. Jos
pre rata je ucestvovala u naprednom pokretu i
izvr5avala poverljive partijske zadatke. Svoju kucu, u kojoj je dr1ala gostionicu, stavila je na raspolaganje ilegalcima od prvog dana ustanka. Zbog
svoje odanosti i pozrtvovanosti u radu uzivala je
veliki ugled medu pripadnicima NOP-a, a njena
materinska briga za borce i ilegalce doneli su joj
opsti nadimak »Mama«. Uhapsena je polovinom
1942. g. i obcsena u Gaju.
U malom selu Hrvatskoj Neuzini kod Alibunara ziveli su Draginja i Milan Stefanovic, cija su cetiri sina bi!i aktivisti NOP-a. Pored dece i roditelji
su radili. U njihovu kucu dolazili su ilegalci o
kojima se Draginja svesrdno brinula kao o svojoj
deci. Jednoga dana marta 1942. g. u kucu je stigao najstariji sin Momcilo s jednim drugom-ilegalcem. Dok su Cistili oruzje, u kucu su upala
dvojica fasista i ustremila se na Momcila. Dok se
jedan fasista gusao s Momcilom, Draginja mu je
zarila noz u leda. Momcilo je uspeo da pobegne,
a Draginja je s muzem odmah uhapsena i uskoro
su oboje streljani. I sva cetiri njihova sina pala
su hrabro za slobodu svoga naroda. Dvojica starijih su uhapseni i streljani, treCi - Strahinja,
kao sekretar OK KPJ za ju:lni Banat, herojski je
poginuo sa sekretarom PK KPJ Zarkom Zrenjaninom, a najmlaai Relja hrabro je pao kao komesar Ju:lnobanatskog odreda. - Tako se ugasio
dom Draginje i Milana Stefanovica.
Backa
Ustanak u Backoj razvijao se u jos tezim uslovima
nego u Banatu. Da bi osigurali svoje pozicije i
da bi se pred Madarima u Backoj predstavili kao
»oslobodioci«, madarski okupatori su u sam om
pocetku zaveli masovan teror koji je u prvom
redu bio uperen protiv srpskog dela stanovniStva,
osobito protiv kolonista i dobrovoljaca iz I svetskog rata. Ubijanje, deportovanje i odvoaenje u
]ogore kolonista: !judi, zena, dece - bilo je na
dnevnom redu prvih dana okupacije. 1 ) Okupator
je hteo da u samom pocetku ugusi svaku pomisao na otpor.
I pored ovakvih objektivnih teskoca, partijska organizacija u Backoj pripremala je ustanak u duhu proglasa CK KPJ i PK KPJ za Vojvodinu. Partijsko rukovodstvo smatralo je da je najvazniji
1) RaCuna se da je na taj naCin u BaCkoj ubijeno oko
8.500 civila, oko 10.000 maltretirano i op!jackano, a oko
15.0_00 proterano u Srem, Banat i druge krajeve. U logore JC oterano preko 20.000 osoba, medu kojima je bilo i
mnogo dece. Sarno u logoru u Sarvaru bilo je oko 1.200
dece.
245
�zadatak otupiti ostricu mr:Znje koju su okupatori
scjali mcau narodima i narodnostima u Vojvodini i boriti sc za njihovo jcdinstvo i zajcdnicki
otpor protiv nemackih i madarskih fasista.
Partijska organizacija u Backoj imala je najjacc uporistc u Novom Sadu, gde je na pocetku ustanka bio jedan dec Pokrajinskog komiteta i Okruzni komitet za novosadski okrug. To je i razumljivo, jer je Nevi Sad imao dugu slobodarsku tradiciju i revolucionarni radnicki pokrct koji su,
pod rukovoc!stvom KPJ, dvac!eset goc!ina izgraaivali rac!nici - Srbi, Maaari, Nemci i Slovaci.
Mean 80 partijaca i oko 200 skojevaca bile je cianova svih narodnosti. Otprilike jedna cetvrtina
toga Clanstva u KPJ i SKOJ-u bile su zene i omladinkc. Nckc oc! njih sa iskustvom iz predratnog
pcrioda postale su clanovi komiteta Partije 1
SKOJ-a. 1 )
Clanicc KPJ i SKOJ-a bile su ukljuccnc u sve forme
rada NOP-a. Dosta ih jc radilo u agitaciono·propaganc!nom aparatu i u tchnici koja jc bila organizovana pri PK~u. Hvatane su vcsti radio-cinisija o osloboc!ilackoj borbi naroc!a Evropc i o na.Scm NOB-u, zatim su prckucavanc i umnoZavane
na geStetncru. Ovaj naCin obavc.Stavanja poStene
javnosti pokazao sc vrlo pogoc!an, a Vcsti su postale vr1o popularne i traZcne medu simpatizerima NOP-a. Izlazilc su 2-3 puta ncdeljno u tirafu
od 1.500 primcraka, a prcvoctene su i na mactarski
jezik. Na ovom poslu bile je angazovano c!osta
drugarica: jec!nc su rac!ile na tchnTckoj strani posla, drugc su c!rzalc veZll sa kuririma koji su Vesti raznosili po ccloj Backoj. Cesto su i one same
bile kuriri.') Scm Vesti, u tehnici su umnozeni
proglasi CK i PK, tri broja Biltcna Vrhovnog staba i jedan broj Borbe.
Narodna pomoc ( docnije Narodnooslobodilacki
fond) bi!a je forma rada u Novom Sadu, a i u
drugim mestima Backe, gde su postojale organizacije NOP-a, kojom su najvise bile obuhvacene
zene. Ona je funkcionisala od prvih dana ustanka. Za organizaciju Narodne pomoCi i za njeno
postavljanje na najsiru osnovu u Pokrajini bi!a
je zaduzena Sonja Marinkovic. U odborima Narodnc pomoci bile su mahom zene. Stvorena je
Citava mreZa poverenika Ciju su veCinu opet saCinjavale zene i omladinkc. Prikupljena sredstva
- novae, namirnice, oc!eca, lekovi - namenjeni
su za slanje paketa zatvorenicima i logoraSima,
za pomoc ilegalcima, za placanje advokata prilikom suctenja zatvorenicima. Organizacija Narodne pomoCi brinula se za pronala:Zenje stanova za
ilegalce, za smestaj prikupljenih namirnica i odece, kao i tehnickih srcdstava za izvoaenjc diver1) Clan PK KPJ bila je Gordana Ivackovic (uhapscna po-
246
Cetkom oktobra 1941. godine; u zatvoru postala izdajnik
i nanela ogromnu stetu NOP-u Vojvodine), Clan OK KPJ
bila jc Livija Bern.
2) Vcsti radio-cmisija hvatane su u kuCi Julije Cimer. Za
tehniCku stranu posla hila je zaduZena Livija Bern, a njen
saradnik bila je Milesa BrkiC. Liviju je docnije zamenila
Mila Cobanski. Vesti su umnoZavane u kuCi Marije i Slobodana KovaCeviCa. Iz kuCe ih je iznosila Marlja deCjim
kolicima ispod tek rod:ene Cerke Slobodankc i prcdavala
jh kuririma na odredenim mestima. Na maclarski jezik
Vcsti su prcvodile Agnes Sas i Zora. RakoSi.
zija. 0 takvim stanovima uglavnom su sc brinule
zene. 3 ) u okviru narodne pomoCi odrzavani su
sanitetski tecajevi. Organizovanje ovog posla primile su na sebc zene-clanovi Partije, a tecajeve su
pohactale uglavnom skojevke. Do polovine septembra eve tecajcve zavrsilo je oko 50 Novosactanki.
U vreme priprema za ustanak i na pocetku ustanka
organizovane su vojne c!esetine i uc!arne grupe.
Njihov je zadatak bio cia prikupljaju oruzje, da
se vojnicki obucavaju i cia budu spremni za izvodenje diverzantskih akcija. Takvih vojnih desetina bile je u Novom Sadu oko 40, vecinom na periferiji grac!a, a bile ih je i u drugim mestima Backe. Kacl jc jula meseca date uputstvo da se poCne sa diverzantskin1 akcijama, drugarice - veCinom omlaclinkc - imalc su zadatak da ucestvuju
u njihovim pripren1ama, a i u samim akcijama.
One su prikupljale podatkc o okupatorskoj vojsci,
o stanovima oficira, o straZama kod pojedinih
vojnih objekata. Neposredno prcd izlazak prvih
vojnih dcsctina u polje radi paljenja zita, omladinkc su izvidalc ima li strazc u polju i kakvo im
je naoruZanje. Drugarice su uCcstvovale i u ispisivanju parola koje su jec!nog scptembarskog dana
osvanule na svim va:Znij im zgradama u centru
Novog Sada:')
Mectu omladinkama-skojcvkama, koje su u godinama okupacije svoja mladalacka mastanja i devojacke snove poclredile borbi protiv okupatora bile
su i Grozda Gajsin i Natalija Stankov. Volele su
svoj grad i gorele od zelje da se svete fasistima za
sva njihova nedela. Pripadale su jednom skojevskom aktivu, ali u izvrsavanju sitnih akcija nisu
cekale clirektivc. Grozda je sama pokusala da zapali flasom benzina jedan kamion, posipala je kolovoz klinastim ekserima, »jdevima« da bi se
neprijatcljskim vozilima izbusile gume; Nata je
pomagala svome bratu Timi pri prenosenju oruzja. Kad je njihov aktiv zbog hapsenja prestao da
radi, njih dve su resile da same izvedu neku vccu
akciju. Pala je odluka da 19. septembra uvece
ubace eksploziv u izloge dve trgovacke radnje u
centru grada, ciji su vlasnici bili predsednik i sckretar Kulturbunda. Nisu mogle gledati Hitlero·
ve slike koje su »ukrasavale« ove i drugc izloge.
Grozda je uhvacena pri samom izvoaenju divcrzije, a Natalija je ncsto docnije uhapsena. U policiji su ih strasno muCili, narocito Grozdu, koja
je poslc scstocasovnog mucenja bila sva krvava i
unakazena. Izvedenc su prcd preki sud u Segedinu. Natalija je kao malolctna osuaena na 14 godina robije, a Grozda na smrt. U svojoj 21. godini
hrabro i hladnokrvno stala je ispod vesala. U
smrt je otiSla sa parolom: »Ziveo komunizam!«
3) Skladiste hrane i drugog materijala (sanitetskog, teh-
niCkog) bilo je u kuCi Vukice Bursae, Cija je sestra Milica bila poznati aktivista. UtoCiSte ilegalcima, pored
drugih, davalc su majke aktivista, kao Sto su: Vida PuSkar, popularna ))Majka Vida« (Cerka Danica bila skojevka), Ljubica RanisavljeviC, zvana »TehniCka mama« (jer
joj je sin, poznati omladinski rukovodilac pre rata kao
uCenik TehniCke Skole, dovodio drugove kuCi, a »Mama«
ih jc izdaSno gostila; i snaha joj je bila aktivna), Zorka
TuciC, majka DuSka SuCova i druge. Gotovo sve su pro·
Sic kroz zatvor i imalc odliCno drl.anje.
4) Na formiranju desetina i organizovanju diverzija radi·
lc su Milesa BrkiC i Milica Bursae.
�Rad partijske i skojevske organizacije budno je pratila okupatorska policija, koja je revnosno prikupljala podatke da bi u pogodnom momentu zadala NOP-u u Novom Sadu odlucujud udarac. U
tome su joj isli na ruku i sami aktivisti koji su
u prilicnoj meri zapostavili pravila konspiracije
i svoj rad ucinili tako red javnim, omalovazavajud i potcenjujud neprijatelja. Ta cinjenica, a
zatim nekoliko slabih i izdajnickih drianja pred
policijom (Gordana IvackoviC), prouzrokovalo je
da su krajem septembra i pocetkom oktobra izvrsena velika hapsenja. U novosadskom zatvoru,
zloglasnoj »Armiji«, nasli su se mnogi clanovi
KPJ, SKOJ-a i odanih simpatizera, meau njima i
dosta rukovodedh drugova i drugarica. Uhapseno je preko 30 omladinki i zena, uglavnom partijki i skojevki. Hapsenja su se protegla i na organizacije u unutrasnjosti Backe- na Becej, Backi Petrovac, Kisac, Backu Palanku i druga mesta,
posle uspesno izvedenih akcija paljenja kudelje od
strane skojevaca. U Beceju je grupa skojevaca pri·
likom hapscnja pruzila oruzan otpor. Meau njima
je bila mlada Rusinka Irena ProvCi. Uspeli su da
pobegnu u polje, ali su ih zandarmi gonili po krvavom tragu koji je ostao iza ranjenog skojevca
Labuda Pejovica. Kad su ih uhvatili, vczali su ih
bose za kola i oterali u zandarmerijsku stanicu.
Hrabra Irena izdahnula je pod batinama, a nije
ni reci rckla.
Pred prekim sudovima okupatora nasli su se komunisti svih nacionalnosti Backe- Madari, Srbi, Jevreji, Slovaci, Rusini, Cesi. U Novom Sadu osudeno je na smrt i 25. novembra obeseno II clanova
SKOJ-a i partijskih i skojevskih rukovodilaca,
medu njima i Livija Bern, Clan OK KPJ.l)
Mnogc majke komunista, koje su i same pomagale
u radu svojoj deci, ostale su ojaaenc, ali i ponosne na drianje svoje dece prilikom izvrsenja smrtne kazne. Ceo Beecj bio je zadivljen hrabrim drzanjem bccejskih skojevaca koji su odbili da im
Se pred streljanje VeZU oci, vee SU, pogleda uprtih
u puscane cevi, klicali slobodi i Partiji. Na poslednjem viaenju mladi Becejae Labud Pejovic
rekao je majci:
»Mama, ako ti danas vidim suzu, nemoj vise nikad
govoriti da si moja majka. Tesko cu pod u grob
ako ti budes plakala. Fasisti ne smeju da vide nase suze, budi hrabra, mama. Vi cete brzo biti osloboaeni. Mama, tada napravi zastavu, veliku crvenu zastavu sa srpom i cekicem i zvezdom petokrakom ... I kada dode sloboda, istakni je, mama,
u centru Beeeja.«
Majka Gotfrida Hovea nije stigla na oprostaj sa
sinom, pa je Gotfrid prisao majci svoga druga
Labuda i rebo joj:
»Ljubice, neni, pozdravi moju mamu i reci joj da
me ne sahrani u nasem groblju, nego zajedno sa
1) Ostali su osudeni na dugogodiSnju robiju. Zene su ka-
znu izdr.lavale u zatvorima u Mat1arskoj i nemaCkim
zloglasnim logorima Dahau, Bergen-Belzenu i drugim, oda~
kle se neke nisu vratile. Taka je u logoru Ravensbrik
spaljena Vera PavloviC, istaknuti partijski i omladinski
rukovodilac Novog Sada.
ostalima, jer mi svi ginemo za istu ideju koja
ne razlikuje veru i naciju.« 2 )
Hapsenja komunista i rad prekih sudova u Novom
Sadu i drugim mestima Backe") trajao je do kraja decembra 1941. godine. A tada se okupator sa
velikim snagama ustrcmio na mali Sajkaski partizanski odred, koji jc bio na salasima uz Tisu
izn1edu Zablja i Curuga, i s natCoveCanskin1 na·
porima odolevao dalcko nadmocnijoj neprijateljskoj sili i zestokoj zimi. Gonjeni su kao zveri po
tiskim zaleaenim mocvarama. Najzad je odred
bio razbijen. VeCina je poginula, a malobrojni os·
taci povukli su se s ranjenicima u okolna se!a. S
njima je bila i jedina zena i bolniCarka Odreda
tcsko ranjena Kata Celovic (kroz nekoliko dana
ubijena je u raciji).
Da bi pokazao kako je ugrozen od partizana, okupator je svoje uspehe udario na velika zvona. I
odmah posle toga, 9. januara 1942. g., organizovao
zloglasnu raciju, masovno ubijanje mirnog sta·
novnistva sela Sajkasa. Priredeni su citavi pogromi. Izvodeni su na Tisu, ubijani i bacani pod
led muskarci, zene, deca, starci. Posle desetak
dana racija je prosirena i na Novi Sad, a zatim
na Becej i druga mesta. Krajem januara sveden
je krvavi bilans: ubijeno je preko 3.500 osoba najviSe Srba i J evreja, ali i pripadnika drugih na·
rodnosti.') Mcuu ubijcnima bile je oko 750 zena, oko 150-toro decc i oko 300 staraca. - Ove
racije samo su pojacalc mrznju slovenskog zivlja
prcma okupatoru, a ked postcnih Madara izaz·
vale su gnuSanjc i osudu.
Posle velikih gubitaka krajem 1941. g., NOP u Backoj, iako nije bio unisten, pocetkom 1942. g. bio
je primoran na povlacenje. Preostali partijski i
skojevski kadrovi prikupljeni su i rasporedeni u
druga mesta Backe sa zadatkom da za NOP pridobijaju nove snage i da se povezuju s najsirim
masama. Sve vecu vaznost su dobijala uporista
NOP-a po selima, koja su i odranije postojala, a
stvarana su i nova ( osobito u selima backopalanackog i zabaljskog sreza, zatim u Vrbasu, Kuli,
Turiji i drugim mestima). Velika sela i prostrana
backa polja sa salasima postajala su sve sigurnije
utociSte aktivistima NOP-a i partizanima, osobito posle formiranja Backo-baranjskog odreda, u
jesen 1943. godine. Kuce koje su ih primale i omogueavale im delovanje nazvane su popularno
»bazc«.') VeCina je imala izgraaena skloniSta (takoae nazvana »haze«) u kojima su se za vreme
policijskih pretresa i blokada krili ilegalci, a koja su redovno sluzila za smestaj propagandnog
materijala, orutja i vojnicke opreme, a nekad je
u njima bila smestena ccla tehnika. DomaCini
su bili iii clanovi KPJ ili pouzdani simpatizeri,
a cesto samo rodoljubi. Oni ~u uzimali na sebe
2) Citati iz knjige Dorda VasiCa ~~Hronika o oslobodilaC~
kom ratu juZne BaCke«.
3) U Subotici jc oktobra 1941. godine obeSena Laura Lola
Vol, clan OK KPJ. Hrabro je stala ispod vesala, a dzelatu
je rekla: ),Sto drhtite, ne veSaju vas!<c
4) Medu nastradalima najmanje je bilo komunista.
:i) Baze su postojale u svim krajevima Vojvodine gde god
je bilo NQP.a. Izgleda da su one nastale spontano iz potreba narodnooslobodilaCke borbe i nikle su istovremeno u Banatu, Sremu i BaCkoj, mada svaka od ovih obla·
sti smatra baze svojom specificnoscu.
247
�veliki rizik, jcr je pri!ikom upada fasisticke policije od njihovc hrabrosti i snalazljivosti zavisio
sclu i pohapscno prcko 30 !judi i zena.') Ali je
ne Sarno Zivot ilcgalaca vee i opstanak njihovc, u
Grupa boraca Backo-baranjskog odreda bila jc 12.
novcmbra 1943. g. stacionirana u Backoj Palanci.
Borci su bili razmc5tcni u tri kuce. Stab Odreda
sa nekoliko boraca i aktivista ovog sreza bio je
smesten u kuCi Lazara i Kate Stojakovic, koji su
imali sedmoro dece. Meau borcima bila je i Lepa
Andric, bolnicarka Odreda. Toga jutra u kucu je
stigla i Klara Fejes sa vaznim porukama za Odred od Oblasnog komiteta. Nije mnogo potrajalo
od njenog dolaska kacl je cerka domacinova viknula da je pun kamion zandarma opkolio kucu.
Ilegalci su se na brzinu potrpali u dva sklonista
koja su bila u dvema prostorijama. U jedno su
usli Klara, Zivko Popovic, sekretar SK KPJ i jedan ranjeni borac, u drugo - Lepa Andric sa jos
dva druga·aktivista i najstariji sin domaCinov,
inacc zamenik komandanta Odreda. On je doviknuo Zivku da je zaboravio pistolj na krevetu. Dok
se Zivko vraCao po piStolj, Zandarmi su ga primetili i oclmah poceli pucati. Drugovi su odgovarali vatrom, bacili su i bombu od koje je poginuo jedan zandarm. Uskoro je pao i ranjeni borac
kad je pokusao cla pobegne kroz prozor. Klara i
Zivko branili su se do poslednjeg metka. Najzad
su preos tal om bombom usmrtili sebe. - Tako je
pala Klara Fejes, clan Oblawog komiteta SKOJ-a,
vecini slucajeva, brojne porodice. Ilegalcima su u
radu pomagali svi clanovi porodice. I najm!ada
deca imala su svoje zadatke: da euvaju strazu, da
prenose poruke i propagandni materijal, da pomazu u tehnici. Tako je u Vrbasu, u kuci Dragutina i Dan ice Radanov bila baza zvana )>Ccntar<<,
ko~
ja je ostala neotkrivena kroz ceo rat. Iako su irna·
li sestoro decc, koja su sva radila za NOP, u njihovoj kuci je uvck bilo ilegalacal) Tu jc radila
i tehnika PK, u kojoj su umnozavanc vesti, a sprcmljcn jc i umnozen jcdan dvobroj »Slobodne Vojvodinc.« - Novi Vrbas jc bio cisto nemacki deo
varosi. Pa i tu jc bilo nekoliko baza. Najpoznatija jc bila kod Ludviga Hengla ( ucesnika u oktobarskoj rcvoluciji). Njegova skromna zena Kristina nijc se mnogo »razumevala« u politiku, ali
jc zato njihova baza spasla rukovodioce pokrcta
ovoga kraja u mnogim
kritiCnim
situacijama.
Zbog Kristinine odanosti NOP-u i socijalistickim
idcjama i zbog njcnog postenog, covccnog odnosa, drugovi su ovu bazu nazvali )>Socijalizam<{,
Teska je nabrojati i cvidentirati sve baze u Backoj.
Ali jedna ce istina ostati zapamcena: da su glavnu brigu oko ilegalaca i partizana u bazama nosile obicne zenc - domaCice. One su ih docekivale i ispracale, pripremale im hranu i prale preabuku. Ali su one ista taka, cesce nega njihovi
muzevi, pri nailasku fasista u sela, sakrivale drugove i kompromitujuCi materijal u skloniste, pazed budnim akam da nesta ne astane napalju, a
anda bi hrabro i na izgled hladnakrvno stale pred
policajce tvrdeCi da nemaju pojma sta su to partizani. Cesti su slucajcvi da su baze bile u kuCama samohranih Zena, udovica ili onih Ciji su
muzevi bili u ropstvu, u logoru iii na prisilnam
radu. Njihova hrabrost, snalazljivost i lukavstvo
za vreme polieijskih pretresa izazivali su divljenje. A njihova materinska briga za drugove, koje
su nazivale svojam decom, toplina i ljubav kojom
su ih obasipale jos i danas zive u secanju prezivelih boraca.
Svi oni koji su prosli kroz bazu nazvanu »Dobra
srce« u backom selu Parage ne mogu nikad zaboraviti njenu vlasnieu Jelku Popov, zvanu i »Majkica«. Mnoge jc ilegalce docekala i ispratila, ali
ni ona ni njeni gosti-ilegalci nisu nikad zaboravili 18. oktobar 1943. godine. Toga dana trebalo
je da se u njenoj kuci odrzi sastanak Oblasnog
komiteta KPJ za Backu. Drugovi su stigli dva dana
ranije da bi iskopali bazu za slucaj upada fasista. Baza jos nije bila gotova kada je javljeno da
veliki broj zandarma i vojnika blokiraju selo. Nareaeno je da se otvore kapije na svima dvoriStima. I pored viSe opomena, »Majkica« je kapiju
otvonla tek kad su drugovi usli u dovrsenu bazu.
Za vreme ove blokade otkrivene su mnoge baze u
1)
248
Ovdc su bili »bazirani«: Svctozar MarkoviC, sekretar
PK KPJ, Nikola Petrovic, Pal Soti, Geza Tikvicki - clanovi PK; zatim: Klara Fejes, Durica Jojkic, Mila Cobanski, Katica Sekicki, Mara PetroviC pa i Englez »Stiv« Devidson, Clan savezn1Cke Vojne misije, kad je boravio u
Backoj.
»Majkica<c svojc drugovc saCuvala.
ncustraSivi i neumorni horae. PoSta jc pucnjava
prestala, ilegalci iz dmge baze jedva su se izvukli ispod gomile namestaja kaje je domacica Kata,
prilikom prctresa kuce nabacala da bi sto bolje
kamuflirala ulaz u bazu. To je i spaslo clmgove.
Kad su iziS!i napolje, naiSli su na strasan prizor:
izmedu razbacanih stvari !ezalo je nekoliko leseva. DomaCina nije nigde bile- njih i njihova dva
sina adveli su fasisti.
Jos dok je trajala pucnjava, domacinov sin mali
Perica neopazeno se izvukao iz kuce i otrcao da o
blokadi obavesti druge dvc kuce u kojima su bili
sklonjeni drugi borci iz Odreda. Ovi su odmah
usli u skloniSta, a domacice Zivka Ristic i Mica
Sijakov su ih zatvorile i sacekale zandarme. I jeddna i druga su tvrdile da u kuci nikoga tudeg nemaju mada su zandarmi bili u staji na samim
bazama i cak pokusali da kopaju zemlju. Partizani u bazama driali su odsraf!jcne bombe i napeto iScekivali najgore. Najzad jc nastupila jeziva
tiS ina.
»Tada smo resili da izaaemo napolje - prica jedan
borac iz baze Sijakovih. - Z:arko sam zeleo da
poginem na vazduhu i suncu. Meni, kao fizicki
najjacem palo je u cleo cla dignem vrata (ad baze). Bila su vrlo teiika i kad sam konacno uspeo,
promolio sam glavu: u stali nije bilo nikoga. Provirio sam kroz vrata - i dvoriSte je bila prazno.
Onda sam uglcdao na pragu kuce strina-Micu. Bila je ogrnuta vuncnim salom. Sacekali smo da dode do stale. Upitala nas je da li smo gladni i pruzila nam svakom po komad hleba. U toj teskoj
situaciji osetio sam grc u grlu. Junastvo boraca
2) Tada jc uhapScna i adana ,~bazadZika~c
Roksa Srcmac
sa sinom Milo.Sem. Odvedeni su u logor gde su izgubili
Zivote.
�bledelo je pred herojstvom ove zene koja je imala punu kucu sitnc dccc«. 1 )
Ovakvih i slicnih primera bilo je mnogo i u dn:gim
selima Backe.')
Iako su backc zcne zbog neprekidnog terora i teskih uslova u kojima sc razvijao NOP na ovom
tcrcnu uspele da stvorc svoju organizaciju AFZ
tek posle oslobodenja, one su ipak bile velika pomoc aktivistima na raznim zadacima: na prikupljanju priloga za NOF, u tehnici, na obavljanju
kurirskih zadataka i sl. Ali su kao »bazadZike«
bile najkorisnije i najdragocenije. Mnoge su zbog
toga bile maltretirane, hapsene, sudene, odvodene na robijn i u logore, pa i ubijane. Njihova deca. omladinci i omladinke - ucesnici NOP-a, takode su masovno hapsena. Neki od njih uspeli su
da se prebace u sremske odrede i vojvodanske
brigade, gde su postali primcrni borci. Katkada
su i majkc poslc za njihovim primerom. Taka su
iz slovackog sela Kisaca, gde je od prvih dana ustanka radila porodica Kardclis, novembra 1943. g.
prebaccne u Srcm Zuzana Kardelis, sa dve kceri
i Marija Kardclis. Svc cetiri su stupile u srcmski
odred i borilc se do kraja rata.
Srem
Pripreme za ustanak u Sremu tekle su ncsto sporije
nego u Banatu i u Backoj, ali su zato bile tcmeljitije. Presudan znacaj za razvoj ustanka u Sremu imalo je oslobodenje trideset dvojice komunista - politiCkih zatvorenika iz kaznione u Sremskoj Mitrovici koji su, sa grupom sremskih aktivista, pokrenuli ustanak u Sremu.") Prvi partizani pojavili su se u Fruskoj gori, a zatim i u podunavskim i posavskim selima. Do leta 1942. g.
na teritoriji istocnog Srema operisala su tri odreda: Fruskogorski, Podunavski i Posavski, a uskoro je u zapadnom Sremu formiran Bosutski adred. Partizani su vriiili brojne akcije, a glavni oslonac i podriiku imali su u narodu srcmskih sela,
uglavnom kod srpskog zivlja. 0 partizanima su
se brinule organizacije NOF-a. Rezultat partizanskih akcija bio je taj da jc uleto 1942. g. iz oko 40
sela u Sremu proterana okupatorska vlast. Nju
su zamenili narodnooslobodilacki odbori koji su
izrasli iz Narodnooslobodilackog fronta. Ova sela
postala su partizanska uporista odakle su partizani odlazili u akcije i kuda su se iz akcija vracali.
Ustankom je rukovodio Okruzni komitet KPJ za
1) Citat iz knji£-c Dorda VasiCa j)Hronika o oslobodilaC·
kom ratu juZne BaCke<c.
2) NemoguCe je pobrojati sve »bazadZike<< u BaCkoj, pa
zato eva samo nekih: u Somboru Milanka i Nada Buza~
dZiC, Zagorka PuSin; u Sivcu Nevcnka SadZakova, Olga
RajiC; u TovariSevu Sofija i Milka RadoniC; u Curugu
(60 baza) Sofija Stojkov, Jeca $eguljev, Mica Mulic, Sofija Satin, Anka CupiC, Desanka Dolovac, Jovanka Gla-
viC, Milena i Jclcna CckiC; u Gospodincima Dobrila i
Smilja Popov; u BegeCu Fema SukiC, u BeCeju Persa
Burgijascv, Kata Curkic, Vuka Vrcbalov; u Turiji (30
baza) Danica SofroniC.
3) Bckstvo iz kaznione izveli su noCu izmedu 21. i 22. avgusta 1941. godine sami robijaSi prokopavSi kanal ispod
zatvorske zgrade i kaznionskog zida. Prihvatila ih je gru-
pa sremskih komunista, uglavnom clanova OK SKOJ-a,
medu kojima su bile Stanka Veselinov i Rosa ViliC.
Srcm koji je, sprovodeCi opstu liniju CK KPJ, uspea da omasovi partijsku i skojevsku organizaciju, tako da je do kraja 1942. g. u Sremu bilo oko
300 Clanova KPJ i oko 600 Clanova SKOJ-a, medu
njima znatan broj zena i omladinki. Oni su se u
radu oslanjali na narod sremskih sela, koji se sve
masovnije povezivao sa oslobodilackom borbom.
'--- Sve je to doprinelo da je jos u toku 1942. g.
ustanak na ovom geografski i strategijski ne baS
povoljnom terenu dobio opstenarodni karakter,
a Srem postao centar ustanka u Vojvodini:1 )
U ustanak su se sve viSe ukljuCivale i zene sremskih
sela. U poi'etku njihov rad se ogranicavao na pomoc ilegalcima i prvim partizanima, i imao je karakter spontanosti i rodoljublja. Ukoliko su odredi rasli, i njihova aktivnost postajala je raznovrsnija. Partijskc organizacije sve su viSe posvecivale paznju radu sa zenama, pa su zadl1Zivale
pojcdine clanovc, uglavnom aktivistkinje, da rade
sa zenama.') Gdc nije bilo zena- clanova KPJ,
ta zaduzenja dobijali su muskarci. U pocetku se
radilo po manjim grupama zena da bi se ubrzo
prciHo na sire forme udruiivanja.
Uslovi za forn1iranje organizacije Zena sazreli su
sredinom 1942. g., kada je ustanak u Sremu bio u
poletu. Zato je OK KPJ za Srcm 22. juna izdao
uputstvo sreskim kon1itetinut da pristupe stvara·
nju AntifaSistiCkog ft·onta Zena. U uputstvuG) stajalo je da u AFZ »mogu uc'i sve zene i devojke
koje su protiv okupatora i njegovih slugu i koje
su voljne dana bilo koji nacin pomognu narodnooslobodilacku borbu. Preko AFZ treba ostvariti
borbeno jedinstvo svih rodoljubivih zena Srema:
Srpkinja, Hrvatica i drugih. AFZ treba da obavlja
poslove: pruzanja pomoCi partizanima, skupljanje hrane, odela, sivenja, pranja vesa, plctenja
carapa . . . U AFZ-u treba organizovati bolnicke
kurseve ... Zenc uvlaCiti u partizanske odrede ... «
Uskoro se pristupilo osnivanju mesnih odbora AFZ,
osobito u selima iz kojih je protcrana okupatorsku vlast. Tu su organizacije zena ubrzo postale
glavni oslonac i pomagac mesnim narodnooslobodilackim odborima. Do kraja 1942. g. u svima tim
selima postojale su organizacije AFZ-a. I ne samo
u njima. AFZ-i su stvarani i u mestima gde je postojala fas1sticka vlast i gde se moralo raditi strogo konspirativno (na primer Zemun, gde je jos
1941. g. bilo 100 prilagaea za NOF, Stara Pazova,
gde je krajem 1942. g. pored AFZ-a u srpskom
kraju, formiran pododbor AFZ-a od Slovakinja).
Cim su u veCini sela jednog sreza formirani mesni
odbori, pristupilo se odrzavanju sreskih konferencija i biranju sreskih odbora AFZ-a. Tako su
do maja 1943. g. sreski odbori izabrani u veCini
srezova Srema: u zemunskom rumskom, pazovackom, mitrovackom, iriSkom, karlovackom.
4) Geografski, Srem predstavlja uzanu teritoriju, obgrlje·
nu dvema velikim rekama Savom i Dunavom, ispresecanu putevima i ZeleznjCkim prugama, gusto naseljenu
meSovitim nacionalnostima i sa nekoliko jakih neprija-
teljskih uporiSta za vreme rata.
s) Medu prvim aktivistkinjama koje su radile sa Zenama
bile su predratne komunistkinje Draginja NikSiC (poginula marta 1942) i Zora Potiparski koja je zbog komumzma pre rata bila osudena na tri godine robije.
6) Uputstvo je pisano prema direktivnom Clanku u listu
»Proleter« br. 14-15. za mart-april 1942.
249
�Tada jc Okruzni komitct dao zadatak jednoj grupi
aktivistkinja da izvrsi priprcme za konferenciju
zena Srema.
Okruzna konferencija AF:Z.-a za Srem odrfuna je 31.
maja 1943. g. u ustanickom selu MiSkovcima, na
poluosloboilenoj teritoriji, u tadasnjem rumskom
srezu. Konferenciji je prisustvovalo oko 20 delgatkinja iz svih srezova Srema. Neke od njih morale su se, uz veliki rizik, provlaciti kroz neprijateljske zasede i pored fasistickih uporiSta dok
nisu stigle na konferenciju. Posle referata o dota·
dasnjem radu organizacija zena razvila se diskusija u kojoj su ucestvovale sve delegatkinje. »Jednostavne zene, seljanke - a njih je bilo veCina koje su do juce bile zapostavljene i nisu znale
ni za sta drugo sem za kucu, za decu i za ropski
racl, govore sloboclno u ime svojih organizacija t)
... Iznose sa koliko paznje zene zbrinjavaju nase
borce ... , kako se hrabro clrie kad padnu u ruke
neprijatelju, sa koliko preclanosti i volje prosiruju i ucvrscuju svoju organizaciju. Iz njihovih
izvestaja u kojima su s ponosom poclvlacile visoke cifre skupljenih priloga ... i isticale broj organizovanih zena u pojeclinim srezovima i selima viclelo se koliko sve teze jeclnom cilju: ne ostaviti
ni jeclno mesto bez organizacije, ni jeclnu zenu van
organizacije ... « kaze se u jeclnom clanku o ovoj
konferenci j i.')
Iz clalje diskusije viclelo se koliko je vee u to vreme organizacija AFZ-a bila masovna. >>U nasem
srezu, i pored cestih upada fasista, ima nekoliko
mesta u kojima su sve Zene organizovane. Sarno u
jeclnom selu nasa organizacija broji preko 600
zena .. ·" izjavila je jeclna clelegatkinja i dodala: »U jeclnoj akciji skupilc smo vesa i namirnica
za jecJnu partizansku CC!U.« U clrugom se]u, posJe
mitinga o 1. maju zene su iseklc trube platna i
iskitile kolonu partizana. U nekim fruskogorskim
selima, posle neprijateljske ofanzive ujesen 1942.
g. ostale su bezmalo same zene, deca i starci, jer
su muskarci ili otiSli ll partizane ili su oterani u
logore. Ipak ta sela nisu zaostajala u raclu iza
drugih. »Mi imamo sela u kojima ne samo nasu
organizaciju vee i mesne odbore drie same zene«
rckla je delegatkinja iz toga sreza.
Na konferenciji je posebno istaknuto hrabro dria·
nje zena u neprijateljskim naletima i svetli pri·
meri drugarica kojc su poginule a fasistima nisu
ni reci rekle o svome radu niti su druge izdale.
Usvojcna je i rezolucija u kojoj su izneseni uspesi
u radu AF:Z.-a, ali i nedostaci koji su se odnosili
na srazmerno mali broj obuhvacenih zena iz redova Hrvatica, Slovakinja, Mailarica. Isto tako
podvuceno je da treba pojacati politiCki i kulturno-prosvetni rad meilu zenama. Rezolucijom su
obuhvaceni zadaci u tom smislu, a usvojen je i
predlog da se pokrene list za zene. - Sa odusevljenjem su prihvaceni pozdravni telegrami Centralnom odboru AF2-a i vojvoilanskim brigada-
rna.") Na kraju je izabran Okruzni odbor Antifasistickog fronta :lena za Srem. 4 )
U leto 1943. g. ustanak u Sremu clostigao je svoj puni razmah. Ustankom je tacla rukovodio Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu i okruzni komiteti za istocni i zapaclni Srem. 5 ) Obrazovana su
pokrajinska omladinska rukovodstva i Pokrajinski NOO. Formiran je Glavni stab NOV i PO Vojvodine, a u istocnoj Bosni XVI vojvoilanska udar·
na divizija. U Sremu su operisala dva partizanska
oclrcda koja su vrsila neprekidne akcije i borbe.
Vecina srpskih sela bila je oslobodena, a oslobodilacki pokret postojao je i u selima sa mesovitim
stanovnistvom, pa i u fasistickim uporiStima, ko·
ja su prcdstavljala oaze okruzenc slobodnom par·
tizanskom teritorijom. Fasisti su vrsili povrcmene
upade u slobodna sela pracene blokadama, pljackom, ubijanjem, paljenjem kuca, pa i bombardovanjem. Jedini zaklon predstavljala su u takvim
danima kukuruzna polja i Cuvenc srcmske )>haze<(.
A kad sve to proile, narocl se vracao svome »reclovnom« poslu. Sve oslobodilacke organizacije,
od kojih je svaka znala svoje zaclatke, nastavljale
su da rade uiurbano svaka na svome sektoru. A
posla je bilo isuvise: na prvom mestu briga za
odrede; tim poslom su rukovodili mesni odbori,
a zenske i omladinske organizacije bili su im glavni pomagaci; zatim, borba za letinu pod parolom:
»Ni zrna zita okupatoru«, koju su sprovodili odredi uz pomoc omladinskih i zenskih udarnih grupa: rad u bolnicama,G) radionicama. 7 ) - Takav
Srem »U kame je vrilo kao u kosnici,« bio je »ne
samo snazno i neugasivo zariStc (us tanka) nego i
primer monolitnog jcdinstva naroda i masovnosti
oslobodilackih organizacija, primer snage i Cistote narodnooslobodilackog pokreta i raznovrsnih
oblika otpora okupatoru i domaCim izdajnicima ...
Kao Sto su sc u oruZanim jedinicama borili naSi
borci, tako su se junacki driali i njihovi kod kuce ... ,pozadina« nije bila samo baza fronta, ona
se aktivno borila ... U »pozadini« se ginulo kao
3) Aprila 1943. godine na Majevici u istoCnoj Bosni formiranc su I i II vojvodanska brigada. Osnovu ovih brigada Cinili su sremski bataljoni koji su se u jesen 1942.
godinc prcbacili u istoCnu Bosnu.
4) Za prcdscdnicu 00 AFZ~a izabrana jc Milcva SaviC
Olga, a za sekretara Srbislava KovaCeviC Marija: Nekoliko dana poslc konfcrencije poginula je Milcva Sa~
viC, a na njeno mesto do.Sla je Mira Milo.SeviC, seljankaprvoborac iz Iriga.
ti) Radi lakSeg rukovodenja ustankom izvrSena je podela
Srcma na dva okruga sa posebnim okruinim komitctima i rukovodstvirna oslobodilaCkih organizacija.
6) Prvi kursevi 1..a bolniCarke organizovani su u maju
1942. godine u Fruskoj gori. Vodila ih je Zora Potiparski.
Uskoro je tu formirana i bolnica Ci:ji je upravnik bio dr
DuSan SaviC Doda, a politkomesar Ruiica Darmati. Kad
su osnovane komande podruCja, pri svakoj od njih bila
jc bolnica, smcStena u nekom od oslobodenih sela. Ra~
njenicirna su struCnu pomoC ukazivale omladinke koje su
zavrSilc bolniCarskc teCajcvc. Prilikom faSistiCkih upada,
ranjenici su sk!~nja!li u baze Hi noSeni kolima iZV3:fl ~e:
la. Ali -nekad ntJe btlo vremena za to. Tada su ranJenlct
stradali a s njima i bolniCarke koje ih nisu napuStale.
Tako je u jednoj ofanzivi poginula Frida Anaf iz Zemu·
na, omiljena »Dunjaox.
1) Mcdu njima bile su i: Milica LukaC AnCa iz Novih Kar-
lovaca (Sasa), prva zena koja se ukljuCila u NOP u ovom
ustaniCkom sefu: zatim Zagorka Grujii Ujna iz Vojke,
Ljubica KoldZiC-Fatima iz MiSkovaca, Vukosava PeinoviC 2edna iz FruSke gore, Jelena StanivukoviC Silja iz Sida, koja je prva poCela da radi sa Zenama u Sidskom
srezu.
250
•) List »lstina« br. 21, od 10. VI 1943.
7)
Radionice su takmle bile pod komandama mesta. Bilo
ih je od svih zanata. Krojacke su obieno drlale zene.
Jedna krojaCka radionica bila je u ustaniCkom selu Pr·
hovu. Njome je nlkovodila Jelena Grulovic, popularna
...retka«.
�i na frontu ... « piSe Jovan Veselinov Zarko, tada
sekretar PK KPJ za Vojvodinu. 1 )
Sa stvaranjem rukovodstava pokrajinskih NOP organizacija, postavilo se i pitanje, pokrajinskog
rukovodstva AFZ·a. Ali pasta u Backoj i Banatu
JOS nije bilo AFZ-a, formiran je Inicijativni pokrajinski odbor AFZ-a ad dve drugarice. U vrlo
povoljnoj ustanickoj klimi uskoro je ceo Srem
bio pokriven organizacijama AFZ-a. Zene su zavolele svoju organizaciju. Clanice odbora, najce·
see seljanke, u pocetku nevicne rukovonenju, brzo
su izrastale u sposobne rukovodioce. 0 svome ra·
du podnosile su redovno izvestaje mesnoj partij·
skoj organizaciji i mesnim odborima, a slale su
ih i sreskim odnosno okruznim odborima AFZ·a. ·
U svojim izvcstajima, pisanim nevestim rukopisom, iznosile su stanje u selu, rezultate · koje je
postigla njihova organizacija, traZile savete; u
svojoj skromnosti vise su podvlaCile nedostatke
nego uspehe iako su uspesi hili veliki. Podaci su
se slivali u okrui.nim odnosno pokrajinskom odboru i kao opsirni izvestaji dostavljani okruznim
komitetima i PK-u KPJ za Vojvodinu.') Clanice
sreskih odbora AFZ-a stalno su obilazile mesne
odbore; a clanice okruznih i pokrajinskog AFZ-a
obilazile su sreske i mesne organizacije.
U jednom opsirnom izvestaju PK-u za Vojvodinu i
Centralnom odboru AFZ-a za Jugoslaviju od novembra 1943. g. dat je cifarski pregled organizacija AFZ-a u sest srezova istocnog Srema:
Broj organizovanih zena u celom okrugu
od toga ncsrpskih narodnosti
Broj sreskih odbora
Broj clanica sreskih odbora
Broj mesnih odbora
Broj clanica mesnih odbora
13.500
500
6
51
67
435
Snabdevanje vojske hila je svakodnevna briga organizacija AFZ-a. Da bi sabirnim akcijama dali jos
vise poleta, 00 AFZ-a za istocni Srem i PO AFZ-a
organizovali su pocetkom septembra 1943. g. utakmJCu u sakup!janju priloga za vojvodanske
brigade u Bosni. Takmicenje, koje je trajalo 10
dana 1 obuhvatilo svih sest srezova, snazno je zatalasalo ne samo AFZ vee i omladinske i druge
organizacije i dalo gotovo fantasticne rezultate
iako je sprovedeno na terenu gde su stalno bil~
par_tizanske jedinice i gde su fasisti cesto pljackah. Pre ovog takmicenja, popularno nazvanog
»kampanja«, izvrscne su pripreme. 00 AFZ:-a izdao
je proglas u kame je pozvao Srpkinje, Hrvatice,
Slovakinje, Manarice da se ujedine u takmicenje
"k? ce viSe priloziti, ko ce viSe sakupiti za nasu
VOJSku« pod parolom »Svi za vojsku, sve za vojsku!« UoCi takmicenja u svim mestima odrlani
lz P~':!dgovora knjizi Zarka AtanackoviCa uSrem u
NOP-u 1 socijalistiCkoj revoluciji«.
2 ) l_<ad)e u leta _1943. go~!nc 1:1spostavljcna vcza sa Vrhov~um stabom, ~me. P?kraJms~~ odbor AFZ-a slao je izveStaJC CO AF:Z-u 1 od nJega dobiJao savetc i propagandni rna·
tenJal (•Zenu danas• i drugo). Clan CO AFZ-a Mira
MoraCa provela je mesec dana u obilasku organizacija
AFZ-a u Sremu.
1)
su sastanci i konferencije o organizovanju cele
akcije. I utakmica je pocela. TakmiCio se srez sa
srezom, selo sa selom, grupa sa grupom zena.
Mada je nemoguce opisati sav polet koji se ispoljio u takmicenju i navesti sve primere, evo bar
priblizne slike jednog dana ove akcije u dva ustanicka sela - Mihaljevcima i KarlovciCu (b. zemunski srez) koja su hila menu najvise stradalim selima u Sremu:
»Malo sresko selo M. danas je vrlo zivo. Pored bombama i mitraljeskim rafalima unakazenih kuca,
koje ostavljaju tuznu sliku stradanja i patnji, promicu zurno zenske prilike, vecinom u crnini. Svaka ad njih nasi neki zavezljaj, korpu iii vrecu.
Druge, sakupljene u grupi, prepiru se oko neceg.
Trece, opet, nevestim, grubim ciframa, beleze neke rezultate. Otkuda ova uzurbanost? Pa danas
pocinje takmicenje u prikupljanju priloga za naSu vojsku ... Na raskrSCu, na vidn01n mestu,
vee su istaknuti rezultati danasnjeg takmicenja.
Tu je narocito zivo, cuje se prepirka: »Nas sokak
je danas pobedio! Vidi, koliko kod nas ima carapa, kosulja, pa lekova. Gde li samo nanose avolike injekcije? Ali cekaj, da vidiS sta ce sutra nas
sokak dati! Zar mi da izostanemo, to ne mozemo
nikako dozvoliti!« - ,Ja cu sutra dopuniti rubriku zito«, govori postariji seljak. - »A ja sam
se pogodila da tri dana vadim krompir kod Nikole i sve Sto zaradim, daCu za naSe borce«, kaze siromasna starica Cija su dva sina u narodnoj vo)sci. - . »A ja cu doneti jos jedan Cilim,
J?s koJu kosu!Ju. Mi moramo na kraju pobediti,
v1decete samo!« - samouvereno uzvikuje jedna
omladinka.
A u ~elu K. ista. uzurbanost. Na sve strane organi~uJe se koleknvno kuvanje pekmeza. Sakupile se
zene po grupama, podelile posao, pa se takmice
koja c~ vise skl;lvati pekmeza, ciji ce biti bolji.
O~lad.ma pomaze da sve bude sto pre gotovo, i
sv1 zaJedno pevaju, ori se celo selo. Jedna noc
ves~log kolektivnog rada, a sutradan preko 300
tegh gusto skuvanog pekmeza gotovo je da se salje borcima.
N~ dr'7go) stra_ni _de-:<urne preko celog dana primaju
1 upiSUJU pnlozene stvari, uvece sabiraju, a ujut:U. osvanu. ;ez':'ltati. I opet nastaje prepirka i jos
Jace takmxcenJe ... 3 )
U zavrsnom delu utakmice odrlani su mitinzi za
jedno i!i viSe sela na oslobonenoj teritoriji i konferencJJe u neoslobodenim mestima. Menu govormcJma. na mitinzima bilo je i seljanki, koje su sa
radosmm uzbunenjem i ponosom iznosile rezultate
svoje »kampanje«, kojima su dokazale koliko vole narodnu vojsku. To su bile prave svecanosti
pra_c~~e veseljem i pevanjem borbenih pesama.
!'laJVJse. se._revala pesma: »Vojvonanska brigada
1de n~ Juns, nap red ... « Posebno je bilo svecano
u sel~ma zemunskog sreza, jer je to bio srez-pobedmk u takmicenju.
Skupljene stvari - menu kojima je hila namirnica
svih vrsta, zatim odece, obuce, rublja, platna, vune, cebadi, . cilimova, sapuna, duvana, zavoS) Clanak »iz kampanjc« ~oji jc napisala Jela StojanoviC
clan 00 AJ':Z, stampan Je u prvom broju lista »Vojvo<1anka u borbi«.
251
�ja, raznih lekova, pa do pribora za jelo i
cetkica za zube - predate su narodnim odborima. Rezultati akcije, iskazani u ciframa po srezovima, prikazani su u posebnoj brosuri. Uskoro
su povorke kola sve sto je bilo prikupljeno nosile
vee ustaljenim partizanskim putevima brigadama
u Bosnu. Mnogi borci bili su obradovani ne samo
poklonima vee i pismima koja su nasli medu darovima sa adresom: »Nepoznatom borcu«. - 0vakve i slicne akcije ucvrsCivale su jos viSe bratstvo izmedu naroda Srema i onaga u Bosni gde
su se vojvodanske brigade borile zajedno sa bosanskim brigadama.')
Svakodnevna prakticna aktivnost zena bila je protkana politickim i kulturno-prosvetnim radom u
okviru AFZ-a. Svaki sastanak, pored prakticnog
dela, imao je i svoj politicki deo. Citani su partizanski listovi i diskutovano o dogadajima na frontu. Zene su ucestvovale na priredbama povodom
praznika L maja iii proslave oktobarske revolucije, a za 8. mart spremale su same program. Neka
sela imala su svoje zenske horove, a neke zene
glumile su u komadima.2 ) Nepismene su, pored
svih poslova, nalazile vremena da svrsavaju analfabetske tecajeve koje su drzale uciteljice partizanskih skola. UCile su da bi mogle pisati svojim
sinovima koji su otiSli u »redove« (partizane).
Jedna seljanka tek sto je naucila slova nevesto je
napisala svoj prvi sastav: ,J a sam zena od pedeset leta, pa se mucim, prvi razred ucim.«
Politickom uzdizanju zena Srema mnogo je doprinela partizanska stampa. U Sremu je izlazilo nekoliko listova (»Istina«, »Na5a borba«, »Slobodna
Vojvodina«, »Glas omladine«) koji su donosili i
priloge o zenama i njihovoj organizaciji. Najpopularnija i najcitanija bila je »Istina« koja je jedanput nedeljno izlazila od 1942. g. do kraja rata.
Pored toga, stizala je »Borba«, a iz Hrvatske »Zena u borbi« i slavonska »Udarnica«. Osobito interesovanje kod zena izazvali su materijali sa I
konferencije zena Jugoslavije odrlane decembra
1942. g. u Bosanskom Petrovcu i obnovljena ,zena danas«. Sve te materijale zene su proradivale
na svojim sastancima. Ali, mada je propagandnog
materijala bilo dosta, one su prizeljkivale svoj
1) To bratstvo ni do danas nijc ostalo fraza. PotiCc ono
joS ad jeseni 1942. godine, kada je na terenu Srema kratko vreme boravila VI udarna bosanska brigada. Pri povratku VI brigada je u svom sastavu imala i dva bataljona sremskih boraca koje jc povela sa sobom u Bosnu.
Narod je sveCano ispratio brigadu. Tada je nastala ana
i danas popularna pesma:
"Kad su Sremci krenuli iz te FruSke gore
Pa odoSe za Bosnu tamo da se bore...
Oj ti Bosno ponosna, visokih bregova,
Evo tebi u pomoC sremaOkih sinova ...u
252
Posle oslobodenja neka sremska sela »pobratilau su se
sa bosanskim selima i uzajamno se poseCuju, Tako se
selo Golubinci pobratilo sa SekoviCima u istoCnoj Bosni, gde je sahranjeno preko 30 poginulih boraca GolubinCana. Svake godine po stotinu meStana, najviSe majki i sestara poginulih, idu u SekoviCe, a ovo selo im uzvraCa posete.
') Zora Filipovic iz Novih Karlovaca (Sasa), tada vee starija seljanka, igrala je u komadu »Matia. od Capeka, a
Jovanka iz Le:Zimira, »Crnka FruSkogorkau, napisala je
pozori.Sni komad i igrala u njemu.
list. Tu zelju izrazile su jos na Okruznoj konferenciji.
Pripreme za pokretanje lista za zene pocele su kad
je obnovljen NOP u Banatu i Backoj, jer je list
trebalo da ima vojvodanski karakter. Pripremne
poslove uzele su na sebe clanice Inic. PO AFZ-a i
00 AFZ-a. List je dobio naziv »Vojvodanka u
borbi«. Prvi broj izasao je januara 1944. g. i docekan je sa velikim simpatijama. Osim ovoga, izasla su do polovine 1944. g. jos tri broja. 3 ) U sva
cetiri broja objavljeno je viSe clanaka, reportal'a,
nekoliko pripovedaka i pesama, dosta vesti i kratkih dopisa - o borbi zena za slobodu i ravnopravnost. Prestampavan je i pogodan materijal iz
drugih list ova ( ,zene danas«, »Glasa omladine«
i dr.). Bilo je dopisa iz Banata i Backe, a i nekoliko priloga na slovackom jeziku namenjenih zenama slovacke narodnosti.
Pored drugarica iz redakcije, saradnici u listu bili
su: Jovan Popovic, knjizevnik (tada urednik »Slobodne Vojvodine«), koji je urednicama mnogo pomagao svojim savetima; zatim: Stanka Veselinov, Geza Tikvicki, Anka Kmezic, i drugi. Posebnu
brigu listu posveCivao je Jovan Veselinov Zarko,
politicki sekretar PK KPJ za Vojvodinu.- U tehnickom uredivanju lista redakciji je pomagao Vojislav Nanovic Joca, urednik »Glasa omladine«.
List je izlazio u 1000 primeraka, a umnozavan je
u tehnici »>stine«. 4 )
Jos u toku pripremanja prvog broja lista rcdakcija
se obratila clanicama AFZ-a da preko svojih organizacija salju dopise. Vee za prvi broj stiglo je
mnogo dopisa od drugarica sa terena, medu koj ima je bilo dosta pisanih nevestom rukom seljanki, ali napisanih iskreno i toplo, cesto u stilu »na
narodnu«, - Evo nekih odlomaka iz tih dopisa:
•Nee je pune dve godine kako sam upoznala ovu
borbu - pise seljanka Milica. - Skupljale smo se
u jednoj kucici, provodile tu cele noci, slusale vesti koje nam govore kako se bori Crvena armija,
kako se bori nasa vojska sa fasistima, koji nemilosrdno ubijaju nasu decu, videla sam to svojim
ocima« . . . »Meni su fasisti ubili ono sto mi je
najmilije, moga jedinoga sina - piSe jedna majka i nastavlja: »A ponosna sam sto sam majka
cerke koja je posla da osveti brata. Otisla je u
Bosnu, ukrala se .. -" Druga piSe u stihovima:
»Na osvetu stalno mislim, na pobedu partizana ...
3) Urcdnik je bila Srbislava KovaCeviC Marija, a Clanovi
redakcije: DuSanka JovanoviC Branka, Jela StojanoviC,
Jelena PopoviC Marica, Dara StefanoviC Vida i Edita Pisker Mila; sve su one i pisale u listu.
4) »Tchnika« je funkcionisala za celo vreme ustanka u
Sremu. Najpre je to bila samo pisaCa maSina i ciklostil,
odnosno gcStetncr za umnoZavanje. U takvim >-tehnikama« najviSe su radile Zene. Tako je u Zemunu bila »tehniCar« Margita Vuk (za cclo vreme rata); u ))Istini« su
radile Draginja Niksic (dok nije poginula), Edita Pisker
Mila (dok nije presla na rad u 00 AFZ-a).- Docnije su
stvoreni Citavi tchniCki aparati pri organizacijama. U Ok-
ru:Zno) tehnici umnoZavana je »Istina« i drugi okruZni
listOVI. Od 1943. godine radila je mala stamparija u bazi
na jednom sala.Su. Tu su Stampani listovi »NaSa borba«
i »Slobodna Vojvodinaa, a odStampano je i viSe broSura.
Svi listovi su kurirskim vezama stizali u sve krajeve
Vojvodine, pa i do Vrhovnog staba. - •Vojvodanka u
borbi• slata je redovno Centralnom odboru AFZ-a, zatim oblasnim odborima Slavonije i istoCne Bosne, s kojima je PO AFZ-a odriavao vezu.
�Jer svi znate da ja imam jedinicu, cerku milu, dobrovoljno otisla je s drugovima u •liniju« (partizane).- I taka dalje.
I za druge brojeve stizali su dopisi. Posebno su bile
zapazene pesme Stane Petrovic Nane iz sela Karlovcica, koje su izrazavale neodnegovan, samonikli pesnicki talenat ave seljanke. Eva jedne od
njih stampane u •Vojvodanki u borbi«:
RASTANAK
Majka, zasto si taka zabrinuta, tuzna?
Ponekad tvoje oci suze mute,
Pa usta, koja mi nezne reci govorahu,
Sad nemo cute i cute.
Na mene kradom topli pogled bacis,
Mastanjem tvojim sad daleko ti si.
I kao da mi nesto hoces da uskratiS,
A to nikad nisi ...
Znam, moj odlazak je uzrok bola tvoga.
0, majko, nemoj da budcs taka slaba, nejaka,
Vee hrabra, hrabra i kao bedem jaka,
Jer covek u ova burna vremena
Treba da je tvrai i od kamena.
Zar da nam i buduce pokolenje cami
KO suZnji, u veCnom ropstvu u tami?
Ja cu otiCi - jer svest me zove
Da clarno zemlji nove plodove,
Ljudima svetlost umesto mraka.
Ne daj da ti zloslutna mis6 po glavi !uta,
No reci: »Zbogom, sine, zelim ti sreena puta!«
AI' nad njim sa strepnjom i zudnjom,
Bdila je ona dvadeset leta,
A za momenat maze da padne
Od mrska zrna dusmanina kleta.
To majci pamet ometa,
Pa radost, zelje i nade,
U dubok ponor odu.
sta ce joj tada svetlost? Ne mari ni za slobodu.
Ali te njene misli recima i ne zbori,
Jer u njoj ljubav majke i svest visoka se bori.
Da je potrebno - ona saznaje Zbaciti lance ropstva vekovna
7
Skinuti s lica tamne feredze ...
I cedo - najvece blago - od sebe daje
U borbu svetu - bez suza, bez placa.
Jer svest visoka majdnu ljubav- nadjaca ...
»Za svetle ideale i za buducnost bolju,
Podi mi srecno, sine, i imaj cvrstu volju!<<
lake je izlazio kratko vreme, list »Vojvodanka u
borbi« odigrao je znacajnu ulogu u budenju zena
Vojvodine i u njihovom mobilisanju u oslobodilackom ratu.
Da bi se aktivistkinje AFZ-a - clanice mesnih i sreskih odbora sto vise osposobile za rukovodenje
svojom organizacijom, odriavani su kratki politicki kursevi. Vecina odbornica bile su seljanke
koje su sa uspehom obavljale sve praktiene zadatke, ali im je nedostajalo politicko znanje o ciljeyima i karakteru oslobodilackog rata. Od jeseni 1943. do proleca 1944. g. odrlana su cetiri takva kursa: dva za sreske, dva za mesne clanice
odbora AFZ-a. Kroz sva cetiri kursa proslo je
preko 60 odbornica, mectu njima 2-3 drugarice
iz Backe i Banata. Kurseve je organizovao PO
AFZ-a u 00 AFZ-a, a PK KPJ je pomogao u pravljenju programa i dao potrebnu literaturu. Za
smestaj i ishranu brinuo se Mesni odbor AFZ-a
onaga sela gde je kurs radio. Program je obuhvatao desetak tema, 1 ) a predavaci su se trudili da
ga izlazu sto pristupacnije s obzirom na sastav
slusateljki. Posle predavanja sledilo je proucavanje teme po grupama, a zatim propitivanje. Vreme odmora prolazilo je u pravljenju zidnih novina, u zabavi i pevanju borbenih pesama. - Na
kraju kursa odriana je zavrsna konferencija sa
propitivanjem i ocenjivanjem kursistkinja, kojoj
su prisustvovali clanovi mesnog odbora i predstavnici drugih organizacija iz mesta. Posle toga
prireaena je skromna svecanost.
Opsti uspeh ovih kurseva za zene bio je iznad ocekivanja s obzirom na uslove pod kojima se radilo
( dva kursa omela je fasisticka reakcija, ali su
ipak zavrsena) i na sastav kursistkinja, meau kojima je bilo dosta seljanki. Ali i one su se, sa zacudujucom upornoscu, trudile da savladaju program.
Kratki politicki kursevi visestruko su hili od koristi organizaciji AFZ-a. Ucesnice kurseva prenosile
su steeeno znanje na ostale zene u selima; zatim,
one same osposobljavale su se za umesnije rukovodenje organizacijom i sticale samopouzdanjc i
uverenost u sopstvenu vrednost; najzad, zivot u
kolektivu, drugarstvo i atmosfera koja je vladala
medu zenama ostale su im u trajnoj uspomeni.
I u zapadnom Sremu organizacije AFZ-a razvijale su
se slicno anima u istocnom Sremu, mada nesto
sporije. Okruzna konferencija zena odriana je
25. septembra 1944. g. u prisustvu oko 200 delegatkinja. Konferencija je imala manifestacioni
karakter kao i sve konferencije tih dana u predvecerje oslobodenja. Izabran je Okruzni odbor
AFZ-a od 19 drugarica, medu kojima je, pored
Srpkinja, bilo i Hrvatica, Rusinki i Slovakinja. Za
predsednicu izabrana je Sata Milutinovic, seljanka iz Molovina. 2 )
Ovim prikazom nije bilo moguce obuhvatiti i druge
aktivnosti zena Srema u oslobodilackom ratu, na
primer: rad u narodnooslobodilackim odbori·
rna;") straze, koje su zene drhle na kraju sela
budno pazeci da u selo ne ude neko bez partizanske propusnice; obradivanje >>drugarskih« basta
i njiva ( onih porodica ciji su svi clanovi hili u
partizanima); ucesce u udarnim grupama u borbi za zetvu iii u raskopavanju puteva i rusenju
mostova da bi se spreeili neprijateljski kamioni
t) Program je pravljen po ugledu na program za nile
kurseve AFZ-a i Stampan u >lleni danas<( br. 32. Me<tu te-
rnama bile su i: Zena kroz istoriju, 0 faSizmu, Oslobod:ila.Cki rat naroda Jugoslavije, Uloga Zene u NOP-u, AntrfaSistiC.ki front Zena. PredavaCi na kursevima bile su:
DuSanka JovanoviC Branka, Luna Koen Lela, DuSanka JeremiC Sofija, Edita Pisker Mila, Srbislava KovaCeviC Mar-ija, Vida MamuziC Drinka i druge.
su Mira Medic, clan
OK KPJ za zapadni Srem i Zora Potiparski. U pripremanju konferencije uCestvovale su: Milka Bobinac, Jo-Ian Levinger Mira i Luna Koen Lela, aktivistkinje na to-me terenu.
') U leto 1944. bilo je oko 300 zena u raznim narodnooslobodila.Ckim odborima.
2) Referate na konferenciji drlale
253
�da uau u selo, i tako dalje. Tesko je opisati sve
napore i izneti sve opasnosti koje su vrebale zene-kurire, kakve su bile Ivanka Stojanovic iz pazovackog sreza, ili J elena Najic iz zemunskog sreza, ili tetka Ljuba iz ilockog sreza. One su za celo
vreme rata obavljale taj naporni posao. Persa
Barac iz rumskog sreza, koji je vodila jedinice
iz donjeg Srema u Frusku goru, nije ostala do
kraja rata na toj duznosti, jer je poginula od neprijateljske zasede zajedno sa sinom kada ga je
vodila u partizane.
Izostavljen jc i rad zenske omladine koja predstavlja zasebno poglav]je u oslobodilackom ratu Srema. Njcni podvizi u pozadini bili su ravni podvizima omladine u jcdinicama.
Zasebno poglavlje cini i ucesce :lena i omladinki
Srema (i cele Vojvodinc) u odredima i vojvodan·
skim brigadama, gde su bile ne samo pozrtvovane
bolnii'arkc 1) vee i dobri borci i rukovodioci') i
ginule hrabro kao i njihovi drugovi klicuCi Partiji i Titu.
Bilo je :lena i omladinki Srema koje su rukovodile
partijskim i skojcvskim radom u srezu odnosno u
okrugu, kao sto su: Stanka Veselinov Seka, Zora
Krdialic 'Z:aga, Aleksandra Mladenovic Zdenka,
Anka Kmezic, Jovanka Petkovic Jelka, Ruza Durdevic Crna i druge. - Nemoguce je nabrajati dalje, a da se ne ucini nepravda mnogima.
Celokupan rad :lena, kao i NOB Srema uopste,
pratili su stalni fasisticki naleti i reakcije. - Za
vreme tzv. »Velike ofanzive« i akcijc zloglasnog
Viktora Tomica u jescn 1942. g. stradalo je oko
6000 lica, a oko 10.000 odvedeno je u logorc. Meau
njima bilo je mnogo zena, omladinki i dece. Masovna streljanja izvrsena su u Sremskoj Mitrovici i Vukovaru. Citave kompozicije nosile su narod sremskih sela u Jasenovac i Staru Gradisku.
Zatrte su citave porodice, a neka sela ostala su
skoro potpuno bez muskaraca u snazi (na primer, Grgurevci i Bukovac u Fruskoj gori), ali su
zene u njima nastavile da rade i da se bare. Tesko
ce se ikada znati tacne ci[re koliko je zena stradalo u proslom ratu. Ali se zna da u Sremu nije
zabelezen ni jedan slucaj izdajstva ni slabog ddanja zena pred fasistima.
Medu prvim partizankama Srema bile su Jovanka
Gaboscc i Kaja Relic. Uhvacene su u proleee 1942.
g., a 6. maja sa grupom rodoljuba izvedene na
streljanje u Sremskoj Mitrovici. Pre nego sto su
ih pogodili puscani meci, Jovanka je prisla ustaskom oficiru, pljunula mu u lice i uzviknula okupljenom narodu: »Braco, mi ginemo samo zato sto
smo se borili za slobodu.« Zatim su obe klekle pored iskopane rake i zapevale: »Ustajte, vi zemaljsko roblje ...«
U jednoj fasistickoj raciji uhvacena je Danica Andrin, predsednica AF:Z-a u malom fruskogorskom
selu Svilosu i majka troje dece. Iako su joj zapretili strcljanjem, nije htela ni reci da kaze o
1) Poznate bolniCarke bile su, na primer, Velinka Avra
4
254
movie i 2ivka LaziC iz Srerna, pa Gordana Stankov iz
BaCke i mnoge druge; rukovodilac saniteta pri Glavnom
~tabu hila je Anka Jovicic Beba.
2) Janja Dragojlovic hila je komandant bataljona, Du~an
ka JoviCiC Nad komesar bataljona, a Anka Daus Crna
zamenik politkomesara XI vojvoc:lanske brigade.
svojoj organizaciji. Kada su je stavili pred pus·
cane cevi progovorila je: »Gledajte, fasisti, kako
umire zena koja voli svoj narod.«
Za vreme blokada sela fasisti su terali narod, veCi·
nom zene, decu i starce, u crkvenu portu i trazili
da im se izdaju partizani i proka:Zu baze. Zagorka
Gavrilovic") i Sofija Vesic iz Mihaljevaca nad iskopanim rakama ostale su neme iako su u kuci imaJe partizane sakrivene u bazi. Dale su primer celom selu.- Omladinku Rajku Krunic, seljanku iz
Prhova, ubili su fasisti u dvoristu njene kuce, jer
je odbila da ide na rad u Nemacku. - Takvih
primera bilo je mnogo i nemoguce je sve izneti,
kao sto je nemoguce opisati masovne pogibije
1judi, zena i dece u selima kao sto su Bosut, Grk,
Raca koja su tako reei bila opus tela.
Posle oslobodenja Vojvodine zene su pregle na nove zadatke: rad u bolnicama, zbrinjavanje dece
bez rodi telj a, pomoc porodicama cij i su c!anovi
izginuli iii su bili u vojsci, skidanje letine i obrada polja i drugo. Najveci deo tih poslova obavljale su u svojim organizacijama koje su sada formirane u svakom mestu Pokrajine. Do kraja 1944.
g. oddane su i u svih pet okruga Backe i Banata
okruzne konferencije i izabrani okruzni odbori
AFZ.-a. Najzad je 1. i 2. januara 1945. g. u Novom
Sadu oddana Pokrajinska konferencija uz ucesce
650 delegatkinja- predstavnica svih naroda i narodnosti Vojvodine, seljanki, radniea, intelektualki. Posle pozdravnih govora i referata o ulozi ze·
na Vojvodine u oslobodilackom ratu razvila se diskusija u kojoj su ucestvovale odbomice AF:Z-a,
borci, bolnicarke, majke koje su imale sinove i
kceri u jedinicama od kojih su mnogi izginuli.
Majke je predstavljala Krista Badanjac iz sremskog sela Lacarka, koja je imala devetoro dece u
borbi. Ona se na konferenciji obratila s,·im :lenarna i majkama Vojvodine:
»Drage drugarice, majke Backe i Banata, ja kao
majka iz Srema pozivam vas da stupite sa ostalim zenama Vojvodine u Antifasisticki front zena i da aktivno pomazete nasu Narodnooslobodilacku vojsku, koja taka hrabro goni neprijatelja zajedno sa Crvenom armijom. Drugarice, to
je nasa dufuost, dufuost kao majki, kao sestara
da sto pre nest.ane nemackog fasizma. Drugariee,
ja sam majka koja ima osmoro deee u partizanima i jedno u logoru, od kojih je cetvoro palo za
slobodu. Ja sam sa svojom decom rusila prugu
kod Martinaea. Ja sam svoju decu izgubila, ali nisam klonula, jer znam da su pali za slobodu. Zato
pozivam majke da budu hrabre i istrajne u ovoj
teskoj ali slavnoj borbi.«
KOSOVO
Teritorija Kosova i Metohije aprila 1941. g. podeljena je na tri dela. NajveCi cleo pripao je italijanskom okupatoru u okviru »Velike Albanije« Pristina, Urosevae, Gnjilane, Prizren, Dakovica,
Pee, Istok, Srbiea, Orahovae, Suva Reka. i Draga5.
3) Slucaj Zagorkin opisao je knjizevnik Jovan Popovic u
jednoj od svojih legendi mi Cemo ...«
~Kad
je mogla Zagorka, i
�Nemci su zadr:iali teritoriju kosovsko-mitrovackog (zvecanskog), vucitrnskog i lapskog sreza
(Podujevo). Bugarima su pripali Kacanik i neka
sela gnjilanskog i urosevackog sreza.
Prisustvo nemackog i italijanskog okupatora, uz
njih i bugarskih fasista, nedicevaca i domaCih
albanskih placenika predstavljalo je prisustvo jakog, brojnog i organizovanog neprijatelja orijentisanog u prvom redu na borbu protiv KPJ i antifasistickih snaga iskoriscavajuCi postojece nacionalne, verske i druge suprotnosti, raspirujuci sovinisticku mrlnju i razdor medu narodima u ovoj
oblasti. Na taj nacin je stvarana izuzetno teska
situacija za razvitak narodnooslobodilacke borbe.
Iako u posebno teskim uslovima, razvoj n~rodno
oslobodilacke borbe i svih vidova otpora fasizmu
na Kosovu i Metohiji stalno je napredovao. U takvim uslovima i u sprovodenju zadataka koje su
KPJ i njen Oblasni komitet za Kosovo i Metohiju
postavljali pred komuniste i rodoljube razvijao
se antifasisticki pokret u kame su mesto, uloga
i aktivnost zena ovoga kraja bili od velikog znaCaja.
Ne priznajuCi okupatorsku podelu Oblasti, Oblasni
komitet KPJ za Kosmet je stalno pozivao narode
citave Oblasti na bratstvo i jedinstvo i sa ostalim
narodima Jugoslavije u jedinstvenu borbu i antzane akcije protiv fasistickog okupatora.
Partijska organizacija Kosmeta usia je u ratne dogadaje sa preko 25 drugarica predratnih clanova i
kandidata KPJ. Od toga samo u partijskoj organizaciji u PeCi, jednoj od najbrojnijih pre rata,
bilo je 17 drugarica clanova i jedan kandidat KPJ.
Neke drugarice su jos 1941. g. otisle za Cmu Goru,
neke su tokom rata hapsene ili odlazile u partizanske jedinice, a na njihova mesto su dolazile
nove. Prema razvoju i prodiranju NOP-a u pojedina mesta i sela i broj drugarica se povecavao.
One su birane i u mesne i sreske komi tete KPJ.
Drugaricc su pod tcskim uslovima zivele, kretale se i partijski radilc ilegalno. Mnoge od
njih su isle sa fcredzom, oblacile sc u odecu baba,
boravile u raznim kucama, spavale po dvoriStima,
menjale mesta, izvrsavale partijske zadatke i organizovale omladinu i zene u gradovima i selima.
Odlazile su na sastanke i u obliznja sela, stvarale
punktove u njima. Prisustvovale su redovno i aktivno sastancima partijskih celija, aktiva SKOJ-a
i organizovale konferencije zena koje su odrlavane u kucama aktivista i saradnika NOP-a u gradu
i selima.
Oblasni komitet KPJ za Kosmet u svakoj prilici je
isticao znacaj rada sa zenama. Na februarskom
savetovanju Oblasnog komiteta 1942. g., osuden
je sekta5ki odnos prema zenama i omladini, kao i
u pogledu njihovog prijema u clanstvo KPJ.
Pridobijanje albanskih devojaka i zena za NOP bio
je poseban zadatak svih partijskih organizacija, a
osobito drugarica clanova KPJ i SKOJ-a. Ulagani
su stalni napori pojedinaenim radom da se i one
povezu i ukljuce u pojedine njima pogodne aktivnosti i akcije antifasistickh organizacija. Isticano
je da ucesce i pomoc NOB-u, pored doprinosa nacionalnom oslobodenju svih naroda ispod fa5istickog jarma, zeni Albanki posebno donosi slobodu, prava i raskidanje okova ropstva u kojima su
je feredia i obicajne navike vekovima drlale.
Zene albanske narodnosti iz porodica clanova
KPJ, SKOJ-a i partizanskih porodica u Dakovici,
PeCi, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici i PriStini,
medu prvima su primljene u KPJ. Tako je krajem
1945. g. medu 400 clanova KPJ u Oblasti bilo i
7 zena albanske narodnosti.
Pretezan deo clanova KPJ bio je mlad, nedovoljno
iskusan. Zbog toga je i posebna paznja posveCivana njihovoj teorijskoj izgradnji. Od kraja 1941.
i osobito u 1942. g. organizovani su partijski kursevi iz teorije marksizma-lenjinizma na kojima su
aktivno ucestvovale i drugaricc clanovi KPJ. U
PeCi je odrlan kurs iz Osnova lenjinizma. U drugoj polovini 1942. g. organizovane su vaspitne
grupc za kandidate KPJ. U Vucitrnu su clanovi
KPJ izucavali Istoriju SKP (b). U selu Vrelo (Pristina) radio je partijski kurs na komc su obradivani Istorija SKP (b) i Pitanja lenjinizma. U
Prizrenu je organizovan partijski kurs sa temama
iz Dijalektickog materijalizma, Nacionalnog pitanja i Istorije SKP (b), a 1943. g. obradena su pitanja o Partiji, NOB-u i osnovnim principima
marksizma. I u drugim mestima odrl;avani su
slicni kursevi kojima su prisustvovale i drugarice.
U nedostatku materijala za teorijsku izgradnju cianova KPJ pribegavalo se njegovom umnozavanju
(Istorija SKP (b), Osnovi lenjinizma i dr.). Zbog
toga, kao i radi obavestavanja clanstva KPJ,
SKOJ-a i ostalih pripadnika NOP-a o politickoj
situaciji u svetu, nasoj zemlji, Oblasti i gradu,
o borbama na frontovima i partizanskim akcijama, organizovane su jos od 1941. g. partijske tehnike u kojima jc radio i jedan broj drugarica.
Jos krajem juna 1941. g. partijska organizacija u
PeCi organizovala je slusanje, umnozavanje i raznosenje radio-vesti. u pocetku su prepisivane rukom, a kasnije kucane na maSini i izvlaCene na
presi. Radene su svakog dana na srpskom i povremeno i na albanskom jeziku. Pored vesti Moskve, Londona, ))Slobodne Jugoslavije(( i dr. o siM
tuacij i na frontovima donosile su komentare o
situaciji u nasoj zemlji, posebno na Kosmetu i u
gradu, upozoravale kada se priprema hapsenje
itd. Po vesti je dolazio odreden broj drugova i
drugarica, uzimao ih i kamuflirane prenosio na
punktove po rejonima, a odatle su ih drugi prenosili na Citanje u kuce pripadnika NOP-a. Citane su svakodnevno danovima jedne ili viSe porodica na manjim ili veCim skupovima ili pojedinacno. Za vreme tih skupova strazarili su omladina, zene i pioniri. Vesti su nosene i po selima, ponekad i za Plav i Gusinje. Prenosenje vesti uglavnom su obavljale skojevke, zcne i pioniri organizovano, tacna i uredno. Na presi su radeni i proglasi SK, umnozavane i pojedine glave Istorije
SKP (b) i drugi materijal. Tehnika S~( je imala
i sapirograf na kame su umnozavani leci i proglasi. I pored velikog broja pretresa kuca i prebacivanja iz kuce u kucu ni tehnika ni njeni delovi
za citavo vreme rata u PeCi nisu pali u ruke neprijatelju.
Partijska tehnika u PriStini radila je i pored cestih
prebacivanja zbog terora i pretresa. U Prizrenu,
Urosevcu i Kosovskoj Mitrovici takode drugarice su slusale, umnofuvale i prenosile radio-vesti u
255
�256
gradu i selima. Iz Dakovice su drugarice prenosile letke i u druge srezove, osobito u prvoj polovini 1942. g., kada je ovde bilo sediste Oblasnog
komiteta KPJ za Kosmet. Tehnika i njeni delovi
povremeno su sklanjani i radili u pojedinim selima. I u najtezim danima u blokadama i racijama,
u dubokoj ilegalnosti, zahvaljujuCi i brizi zena
koje su je cuvale i obezbedivale tehnika je radila.
U svakom mestu na Kosmetu gde je postojala partijska organizacija ogroman znacaj imale su baze i sklonista po kucama, sto je omogucavalo ilegalcima rad, odrzavanje sastanaka cuvanje prikupljenog materijala itd. Baze su doprinele da su se
drugovi i drugarice ilegalci mogli clute ili krace
vreme odrzati i raditi u uslovima terora, neprekidnih progona i pretresa kuca. U svakoj od njih
pored tehnike i njenih delova sklanjan je i drugi
partijski materijal, oruZje i drugo. Drzane su u
strogoj tajnosti, a vezu sa njima odriavali su odredeni drugovi i drugarice. Sa razvijanjem partijskih organizacija, odlazenjem drugova i drugarica u ilegalnost, prosirivanjem NOP-a i okupljanjem sve veceg broja !judi povecavan je i broj baza i sklonista u gradovima i selima. Ilegalci iz gradova prelazili su u sela i obratno. Dok su hili sklonjeni i boravili u bazama i sklonistima, ilegalni
partijski radnici su smatrani za clanove porodice
i viSe od toga. Iako u oskudici i nemastini, te porodice su se brinule za ishranu ilegalaca, brinule
za njihovu sigurnost i pomagale im u radu. Neke kuce su bile sigurne haze, sklonista i skrivnice
za citavo vreme rata. Nije bilo slucaja da je neka
baza prokazana fasistima.
Gotovo nije bilo crnogorske i srpske kuce u PeCi i
Vitomirici u kojoj nije duze iii krace vreme boravio koji ilegalni drug iii drugarica. Zene, skojevci i deca odrlavali su vezu izmedu ilegalaca.
Kada bi u jednoj usied pretresa bio nemoguc opstanak ilegalaca, odmah je stvarana nova baza i
obezbedivan smestaj. Vitomirica je hila baza za
ilegalne partijske radnike i iz PeCi i okoline. U
skrivnicama je bilo i oruzje i sanitetski materijal. Bilo je vrlo malo kuca koje nisu imale skrivnicu u kojoj je moglo da se skloni oruZje i drugi
materijal.
U Dakovici, Pristini, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici,
Urosevcu, Gnjilanu i mnogim selima veliki broj
zena primao je i cuvao ilegalce. Kuce nekih zena
bile su poznate kao baze i svratista za ilegalce i
kurire.
Odriavanje veza izmedu partijskih organizacija i
ilegalnih partijskih rukovodstava i radnika, pored
drugarica clanova KPJ i SKOJ-a koje su se jos
legalno kretale; snalazljivo i sa uspehom obavljale su i zene i pionirke. ZahvaljujuCi njima radio-vesti i druga obavestenja koja su svakodnevno izlazila dopirala su u odredeno vreme u svaku
kucu. 0 razvoju dogadaja, o svakoj novoj akciji
koju je nameravao da preduzme okupator, o hapsenjima iii pripremama za njih, koliko se do njih
moglo doCi, o pretresima koji su gotovo svakodnevno izvrsavani, svaka kuca je hila odmah obavestavana. Zbog toga, iako su kuce blokirane i
pretresane, !judi hapseni, materijal na vreme sklanjan nije padao u ruke neprijatelju. Ovo je bilo
od velikog znaeaja za partijsku organizaciju Kos-
meta. U selima su radi nesmetanog odrlavanja
sastanaka organizacija, komiteta KPJ, SKOJ-a i
drugih zcne cuvalc strazu, otkrivale neprijateljske
spijune itd.
Pored odrzavanja veze izmedu partijskih i drugih
organizacija, obavljanja kurirskih zadataka u gradovima i selima u Oblasti i sa partizanskim odredima, odrlavane su veze i prenosen partijski materijal u Srbiju, Crnu Goru i Albaniju.
U oktobru 1941. g. na zadatku uspostavljanja veze
izmedu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru
i Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet grupa od 10
drugova, medu kojima je hila i Draga Medenica,
predratni Clan KPJ iz Vitomirice, poginula je· u
planini HajJi.
Zene Prizrena koje su obavljale kurirske zadatke
cesto su znale saddaj poste koju su prenosile i u
slucaju provale i opasnosti od neprijatelja mogle
su ga preneli usmeno. Odigrale su ve!iku ulogu u
prenoscnju oruzja i dr. u dzakovima zita, vune,
u slami, scnu itd., pisanog materijala u hlebu,
hrani i dr., pisama u vesu, carapama, opancima
itd.
Na Kosmetu jc i pre rata bio razvijcn rad KPJ medu
omladinom. Poscbno je bila okupljena studentska
i srednjoskolska omladina. Zavisno od rada i razvoja partijskih organizacija u gradovima i pojedinim selima razvijala se i organizacija SKOJ-a.
U organizacijama SKOJ-a pre rata bilo je dosta omIadinki. U PeCi, gde je jos pre rata postojao i MK
SKOJ-a, skojevska organizacija je bila jedna od
najbrojnijih u Oblasti. U gradu i selima Vitomirica, Dubovik, Gorazdevac i Zlokucane u aktivima
SKOJ-a bilo je oko 80 omladinki. U Dakovici, Pristini, Prizrenu i Kosovskoj Mitrovici je, takode,
u aktivima SKOJ-a pre rata bilo skojevki ucenica, studentkinja i radnica. Od 1941. g. u ovim
mestima jc broj skojevki bio dvostruko veci nego pre rata. Stvaraju se mesni komiteti SKOJ-a,
novi aklivi u kojc je tokom rata prim!jen veliki
broj omladinki, od kojih su neke radile ilegalno,
sklanjale se u sela i tamo nastavljale rad, bile
hap sene iii odlazile u partizanske odrede. U Urosevcu, Gnjilanu, VuCitrnu, Orahovcu i drugim mestima od 1942. g. stvarani su aktivi SKOJ-a, a osobito se razvio rad u selima gracanickog sreza
(Pristina). U mnogim selima u aktivima SKOJ-a
bio je veliki broj omladinki. U Dakovici je od
1942. g. i kasnije u aktivima SKOJ-a bilo viSe od
30 skojevki, a od toga 15 Albanki. I pored hapsenja skojevaca i razbijanja omladinskih organizacija broj clanova SKOJ-a je u svim mestima
stalno rastao. Tako je, na primer, krajem 1942.
godinc taj broj iznosio preko 2.000, medu kojima je bio znatan broj omladinki.
Clanovi SKOJ-a su u citavoj oblasti hili organizo.
vani u aktivima koji su bili iii mesoviti iii odvojeno zenski i muski.
Medutim, kasnije Oblasni komitet SKOJ-a za Kosmet je upozorio na nedostatke u organizacionom
pogledu i radu SKOJ-a i istakao:
»Krupan nedostatak 1 ) u osnovnim jedinicama je i
neravnomernost u uzdignutosti izmedu muskih i
•) Iz zakljucaka Oblasnog savetovanja SKOJ-a sredinom
avgusta 1942. godine u Suvom Dolu u Zavodu za istoriju Kosova.
dok. br. 487, k. 27
�zenskih aktiva. Usled objektivnih teskoca u nekim mestima te jedinice nisu stvarane kao mesovile, a neke organizacije su shvatile da uopste
treba stvarati odvojene aktive i time jos viSe po·
gorsale stvar. Ovo isto vazi i za odvojene siptarske aktive.
... Prekinuti sa praksom izdvajanja siptarskih aktiva, kao i muskih i zenskih i spojiti ih gde za to
postoje uslovi.«
Zadaci zenskih aktiva SKOJ-a i svake skojevke ponaosob bili su osobito znacajni u okupljanju zenske albanske omladine:
»Aktivi zenske omladine 1 ) treba da uloze maksimalne snage da se - uporedo sa jedinstvom srpske
i crnogorske omladine - ozbiljno pozabave pitanjem prodiranja medu siptarskom zenskom
omladinom, da nju upoznaju sa danasnjom barborn, da kod nje razviju interesovanje i da je
ukljuce u borbu protiv fasizma.«
Aktivi SKOJ-a su u svim mestima bili organizovani
prema rcjonima koje su pokrivale i partijske organizacije. Na sastancima aktiva govoreno je o
borbi i akcijama protiv okupatora, citane su radio-vesti i diskutovalo se o politickoj situaciji,
proradivali su se proglasi i drugi partijski mate·
rijal, proucavali su »Razvitak drustva«, »Osnove lenjinizma« i dr. Clanovi SKOJ-a su ucestvovali u aktivnostima i akcijama partijskih organizacija.
Od kraja 1941. i 1942. godine u svim mestima se
formiraju jezgra SKOJ-a, sastavljena od sekretara aktiva i jednog broja uzdignutijih drugova i
drugarica, koja su bila rukovodstva skojevskih
organizacija po rejonima.
Avgusta 1942. g. u Suvom Dolu (Pristina), u prisustvu sekretara Oblasnog komiteta KPJ Bore
Vukmirovica, odrzano je oblasno savetovanje
SKOJ-a kome su prisustvovale i drugarice iz Prizrena, Urosevca i Pristine. Na njemu je pored ostalih istaknut i zadatak veceg okupljanja zenske
omladine.
Istovremeno sa formiranjem aktiva SKOJ-a stvarane su i vaspitne grupe u kojima je pored Cianova SKOJ-a okupljana i antifasisticka omladina,
kao i posebne grupe antifasisticke omladine. Taka je sredinom 1942. g. pocelo okupljanje sve antifasisticke omladine. Svaki aktiv SKOJ-a imao
je oko sebe po nekoliko vaspitnih grupa omladine. Na sastancima ovih grupa razmatrana je po·
liticka situacija, govoreno je o borbi protiv okupatora, o konspiraciji, bratstvu i jedinstvu itd.
Citane su vesti, marksisticke knjige i druga lite·
ratura i najbolji omladinci i omladinke pripremani su i primani u SKOJ. nKako se kalio celik«
i »Mati« bile su knjige koje su kruzile medu omladinom. Akcije omladine, secenje bandera, prenosenje vesti, materijala, oruija, hrane, prikupljanje pomoCi za NOB su bile masovne i organizevane. Omladinke su prikupljale materijalnu pomoe za NOP, sakrivale ·negalce, prebacivale oruzje i drugi materijal, odr:Zavale vezu i radile na
1) Pismo mladim komunistima Kosova i Metohije od per
cetka aprila 1942. godine istoriju Kosova.
dok. hr. 112. u Zavodu za
okupljanju zena i omladine za NOP. Formirale
su i odr.i;avale sastanke citalackih grupa.
Skojevska organizacija se bavila i opismenjavanjem
omladine. Zadatak je bio da se svi omladinci i
omladinke nauce osnovnoj pismenosti. Organizovani su kursevi kroz koje su prolazili nepismeni
omladinci i omladinke u gradu i selima.
Od kraja 1942. g. formiraju se i odbori antifasisticke omladine u svim mestima, koji kasnije prerastaju u odbore USAOJ-a, u kojima je bilo na stotine omladinaca i omladinki.
Krajem 1944. g. na terenu Krume (Albanija) formiran je novi Oblasni komitet SKOJ-a za Kosmct
u koji su usle i drugarice. Novembra 1944. g. u
oslobodenoj Dakovici je odrlana oblasna konferencija USAOJ-a za Kosmet na kojoj je izabran
Oblasni odbor u kome su bile takode zastupljene
i drugarice.
Radu pionirske organizacije partijska organizacija
Kosmeta je jos ad 1941. g. posvetila veliku paznju i na svojim sastancima odredivala zadatke
clanovima KPJ i SKOJ-a za rad sa najmladima.
U PeCi, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici i drugim
mestima formirane su grupe pionira i pionirki.
Pionirke su prenosile radio-vesti, oruzje, odr:Zavale veze i i'uvale ilegalne partijske radnike, ]omile sija!ice kada se neki i!egalac prebacivao, za
vreme odr:Zavanja partijskih i drugih sastanaka
preko udaraca u bandere upozoravale na opasnost itd. Bile su poverljivi kuriri. U dzepovima
i nedrima nosile su poverljive materijale, busile
gume na neprijateljskim vozilima, sipale vodu u
rezervoare benzina, razbijale casice na telefonskim stubovima, otimale oruzje, dinamit i dr., bile putokaz ilegalcima iduci po dve ispred i dve
iza njih, signalizirale opasnost, cuvale strazu, zvizdukom, placem iii pesmom objavljivale kretanje
neprijatelja. Ovim grupama su rukovodili clanovi SKOJ-a.
Jos pre rata u Peci, PriStini, Prizrenu i Kosovskoj
Mitrovici jedan broj zena je aktivno ucestvovao
i pomagao akcije KPJ i radnickog pokreta. U ustanku bi ove drugarice predstavljale jezgro za
okupljanje zena u narodnooslobodilai'ki pokret.
Uporedo sa formiranjem odbora Narodnooslobodilackog fonda u jesen ove godine, u koje se ukljucuju i zene, formiraju se i grupe zena koje
rade na zadacima NOF-a. U Dakovici su formirani aktivi zena. U Urosevcu je bio pojedinacan
rad sa zenama. U jesen 1941. g. u Kosovskoj Mitrovici je formirano i Sresko rukovodstvo zena,
a posle toga i pododbori u rejonima. Rad zena u
PeCi se u pocetku razvijao na konferencijama, a
kasnije u jesen 1941. g. formirane su grupe prerna teritoriji partijskih i skojevskih organizacija.
Grupama su rukovodile drugarice clanovi KPJ.
Oblasni komitet je, shvatajuCi znacaj rada sa zenama, neprekidno upozoravao i insistirao na njihovom vecem ukljuCivanju u NOP, pogotovo sto
je bila u pitanju teritorija gde su vladala najpatrijarhalnija shvatanja u odnosu na zene gde je
veliki broj zena nosio zar i feredzu i bio pot puna
izolovan ad svih drustvenih zbivanja. Trebalo je
pobectivati vekovni konzervatizam i muskaraca i
zena u odnosu na drustvenu aktivnost zena, osobito kod stanovnika islamske veroispovesti.
257
�U rezoluciji sa savetovanja Oblasnog komiteta KPJ
se podvlaCi: »U radu medu zenama 1 ) isto taka
sektastvo i neznanje.
4) Pojacati rad medu zenama angaZovanjem po
svim stvarima sto se tice narodnooslobodilacke
borbe.«
»Crni« - Bora Vukmirovic je 23. marta 1942. g. pisao drugu Titu izmedu ostalog i o zenama sledece: »Sektastvo i neshvatanje uloge zena. Tu se
sasvim malo uradilo kod srpskih i cmogorskih,
kod siptarskih niSta. Pecka organizacija je nesto
radila - konferencije.«
U Izvestaju sekretara Oblasnog komiteta KPJ za
Kosmet istice se:
»Zene. 2 ) Rad po toj liniji je potpuno sektaski. Bilo
je izuzetaka kod pojedinih organizacija - odri.avanje konferencija koje su pokazale da se maze imati velikog uspeha samo aka se pravilno
shvati. Kod muslimanskih zena je vrlo te5ko prodreti, jer, kao sto vidite, .i kadrovi su nam mali.«
U Rezoluciji sa IV oblasnog savetovanja KPJ odrzanog krajem jula 1942. kaZe se:
»6) Treba3 ) odmah pristupiti stvaranju zenskih adbora, koji bi hili organi zena za aktivno ucesce u
opcenarodnoj borbi protiv fasistickog okupatora
i njegovih slugu. Ti odbori bi preko konkretnih
akcija: pletenje, sivenje, prikupljanje priloga itd.
i politickih konferencija omogucili da se te zene
privedu borbi. Treba priCi i upoznavanju zena sa
rukovanjem oru:lja.«
Pocetkom 1942. g. formiran je u PeCi Gradski odbor zena i odbori u rejonima i Vitomirici. Do
kraja 1942. g. u svim mestima formiraju se odbori zena i ilegalni NOO-i kojima su zene pru:lile
veliku pomoc i u koje su bile birane. - Grupe zena obuhvataju skoro sve gradove i mnoga sela,
osobito u gracanickom srezu. Na stotine crnogorskih i srpskih zena u gradovima i selima ucestvuju na zadacima NOP-a. Pored ucesca u skupljanju pomoci, pripremanju baza i sakrivanju partijskih radnika, prenosenju oruzja i partijskog
materijala, u rasturanju letaka, zene su od svojih
skromnih sredstava plele carape, pulovere, rukavice i salove za partizane, pomagale su porodice
partizana, zatvorenika i interniraca, kao i paradice odbegle sa sela, u odeCi, obuCi, novcu i namirnicama, spremale su i nosile hranu zatvorenicima u zatvorima u PeCi, PriStini, Prizrenu i
Kosovskoj Mitrovici i slale u Albaniju i Italiju.
Sarno u jednoj akciji prikupljanja namimica u
Prizrenu skupljcno je: 160 kg rezanaca, 1000 komada jaja, 14 koturova kackavalja i viSe paketa
drugih namiruica koje su porodice davale za zatvorenike u logorima u Puku i Prezi.
U vaspitnim i citalackim grupama za zene, koje su
okupljale vecinu aktivnih zena, proradivani su
1)
Iz rezolucije sa savetovanja Oblasnog komiteta KPJ februara 1942. - dok. br. 144, k. 5 u Zavodu za istoriju
Kosova.
Iz izve5taja sekretara Oblasnog komiteta KPJ CK KPJ
od 23. III 1942. - dok. br. 4831 IRPS.
>) Dok. br. 129, k. 6 u Zavodu za istoriju Kosova.
2)
258
razni partijski materijali, govoreno je o politickoj situaciji, bratstvu i jedinstvu naroda, citane
radio-vesti, )>Proleter«, »Kako se kalio Celik«, »Mrtvo selo((, »Mati«, broSure o Zivotu sovjetskih Ze-
na i drugi materijali koji su dobijani sa slobodne teri torije. Na sastanke su zene nosile rucni
rad da bi u slucaju upada neprijatelja imale izgovor zasto su se okupile. Snalazile su se na razne nacine i prilikom upada neprijateljskih vojnika iii agenata neka od njih, obicno domacica, bi
se »smrtno razbolela«, a ostale kao da su dosle
da je obitl:u. Odriavane su priredbe sa programom, posela i proslave dana Crvene armije, 8.
marta, 1. maja, oktobarske revolucije sa predavanjima i zabavnim delom, na kojima su uzimale
ucesca i zene i omladinke. Organizovani su i analfabetski tecajevi za zene.
Glavna baza za snabdevanje partizanskog odreda
»Zejnel Ajdini« hila su sela oko Urosevca: Grbole, Sovtovic, Ratkoser, Sazlija, Biba, PojatiSte i
Staro Selo. Zene iz ovih sela snabdevale su adred hranom, odelom, skrivale partizane i ilegalce, cuvale Oblasni komitet KPJ za Kosmct itd.
Za vreme priprema za oblasnu konferenciju i formiranje Oblasnog NOO-a u decembru 1943. g. zene Dakovice su prebacivale hranu, odecu i drugo
za delegate. Na konferenciji su kao delegati ucestvovale dve drugarice.
U toku 1943. i 1944. g. u gradovima i selima fermirani su rejonski, gradski, sreski i seoski odbori
AFZ-a, koji su birani na konferencijama zena.
Marta 1945. g. na oblasnoj konferenciji zena odrzanoj u PriStini izabran je i prvi Oblasni odbor
AFZ-a za Kosmet, koji je objedinio rad svih adbora AFZ-a i pokrenuo akcije zena na obnovi zemlje.
Prve zene sa Kosova otiSle su u partizanske odrede
jos jula 1941. godine. To su bile 4 drugarice iz
Kosovske Mitrovice koje su stupile u Kopaonicki odred.
Pocetkom oktobra 1941. g. u Peci je formiran Metohi jski pozadinski partizanski odred sa 750 boraca u 5 bataljona: 3 pecka, 1 vitomiricki i 1 dobruski. U vreme formiranja u odred nisu primane
drugarice. Krajem godine sve drugarice clanovi
KPJ usle su u sastav odreda, au 1942. g. i skojevke, omladinke i jedan broj zena. Prve partizanske zakletve polagane su na skupovima u pojedinim kucama.
Za drugarice, osobito kada su postale borci Metohijskog pozadinskog partizanskog odreda, organizovani su teorijski i prakticni kursevi vojne obuke na kojima su obratl:ivana ista pitanja vojne
teorije kao i sa drugovima. Ucile su rukovanje
oruzjem - puskom i piStoljem, raspored i kretanje jedinica na borbenom polozaju, u mar5u itd.
Kroz ave kurseve prosle su sve drugarice pripadnice odreda. Ovaj odred izvodio je akcije u kojima su ucestvovale i drugarice.
Od kraja 1941. g. i u Pristini i selima gracanickog
sreza formirane su pozadinske vojne desetine u
kojima su takode bile drugarice clanovi KPJ i
SKOJ-a.
U godinama 1943. i 1944. bio je osobito veliki priliv
boraca u Ibarski, Sarplaninski i druge partizanske odrede, bataljone i brigade u Crnoj Gori, Ma-
�kedoniji, Srbiji i Albaniji. Drugarice koje su se
spasle iz zatvora i logora na Kosmetu i u Albaniji i veliki deo onih kojima je pretilo hapsenje sa
terena odlazile su u partizane. Pee je dala najveCi broj partizanki. Sarno u I makedonsko-kosovskoj brigadi fomliranoj novembra 1943. g. u Slivovu u Makedoniji, iz koje je kasnije nastala i I
kosovsko-metohijska brigada, bilo ih je 27, najveCi deo iz zatvora i logora u Albaniji, koje su
posle kapitulacije Italije pobegle i odmah se pridruiile kosovskim bataljonima formiranim iznad
Tirane u Albaniji. U I makedonsko-kosovskoj brigadi bile su i Dara Dragisic, narodni heroj koja
je bila ranjena u borbi kod Debra i poginula kod
Peskopeje 1944. g., 16-togodiSnja skojevka Zork;a
Beka Novakovic, koja je poginula u borbi sa Bugarima na Kozjaku 21. novembra 1943. g., Milena Anaelic koja je bila ranjena u borbama na
Karaormanu jula 1944. g. i umrla od zadobijenih
rana, Mileva Vujacic poginula 1944. g. u borbama u Malesiji (Albaniia), Danica Vujovic, koja
je poginula 25. maja 1944. g. kod Lokova u Makedoniji, Jovanka Brajovic koja je umrla od tifusa 1944. g. u Makedoniji i druge. Po dolasku
ove brigade na Kosovo, krajem 1944. g. veliki
broj omladinki i zena stupio je u njene redove.
Iz PriStine i sela graeanickog sreza, Prizrena, Kosovske Mitrovice, Urosevca, Dakovice, Gnjilana, Istaka, Orahovca i Kacanika veliki broj drugarica,
osobito clanova KPJ i SKOJ-a i omladinki u 1943.
i 1944. g. stupio je u Kopaonicki i Sarplaninski
odred, u brigade u Cmoj Gori i Srbiji i brigade
formirane na Kosovu u 1944. godini. Mnoge drugarice su u ovim jedinicama bile na raznim duinostima, delegati vodova, komesari i zamenici komesara ceta, bataljona i brigada, sanitetski referenti ceta, bataljona i brigada, borile se hrabro,
bile ranjavane i ginule.
Pre i uporedo sa formiranjem pozadinskih partizanskih odreda i desetina organizovani su sanitetski kursevi za omladinke i zene. U PeCi je partijska organizacija organizovala ove kurseve od
avgusta 1941. do proleca 1942. godine. Najpre je
odrzan jedan kurs za oko 10 drugarica. Posle zavrsenog kursa ove drugarice su prenosile steeena
znanja na grupe omladinki i zena, u gradu, Vitomirici i Goraidevcu. Na zavrsetku kursa polagan
je teorijski i pratican ispit. Ovi casovi su koriseeni i za politicki rad. Sve drugarice clanovi KPJ,
gotovo sve skojevke, veliki broj omladinki i vcei
broj mlaaih zena zavrsile su ove kurseve.
U novembru 1941. g. su na terenu Kosovsko-mitrovackog sreza organizovani preko skojevske organizacije sanitetski kursevi u Prvom Tunelu i Starom Trgu.
U Pristini i jednom broju sela su na sliean naCin
bili organizovani sanitetski kursevi i kursevi za
obuku rukovanja oruzjem 1942. g. kao i 1943. i
1944. godine.
Krajem 1943. g. organizovan je sedmodnevni sanitetski kurs za omladinke u Prizrenu.
Stecena znanja na ovim kursevima drugarice su znale da prakticno primene u partizanskim jedinicama i brigadarna u Crnoj Gori, Makedoniji, Sr·
biji i Albaniji.
Pretresi kuca danju i noeu, pljacka imovine, hapsenja, ubijanja, premlaCivanja i interniranja bili
su svakodnevna pojava na Kosmetu citavo vreme rata. Od svega toga nisu bile posteaene ni zene ni omladinke.
Prva hapsenja drugarica pocela su vee 1941. g., da
se jos zesce i masovnije nastave u 1942. g. i traju
sve do osloboaenja. Sarno iz PeCi u 1942. g. bilo
je internirano oko 2.000 ]judi i :lena. Veliki broj
drugarica prosao je zatvore u Pcei ( »Servemetovacu«), Prizrenu, Pristini, Kosovskoj Mitrovici i
Tirani, logore u Albaniji - Burelj, Preza, Puk,
Porto Romano, u Italiji- Porrza i Ustika, na Banjici, u Becu itd. Neke se nisu vratile, a neke su
se na povratku ukljuCivale u partizanske jedinice i brigade. !male su dobro dr:lanje, iako tucene
i premlaCivane. Ne stigavsi do internacije i logora neke su streljane u zatvorima. Isticemo samo
neke. Medu oko 40 komunista, od cega 8 druga·
rica, uhapsenih 19. maja 1942. g. u Kosovskoj Mitrovici bila je i Slovenka Silvira Tomasini, predratni clan KPJ i profesor gimnazije. Mucena je i
tucena svakog dana u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici. Zbog svog herojskog ddanja proglasena
jc za narodnog heroja. Sredinom marta 1943. g.
u Kosovskoj Mitrovici je takode uhapscna Jovanka Kica Radivojevic, clan KPJ od aprila 1941, studentkinja iz Prizrena. I ona je mucena i. tucena,
polomljenih ruku i nogu, herojski se drzala i bila
streljana od Gestapoa. I ona je proglasena za narodnog heroja. U martu 1944. g u Dakovici su vrsena vesanja i streljanja. Medu 12 obesenih bila
je i 16-godisnja omladinka Ganimet Terbesi. Veliki broj :lena Kosova dao je zivot za slobodu.
Veliki je broj majki koje su izgubile po jedno,
dvoje pa i troje i cetvoro dece. One su se takode
herojski dr:Zale, stezale srce, gusile bol i suze, jer
su znale da su ih dale za slobodu.
* * *
Masovnost ucesca zena Srbije, Vojvodine i Kosova
u narodnooslobodila6kom ratu pokazuju i ogro·
mne htve koje su one dale. Mnoge su poginule
kao borci, bolnicarke, politicki rukovodioci u je·
dinicama; mnoge su, izvrsavajuCi zadatkc Parti·
je na terenu, uhvacene a zatim streljane, obesene, ugusene ili zaklane. Ogroman broj zena odveden je u logore kojih je bilo u svim krajevima
Srbije, Vojvodine i Kosova, pored mnogobrojnih
van zemlje (u Nemackoj, Madarskoj, Poljskoj,
Italiji, Albaniji). Velika veCina ovih drugarica ni·
su ostale :live vee su posle strasnih mucenja i patnji postreljane ili umorene na razne druge nacine. Ali besprimerni teror nije slomio njihov otpor. One su se u velikoj vceini hrabro dr:lale i na
streljanje odlazile pevaju6i i uzvikujuCi parole
Komunistii':koj partiji i drugu Titu. Mnoge od
njih umrle su mui'eni6kom smreu pod batinama
u zatvorima ili logorima, bez rei':i priznanja.
U narodnooslobodilackom ratu, pored ogromnog
broja bezimenih zena koje su svakodnevno ginn·
le, izrasle sui trideset i tri zene- narodni heroji
u Srbiji, od kojih su dvadeset osam poginule.
259
��������������I
Aceva., Para - 168.
Aceva, Vera - 168.
ACko\·a. Ilinka - 162.
AdZiC, Dcsa - 91.
AdZija, BoZidar - 121.
Agbaba, Manda - 245.
AhmetoviC, Zora - 131.
AlargiC, Judita 241.
Albahari, dr Cila - 128.
Aldan, Lidija - 243, 245.
AlcCkoviC, 1\lira - 221.
Aleksandrov - 76.
Anaf, Frida - 250.
AndriC, lvo - 35.
AndriC, Lcpa. - 248.
AndrijeviC, Milena - 166.
Andrin, Danica, - 254.
AndeliC, Desa - 02.
AndeliC, Ljubo - 72.
Andus, Andelka - 89.
AnkuciC, Lukrecija - 243.
AnkudZiC, Lukrccjja - 245.
Anteva.,. Magdalena - 161.
AntoliC, :Mira - 123.
Apostolov - 166.
Aralica, Stojanka - 125, 126, 131.
AtanackoviC, Zarko - 251.
AvramoviC, Vclinka - 254.
Baba-Jevra - 23i.
Baba-Mika - 237.
BabiC, Vlatka - 129, 130, 133,
BaboviC, Cana - 230.
BaboviC, Spasenlja Cana - 241, 265.
Bachofen - 189.
BaCoviC, Anda - 88, 91.
Badanja.c, Krista - 254.
Bajda, Rosa - 127.
Bajrami, Nakija 153.
BakariC, Vlado - 129.
BakiC, Draga, - 126 1 130.
Baletic, Joka - 91, 101.
Ban Rauch - 117.
Ban·Raduna. Mira - 132.
Baml-Kun, dr Milica. - 128.
BaraC, Persa - 254.
Baranovska, Veska - 163.
BatiniC, Katica - 131, 135.
Bedekovic - 120.
BegoviC, Mehmed - 43.
Belac - 203.
Belie, Malci - 198.
Bern, Livija - 243, 246, 247.
Berne - 236.
BeniC, Barka - 131.
Bcrus, Anka - 115, 121, 123, 126, 129,
130, 133, 141.
BeSiC, Marija - 80.
BevandiC, Marija - 121.
BiCaniC, Jela - 125, 126, 129, 130, 131.
Bidovcc, dr Franja - 202.
Biroli, Pirci - 86.
Birt, Ljubica - 120.
Blrt, Mileva - 120.
Bjelobaba, Milka 127.
Blau, Marija - 120.
Blau-FrancetiC, RuZa - 128.
BlaZaiC, Gizela - 118, 119.
BlaZcviC, Slavka. - 128, 129.
Bobinac, l\olilka - 253.
BoCkaj, Zora - 123.
Bogdano\'ic Cana - 126, 130.
BogdanoviC, Milan - 83.
Bogcvska, Ljubica - 166.
BogunoviC, Milka
130.
Bokan(ova), Nena 56.
Bor- 203.
BoriC, TonCa - 135,
Borozanovska, Dunavka - 166.
BoSkoviC, Magda - 122.
BoSkoviC, Spasa - 88.
BoZiC, Mileva - 134.
BoZinoviC-VidoviC, Neda - 88, 90.
BoZoviC, Branko - 82.
BoZoviC, RaSko - 90.
BoZoviC, SaSa - 89.
BraCka, Marija - 130.
BrajeviC, Jovanka - 166,
Brest, Vida - 185.
Brcstova., Vida - 203.
BrkiC, Milesa - 246.
BrkoviC, Ljubica - 130.
BrnCiC, Nada - 131.
BrozoviC, Danica - 125.
Bubalo, Kata - 12'7.
Budak-1\oloroviC, Anka - 128.
Bujnova, Mara - 153.
BukumiroviC, Srbislava - 218.
BulajiC, Jovan - 89.
Bulat, Dragica - 127.
BulatoviC, Jasna. - 88.
Burgija.Sev, Persa - 249.
Bursae, Marija - 29, 52.
Bursae, lUilica - 246.
BursaC, Smilja, - 52.
Bursae, Vukica - 246.
ButnikoSarcva, Nada - 162.
Butorac, Anka - 119, 120, 121, 122.
ButoroviC, 1\larija - 135.
BuzadZiC, Milanka - 249.
BuzadZiC, Nada - 249.
BuzoviC, Danica - 125.
Cankar, Ivan - 194, 200.
Cazi, Danica - 124.
Celestin, Fran - 188,
CeroviC, Anka - 90.
Cesarcc, August - 119.
Cetkin. Klara - 189, 224., 225.
Cikota, Mira - 50, 56.
Cimer, JuJija - 246.
CvctkoviC-MaCck
21, 22, 115, 123,
230.
CakareviC, L.iubica - 226.
Calovska1 Ljilja-na. - 168.
CcC, Ton-Cka - 202.
Ceceva, Toncka - 190, 192.
CckiC, Jc1cna - 249.
CekiC. 1\ofilena
249.
CcloviC, Kata 247,
Cernej. Anica 202.
C:obanski, Mila - 246, 248
Cokorilo, Dara - 90, 91.
CotakoviC, Rodoljub - 40.
CuCuk, Stana - 223.
CudiC, Dara - 125, 130.
CudiC~VujnoviC, Dara
126.
Cupic, Anka - 249.
Cano- 86.
Cetkovlc, Jelena - 80, 82, 96, 99.
CctkoviC·OCko, Slava - 128,
CetuSiC, Mileva - 133.
CopieS, Branko - 11, 36, 52.
Copic.\ Soja - 52.
CopiC·RaSeta, Smiljka - 52.
CoroviC, Radmila - 89.
Cuk-BojaniC, Jela - 131.
CurkiC, Kata - 249.
DabiC, Cveta - 234.
DakiC, Radojc - 91.
Dans, Anka Crna - 254.
DaviCo, Oskar - 218.
Debeljak, Barica - 120.
DedoviC, Branka - 90.
DcjanoviC, Draga - 224.
DeliC, Ana - 11'7.
DernovSek, Marija - 181, 203.
Devidson, .,Stiv'' - 248.
Dimov~ Mara 166.
Dirnovska, 1\lara - 166.
Dinkova, Slavka - 153,
Dobrosavljev, Jovanka - 243.
Dolgan, Milena - 203.
Dolhar, Angela - 201.
Dolinarjeva., Elvira - 189.
Dolovac, Desanka - 249.
Domanji·GrliC, Eva - 131.
DonCeviC, lvo - 131.
Do.Sen. Seka - 130.
DovC-Occpek, Angela - 199, 200.
Dragan, N ada - 184.
Dragar, Rezka - 201.
DragiC, Dara - 166.
DragiSiC, Darinka - 156, 166.
Dragncva-JovanoviC, Stojanka Stanka
-224.
DragojloviC, Janja 254.
Draksler. Marjana - 196, 199.
DrakuliC, Nada. - 131.
Drenovac, Nada - 128.
Duganova., Vaska - 175.
DumboviC, Kata - 123.
Durham (Dejm), mis - 77.
DuSkova, dr Markovina - .128.
DZunova, Lenka - 167.
DZuverovlC, Jellsaveta - 226.
Darmati, RuZica - 250.
Derda, Marija - 130, 131.
DokiC, Dunja - 88, 90.
DorcleviC, Mihailo - 234,
DukanoviC. BlaZo - 92.
DukanoviC, Vojo - 89.
DukiC, Ljubica, - 54.
Dura.SeviC, Draglca - 90.
Dura.~koviC, Rosa 161.
DurdcviC, RuZa Crna - 254.
DuriSiC, Pavle - 91.
DuroviC. Bosa - 80, 93.
DuroviC, Vasilija - 80.
EviC-KrajaCiC, Bcba -
122.
FabkoviC, Marija 117.
FejeS, Klara - 243, 248.
FilipoviC, dr Dora - 129.
FilipoviC, Dorde - 157.
FilipoviC, Filip - 225.
FilipoviC. Zora - 252.
Fichcr-Sartorius, Teodora - 128.
FiSer, Ada - 123.
FraniCeviC, Marin - 112.
Franko- 21,
Fridman·Hersard, dr Magda - 128.
Fusilc, Ivana - 133.
GaboSec, Jovanka - 254.
GajSin, Grozda - 246.
Gale, Ana - 183, 203.
Galvinov-Vasil - 153.
Gambara - 198.
GaSparae, Vera - 126, 130.
GavriloviC, Za.gorka - 254.
Georgicva, Nevena - 161.
Georgieva, Nevcna Dunja - 162, 171.
GerloviC, Alenka - 203
Germ- Segedin, RuZa - 202.
Gerovac, Ljubica - 127.
GcrziniC, Ncda - 202.
Ginova, Mirka - 162.
C':laviC, Jovanka. - 249.
GlomaziC, Stanica - 90.
GlumiCiC-PriliC, Marija - 125.
Goldzand. dr Judita - 128.
Gorki, Maksim - 80, 123.
GostoviC·Grubor, DuSanka
125, 126.
GovoruSiC, Kata - 122.
Gracioli - 198, 199.
Gregori<;, Pajo - 129.
273
�Grosmanova, dr Bo'l.ena - 202.
Grujin, Zagorka Ujna - 250.
GruloviC, Jclcna 250.
Gr7.etiC, Anka - 120, 123.
GrZetiC, illaca - 121, I:N, 1:10, 133, 143.
GutiC - 48.
Habulin, Maja - 123.
HadZiomerspasiC, clr Rasija - 128.
HadZip;:mzova, Rumenka. - 156.
Ha.nd:i.ekoviC., dr Nada 128.
HeCimoviC-1\uCiSee, 1'\landa 127.
flellenbach, dr Helena - 128.
Hengl, Iiristin.'l. - 2·!8.
Hengl, Ludvig - 248.
Herceg, Mila - 123.
Hercog-ZJatiC, Lidija 123.
llerkov, dr Bo'/.idar - 128.
Hitler - 21, 115, 230, 246.
IJOlil\, dr Erna - 128.
Hove, Gotfrid - 2·17.
HreSCak-Bebler, Vera - 203.
llricnjal\, Janja - 128.
Husar, dr Marta
128.
Husmano,.·a, Fanj - 188,
JliC, MiJka - U3.
IliC, Vlada - 227, 230.
IvaCkovi<\ Gonlana - 2·16, 2':17.
Ivanova, Zoica - 153.
IvannviC, Ro.iana - 80 ..
lvanoviC-1\JaSanovii:, Vukosava 87,
99.
Iveva, Rodna - 162, 16-1.
Ivo.Sevk-Dimitrova, Ljuhlca - 224, 261.
Jajar,, Pava - 128,
Jakac, lloZidar - 203.
.JakOJlOviC, Kata 131.
.Jak5iC, Pa\-·ka H3.
.JambriSak) Marija - 117.
.JanCiC • .Jelena - 131.
.Jant:>Zi<":, Vilma Vida - 202,
.Janke?.. llfaia - 131.
Janf;:ovi,;, Rava 5!;.
,Jansa. Silva Dar.ia - 202.
Jelena (.Jefimi.ia) 204.
.JcrcmiC. DuSanlm Sofi.ja - 253.
Jerin, Marija. Va.iSI DarJa - 202.
.Jcrina~Lah. Pavia 202.
JociC Vera - 167, 265.
Jojl<iC, Burica - 218.
.Josif II ..- 187.
Josifovska. Mara - 161. H)2.
.Josifovski. J{ttzman Pitu - 168.
Jovanka iz LcZimira - 252.
.JovanoviC, BtaZo - 91.
.JovanoviC, DuSanka Branka 252,
2.53.
JovanoviC. I,iclija - 80. 83. 85, 87, 88,
90. 92. 93. 103.
JovanoviC, Madra - 'i8.
•Tova.novit-., Nada. - 88 .
.JovanoviC~ Sele - 233.
226.
.JovanoviC, Sofija .ToviCic~. Anka Beha 2~H.
Jovic~iC-Nad DuSanka 254.
274
H:adriova, :\nifa - 16:L
Ra,juh 203.
KamiSova, NonC<t - 162.
KapCcv. Trajko 16:>.
1\:apCeva, Kata - 165.
Kn.radZiC, VuJ( - 15
Karadoie, Mila 126.
Karamandi, Elpida - 162.
l{aran, Dragic.a 126
Karbeva, i\Iara - 168.
Karclel1s, i'Uarija 2,19.
Kardelis, Zuzana - 249.
Kardelj, Edvard - ·19, 198.
KastratoviC, Milcva - 86.
Katie, Marija - 125.
Rende!, Maca - 131.
l{criwi\Iarton. Roza. - 263.
KerSovani, Otokar - 83.
l{csiC, Juga - 126.
KidriC, Boris - 196, 203, 223.
IOdriC, Zdcnka - 193, 196.
Kipra, Evica - 161.
l{ira - 153.
Kiseljcvskaja, dr Natalija - 128.
l{laSnja, dr Zora - 128.
Klaus, Lea - 123.
Klavora, Slava - 201.
l{ljajiC, Milenko 127.
Rmet, Amlreja Mila. - 201.
1\mcziC, Anka - 2;>2, 25-J.
Kn..1.pova, 1\-1. - 191.
Rncginja Milica - 223.
J{neZcviC, t\nka - 91.
KneZeviC, Irina - 88, 89.
KneZeviC-Kovanjko, dr Irina - 128.
I<:ncZiC~Coto, Ivan 244.
Kobck, Pctar 117.
KociC, .Jana - 237.
KoCevska, Fan.a - 166.
Roen, t.una Lela 253.
Ko1dZiC-Fatima, Ljubica
250.
KonCar, NaranCa - 126.
lioncski, BlaZe - 151.
KonjoviC, ;\na - 131.
Kopitar, 1llarija - 133.
Kopitar, Silva - t:t~.
Kordi<\ l\'Iara. - 130.
KorporiC, Galja - 123".
Korski. Ivan - 122.
Kos) Marija - 124.
Kosova. Poldha - .191.
Ko~ovarka, Ilfileva 166.
Kostadinova. Cveta.nka - 166.
KostcvsJra, Cvetanka. - 166,
KostiC1 Vasili,ja - 91.
KostiC, Viclosava
239.
K oS. F.ri h - 82.
Ko,~uJCeva, Vasa 168 •
KovaC; Zorka - 12S.
KovaCeviC. Danka - 80, 88.
KovaCeviC, L.iubica. - 79, 88,
KovaCeviC, Ilfarija. - 246.
KovaCeviC, Nikola 79.
KovaCeviC, Pcra. - 245.
KovaCeviC, Radmila - 237.
KovaCeviC, Sloboc1an - 246.
KovaCeviC, Srbislava. Marija 250,
252, 253.
KovaCeviC, VcliJm 80, 00.
KovaCeviC, Vera - 85.
I<:ovaCcviC, V.iera - 00.
KovaCeviC, Zora 56.
KovaCiC, Da.rinka - 196.
KovaCiC, Ivan Goran - 110.
KovaCiC, Ljubica 133.
KovaCiCMKreaCiC, Olga - 129, I.'H.
KrajaCiC, Bosiljka - 131.
Krajger, Boris - 8:l, 198.
KraU. Jelka - 129.
KraJjica l\-lilena - 77.
1Cranjc, dr Zdcnka - 123.
Kra.S, Josip - 123.
KrdZaliC, Zora. Zaga - 2:1·1.
KreaCiC-KovaCiC, Olga - 124, 126.
Krcps·Iira.Jgcr, Ema - 202.
li.rivic, Ada - 196.
KrlcZa, I\-liroslav - 109.
Krndelj. Ivan - 1.20.
KrstajiC, Dara - 88.
Krstcva, Vesna 161.
KnmiC, Rajka 25·1.
KruniC, Vera - 131.
Kucler, I\-Iarija - 202.
Kufrin, Milka - 121, 129, 133.
KukoC, Dobrila - 126.
KulenoviC, Skender - 38.
KumiC, RuZa. - 130.
Kunc, Matija - 188.
KuScc, dr Vera - 128.
Kveder-DemetroviC, Zofka Kvedrova., Zofka - 189.
118.
LajoviC-LalatoviC, IUileva - 90.
LaketiC, Kosa - 72.
r.akiC, Itadojka 50.
LaliC, Mihailo - 71.
Las:U:, IUilka - 126, 131.
LazarcviC, Danica - 90.
LazareviC, Kruna - 237.
LazareviC, Persa - 237, 269.
LaziC, Zivka - 254.
Lederer, l\Iira - 123.
Lederer, Ruth - 123.
Lcl:~:iC, Olga.- 80.
Lcnjin - 189.
Levi, Sofija. - 22·1.
Levinger, Jolan Illira
253.
Libkncht, Karl - l!H.
Linhart, Karel - 189.
Lombraso - 198, 199.
London, DZck - 80.
LoiJiCiC, :Miliea.. - 80, 81.
Lozar-Novosel, I\-Iarijana - 122.
J..,ujak, Marija - 131, 135.
LuimC, MiJica. AnCa - 250.
LukiC, Dragoje 55.
I.uksemburg, Roza. - l!i-1.
LjubiCiC. L.iuhh•a - 227, 228.
I,,juhiC, IJjuhic<l - . 237.
Maccl< - 21, 22, 114, 115, 121, 123, 230.
MaCek, Olga - 122,
MaCek-Kanlelj, f>e}Jea - 193, 196.
Maestro, Lenita - 123.
M"agJajliC, Vahlda - 50.
MajldC, Japra - 55.
Mal{simoviC, Uranko - 231.
MaksimoviC, Dana M"akslmovlC, Desanka - 217.
Malahovska, Illa.rica - 202.
1\-Ia.le~evska, t\na 153.
1Ualinska, Vcselinka 168.
MamuziC, Drinka Vida 253.
MandiC, Stanojka - 88 .
Ma.ndiCi - 76.
MarCelja-Zovko, Mcrika - 123•
Marie, Tonka - 123,
~lariCi 70.
MarinlwviC, Dragica - 127 .
l\farinlwviC, Sonja - 243, 246.
1llarino\'iC, nanica - 85, 87. 88, 92.
93.
iUarinoviC, Danica Dika - 90 .
l\larinoviC, Dilm, - 83 .
Marino\•ska, Tasa - 106.
1\Iarllclj, Breda. Fran.ia -201.
lllarkova, Petra - 166.
MarkoviC, .Jokica - '78.
MarkoviC, Marija - 77 •
MarkoviC. Nada - 241.
i'\farkoviC, Sto.ia (,Ha.iduCica Stoja'')
78 .
MarkoviC, Svetozar - 22·~. 248.
JllarkoviC, VukaSin - 78.
Marlmvslm. Pcrikli.ia - 166.
MaroviC, Ncda - 123.
Marovii:-StefanoviC, Ranka
126.
i'\IartinO\'iC. Stanko - 89.
1\-fartinoviC (scstre) - 90.
z:n .
Martinuzzi, Giusepina -
116, 117.
Marton, Roza - 228.
1\-faruniC, Desa - 127.
MaslariC, BoZidar 119.
1\IaSanoviC, Marko - 79.
MaSkoviC, Jelica - 90, 96.
MatcriC, Danica - 52.
MatoSiC, Marija - 12:t.
Maycr~Vinski, Dora 122.
Meda, Pavia Katarin.a - 202.
�:McdakoviC, Milor<ld - 75.
1\Ieda.n, Danica - 52.
Mcdcnica, Draga - 256.
MediC, Mira - 253.
Menkova, Efka - 168.
i\IeStroviC, Duro - 89.
!UetikoS, Draginja - 126.
1\Ie"JtCk, Milka 200.
MeZudreSka, BJaga - 163.
1\IC'LudrcSka, !\lara - 163.
Miliejeva. ltezika Jelka - 200.
MiCunoviCJ Vukica. - 90.
Mi<iunoviC, Vukosava - 96.
Mihajlova, l~ilimcna - 161,
Mihajlova, Giga - 165.
1\lihajloviC, DraZa - 197, 240.
1\Ilhota, Anka - 119, 120.
1\lihota-Supanc, :-\nka - 119, 123.
1\IijanoviC, Vidna - 91.
1\oliju.SkoviC, Mila - 90.
MijuSkoviC, Radojc - 89.
1\-likaCii:, Smilja 128.
1\Iiklav, Katarina - 202, 203.
Miku.Siii, 1\Iilica - 88.
MilalwviC - 77.
MilanoviC-Snajder, Radmila - 240.
MilcniC, 1\lilka - 1:)0, 132, 133.
MiletiC, Stana - 126.
MiliCkoviC, Janica - 83.
MiliCeviC, Bosa - 230.
1\IiliSiC, Makica .- 78.
MilivojeviC, Olga - 230.
MiJojcviC, lUileva - 125, 126.
MiloSeviC, Mira - 250,
MiloSeviC, Olga - 89, 128.
MiloSeviC, Smilja - 245.
MilovanoviC. Lepa --. 54.
MiloviC, Milka - 88.
Milun, Bosa - 135.
MilutinoviC, Ivan - 83, 91.
l\lilutinoviC, Sata - 253.
1\IiljaniC, Mica - 130.
1\-limica, BlaZenka - 131.
MirkoviC~Balota, Mija. 122.
I\liSigoj~Kozak, Dana 199.
Mitrev, Dlmko - 165.
Mitrova. L:iuba - 165.
!Ultrovlc, !UarlJa - 93.
MitroviC, Mitra - 241.
MitroviC, Vukica - 96.
1\IladenoviC, Aleksandra. Zdenka 254.
MladenoviC, Sofija - 155.
MoaCeviC, tlr Ivanka - 128.
Mokorel. TonCka - 202.
Monti. Antonjeta - 128.
MoraCa, Mira - 251.
Morgan - 189.
Mrzel, LenCka - 202.
1\lrazoviC. Karlo - 129.
MrSa, Milka - 126.
MuaCeviC, Ivanka - 123.
MugoSa, Andrija - 91.
Muk, 1\:atica - 80.
MuliC, Mica - 249.
MunCan-Veselinov, Stanka - 243.
Musolini - 87, 230.
Mustafova, Bitola - 163.
MuSikiC, Milica - 85, 87, 90, 92.
Naceva, Mara - 168.
NajiC, Jelcna - 254.
Nasteva, Mirka - 166.
Nazim, Sahiba - 105.
Nazar, Vladimir - 25, 111.
NediC - 236, 242.
NcdiC, llristina. - 86.
NediC, Radmila - 85, 87.
NenadoviC, Ljubomir - 75, 76.
NikoliC, Danica Lata - 237.
NikoliC, Rada - 267.
NikoliC, Zora - 120.
Nikolova, Venda - 161, 162.
NikSiC, Draginja - 249, 252.
NinkoviC, Anka - 224.
NinkoviC, Milica - 224.
Nola, Katica - 133.
Novak, Marija - 126, 130, 131.
Novosel, Vanda - 124, 126.
Oberhofer-Sik, Tea - 128.
ObradoviC, Vinka. - 90,
Ocel>Ck, Angela - 198.
Ocepek, Angelca - 196.
OCko-CetkoviC, dr Slava - 127, 128.
1.11.
OdatlZin, Ljubica - 244.
Ogrizo\•iC, Slava - 124.
OjtlaniC, Dobrila - 90, 92, 93, 96, 103.
OmanoviC, Razija - 52.
OpaCiC Dragica - 126.
OpaCiC, Kata - 126, 130.
OrdiCanin, Bonka - 128.
OrcSki, Jaga - 120.
OrlandiC, Ivo. - 91.
OrlandiC, :Milica - 91.
Orovcanec, Danica - 161.
OstQjiC, I\Iladenka - 127.
OvadZa, Estreja Mara - 166.
OvCarcva, Mara - 162.
PaciC, Kos;.tra - 226.
Paaen, Anka - 127.
PajaliC·Hrovat, Alcnka - 128.
PajeviC - 77.
Pa-jiC, Ncvcnka - 130, 133.
PajoviC-MiCkoviC, 1\lilosava - 80.
PalikuCa, Ibc - 167.
Pap, Valerija - 131.
Pap, Marija Valika - 126.
ParoviC, Blagojc - 229.
Pataki, Marica. - 123.
Paulin-Brinn, Marta - 203.
PaveUC - 24, 48, 51, 242.
PavcliC, Ante - 23.
PaviC, Jovanka - 130.
Pa.viC, Vasa - 80, 83, 85.
Pavlek MiSicina, Mihovil
116.
PavloviC, Vera - Z47.
PavloviC, Zaga - 85.
Pavo~eviC, Adela 119.
Pecarski, Milica - 120.
PeinoviC, Vukosava Zedna - 250.
Pe.inoviC, Kata - 31, 125, 126, 129, 130,
131, 133.
Pe.ioviC, Bosa - 93. 103.
Pe.joviC, Labud - 247.
Perclo, Zora - 202.
Perganova, Pavlina - 161.
PcroviC, Danica - 55, 56,
Pef.erne1j, 1\Iinka Marta 202.
PetkoviC, Jovanka Jelka - 254.
Petrov, Borislav - 245.
Petrov, Dragica - 243. 245.
Petrov, .Jelisaveta - 243, 245.
Petrov, Olga - 243. 263.
PetroviC, Danilo - 76.
PetroviC, Mara - 248.
PetroviC, Nadeitla - 226.
PetroviC, Nikola - 248.
PetroviC, Stana Nana - 253.
PetroviC, Veljko - 223.
PetruSeva, Olga - 168.
Pibernilc, Julka - 202.
Pijade, 1\foSa. - 83.
Pirjevec, Ivica - 201.
Pirnat, Niko - 203.
Pisker, Edita 1\lila - 252, 253.
Plaveva, Rosa - 153, 154, 155.
PleSh:o-Stebi, Cirila - 202.
I,odgorSek, MalCka - 202.
Pokrajac, Smilja - 125, 126.
Polak, Vera - 128.
Pop~Atanasov, Dime 161.
Pop-Ivanova, Frosina - 153.
Pop~Ivanova, Malina 155.
Pop·Jordano\•a, Viktorija - 164.
I,opov, Dobrila - 249.
Popov, Jelka - 2-18.
Popov, Smilja - 249.
PopoviC, DuSan - 225.
PopoviC, Jelcna Marica - 252.
PopoviC, Jovan - 252, 254.
PopoviC, Ljubica - 87, 88, 90, 96.
PopoviC, Smilja - 126.
PopoviC, Zivko - 248.
Potiparski, Zora - 249, 250, 253.
Pravica, Dragica - 49.
PretlojeviC, Draga - 224.
PredoviC, Jela 126.
Pregarc, Vida - 201.
Prisaganlm, Illca - 166.
l'rlja, Dina - 93, 103.
ProkoiJ, Ana - 122.
l)rovCi, Irena - 247.
Pucar, Duro - 54, 82.
Pultar, Helena - 199.
PustiSck, l\larta - 197.
PuSin Zagorka - 249.
PuSkar, Vida 246.
Putnik, Panta - 231.
Rabren, JagoS - 90.
Rabren, Jela - 90.
Radanov, Danica - 248.
Radanov, Dragutin - 248.
Radic.\ Lepa - 52, 63.
RadiC, StjeJJan - 18.
RadiSiC-I,etrov, Olga - 245.
RadivojeviC, Jovanka KiCa
259.
RadoniC, l\lilka - 249.
RadoniC, Sofija - 249.
RadosavljcviC, Vera - 156.
RadovanCev, Zorka - 245.
RadoviC, Darinlm - 237.
RadoviC, Ikonija - 72, 90.
RadoviC, Jelka - 166.
RadoviC, Milja - 72, 90.
RadoviC, Stanka - 72, 90.
RaduloviC, Danica - 126.
Ra<luloviC, Mara - 91.
RatluloviC, Veljko
91.
RadusinoviC, Jana - 166.
Rais - 226.
Ra.iiC, Olga - 249.
Rakar, Anica - 126.
Rakai-~Maga.SiC, Aniea 122, 131.
RakoSi, Zora - 246.
Raner, Lea - 133.
Rauer, Nada - 133.
Ranisavl.ieviC, Ljubica
246.
RaSkoviC, Jula - 130.
RaSoviC, Vuka - 88.
Rauch, v. Ban Rauch - 117.
navniC, Stefanija - 133.
Ravnikar, BoZena - 202.
Regancin-DolniCar, Zora
202.
ReliC, Kaja - 254.
Remark - 80.
Ribar, Ivan - 121.
Richtman, Terka - 121.
Rip, RuZa - 89, 91.
Rismondo, Ersilia - 133.
RistiC, Jcla - 224.
RistiC. JL1.-dojica - 267.
RistiC, Sofija - 237, 267.
RistiC, :Zivlm - 248.
Roje, Ana - 121.
RoZman (Biskup) - 199,
Rumena- 153
Rupena, :Mara - 199.
Rupena, Zora Katja
199, 202.
Rullnik - 201, 202.
RuZiC, Ante - 134.
Sabo, 1\Iileva - 168.
SaCin, Sofija - 249.
Sadovnik - 200.
275
�SadZakova, Ncvenka -
249.
SakiC, Mika - 127.
SakiC, Saja 127.
Saks, Mira 123.
Sa..<o, Agnes - 246.
SaviC, DuSan Doda - 250.
Sa.viC, 1:\otileva Olga - 250.
SaviC, 1\Iilunka - 226.
SaviCeviC, Mito
89.
SaviCcviC, Olga - 88.
8<'kicki, Katica - 248.
SeliC. Evgenija 89.
SeliC, Julka 88.
SertiC, Anka 123.
Scstrc 1\ofartinoviC - 90,
Sestre Ra(loviC - 72, 90.
Simi<":, Ida - 131.
Sirma - 153.
Sobol, Laura - 131.
Sofevska. Olga - 166.
SofroniC. Danica - 249.
Sokolova, Rajna - 165,
Somijer, Viale de - 75.
Srcmac, I\liloS - 248.
Sremac, · Roska - 248.
Sremac, Nada - 131, 133.
SrzentiC, I\lirko - 81.
Staljin - 27.
StamenkoviC, Lepa - 231.
StamcnkoviC, Vasilija Cica - 231.
StaniSiC, Bajo - 92.
StanivukoviC, Jelena Silja - 250.
Stankov, Gordana 254.
Stankov, Natali.ia - 246.
StankoviC, Vukica - 237.
Stefanova, Periklija. - 166.
StcfanoviC, Dara Vida - 252.
StefanoviC, Draginja - 245.
StcfanoviC, Milan - 245.
StefanoviC, Relja - 245.
StcfanoviC, Strahinja - 245.
Stefanovska. Olga 166.
Stcincr-Goldschmit, Zora 128.
Sto,iakoviC, Kata - 248.
Sto,iakoviC, Lazar - 248.
Sto.ianoviC, lvanka - 254.
Sto,ianoviC, Jela - 252.
Sto,iiC, Desa - 12'7.
Stojkov. Sofija 249.
Stritar, Josip - 188.
Strugar. Danica - 166.
Suklc, Marlja - 119.
SunariC, Adela - 50.
Svetina., Mira - 19'7.
Svilar, Slava - 134.
Saban, Pepica -
125, 126.
Santic-Matija!lic, Sanda - 124.
SariC, dr Suzana - 128.
SariC, Vera - 128.
Sa.uliC, Jetena - 9'7.
Scgul.lcv. Jcca - 249.
SegviC, Vesela - 126.
Scntjurc Lldija - 193, 197, 211.
SUakov, Mica - 248.
Si!c, ~Iajda - 209.
Slmic, Eliza -
42.
SkcroviC. Slobodan - 83.
Skorin, Marija - 126.
Stamler, 1\lica - 199.
Slander, Vera - 202.
Stezinger, dr Marija 128.
Solaja, Milka - !25, 126.
276
Soljaga, Marija - 85.
Soljak-Kirigin, Nikica - 135.
Soljan, Marija - 124, 131.
Soljan-BalmriC, Marija - 135,
Sopov, Aco - 149, 167.
Soti, Pal - 248.
Sperac, Katica - U3.
Spik- 203.
Spirit\ Antica. - 126.
SprJjan, Ilinka - 126.
Stcbijeva, Lojzka - 190, 192.
Stimac. SmiUa - 130.
Stoser-l\larnSiC, Zlata - 123.
SubiC, Ive - 203.
SuCov, DuSiw - 216.
SukiC; Fema - 249.
Sulcrova, Kristina - 203.
Sulman, Ru7.a - 243.
SumanoviC, Vlada - 1;)7,
Suvan, Antica - 133.
Veselinov,
Vesclinov,
Veselinov.
Vesclinov,
Televski. Blagoje - 168.
TasiC. Savlm - 228.
Ta.Skova-Bnvtirova, Lena - 164.
Teman-KovaC, JoZica - 197.
TcpavCcviC, Jelka - 23'7.
TerbeSi, Ganimet - 259.
Tcrezi,ja, !\-tarija 187, 188.
Tikvicki, Ge?.a - 248, 252.
Tiler - 80.
TimotiC', MiloS - 22-l,
TiSma, Boja - 128.
Tito, Josip Broz - 7, 9, 14, 20, 23, 25,
49. 51, 52, 53, 84, 119, 120, 147, 1'79,
229, 236, 254, 259.
Tocinovska, Kamka - 164.
Totlorovski, llristijan KarpoS, - 16'7.
Tomaseo-Novak, dr Marija - 128.
Tomasini, Silvira - 259.
TomaSeviC, l\1ilica - 81.
TomaScvil:, Stana - 88. 90, 91, 92.
Tomazini, Silvira - 202.
TorniC, Vfktor, - 254.
TomSiC, Vhla - 22, 193, 197, 213.
TomSiCeva, Vida - 191.
Trajkova, Vera Kotorka - 167.
TrboviC, Nada - 130.
TrbovlC, Simica - 126.
TrifunoviC, Radmlla - 23'7.
Trifunova-Trpkova, Persida
TrinacstiC-DubajiC, Vjera -
155.
126.
Trubar, PrimO'l - 188.
TueiC, Zorka - 246.
TucoviC, Dimitrije - 15, 224.
TurkoviC, Elizabeta. - 123,
TurkoviC, RuZica. - 121, 124, 131.
TutunoviC~Sa.viC,
Kristina -
224.
UbaviC, Olga - 243. ·
Uranjek, Ivanka - 201.
UrbanCiC-Turnograjska, Josipina -188.
Urdareva, Anka - 163.
Urdarcva, Stcfka - 163.
UtviC, Milka 125.
Uzelac Marija - 120.
Vasil!, Dorae - 247, 249.
VasiljeviC, :Marija. - 237.
VejnoviC, MaSa - 130.
VelimiroviC, Julka - 88.
Velja.novska, Pcriklija - 166.
Jovan - 83.
Jovan 2arko - 251,
Stanka - 249, 252.
Stanka Scka - 254.
Vesenjak~Zmijanec, Jelka 128.
VcsiC, Sofija - 254.
VesniC, 1\'lilenko - 22'7.
VeZa, Zorka - 135.
VidakoviC. Janko - 90.
VidakoviC, IUilan - 90.
VidojeviC, BlaZa - 83.
ViliC, Rosa - 249.
Vitas, Jclcna - 50.
VlahoviC, Beko - 166.
VlahoviC, Darinka - 88.
Yode. Angela - 191.
Vol, Laura Lola - 243, 247.
VraneScviC, l\lilka - 126, 131.
VranjeSeviC, Rada - 52, 59.
Vrbica, Dina - 80, 81, 83, 85, 96.
Vrbica~I\IiOllragoviC, Dina 88,
Vrcbalov, Vuka - 249.
Vrhovnik, 1'\ilajda · Lojzka - 201.
VrSCaj-Uoly, Zima - 198, 199.
VuCiniC, BoZana - 79, 80, 82, 99.
VuCiniC, l\lilica - 90, 96.
VuCkoviC, Mila - 134.
Vujaklija, 1\:ata - 126.
Vujii'iiC, Milica 126, 130, 133.
VujisiC. Olga - 88.
VujisiC, Zora - 91.
VujnoviC, Ana - 126.
VujoviC, Danica - 166.
Vuk, 1\'Iargita 252.
VukmiroviC, Bora 258.
VukmiroviC, IUarija - 133.
Vukosavl.icviC, Slavko - 219.
Vukov, Ljubinka - 243.
VukoviC, Cedo 73.
VukoviC, Dara - 83.
VukoviC, Mileva - 80.
Zadnik, Zvezda - 202.
Zagorac, Veda 131.
ZastavnikoviC, Krunka - 131, 134.
Zastavnii<oviC, l\farica - 126, 130, 133,
134.
Zbornikova, dr Marija - 128.
ZekoviC, Veljko - 91.
Ziberl, Ana lUami - 201.
ZlatiC, Dina - 131, 133.
Zon-JakSiC, Paula - 135.
Zx:enjanin, t.arko Uca -
242, 245.
Zagar, Pepea - 198.
>•ZalujoCa mati C.« - 186.
Zanko, MiloS - 131.
Zanko, Vanja - 131.
2eljkovil:, Zora - 5Z.
Zerdik, Olga - 124.
ZigiC, Gaga 125.
ZigiC, !\-lira - 1Z7.
ZivanoviC, Persa - 224.
ZivkoviC, Aneta - 80.
Zivkovic, Ljubica - 89.
2nidarSiC-Tkalec, NataSa Zumer, Ma.rija - 193.
Zumcr-PotoCnik, Marija 2unjiC, Jela - 89.
123.
202.
�II
Ada Ciganlija -
Afrika -
Ajdof'SCina -
Albanija 258, 259.
81.
191.
199, 203.
21, 23, 85, 90, 163, 226, 256,
Alcksandrovo - 243, 244.
Alcksinac - 238.
Alibunar - 245.
Amcrika - 191, 202.
Andrijevica - 85, 86, 92, 95.
ArandeJovac - 237, 241.
Argentina - 191.
Ariljc -
234, 236.
Ascnovgrad Atina - 163.
163.
Austdj" - 21, 114, 187, 188, 190, 194.
Auslrijsko primorje - 113.
Austro-Ugarska-13, 14, 15, 41,117,191.
Azija- 191.
Babin Potok - 137.
Babna Polica - 197.
Backa - 23, 230, 242, 245, 247, 249, 251,
252, 253, 254.
BaCka Palanka - 247, 248.
BaCki Pclrovac - 247.
B"jin" Bast" - 233, 236, 267,
Balkan - 225.
Ban"! - 228, 230, 242, 243, 244, 245, 247,
249, 251, 252, 253, 254.
Banatski Dvor - 244.
B"nija - 52, 53, 124, 125, 126, 129, 130,
131, 133, 134.
Bansko - 153.
Banja Luka - 43, 44, 45, 46, 47, 50,
53, 55.
Banjani - 88, 91, 233.
Banjlc" - 218, 226, 237, 240, 259, 263,
267.
B"r - 76, 81. 85, 87, 90, 95, 99, 101.
Baranja - 242.
Barbarac - 168.
Bardanjolt - 73, 76.
Bare RadoviCa - 72.
BaSaid - 243.
Bavarska - 113.
Bee - 41, 200, 259.
BeccJ - 247, 249.
Begec - 249.
Bela Crkva - 245.
Bela Krajina - 197, 198, 200.
Belgija - 21.
Belie" - 164.
BeliSCe - 119.
BcloliC - 235.
BcJveder - 81.
BcneCija - 184.
BencSka Slovenija - 187.
Bcnkovac - 48.
Beograd - 15, 20, 21, 22, 24, 41, 43, 44,
46. 49. 53, 71, 78. 81, 113, 115, 119, 123.
202, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 230,
231, 232, 236. 237, 240, 245. 269.
Berane- 81, 82, 84, 85, 86, 90, 92, 93, 95.
Bergen-Belzcn - 247.
Bevlin - 41.
Bihac - 54.
Bijeli Potoci - 128.
Bi.ielo Polje - 82, 86, 92, 93.
Bijeljina - 46, 47, 50, 54.
BilcCa - 76, 193.
Biokovo - 127, 133.
BirC- 49.
Bistra - 166.
Bistrica - 52.
Bitolj - 153, 156, 157, 160, 161, 162, 163.
Bitoljsko Polje - 163.
Bitovnija - 91.
Bjclobaba - 126.
BjelopavliCi - 91.
Bjclovar -
Blazuj -
131, 132.
Cuprija -
238.
55.
BogatiC - 233.
Bogomila - 163.
Bohinjska Dolina - 195.
BojanCiSta - 166.
BojniCko Poljc - 239.
Bojnik - 239.
Dahan -
Boka - 79. 83, 84, 85, 86, 87, 88, 92, 93,
94, 95, 103.
.Hoka Kotorska - 77, 85, 87.
Bol --- 132.
Danska- 21.
Darkovac - 241.
Darosava - 241.
Dantvar - 125.
Bosanska Dubica - 50, 53.
Bosanska GradiSka - 50, 52.
Bosanska Kra.iina - 48, 50, 51, 52, 53,
Debar -
55, 59, 87, 124.
Bosanska Krupa - 48, 52, 53.
Bosanski Novi - 53.
Bosanski Pctrovac - 9, 25, 51, 53, 125,
199, 240, 252.
Bosansko Grahovo - 51.
Bosna - 25, 42. 49, 51, 53, 54, 55, 85,
91, 134, 199, 232, 234, 250, 251, 252.
Bosna i Hercegovina - 13, 14, 15, 16,
17, 23, 33-68, 77, 190.
Bosut - 254.
Bn1c - 119, 132.
BrajiCi - 87, 240.
Brd - 184.
Brestovac - 241.
Brgudac - 132.
Brinje - 125
BrStanovac - 128.
Bublica - 241.
Butka - 195.
BuCumet - 237.
Bugarska - 21, 22, 154, 159, 160, 162,
163, 230, 233.
Bugojno - 43, 90.
Bujc - 132.
Bukovac - 233, 254.
Bukovice - 135.
Bukovik - 166.
Buljmize - 128.
Buola - 166.
Burel (logor u Albaniji) - 90, 259.
Capari - 153.
Carigrad - 41.
Cazin - 51.
Ccklin - 77, 80.
Celovec - 187, 188.
Cclje - 192, 201, 207.
Cor - 235.
Cerkno -
209.
Crkvica - 241.
Crmnica - 81.
Crna Gora - 13, 14, 15, 23, 24, 43, 51,
69-106, 190, 226, 255, 256, 258.
Crna Trava - 293, 241.
cacak -
Danilovgrad -
95.
229, 234, 235, 237.
77, 78, 79, 80, 86, 87, 90,
92, 94.
166, 167.
166.
Dcbclo Brdo - 124.
Dcbarc -
Dcrvcnta -
43.
Doboj - 43, 44.
Dobra Voda - 239.
Dobrilovina - 90.
DobriSke CeSme - 168.
DobrniC - 200.
Dobrosel - 128.
Dobrun - 234.
DokniCi - 76.
Dokotarce - 155.
Dolenjska - 1S4, 195, 197, 198, 200, 202,
203, 209.
Dolno JaboiCiSte DoJjana - 134.
160.
Hakovica Devdelija -
254, 255, 256, 257.
166.
Egejska Makedonija - 163.
Egipat - 135, 191.
El Shalt - 131, 135.
Etiopija - 19, 21.
Evropa - 14, 21, 22, 26, 49, 75, 115,
191, 246.
FarkaSiC - 127, 134.
Fatnica - 49.
FoCa - 49, 55, 202.
Francuska - 21, 114, 121, 205.
Fruska G<>m - 249, 250, 254.
l::ajetina - 236.
CajniCe - 49.
Gacko -
cakor -
GareSnica -
86.
Cazma - 125, 132.
CehoslovaCka - 21.
celopek Cememica -
166.
49.
cepic-Polje - 134.
Cevo - 92.
cokesina - 235.
CuScr 162.
Cukarica - 224.
curug - 247, 249.
cukovac -
269.
163.
Doljane - 164.
Don.ia Gorevnica - 234.
Donia MoraCa - 88.
Don:H Konjuvac - 240.
Donji Lapac - 124.
DragaS - 254.
Dragovac - 239.
Dragutinovo - 243.
Drami - 164.
DraigoSe - 195.
DreZnica - 127, 139.
Drina - 49, 232.
Drvar - 49, 51, 52, 53, 56, 59, 124.
Drvar-Sclo - 52.
Drvarska DoJina - 61.
Dubica - 55.
DubiCka Ravan - 51.
Dubro,>ik - 50, 81, 82, 133.
Duga Resa - 118.
DuJene - 235.
Dunav - 236, 249.
Dupllca - 193.
Diavat -
Cetinje - 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 84,
85, 87, 88, 89. 90, 92.
Cikotc - 236.
Cirih - 224.
Crne - 164.
Crnogorsko primorje Crvcne stijcne - 55.
247.
Dalmacija - 14, 23. 113, 116, 117, 118,
119, 121, 124, 125, 126, 128, 129, 130,
131, 132, 133, 135, 156.
53.
125, 128.
Glavnjaca - 193, 202, 227.
Glina - 133.
GluSci -
233.
Gnjilane Golubinci -
254, 256.
252.
Gorazdc - 49, 55.
Gorenjska - 194, 195, 196, 197, 200,
201, 202.
Gorica - 188, 191.
Gorice - 199.
Gorinja - 48.
277
�Goriska - 187.
Gorliika Brda - 184.
Gomo Vranovci - 165.
Gornja DZumaja - 163.
Gornja MoraCa - 88.
Gornja Sela - 80.
Gornjc Gare - 241.
Gornje Polje - 91.
Gornje Srcdice - 127.
Gornjesavska - 195.
Gornjl Poloj - 127.
Gornjl Vakuf - 90.
Gorski Kolar - 25, IZ4, 12b, 128, 129,
130, 131, 132.
Gospolllncl - 249.
Gostilj - 92.
Gostivar - 165.
Grac - 200.
GraCac -
125.
GradaCac GradiSka Grahovo -
65.
55.
76, 77, 79, 85, 86, 87, 88,
89, 92, 97.
Gravina -
128.
Grcka - 21, 154, lb8.
Grdica - 235.
Grgurcvcl -
Griz Grk -
254.
201.
254.
GrmeC -
53, 54.
Grubisno Polje - 125.
Grunn (ltalija) - 128.
Guslnje - 85, 95.
Hajla- 25b.
Herceg-Novl - 77, 78, 88, 95.
Hercegovina - 45, 49, 51. 53, 77, 85.
Holandija - 21.
Hrastnlk - 188, 192.
Hrvatska - 13, 14. 15, 17, 20, 21, 23,
24. 44, 47, 85, 107-14b, 200, 232, 242,
252.
Hrvatska Neuzlna - 245.
Hrvatsko Prlmorle - 23, 124, 125, 126,
127, 129, 130, 131, 132.
Hrvatsko Zagorje - 124, 125.·
Hum- 241.
Huslno - 43, 44.
ldrlja - 189.
ldvor- 245.
Imotskl - 133.
lrlg- 250.
Istocna Bosna - 54, 55, 91, 250,
lstocna Slavonja - 119.
lstok - 254.
lstra - 13, 14, H3, 116, 117, 125,
132, 133, 134, 187, 191, 199.
Itallja - 19, 21, 22, 23, 90, 91, 92,
135, 165, 187. 190, 194, 199, 201,
258, 259.
Ivangrad - 80, 86.
lvanjc - 237.
Ivanjica - 194, 224, 226, 236.
Izbiste - 245.
Iz - 139.
278
236.
48, 52.
Jasenice - 55.
Jasenovac - 50, 254.
Jaska - 24, 55.
Javornik - 188, 192.
Jelln dub kod Podgorlce Jesenlce - 188, 192, 194.
Joslpovac - 122.
131,
128,
230,
191.
JuZ:na Dalmacija -
Jufna Hercegovina Juina Srblja - 154.
124.
53.
87.
Krizcvcl - 119.
Krk- 132.
Krsko Polje - 196.
Knnna- 257.
Krupanj - 233, 234, 235.
Kruscica - 245.
KruSevac -
Kacanlk - 255.
Kadinjaea - 219.
Kairo - 131.
Kajmakcalan - 167.
Kalnlk - 128.
Kamcnica - 52, 233.
Kamensko - 134.
Kana] (sclo) - 213.
Karadak - 164.
Kara<lordcvo -
243, 244.
Karantanija - 187.
Karlovac - 124, 125, 126, 130, 132, 133,
134.
Karlovcic - 251, 253.
Kastanjera - 132.
Kastav - 130.
Katatba - 135.
Kavadar - 161, 165, 167.
Kavadarcl - 155.
Kavaja (logor u A1banijl) - 90.
KaZani - 163.
Kicevo - 161, 166, 177.
Kikinda - 243.
Klsac - 247, 249.
Kistanje - 128.
Klenovac - 166.
K1os (logor u Albaniji) - 90.
Kljt1c - 48, 51. 164.
Knespolje - 39, 61.
Knin - 133.
Kocanl - 162.
Kocevjc - 192, 197, 198, 200.
Kolasin - 72, 82, 86, 87, 88, 89, 90, 91,
92, 93, 94.
Kolftorlto ( logor u Italiji) - 90.
Koncarov Kraj ( Lika) - 137.
Konjic- 90.
Kopenhagen - 21.
Koprivnica - 133.
Korea (logor u Albanlji) - 90.
Korcula - 132.
Kordun - 53, 124, 125, 126, 127, 129,
130, 131, 133, 134.
Kordunslm podrucJe - 128.
Korenlca - 125, 128, 129, 236.
Koruska - 13, 187, 191, 194, 200, 201,
202, 203, 209.
Kosjerlc - 236.
Kosmet - 256.
Kosovo - 15, 17, 18, 23, 31, 79, 85, 165,
166, 202, 229, 230, 231, 254, 255, 256,
257, 259.
Kosovo i Metohija - 23, 79.
Kosovska Mitrovica - 202, 255, 256,
257, 258, 259.
Ko~Ccle 87.
Kosevski Rog - 197.
Kotor - 71, 78, 79, 82, 94, 95.
Kotor-VaroS - 53.
KovaCevac -
241.
Kozara - 24, 38, 39, 49, 50, 51, 52, 55,
56.
Kozjak - 167, 168, 173.
KoZuv- 173.
Kragujevac - 224, 229, 230, 235, 236,
237.
Krajina - 95.
Kraljevo - 235, 236.
Kranj- 192.
Kranjska - 187.
Krapina - 132.
Krapjanske Kolibe - 168.
Jablanlca - 90, 241.
Jadar - 236, 237.
J agnjilo - 241.
Jagodina - 227, 229.
Jajcc - 43, 53, 90.
Jamnica - 132.
Jarebica Jasenica -
252.
Jugovac - 241.
Juhor- 238.
Juina Amerlka -
Kras - 125, 133, 184.
Kratovo - 167.
Krbavica - 124, 128, 132.
Kreka - 43, 44.
228, 238, 241.
Kruscvo - 153, 156, 161.
Kuci - 87, 89, 90.
Kula- 247.
Kumanc - 243, 244.
Kumanovo - 155, 156, 159, 161, 163,
167.
Kupa- 197.
Kuprcs - 53, 63, 90.
Kuside- 92.
Kutlna - 125.
Kvaternikov trg -
123.
Labin - 117, 132.
Labin.Stina - 125.
LaCarak - 254.
Lapac - 128.
Lapotinac - 241.
Lavci- Hl4.
Lehane - 239, 241. 242.
Lepoglava - 115.
J... cskovac - 228, 230, 231, 238, 241.
LeStice - 224.
Lijeva Rijcka - 87.
LijevCe - 51.
LijevCe polje - 51.
Lika - 25, .!J2, 124, 125, 126, 127, 12.8,
129, 130, 131, 132, 133, 134.
J,ipolist - 233.
I..ipovac - 238.
Lipovska Bistrica - 91.
Livno - 5:~. 54, 55, 90, 112, 128.
London - 196, 255.
LoSka. dolina - 197.
IIOZ - 195.
Ludbreg - 127.
Lukavica 72, 91.
Ljeiianska nahija - 89.
Ljubljana - 16, 19, 21, 24, 188, 190,
191, 192, 193, 194, 195, 196, 198, 199,
200, 201, 202, 203, 213.
Ljubljanska pokrajina - 194, 196, 199.
Ljubotlnj - 80.
Ljubuskl - 45.
Macva - 226, 232. 233, 234, 235.
Madarska - 17, 21, 22, 23, 44, 76, 78,
113, 187, 230, 242, 259.
1\'Iajevica - 49, 54, 250.
Ma.jur - 235.
Ma.karska. - 119.
Makcdonija - 13, 14, 15, 16, 17. 21,
23, 85, 147 - 178, 190, 232, 258.
Maksimirska ccsta - 123.
Mamula - 90.
Mana.stir Sv. Stevana - 238.
1\ia.nojlovcc - 237.
I\'Ianojlovci - 267.
1\-JanjaCa - 49.
Maribor - 191, 192, 193, 194, 196, 201.
illariCi 132.
1\-fatcScvo - 87, 92.
MeduluZje - 241.
lUedumurje - 23, 113.
Mclcnci - 243, 244.
Mctohija - 23, 79, 85, 254, 255, 257.
IUihaljevci 251, 254.
MiSkovci - 250.
Mladcnovac - 227, 241.
Mojkovac - 73, 83, 90.
Mokrcni - 163.
Mokrin - 243.
Molovin - 253.
Montegrand - 132.
�'!
1\lorava -
235.
I\Ioskva - 121, 156, 255.
Moslavina 124, 125, 126, 128, 131,
132, 13<1.
.Mostar - .J3, H, 45, 46, 47, 50, 53, 54,
67.
:Mramorac
166.
MrkonjlC-Grad - 51, 53.
1\lurska Sobota - 192, 193.
NaSice - 132.
Ncgotin - 241.
NemaCka - 9, 19, 21, 22, 23, 25, 4.4, 48,
114, 160, 194, 200, 242, 243, 254, 259.
Nerctva - 52, 91, 92.
Ncvcsinje 49, 90.
NeZilovo 162.
NiltSiC - 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 8-1,
85, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93.
NiS - 227, 229, 2:!0, 2:!7, 238, 239, 240.
NiSka Kamenica - 237, 241.
NorveSka -
I
21.
Notranjska - 195, 197.
No\•a GradiSka - 125, 132.
Novi BcCej - 241.
Novi Karlovci (Sasa) - 250, 252.
Novj Sad
2·1, 224, 227, 229, 230, 243,
246, 247, 254.
Novi Vrbas - 248.
Novo - 55.
Novo 1\lcsto - 192, 198, 199.
Novska - 125.
Obadov Brijeg - 87.
ObraZda - z;m.
OdZak - 49.
Ogu1in - tal.
Ohrid - 15:~. 161, 165.
OldC 133.
Orahovac - 2M, 2SG.
Orane -
241.
Oreov Dol - 163.
OseCina. - 2:~3.
Osijek - 119, 125.
OskoruSno - 132.
Osogovo - 167.
Ostrog - 92.
OtcSevo - 164.
OtoCac - 125, 128, 129.
Podgorica - 24, 77, 78, 79, 80, 81, 82,
84, 85, 87, 88, 89, 90, 92, 93.
Podgradc kod Berana.
83.
PogrmeC - 49, 51, 52, 55.
Podjuna - 200 •
Podlog - 48.
I)odravina. - 116.
Podravska Slatin.'l. - 125.
Podrinje - 226.
Podujevo - 255.
Pokupljc - 129, 130, 131, 132, 133.
Poljanska - 115.
Poljska - 21, 259.
Pomoravlje - 238.
Ponza (logor u Italiji) - 90, 259.
PonjcviCa poljc - 65.
l]OoreCje - 168.
Porto Romano - 259.
Posavina - 234, 240.
Potkalinje - 48.
Poiarevac - 20, 123, 230, 237, 263.
Pozega - 234, 236.
PoicSka Kotlina - 127, 134.
Prekaja. - 51.
Preh.omurjc - 194.
Prevlaka - 90.
Prcza - 258, 259.
Prhovo - 250, 254.
Prijedor - ·18, 50, 53, 55, 63.
Prilep - 156, 161, 162, 163, 166.
PrimiSljc - 133.
Primorje - 2:~. 88, 117, 124, 125, 126,
128, 129, 130, 131, 191, 194, 198, 199,
zoo. 202, 2o:J, 209. 211, 213.
PriSt-ina - 24, 229, 254, 255, 256, 257,
258, 259.
l:.rizrcn - 2iH, 255, 256, 257, 258, 259.
Prkosi - 52.
Prnjavor - 5:i, 232, 233, 235.
l'roJ;:upljc - 237.
Prozor - 25, 53, 90.
Psunj - 128.
PuCiSi;e na BraCu - 119.
Puk - 258, 259.
Pula - 125, l:i2.
Pusta Kula - 164.
Pusta Relm - 237, 241, 269.
Rab- 197.
RaCa -
I)a.krac - 125.
PanCcvo - 245.
Papuk - 128.
Parage - 248.
Parcani - 241.
Pariz- 193.
Partizani - 241.
PasjaCa - 239.
Pavlovac - 128.
PazinStina - 125.
Pecka - 128, 234.
PeCenilc - 48.
Pee - 81, 254, 255, 256, 257, 258, 259.
Perjasica - 126.
Pc.Sci - 81.
PeSta - 41.
Pctko,•ica - 232.. 233, 235.
Petlova.Ca - 233.
Petrova Gora - 128.
Petrovac - 51, 92.
Petrovgrad - 229, 243, 244.
Pipcri - 78, 80, 82, 85, 89, 91.
Pirinska I\Iakcdonija 163.
Pirot - 227.
Pisarovina - 132, 1:~3.
Piva - 91.
Pje.Sivci - 105.
Plav - 85, 95.
Pievcn 163,
Plje.Sevica - 127, 134.
Pljcvlja - 87, 89, 92, 93.
Pocerje - 234.
PoCorek - 226.
Podgora - 80~ 133.
236, 254.
- 239.
lta.diSki Dol - 165.
Radnja 166.
Ra.djcvina - 236, 237.
Ra.fkovac - 237.
Ra!wvica - 134.
Ranovac - 237.
Rastovac - 72.
RaSa - 134.
Ra.<:;ica - 195.
Ra.Sllor - 133.
Ra.Stam;ka CeSma - 164.
Ravensbrik - 203, 247.
Ravna Rcka - 238.
Ravni Gaj - 235.
Ravni Kotari - 135.
RazloSko - H4.
Retfale - 119.
Riba.ri - 233.
Ribnilt - 51.
Ri.icka - 113. 116, 126, 132.
Ri.ielm CrnojeviCa - 77, 78, 79.
lUm- 85.
Romanija - ·19, 55.
Rovci - 88.
RoZajc - 85, 95.
Rudnik - 164, 237.
Rmlovci - 241.
RujiSka - 49.
Rumunija - 21.
Rusija - 13, Il3, ll7, 119, 227.
RuSe - 193.
R:ulan~nlanina
Sad - 191.
Sajmi.Ste - 240.
Sakulja - 2H.
Samobor - 120.
SamoS - 245.
Sana - 48.
SandZak - 51, 79, 84, 85, 86, 87, 89, 92,
9·1, 219, 226, 230, 231, 236, 241, 212.
Sanica - 51.
SaniCka dolina - 51.
Sam;ki I\lost - 48.
Sarajevo - 2<1, 35, 42, 43, 44, 45, 4.6, 47,
50, 53, 55, 59, 67, 81.
Sasa- 167.
Sava - 232, 240, 249.
Savcz Sovjctskih SocijalistiCkih Repu~
blika, v. SSSR.
Segedin - 246.
Scnaja - 241.
Sesvete - 133.
Severna Amerika - 191.
Sevojno - 235.
Sisak - 123, 125, 133.
Sivac - 249.
Skadar - 73, 90.
Skoplje- 24, 155, 156. 157, 158, 160,161,
162, 163, 165, 167, 168, 169, 175.
SJwpska Crna Gora - 162.
Skrad - 128.
Slavnilc - 2•11.
Slavonija 113. 116, 118, 119, 124,
125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132,
133, 252.
Slavonski Brod - 117, 122, 125,
SHSane - 239, 241.
Slivovo - 165.
SlovenaCko r>rimorje - 194, 199, 200,
203, 209, 211, 213.
Slovenija -
13, 14, 15, 17, 20, 21, 23;
44, 114, 119, 179-214.
Slovensko primorje - 198, 202.
Smilcvo - 153.
Smiljane - 133.
Smoljane - 51,
SoCa - 184.
Sofija - 160.
Solun - 18, 153, 167.
Sombor - 224, 229, 249.
Sozina- 87.
Split - 21, 115, 119, 121, 124, 125, 133.
SpuZ - 88.
Srbica - 254.
Srbija - 13, 14. 15, 16, 17, 20, 23, 44,
48, 51, 93, 15-1, 190, 215-270.
Srednji BuSeviC - 48.
Srednji Dubovik :_ ·18.
Srem - 131, 166, 242, 243, 244, 245, 247
249-255.
Sremsli.a. I\litrovica - 83, 2;19, 254.
SSSR - 13, 17, 19, 21, 23, 27, 44, 47,
78, 79, 80, 84, 86, 123, 161, 193, 194,
243.
Stara GradiSka - 24, 50, 254.
Sta.ra Pazova
249.
Starn Zagora - 163.
Stari I\fajdan - 4.8.
Stari I\likanovci - 133.
Staro MomCilovo - 241.
St.olac - 53.
Stolicc - 87.
StorZiC - 195.
StrmeSevo - 166.
Struga - 153, 165.
Strumica - 156, 160, 162, 169.
Subotica - 228, 243, 247.
SU<lcti - 21.
Susak - 117, 126, 130, 133.
Sutjt-ska - 11, 52, 90, 91.
Suva Reka - 254.
Suvi Dol - 256, 257.
Suvo Poljc - 241.
Sv. Jcrcmija - 87.
279
�Sveta Gora - 184.
SviloS - 254.
Svinjarica - 241,
Sabac - 229, 233, il35, 240.
SahoviCi - 89.
Sajl<aii - 247.
SalamuniC - 125.
Sarvar - 245.
Savnik - 86, 87, 88, 92, 93.
Seganovac - 129.
SckoviCi 252.
SepSin - 241.
Scstinc - 123.
Sibenik - 133.
Sid- 250.
Sijana - 132.
Sipovljani - 52.
SiSka - 196.
fnwrja Lolm - 202.
Smarna Gora - 21.
SopiC -
241.
SoStanj - 195.
Spanija - 19, 20, 21, 46, 80, 121, 205.
St. Vid - 200.
Sta.jerska 187, 194, 195, 196, 19'1',
200, 201, 202.
Stip - 156, 162, 164.
Stitar - 233, 235.
Stitari - 89.
Sumadija 223.
Sutovo - 167
TabanoviC - 233, 235.
Tamarite (Spanija)
205.
Tamnava - 236.
Tara 90.
Tcovo - 163.
Tcpe kod Skadra (Iogar u AJhaniji) 90.
TcsliC 53.
TcSanj 53.
Tetovo - 156, 164.
'l'ikvcS - 165, 166.
Tirana - 163, 16•1, 259.
Tisa- 247.
Titograd - 24, 77.
Titovo UZ.icc - 237.
Tivat - 77, 78, 92.
Tolumbat - 135,
TomaScvo - 89.
TopCider 261.
Topionica - 235.
Toplice - 238, 241.
27E
280
Topolka - 156.
TovariSevo - 249.
Travnik - 44, 53, 90.
Trbovl.je - 188, 190, 192, 193.
Trcbinje - 50.
TrcSnjevaCki trg - 123.
Trnavac - 126, 128.
TrniniC-brijcg - 52.
Tuz1a - 4:l, 44, 45, 46, 47, 50, 53, 54, 55.
Trnovo - 160.
Trst - 117, 187, 188, 189, 191, 194, 199,
200, 203.
TrZiC - 192.
Turija 247, 249.
Turjak - 202.
Turjansko - 127.
TuSanj - 47.
Tuzi - 76, 85.
Udbina - 125.
UgljcviJ;;, - 19.
Ulcinj - 81, 82, 85, 92, 95.
Unac - 51.
UroSevac - 254, 255, 256, 257.
Ustika 259.
Uzicc 202. 219, 226, 227, 233, 234,
235, 236, 237.
UZiCka Republika - 233, 236.
Valona (logor u Albaniji) - 90.
Va!Jcvo - 226, 227, 230, 242.
VaraZdin - 119, 128, 13"1.
VaraZdinske Toplice - 119.
Vardar - 155, 167.
Varna - 163.
Vaso.icviCi - 92.
Vcles 153, 155, 156, 157, 159, 160,
161, 162, 163, 165.
Velestovo - 89.
Velika KladuSa 51,
Veliki BeCkerek - 227, 263.
Vcliki KrCimir - 238.
Veliki RadiC - 48.
Vcliko Selo - 236.
Velikovac - 191.
Vclimljc - 92.
Velje Brdo - 80, 85, 86.
Venccijanska Republika
187.
Versaj - 41.
Veruda - 1.12.
Vido,jevica - 239.
ViliCa Guvno - 90.
Vilusi - 87.
Vinkovci 119.
Vipava - 199.
Vipavslm dolina
211.
Virovitica - 125.
Virpazar - 86.
Vis 127, 135.
ViScgra.d - 49, 54.
ViSnjiCevo - 24.4.
Vitomirica 256, 258.
Vla..o:;enica - 65.
Vlasotince - 241.
VlaSiC - 54.
Vlaiika - 241.
VoCin- 132.
Vojevac - 48.
Vojka- 250,
VojniC - 125.
Vojvodina - H, 15, 85, 224, 227, 229,
231, 232. 242-254. 259.
VraniC - 24.0.
Vranjslm - 48.
Vrati - 131.
Vrbas- 247.
Vrelo - 255.
Vrqinmost - 111.
Vr~ac - 202. 229, .245, 263.
VuCitrn 255, 256,
Vukovar - 15, 29. 119, 254.
Zah.iela - 90.
ZagaraC 88.
Zagor.fe - 118. 124. 125, 188, 192, 195.
Zagreb - 21, 22, 24, 45, 50, 78, 85, 114,
115, 116, 117. 118. 119. 120, 121, 122, 123,
124, 125, 126, 130, 133, 134, 145, 156,
231, 2·12.
Zagrcda - 89.
ZajeCar - 227.
ZaprcSiC - 117.
Zbijeg - 128.
Zeiengora - 90.
Zcmun - 232, 249, 250, 252.
Zenica - 43.
Zeta - 89.
ZiUevo- 49.
Zlatibor - 235, 236.
ZminJak - 233.
Zrcnjanin 243, 263.
:liabalj - 247.
Zabljak - 80. 84, 86, 87, 89, 92.
ZeJ.janc - 167.
Zeneva - 46.
Zirovnica - 87.
2umberak - 125, 130.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Borbeni put žena Jugoslavije
Subject
The topic of the resource
Žene borkinje
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Dušanka Kovačević ... [et al.]
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Leksikografski zavod Sveznanje
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1972
Rights
Information about rights held in and over the resource
Leksikografski zavod Sveznanje
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
04-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
278 str.