1
10
2
-
https://afzarhiv.org/files/original/c0fe68ee956d1e82f3cc3e031e733193.pdf
6e3d93af91a446889360b9ee21d7122f
PDF Text
Text
��ЭАДАТАН
Н .АШ
Ако се осврнемо на
историј
и јефтина женска радна сн.ага с
ски развитак цивилизације, при
друге стране учиниле
метићемо да борба жене за своја
жена
постепено
права датира баш од почетка те
вати
мушкарца у
цивилизације.
Многобројне
су
жртве биле у току те дуге и не
равне борбе. Али било је и по
беда. Жене су полако освајале
позицију једну по једну, ма да
их је остало још доста до кона
чне победе. У колико су се на
људске радиности.
Светски рат
је убрзао овај процес и број за
послених жена у јавним и при·
ватним предузећима повећао на
до тада нечувену висину. Док су
чин
свакодневног
производње
структура
степену
и
друштва
њиховог
еконqмска
усавршавале,
развитка
одго·
варале су одређене форме дру
штвене свести. "Начин производ·
су да је
почела
замењи
свима
гранама
својим правима она је увек исти
цала да сврха њене
борбе
не
може бити ослобођење од извес
них обавеза, нити њихово преба
цивање на мушкарца, како се то
често и тенденциозно истиче, већ
ми.~1нонн људи годинама били о
је циљ љене борбе
п одела
и
примање обавеза
ради лакшег
сношења у заједничкој борби за
социјалну правду оба пола. То је
тргнути од својих
и
огњишта
и
данас
категорички
ммператив
жене су си
жене из широких народних сло
лом околности биле
принуђене
да заузму њихова места. У по
љима, фабрикама, мрачним руд
јева. Интерес је и појединаца и
друштва да се жени омогући ра
ницима
јућа улога у заједници,
и
рада,
државним
надлештви
вноправност
и
призна
одговара
и то на
ње условљава социјални, попити
ма, свуда су биле жене. Оне су
рочито данас када се све народне
чки
биле те које су издржавале по
родицу, лечиле рањенике, обезбе
l)иващ функционисање државног
снаге морају искористити до мак
симума. Снажна физички. и инте
ља мати и бољи друг и сарадник
и духовни
живот уопште".
Услове, дакпе, развитка људско
га друштва треба тражити у по
лектуално жена ће увек бити бо
литичкој економији.
Треба
се
само сетити примитивног
доба
апарата,
а
љивнм
фабрикама
људске
очајног
смртоносна сретства којима су се
данашњице. Осећање, пак, равно
положаја жене у то време, када
је она била објект, ствар у пра
вом смислу речи, са којом је му
шкарац располагао по своме ће·
фу, као са обичним предметом.
Данас већ није тако. Начин про
изводње људских добара развио
њихова деца и мужеви на боји
правности и чињеница да се у же
щту узајамно уништавали. У тој
тешкој и свирепој борби за опста
нак жена је положила испит. У
најкритичнијим часовима она је
нине способности има поверења
биће чвршћи и солиднији основ
за срећнији живот брачне зајед
се невероватно, а у извесној ме
огорченог
ри, ма да не равномерно
права
производње
и
са њим,
у исто
време у
праш
израl)ивале
показала своју способност.
нас
нема ниједног
скептика, ни
јој
може
супруга од заостале жене
нице, од осећања ропске потчи
њености
и
интелектуалне
учма
лости које су била главна карак
женских
теристика данашње жене. Усва
оспорити
јајући нетакнуто гледиште мно
противника
који
Да
свога
ге
и улози жене. Да је жена могла
у овој тешкој борби задобити и
витешку и тешку улогу коју је
одиграла у овој крвавој траге
дији човечанства. Једанпут укоп
ОВОЛИКО
чану
машинери
приличан број жена које су сво·
ју друштвене производње, жену
је било тешко отстранити на пре
јим радом и способностима успе
Чац од свих оних многобројних
степена друштвених лествица.
послова које је обављала за вре
ме рата. Период посператне об
кли,
и
схватање
друштва
права
о
правима
колико данас
ПО ·
седује, има у првом раду да за
хвали своме верном савезнику
-
неумитном току друштвеног раз
витка, који је уклањао све . пре
преке које су му стаја.'lе на путу.
Несумњиво, једна од таквих пре·
прека
јесте и
потчињени
поло
жај жене. А.ш победоносни ход
друштвеног развитка
уклониће
и њу као и многе друге и бацити
је на сметлиште људских заблу
да, на коју ће наше потомство
гледати са ·истим таквим
чуl)е·
у
компликовану
државе
признале
правност,
лосде
су
светског
рата
женама пуну равно
тако
да
данас
ле да се уздигну до
имамо
највиших
Али, као што смо и горе иста
зависност
друштвеног схва
који му је следовао омогућио је
тања од.
развитка
економских
прилика и овде је добила своју
да
снажну· афирмацију.
нове
и
жена
привредни
и
даље
просперитет
задржи
извесне
Доба про·
положаје које је заузимала
за
време рата. Као последица ових
појава долази до промене у схва
спернтета је прошло. Криза за
тању женске улоге и њених
стране. Капитализам у.11ази у јед·
пра- •
посма
ствара пустош и пометњу на
и
све
про
и улози која јој припада у дру
шлости.
штву. Дошла је до сазнања
да
ну нову фазу.
Као противтежа
слободоумним идејама, јавља се
одмах после рата један нови дру
штвени облик фашизам, који
Велюш светски рат са свима
својим последицама имао је ог
ромни утицај на развитак же н·
ских права. Он у ствари прет
ставља једну нову еру у њихо
вом животу. Још пре светског
она и мушкарац не претстављају
је у почетку, бар наизглед, прет
два света, веh два бића са одре·
стављао један напредни револу
!)еним функцијама, које се уза
ционарни покрет, чиме је ство
јамно
допуњују,
као и то да
функција која припада њој као
рио пометњу код радних маса
омогућио
жени не претставља нешто ниже
рата, услед јаког развитка инду
стријског капитализма и повољ
од функције која припада муш
ка рцу . Дошавши до овог сазна
власт. Пре освајања власт:i фа
шизам је главну снагу за свој
них коњуктурннх прилика, почео
ња она је све енергичније поче
која је у рату и доцније у пе ри
се осећати све већи при.qив жена
л а истицати своја права, траже·
у
при
ћи да она буду респектована од
оду кризе претрпела највећи бро
долом, стављајуlш јој у изглед
с .iедне
друге стране. Износећи захтев о
поправку тешког економског ста-
њем са каквим мй данас
трамо
преживе11е заблуде
разним
гранама
народне
вреде. Економски полет
2
ва. Прво сама жена долази до са
знања о својој правој вредности
хвата све друштвене слојеве
покрет
лакше
црпео
из
долажење
средње
и
на
класе,
�Са ирославе дана ир11м11рја
ња nо,а.рж11ыњем крупне н.нду·
\:трнје н Atoбow ае.1tnоссдннч кнх
и м ања . На власти, фашнэа и Ре
само да н"је нспунно своја обе
llања,
вell је постао
нај жешћи
До1tОСнwо говор светске
nацкфн:т·
ккње Гертру4е Бер, кој н је одржал~
бµан нл ац кап нталнстн.чког порет
прмккоw да11а и кра
ка . Прешао је јеАн оставн о сунђе ·
на Ко..tарче..ои универзитету.
ром п реко таблиuе основни х n р11.
ва грађана ; п редузета је дивља ·
чка хајка н а све слободоумн о и
напредно , нстн'tј'llн да се "нова
држава
не
раснпа
правима,
него
дужн остима " . У ствари, а кцепти·
pajy ilн корпоративни снстеи
и
средњевековно
сх ватање · дру
11
новембра о.
1.
С великим задовољством ко
ристим овај скуп да Вам и спо
Извршног Ко
митета Интернациона лне Ли ге за
ми р и слободу, чије ie седи ште
у Женеви и која има <1.~ан овс
\'
целом свету. Ова Ли г а је осно
н
прак.
вана средин о м Светско г рата, н1:
тнчно убеђивање својих п ротив
н ика.
О то ме с ведоч е
ломаче
само да би пр отествова .~а прv ·
ти в несреће рата, већ да бн дала
књи га највећи х светски х ми сли
~онкретан
лаца
Једног
и
тога
врем ена
за
концент рациони
логори .
предлог
прав ог
за
и
стварање
перманен тн ог
На би ск ренуо паж њу обесправ
мира за све народе света . Један
љеног
такав ми р може бити васnостаu ·
народа,
од
у ко•1е се налази,
тешког
стања
фашизам
Је.rt.ном, до тада нечувен о м ,
11а га ндом
створио
така в
је
про·
1iацио ·
нални занос , којн је својом екс
клузивношћу н величањем
рат·
них
страхота
постао
главна
пре·
Да о женск и~~ правима у фа ·
покрету,
при
-
но верујемо
људи н жене
овак ·
м и у то потпу
ако сви народи ,
-
ужи в ају
пол11 -
ти.чке. економске
и
сош1ја.111е
сдободе.
Ако се и скре1ю
хо11е
иир ,
ов
Није
прека ~1еђународне сарадње .
шнстнчскои
-
љен са м о онда
довољн о
се
мора
изјашњавање за
је упознати
11ри n ремити .
са ~10
п.1атонско
мир. Потр ебнu
и до
дна
испитати
вни околностнма, не може бити
ни говора сва коме је јасно. Је р
к оја се "не расипа
у држави,
лнти чке, економс ке, соци.iал11е 11
психолошке узроке. Лекар може
пра в има" нн за мушкарца, о по·
да .1ечи бо лестан органи за м с" .
стој ању неких п рава за жену не·
иа нн поие на . Фашнэаи је уни ·
мо ако познаје узроке бо лести
и акс> нх отклони. Нажалост наш
штио сва права
сироти свет је сувише б олестан
жене;
стотин а ~1а
хиљада и збацио их је из фабри ·
кз, предузеkа и државних надле
чу веној
штава. см атрајући. 110
крилатици , да је жена
једино
способн а
за:
• Kiпde r,
· Кi.lch.e uп d
Кirc h e" -: (дете, кухињу и 1tрк ву").
У погледу женских права фаши·
заи ј е вратио точак историје да·
леко у средњи век ,
којн
иу
је
служио за углед и при стварању
свога сталешког државног уређе ·
ња .
При размнш.ъању
стварима
~• ора се
човек
о овим
и нехо·
тице сетити речи јед11ог великог
иислкоца, који .ie рекао, да они
.љу• којН" покуша вају да зауста
ве т.о~ак друшт веног развитка и
окрен у
га
у
су протн ои
правцу,
л иче на брану у реци, која са•10
чики да река још јаче буч и. Ис
тн wа, оае
кочн 1ще фашистичког
уређења не могу зауст авити , нн·
тн окренути натра г , точак
ltC'l'O·
p!.fCXor
раэантЈСа, али могу учи ни
ти
мећу ћи по..уге у
JU,
зупце, маааову С1'раwне
.u
њихове
пО'!'ресе.
А
~ м потреса доћи иэгледа
са lq)ONТIOtje, јер страхови то
М;80P)'Ulbl и "н..UtТарнзација фа
ши.с:nаuџ 4.PJUU. довџа је до
pe11Cl(Jljc иа ApytOj стран и .
више С}
пра ве узроке ратов а . његове пv·
Какав је наш задатак у овом
с"учају? Да~1 ас, када се рат ве!\
на
жене
читавога
стати
извесном
делу
света
р авнодушне
не
пр11
::sе мљс .
11о г~1
о·
помис.1111
о неиино~::носrи једног
оп штег
покоља. Оне се морај у борити
свн и
сретствнма
да
до
њега
доl)е, јер су с весне да
данашњим
ст ра ховитим
као
једну
аутархију која 11очиње да по·~·
сећа на стање ствари ко је смо
,,_
nозиали за време рата. · Припре
мати
ти,
м ир
значи
спреч ити
прсдухитрити
р ат,
уклањајуl;и
ње гове узроке. Ако би се ста в11·
.1 е на
распо"1ожење народима
r·ромне
мањ~
сум е
новаuа
за
..,.
припре
мира као wто ратна инду
стр ија троши за припремање ра
та, мир би у свету био обсзбеlјец .
Један нови р ат неl\е раэл~ ко ва
т и више ни победиоца ни nобе·
~ене ~ он
ile
ног ун иштења
довести до потnv·
целог
човеча~·
ства .
А.1и о м.1адина целог ciieт a xu·
1\е да живи . Ради ње Интерuац и .
011а .1 н а .ll11ra жена за мир и сло
бод} ради. Пр 11дружите се и по
мозите нас у раду!
Сачувајте с на ма буктињу ми
ра . Обеilаји о данас. на сам дан
примирја, да смрт м илион а Љ\"
ди није била узалудна . Не жив;"
мо да бн убијали једн и друге!
с rворили
свет
који lle дати р ада и хлеба .
бnду и Мира r ви ма .
Живим о да би
C.1t"
Гертруда Бе11
јеRања ов их слобода .
Демо1<ра·
тија, социјал на пра вда и жен ска
paBflO П P3R H()(Т
.iPrl'
двојне ~т в<: рн ;
;-·," "
не мож ~
три
нер аЗ ·
,"".~ .1) · .,
1 1 н зам нt .~ ~·r ~.
Ан k·sщЈ
r.
:1i .1 d1 " ,11 ;1.
:1
не
1\е, в р и
ратним
сретств нма . светски рат који јс
прошао, изг.1едати
~·ранице
ше затв арају и стварају
Мада економско ста~ье iедн е зс ·
води
Jt.dBajy
света, државе се све више н вн ·
штвеног уређења, он је усвојио
меt.оде
гих, и м ада наук а и техника све
в ише н
Госпође, Господо, Другови!
руч им поздраве
м.ъе, ~ада један народ не MO>t<t:
посто Јати без
11 ронзвода дру
н г ра чка
према једном будућем рату, и да
Н ик.ада лепша , уз
В ИLЈеНИЈб ни кори
оне , њина деца и м ужеви би ·
ти храна ти!>! страшним оруђи~1а.
с ни ј3 же.п:-а ни је о
Г "8'1111 и најважнији задата к да
нашње *ене јесте борба п ротив
бу зимала људске
фаw11зма, против носиоца рата 11
духове, но што је
ile
заједничког непријатеља и жен е
и мушкарца,
п ротив
ковног ропсТва и
економске
средњеве
најсвирепи је
експ лоатације,
а
за
~"... начеЈ1а .1емократије и за
соqијu.ву
npa.a,11.y.
идеје сама п о себи
Борба за ове
ile
дон ети О·
сЈ1о6ођење жене и аф и рмац и ју
њених права . Илузорна. бн била
жеља за трајним У!
општим ми ром ме
ђу свим европским
НеЈрОДvlМб.
Ј. Ј. Rou~eQU
борба за жен ска п рав а без и зво·
а
�УЛОГА ЖЕНЕ У МУЗИЦИ
културној деЈ1ат
Једн ом речи, о не су ы оr .ле ама
ности жене, њена де11атност у о
У досадањој
терски да се баве оним што их
је привлачило, за шта су с е oce-
бласти музике од нарочитог
је
бу веhег усавршавања и могућ
ност јачег истицања, дотле је же
на имућнијих слојева и као из
интереса , и била је предмет нај
ha.1Je
способне, а11и са и о а матер
вођач и као ствараЈЈац остала ди
разноврснијих,
ски. У уметности је о соб ито му
зика била та жртва на к ој ој се
свирачица
летант, јер ј е и зу чавање музике
везано са великим материјалним
у
изд.ацима. Зато и сусрећемо
историји музике
међу
женама
кда всени
професионалним извођачима нај
често
контрадикторних
п отпун о
тумачења.
Године две стотине и триде
~1скаљивао
аматеризам
ж ена,
по
сете после Христа, по католичком
чевши од
веровању, ма ртирском с мрћу п о
гинула је Цеци.шја , прва музи
на
чарка,
музике,
тицом и најзад призната за па
ЈЈ.О данашњих грађа нских госпо
ђица у чиј~:~ вас11 итн и 11.лан до
-rронесу
,ђаЗи
ће и женама из економски слаби
касније
прог.1аwе на
музике
у
све
католичким
рене сансних
флаути, па
сткиња
преко
арист ократских
и
мршав о
салона
свируцкање-
на
земљама целога света. Не зна се
о њој да Ј1и је би.ла музичар -
пре певачице, јер ј е у тој грани
скупе
пошто
није
инструменте,
везана
.~акше
за
ъюгу
јих слојева л.а се усаврше и да
од оних која су заб.1и стаАа, ус
певањем зар ађују свој хлеб.
Светов н а музика
у
средњем
веку би11а је резервисана искљу
чиво за ыушкарце, јер је такав
био њен карактер . Као и п оези
ја, тако је и музика трубадура,
трувера и мин езинг ера бида ис
К.Ъ}' ЧИRО п ра в о мушкараца,
јер
се њена су ш тин а
састојала
у
пело да се
с.1ављењу
-
стваралац и .п и извођач
леген·
да тврди да се њој
има ::1ахва·
лити
о ргу.ъа
за
проналазак
али парадокс на је
-
чињен ица да
се касније кроз век ове у и сто
рији музике виш е ниј е заnаз и.10
име жене музичарке, нити је које
одржи.
и
оnевању
жене
као
Доста је расправљан о о недо
идола ; та музика је била израз
вољној креативности ж ене у об
витешког става ч овека према же
ласти
же но
ни као идеализ ованом бићу. Још
напросто
су тврдили- да је жени усЈ1ед њ е
мање је жена имала приступа у
црквен ој музици, јер, п о прави
не урођене
лу
музике.
м рсци
и
Психолози,
реакционари,
инфериорност и
ус
краћена и креати вна моћ, п от
крепљујући то тим е ш то жена
ма, кој има су 11 рофес ије му шк а
домен
се
даље околно
б.1е~ом. А.л и на то м тврђењу не
Мноrо су дубљи узроци кој и
музичком
тивном
пољу
смис.лу,
како
тако
у
и
продук
у
репро
дуктивном. Пре свега стара
и позната
истина да
на
је
је, у сви-.,
11атријархалннм друштвен им ф ор
-.,ациј аиа у
кулrурној
Ев ро п и,
n.лан испуни, да се она м оже на
звати
"образованом " .
Та чињеница
1· ајена
ш но,
ти
миниму м,
шта више на нулу. О неко м ра
ду ван кylie није могло бити нн
речи, јер то није био "же н ски "
н осао. Притешњена међу о квир t>
свога домаћег огњишта, же на ј е
м ог.ла само у том до мену да раз
вије коју од својих
способно
сти. Али ни ту не свака жен а без
разлик е, већ ·само она кој ој ј е
мате ријали(' стање
да је музика
-
днлетан тски,
ма.лим
повр
п озн авање м
њене
Lуштине и недо вољним удубљи
не
на
са мо
са
к роз векове друштвена улога же
сведена
и
-
л а ко се
примеро м
м оже
11отврд и
мушкараца:
зар
нису nропа~е у та ми и забораву
композиције аустриски х в11ада ра
Фердинанда 111, Леополда
1 и
Јозефа !? Зар не покушавају са
да на сиду да у 11аци о11алсоција
.пистичкој Немач кој оживе
ком
позиције Фридриха Великог, са
мо зато што је од пре·rстваник
најчистије теутонске расе?
Ето тај аматериза м с п реча вао
дозв ољаваЈ10
да се жен:~ која се
"бави ла
да ес бави нечим што би излаз и
ло и з оквира њених "дуж ности· ·
.ie
Такве су се жене бави;1е и у мет·
nољу. Ј ер док су мушкарци, · не
ношћу, али к ако им то ниј е била
само ло нагону свога та ле нта н е
професија , оне су јој приступа.1е,
као што се већ приступа н ече м у
го и по економски условљ е ној по
из доколи це и
с ионално и
бесп осл ич арства.
ари стократске
салоне
музиком "
и стакне на
м узи ч ком
треби радили на музици профе
тако
св оје
музичке капеле
и
п.лаhаЈ1и своје домаhе музичаре.
1-. Ј1авиру, коЈ1ико само да се тај
вањем
бил:~
жавали
Г·ђа Стана К.-аЈн
стати.
су омета.ли женино истицање
у
и до краја XVll века она је била
ск ор..>
искључиво
преимућство
владара и кнезова к ој и су одр·
сти и чињенице у ве зи с тим п ро
см емо
та
искључив
мушк араца .
преш.1а
баве ~1узи ком,
а не и стражуј у ћи
б и.1а
Са улице и из цркв е, музика је
раца би.'lе н едос-rуnне, ни1ю. ни:
је бран ио да
и
"mulier tace t in ecck sias",
је грана муз ике
им али и потре-
А ни у то м уском и затвореном
кругу жени из грађанских слоје
ва није би Ј1 0 места, док је оној
из
аристократс ких
•.юrућн ост да
остала
развије
само
аматери
зам кој и сщ> с помену11и.
Од п очетка индуст ријализаци
је па до данас, жена се више ис
тиче
п ри
у
области
данашње м
музике.
Ипак,
стању ствари не
можем о имати п раву с.л ику о же
ниним способностима на том по
љу у метности, јер док с једне
стране имамо ограничен број же·
на које се м огу бавити музиком,
а које т~ чин е а мате рски, без по
требне озбиљности. јер им је му·
зика забава, дотле с друге стране·
велики бр ој оних које иыају -rа
лента не м оже да се бави њоме .
~о на
cpeky
и пак смо далеко
од доба када ј-е Јероним,
от;щ
л атинске цркве, говори о да
"де
војка хришhан ка в е би чак сме,
1а
ни да зна шта је флаута" !
Ста11а Ђурић
-
Клајн
�ССОСКА Y'IHTCЉHl/A у ВЛАДИ
Суао110 Локор flllШ(l •••
Сузана Лакор је слабо
била
~озната ван синдикалн их и соци
Јалистичких кругова. Она је сео
ска учитељица малог села Аја, од
стотина становника, у Дордо ·
њи. Сузана Лакор оставља свој у
6
школу ва позив nретседника в ла
де г. БЈiуМа и долази на чело Ми
нистарства за
васпитање
деце.
Сетила сам се жене досто.iне сва·
и кецеља, крпљење одеЈ1а и св и
остали послови кој и се морају
сврш и ти: требљење ораха, коми
шање
кукуруза,
кухање
меће
кљукање гусака и п а така, ит.д.
'
" А ко само додате слици, риба
ње ку k е, одмачење рубља нз по
ток, п омис.1ите нз глача ње, мобе.
.одлажења на трг са те шким ко~
~ог поштова~:ьа и писма ко.iе ми
Је написала ЈОШ пре две године
шара ма пун им noвpka,
~ми са
си тном стоком за продају, коју
ке".
биl\ете појам о сјај ној употреби
о "Положају француске
Ево како и згледа
сеоске
сељан·
радни дан
жене:
"Рано устај ање, пи ше г-ђа Ла
кор. Човек тимари
у
г.лавном
крупну стоку : волове, краве, те
лад. Жена се стара за све остало.
"Чим устане, лети
зими
-
у зору.
-
пре но што сване , она је
заузета са хиљаду хитних и не
вуче кнло!'fетрим а за
собом . до·
вре мена наше сељанке.
" Ни душевни живот није леп
ши. Сузана Лакор се јако жа.1и
на душевну беду која пустоши
по н ашим се.~има: "Тrеба, каже
она с правом, објави :-11 рат не
знању у коме се развиј1 сељач к и
дух.
"Незнање, пи ше она, не значи
опходних послова. Ситна стока
са мо непи~меност. Уопште узев
надмећу се у заг11уwујуhем
посећивање школе је, изгледа,
живина, овце, свиње, пас, мачка: ·
не·
складу, свој им дре кањем, блејз·
њеи, гроктаiье м н р ик а њем .
"Треба дати раз11е меhе спрем·
љене у очи дана , н нахранити из·
гладнелу и немирну стоку.
"Затим , у журби старање о де·
ци, облаче ње, полазак у шко.1у.
"Посао, многоструки и
врстан према
годишњем
разно·
добу,
ши, ма ло ЈС посве неписмених
а
осредње.
..Лли
деца,
која
по
правилу,
ЈЗ је похађају нередовно ус.~ед
наме kу рад п рема годишњем до
бу, као што су кошење ,
жетва,
берба, брање ОР.аја, мас.,и н а, ке
стења, чување стоке ит.д
и поред
....
пожртвованости
која
васп и·
ље. Наизменце, са пијуком, секи
ром, грабља.ма и машином за пр
школе па све док не п остану љу·
скање,
ди, немају на расположењу ни·
час
жетелици,
на
пољу,
опет н а
жена
у
косачици
помаже
винограду,
и
човеку
у
шуми ,
какве душевне хране
шена
спорта,
...
читања,
која ли
уиетности
и узима на себе велики део свих
и лепотt остају да ча ме у досади
послова.
и мра ку
"Долази и време ручку, а бунар
није увек близу. Она одлази по
воду ·и са напором носи на рука
ма пуна ведра. Спрема се увек
једнаки сиромашан ручак. По по
дне,
.11ети,
човек
мало прилегне,
док жена, живчано издржљивија,
пере посуђе, спрема, и кући, која
се не може држати брижљиво и
укусно, даје привидан ред
"И понова од.11азн на посао, да
бн се пред ноћ вратила кући на
товарена корпааа пуним
траве,
репе и поврћа, .и поново нако је
већ време починху ...- наилази на
празна
ве.ч>&.
оr.11а.цвелу
стоку
и ва спремање вewtpe.
'Чар'~ ynomyњyjy: ноћна
б"ења, ~ Аеџе, уаГредно
npomt~
Cfii1ior
рубља, чарапа
111нннпарст11а
Ланор, поrсекретар
за
васпитање
деuе
е кономских при.~ ика , јер нм о ве
тача, при мај у оскудно и збркано
знање ... која од дана изласка из
алм увек тежак , зове жену напо·
Сузана
1.1ду у ш к олу до своје Ј 2 год., ко·
-
та деца, остају, ако
см е м реi'щ најпоузданиј и "чува
ри " незнања, неспособни да се,
сутра, ослободе притиска кој и
дави ,
да
схвате законе наук е
и
хи гијен е,
да протумаче смнсао
соција.1не и људске солидарно·
ности,
да
поведу
рат
противу
э.~очиначких п редрасуда и
ниске
себичности и да створе · око себе
радост, мисао, љубав високу
синтезу живота.
"Мрско незнање,
мати мрака,
ду,
~танове,
пољопривреду,
до·
иаћинстоо, за основну уrоднос'Т"
поро~~ице која би доне.1а здрав
ље и радост заједници на селу.
и која би у.1епшала њен живот.
"Нема дво рана за скуп штинt-,
нити "Народног дома" у коме би
се
сакупља ла
интелигенција
и
који би постао живо сред,ИШ1'е
ку.птурноr,
у метн ичког
11
дру
штве11оr живота: деце, омладине,
жена и стараца " .
"Снажни духови, људи од вред
ности који проведу
no
неколико
летњих дана на се.1у и који себе
с матрају прав им ·сељацим а з ато
што се наједу воhа или што не·
ког кишноr јутра натакну КЈЈОМ·
пе, ти људи
радо гоооре
да се
претерује када се тако приказује
стање на се.1у. У стdари , ми оста
јемо далеко од истине. Економ
ска беда на земљи је дубока,
сразмерна
мраком.
са
инт~л~ктуалннм
Оно што ми назива мо
шта предузимају да те одагнај у
и да на твоје место уведу про·
бедом не ограничав а се . са мо на
свећеност?"
се налази у укупности
"Ништа, ништа.
"Нема саветовалишта за мајке
пред порођајем . Н~.а, хигијеи.
ских одбора, нити '·•· :1·ледачица
кућа чији би се савет пощтовао.
потпуну оскудицу у хлебу. Беда
суровог,
мрачног и ружног живота, који
се проводи у атмосфери сумор·
ног, случајног рада у сталној не
сигурности за стурашњнцу.
Марсел Бребан
1
�Омладина говори ...
Изгледа да би међу младим де·
Rојкама и идадићи."1а треба.qо во·
лет паперј а ствара катар, који се
радост да ·оснују
никако не леч и.
овде
дити само веселе разговоре о љу
И упркос свему томе колико
љубави,
интелигенције
уносе
младе девојке у посао. Из њихо
вих марљивих прстију и злазе че·
Тако пролази наша младост пу
бави н ВР.ри у будућност.
д ,1и
-
нажа.юстl
У годинама када се очекује све
од
живота,
када
се сањ:~
свежином осећања
свом
младе девој·
ке, ми м о рамо да говори мо о жа·
лосној 11 ружној стварности .
Рођене за време страШ1-1их
- 18,
1914·
наша је м.1адост вр.'10 рано
познала драму разрушених огњи
шта: отац мобилисан, рањен, мр·
тав, и мајчине сузе ...
ПогЈ1едајмо око нас?
Младе девој ке, младе жене, у·
след тешког рада, често су оста
реле пре времена.
У нашим
данима
видимо их
свуда, !<ЗО раднице у индустрији
тканина, за плугом,
за писаhои
машин оы, у каме ним мајда н има,
v
са.'lонима, као продавачице или
iuваље које раде код куhе за кон·
фекцију, савијене над својим
столом у уској
мансарди где се
увлач и сумњива светлост.
И свуда се осећа
раднице.
рука
Лепе тоалете.
младе
украси,
чипк~. добре nосл.зстице н осе О·
зi1аку женских руку, руку млгдих
радн ица.
сто ремек дела уметности.
Па и ово све пре него што до·
ђе у руке потрошача прол ази по
ново кроз руке младих девојака
-
продавачица .
Али сви ови занати, које су же
не освојиле, макар и но цену ни
жих надница, прете да их изба·
це . Беспос.1ица им куца на врата.
Млада девојка не трпи само
од беспослице:
она се
налази
пред једном болном алтернати
вом. И тако се догађа да девој ·
ке
хитрих
руку,
упознавши
све
муке немаштине у~fесто мршавог
породичног буџета,
у место су·
морних усамљених дана, бивају
гурнуте у п роституцију. А и на
послу
претпостављ~ни
често
се
н е снебивају да упрљају оне ко·
је носе у себи светлост, будућ·
ност земље, мајке, сутрашње ва·
сnитачице. А оне су,
међутим,
сањале о раду, љубави, о ку hи.
Да, основати породицу
али разрушен
-
леп
сан.
шеширу, зар сте и за иом еи ат по·
сумњал и да су
на
огрлици
од
перл а, п еру лепо намештеном н а
то
руке
мл аде
раднице?
Емаљ који се топи а који
he
постати фантастична перла, пржи
очи
и црвени
трепавице
младе,
11ажљиве раднице.
Атмосфера
једне
радионице
пера није нимало здрави ја,
јер
породица,
неколико
деце,
породицу, јер,
беда је прогнала љубав.
на брига".
Колико м ладих девојака остај у
н еудате! Друге, рђаво удате јер су, без п осла, морале при м ити
првога који се јавио - не нал азе
љубав у свој им дом овима. Оне
сачињавају и пак део
rисаних" према
"привиле·
старим
рету родите.ъа, угушу јући у се·
би ин стин кте жене и ма.iке.
И живот свих ових дево.iака
Изражен је у писму једне од њих:
"Шта смо ми учиниле да буде·
мо тако малтретиране? Где
жале са храбрим ентузијазмом
руке ка животу . Ми смо ради11е
за
један
лел
идеал.
Из
помоћ".
Ми
ме
и
их не смемо оставити са
од1·оварамо
им:
-
Мн смо rаји.11и исте наде,
али ми нећемо разочарења. Ми
неhемо да се сурвамо на дно ам·
биса, већ да вам помогнемо да
изађете из њеr·а да би заједно
ишли
кроз живот.
Марија Н.
Кратке ве сти
Ч ехословачка
и
Младе девојке <Из сn0,!)1'ске органи
зације Ф. П. Т. израдиле су
"Жетве су леле, али
них
се више
н ишта не може продати. Све што
што
купи
има
да
се
јефтино, све
-
разо
чарења у које с мо пале, вичемо у
И млада сељанка нам прича:
-
су
наше лепе илузије? Ми сио пру
нада у будуће генерације.
има да се прода
неуда·
тим Девојкама, које живе на те·
С.1Јомити ыладу девојку значи
разрушити п ородицу.
У свакој
од њих разрушена је по јед·
Дивећи се једној
-
скупо.
џ е мпера
за
;рупе
де. Ова пошиљка , која
дирана
1
децембра,
1000
вуне
иадридске вла·
ke
бити експс·
намењена је спе·
ција.1н.о батаЉ<Оннма спортиста.
•
Младе девојке чак и не мис:~е на
Кинеске жене добиhе пра!IО гласа
Кинеска влца, на иноrобр.ојне зах·
тезе раэн11х Фе~1ннистичкнх
удруже·
ња, 06јави11а је јуна месеца декрет, да
ће сви кинески
rрађаин, мушкарци и
жене, нматн
не т а права прн.1нком Иду•
ћих
за
избора
претставнике
скупштине.
Поводом
11.
Народне
•
новембра
Лиге
м ајки и васпитачица за мир пре·
дале су властима у Паризу и о·
колини свој захтев, тражећи "да
се одмах сазове
једна
вели ка
и1:1тернационална
конференција
која би учини ла крај убитачном
наоружању, општој несигурно·
ст и коју оно подржава .и увећа·
Pa.t на
шнваtlем
~троју
ва и
еко ном. кризи, споразумом
између народа са добром вољом
и
сарадњом
пр отиву
оних
би хтели да наруще мир " .
ко.rи
�ДевоЈка без мираза
У низу иеАаhа,
кој е су зад
њих година снаш.11е наше палан
ке, свакако није без значај а про
бllеи. старијих и ј ош
неудатих
девојака. Ово пи тање заслужује
да се њим н ајозбиљније забави
мо: јер стоји у најтешњој вези
~а оп штом економском
и соци
Ј &Ј1но~1 кризом, са све већом жи
вотном
несигурношћу
жена
и
све дубљом кризом брака . Про
бле~~ није и ндивидуалан, нити
с11учајан и пролазан , већ општег
карантера, јер је нз године у го
~ину све већи број девојака, чи
ЈН су изгледи на брак мнннма11-
нн . Ч итаве генерације девојака
по паланкама стоје пред
њем брака
за њих
п ита
животни м питањем
-
збуњене и без одго
-
шт~о девојка средњег сталежа
НИЈе мor.
.iia тако лако прилагоди
НОВОЈ материј алној ситуаци
терету својим роднтељииа. Нај
мањи пре кор је вређа, постаје
преосет.ънва, склона свађи, цепи
д11ачењу и оговарањима.
Узрок
ЈИ. ~на је и даље веровала да ће
таквом душевном стању треба
тражити де.1ом у непрожнвљеној
младости, у томе што су је непо
СВОЈИМ здрав.ъсм, младошћу
вољне друштвене при.~ ике нате
'!""
СВОЈ.им пози тивним особинама
_
и
лепото~~. као вредна и способна
до~~а11ица ипак 11all11
себи лри
сто.1ну "прилику ". На сиро машне
редове у које су њени родитељи
дошли силом при.1нка, она г,1еда
са в~снне своје прошлости. Од
бацуј е
од
себе
чак и пом исае>
да бн се моr.•а удати за човека
који не договара њеном некада:
рале да се одрекне, ради доброг
rласа и угледа, оноr животног
задовољства, на које њен орга.
низам, по природни м законима,
има пуно право. Овако тешко
псих ичко стање неудатих не тре
ба п осматрати з.~урадо и с пот
смехом ; потребно
у11и у душу
је caoceliajнo
овзкв ог
бн11а,
па
шњем положају. Официр, чинов
схват~тн колико је то мучна си
туација за читав низ женских ге
"партије
нерација по нашим па.~анкаыа.
н ик, бо_r~;н трговац још су увек
на
које
ока
рефлек
Какао је нз,1аз из ове животне
тнра.
је
кризе~ у коју су без своје 1<ривицс
Ко је у низу послератних го
внти. Сва кокетерија, ,1укавост и
стицајем привредних и соцнја.1ннх околности запале м110rе де
дина посматрао пажљиво живот
умешност узалудн11 су. Тим ви
вора .
Али без мираза
-
овакве
младожење ~аво.11скн тешко у.110-
у нашим палан кам а, могао је за
лазити важне промене на разним
та за брак из године у годину
војке нз наше средине?
ше, што ј е број мушких ка ндида·
нараштајима девојака.
До
пре
неколико година била је млада,
све мањи.
лакше
Сам. без
се
живи
и
породице,
кроз тешкоће
прилаг одит и
се
менити свој начин лоо1атра ња н
мишљења, н пре свега ос rюсоGи
здрава, весела, безбрижна и ко·
пр обија
кетна, увек сп ремна на шалу и на
мушкараuа
смех .
је гледала
пред тешким проб.1еми ма брака.
ведр о, без бојазни да ће остати
неудата. Веров ала је у своју
"судбину", у
своју
животну
цу девој1<е већ се п о казују дуб·
ље боре, цео израз постаје су
у живот, без ружичастих иаоча
морннј и. Нестадо је он ог звонког
је личне тешкоhе и свој нереше
')Нди суви ше богати, ал и њи хово
смеха
~ерстзња,
ни животни пробле~1 не с ме г.1е
имовно стање довољно је гаран
место ш::~.~е све је више заокv п
дати као свој лични неуспех
и
ради тorn ес осс11атн маловред·
ности. С:з корзоа, забаве и п.1еса,
ном и потиштеном. Свој}' тешку
судби н у не треба посматратr1 из
двојено од друштвене средине,
У будућност
·:звезду водиљу". Родитељи нису
товало да ће девојка
имати со
лидну спрему и мираз. Ослања
-
тако резонује ве!\Ии а
Потребно је
новој друштвеној ситуаu11ји, из·
данас.
на.~азећи се
И тако године про.1азе. На .11н
и безбрижног
љују ~1н с-1и о неизвесној буд}tli
јући се на то, она н ије хтела да
она се п овлачи у кућу пред нео·
у чи школу нн занат, н ије тежи ла
дољивом нава.~ом
нових ге11ера
ција шипарица и
јака.
млађих дево
да постане економски
са мостал
на; сва њена брига и шла је за
tн м да себе оспособи за добру
и окретну домаћицу, и цдеа., јој
је бно да нађе у браку иирно и
срећно гнездо. Она је бнда наив
на; ван уског круга до маћичког
интересова ња, она није показива
ла
воље
да
се
занима
дом а,
она
про·
жнвљује своју дубоку интимну
трагедију. Неспособна да сама
прив ређу је, она oceha да је на
и
независан
живот. Девој~а треба да се пре
образи у нову радну жену, само
стално бнli е. које гледа отворено
ри и лреживедих традиција . Сво
од романтичне, сектнмента.1не и
за
И ту, затворена међу зидовима
осиромашеног
тн се за самоста.1ан
нови
живот
иепрнпраоне, де·
вој ка треба да се преобрази у но
ву радну жену, са~10ста.1110 биllе,
које отворено г.1еда у
живот,
без ружичастих наоча ра
и пре
живелих традициј а.
општим
п роблемима, да прошири своје о
бразовање, да се оспособи за ре
ално схватање живота и да буде
п рип равна
иа
све
његове
про
мене.
А те проме.н е су дошле нагло и
за њу не._ чекивано. Ви хор кризе
о
захватио је сред~ слојеве, бан
кроrстВА1 су се ннзапа, радње
су
~ранt, занати и
су
трговине
npon aдa.1e. Читави реАовк еко
номски НU88ИСНИХ људи
О.Ајед·
ном су се наw.tи без богатства,
па '181( • Оеэ сретстааа за анвот.
У тој aaar.oj хуци, наравно.
ontшao је• .-.ојааи мираз без
Трtга.
Шта са..а? С.Ој ~и .1ик.
c.ojt DOl'.ltJt "1iil801' и дру-
"
�Једна несванидашЕЬа из:ло.1Кба
на Коларчевом Ј'ниверзитету
Ма.нуелни радници и
ра.дни це
цртају људека. тела
uo
да што пре доlју до хлеба, н они се
но
израэ11п а же
морају за то што пре ос пособ ити.
п о ст и гну
љу да у чи щнат11 11 з простог раз л о
На тај начи н занат постаје шаб11он
јер људско
Чињеница да Је једн а же на,
эан11мању
кр оја•111uа,
га што не познаје
довољно
струкцију женског
п~Аа,
иако
њеи зан ат 11зрич11то захтева,
ни каква с.1учај11 ост
11
цртање је
сви
баш
тн
...
сретство
ну жни
да се
ус11ови
-
тело као жнвн објект
кон
који се јео.ноставно им итује н којн
преставља
то
непромењен прелази са мајстора на
за 11зучава1ье облика.
ниј е
11аводи нас на
калфу, са калфе на ш егрта
.•.
Ка рактер истнчно
Међутим омогуliавање 11нднвиду
је
Аа радници
показују много веhу ревност н ис
ал не
ход11у с тручну с прем у , а као пр е ду
њих овом с rн л и з овању , п р им е на л 11 ч
радн ице.
слов з а то једну ширу кулуру у об
ног
ес
ше разним
ласт11 кој а најв~tш е одго ва р а дотич-
тетс ког oc etiaњa. ннве нuије , духа
. ..
брига м а, оне не могу савесно да се
110Ј rр а11и зан ата.
дак.~е узајамно
к љу•1 и в о
као
срество
rp a1111uy
одр ж а ва
ел ног
пр в и
н
оп ажањ а ,
м а ш те,
ДОП)'њавање ману
интелектуалног рада,
Је
пре дусл ов за ус ав р ша ва ње за
трајнос т у
11 о с в ете
по хаlјању
ку р са,
Сп р ече не мање
кућевним
него
нпн ви
пос11овнма и
сво м ст р уч но м
усаврwава-
1ьу. И ту имам о до каз да је толико
н э внкан н
а ма т е ри з а м
н
ди л е т ант и
можда бн о н до
натства. За нат се баш по томе и р а
зам же на у свим областима у ствари
која се приближује
зл ину је од механ11з нране фабричке
п ос лед иц а њих ово г др у штв е ног
ње егзн с rе11u11Је,
сти гао
за
ис к ус тв а,
обли ка и
м атеријал
м 11 са о да сва ки з ана т з ах т ева п р е т
Када се занат н е бн трети рао ис
слободе у би ра њу
најбогатији
ум етности. Ап н .ьуди су прину ђени
flPY a
*
радин ости што
гуl\ностн за п рим е ну
ш11 роке
м о·
п о
ложаја.
ли чне ин ици
јативе. и ставља у покрет м исаони
Једна дсветнаестогодишња посети тељка
течаја
фигуралног
цртања ffp11чa:
обављају посебно т. ј . за сваку
ап а р ат .
ум е т н. за нат ства,
"Ја б их uрта.1 а
са мн о го ви·
1"стн tн1 те н онда
ш е вољ е када би ~1И се дала С.ЈЈ О·
не у к алу п ље •н1 с т 1 1
фо рин , а т•Ј
онако
ка ко
.ia
се
мора м
да
црта.~
наручи
-
по строго о.цреl)ено м ш абло
Радња у којој сам ја запосле·
на једина је те врсте у Југо сла
в ији. Ми сами и зраl)у је мо црте
же и " ф ортрук ераје" за руч не
радо ве. Мој з ан ат тзв. занатско
уметн ичко црта ње са стоји се из
три
посла :
с1шцир а ња,
и зраде
цртеж а и фортр уковања . Међу
т и ы у ф абри кама се та три посла
11
:., • ,
нада се )'\iP '
.~.,:_ ~ б) де 11здваја.1 а
нз реа,1но1 ·~ 1 . Ь ~ н уз1нзала на
не4осrнжан 11је ' ' ~ т,
него
када
постане
ну.
постоје наро чите з анатско -у мет
он се м ора прет
ходно ослободи ти од траанuиона11-
бода да употр ебю1 све свој е и1.:
куство и машту". ал 11
с ка 111 е ње н ост н
врсту посла п о стоји
други чо
век. У Н е~ ачкој, Аустриј и. Ма
ђарској и Францус кој, та вр ста
зан ата необи чно се негује. 4ак
Да бн се зан ат подигао иа степен
саст авни Аео жи вота сва
ког човека.
каАа буде приступачна
и он11ма кој н својнм рукама nронз
во,Ј.е добр а
њу
н амењ ена э адово.ь а в а
најразлич итнјнк
треба,
почев
ОА
љу дскнх
по
материјалних АО
ест е тски х .
Познато ј е да нарочито жене, ка·
ко у селу тако
много смисл а
11
у граду, показују
н у куса за ручне
ни ч ке ш коле. {"Kunstgewerbe-Schu-
le")
" . Ув ек са м воле.1а цртање. Још
док сам била у грађ анској школ и
скренул а
са м н а себе
пажњу
про фесора.
Једном сам туше м
нацртала подер ану цокулу. То 31:
би о читав догађај ! Највиш е са м
волела геом етриско цртање".
." Када сам први пут до шд а н а
ча с ф игура.п ног цртања и vrлi:-
PIJ·
дове, и често своЈ11м рукотворинама
превазилазе машту н и нвенциј у нај
веh11 х естетичара. (П р им ер : н арод
ни веэ~вн кој и служе нао ку риози
тет н украс богато намештених са
.10на, чнј11 су тво рщ1 нз народа ано·
ним нн).
Дакако.
већи на т их жена
нема најосновннјнх појмова о ум ет
н ости, а
з на нн
м ожда
в е л 11ки
део
њих
не
п н с а п1.
Све то 11оказује колико Је оправ
дан покуш ај Ко.1ар •1евог Уннвtрэ н
rета да
ра,
1ног
-
отварањем течаја фн гу
црта ња
п ристу п ач н о м
бра нwама.
-
уч1 1 нн
р азним
умеп1ост
з анат с ки м
Непоср едни задатак те
чаја б н б ио усавршавање рад ника у
својој струu11. Ат1 овоме, као што
смо рекли, нужно 11р етходн: оспобо·
ђе ње
од
нал н11м
поr ч и њ е ностн
фор м ама,
инте л е ~; та
њнхов о
за
к о1ше1 щн
оспособљавање
...
11р и. ање
репроду :ювањ е,
у r нс ака
и
и зо ш тр а
вање моћи запа жања итд. Фи гурал-
П олак: акт
8
""""""""!"""."""
В. Бухта : акт
�.ЦUЈ ••~ ~.11~,.~ла са14 запре·
nаЈ!Ьева м зlSуЊева. Чиuн.110 мк
се .ца никца нећу имати сиело
С'/'В да прl!н~сеw то на хартиЈУ.
Једва сам се в~ахо одЈl}'Чила д<t
седне11 м покушам цртати. Ма .!.;,
п о мало сам се прн.11агодила. По
чела сам да правим прве потезе
и .што сам даље р аЈЈ,ила
ла сам са
-
радn·
већом вољом и же
љом да ре шим постављени про
б.11ем, да постигнем савршенствv
форие. Ипак све зависи од р ас
положења: некада
Жена
sa
раз боЈем
у
ми необично
XepueroaннL
...
.
CHНllU
иде од руке, а некада
У оствар ивању свога циља н11юrазии на .многобројне
тешко
hе ... У поч етку саи имала борбу
r. ~
Имам: жељу да се у свои заяа·
са оцем коме никада није ишлt~
ту усавршим . То ие је највише
у главу моја одлука,
нарочито
навело да се упишем на курс фи·
када је видео актове. "То није
за тебе", понављао је упорно,
лакше сналази.~а у послу, треба
rуралног цртања- Јер, да би се
да
научим
за пажати
ствари,
да
умем лако решавати форме,
и
најзад да обоrатии м ашту ... Јер
нн она није неисцрпни
извор,
ако се стали9 не освежава.
су радови у највеhем
чији
броју за
ступљени на изложби.
-
који су
на најпримитивнији начин спро-
ЖЕНА
Развитак опажања и третирз
ње проблема којн стоје у неп:>
средној вези са л:-~ковнои ущт
нош l\у, убрзава процес ииш 1ы:
ња и сазнања, а то зt1а <1н
ку.~турно-просветном
Мануелним
потр ебно
поди ·
рада
Hil
n11ану.
радницима
НИЈ е
подизати дух и во.гоу
за овај рад. Јер они раде са 1:1е·
"Течај фиrуралног цртања има
за иаиуелне раднике
тичног и ЧИСТО ку.1турни ЗНЭЧ<IЈ.
зање једно г стварног
Најзад, да наведемо мишљење
једног иолерскоr радника
водили своје мис11и ка новим об
лицима, бе.1ежеhи њихов напре
. дак на хартији - поред прак
лико м
жељом
да
могуtшо сти остваре
у граннца~1 а
оно
шrо
виде".
ЊЕНО ТЕЛО
и
Жена је данас преоптерећена,
и у с.1ужби, жену која не распо ·
па и њено тело страда под тере-
ла же неки м нарочитим "секс- епи·
том ~шогобројних и разноликих
док се једног дана нисам уписа
ла, а да га нисам за то ни питеt·
ла. Хтела саи по сваку цену дii
искористим постојеће могућно
сти н развијем своју способност.
Дуго сэ,и тражила посао
који
ангажује не само руке него и
и најзад сам га нашлС1.
Мој посао преко· дана који радим
осам и по сати и
llfiOгo
пажње,
nрезања,
који
захтева
стрпљења
прип.ичко
ие
и
нџ
заиара.
Томе треба додати јо щ два сата
фвrуралног цртања."
диктатури мушког укуса , постале
ног делокруга. Она мора да испу ·
пота не зависи од детаља и сит·
њава свој пози в жене и мајке, а
них ефеката, ве ћ се одражава у
истовремено да самостално зара-
читавом држању и кретању чове·
њеног знатно прош иреног живот·
Зора Дедuнн: портрет
иозак,
лом" . Жене су се подвргле овој
задатака, који настају у оквиру
Али 011v
~ује за живот,
да води
куhан-
несИrурне и мало с весне да ле·
ковом. Из тог прецењинања му·
ство, и при томе да остане и н-
шког
своие мужу о~апа друг и при·
телесног саврш енства, к оје се по ·
јатељ.
стиже телесно
телектуално на висини,
да
би
Биолошка функциј а жене ca~ta
сексуално-естетског
суда
жене су створи.11е идеал једног
и
психич ки
нез·
дравим начином жнвота, не во·
је по себи узрок да жен а брже
дећи рачуна о потребама
п рофесионална преоптереhеност
исцрпљује снагу и с&еЖину же-
Преморена, и уцвала, n ренапе ·
та , немирна и нервозн а, уз лоше
не пре времена. Страх да неће
бити дорасла сви м овн и разним
функцион исање њених органа,
жена грчевито тражи п о11оћ }'
ф изичким
стари од мушкарца. Осим тога,
ceol'a
тела и његовим м оrуliиостима.
и душевним теретима
различитим вештачким сретстви·
напротив, делује као одмор ПО·
често пута убрзава овај процес.
м а, да споља и изнутра унесе о·
сле
И она се плаши тога. Узрок пре-
нет склад и ред, Неправилно по·
Оно пружа
тераном с.траху жене од старења
ступ.ање са њеним телом изазва·
око што мој занат не ио.же д11
u npyp. а то је: слобода у р1:
и њене очајне борбе за послед·
њи остатак женске привлачности,
ло је последице, које су веома че
сте. Ноге су јој спљоштене услед
последЈ:Ье
ие
не
иоuотоног
заиара
толик о.
и неинтер.есант
IЮТ дне.вuог посла.
шааању з.аЈЏtТКа, промена објек·
та Ј1 ве.пхо интересовање за саи
р.Д. -.('Јnхи tlY1' опри-јеи...нешw
llOВOI Оацн -решени npoбlleи
apnctaw за vене яогађајr
.11еж.и и у начину како мушкарац
неправи.1ног оптерећења
још и данас просУ,ђује вредност
хигнјt!н ске обуће, трбух избочен
-жеке..Јw,-и данас,
иожд& . још
и опуштен због неуредне и сл а
пре, већина иуwкара-
бе фун кције пробавног и полног
више
1:1ero
и не
ца ое признаје. и ие цени·, иакарап ара'та, седалица тешка и дебе·
9
�како том приликом
задржав 11те
дах све док крв не навали у гл а
ву због напињања. Претставите
себи како код ходања стискате
бедра, како дижете рамена када
хоhете да извадите
нешто
из
ор м а н а,
како притиску јете руке
уз тело када вам је хладно. Је
дан доктор у својој књизи о кул
тури тела жена каже: "Жене седе
у трамвај има, . као да морају му
скулама
седа.пице
кочити кола" .
Има .'Ьуди који су увек у жур
би, који су уве к згрчени, немир
ни и несп особни да се стварно
одм арају, да сваку
уко чен ост,
сваку
he
стегу тела уклоне.
Жене
често и на гимнастичком часу
у сваки корак, у сваку кретњу у
ложити
сув и ше
шиhне снаге .
живчане
и
ми
Оне мисле да ис
правно не вежбају ако притом н е
дахћу и не п оцрве не од напора.
Ове жене треба да науче пра
ву меру; оне треба да науче да
се
владање
телом и сувереност
уопште неhе постићи примењи ва
њем сиде, него еластичн оы сп ре
мом. Па
тако
he
једноставним
гимна стичкиы вежбама
научити
технику, која се заједно сз пси
хичким деловање м м оже пренети
и приыенити на цело животно др
жање.
На
другом месту треба да на
уче напињати мишиће. Хигијен
ска вредн ост и сп рав ног напи ња
ња, "енергизирања",
напетости
ми шиhа иноrо је познатија него
ла због пре~1ногог седења, боко
ви се нишу због не правилног ко
рачања; слабост мишића а и пси
хички разлози
грбава,
створили
округла
леђа
су јој
и у пал и
грудни кош. а запуштање муску
латуре
pyt<y
рокова1ю
и надлактице проуз
је
пљоснати
рељеф
важност попуштања мишића. Она
Како може гимнастика са сво
је стране помоћи жени у овој
борби са њеним органски ы сла
бостима
11 захте ви ма
живота,
llрави раз.1ози прераног про
штетна
за
хармоничан
ву у градовима, к оје имају мо-
зване "млитаве типове " .
Ствар
је само финог гимнастичког осе
1·уhности да проводе
ћања пронаhи између две крај
Мало је жена данас, а погото
у сваком
-
ности
вот: доста спорта, покрета и од
максима лне
мора на чистом
смо
бодној природи.
напред
спомену.1и,
nреопте
реl'iеност и нездрави ус.r~ови рада,
.1еже изван делокруга
гимнасти
цирања. Тај гимнастички рад мо
же једино да буде профилакса, предухитрити
-
п о пр ављати настаЈЈе
и
наиме
многострукост
може
модерним
људ има
да
доне
-
скоро
и
праву
музикал ну
дина мичких
раз
лика , којој се дивимо у кретњама
ведиких у м етница у п.1есу, и ле
пих
оште
на једностра н и непокретан
у нутрини смер, циљ за кретњу и
штетне
ка слабост жене ус,1ед њеног би
позива
презапос.~е ним
м еру,
млохавости
напетости
кле надомести рационалну физи
'IКУ негу, нарочито они ма
које
специфичност посла
приси:ьава
по сдедице. Верујс::мо, да фактич
о.1ошког
Гюшастика
ваздуху и у сло·
између
леч и
разна
ћења, ил и пак к оректура
бити
развитак
uслог тела. То је м етода за тако
средине и околине?
падања жене и њеног те.1а, које
ти и
скудатуре, која пре може
погледу здрав и хигијенски жи
гру дн.
може
је једно време била прецењивана
у обожавању т. зв. атлетске му
nревел иког
чин
на
Гимнастика мора нре свеrа да
рац ионад но
распо.1аже својо~~ снагом, да
је
с.1ободи .
Ван
рати ове млохаве типове, дати им
напетост,
живота.
научи жену како да
животиња у
граница је могуhности акт ивизи
држање
јер њихово
~оже
им ати
мл итаво
разних
уз
рока: коституција, животне при
.шке,
развитак
у
раном
детињ
трошења снаге којн изискује њен
н ауч и како да и сти ис1<и миру је.
приватни и социјални живот, не
Гимнастика )Юра да је на овФ1
могућности пружити им
)\Ора
или
подручју физи чке културе упути
љај угодности услед снаге и си
потпуног с.1ома. Снага жене мо
како треба да ради са исправно м
употребом своје енергије.
гурности, који осећамо после ги
Поо1 атрајте једном приликом,
давања тешкоћа, пружити им до·
жи вљај не као замену него као
побуду за истинску активност.
же
и
водити
да
до делиь1ичног
расте
упоредо
са
ве.1и
чином њене задаће, те да захте
ви живота буду потстрек за по
јачани рад.
10
шта све не учините са својим
трбухом, леђима, па и устима, и
ству, болест. Али је у грани цама
мнастичког
напора,
дож и в
noc,1e
свла
�и ~У јна >&.:на нс може ·и : не треба
пу помоll.и ће вреиенщ1, да по
он
да има изглед нежне жене деча
степено пренесе и у свој сваки
механич
чког типа. Оиа се не може оде·
ким, физиолошким а тиме и пси
дањи живот онај иир, р ед и ра ·
вати и кретати као ова последња
ционалност, што их је доживела
а да не деЈ1ује .11ажно и гротескно.
на своме те.11у. Примениће и на
Њено тело има други карактер
па треба да ииа и други изражај ,
који ()м-овара њеном биhу. Она
ће тада престати да имитира
стю1, f<ојн је често управо проти
ван њеном биhу,
и самосвесно
осталим подручјим а свога живо
Временом ће се жена научити
уз
гиинастнчки
оснива
на
холошким
рад, .ако
исправним
принципима,
се
да
влада свој им телом. Жена
познати исправне
теже,
откри.ти
односе
опет
he
у
равно
.
~ с~оме телу за
коне механи ке т. Ј . . оптереhења
и покр.ета.
Оптерећене
делове
тела расТеретmи, млитаве осве-
ће увидети колико ће се боље
та сазнање о могу hностима пове
ћања своје снаге и о граница ма
е.11астиэитета
своје
енергије, па
ће бити ви ше дорасЈ1а свнм сво
јим тешким и великим зэдаl\ама.
Јер
-
сваки успех у савлађи ·
осећати , колико ће бити леп а, ка·
да своју праву личност и у сво
јој телесној појави п озна, при
вању тешкоћа и победа запрека
јаче делују него свака појава
случајне и не заслужене 1'е11есне
зна и афирми ра.
и душевне лепоте
Али
-
најважн ије је ово: Ин
тензиван рад жене иа њеном те·
тост и
и.qн
дарови
...
Ина Шварц
Жена кочи} аш
жкти и -учврстити, и тако изнова
научити природан ход и слобод·
·но кретање.
Ослобођени
од
неједнаког
притиска и живљом
циркулаци
јом крви, освежени органи, боље
tie р адити и дуже ће остати у ак
цији, а 'биолошко старење усл~д
касније.
тога наступиће знатно
Жена
tie,
касније, проникнувшн
у бит свога тела и његових по:
треба сама подврћи критици с~ОЈ
начин живота на свим подручЈ И·
.ма .. Она ће показати веhе разу·
мевање за р~щионалну и хигијен
ску исхрану,
за "функцw он алну
козметику" уместо
примитивно~
спољашњег у.11епшавања . ОсећаЈ
младости, снаге и свежине де.110·
.
ваће на све органе, дакле на чи
таво физичко и душ.евно стање
жене. t;Ia тај начни 03ачана са~.ю·
свест одржава се поноао у др·
жању.
Можда
he жена захваљујући
овом осећању задовољства и све
жине, које јој даје
здраве
при родне ритиизиране
и
п~жрете,
почети· да исправља и свој доса
А8ЊИ идеаЈI женске лепоте. По·
мириће се са властитим
телом .
То значи ~а ће увидети да има
безброј типова тепа, те да може
бити пеп·а а .-а баш у свему не
о.-rовара последњем моментал·
иом модном типу. Пре свега тре·
ба да уклони 1рагове неисправ·
воr начина ЖИ11ота1 лоше вавихе
ве.хар11ОRМЧЈЮГ t:рет~а, јер че·
сто само оно унаказује. -еву и
'ЦЈНИ је,. З8ВС'1'8, py?QOK.
Да би жена познаЈtа свој ти~ ,
мора открити свој стил, коЈ и
кре-nьаwа и ~ржањеw ОАговара
t:a.иw њен.им особинама. Кi;Јwчата
••
�КАКО ЖИВЕ ЖЕНЕ НА
зетка, прешл и у хришћанство. На
Тонга Острвим а налази се и дан·
дањи титуларно п лемсrво, чији су
феуди ДОШ.ЈИ под удар потпуно
сп р оведене аграрне реформе. Сва·
ки живи од зе мље коју обрађу·
је. Острвљанин не служи. Мушка·
ра ц кад наврши 16 година, неудата
жена ил и у дов ица добијају најма·
ње оса м јутара земље од државе,
к оју су обавезни да обрађују. За
коном је прописа н број ко косових
стабала које м ора эасадити сваки
на сво ме земљишту, а то је мно го
више него што и зноси потреба је·
дне породице, јер пореза ес мора
платити Британ ској Им перији ...
перу руке, и то прање
руку
,,
и~1а
скоро фориу верског обреда. Брига
о народном здрављу законом је ре·
гулнсана. Н ароч ити контролни ор
гани обилазе недељно све куhе н
воде рачуна о чистоћи соба, кухи
ња, остава- и захода. Предвиђенt" су
казне за онога, који простор око
своје куће не држи у
примерном
реду.
Тако је то и у престо ници
Нукуалофа и у најудаљен ијеи селу.
Стога су природно на острву зара·
зне бопесrи та ко ретка појава. Ле·
кари~1а, који су сви од државе п.1а·
!\е н и, у ствари није првенствена д}'·
жност да .1ече бо"1ест, него
да
Клима иа острвииа је тропск а са
је
...,
че стим кишама и пов ремени •1 х лад·
ним ве"рови м а. Ве гетација ј е веоыа
ни испод Екватора у Тихо м Океану,
бу ј н а. 1:5оћа и поврћа и м11 преко це
ле годи не, кукуруза има у иэоби·
љу, жито не успева због велике
вруhнне . Хпеб месе од неког плода
с.11 ичног нашем кромпиру . Главна
ни је храна ип ак кокосов орах и
бана на.
Н а Тонги неиа бескућника, стан
бе но се питање ту решава лако. Ма·
ло труда и изло вештине па од бам·
бусове трске и л и шћа од пал ме ство
и 0 110 стоје под протекторато~1 Бри·
ри
танске Њmерије.
рање
Jll J(OЛCKt
девојке
113
11а тол н•1 к ог
завода
llpe
годину и
нешто више дан а
врати"а се наш а Београђанка, r·ђа
Вера Ми11 ер-Боби 1!, са
То11г1 или
Пријатељских острва, где
в е.1 1
Jt
про·
а ише од дванаест година.
20
Тоиrа острва се на.1аэе
Г· ђа Милер·Бобиl!
је одмах
сво~t повратку објавила
днев н и м
л истовима
степ е
у
у
по
нскии
вел ики\!
по·
тези~tа своје утиске са овоr плод
ног б.1агоr острва, а сада је
са р адници
оnш нрно
11awoj
причала
о
угодно
и
склон и ште
за
за зашт11ту од киша
одма·
и ве ·
трова. Пошто се много п о.1аже и на
леп изглед тих куhи ца, зидове та·
пеци рају савитљивом, танком а.пн
непр озрачном иатеријом, коју до ·
.бијају од коре једног дрвета, исти·
на на врло иучан начи н, израђено
руком, јер осим својих
жен н са Тонга Острва.
Тонга Острвим а, има
се
примитив ·
них алата не служе се благодетним
их
преко
изумима
м одерне техник е.
и напредно зако11одnвство. Станов
Хиг ијена је на Тонr и на завид·
но високом нивоу. Свако вече се
купају сви чланови породице . Ка
рактеристично је за схватање Остр·
ници су ви сок и, ра звијени, здрав и .
Боја њи хове коже је крео.1, коса и
веhа увреда ако се
три стотине, влада краљиц а Са11оте,
веома културна жена, којој острв·
љан и 11мају да зах вале за модерно
оч и су им црни . Под утицајем Ен ·
r.'Уеске Острвља ни су. скоро без изу·
вљана о чистоћ и в ећ и то да је нај·
неком
каже:
"Мо хе'' што значи "с паваш прљав'· .
Једу рука~1а, али пре и после јела
спрече. Ако се у некој кући р азбо·
ли један члан породице а укуhан ~
то не пријаве, бивају строго каж ·
њени. На тај начин успешно се суз·
б и јају празн оверице и надрилека р·
ство.
У опште м плану просвећивања.
жена је потпуно изједначена са му·
шкарцем. Основн а н астава је под
теретом казне обавезна .
Неп исме·
них на Тонги нема. Н а Тонги уро ·
ђеници не мај у прилике
да стек н у
вишу наобраэбу,
појединци
зато
иду у в еhе градове Новог Зеланда
иnи Аустралије ради да.ъег ш коло·
вања, али редак ј е случај да отац
пусти свог с и на а иарочитц ћерку
у далеку ту ђину. Зато је природно
да се у државној
осећа оскудица
урођеника,
положајима
управи
-
и зато на
одговорним
има ј ош
увек мн ого
Енглеза.
Жена у јавн ој служби
видети једино
Дtо насеља
стално
интелектуалаца
·телефони скиња,
у
може
престоници
се
као
дакти .юграфкиња
�1АТЕЉСК/IМ ОСТРВИМА''
м;ж хао aowohвo ~ у санитар
ним уставоаама.
А.11 н Аа жена на Тон гн н иј е још
напустНАа kућу, има свој нарочити
психолошки рамог.
Жене
су
на
Тонгн не саио п оштоване од му
шкараца, него су у п раво м см ислу
речи размажене. Жена је у кући го
сподар, она води о свему-, чак н о
новцу,
ил и
ци
рачуна
браћ а
и
мужеви,
~лушају
сврша вају
све
је.
си н ови
Мушкар
теже
п оспо
ве. Жена је у главном запослена
око деце. Жена је као м ај ка просто
обожавана. На х нгнјен скн живот
"рудне жене нарочито се пази. Она
Младе девој ке углавном се баве
руч ним радом,
свака себи спрема
покућанство, чаршаве н простирку,
што Ј:>е кад се уда поне'lн са собои .
Девој ке н и11аде жене п ри раду
увек певају, глас нм је Ј1еп н ва н ·
редно су иузн капне.
Воле забаве:
игран ке, слободно општење са м.~а·
днћнма нико им не брани . Када де·
војка наврш и 15--17 годи на удаје
се за младића
кога је
заволела .
Вен ча ње се обавља прво пред су
дом а после у цркви.
Госпођа Ми ·
.'Је~Бобиh каже да за време ти х
12 година, које је она провела међу
Тонганцима, никад није чула ни за
једак случај развода брака . Често
брачници н ису венча ни, али ни он и
њихова
обично многоброј н а
ни
деца, нису ни шта
ма1t1е
цењени
од
оних, чији је брак санкционисала
црква. Ту се не прави никаква раз·
лика, и а да црква п ропа гира r.'lеди·
ште да је тр.ајна срећа обезбеђена
са ио Божјии бЈЈЗГОСЈ\ово м.
не о храни.
Краљица СаЈtота је са негодова·
њеи
посматрала и
сувише
децу и наизмен ично по јеАН:Ј tix
надэнрава , док се ј една .1ругз бр.н ·
комотан
жнвот жене,
као и сразмере које
узима обожава ње жена од ст ра не
мушкараца, па је доwпа до зак.ъуч·
ка, да нерад ие води н и чем добром .
Морал се мора одржати радом · и
одговорношћу. Стога је донела за
Пошто су жене услеАе .'13 и зраде
више тканина н его ш то им је за
куhу потребн о, оне то заједн о
кокосовим
ни
opaxo•i,
.::<1
којн им ј е гл ав
експортн н артикап,
извозе
и на
1'Оие лепо зараде.
Са порастом б.1агостања п остале
су веће и њихове потребе, 11 с ве
кон, да се у сваком месту оснују
женска друштва, која је она назва ·
више се виђа на место сукњице од
па "Каутаха фефине". Сваког дана
женам а
састају се жене код једне од чnа·
ница друштва . Од раног јутра па
до увече жене ткају НАИ спремају
простирке н тапете. Али да би се
:а време трудноће неh е носи т и · н и ·
uта тесно на себи, н hи he ради што
нгурнијег хода сам о боса. Пр е по ·
юђаја често ће муж сазидати нову
:yt.y, где ће се жена на н овии, за
у сврху спрем љеним ткан инама
од
,ике на поду п ородити , а п оред ње
стварно
радило, а
не
да
се ти
са
не
готових
тка нина
где се онда предата количи н а раз
напу·
иужу да
адн то је спремање горког нап ит·
а "каве" (не наша каф а) н спрема·
.е дувана, кој н је неко љуто 11нш ·
е доста крупно сецкано н увијено
танке uстове ба н ане.
На пољу раде у главном мушкар ·
н , жене ми помажу саио ако не иа·
у ситне деце.
За в реме
вепнккх
ољскнх пОСЈ1ова жене ипак морају
а ие да спремају свој е куhе и да
отове јела .
пољопривредних
машина н теретних аутомобила. А
о добрим путевим а
брине се
др
би оскоп,
количину
предати једној државној установи,
муж обавља куhне по·
не препуш та
повику модерних
весну
пове , кува, пере нтд. Једи но што
<ена н икад
домаhа радиност дозвољава и ку ·
најоми љенија забава Тонганаца је
ово посело донесу увек
више цело то време
на љихови м ыуже
Ос им одела повећана
ку за оговарање или забаву, с в а ко
дру штво мора на крају године из
1а порођај у 6опинцу. П осле поро·
,аја мпада мајка не ради ни ш тв,
uта кућу;
него и
ви иа и деци.
жава.
дели на равноправне делове међу
члан ице каутаха фефине. Жене на
uта
европ ско одепо не само н а
станци изр оде сам о у згодну п рили·
,е се наћи спремна бабица. У по·
ледње време све чешhе иду жене
,јЈнке,
Cnpeмllbl ,.UИ
Гора наnЈ1тu
llJIJt
~ у CIU O
,lo6L
Cnptмajy
дt10J11t.
и
своју
Осим честих и весеЈЈих
игранкr1,
где се одлази са женом,
често и са децом .
Тонганкнња нарочито
радо чита ,
само сем бибпије њој ј е друга лек·
тира такорећи неприступачна, а он а
ту оскудицу ј ако осећа.
�Иэ п едаго г иј е
Смемо ли тући децу?
Батине играју велику улогу у
васпитању већине деце.
ДанС1·
шње п росечно дете једва може
да замис.1н како би изгледало
без батина. Батине су важни део
Главно осећањ~ приликом самог
нн
батинања је осеkање страха. Оно
могу се
чини да се батине урезују дуОо·
ња,
ко у душу детета и памте се ду·
глави,
го и са великом тачношћу. Врло
друге нежељене последице.
њихове
често
мисли
и
живота,
а врло
можете чути
да
говоре о
често остављају кобне последи·
батинама и кажу: "То сам тако
це
упамтио да нећу скоро забора·
и за цео живот.
Децу туку родитељи, учите
.ъи, мајстори и сви они који би
те животе требали да формир".
ју и спрем е за корисне чланове
друштвене заједнице.
У
питању
школ а
и
телесне
казне
су
потпуно
родитељи
с".
гласни. Родитељско кажњавање
подржава
и
вити " или "У животу неhу заоо
равити те часове" или "Страх ме
је гуш ио", "Обузем ме је гроз
ница од страха" .
зивају чине да деца памте своје
детињство као времена највећих
Код већине деце телесна
само закок<'давство
Јаким ударцнА1 а
изазвати разна запаље·
потреси
мозга,
бодови
у
глувоћа
нес.вестице;
н
Један учите~ је ј~даред изь·
звао
епилептични
ученика
свим
1\апад
ударивши
лака
му
шамара.
код
два
са
Дечак
је
имао диспозиције за епилепсију
(падавицу). Важно је то да ва1:·
питач
Батине и страх које Qне ИЭёt·
мука.
случајеви.
не може знати да ли дс·
те има неке д и спозиције или не
Телесна казна различито де·
иа свако дете. Г.fосдедице
J e
tyj
батина се не могу уопштити
и
казати да су о не увек исте. Врло
које у родитељско праве. васпи
често последице·
батина
имају·
тања хкључује и право кажња
трајно дејство, nрО!lлаче се кро::.
вања.
цео живот
Како сами
тврде,
родитељ11,
мајстор и и васпитачи, гл авни им
је циљ да дете тучом поправе и
да га натерају на кајање. Већи
утученост,
на старијих говори: "Батина је
себе,
и з раја изашла " . Она је неоп
ходна. Она је најбоље васп итно
моубистава у свету. Често, пак,
велика застрашеност води новим
казнама. Пример малих шеrрт11
који из застрашено сти постају
збуњиви, неспретни и често СС1·
го веће зло, но што доприносе
свим без кривице
поправљању и покајању детета
које је згреш и ло. А у они м слу
глед
изгледа
да
први
се дете
Телесна казна не показује У·
век своје дејство одмах. Некад·
се њени трагови не јављају у
детињству већ тек много доцни
посл~
батина поправило, не треба за
боравити да је то, у већини СЈ!}'·
чај ева, само тренутно дејство
под утицајем
страха
од
кој и
туку,
батинама
револт према себи. Код детета
се јавља
ност,
раздраженост,
пркос,
мржња
и
огорЧt:·
жеља
Зi:I
осветом, а све ово најчешће се
окреће против онога кој и тучt:.
Тако на ступа удаљавање и оту·
ђивање 11змеђу детета и васЛh·
тача, које се тешко да noпpii·
ви ти.
Какво је дејство, последице
батинања? Треба ли то дејство
жедети иди не? Да ли је у инте·
ресу
саме
деце
и
целок~лног
друштва? То су питања коЈа С>и
васпитачи и одрасли требали се·
би Да поставе пре но што подп
гну руку на нејако дете.
5airИ1ie стварају у дечији м ду·
шама
14
праву
пустош и
је у животу. Тежња за влашћу,
јогунаство и још велики број
поно;.·
изазивају
.панику.
добијају ба·
тине.
лu
них батина. Насупрот томе, они
trecpeha.
се код деце и жеља за смрћу. у.
деhемо да батине стварају мно
на
самог
мање вредности
жасне су статистике дечијих с;с·
Међутим ако проучимо то пи
тање, ако
дубље посматрамо
децу која су много тучена, ви·
нам
nu1·цењивање
осеhање
Из велике застрашености јавља
средство, то је увек било и увек
би ти, јер се без ње са децом
не м оже изићи на крај.
где
младост.
које доводе до других
ILe
чајевима
ил и
Од трајни,, пос.11едrща за жи
вот, ЛОСЛt'.ДИI ~(· •НI.;, . р~ !1 емо на
сваком корак у t) . .>ап.1ашеност,
других и зопач ености ј ављају с~
казна није једина околно ст кој<
мути њихов живот, батине често
постају основни
тон
њиховог
када дете одр1;1сте.
живота и стално утичу на њихu·
хладнокрвно да
во ра сположење. Код многе
деце
то
види
и
на
самом
ct:
ли~v
Ч есто то можемо опазити на л ~••
цу шкодске деце, деце која про
дају цвеће на улици, која нас Ч с·
кају пред биоскопю1а итд. Врло
Један дечко ко ј и је невино ту
чен прича: После тога почео ca~i
лажем
све:
оца,
мајку, учитеља и све друге Дру
ги дечак каже: "Поред тога што
сам
ста.1но
мислио
на
освету
учитељу бно
сам
зловољан и
према школски м друговима ". А
један одраСЈЈн прича ово: "Кад
је често страх од батина код дt:·
сад
це тако велики да нека не осе11:
да се борим да би се одвикао су·
одмах бо.1 од батина.
То је
зато што је услед
претераног
ровости п рема слабијим'!.
страха умањен
rуу окорели м злоч инцим а
рад
нерава
да бол не допире ни до
такu
мозга
ни до свести детиње већ се доц
није јавља као реакција.
При телесном кажњавању де·
це јављају се врло често несрећ·
завршио
школу
морао
сам
Не треба заборавити да је ме
један
од узрока често батињање у де·
тињству.
Телесна казна има такође вџ·
ло велики уцщај
на
развитак
сексуалног живота детета. Прво
�ради тога што убрзава сексуал.
но сазревање,
а .цруго
што
се
иоже прави ток сехс живота нз.
Мис Европа. ша.ље свој осмех ."
На досадашњим конкурсима за-лепо
опачитн.
Убрзавање секс. сазревања, у·
спед
те11есне
казне,
код
иноге
деце, а нарочито код оне са сл 11 •
бим нервним системом јавља се
отуда. што ударци
често изази·
вају полн и нагон. Полни нагон
се јавља услед тога што је деv
тепа, по коме се обично највише
туче, повезан са полни и органи ·
ма и стии нервни м везама, и по
вишена навала крви, изазвана у·
дарци ма, делује на суседне пол·
не органе.
Други ва жан м оменат за из~·
зивање
полног нагона
код деце
је стр ах: и стрепњ а због ударць
било по ком е делу тела.
ту биране су 11епе деwјке да "penpe·
зентују" св.оју земљу, а эатни да нх
прошетају преко
ue.1e
штих иенажера. После
изазван батинама доводи до са
ыозадовољења-онаније.
рављене, јер нису пружа,1е ништа што
бн заслуживало неку пажњу.
д.,н овогодишња инс Евроnа нelle бн·
ти заборављена. Јер, 011а нос је нэне·
надн11а једним 11епн~1 спонтанни г естом,
само посматрање батина постаје
оп асно по дете, јер изазива код
деце уживање . На п р. када уч и·
тељ туче ученика или мајка мл11-
ђеr брата ил и сестру код детета
се јавља задовољство на сексу·
Оиа неће да
напусти
мам само свој ос~1ех; н ја
hy нм ra
дати."
Плеиеннr и леп nок11011! Један осиех
кој11 се оружа да б11 кз.азвао радост,
који инје ФОrоrеннчаи, нн фабркко
ван, нн дат под најам за рек.1аиу па·
за зубе. Драговољан осмех нежне
девојке. која нема ништа др)'го н која
c-re
га носи својој отаџбини.
којим је међу сва ова nрнтворства н
11аж
земљу.
своје сунаwдннке. да се забав.ъа док
су они забринутн н док пате. "Ја н·
турн~Је
је љупко ННШТЭВИ.!О н бнва11е э~()о·
Помоl 1110aNcкoi д~ци
унела најшариантн11ју ствар ност.
Ове rоднне за мис Европу изабрана
је мис Шпанија, млада Катало1iка
ван нарочити
"која се не бави полнтико11 ".
одбОI) эа помоll же11ама н децн у ,1е·
11эјавнла је да
ова
ke
ьмада
девојка
Париз, 17 новембра. Овде је осно·
Међународн и
женски
енчарској Шпанији .
се вратити у Ката·
(По11нтика)
.1оннју. Шта? Нн иэпаrања на позор·
хзљнне ю
Југос11овенски 1.!рвснн крст повео Је
салона.~ нн ципеле од фирме" нн чз·
према од.11уци Лнrе 1.!рвено r крста, ак·
ра пе нз радње.. ни
цију за прикупљање npи.tora ~· оде.1у
ннцаwа, нн
Дешавало се доста често да 1t
своје
оне су се сасвн11 просто враhа11е у сво·
Интервјуисана,
.Прерани полни нагон код де11·~
Европе· до. Аме·
рике, на највеhу корнет неколико В< ·
њену
ва п.tажаиа, нн
уговору, нн
nуrовања. ни сан о
жеља за Хо.11ивудом?
-
Мш: Шпанија, крунисана за мис Европу,
не.
одр11че се своје
Bpaha
крхке
в.1 адае11·
се. куllн. И она каже заш то.
Сасвим nросто Гра~анскн рат раздире
и
новцу за шпанску децу, к оју је за·
десила
тешка
мо.1 и да се са
судбина.
прилозима
Uрвени
n ожур 1! .
крст
д~
зима не би затек.13 шпанску деuу Ot>
топлог одела.
алној бази.
Оси м опасности за децу бати·
не претстављају опасност и
за
онога који туче. Утврђено је да
ty м ноги батинашки педагози
Продавачица воћа
постапи садисти и да су децу rу
кди ради свог сексуа.
1. ужи вања .
И поред ових: ужасних посд1.:·
дица телесне казне, оиа и данас
постоји и много се прнм ењу;е.
Одрасли покушавају да батина·
ма
стекну
ауторитет
код
дец~.
Они хоће да утерају дисциплину
страхом.
Батине носе у својој би тности
карактер
силе и
не
одrовара3у
никако физичким и социјалним
потребама.
На суп рот таквом
васпитању
мн
морамо да тражнио једио
друго
васпитање,
ослобође но
сваке
п ринуде,
ауторитета
и
Hcs·
сиља. То васпитање мора да и:s·
м ен и однос између васпитача
"
васп и таник а, они морају да по·
стан у са радници. Ново васпита·
ње мора да се заснује н а позна·
вању потреба и жеља деце чији
се проблеми, интереси и идеали
не смеју превидети , јер су они
везани за живот одраслих и за
живот целокупног друштва . Са·
мо
таквиw васпитањем
створи·
ћеwо активне и корисне чланове
заједнице, зато се морамо борк·
тн против батина, а аа бољи н
чомчиији живот наше деце.
15
�Болничарка је дошла са дивн~'~t
бебом у наручју, спустила је на
Њено дете
њене груди и казала: "Ево јед:1а
" ..........................................
беба за вас. Хоћете ли. да по~u ·
јите дете? "
Ох, како не бшс
-
хтела! Радосна, Јања
али родити
цељама и викале : Госпођо! го
спођо! Јања није волела ову ту1,у, непријатну реч.
Четири сата хода! Не , она ни
није м ог.1а никако. По друг и п ут
је могла тако да лежи у кревt·
јој је сада дошло вре~1е да
ту над није ноћ. Четири сата ко·
Јања, жена Саве циглара, це·
дог је живота носила те шке Т\:·
рете , пр а.1а , прост ирала и
ла
се свакојако,
-
мучи ·
и:s·
рак по корак! На бескрајном У·
ба ци те шки плод из свога тела,
самљеном друму ! Кроз мрак! Ка·
сно .У но ћ Јања стиже до куhе.
а.1 и и ово се рођење несрећно
завршило. А ево како је било:
До болнице у
да се пешачи
"Да нам је бар мало ближе",
помисли овога пута. Али Сава,
граду имало Је
дуго: три сата по
меканој као гу ма земљи , а сат
њен муж,
п о тврдој калдрми. Четири п ута
прешле
иш .~а ј е Јања тим путем, три пу·
кућа, био
преко
цигле
ч ијих су ле1)11
читавих
великих
је становник насеља,
кьје се улогорило на блатњавим
та љуљајућ и дете у колевци ут
пољим а, где је· земља најјефти
нија, где се не n11aha за воду ни
робе, а четврти пут га више НИЈе
било у њој. Кад је Јања тако
издалека дошЈ1а у болницу но·
~а одношење ђубрета .
Сви су
живели од града, али нико није
сећи завежљај под пазухом, рс·
могао да живи у њеиу. Свако Је
~<оше јој: "Лез ите, го сп ођо! Ово
је ваш креuет". Јања се веома
за ч уди томе јер још никада по
лепио своју колибицу како је
боље умео, али ретко је ко на·
дану није .11сжала у кревету, ал и
предовао да је могао да се от·
сели на периферију града.
како није умела добро да одго
леж1.:.
Идућег дана Јања с дететом у
Цео јс дан Јања стрпљив о лежа·
,,а и чека ла свој час. Ва здух у
соби је био густ од јаког мири·
корача друмом за град. Сад веr.
вори
људима,
свуче
се
и
гнезду
утробе и по треhи
лут
са и те ш1<0 ес у дисао . Кревет ЈУ
не мисли о детињој главици на
јастучиt1у, ни о својој једној ко·
је
зи
об авио
несн осно м
тоn.'lином.
и
њ еном
ма сном
млеку, ни
о
Предвече, Јања изгуби с~р пље·
ње. Брзо се обуче, изиђ е у ход·
ник и ка д не угледа болни~ар·
ку, оде из болнице. Журил а је,
Сави, сво ме мужу. Ј:lемоћно Је
пливала тим бескрајним, сјајним
јер су м ожда већ трч але за њом
била храброст и пркосила, нато:·
болничарке у вел иким белим
ко рибља леђа на сунцу, друмом,
про падала је и издизал а се, гу
зала се и презнојавала од муке.
1<1.:·
У болници је већ није тиштаu
и
пажљиво
положила
је нежно
nрихватю1а
малу
главу,
дете
и
на
CBOJt:
велике груди. Дете је нашло си:.:у
и држећи се обема ручицама за
њу, же;.цно је аило. Јања је no·
сматрала зачуђено и радосно. У
подне она је веh ч екала на "сво
ју " бебу, а кад је болничарка
дошла · да је однесе, Јања жалu·
сно рече: "Ох, све ми се чини
да је моје" - "А и боље би . би·
ло да је ваше" одговори љуОа·
зно боЈiничарка. Ето, ви можете
дивно да :цо јите а немате ко1·а,
а њена мајка нема млека за дво
је". Мајка која је родила д11е.
бебе, пуна је захвалности и ра·
дости препуштала Јањи да Jtu·
доји дете и њих две су се ускu·
ро потпуно спријатељиле. Јања
Је сада већ мисnила, бринула се
и повијала дете сасвим искрено
као да је то потпуно природна
ствар, а после четвртог дојења,
толико се била навикла да дџ·
жи дете у наручју, толико се би
ла срасла са њим, да већ и сама
11ије знала је ли њено дете или
није . Оно је сада стварно било
њено, тако га је она осеhала.
Кад избије један сат поподне,
соба оживи. Око четири креве
та п оседају мужеви, очев и, бра
ћа и сестре. Нико није дошао до
Јање. Она је слушала и поема·
траЈIЗ
како
комшиница
разгова
дова. Дете је секло и цепало сна·
ра са својоы породицом. То је
била мала, весела женица, која
је лако рађа.1а и била веома по·
жним
носна на свој богати пород. "А
ни опојни мирис, ни белина зи
покретима њено месо, де
те је хтело по сваку
..
да се роди.
цену већ
шта вели? Чуди ли се што их је
сило као оно први пут кад је
рађала: доктори· и бопничарк1.:
свладали су јс, одузели јој свест
двоје?" говорила је она сво~
ме човеку. То је био миран •ю
век, кога брига увек чики пама·
а
.10
је
ис пливала
све
јеси л и п ричао тетка Мици? Па
де·
кад
Онда се
из
мрака
тужним и ћутљивим .. Као и
с.ломљена, слабачка, пуна бола,
сви припрости људи није умеv
болничарка је села код ње и тн·
да се снађе у разним новим си
хим
туацијама и само је кратко од
јој
гласом,
м еканим
каu
мед, г оворила како је њено дс·
те било најлепше, и најјаче што
говорио
су
Држао је шешир са масним обt•·
доы на ко л~нима и с времена нз
време га обртао.
икада
тако
видели,
али
га
нису
м орало пропасти.
У соби породиље било је про·
1
леће. На пр озору је стајало мнu·
го свежег цвећа а поред постеље
дисале су мале китице. У соои
је било весе.~о. Мале бебе цвр
кутале
су
попу т
малих
птица,
свака својим нарочитим гласом.
Мајке су ослобођене
лежале,
мирно и свечано, и слушале но·
ви глас свога детета. Тада се Ја·
њи
догоди
нешто
врло
лепо.
на
женина
запиткива
ња: "Јес', казао са и, чуди се".
-
"А
шта
ради
ради
Ма·
р и ца?"
- "Переш ли јој ноге
вања?"
-
npe
спа
"Пере м " .
А како је Миле? Је ли га
прошла кијавица?
·- Прошла је, иде већ у школу .•
А Перица, да се није 011ет
потукао у авлији?
-
�-Није се поrухао од онда.
Сада прави ЈЈађе од папира.
А шта ради тета Дана ; ку
-
ва .ан вам ручак ?
Кува, кува. Сваки дан. Па
ето,
Ј(ОСТа је пара
потрошила
рече бојажљиво човек. Треба!\~
на м сада више .
-
Да, требаhе, замнс.1н се м~. .
Мој муж је сти
-
мо ~рво да га подојим. Време
му Jel -
Седе на ниски троно
жац, на мести дете и снажио га
11рнтиску себи.
Сава Је стајао
ненавикнут и гледао мајку с яе
~ето м . Одједн~м му доl)е јако
1ешко да сад ЈОШ и дете имају,
ла за~овољна же ница, која је вс·
село рђала.
куhу уредити, све 1\у стићи! Са
да Јања мора и дете јо ш послу
жити, да ће се морати одвQјитн
и з а то дете . Он брзо изаl)е у
лар, знате, рече окреhуhн се Ја.
двориште.
љи . А ево сада имамо петоро
деце. Ја их све много во,1нм, а
Јања је била са)Ј.а срећна . Детt:
је било потпуно њено .. Комши:
и он нх вопи... Само кије лако
у ова врем ен а. Ран ије је много
ни це су навраliа.11е, г.~едале и пи
пале дете. Она је свима причала
више зарађивао." а сада је све
слабије и слабије."
о свом е тешком порођају у бол
. Столар не рече ништа. Седео
у nило
ници. Јања је п р ич ала, а дете се
у
њену
сису
и муз110
је
ЈС ћутке и некако СЈЈужбено, и
~кажним
тако дочекао
Је руке увек држала у цеђу, ку
четири
сата.
кад
зазвони звоно за одлазак, уста
де,
постави
столи цу на
место
окрете шешир два три пута, он~
д<Ј пољуби жену тихо у образ
Јања
која
nа11а је сада дете у благој ~ма
кој води и своји~~ грубии цркни
прстима додиривала
његов}' чи-
сту танку кожу.
h
оде скрушен . "Ех, рече млада
же на ожалошћ ена, он се · мало
ручи цама.
И кад је детиња глави ца лежа
ла на ш арено м јастучиkу, Јања
изненадио, знате , ни смо мисли-
јс гледапа у његове чврсто скло
11и да ће их двоје бити". А, ето,
пљене очи и била среk на да је
вн немате ни једно дете, разми·
из зноја и брига њиховог си ро·
шљал а је даље.
тнњског живота
-
"Немам, речt:
тешка срца Јања . Родим, па ни
шта. И као да са м права мајка,
спала, а Јања, срећна, положила
јс своје дете поред себе, бдНЈУ·
Ј\и над њим. Све више га је вv·
лела. Те вечери је спонтаност и
искреност која шета м еђу бол
н ичким
креветима
приближил а
те две мајке, једну која је пре
обилно рађала и другу ко ја је
остала без порода, и оне су тихо
разговарале до касно
у ноћ
Два дана доцније
...
пошле су
столарева жена и Јања заједно
из болнице и Јања је "помага·
ла" малој мајци да но си беое.
Али кад су подоста одмакле
од болнице, на једЈ1о ы празном
уrлу дес ило се нешто чудновато.
Јања и столарева жена раста;~1:
су се, држећи свака једну беоу,
онда су се три пута пољубиле h
пошле
-
свака
у другом
Све се објаснило оно.га дана
када је Сава у болници затра·
жио потврду о
живу децу!
-
Али његово детt:
је ж иво! Датум? Љ1е? Не ! Ње·
гово дете није ж и во ! Ок не •1а
детета! Ст ид га обузе. И бес!
Доста су га други изигравали,
магарцу, њега је са м живот из ·
неверно, а сад још жена! Дон о ·
си му дете! А сам н ема шта да
гризе! Полуде.1а је!
Од дечачких
година, док
је
м евао.
-
Ти ћеш ово ђубре, ово". д<>
сп акујеш и да
однесеш ! викао
је Саво.
Јања се укочи :
-
Ово
-
ово је мo.ie l Ја сам
држала га чврсто . Али Сава је
...,.... Ох, боме, нам}'Ч~rла се пv ·
1uтено!
Само ка4 сам опет ту,
рече аа'доюљна Јања. Данас ћу
јала усред собе и Јања
луд
п есницама
тук11а
уэа ·
.ie
no
њему .
он се кије дао оборити.
Онда
узрујана положи дете на кревет
и
журно
поче
да купи
no
соои
св оје.
рече Сава и неспретан обриса
~!Ној са чела . Онда се нагну и
А јеси ли
живо'Г)'.
није знао. А нежност није р азу ,
га подоји л а ! Без меке не бн жи
-
остане у
С авина јс одлука као грм ста ·
детиње ствари. На11рави завеж·
љај, умота дете у вунену мара
му н no~e. На вратима застаде и
Доие.11а си ? А." а ". а ... дете !
·. 1ољубн га у чело.
тешко родиЈ1а?
да
јо ш шегртовао, по Са.вин им Ле ·
!ји ма тукл и су сви: и мајстор,
и к алфа, и ·газда! Али о н се ни
је дао салои ити. Стајао је тврд
и отпоран. За милост и мекоту
эиднш како Је дивио дете!
-
деце! Саво, Саво ~ЈИ немам о ни·
једно! Саво. ми се мучиыо а не
мамо дете! 01fo мора да живи !
Не да м ја да угине! Моји су про·
пали а.1и ово је живо, оно м uра
подв аљива~1и му као тупоrлавом
...
Саво, Саво, ви кала је Јање:
рођењу дстет<r.
Родн и .11ист ? Издаје се са мо з;,
правцу
њему у сусрет. Саво, ево нашег
детета ! Ходи да видншl Ох, да
нешто
***
ето, а дете немам". У Јањином
наручју беба је, задовољна, зе.·
изникло
тако мирно, благо и безбрижно.
вело! Јања је дете ухвати.1а И
грмео, псовке су падале по соои
и
скакале
као
круп ан
град
П\Ј
Они
су сир о машн и. као
-
Збо r·о м,
Саво,
гледај
ти
Јањо, ви че Сава за њо•1,
куд k еш? Куд носиш дете? Ја
њо, не~1 ој! Ми ћемо као пре!
Али Јања ~е не окрете. Она Jt:
брзо одми цала, корача,iуh и од·
лучно, њене су сн ажне руке об·
виле замотано дете. Друм је не
стајао у вечерњој магл и ап н Ја
ња је ишла храбро у не нзве·
с ност ноћи, у неизвесност ново·
га самостал ног живота, носећи
собо м с воје право и нови живо1
Јањиној rАави , по детету.
-
реч е:
h
ин. Још вмше ! Она има 'Петоро
који је t.topaлa да заштити.
·
Ела Ненадовнli.
11
�СунчаН::>е деце вештачким
сунцем
Сунце,
већ сама
реч значи
симбол
ж ивота,
свет.11ости
и
здрав.ъа. Сунц е је идеал за ко·
јим су генерације веко в има бе·
природним
њем
и
и
вештачким
рационално
сунч~.·
није са мо корисно као лек за О·
· "-'ЈУ одојчад и децу, него оно
саста вљеном
исхрано)t.
1
Пр в и је захтен, да одојче жи
в и у најсвет;1и јој
соби
стана.
б<,дести. Суи чење снаж и децу 11
и ако нису пози·
тивно знале да је сунце и сун ча·
Због ниске спољне темпера тур1:,
разни м болестима.
Иако ултравиолетни зраци ис
продиру дубоко у дечји органи·
свесно жуделе
на енер гија један
од
r л авних
мајке често сун •1ају дете код зь
како год
ус певају у
твореног прозора . Нажалост овv
без сунца тако и дете, неж·
дете, јер обично стакло не про
на .ъудса биљка, императивно
захтева за свој правилни разви·
т ак у изобиљу сунчану енергију.
пушта ултравиолетне зраке, нај
У Београду за време зимских
м есеци недостаје деци разног
доба сунчана енергија. И што јС
дете мање утол и ко је овај не
достатак веhи. Млаl)и организам
много интензи вније расте од
старијег, а познато је да сун1{е
стакленим прозорима,
кој и 111::
задржавају удтравио.~етне зраке.
фактора жи вота.
И
бн.ъке не могу да
\t рану
има
пр есудну
уло гу
рашћења.
Но
зими
и зносе
мало
ваздуху
чад
-
а
кад
реду
се
сунца
:sa
се већ гр аде куће са спе ција.11н и:.r
сунч11·
и
\.
•
'"
свој
бољевају се од болести поремс·
ћаја у промени матер и је као што
су рахитис, тетанија и друге. (Ј.
ве бо.1ести развијају се, за око
опити показали су, да кож ни ка
пи.лари
(најтањи
крвн и
судови)
примају ове зраке и разн осе њи·
хову енергију п о цело м орган!! ·
зму. Они делују повољно иа ПО·
већање броја крвних зрнаца и
крвну боју. Ултравио.'!етни зра ·
ци делу ју такође
повољно
на
н еку
болест,
првенствено
и неот
nорни организам. У овим с;1уча
јевима је сунчање од неоцењиве
~
.
Rредност и.
Како
видимо
сун чана
купањ11
су корисна за децу сваког доt>а,
за
здрзву,
рекоива.11есцентну
ки
Др. МарнЈа ГаЈнli-Вајс
родитеЛ:
може
да
пружи
своме детету и за време зим ских
месеци св~ б.1агодети
сунч а ни х
зрака. Имућна деца могу се сун
Применои
вештачког
сунца,
чати у многобр ој ним
тако зване кварц-лампе, у стању
ј а~1а
опште 11литавости њене ма.'!е Ос:·
смо и у нашим климатским п ри
нам ештеника
бе. Дете се с времена на време
ли ка м а пружити деци све бдаго·
лажу са
трза, добија нападе
дети сунчања,
бо.1есничке
месеци.
за
време
Кв арц-лампа
зимских
п рои зводи
ординаци
приватн11х .'!екара,
и
радника
потребним
за децу
распо
апаратима
благајне.
Школс1н:
грч гЈiасних жица.
Тада лекар
већ констатује дечју авитамино
зу, рахитично или спазыофи.11н о
обољење. Ово се обољење пр
венствено развија код одојчади,
зраке, али постоје и друге лам
мају
пе, које дају топлотне зраке. И
наших сиромашних 1·rађана.
која
је
м.~еком
додуш е
само
пак су за дечји
органюам
крављим
г.'lавног
ултравиолетн11
или
храњена,
зраци. Поред рахитиса
значаја
но има и деце на сиси ко,iа су це
ле зиме била у мрачно.i соби и
сто га показу ју лаке
симптоме
рахитиса. Лек за ову болест Је
ултравиолетним
додавање
н алазе
онога
што
детету
не
достаје т. ј. nрихр~1на в итамина.
Оздрављење може се постићи
давањем витамина у облику рио·
:ьег зејтина, разних препарата,
18
ултравио11етне
прихрањивана
вештачки
и
болесну. У Београду данас сва
због
ИЈЈ'И
нарочито
да тренутно ослабљен и
.1ину скривено, у дечјем органи
фраса
имају
ју организам за туберкулозу, и
ова опака болест најлак ше наn;,
•
развитак довољно витам ина раз
ру и марту узнемирена је
ипак
грип, мале богиње и.11и ве.11и ки
кашаљ. Ове болест и дисnонири
.
п оремећаје здравља.
зму и показују ј асне симптоме
обично у п ролеће, мар та и аnри
,
1а месеца. За време зиме мајка
тек примећује да се главица ње
не бебе много зноји а у ф ебруа
они
дејство на састав крви. Науч.и и
,1а
·\
- ~~
да
недu·
за
за:м,
дејства је да сунчано дете до
бија знатно бољ и а петит, боље
и згледа и знатно боље напреду
је. Од нарочитог је значаја сун·
чзње за децу, која су прележа
задоби.ју озбиљн е
Одојчад к оја немају
чини их отпорнијом у борби са
рад плућа и срца. Резултат овог
и-s·
угрожена
услед ду1·отрајне зиме
статка
користи
баш се одојчад
сиромашном
првом
п у не
важније за организам. Но данас
зрацима. Стога су и одОЈ·
у
нема
приликом
носе, само им је лице изложено
ним
сунчање
, 1 одл ична п редохрана против
од
лече се
зраци м а
и
р аз·
н е друге болести: кожна обоље
ња, анемија,
д имфатизам,
ту
беркулоза и т. д. Ова деца се већ
под
стручним
лечењем
.'!екара, па овај у свако м случа
ју одређује потребно лечење за
свог малог пацијента.
За мајке
је важна чињеница, да сунчање
ПОЈIИК.'1ИНИКе,
државн и
и
ОП·
штински дечији днспансери при
на всштаЧК()
сун•1ање децу
�IllEГPТ
Са прозора иале кроја чке ра.
дноннце , на трећем спрату Qнде се
кухнњски баЈ1Кони и уски једно
крнлнн прозорчићи .
Лети
ок о
1:5а.-кона овија се- ладолеж а са ·
да, у јесен, упетљаЈ1е се о~ушене
гранчице око црних
гвоздених
шипки. Кад год спреиа радиони
цу Савка украде иинут два
гледа
те
прозоре
н
и
балконска
чнкове по соби", усудила се Сав
ка да ни прииетн. "Па шта? _
Зато сн тн ту да спремаш!", ре
иео); госпођа пије кафу коју
она, Савка, није скувала. "Ова
ма~а ужасно је прљава", рећи ће
ИаЈсторица сад њој
за шегрта.
"То дете је из глади утекло, а
не п оштује ме". А Савка ће у. се·
би: "Тако с и ти, дундо, и за ме
говорила, а сад могу и да ти от
кажем ако ми није право!" Тога
шегрта Савка he штитити . Хоће!
врата. А кад баци поглед доле, · Па она. зна шта је то! Пре свега
у тамно градско двориште, њој
се чинн
-
пресушени бунар. у
дну тога понора вндн
набацане
старе канте. Као у селу кад смет
љиштем затрпавају
проваљени
бунар. То је "пејзаж" коrа Савка
позна у свима детаљима. До сит
·"ица . Он ниа два изгледа
ју·
-
од СВОЈе плате купи \1е јој јастук
од вуне... не, шта ту, од перја!
. Па да, од перја! Да сиротица не
мора под главу мета ти овог твр
дог ђавола на коме се пеглају ру
кави". А било би добро да јој
купи и једно hебе, да не цвоко-
на
некога
иде иа рад. Можда је чиновни
he
ноhу на столу за кројење. Да·
боме! А од прве плате купиће јој
и чарапе. Гадно је то вечито под
влачити
подерану
ле ту,
па
кад
се најмање надаш рупетина
искочи. Hehe на њу ВИ1<ати, ни
Чекај, по реду: Пре свега неhе
мала брже и весе лије радити. Е,
морати прати ужасно иасне шер
тако. Сад је ве ћ протекао дан.
"Лаку ноћ", рећи he Савка увече
Н1кад времеиа • да се вода чести
то угреје.
Па онда: "Добро јутро, госпо
ђо" до.uзи она као у радио·
ницу, а р1ДИОНнцо већ поиtтена
(тnю 11екв шегрт је то аећ по·
две
нсде:ье,
а.1н ЈЗ
тачно
гом месту. И све кришом тра
жећи посао, она се решава: Да
рећи јој ни да ј е луда, ни глупа,
ни". Све лепо с њом, па he та
страшно је прати 'у м.11ахој води.
збогом мај
понаша, као и. пре, као да је Сав
ка још увек ученица. Алн зато
Савка тражи запослење на дру
А кад та књига заиста буде ту".
.110 и пече кобасице. Те wtphe
-
Савка је иnак престала бити ше
грт. Истина, мајсторица ес нето
Савка гледа сусетку, тоне у за
пе у којима мајстори ца топи са
љину". Не ! Чим се ослободи, до
десет дана . Али даље није могло.
ручка стати слободно на балкон ,
или на прозор, смејати се на не
кога и неће ослушкивати иде
лн иајсторнца.
tle онда". Па ће онда она".
ни:
десет. И збоr неких формално
сти још месец д'\На. И још дsа
као и девојка светЈ1е косе, после
Она
А
"Сутра. пресвуци самцима посте
Напокон је протекло и ти х се·
ликог дана ослободити се, би ·
тн радница. Па ће онда и она,
јој је већ радничка књи га у џепу.
пристави
кромпир".
дам дана, ла још седам, па још
че уздрхти у њој ишчекивање ве
и готово осећа да је она она де·
војkа са светлои косом . Ка о да
ољушти
бројим дане: још седам!
кад год је види, Савка јаче осе·
ти терет свога шегртовања, и ја
на балкону
воду,
ЈОШ
право не ни она, не г о време које
прекопута, пресавија руку
"Иди подложи ватру,
'!'У ~а на. Ти м ожда мис~иш да су
девојка проведе ту, код куће . И
на прозор као она
поглед на сат н неће моћи реhи:
корпу и ~1ИСЈ1и: Нека, још неде·
је споредно. Оно што Савку за
нима, то је сама та девојка. За
војке
сат. Седа м сати. "Лаку ноћ го·
споlјо"! А мајсторица he ба~ити
ла кафу. Мајсторица у.1азн. "Иди
на пијацу и купи "." Савка узима
ца, а иожда продавачица. Но то
Ае·
Па he онда ... Да, нарочито за
довољство бнhе јој погпедатн на
Савка је почистила радионицу,
но и то у кухињи. А после ваљда
п окрете
њене м ајсторице.
оч истила са мцима ципеле, скува·
одгонетала да девојка руча кас
прати
какве в~эе са при.ватноld куtюм
будем код вас!
см.еје и клима главом. Савка је
иисли,
Окренути!
у кревету! Да! Није мн сила да
се
носне
гл аву.
за кројење! Ја ћу сада спавати
и
за гледа се у "бунар". Или се о
кухињу,
о~р.енуће
Шта ЈОЈ могу? Радница нема ни
спавала н а овом дуга чко м столу
ној кецељи. Има плаву ~осу. На·
крене у
ако се <'
случајно сусретну у ходнику и
пр и ло~1исди како he рећи : "Нећу
остати код ва с. Три године сам
прозору Савкине радионице по
мути снвнну једна девојка у цр·
ограду балкона
ћи ће. ле.по поред њих,
код вас! Савка већ сада дрхти
Саио понекад на балкону према
на
то Савке тиче! И не само то. Про
:торице! Додијало је мени бити
ше крпе, и поподневни: тишина.
се
бацаЈу шт а куда xohe! Шта се
чепа се књижице
тарњн: тресу се ћилими и пра
слонн
кли су самци. Е, а сада". тојест
онда. кад се ослободи нека
и неће је се тицати да Ј[И је ово
ИЈrИ оно у кући урађено ИЈ[И није.
Госпођа држи два самца. Шта
су они, то се Савке не ти че, она
зна саио да су они гадови. Стра
шно испрљају собу 1 По два пута
.дкевно потребно је спремати њи
хоау собу! " Мопнм, не бацајте
јој кажем! Па зашто да јој не
каже м ? И рекла је. Руке су јој
Иса.110 дрхта ле,
гордо и осветнич
ки подигла је rпаву и гласно, да
забашури подрхтавање у гпасу,
изговорила:
- Госпођо, ја код вас неhу ра·
дити. Наkи lly посао".
Али посао није нашла. Наишла
је на војску незапослен их шва ·
ља.
Видећи је утучену, мајсторица
је рекла :
- Но, шта је? Код мене ти је
било као код матере. Плаћаћу
ти десе't ди11ара дневно. А док
не узиеи шегрта можеш ми по
моћи у куkи. Даћу ти за то хра·
'НУ. Од ручка увек нешто остане.
А и спавање имаш .
18
�,,Жена.-пол, жена. човек"
Од Др. Александра Костића. Издање Геце Кона 193б. Цена
150 д.
бр. 12.О, пов.
Александар Костић напи
неме је, уосталои, јасно да Је да
сао је у току последњих година
нас кључ женине судбине у муш
питања, али је још незрела деt их
правилно реши ..."
неколико обимних књига о пол
ким рукама". За нас је, напрu1:ИВ, јасно да се судбина жена
професор Костић нема ни
једне речи да осуди строгост и
Др.
r.
ним проблемима човека те се о
туд:~
сматра у нашој
щирокоЈ
јавности као највећи стручњ'1к
код нас за та питања. Његове
ру1щма и да he оне, у заједници
са социјално
напредним муш
гони хиљаде 11iладих и здрави:о.
књиге наишле су на врло добру
карцима.
прођу, па су чак неке прештам
н достојни.iу будућност. Оне не
0•1екују да им СЈЈОбоду и ·равно
биства због нездравих и непра·
паване у поновним
издањима.
Његова најновија књига: "Же
на-пол, жена-човек"
налази
у
њиховим
сопственим
изградити себи лепшу
правност п оклон е мушкарци, јер
рекламира
су свесне историске истине да се
на је са звучним ПОЈI.НаСЛОВИМё~,
у којима се наглашава захтев за
слободом
и
равноправношћу
слобода ни~ада није поклањала.
Ову мисао r. Костиhа
треоа
довести
у
везу
са
другом
жене. У посвети на првој страни
страни
:<њиге писац је ставио ове лепе
ја 1·л аси: "Жена се досада испu
.:1,авала највише и то искључи
речи :
потпуно
полу
способној и ослобођеној. као
чове1ч
и
одговорној
каu
грађаниtt''
по.:већује ово дело
Писац"
ОчигЈЈедно,
намера је писца
да'се читалачкој публици прет
стави као напредан и социјалан
културни радник, који иде Зi:!
духом
времена
и
новим
дру
штвеним струјањима. Та "соци
.iалност" нарочито је наглашена
у целој књизи и она је, изгледа,
срачуната на што бољи успех,
јер је писац бесумње увидео ЩЈ
се
код нас
дела
напредна
и
кv
-
во као пол. Појам жена-поп
"Жени
просвећеној и савршеној као
пуноправној
437
његове књиге,
на
со
цијал на много читају и цене.
Међутим, у предговору г. А
лександар Костиh открио се као
реакционаран пис.ац. После о
створен, док
жена-човек
тек
има
се
Jt
појам
да
ствара.
Жена-пол је садашњост, и жена ·
човек будућност".
Ове две мисли заједtrо
се
сматрати
водиље
као
основне
могу
идеје
цел ог дела "Жена-Пол,
Жена-Човек". Упркос томе штv
су многе генерације жена током
времена
доказале
на
разним
подручјима .људске делатности
да могу достојно носити назив
човека,
професор
Костић
их
сматра још увек само као пол на
б ић а, која треба мушки род д::.
уведе у будуhности и да од њих
створи
пуноправне људе.
несавремевост закона,
који
на
жена да врше, такорећи самоу·
вилних
прилика
у
којима
он1::
живе. Да, али зато г. професо11
преriоручује
други
радикалнt~
лек за решење многих друштве
них заЈЈа, а то је стерилизација,
шкопљење жена, ко је се већ
)'-
велико ·спроводи у Немачкој.
Уопште Др. Александар
ко
стић је велики побор~ик раси
зма . За њега је раса све, отуда
у расправљању
ма
он
полази
полН"Их пробле
са
гледишта
расе.
Десетине и десетине
страница
ове l<њи ге посвећене су описив.:
њу
у
расних
типова
детаљима
жена,
упушта
у
појединих де л ова тела,
порционалне
тематичке
односе и
формуле,
чак
ct
мерење
у
разне
преыа
про
ма
ко
јима би треба,10 да се одређује
пр ипадност
раси.
За правилно разумевање
по
ложаја савремене жене далеко
је важн ије
уочити
друштвену
поделу која постоји међу њим11.
У свакој раси им а жена које у
живају, не раде ништа и улеп
По свим крупним друштвеним
шавају се на све могуће начине,
питањима која интересу ју дана
шњу жену, проф. Костиh заузи
ма назадно и антисоцијално ста
новиште. У таква питања несум
њиво спада и пр облем побачаја.
док на другој страни постоје чи
Прошлогодищњи Лекарски Кон
таве легије жена радница, које
немају времена
ни да
се умију
како треба, а камоли да воде
1епоти. За те
рачуна о расној .
многобројне жене много су важ
нија питања х.11еба, стана, зара
билно сервираних ставова и сим"
гр ес донео је био резолуцију,
патија према новој и савременој
којој се тражи слобода побача
жени, Г· Костић закључује: "Сва-
ја у свим случајевима, кад је же
потреба, него да знају какве на
на принуђена
социјалних разлога да се лиши
ките носе жене поглавице у Цен
тралној Африци. Професор Ко
задовољства да буде мати. У и
стић није
Новог места нема. И тако Сав
ка и даље спрема самцима собу,
скупља њихове пикавце, пере су
де,
не
сме
да
г.11еда
часовник,
а
увече, што је најгоре, простире
ћебе н ~ сто за кројење и ,'Јеже
на тај тврди лежај.
А кад види сусетку, девојку
пдаве косе, Савка нервозно гуж
ва крај
прекројене
госnо ђине
хаљине на себи, очи јој се муте
маглицом nл ача.
(;;с се распр
штало, пропалQ. Осећа - још је
шегрт. И окреће главу, да не ви
ди плаву девојку ка1<0 без жур
бе,
.1агано
врата.
затвара балкон ска
Милка Жицина
из економских
у
и
де
и других основних животних
сматрао
за
потребно
и
да тим проблемима посвети бар
веhина наших јавних и култур·
онолико пажње колико описима
стом
них
смис;1у су се изјаснили
радника.
Међутим проф. Костић је од
лучан
противник
стр ог их
прописа
укидања
у
разних ..обичаја тзв. Д}IВЉИХ на
рода у колони јама.
Књига ,:же~а-Пол, Жена-Чо
ових
Кривичном
век" не претставља напредно дс
законику, који предвиђају роби
ју за жене које
'10бацују. На
страни
327 .он .и.ословно пиi.uе
с.ледеће: " Чак и када бих у н".
челу био за .1ега.11изацију поба·
чаја из социјалних разлога, не
бих никада био за ту легализа·
цију у нашо.i зе мљи ... Наша сре
дина може по1<р етати
поједина
л.о, како је то хтео њен аутор да
нам nри~аже.
У њој проблеми
данашње жене нису изнесени о
нако како заслужују да буду, тt
преиа томе,
ова књига не можt
бити путоказ, помоћу кога ће
се једна жена снаћи у 1'ешки111
и
комп·ликованим
нашњице.
питањима
да
�, /08 Џ~llO
•НО liOJЬf! flOДQ
Жf!Н1 ДQRQf
IQ
Борба upolilвв алнохолвзма
Нема друштвеног зла кој е то
.анко подмукло разара
и
п отко
nава заједницу, као што tO чини
алкохолизам . Скривен иза
р~а
внх народних обичаја. подржа
ван неп росвеkе11 ошћу и неупуhе
н оwћу маса. као
и
п о вршним
схвата њем, да је производња и
потрош ња алкохол а важна грана
народне привреде,
алкохо.~изам
·
сет дана затвора збо1·
ло кафанама .
псовања
Једна жена у очајању пнще по
ред
осталог :
..·.·.
....
но
како
алкохолизму
се
поново
живот
стао је неснош љив.
у
ода.о
куtш
по
У nослед1ье
време, тражећи излаза помишља
ла сам и н а са м оуби ств о, јер бод
није мог ла да пружи задов02ъа
вајуће резу.1тате. То долази оту·
да што она није имала довољн о
оодршке нити је наишла на ра
зумевање баш код оних кој н- су
за то најпозв_ан и ји. Зато ту бор
бу треба ставити н<~ wнру осно
ву. У њсниы редовима треба да
буду сен народни просветитељи
и учитељи; с ви они који увиђају
систематски
оштећује
људско
друштво. Несумњиво ~а и лека
ри са своје стране носе велик
део кривице, ј ер приликом бо
лести (с11 е ција.1н о венеричних) и
несрећних случајева заборавља.iу
да . п одвуку улогу алк ох ола кој и
је за ве hину ових пој а ва створио
погодну атмосферу а да и не го
кој и је од свих најтежи , бо.1 мај
ке која гледа с вој у децу уцвиље
вори мо о разн им живчаним и ор
мн ого п ропратних речи . Из њих
н е могу и н е смеју трпет11 да 1:1~1
rанскt1м поремеhајима којима је
алкохол непосредни узрок. На
се види да алкохо11 св ојом осо
се пијанство ~• уништавају њи хо
вен под маском заблуда и пред
мог ао
на је, утолико ви ше јер отац је
ту али своји м понашањем угро
жава живот и мир у куl\и".
Могло бн се навести хиљадама
сл ичних примера који говоре та
ко јасно да и м није
потребно
бином да пом ути свест, одст)>а
готово несм ета но
да коен своје жртве.
Али ако збацимо ту маску
погледаио С'l'вари онакве
и
какве
њује све оне моралне
рочи то они који су од њега било
непос редно нли посредно 1·1 ат или.
Треба
м обилисати
лизма и 1<ао супру ге н као мајке
и као сестре и као ћерке .
исто ТОЈ1 ИКО колик о и
ва н ајосновнија права. Жена ни
је дужна да уместо живо та с.~о
бодне н пунqп равне грађанке жи
и дужн ости према породици, оба
ви
pal;a
рад на за
једни чко м добру, све то н е по
стоји за алкохол11чара .
Он има
само једну страст и њој жртвује
као роб пијаног мума
жити п исма они х људи који
су
непо·сред~о
све и н а крају и свој е здравље
можемо сматрати
не
и дd
децу дегенерике .
Зато
у бо рби
за
и з војевање
-1<енск нх права, борба прот ив ад
па и живот. Дакле овакве људе
или
мушкарцн,
које човека чин е човеком. Љубав
су, онда ћемо разумети сву важ
посредно
О ни
кој и у животној борби дају бар
кочнице
ност а лкоходног питања. Мисл им
да he нам за то најбоље п ослу
саыи.
нарочито
жене, јер оне пате због адкохо
везе пре ма друштву,
тај начин је алкохолиза м, скри
расуда ,
ну и н апуштен у од оца, неизм ер
щ·гетност алкохола 11 најзад на
кохо.1 изма постаје ново п о.ъе ра
да
за
жену
данас.
Др. Катарина М11л11h
само неко
рисним него н штетним чланови
патили од алкохолизм_а. Тако .~е
ма друштва.
уг
Седом жена до611ло Је до~ада
нo5eJIOll'! ROi/!OAU
жа ствар, јер последице алкохо
рожена же на. Мада је же н а ал
кохоличарка ретк а појава (свега·
;ie 6ила је Марија К~и. Гlов и пут је
дан riише:
" ...А.1и
сад иде најте
ла су биле врло рђаве за м ене и
породицу, изгубио са м
службу,
углед у грађанству, оснром ~шно
li
имао других последица које су
вам позн ате и тако са и данас о
стао на сокаку
без
слуЈ!<бе
и
сретстава за жи вот јер сам сиро
машн ог стања а имам шест чла
нова у иојој пор~дици кој и че1еају хлеба од мој е личне зара
де" . Ил и један други
потпун()
искрено
каже
у
своме
" ...Већ
толико и толико
бало,
свакодневне
пис~tу:
година
у куhи живот не нде како бн тре
свађе до мржње
разми ри_це.
са женои,
са
братои т. ј. ортаком, у исто вре
ме и сталне неприлике. Наравно
да су у питању и ма;ернјадне о
кодн ости , саио се није могло yk~
у траг КОЈIНЧИНК , јер је ортак МОЈ
брат па је имао обзи ра према ме
ни, увек на штету своју". Трећи
п ише:
"... 1200
динара саи месеч
но зарађивао. полови ну
са и да
вао на пиtiе . Штету од пиt.а _саи
ммао, редоано после сваке пкЈаН ·
ке 111К8М кшао на рад, те <'ЗМ та -
8'о vсто rубмо рц.
сам
»• пута о_А
Кажњаван
пОЈtнцнје
no
де -
Алкохолизыом је
2%
нарочито
од СВi!Х пијаница) , њу алко
холизам трује преко мужа, оца,
брата. Она мора да 1·,1 еда
како
јој
алкохол нза~t разара породи
цу како јој деца иду
ro11a
и боса
и мора да трп и заједно с њима
разна физичка
и
душевн а
м у
чења.
Па можемо лн ми равнодушно
и скр штених руку гледати
~<ако
то11ихи људи а у вез и с њима _и
тол ике
жене
и
деца
11ро11адаЈу
услед овог отрова и то у данаш
ње вреие кад су нам за решава
ње других важн их
п итања
по
требне све наш е душевне и теле
П рва жена tЮСИnац Нобе.•оrе награ ·
награђена
за
рнком Бокере.1ои. а другк
NKj)·, сама
Ми знамо да
је
алкохол из~tу
да,
али да ли
заборавом
та
he
се
За
попра
вити?
Ни у ком случају, него ће напротив постати још веhа.
Зато мн не можем о остати са
мо посматрачи овог друштвеног
ЗЈ!а. Борба која се п ротив њега
води веt. иноrо година са
пуно
1tожртаовања и добре воље ипак
"' 1
књижевност су дооиле
Швеђанка Селма Лагерлеф
зз
xe-
награду
(1903). Та
.1нјанка Грагија Де11еда 11 Норвежзн·
ко С иr-рнја Индест.
Зо иир: бароница .(утнср. сара;:~н11-
ца и жена Нобе,1ова, која јс ~спела да
11оч11нн <>А њега пацнфttст)· и фнлан
т~юпа (1905) и амерички соцно.1ог Жа
на Адам.
•
ж~110 "1111dl/ap 11apo1111ot
3Jl,Q.Л,Q
тренутним
беда сам а
ра;~ну"а
(1911).
сне снаге?
врло често п овод економ ска бе
пронапазак
(1903) заједно сз својим мужем Хе11-
Мадридска влада ко.iа се еадс.
налази у Валенсији, наименова·
ла је г-ђу Федерику М онтени за
Мини стра
Народног
цраВЈЬо.
то је прва жена која је доби:~.s
мн ::н :тар:ю1 портфе.~. У Ш па
нији.
!t
�ФИЛМ
Мориша
Чешка продукција у режији др . Равенског, у rЈ1авноЈ упози Јир
МОДА
жина Стеnничкова
Плетене женске
Да л и нам је ова прича нова?
Или смо је хиљаду пута чули
ришиноr
са човеком,
опорим
и
рукавице
зликовачким, који у брачну со
бу улази са корбачем у руци .
Док Марнш а неповратно изгуб·
по вољи) н 5 грама · эатеореније нли от
Чули смо и свакога је путэ,
нарочито данас, све јези вија и
трагичнија. Мајке су пропати.1r
љена у том односу, регулисаном
11ореиије вуне, эа
с:~мо законом
ца. нr.1е број
своје, дошда је на ред нова Гс ·
мMt.!IC,
нера ција .
кс, ко_iэ н е
пр ич ану тужним, трагичним г.1а·
сом наших~ м~rјки . и старамајки :'
-
Изречена,
проста .
изгледа
Л.евојка
м,т1ади ha и не дају
kl
·!а њ ега.
Фра нцек:~.
тако
!!()ЈЈИ
једног
да се уда
.io.i
Мариша воли св1rа
:.~обро1·
младиhа. д,1 и
.r
поштенР Г
с иромашнt)г. И
-
то је довољан раз.101· да
.ie
ну судбину туђим, макар и роди·
тељским рукама. Јер. и новац ту
мора ла одигра своју улогу. О·
родитељ:~ко~:
вељом, даје само пасиван 0·1·1юр
1<y
и
щ:ср е lш е
она
продате
1111.111
,д~R<•.i·
н з~""'~ · }! ,\
r;-
с111н·11.
Траж е hи
nршстак
ре,
Р~· к авнце
,,..")\
H t' CDt' i1н:·
3<!·
у11е 1< тежак за реж11се·
не.:~.ос ледан је постављеном
nроб.'lему.
ry.
грама псрИ·вуне
60
(ooJ.s
проu1нрење .рукави·
2.
се
< 1 р11.1 1 1 жс 11 О)t
раде
у
шниту;
~111 1щ м ,
о
:·•J<'~I
ре111 е1: <: за
љубавнике . нараr>но срећно,
делове
почиње
у два де.,а
петљи
колики
c:i
према
се
гор ·
оно.1иким
()..:troвapa
шик ·
D<·hи де о се ради од леве ивице: до
линије
изреза а
мањи од десне ивице
д~ л.иније означене цртицама. На мо·
делу, веllи део ина 51 а мањи 21 пс:1 ·
љ~'. Сад се п,1ете један •па )фуги дw.
Францек се вpalia
уч~·
ни заувек несреliном и преда Њt.:·
и
МатериЈа11:
из
nојске,
Мариша је несрећн а, Францек ,1е
зове да v живот пођу заједно.
Али . је в·аора још ту,
чврст
и
формнрајуhн
при rоме
шниту. одуз.имањеи
изрез
прем<t
н додавањем. На
већем делу треба иапра вмtи отвор за
Ka.:i.
дугме.
се изрез заврWIН, плете се
1·рамзив, коме више ниј е стал11
преко целе ширине. За палце п.'lетнвu
тац, сеоски б огата ш који грче
до тога да 1·а Марнша воли, в~ћ
се
вито дрхти над своји м имањем
и прикупља новац, мрзи Фран·
да
~е исп.1".
се п.~ете засебно према 11~.~кјэма нз·
кроз КО.!)'
реза на шниту. Тада се састави са де·
цека и хоће да је прода Ваврн,
гuвори
младо1:т,
лом рукавице којн дО11ази на дл~н (ка
одвратном удовцу, чија је жен:~
умрла од његових бати на.
Да,
али то је само обичај дати M n ·
напаћена и измрцварена, али че·
слици десно)
одлvчна да нађе неко друго
це.пс ширине тога дела, паэеhи ув.ек ка
раа и то искључиво оноие К' јУ.
у тај брак такође уноси богат·
ство, као Вавра свој млин- И са·
свим је свеједно што Вавра не
му њен
!\ени
отац плати
мираз. Мариша
11е11роживљена
ше.;,с -
убија Вавру
Фотографија
веома
rлущ1
неко.nющ
сцена са женама и ма,iком.
раnно
да
има
ствар и
подели
зг
на
два деЈlа; свакн
н .плете се даље прек<.
линију изреза. а
јс добра,
жива, нарочито
f>t:·
поново
када се заврши~ изре~
па.,ац плете се преко це.пе рукав"·
це. l<о.з. прста се п.1етнво опет поде;rи
На
и сваки прст рреиа шниту засебно до·
осенч енчх
врши. Палац се по•1 не на месту озна·
уноси у тај брак ништа дру1·0:
неома .1ажно, као на пр и ме р сц~
ченом стрелицама, иа шниту фиг.
·о н је тука.о своју жену, он је у
не сувише ведре ПЈ.ЈИ одласку ре
моделу је почето са б пет.ън). Пnето.
грута у војску. У шаренилу н"
родни х мотива, ношње и кићан ·
се
ки, које засењују очи
1·леда.1аца· и одвраkају
врши. Ме!\уде.Ј1овн
• >снови
непоштен
и
граизив Ч "·
век, али он има имање . Ycкorp;r·
.:~.и роднте.ъи н сеоске
жене, ни·
викнуте преl{о свој и х
'судб11на
неуких
их од
;io
•разреза.
r де
се п11етиво
5
(На
~;одели
н сваки део за себе, према шниту эа·
фиг. б-11 -почи·
-
њу се на означено~~ крају једном пет·
на то, читава та средина сматра
проблема, за немарен је стварни
~ом
да је срећа Маришина тиме 1а·
прuблем и жив от сељака дат са
виђен шниrом. Кад се сви делови з.<t •
1·арантована
мо у иди ли'f нnм
за читав
живот.
Маришу, и покра.i њеноr oтn u·
ра, понекад за иста соетлог и И3·
ва нредног, удају за Вавру, дон
је Фран цек још у војсци.
Нама је мио тај покушај да се
продре у овај тешки друштвени
и морални проблем . И .11ик . Ма·
игран·
11рше, састане се пpli'O вуном ксте боје
а онда се сви wа~юви још једном пр ".
ни м,
сук
се н>м ~зтвореннјом вуном
КОЈУ
прошију
сви ,1еним
сликама
кошуљама
и
њама, веh 11роблемати ком
НОСИ у себи.
зас1:1ет.1и
покат·
кад као да ће се уобличити
л ик
чврсте
и
самосталне
у
деRОЈ·
ке, решен е да следује своју соп·
ствену
вољу
и
топло
младалач ·
ко осећање љубави. Социјална
страна ове драме правилно је
постављена, јер 1<од Маришиноr
.)ца не игра више улогу ·НИ ли<1·
ност човека
ни
Њеl'ОВИ квад\iТС:·
ти, ни ништа друго
вац.
Љ1астично
-
је дата
већ
Ht1 ·
прљ:н~а
страна тог куповно ~· брака Mu·
22
шију ву11ом затвореније 1111н отворени
је боје .
Горња ивица .и и3рез опш11ј)·
11
трн линије на
којо11 се
r'Qрњем .1е·
1у рука11ице, щш111и11rа отвор за дугме
и на одrоварајуhе иеС'tо 11рошнје О·
круr,10 дугме, боје друге вуне.
шности према родитељи ма а н::~
мајци,
плету се паэе~.и на облик пре;~·
ки . И фил м и ас није освежио mi
шаренилом декора, ни перјани·
цама ни ситно фалтаним, свеча·
ришин, покра.i све њене ы ало.щ··
рочито
11
.1-'emmes" лист
који у Поризу
издаје Светск и
комитет
жена
противу рата и фашизма дости
гао је тиражу од
55.000
а
можете
лист
често
срести вредне францускиње. ка
ко ул ицама носе огромне паке1'е
и продају сво.1 л ист.
Тако не остане ни један броЈ
неп родан.
сомота и друге
материје.
33
Жене саие разносе свој
киосцима,
И<>Же се скројн'!'lf
од штофа,
при м~:·
рака.
по
По нетом шннт:r
рукавица
да:.tе у
33
11остнма од којнх Је
rвакн стаЈао свега
99
динара појаз;1.1е
су с~ на једној друштвеној прире.:хr. 11
у Па ризу, која је бкла организован i у
qна8' у
штедње.
Свака
да ма је
•tnr.sн
да дvђе на ту забаву само у rо.ые 11•
коју је сама кројила, а чији матернј""
ю:,1 с 01to бити скупљи од
99
д1111ар,11.
�...
·~-уг
-
,1
1
1
1
' 1
1
1
1
1
1
1
:2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
• 1
1
1
1
1
1
1 2'
"~ МА•
1
',, ~:н
',Ј
1
,
1
"'''
1
11 11\' ' '
l /l
,,,. , '
t•,1 МА
s ,,'
12 "
''' 12.:
',,
,
1.-'
------ -,
/
... ......
'
''
\
<
(
01.
t
оо
1
~~·
1 .... ;.,,
1
: МА t!
, МА , ,1
1ч
1
1
1
\
1
'
f
-------~
.... "-" -
------
МА
15
В•асммм м y p t AJIMM РЦЈ1а.11 Љ. ДнммтрмЈtвмh, ЖОР*• K11tN11
1coa 23. - Урtдн ~;w тво н адмнн11п р;щнј1 llawнt.eaa
( • t 3&11MH At CM PIAll CllKOI' AIHI ОА 4--6 'llC. llOCllt ПОАН f. YptдHHltl nр нма С811NОГ Пtfll 8 од 4- 6 • ас. llOC.lt nоднt.
O)
Го.-..-• nptт11.11ar1 стаје AlllllPI 48, по•уrодмwња 24; за мностра11ст11n годншн.t 70 ди н . а у 11ојtдн~;1·1ној продај и
.PL f . Ноец ct wa..« nptwo
рачуна бр. 5-4372 (са наэнамОN "За Жtну 111... с") мод П о1:1 т. w r t i:.110111:Le у Београ,u.
Штам парија Др аг. Поnовнhв, Луј а Бартуа бр. З. - Београ.t.
"u:.
�Две
шпанс11~
од стране
же н~.
во.t 1111н11
1тј е су
1· енерш1а
)' OOJ:ry:
Еми Молисо11, славна авијаrичарка
Жена вредно рс:ди и у фабрикама
Јолан Фtлдеш, мађарска 11њ11жевниuа
(111да
~•еђународну награ ду
11nja
Ло11дону :ia
" У.ню а мачке пецача".
<· - - Н е rа !>ю лепота
.v
oet;
11 хр~бр•)СЈ .i ~
о ,1.;1 ика шпа н с к е 11i~11e
Је овнх дана до
свој
нов
роман
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Periodika/časopisi
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
SP
Periodika
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žena danas br.2
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Omladinska sekcije Ženskog pokreta (Mitra Mitrović, Radmila Dimitrijević, Olga Timotijević…)
Source
A related resource from which the described resource is derived
http://gerusija.com
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
decembar 1936.
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
SP-27
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
25 str.
1936.
antifašizam
emancipacija
Omladinska sekcija
Žena danas
ženska istorija
ženska prava
ženska štampa
ženski listovi
ženski pokret
-
https://afzarhiv.org/files/original/9d7a62c91a0f37a053e5f785d1f75f05.pdf
64c24ec33e27b6a585dad3391385105c
PDF Text
Text
-.
-~_"..,,,_
��НОВО IIOЉE РАДА ЗА ЖЕНЕ
у
да дође до општег разоружања,
Одбор женских организащrја,
1<оме је председавала
г-ђа Ж.
Шејн претставница организације
што је њихов крајњи циљ ; оне
сматрају да Друштво народа,
које је сад једина међународна
организација с могуhношhу
да
снпце у с>лочину, кюји нису ю1а
"Узроци и срества рата" у Сје
допринесе
ле
дињеним Државама и г-ђа де
Липенс (Белгија), био је одбор
који је после Одбора синдиката
сакупио највећи број чланова (од
прилике 600 до 700
11засюши1<а
који заступају 60 милионз ЖбЈа) .
Два референта су бил а !1дрс
ђена, г-ђа Дингман претседница
Комитета женских органн :·тuиј э
за мир и разоружање, 1-:oj::i је
безбедности мора не само да је
са ч ува, већ и да је појача:
" Ако
са
се ;1\сне не 6уду uорнле
н а јвећом
зда
је
i(Oje
енергијом
на
противу
помоЈ1у ,
·оне
ће
бити одговорне за продивену 1<рв
своје деце! Оне
енергије да
ће
uити
спрече"
Ја
топло
поздрављам
овог
новог
женског
желим
живот
му
ве .лики
сауче
пој<:!ВУ
часописа
успех
и
и
дуг
...
У њему ће југословенс1<е же;-~с
наhи
ново
сретство да изразе
своје жеље, своје наде, да нас
у познају са својим напорима, би
ло да је у питању одбрана њихо
вих права или мира. Велики кон
грес који је одржан са тол!њ:о
успеха у Брислу, показао нам ј~
1<оли1<у
су д~латност не1<е од
же
на развиле да би га припремИ Јiе .
Интернационално удружење за
мир даt1е нм нове могућности, а
те he могуlшо.::ти жене морати да
искористе до 1<рајњих гранюџ1 .
Никада још с1<уп присталица
за мир није обухватио
то л и1<0
разних друштвених слојева, .~а
купио
толи1<0
ЈIИчности,
разних
угледних
здружио државнике
са
на.iскромнијим члановима народ
них заједница, · интелектуа .11це .:а
сељацима , које је тешко пр;що
бити, а који су, међутим, по :та
ни
да
играј у
једну
од
главш1х
улога у одбрши мира.
Сагласност која је постигнуrа
у главним тачкама у току О!!С мн
нифестације, г која је би ..
1а, не
заборавимо, поЈiазна тачка, у.ilи
ва храброст.
Многе жене из свих
коајена
света одмах су схватиле важност
једнога оваквог покрета за од
брану мира, а знамо и са каквим
су га
оне
одушевљењем,
жаром,
и пуне иницијативе успешно бра
и шириле у
својим
Зl'М
да
изабере најспособниј е
нарочито изнела конкретне
них
земаља,
разних
срединя,
ве
несени пред одбор:
Међународни плебисцит ~{::t
мир.
Организовање конференци
ја у појединим земљя"1а и међу
народних.
- Узајамна обавештавања о
разним методама 1<ојима се сЈ1у
же народни комитети, а
у
вези
са
миром
и
I<oja су
преду:~етим
акцијама.
Установљење Дана мира.
Образовање међунарпдних
група
говорника .
- Стварање
фронта за мир.
Међународног
Прикупљање
-
"Новчи:1а за
мир " .
- Увођење у што веhем 1јро
ју земаља поштанских
марака
мирољубивог карактера, да 611 се
испољила љубав према миру тих
земаља.
Захтев да жене бу ду у што
већем броју заступљене у Дру
-
штву народа
-штву
и
у централном од
Интернационалног
за
мир
Установљавање
народа
снаге
при
једног
одбора који ће бити
ра и у коме би биле
све
/(ру
.
Дру
нарочитог
стража
ми
заступљене
мира.
Сви су ови предлози усвојени
после живе дискусије.
Следеiш
закључци из мог а реферата нису
наищли
с в е оне биле прожете жељом да
слу ж е миру. Многе главниј~ ме
ђ у народне организације биле су
у раду овог о дб о ра :
2
ње
потстрекача
рата;
Оне су убеђене да снага опих
котстрекача
лежи
у
разе
р о и с повести, филозофских наче
Главни циљ овог претходног
с к у па био је да доведе у скЈ~ад,
што је могуhе
боље,
уч~шће
же на у специјалним одб(Јј)ИМd и
тичко попуштање опасн о бодре
мира".
Следеhи предлози су билн из
:rа, политичких убе~1ења, а ;ш су
зас тупљене.
Оне сматрају да уговори мо
рају бити неприкосновени;
Оне верују да је свако поли
недовољно
који сада желе мир.
.ъама .
: rош пре отварања Конгреса је
Оне желе његову демократиаа
ворим "О раду жена на одбрани
штва
:щ а 1<онференu.ија жена сакупи·
ла је многобројне жене из раз
колективне
цију;
схваћеној
бору
С Л\' .
пред- ·
стварању
логе и ја, која сам има Јi а дd го
ниле
Оне су продужиле да живо у
ч ес твују за све време рада у Бри
да
чествују у раду истих.
ни
на
кака в
о тпор:
"Делегати који су учествовали
Верују у недељиво ст · мира, о
не хоће мир за све;
Оне су убеђен е да се безбсд·
ност може да извојује
само за
једнички, да се само заједнич
ким мерама безбедности може
Оне
од г оворности
желе
да
најзад
ови
Ј.Iарода,
нар~)дИ из
енергично
сноју
чврсту намеру да. удруже
споје
напоре, не да би предузели по
ход на државе, 1<оје више ИЈIИ
мање
отворено
припремају
рат.
већ да ставе насупрот брану у
једињеног
фронта
пацифv.стн1<их
народа;
Оне се н.адају да he овај кон
грес бити једна важна етапа на
путу заједничког рада
народа,
држава , странака, појединаца;
Оне траже од жена из свих
земаља, свих друштвених слоје
ва, разних философских начела
и политичких убеђења, да бу ду
свесне своје одговорности и по
зивају их да придруже своје на
поре напорима оних које се веh
боре за мир."
Прочитани
закључци на пле
нарној седници
по
завршетку
конгреса
наишли
су
на
одушев
љени пријем од стране слушала
ца. На
седници
после
конгреса
од осам места, која су припада
ла светским организацијама, три
су
припала
женс1<им
организаци
јама .
Изабране организације су: Ко
митет
женских
мир и
разоружање,
митет
жена
организација
против
за
Светски
ко
рата
фа
и
шизма и Међународна лига же
на
за
мир
и слободу.
Помоhу ·ових организа ција же
не целога света могу да развију
велику делатност .
Ми смо сигурн е да југословен
с ке
жене
желе
да
што већем броју,
братски позивамо.
учествују
на
што
у
их
Габриела Дишен
претседница Комитета жена
протиь
рата и фашизма
�ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ
а реч
У
свим
као
напредним
што
земљама
су Енглеска,
Францу
ска, Чешка, Турска и друге, же
не имају своје листове које
са
ме издају и уређују. Преко тих
листова, износеlш
питања
их највише тиште,
која
Факат је и то да су се наше
жене до сада слабо бориле и за
лагале за она права која им не
оспорно припадају. То треба об
Знамо, да у тим истим земља
ном запоС!rављеношhу, делом не
обавештеношћу и незнањем .
Стога, да би
обавештене
ма жене имају право гласа и от
имале
шљења и
политичком
Међутим,
за
и
све
позиве
јавном
може ли
у
животу.
се поверова
ти да су им та права одувек при
падала
или
да
су
им
уступљена
о
наше жене б и ле
свим
догаi)ај има
који се дешавају у свету, да би
ворена
врата
Францусюz жене удружене
у "Народном фроншу н
манифесшују
јаснити делом њиховом друштве
оне се боре
за бољи живот свој и своје деце .
14 JY.l A
где
да
изнесу
најзад да
своја
ми
би се
упо
знале са борбама и успесима сво
јих другарица у другим
ма
земља
ми покрећемо овај лист. На
ша је жеља да се око њега оку
без икакве борбе с њихове стра
пи што веhИ број
не?
крајева наше земље, без обзира
На то
нам
he
оне најбоље
одговорити. Једна позната чехо
на
словачка
убеђење,
жена-сенатор
недавно
веру,
је изјавиЈЈа: "Да ми, жене у Че
кроз
хословачкој,
нисмо
која
народност
како
повезане
терен,
права
припремиле
данас ужива
мо никада не бисмо стекле. По
ма
њега
и
жена из свих
би
нашле
и
политичко
се
у њему и
уједињене и
заједничким
интереси
тежњама.
Жене мајке, домаћице, радни
грешно је мислити да су нам та
це,
права
све ви које сте вековима тр ети
поклоњена .
Ми
смо
их
освојиле".
ране
Ако се
ствар
чиновнице
запитамо
код
нас,
како
видимо
да
стоји
ни
на
као мање
да
буде
љима
као
и
свим
мушкарац,
-
по
па
ипак оне немају иста права.
од
и
једничком
на
ниже
искр е није
га за јавни и друштвени живот,
готово
вредне и
позивамо вас да нај
ступите
раде
интелектуалке,
мушкарца,
ше жене нису без икаквих заслу
оне
и
најпреданије
сарадњи
на
листу који
највернији
расположења
и
при
нашем
тумач
прави
за
треба
да
нашега
израз
на
ших заједничких тежњи.
Шта за жену значи позив?
Лист г-ђе Бруншвиг "Францу
скиња "
доноси
мишљење
г-ђ е
ПЈЈаминкове, сенатора у Чехосло
вачкој
о
горњем
Позив ствара
п ли новано
шњем
својство
значи
а
од жене дисци
биће,
тако
животу,
питању.
и
у
што
како у унутра
њеном
је
жене.
уштеду
нарочито
у
спољњем
иначе
Та
дисциплина
времену
уштеду
ретко
у
уопште,
раду,
време
се
да
цени
зараду,
а
Економска независност омогу
ћава јој СЈЈободнији избор друга,
укида
ропско
потчињавање
оне,
чији апетит зависи од онога који
га задовољава.
Тим е се подиже
морал брака ако жена и пре
стане
да
бу де
краљица
малог
краљевства своје куће, она за
то постаје равноправни ч лан је
дне шире заједнице.
Интелигенција, такт и умере
ност које стиче радом не одвра
Та иста дисциплина о
ћају је нимало од дужности пре
буздава осећања, потискујући их
за
учи
то је одвраћа од расипања.
се бр
дан одмор и в е штину да
зо обуче.
уре
улаже
вршења
дужности;
она
ма својима.
Уосталом,
завршила
је
г-ђа
је најбољи лек разочарењима и
Пламинкова, у земљама у којима
патњама . Шта више кроз рад же-
жене раде у свим
на
позитивни
постаје свесна
себи и другима;
да је
корисна
кроз труд који
професијама,
резултат11
су
нео
спорни .
3
�Нови феминизам
У последње време цримећу је
се међу женама једно снажно
кретање. Може се рећи да жене
вом месту погађа
жену .
Многе
масовно улазе у своје постојеће
феминистичке
организације
и
стварају нове. Док су десетина
државе, а нарочито фашистичке
покушале су на тај начин да ре
ше проблем запослености, што
жене избацују из производње и
удаљују са високих шI<ола. По
ма
ред тога,
година
служиле
шале,
женске
за
организације
потсмех
дотле данас
и
неукусне
приходи
мушкараца
стално смањују, таI<о да
се
су они
нас у
Немачкој
жена
треба
да
послужи као машина за рађање,
да буде доста
војника за
рато
борне планове фашизма.
тековину
немачких
Једну
жена
нису
јој фашисти одузели. А то је
право гласа. А и то само зато, јер
се тим правом не може никад
претстављају
у још мањој мери у могућности
користити. Немачка жена као
значајан чинилац у друштвеном
животу. Мада се програм није
да прехране своје породице, чи
мушкарац,
ји су чланови остали без посла.
Жена се у све већој мери поти
скује са посла. Услед тога и у
то
уклања
променио, сам феминизам у сво
ј ој суштини прошао је кроз ве
лике промене. Те промене су до
след
све
шле отуда, што је под утицајем
жене
су
спољних прилика тај програм
добио једно нарочито,
дубље
значење. Предратни феминиз<ш,
који је дотле стално
истrшао
него иI<ад да се окупљају oI<o
својих организација, да бране
тековине дугогодишњег развоја
и борбе, да очувају положаје и
своју неутралност и
предељивао, сада је
да
...___
није се о
- хтео, не
веће
ратне
приморане,
остваре
своје
опасности
данас
даље
више
захтев~.
На тој линији се женски покрет
може
право
оставили.
само са оних положаја
где се нешто зарађује. Јер нико
се не буни против тешI<ог рада
жене
и
деце
м у жем
и
ве
на поборниI<е фашизма, они· исти
I<ратије
догађаји
оцем,
ноправно
одре
ђени став.
жена,
ним
1 рам
док
данас
приликама,
тај
претставља
јег се жене
стички
у
промt~Њ~·
исти
центар
окупљају.
покрет
про"
око
Ј{С•
Фемини
претставља
ж~ну
која ради, претставља напр•~ !rну
жену, а бори се за права сних
жена. Сам покрет постоји још
определили
једнаку
надницу,
во на
рад
жене
упути
жене
лазиле
у
друштвени
темпом
живот,
у
ла-
1·ано су освајале позиције, о ЈШ,
тек је светски рат увукао и жену
у
вртлог
под
производње.
изванредно
кама. морала
способности.
године
су
Жена
тешким
је
прили
да опроба своје
Прве послератне
имале
да
поправе
оно
што се годинама рушило. Тако
су жене могле да учествују у
производњи у још већем броју,
јер је и њихов рад био потребан.
Оно што су прве феминистич
ке организације деценијама тра
жиле -- право гЈiаса добиле
су жене у већини напредних зе
маља доста лаI<о,
по очигледној
потреби. Учешће жена у јавном
животу створило је читав низ
социјалних установа, I<oje на пр
вом
месту
служе" заштити
ција.
После
неI<олико
година
полета долази
при
талас
оп
ште привредне кризе који на пр-
4
широке
соци
нако
право
родитеља,
једнак
олакшање развода
и
зараду,
-
и пра
може
да
исI<ључиво путем де
мократије.
Пр ог рам
баш
ште
тије.
бро,
дним
са тим, што постаје део оп
борбе за очување демокра
Јер видимо данас врЈiо до
да су фашистичI<е земље је
декретом
одузеле
сва
она
права која су жене I<роз дуги низ
година стекле. Фаruист~-tчка иде
ологија оснива с е на томе да же
ну
сматра другоразредним би
ћем које није способно за јавне
послове,
према
тоые
мора
да
се
врати домаћем огњишту. Фаши
стичI<о
"домаће
огњиште "
је
највећа заблуда, којом су жене
заваране да
спречава
високе
без
борбе
препусте
своје друштвене положаје.
Да-
се
немило
се
њихов
приступ
на
школе.
Насупрот
томе
видимо
демо
кратске земље као што је Фран
цусI<а. У борби за очување демо
жене
јиЈiе су
са
су
наступиле
мушкарцима,
себи
сва
права,
рав
осво
и данас
их видимо на највишим положа
јима државне управе. Научник
као г-ђа Кири-Жо ,шо , и
друге
могу
да
служе
пример
да
у
свима
женама
де мократсI<им
за
зем
љама само сrrособност одлучује
положаје, и жена је силом при
лика приморана да прихвати је
дан
од
ова
два
Промена у
феминистичI<ог
по
крет а добија нарочито значење
али
ма
најбоље
правца.
суштини
се
феминаз
испољава у
реду
којим
се
постављају
захтеви.
Досадашња главна тачка феми
нистичI<е борбе, женсI<о право
гласа
~ добија
другостепено
значење,
а
на
прво
место
ступа
један захтев који су феминисти
чке
организације
ратним
годинама
тек
у
истак~ е ,
п осле
а
то
је борба за мир. Фе~1Инизам не
тр<~жи само изједначењ е са му
шI<арцем, јер данас то изједна
чење значи једнакост у беди и
незапос.'!ен о сти, ј е днакост на бо
јиштима
и
у
смрти,
него
изједначење и једнакост
тражи
за
све
људе у једној лепшој и бољој
бу дућности.
деце
и матера. Жене постају свесне
својих права и то хоће да оси
гурају преко својих организа
вредног
жене
}алне установе, у породици јед
морал,
спорим
и
да заузму своје место у табору
демократије. Јер и сам фемини
стички програм, који тражи зэ
жену право гласа, за једнаI< рад
од почетка 19 века, али дуги нн:~
година није могао претстав.1ыm1
све жене. Све до светског рита,
су врло
су
пољопривреди,
срдно ую1ањају и најспособније
жене из свих плаћених места и
свет поделили на два табора; на
поборнике мира и демократије и
заузме
у
где она ради упоредо са својим
До пре кратког времена про
да
и
гласа,
Значајно је и то да се жена
грам феминистичког покрета ни
је могао привући широке слпје
морао
да
али не може да бира. Зато су јој
сусреће са осталим струјама, !<О
је хоће да одбране слободе ,1ич
ности. Они догађаји који су цео
хтео
само
Жене
ширите наш лист. Помозите нас
претплатnм
и сарадrоом
�Бахрија Нури Хаџиt.1. о Истамбулу
Доносимо
ресантю1х
ше
неколико
места
омиљене
госпођице
новој
из
врљо
позоришне
Бахрије
Турк.ињи,
на "Ус меним
инте·
п~редавања
умет ниц е
Нури
које
је
новинама"
Овако не говори само
млађи
свијет. Гази нема противника у
Турској. И ста рији га поштују
јер је он ишhерао
из Турске
на·
Хаџић , о
одржала
стран и
Новинар·
капитал
вређало
ског Удружења.
и
све
што
п онос турског
је
народа.
Али се мора рећи да су Га з и
јеве највј е рније при6алице же
Нарочито после Газијевих ре·
форама, овде је све у знаку пре·
порода . Нема више ни феса ни
фереџе. Све је одахнуло. И му·
не. Г1ос.1е вјековн_ог ро п ства , оне
су
стале
раме уз
раме
са
м у ш
нар()·
карцима. fЪима су итво ре н ~ сп е
шкоЈЈе, сва мјеста и · с в а з в ања у
држави. Оне су изј е днач е н е п р ед
чито, ослобођено вјековних пре
законом са муш1.:арци:v1а . Оне су
драсуда и тешких
окова вјер·
ског фанатизма. Код њi:ix се све·
изменило, све је ново. Остала им
своји господари . Оне се сл о бод
но крећу по Истю.1булу. О н е се
слободно купај у са м у ш к а р цима
на м о рскш~ плаж а:-.1а. Оне се но
се као св е Европ љ анке .
На прсте
се
могу избр о ја т и
земље у Европи у којима су ж е
не судије . А у Турској са д а већ
двадесет жена дјели правду.
У
шко
је
и
од
женско,
али
женско
старога учтивост
и
он1е
ност и урођена
способност за
културу и цивилизацију.
А како се жена осећа у мод<:р
ној Турској? Ево једног прю1е
ра .
Кад сам би.11а још мало дете,
тамо пред рат, једна наша 110 знаница из Сарајева, Хајрија Г
отишла је у Турску. Забуљена
у димијама и нанулама отишла
је Хајрија у Истамбул. Мислила
сам да је нећу више никад ни
дети.
А
прије
неког
времена
кад
Жена
Само
судија
понеко
у нон.о ј
вири
Турској
кроз
муше
бак.
Можда
F1е т е ПОМИС ЈЈИТИ да су
Турци само пре д свијетом Евро
пејци а да су у кућама остал и И
сточњаци . Боже сачувај". Посе
тила сам не колико 1< ућа .
Нико
не сје ди на поду и не једе пр
Истамбулу има више жена адно
ката него у Београд у .
Универ
зитет и у Анкари
и Царигр а д у
препуни су младих д јевојш<а к о
је ће да н ас сутра заједно с а му
шкарцима узети управу Тур с ке
у своје руке.
Двије младе Туркиње овнх да
на поставиле су са својим а еро
сам била по зва на на једну свад·
бу у Истамбулу, сасвим случа1н о, наишла сам на Хајрију. Пра
стима.
ва Европејка :
негде у запа дној Европи.
Сви
људи и жене рек ли су ми једно
Нико .више него жене помог ле
су Газију у његовој борби на о
бразовању турског народа. Када
је уведена латиница прве су же
ист.о:
не
Гази је наш спасилац. Же
лимо му сви да живи три вије·
буквара, позвале и ста ро и мла·
до и почеле да их
просвећују.
ка.
За
ни
налик на ону
Хајрију што је пред рат пош.11а
у димијама и са печом на лицу из
Сарајева.
Њој прошлост .11ичи
на
-
страшан
сан.
"Је ли могу:lшо, лијепа мо
ја. " вели она на српском језику,
"да се још жене у Босни п окри
вају? Видиш ли шта је наш Га
Мушкарци
и
жене
гово
рили су слободно једни с дру
гима.
-
Имала
сам
утисак
да
с~м
пл анима
два
пошле
у
њихо вим
нова
народ
рекорда .
са
го:'v!илама
примјером
по11ш1
зи овде урадио".
Око ''Хајрије стај ала су њена
дјеца. Једна ћерка има петнаест
година,
назије
иде у
и
шести
говори
разред
одлично
гиr.1-
ен~ле
ски . А и наша Хајрија са гости
ма час француски час турски.
Свадба
се славила у хотелу.
Мушкарци и жене сједили су за
једно баш као свуда у Европи.
Вјенчање није
било
код кадије
него на грађанском су ду.
Исто
тако и растава се обавља пред
редовним
грађанским
Муж не може
су ди ј ом.
више као досада,
и као што је, жалибоже, код нас
још увијек, да жени каже: "Ти
си пуштена " и да је из куће на
јури.
А какве је свадбе гледала Хај
рија у Сарајеву?
Мушкарци и
жене далеко
једни од других.
Анмфабетс~<н течај за жене у Турској
5
�Г-ђа д. Зечевић, претседиица Лиге жена за мир
и слободу, о миру
Г-ђа Зечевић била је љубазна да од
родне
. говори нашој сарадници иа ова три пи
Шта тера жену у борбу за
мир?
1.
у
подизању
нових
заузимањем
побољшање
временима
за
у
жена
и
ме
За време рата када се пореме
те и онако неуравнотежени и не-
су
и
мушкарци,
народни
посла
ыици, сваки у свој
изборни о
круг. Сам Гази вршио је дуж
ност учитеља,
зато су га прозва
ли Велики Муалим (учитељ).
Туркиња има
право не само
тајно да гласа,
него
може да
уђе и у парламенат. А у многим
земљама
културне
и
напредне
Европе ово право немају ни му
шкарци, а жене се тјерају у ку
хињу и средњи вијек.
Нас босанске Муслимане, че
сто оптужују да би цио дан сје
дили и кавенисали, да смо лије
ни, да ћемо цијелог живота о
стати
у
мраку
и
незнању.
Нека вам одговоре Босанци 1<0
ји су се иселили у Турску прије
педесет, двадесет година. Да ли
је и с њима тако? Ја сам улаэ11ла у њихове куће и дивила
бистрини
и
напредности
се
њихо
вих жена . Босанци у Кемаловој
Турској
одлично су се снашли.
На њима се не види ни трага од
уч малости босанских касаба. О
ни , може се ре!ш, спадају у нај напреднији елеменат у Кемало
вој Турској. Њихова бистирна и
вриједноћа, којој је Кемал дао
одушка, довела их је у прве ре
до ве. Међу нашим људима има
претседница
Лиге
и
сређени
жена
за
мир
слободу
друштвени
односи,
же
на је изложена свима невољама
које рат са собом носи. За вре
ме
ратних
заплета
мушке
радне
снаге напуштају своје домове и
остављају породице обезглавље
не, а жене и децу препуштају
својој
судбини. Наши
синови,
над којима смо бдиле дан и ноћ,
брижно их неговале и васпитале
по цену највећих жртава, по
стављају се за мету "неприја
тељског" оружја. Наши мили и
драги са којима смо везани нај
искренијом сестринском љубав
љу шаљу се у страдања. У мо
дерном
рату,
када
су
и
домови
отворени нападима непријатељ
ским из ваздуха, жене и деца је
днако
су
изложене
директним
опасностима за живот, као и рат
ници на фронтовима. Из тих ра
злога жена се мора борити да се
онемогуће
ратови и радити
се
његови
2.
отклоне
да
услови.
Је ли жена успела у своме до
садашњем раду за мир?
Од свога првог иступа на по
зорницу
јавне
делатности
жена
8
а
маса
ја и других манифестација
дан примирја 11 новембра,
дан
18
Прве
маја
и
на
на
конференције
хашке
у
другим
пригодама
стварају јавно мишљење које he
се увек определити у случају
потребе за мир. Настојимо да се
из ђачких уџбеника избаце сви
чланци који развијају
мржњу
према другим народима, а који
могу
да
рата.
посеју
семе ра~дора
Југословенска
лига
и
жена
за мир и слободу провела је ове
године
једно
писмено
гласање
за разоружање и мир и добила
је за то преко
600.000
потписа.
Овај рад био је примећен и на
међународним
конгресима
за
мир.
Што
је
до
сада
учнњено
у
свету и код нас за мир то је са
мо почетак једне акције која
има да се в.оди у будућности. Ка
да свака мајка буде свесна да је
мир највећа благодет и једини
ства, онда ће оне сматрати сво
ми
рољубивих идеј~ у народу. У
томе је имала и успеха. Књига
Берте
Сутнер
,,Доле
qружје "
усталасала је ја~но мишљење и
била претходница прве мировне
заслужне
плана.
страни,
ља у сузбијању ратних опасно
сти и ширењу мира. Она сара
ђује у свима међународним уд
ружењима која имају у свом
програму
обезбеђење
светског
мира . Наше жене разним преда·
вањима, приређивањем академи
предуслов
мира и ширење
ког
на
жи
ла за идеале
других Босанаца вриједно по
~1аже Кемала у извођењу вели
посланика
миран
се са свом одлучношћу заложи
конференције у Хагу и конфе
ренције за разоружање у Жене
ви. Лига народа, која је створе
на да буде чуварем мира у све
ту, основана је у главном на
принципима које је претседник
Вилсон добио од Џен Адамсове
и
за
Наша жена иде кораком са
женама из најнапреднијих зема
г ·ђа Д8RllQ8 ;se11U1111,
жене
неправда.
основица
З. Је ли наша жена што учинила
за мир?
опет
као
најмање
заштићене
највю.џе страдају . Из тих разло
друштвених
дата
вот.
У
га жене треба да раде да се у
друштву
задовољи
социјална
правда, јер су оне на удару свих
сло
питања повољније решена и ти
за
друштву
и
да јавно раде тамо су друштвен;.~
каквих невоља и кри
породици
мир
имају више права и могућности
генера
положаја.
свога
за
блема, а решавањем тих питања
избегавају се сукоби, борбе и
ратови. У којим државама жене
ција, дакле будућности народне.
Ово традиционално стање женlf
одржава се законом инерције и
моћи ће се поправити једино
енергичним
жена
ла на решавање соџијалних про
Жена је у подређеном поло
жају и у породици и у друштву
иако је сви сматрају темељем
породице и најважнијим факто
ром
лиге
боду.
Али рад жене био је посред
ним путем много обимнији. Же
на се свом својом душом баци
тања:
оснивачице
Међуна-
јом светом
за
прогрес
дужношћу
човечан
да своју
децу васпитају за мир и да све
догађаје у свету приказују са
једног
мирољубивог
станови
шта. Што више жене буду за
узимале функције у јавном жи
воту, оне ће све више, нарочито
као
наставнице
радити
и
васпитачице,
братства и
солидарности међу људима. Та
ко ће жене осигурати свету мир
и учинити највише за свој на
род,
за
на
ширењу
културу
и
човечанство.
�Пут ка слободи
Једна мануелна радница пише ...
У време рата било ми је око
десет година. Тада сам чула да
говоре како нисмо слободни. На
моја питања зашто нисмо сло
бодни старији су ми одговарали:
По његовом доласку били смо
сви уписани у школу, а он је сам
предузео бригу о храни . Најста
рији брат по свршеној гимнази
ји ступио је у суд. Отац је стал
но био премештан са службом
из места у место." због полити
ке» како је он причао. Када је
због тога што нам непријатељи
одузимају храну,
стоку и све
што је потребно војсци по це
ну нашег гладовања. Дакле за
долазио да нас види,
време рата упознала сам стање у
ишле
су
са
отвореним
очима
кроз живот. Баш у тој фабрици
уништене
старе
су
навике.
код
мене
донекле
Остатци
старога
живели су још увек у мени али
давао савете, а на нас децу често
коме нема слободе, а· нарочито
сам о слободи мислила кад сам
и
је викао. Овластио је једног ро
свима
је
била гладна. И тако ми је већ
као детету слобода постала дра
се бојала да у ње
ди, и у тој бојазни сам је тра
прила
очева плата није могла да их
све подмири. Једном је са оцем
жила
више
ћали и материјални трошкови, а
ном недостатку не умрем од гла
се нису . могли
ђака да се стара о нама· јер је
мајка била изнемогла. Ми смо
сви били одрасли, па су се пове
га, јер
они
годити новим условИма.
дошао неки човек и дао му је до
сам
на
сваком
месту,
па
чак
и
у дечијим играма (После као од
ста
расла, увидела сам да и сити љу
селили у другу кућу. Одмах по
селидби ја и један брат отиш.11и
смо на занат. Рођак се често опи
јао, псовао и тукао ме. Опет сам
у мислима долазила на слободу
ди могу бити без слободе). Та
ко, када би неко хтео да намет
не своју вољу као општу, ја сам
се бунила у име слободе. Деца
ме због тога назваше "Слобода".
Након дужег времена ми деца
уместо
да
се
играмо
излазили
бисмо на улицу и посматрали
војску у којој је било и црнаца.
Ускор о је цела паланка била њо
ме преплављена. Сада о слободи
нико није више говорио већ би
свако сакривао што је имао:
пара,
и донела
после
чега
одлуку:
смо
да
се
пре
сама
из
државам. Отишла сам у град и
ступила у фабрику као текстил
на радница. Посао сам брзо на
учила,
али
се надница
споро ди
зала. Била сам приморан~ да на
пустим ову фабрику и да потра
жим у другој боље
услове за
живот. Ступивши у другу фабри·
ку запазила
сам да
су и
нице исте као у првој:
Носећи брашно из воденице
била сам потпуно одвојена од
осталих жена које су ишле с мо
јом мајком. Постајале су ми већ
досадне, јер
чим би се виделе
се
су
мислиле
ја,
-
на
други
ту
рад
о свему
начин него
једноставније; о свему су
говориле слободно без устезања
са џакчетом
брашна, почеле би
одмах са старом причом. "Брзо
ће нам се људи вратити!". А ја
удаљена
од
њихових
прича,
Цуца Сокић: Праља
Пословођа
ми
фабрике
био
је
слила сам о многобројној војсци
пензионисани аустријски официр
која је исто као и она пре кра
који је задржао
ла ствари, ломила плотове и пља
особине.
чкала све што јој
је требало.
Чудила сам се зашто се старији
радују овој војсци, јер сам уви
ђала да нема никакве разлике
рала за почетак рада викао Је:
да уда ри једну радницу. Закон
ска повереница је устала у њену
заштиту, али он је навикао да
буде неограничени господар
и
напао је поререницу тако да у
мало ШТО није ДОШЛО ДО физи
чког обрачунавања. Одмах ~мо
ђењу старешина.
Једне вечери у дубоку јесен
дође ми отац . Били смо сви ра
досни и он нас је миловао. Два
брата јашила су му на колени
све устале и отишле у синдиюш
ну
како
сам још као дете себи
наш
многе деце.
интер
постав
љала било решено кроз практи
отац није остао у рату богаљ као
очеви
је
Тако је шпање слободе које
га по глави и по рукама. У кре
разговарали
организацију која
венисала, и ред је заведен.
ма а нас две сестре миловале смо
смо
војничке
"У строј ", а за свршетак рада:
"Ьољно" Тај човек је покушао
између војника који краду и о
них који реквирирају по наре
вету
све
Када би фабрика сви
Деца ~а периферије
чни
живот.
7
�Данашња муслиманка у Босни
Све до
манске
Каю
у
скора
жене
жене
је
ових
или
људи
су
оне
потчињене
муслй
изузетан.
феудалаца
служби
строго
положај
био
биле
обичајима ~ю
је су налагали патријархални од
носи и верск·И прописи. Ти оби
чаји
стављали
су
муслиманску
првог који наиђе. Тиме се обја
шњује велики број несрећних
,
бракова и чести разводи.
Девојке се удају врло рано:
почев од 15 год. а понекад (али
то су већ ређи случајеви) и од
13. Отуда велика неотпорност и
смртност прворођене деце. 18,
жену у бесправнији положај не
19 и 20 год. -
rо остале
рок за удају.
Тањо ,
жене
у
нашој
муслимнака·
земљи.
није
см е ла
то је већ крајњи
Покривање и сакривање жене
напустити куkу нити .иkи откри
пред
вена;
по
конвенционалност која са новим
вољи. Жи
генерацијама све више изчезава .
имала
се
безусловно
коравати мужевљевој
вела
је,
једнюставно,
роба
који није
смоо
животом
имати
сво
мушкарцима
Чим девојка
је
дорасте
обична
за
удају
почиње да меће на лице "печу"
јих жеља· •ни црохтева . Због та
(вео) и облачи "зар". На улици
квог свог
се ретко среће неоткривена Му
се
поло·Жаја муслимаака
у влачи.ла
ла
је
сама
слуге своrа
за
куЈiа
ради
он е
Општа
да
је
кад
се
и
и
отргну
привређива'Ј\И
породице .
почеле
оштр.е
одвајале
жена
п·очну
полако
кри
(то су
већином мла
де девојке из имућнијих поро
дица). Прича се, како су се не
живе
натерала
жене
одржања
су се
ти
и
себе,
осмаљенице
мужа...
и 0 QеСпослица
муслиман с ке
юд
у
животом
границе
муслиманке
Тако·
изглађива
-које
су
од •остали•х
Муслиманске жене сврше мек
женску
децу
тељске
школе.
у
средње
или
Примарни
учи
узро!с
је патријархална стега под 1<0 јом се женско дете одгаја, схва
тање да је жена преодређена з::~
рађање и кућевни посао. и вер
ски прописи који је спутавају.
Као последица првог узрока
јавља се неминовно и други,
а
то је прерана удаја која онемо
гућује похађање школе . Удајом
заувек
кида
са
школом
и
посвећује се искључиво дома
ћим пословима. Често су од пре
судног значаја рђави примери
школованих Муслиманки,
који
одвраћају многе родитеље да
дају кћери на школовање.
Најзад, узрок споредног зна
чаја који се јавља више као об
јективна сметња јесте закашње
ње
у
момци
да би
пењали
видели
на
девојку
мунаре
или
основну
и
средњу
школу
су
поткупљиваЈIИ укућане да је по
кажу. Видети девојку
била права реткост.
то је
-
Данас, ме
ђутим, девојке могу да "аliшку
ју" са момцима на капиџицима,
преко тараба, са прозора
...
теб (школу за верску обуку) и
највише основну шкоЈ1у . Права
је
реткост да родитељи
дају
жена
слиман ка
недељним
састанцима
и
на
тзв .
"те
феричима".
Док жене средњег сталежа ра
де у својим сопственим кућама,
сиромашне иду у надницу, слу
же, перу по кућама веш, рибају
шију и раде ручне радове за но
вац. Ручни рад, а нарочито "ке
рање" омиљен је и врло раширен
код Муслиманке. Њему посвећу
је она највише времена.
Као најбоља илустрација дру
штвеног и економског положаја
жене м_оже да послужи 9бичај
продавања
сиромашних
жена
у
Македонију, који се све више
практикује . То долази с једне
стране услед оскудице у женској
Затим, укорењено схватање да је
за жену једино прибежиште и
уточиште брак и према томе
девојка која се не уда на време,
да је промашила циљ.
Ако девојка не може да се уда
у свом месту, за њу ће се увек
наћи купац из Македоније коме
је потребна радна снага. Цена
по којој се продају жене варира
између 500 и 3000 дин. На ста
ници
увек
има трговачких
агена
та који су ту специја.Ј1но за то
да дочекују странце са високим
фесовима и да их упућују куда
треба.
Под
каквим
условима
живе
ове жене у Македонији, најбоље
показују
чести случајеви бек
ства. Истина , многе од њих код којих је економски момена:
одлучујући
газдинство
нашавши
о кю<вом
тамо
код
кућ е
нису ни сањале саблажњују
се. Ту свакако, пресудни значај
има тежња већине од њих да и
мају своју кућу, свој домазлук
или бар илузију да је то њихt>
во. Оне пре т постав љају да буду
сите, па макар по цену своје сло
боде и свог достојанства. О то
ме сведоче и писма у којима се
понеке хвале како имају у изо
биљу млека, сира, кајмака итд
Економски
моменат је, дакле,
одлучујући али је понекад и он
слаб да приволи жене на услове
недостојне
човека;
нечове• . но
поступање
и
немилосрдну
екс
плоатацију. Што је најгоре, вла
сници
купљених
доведу
њима
у
жена,
пошто
их
врше
са
Македонију,
даљу
'Грговину
препрода
вајуlш их по много скупљој це
ни. На тај начин жена претстав
ља
поред
радне
снаге
и
ствар
у
промету.
радној снази, која је готово бе
сплатна у :жвиру брачног "уго
вора" (за минимум егзистенције
век
жена
ропству обичаја, с друге стране
је ту ексnлоатисана
горе
Али док с једне стране још у
велики
жена
живи
него теглећа стока. За њу не по
све
стоји,
предним
уопште,
радно
време,
па
према томе ни одмор. Дакле,
њен п оложај је гори него поло
јача
муслиманских
потчињености
покре·т
муслиманима
међу
да
се
и
на
же
на открије, да се женска деца
шаљу у школу.и да се укине оби
чај затварања жене међу чет ири
жај
свог мужа!) а с друге стране у
след све већег осиромашења ко
зида .
.1 ику
дуже
је нагони чак и родитеље да тр
уседелица. Често се при томе не
поставља питање за кога. У не
о бузданој тежњи за удајом сла
бо се пази на избор а уз то де
војка нема готово никакве мо
п• ћности да ближе упозна сво1·
гују са својим кћерима. Томе
треба још придодџти апсолутну
бесправност и зависност од по
је последица третирања
жене
као нижег бића,
без слободне
слободе, нагло се еманципује.
Када већ једном изађе из оног
скученог оквира у коме је дота
да живела и пође у школу или
на рад, она се више не враћа на
траг, о покривању неће више да
чује, а своју прошлост сматра
воље и без правне способности.
срамном и понижавајућом.
ако
остане
с ) · ђеника. У даје се, на срећу, за
8
родице,
односно
старатеља,
за
у
због задржавања у мектебима.
Гла вни је циљ дев ој ке да се
што пре уда, јер се сматра за ве
срамоту
с .чушкиње, јер она ради
више
број
што
МусЈЈиманска
жена
кој а
прес:rавља здрав елеменат жељан
·
�Разговори са женама-домаliицама
У
овој
ћемо
рубрици
објављивахи
свију сталежа. Пратећи жену на свим
разговоре
оњим
заузима и на юојима корисно делује, даћемо
слику
о
то·ме
како жене
У првом
нама,
које
тили
саме
мисле о
броју објављујемо
су
с.воју
СМIО се дакле, најпре
радним
нашим
које
читаоцима
женама,
она данас
непосредну
свом положају.
раз говоре
енергију,
са
положајима,
са женама-домаћицама, са же
вољ у, свој живот, посветиле кући.
оним женама, чији је
Обра
рад и труд најмање При·
зната, о некој награди да· и не говор имо .
М. Ј. жена инжињера
дим. Кувам, спремам кућу, сама
приватног
чувам
чиновника
У једној
од типичних бео
градских кућа зиданој за ренту,
подаље
од
зазвоним
чаршијског
на
вратима
центра,
приземног
стана.
После
кратког чекања
врата се отварају. Једно љупко,
разиграно
дете
ресовању
за
у
великом
дошљака,
инте
спречава
ми улаз. Његова мама мора
прво
изгрдити,
тек
онда
га
могу
да уђем. У полутамном претсоб
љу љубазно се извињава за ма
ли
инцидент' на вратима
млада жена у
ном
стању
видљиво
очекивања
једна
напред
новог
чла
на породице. Најзад, у укусној,
чистој
трпезарији
заузели
смо
место, а ја укратко износим циљ
свог
доласка.
"О, ја само добро могу да
кажем о свом положају као до
маћица, као супруга... Али знам
да је мој случај редак". Многе
-
су
ми
се
жене
жалиле
да
мужа потцењиване ... "
Како мислите, госпођо,
ме :
вреди
ли
женин
рад
су
о
ван
од
то
.ку
ће, мислим кад и она привређу
је, више или мање него рад који
и ви радите-у кући?
- "И ја сам била запослена,
радила
сам
као
чиновница
у
једном
приватном
предузећу.
Много и напорно. А кад сам у
петој години брака, непосредно
пред порођај,
напустила
своју
службу, било ми је тешко
ср цу " .
Због смањеног прихода?
на
"И због тога. А о кућанству
појма нисам имала. Али видите,
све је испало добро. Изгледа да
-
свака жена има урођеног смисла
за послове у кући, ла и ја. До
шло је и д~те, приходи су били
мањи, али ја сам се снашла. И
верујте, ону зараду, којv сам
кроз
пет
година
сваког
првог
донела у заједницу са мужем,
надокнађујем мојим радом у ку
ћи, са шrедњом и пажљивим га
здовање~if . Само за грубе посло
ве држим помоћ, иначе с::~ма ра-
дете,
мање
ствари
сама
шијем и то се научи штедње
ради -, лети се побринем о зим
ници, и да колико се на томе у
штеди,
увидела
сам
на
пракси.
Цели мој дан је испуњен најра
зноврснијим пословима".
- Мамице, мамице, где је дру
га Мирина нога? прекида нас
мала враголанка држећи у руци
Миру, лутку инвалида, и у инте
ресу
даљег
несметаног
разгово
ра, обе смо се дале на потеру за
изгубљеном ногом.
"О, колико пута морам ја
у
току
дана
да
прекинем
свој
рад за такве и сличне ситнице!"
Дете тражи од вас и забаву,
не само помоћ приметим ја.
- "Па да, и то убрајам у сво
је дужжности. И радо их испу
њавам. Али тешко и заморно је
то. Због 5-600 динара, како се
данас плаћа жени-чиновници, и
пак не бих то препустила ни
коме".
Имате · ли прилике, госпођо,
по~~ад и за разоноду?
- "Ми врло ретко излазимо.
Мој муж сам неће никуд, а ја не
могу с њим због детета. Немам
на коме да га оставим. А одс1д
ћу још мање стизати на то, оче
кујем другу бебу".
Велика
много
су брига
кошта
приходи
ког
обично
света
не
данас
њихов
код
расту
деца,
одгој,
а
чиновнич
са
трошко
трошкова. Мој муж напорно за
рађује своју плату .. па мислим ..
ипак
немам
да
права
...
полажем
рачуна...
живим
ја
су
потлачене
и
ниподаштаване
од мужа страшно
жалим.
Ја
mатрам себе потпуно
равно
правном
са
мужем,
иако
ми
ту
једнакост закон не признаје . "
О борби жене за изједначење
у правима са мушкарцима ... ?
-
О томе причајте
ви мени
прекида моје питање живо
заинтересована
млада
жена
желела бих много да знам о ра
ду тих жена, које се залажу за
све нас. Једва већ чекам да и
дем и ја да гласам, интересујем
се за политику!"
Изгледа да се мој песимизам
очитавао на мом лицу, јер пре
но
што
сам
ишта
одговорила ,
она насмејано продужи:
- Знам ... знам... али док мо
ја кћерка одрасте ...
И док ме љубазно испраћа до
даје:
ко
Кад би се рачунало"'
врсте
послова
мора
коли
жена
да
посвршава сваки дан, не би
подцењивали. Ја се нимало
их
не
осећам подређена
мужу
што сам "само домаћица".
зато
А. Р., жена етолареког
радника
- "Мој муж ми даје целу сво
ју плату, ја морам да водим ра
чуна о томе да на све стигне. Ја
нисам потиштена због тога што
лично
знам
толико
и свој лични живот ... Жене које
вима.
ја
сад
уздржавам се ... 11наче ... не бих ја
дозволила да ме мој муж држи
под контролом,__ немам ја њему
да
не
лривређујем,
оно што
је заслуга.
имамо,
Треба
и
јер
моја
имати много
Тамо где престају вишеспрат
нице, на граници између "варо
ши" и периферије, у дну једног
дугачког
дворишта
са
неких
де
сет једнаких станова од собе и
кухиње, имају за 300 динара ме
сечне кирије свој дом моментал
вештине да од оно мало створим
но
све. то".
и његова жена, обоје већ у пе·
тој деценији живота. Киша, која
О једнаким правима ... ?
"Док
сам и ја зарађивала
била сам слободнија у трошко
вима за себе, помагала сам и
своју породицу ... а сад, богами,
ипак
се
уздржавам
од
личних
запослени
столарски
радник
је целог дана неуморно падала,
расквасила
је
некалдрмисано
двориште, и блато се у дебелом,
гломазном слоју нахватало на
моје ципеле. Како ли ћу да уђем
9
�у чисто избрисану собицу,
ми
слим се ја, мада ме та сува, прl>·
седа жена, коју сам тражила и
срећом затекла код куhе, већ по
дру ги-трећи пут позива да у
ђем. И р е шила сам се. На врхо
вима прстију.
- Уђите само, не мари и да
мало
упрљ а те
патос,
сваки
дан
це њено као да се озарило од да
положај, његов углед, ја де:~им
л~>ке
с њим, али су то његове ~а,-.11уге.
наде.
" Жена је искоришћавана, '10.Г;
само
грађен " . Пишите о томе каже
ми А. П . жена столарског радни ·
ка да је и домаћица радна
жена , а баш не важи данас ни
Не треба
зашта. "
м орам ја то да оперем, јер кад
ми
се
вр ат и
до несу
муж
они
љ авштине
и
и
син
много
са
са
посла
више
собом .
су
кад дођу, па не гледају баш на
т а к ве ситнице . А ја, хајд, па сва
ки дан рибај". Иако смо сиро
тиња, волим да ми је чисто ". Па
тако
дан
уз
дан,
слове,
стотине
питате
шта
увек
врсте,
сам
исте
па
радила,
по
кад
оно
се
се
и
не види."
А уморите се мн ого, зар не?
- И још те како! Више бих
волела један посао да радим, па
б аста, него овако" .
А ц е ни .1и бар ваш муж тај
ваш посао ?
- Којешта. Људи не цене
женин посао, дођу на готово, и
не питају одкуд т о. А човек ни•
кад не би у мео као жена..
Она
се снађе . О на држи куhу, ако ,ie
о на сп о собна и од ништа he '(а
с твори " . Кад је штрајк , или кад
.iема посла".
јести се мора у
век . " жена he да нађе опет он:Ј
најпотребн иј е. " Шта вреди
Да
човек д о в у ч е много у куhу,
ако
жена ниј е сп ос обна, неh е се ни
шта имати. А сваки неће ни да
да све". Све од жене зависи " .
А одкуд т о онда да мужеви
не
виде
корисност
и
вредност
тог р а д а ?
Жена даје · целу своју сна
гу, с воју младост у кућу, а муж
на рад само колико мора. Они
су ипак ти, који сма т рају да ~У
жене з ато т у да их с лушају, а
- зна т е г о спођице , - п римет и
-
као
у
поверењу
-
на ш и
људи
хоће жену често и да туку, а то
ј е велика непр а вда!
Ту устане забринута
лица и
у м о рног погледа, приђе орману
и
извади
рад ,
па
з г овор,
њем ,
неки
се
са
као
својим
започети
ручни
врати да продужи
очитим
да
од
ра
интерес о ва
тога
чека
неформулисаним
лек
јадима.
"За сина радим џемпер" -·
објашњава . - "иде зима"". "Ма
-
не
могу
да
седим
скрштених
ру
ку ни забога!" И насмеје се ИЗ ·
вињавајући се.
Кад сам јој причала о феми
низму,
о
циљевима
тог
К. М. жена професора
покрета,
На Дедињу, иза увек затворе
них капија,
окружена негова
ном баштом, отмена, пространа
вила,
где
једног
сам
осветљен
салон,
на
у комотну
жену
Ра·
шири осе·
отсечена
од
сам
пре
мало
фотељу,
оног
одак.1е
дошла, чекала
сам
на домаћицу.
да,
да пише
- почели
смо
право
да
вам
кажем,
на
С.С. државна чиновница
и жена државног
чиновника
Ништа не карактерише више
.J!f!1BOT једне чиновнице, која је
исти мах
и
околност
како
младом,
домаћица, него
сам ја са овом
културном,
радном
же
ном разговарала. Све се обавља
разговор.
Нисам ја о томе, што ви жели
те да знате,
а
"женска питања" нисам ни .:ги
гла. Знам да има :Жена које раде
за нека права и . шта ти ја све
знам. То је врло лепо!
у
Немојте о мени
те , није то за мене . "
жена
то је мени све, то Ј1ико окупира,
потпун о
света
-
његова
он да ме потцењује,
кад ја сама гледам на љега ()Д
доле на горе. Али, мен~ је до
бро.
Задовољна сам са _БОЈИМ
положајем. Жене које су и с ;н1е
запослене, питајте њих, оне , ве
рујем, имају више -да вам кажу.
hање сигурности и мира . Уваље·
никад
размишља .ла
.
Госпођо, велим ја, али то зна
брзо, економише се са временом
до крајности. По подне у пола
три
сам
отишла
код
ње.
Зате
те и 6-:з размишљања да сте су·
пруга, мајка, да сте домаhица у
овој куtш .
кла сам је баш при ручку .
О, па да! Са задовољством
осећам да кућа припада мени, и
она не може без мене. Ја сам ue- l
нам .
Док ручамо, можемо да
разговарамо. Журим, на:име. У
три имам опет посла. Знате, ја
се увек журим. И у јутро када
-·-
ли
дан
заузета,
иако
у
правом
смислу речи не послујем, јер и
мам
ко то да
рачуна
•
то
о
ради ."
с вему,
Је п оса о . "
па
али
в .:>дити
надзиравати
>;'
деца".
~во
и
Тек
што се вратила из канцеларије.
Изволите само, не сметате
-
идем у канцеларију и у два сата,
кад се враћам . Жена иако је за
послена
има
пуне
руке
посла
и
да
у кући. О свему треба водити ра
На з воно се појави собарица,
о стану. Мој муж ми често каже
"алал ти вера"". А ја нисам ни
вам и х покажем!
прими тихо
де ,
и
од
чуна:
изговарани налог, С·
некуд
са
спрата,
крi.з
ди ле - а , појаве с е после некrмико
тренут ака јед а н дечко, (иде већ
у шко лу ) и његова сестрица. Ле
пи,
здрави,
ч исти,
учтиви.
Ја
их
васпитавам,
цели
мој д а н посвећен ј е њима. Кад
-
баш морам и по п а тосу се В'/Ч\:'~1
с њима, возим о се лађом, аутом,
возом, а богами, понекад ми је
тtшко у мидеру се сагибатlf, пу
зити ..."
Видите, госп о ђо, и ви имате и
дужности и обавезе, и ви испу
ња в ате један з адатак ...
-
Један? Многе! Мој муж је
ле1шр,
заморан и
одговоран
је
његов р а д . Ја са м се посветИЈ1а
њему и деци. И све што је
-:
и
о
мужу,
и
о
исхрани,
какав изузетак. Жена -
и
у то сам\
уверена
- куд и камо је способ- ,
нија за разноврсне послове не
го мушкарац. Разлог је тај мислим llЏ'O су наши мушкар
0
ци
васпитани
тако
да
их
жене
служе.
Да ли бисте оставили службу
да би олакшали себи живот?
- Никако! Спремила сам се
за јавни рад, свршила сам фа
култет, волим своју професи ј у ,
а и материјални разлози нису на
последњем месту. Моја запосле
ност као што се види -- није
ниуколи к о
у
опречности
са
тим
да будем и домаћица . И ја у мем
да
кувам,
спремила
сам
чак
и
ти
зимницу . Видите, имамо и пара
ме у вези. Да ли : :е сматрам
од мање вредност11
нега
мој
дајза и пекмеза и слатка и ком
пота показује ми малу о с таву
чиновница-домаћица. Друге же
о тежњама жене за ослобођење
од подређеног положаја, њене
муж? Па
су се очи заблистале, уморно ли-
Л}1фикацију .
10
посетила
професора-лекара.
скошне
одаје
у
партеру,
са
многобројним сијалицама бли
ставо
зато што сам
Мене мој живот у породици,
универзитета
пр
Уморни
Ја сам ово што сам у друштпу
цењивана, јер њен рад није нп
жена,
свакако .
немам
вишу
Ја сам .:амо
шкоЈ1ску
Његов
ква
друштв ,~ни
не
недељом
се
одмарају ,
баш слда развијем највећу
а
ја
до-
�Црнкиња прича о свом
маћинску акцију. Мора се стићи
на све . "
А дете?
детињству
"Немамо деце. Али не зато
-
те су страшно мале. Од мене се
још и одузима половина плате, 1
Зовем се Ада Брајт, стара сам
година и имам седморо деце.
Али свега је петоро остало жи
во. Рођена сам у покрајини Те
неси. Тамо су ми рођени и отац
и мајка. Отац ми је био пољо
привредни радник. Сећам се још
како су он и мајка заједно из
јер сам
лазили
што се бојим још већег оптере
ћења пословима, а н е !
Нашла
бих ја и за одгој детета време
нс~". Ми не можемо да имамо де
це
из
новч аних
разлога,
иако
обоје радимо. Млади смо, а пла-
удата"
Баш
толико
да
не можемо да имамо дете". а во
лели би". много.
Мислим и не гледају радо ж~
ну у јавној служби .
- "Сада је мода да се говори
о
томе
да
запослена
жена
46
зане
марује своје дужное,ти "као чу
вар породице", да се извлачи од
,
на
поље
и
тамо
читав
дан радили. Тада су ми биле три
године. Мати је добивала за дан
25 цента, а отац 35. Ми, деца,
морали
смо код куће остати,
сами себи препуштени, старији
су морали пазити на млађе. Бит1
смо
сиромашни.
ства, и т. д. Али они који тако
говоре неће да размисле о дуб
Мислим да моја мајка није нн·
када имала више од 50 центи . И
она, и отац добивали су своју
зараду у неким папирним боно
љим
вима, које су у дућану, у којем
тешке
одговорности
разлозима
данашње
нездраве ситуације.
економске
и
материн
Када
социалне
другачије него
скроз
буду
прилике
данас,
жена
ће
своје способности на многостру
ки начин умети корисно манифР.·
стов ати.
- "А оно што кажете за бор
бу жена за једнака права". Рз.
дим и ја на ширењу феминисти
чких идеја". али наше су жei·Ie
тешко покрет љиве, треба их ра
љздрмати, јер ми ћемо само онда
успети, ако са уједињеном сна
гом бу демо тражили оно што
нам већ давно припада ".
Радо бисмо
разговор проду
жили, дотакли смо тему о којој
би се много
дало разговарати,
али три сата је, и жена се жури .
"Идем на једну конферен·
-
цију за мир
станку
-
живахно
додаје при ра
и
са
пуно
наде
та млада радна жена . "Ако бор
ба за грађанска права не ус
пе да раздрма жену, ваљда ће
борба за мир, која је данас т;~ко
неопходна,
пре
учинити
своје,
јер свака мајка, кћерка, сестр~
или супруга зна већ данас ruтa
би значио рат. Ми жене нећемо
рат! "
су
морали
куповати,
примали
нова. Ја сам у кући била једина
слушкиња .
Црнац се не сме потужити на
своју надницу . Сећам се како је
Ку-Клукс-Клан убио мога ујака,
премда им није ништа скривио.
Његова је жена имала сина од
свог првог мужа. И, ет6, тај мла
дић није хтео да ради за 25 цен
та на дан. И онда,
једанпут,
око поноћи, провалише им у
стан. Они увек проваљују око
поноћи. Мој ујак скочи са сто·
ла и пограби
столицу. Док се
спремао да
се њом одбрани,
у
бише га из револвера. Хитац га
је погодио у главу, тако да му
је мозак прснуо. Људи ~<оји су
га
убили
на лицу.
имали
Они
су
увек
црне
маске
убијају
ма
скирани.
у
место новца. И отац и мати би
ли су добри људи. Никад пред
никим
нису
затварали
врата,
чак
ако је о поноћи дошао сирома
шни Црнац, који је лутао по зе
мљи тражећи зараде,
извадили
су
нас
смо
децу
на
из
земљи
кревета,
спавати,
мора.11и
а
путник
је морао остати код нас колико
год је хтео. Када отац није више
могао зарађивати као пољопри
вредни радник, нашао је посла
у једној талионици .
Морао је
удисати
разне
отровне
плинове,
па је обо.11ио од туберкулозе.
Радио је тамо преко двадесет
година. Онда је умро. Моја мати
добила
је
од
талионице
венац
за његов гроб. Али нисмо до6и
л~-~ ништа да једемо.
Ми
деца
смо
ишли у
цркву.
Тако смо били одгојени. У кине
матограф нисмо могли ићи. Зато
је требало новаца. Белци
су за
црнце саградили цркве. Они во
ле кад ми
наши
су
идемо у цркву .
очеви
били
Али,
слободни
Ц.
Сокић:
Продавачице цвећа
Сећам се онда још, било ми је
14 година, како су испре
бијали мужа моје сестре. То се
тада
ДОГОДИЛО
у
МОМ
родном
месту.
И он је био пољопривредни ра
тек сваке друге недеље, а кућна
дник.
послуга је морала и недељом ра
јер није хтео да ради
бадава .
Једне ноћи дођоше
људи Ку·
дити. Моја је мати добија ла
Умољавамо све наше пријате
ље на чије смо адресе послали
први број да се претплате на
лист,
а
уколико
то
не
желе
да
нам лист натраг врате. Претплата
35
центи недељно зато што је јед
ној
белој
породици
праља
ру·
бље.
13
година мо
(која се добива код сваке поште)
на чек. рачун Бр.
поједем и да
шаље општом чек. упутни_ цом
54.372
са назна-
1<0м "За Жену данас".
Управа "Жена Дан~с".
сам
цу
су му у стан,
Клукс-Клана,
провалише врата.
изнесоше га и.11 куће, привезаше
га за једну стену на другој стра·
ни цесте и тамо га до крви иши·
Кад ми је било
рала сам и ја ићи белцима у по
сао. Добила сам за свој рад оно
лико колико ми је требало да
се
Провалили
морала
пазити,
се
обучем.
судове
кувати
прати,
и
ред
За
то
на
де
држати
у једној породици од десет чла·
баше.
Био
је тако
тешко
изра
њен, да му ни једно место на те·
лу није остало
маскирани
људи
здраво.
Кад су
отишли,
одве·
зали смо га, унели у кућу, и ле
чили. Ето, то су моје успом~не
из
детињства".
Ада Брајт.
11
�НОНГРЕСА
СА
Наше жене на Нонгресу говоре
Госпођица
Милена
вић, претседница
крета, на јавном
ма
у
По·
скупу о жена
индустрији,
говорећи
о
жени у индустрији у Југослави
ји, рек ,1а је измеђ у осталог и
ово:
"У Југославији као претежно
аграрној земљи индустрија је
још
врло
свега
млада, те
жена
60.000
Утолико
Атанацно
Женског
стога
има
запослених у
је већи и
страшнији
кон т раст са оним већим делом
друштва, који је из разних еко
номских недаt1а Ј!ишен свега то
га
и
пропада
од туберкулозе
На
прошлогодишњ ем
националном
конгресу
ј е ,да је
потребн о још најмање
12.000.000
дустри јске раднице, од којих су
малих
индустрији дувана итд.
У индустријама где раде жене,
само су у текстиЈ1ној индус т рији
жене
преко
купног
ка,
а
броја
у
јама
по Јювине
свим
више
од
упослених
осталим
или
цело
радни
индустри
мање
су
испод
ПО Ј!О ВИНе .
Највећи број жена је запо·
с.1ено у старости од 19 до 29 го
дин а. 38% жена раде у стар ости
од 14 до 24 године.
С обзиром на мали број
.~ификова них
радница
ква ·
запосле
се
у Европи,
задовоље
потребе
се птембра до
земаља.
л и она
На
конгресу је
жена
у члањених
10
o~
Женск ог
учеств о '
у
разн ~
стан
бе ну асанацију, који је одржан
станова
28
Интернационалног
Интер
за
у Прагу, констатовано
iб,5% у текстилној индустрији,
у индустрији одеће, 3,:3% у
rpec
других социјалних болести по
влажним, мрачним и нехигиј ·~ н
ским ћумезима.
њој.
По
статистици
из 1935
године од целокупног броја за·
послених жена 28% пада на ин
8%
Од
и
па да
с та нбене
културе.
У
Енглеској
је
подигнуто
нових малих станова,
ме~утим они којима су намење
2,000.000
ни ипак нису били у стању да се
ћилимове и јастуке, најразличи
тије врсте и за сваку употребу.
Хиљаде
козван е
офарбаних
"писанице"
јаја,
та
шаљу се за
време Ускрса на све стране. Је
дан од сеоских спец ија лит ета је
медењак,
може
"мали
месецима
крухек",
да
траје.
који
У
са
сви м сиромашним пределима ба
~1:>има користе, па су и даље оста
ве се прерадом дрвенарије, пле
Ј!И у
тењем
својим
бедним
и
мрачним
рупама .
Дакле, показало се да упо ре
до са грађењем оваквих стано
ва, треба економски омогућити
становање у њима онима којима
су и намењени .
Код нас је ц ео овај
проблем
корпи
и
других
предме
та, грнчаријом итд.
У јужним деловима наше о
таџбине наЈiазимо још трагов<1,
некада тако раширених породич
них
задруга ,
снажну
који
Ћелију
претстављају
наше
отаџбине.
још у з а че тку. Увек је сматрано
чини да
да има пречих потреба . Проблем
се оне у највећем броју налазе
г. д равих маЈiих станов а је прво
у
кла сан
них у индустрији,
нижим
што
платежним
разредима,
интереса нтно је пог леда ти
како
с тоји са орга низовањем жена у
одб ранбеним радничким орга ни
зац ијама . У синдикалним орга
низа циј ама жене су организова·
н е у малом броју и зато њихов
ути цај у тим најважнијим орга·
ннза цијама није много јак " .
На скупу о станбеном питању
1 · оворила
ск и
је
наш
архитек т,
Минић.
Она
познати
госпођа
је
жен
.IеЈЈена
отворил<t
Сl(УГЈ
овим речима: "Данашњи технич
ки изуми примењени у модерн о ј
арх итектури, пр уж ај у
максимал
социаЈ1ан
проблем
ко1' :1
треба што пре решавати и не мо
ж емо бити задовољни све дотле ,
докл е год
са лица
земље
не
иш
чезну и nоследње страћаре и јаз
бине За
станова ње,
које
прет
став ља ју најьеhе ругЈiо данашње
цивилизациј е.
О
тешком
сеља нке,
посЈюпима
и
мучном
изнурене
и
тешким
ним
недаЈ1ама,
свежа
вана
жена,
г оспођа
претставница
на
митингу
животу
најгруб љ им
материјил
и
однего
Крофта,
љубљанс1сих
о
жени
жена
сељанки,
не могућности конфора и хиги
имала је да каже само опо: "у ју
rосЈiове нској
куhевној
радино
јене.
сти
Међутим,
те
могућности
стварају се само за један
мањи
иУiуhнији део друштва који
чиње
свих
нике
фора.
12
већ
да бива
савршенстава
стављене
у
по
размажен
од
модерне
тех·
службу
кон
упослено је најмање
поЈiа
милиона особа, од то 1· а су већина
жене. У поје ди ним кућамd Пt:•
стоје праве ра д ионице за прера
ду
платнених
ил и
вунених
тка
ња за кућну потребу или за про
ђу. Читав низ везиља и ткаља ра
де беле и шарене везове , чип ке,
Сала за време
Зс
�ДУБРОВНИ НУ • • •
Интервју са страним женама
одговорност и же н е . Р ад им тако
ђе на кли ника ма и заступам кон
тролу рађања, јер су наше жене
<ТО 6:' о .
г
C z.ie зa
::>В а .1: ~ОО
а
i» о;.џрл.:u 11
на
1<·ом е
јс
је
~·
:t еле1·аткЈ1њ а
;;._,-~ а У:tРУЖ~њз
rю
врло с ир омашне,
ДубрО UНИК \' }{он
Сi н ло
з а сту пљено
11ретставни ца
40
Госпођа Сесил Бруншвин је
једна од трију француских же
на које су н еда вно ушле у влад у
Народнога фрон"га, и која са пу
а
имај у
много
но љубави и
свој зада та к
секретар при
свете . У име
30
ми
појединим земљама
је да
разумевања
врши
као државни пот·
Ј\'\инистарству про
своје владе дош ,1а
учествује на
Конгресу
у
Дубровнику . То је жена педесе
тих
година,
мирна,
сталожена,
Жена из Индије ; госпођа Са
ра,iини Дешпанде,
причала нам
са нечим врло благим у цртама .
ј е о своме ра ду и жи воту као и
више
о
феминизма у Француској, т. ј. у
чешћу најширих слојева жена у
борби за своја права, госпођа
Бруншвик нам је одговорила:
Јавно мњење је придобијен о
жив о ту
својих
д р у гарица
На наше питање: "Шта је нај
у
Ин д ији.
- Тек кад а сам се уда л а , 110чеЈiа
лује м
сам
за
да
се
спремам
друштве ни
рад
и
ш ко
и
жи
допринело
ствар
жене;
и
популарности
вот.
за
Ја ниса м образована као ост а
ле жене н а Конгресу, али имам
пуно љубави и воље за рад ме
исто толико колико и жена. Ра
то
мушкараца
није је фиминизам схваћен као
борба
тим
Ј)у женама.
против мушкараца,
данас то
више
није
међ у
случај .
Жене треба све своје захтеве да
прод иск уту ју и решавају заје д
Обилазим мала села радећи на
пр осве lшвању же на (јер жене не
радо оставља ју
своју
д ецу и
куће) . На с елу одржавам пре да
вања и курсеве, највише на по
љу хиг ијен е и буђења с о цијалне
но
са
мушкарцима,
како
они
не
б и имали утисак да је жена њи
хова
противница. Човеку је по
требна женина снага.
Г -ђа Сара ини Дешпанде
претставница
Индије
деце коју с тешком муком ис
храњују. Просечно жена има по
десеторо деце. Ја сам на челу и
r~одупирем покрет који ће удо
вицама д ати право преудаје, јер
је то у Ин д ији забрањено.
Просечна с м р т ност жене у Ин
ди .iи је 24 год ине поглавит о ус·
Тlед слабе
исхране,
последице
,·ешю1 х
економских
прилика;
сечни приход породиц е је
ме
7
пе
ниа, што је заис т а недовољно .
Жена у Индији је врло много
Г-ђа Бруншвнк
в езана за кућу и породицу кој е
су ц ентар њенога живота . П а
ип а к,
о на
се
вр ло
неправде;
У феминистичким удружењи
ма раде же не махом из грађан
ске класе.
Раденице више вол е
да раде са. својим друговима
у
сво јим синдикатима.
Па
ипак,
оне сарађују с нама и готове су
да учествују ·на свим нашим ?vlИ
тинзима, зборовима и демонстра
цијама .
Са радницима се може
највише радити на политичком
законодавних
поiьу и велики број интелекту
много
интере·
сује за п олит ику ; траже социал
ну еманци пациј у и уде ла у свим
јавним пос ло вима . Жене учест
вују н а и зборима (оне имају пра
во
г л аса
њу),
пре ма
раде
економском
активно на
ста
конгреси
ма, посећују јавне митинге и го
воре на њима,
дру штвених
оне
тела
су
агитују
невоља
чл анице
и
против
и одлазе у затвор заједно
са својим родољубивим мужеви
е
зас р авања
l<oвrpeca
ма ј
браћом.
алки
-
то
и
чини.
Када жене буду
постигле
сва своја права, како ће се фе-
13
�\1 Инизам да.~ье развијати у Фран
uу с кој? питали смо даље госпо
ђу Брунсквик.
-
И феминизам
је једна
вр
на наша питања. Како је то би ·
ло врао штетно по њих, они nи
убрзо изм е нили
направи ле
став.
смо
1qos
Већ
читав
низ
пр ед
повима о положају жене у
дустрији и на селу .
ин
требала
скупштин а да решава. Жене ек
Објаснили смо јој, да, с обзи
ром на функцију коју врш1: , же
н е интересе. И када буду доi5и
сперти
лимо да нам говори о положају
~е
не
ст а
синдиката,
одговорила
нам
је о на на то , синдиката за жени
с ва
политичка
треба да
.1ег рафској
са
жене
остану удружене.
н ас, н. пр., жене
!:f О
права,
у
Код
поштанско:те
служби,
мушкарцима
раде
у
зајед
свом синди
кату, па ипак оне имају
своју,
чисто женску, организацију.
Прави контраст госпође Бр ун
швик, је госпођа Пламинкова, се
натор У . ческој
Народној
Скуп
штини и једна од најистакнути
ло га које ј е те године
ставила, дошла је да, у име сво·
је в .l!ад е, узме овде реч на ску
о
г о вориле
су
питањима
на
ка о
све
што
стра
су
:1а
става, финансије, сељачко питй
њ е итд. Тиме смо хтеле да :и
кажемо да су и жене способне
да о тим питањима решавају.
Шеф једне партије рекао ми
је једном ово: "За мене је стн ар
јасна; ако будем имао за канди
дата жену способниј у од муш
карца, кандидоваћу њу . "Мора
ла сам му се наругати". Зар же-
јих поборница за политичка пра
ва жене. Иако има
је
врло
те мпераментна,
годину , то
61
енергична
жена,
жива,
одлучних
гесто
раденице
кати
је изгледало да смо старе позна
нице .
-на
синдикати:
године, почела је она, ми
ою се први пут кандидовале. Те
г о дине говорила сам у једној ва
праву
од
ту
Искористила
сам
о ко.1ност и на збору рекла: Ето
прилике
да
ваша
аа
ро ш буде прва која ће кандидо
вати жену.
"Имала сам успеха
јер се одмах прешло на пребро
јавањ е гласова које је жена до
била.
За све време наше
политичка
права
два
борбе за
примиле
анонимна
писма,
смо
што
доказује колико су нас мушкар
ци
озбиљно схватили, али и ~ш
ою
радиле
као
врагови .
Скуп
штина је хтела да анулира наше
г.1асо ве на предлог бечке владе,
а.1и чешки посланици били су уз
нас као и све партије осим кон
зерват иваца који су били за то
да жене бирају али не и да бу
ду биране.
Када
А како смо водиле борбу?
неки
посланик
умре,
мора
с е одмах заменити другим. На
равно да смо ми то искоришћа
ва ,1е и гледале да
на њихова ме·
ста пласирамо жене. Затим, по
стављале
смо
мушким
кандида
тима питање да ли су за или пра
тив активног права гдаса жен ;~?
Потом смо објављивале у виду
афиша
који
14
имена
би
оних
неповољно
кандидата
одговорили
синдиката
ко
послода
радника. Њи
хове су снаге подједнаке. У слу
чају спора,
постоји
нарочити
суд, али како је наша политика
према
раденицима, то
Имају ли и рад~ици своје
у тим
судовима.
У .судовима нема радничких
у
њима
седе
пра
А каква је надница жена?
--
Постоји велика
разлика у
на мора да буде четири главе ви
надици између мушкараца и же
на , просечно је 2/3, понекад и
половина.
То је ствар психоло
ша од човека, па да има подј е,;.~:
нака права ? Зар не може да бу
гије жене; она не тражи да буде
плаћена као мушкарац .
де бирана и кад је једнака, nко
баш хоћете и ИСТО ТО ЈI ИКО ГЛ\Т·
не највише раде?
Г -ђа П.1аминкова
Са свим случајно сазнала сам да
пос.~аника.
у
ве судије, а по потреби експерти.
гласа.
је у тој вароши умро један
раднице
синдикати
ваца и синдикати
-
1908
све га
великих
претставника;
женском
су
Код нас постоји само јед
претставнике
права.
згодне
колико
ји групишу све гране једне ин
дустрије. Иначе постоје двојаки
би жена у Чехословачкој за по
вам
у
врста
-
Замолиле смо госпођу Пламин
к о ву да нам прича нешто о бор
о
и
су обично одлуке су да у њихову
корист. О радницима вам нисам
посебно говорила, јер што важи
за једне, важи и за друге.
к о срдачан и једноставан, да нам
ро ши
Италији.
њима организоване?
управљена
ва. Наш сусрет са њом био је та
.1итичка
у
Постоје ли код вас синди
-
п а? Вама ј е муш1<арац увек спо
с обан
а
по 1<а же
жена
да
ли
мора
је
унапред
способна
да
пли
н е.
На крају смо запитале госпођу
Пламинков у да ли су жене у Че
хословачкој пре но што су доби
ле партиципацију
у
политици
имале
за
то
кадар
спрем них же
на?
Она нам је готово револтирано
одговорила :
"Зашто жене мо
рају унапред да се спреме;
оне
су
увек
спремне
у
,кад хоће и треба
раде " .
своме
позиву
озбиљно
да
Опраштајући се с нама, госпо
ђа Пламинкова је додала и ово:
"Знајте, ми жене у Чехословач"
кој чувамо демократију као на
-
У којим индустријама же
- Пре три месеца образован
је биро, коме стојим ја на челу,
с
циљем
да
проучи
у~лове
рада
жена
по
фабрикама. Постоји
тенденција да се жене извуку из
тешких
индустрија као што је
аутомобилска, те да се уведу у
индустрије које жени
највише
одговарају, као што је н. пр. ин
дустрија свиле, уопште текстил
на индустрија, индустрија моде
итд., у толико пре што су те ин
дустрије још недовољно разви
јене.
-
Да ли су жене замењивале
мушкарце по фабрикама за вре
ме последњег рата са Абисини-
јом?
-
~
Последњи рат је био мали;
ше највеће благо ".
у њему је учествовало свега ми
Госпођа
Амалија Фашио
из
Рима је једна од рет1<их мла!1их
жена које
овде, на
Конгресу
лио н људи,
од којих половина
добро вољаца и то је био махом
млад свет,
студенти и младићи
срећете . С обзиром да је просеч
но доба старости 60 год.
Шеф
Фашистичког савеза индустри ј
к оји још нису запослени . Уколи
ских
запослени.
раденика,
како нам
се
прет
ко је требало замењивати раде·
нике на фронту, чинили су то не
�ПојЈЈитичка права жена
Често чујемо у разrовору ова-
. ква
мишљења: Данас су прошла
времена
за
женска
права,
данас
ако
размотримо
ри
развиле
у
како
су
се стIЈа·
иностранству,
у
разним земљама, где су обе стра
рату, који тврде да све вр~и не
дозр евају тек под оружјем . Т о
су они кругови који стално сп ре
мају заво јевачки рат било све
сно било несвесно. Они ће ј е...r
никоме не требају жене у зва
њима, а још мање у политици!
не
Прошло је време када се жена
приближавала мушкарцу у кул·
кретне
ња . А када тако р азгледамо обе
н аркот изиране
турн о м
стране
новим ратом, који ће растрг ап r.
раздвојити појЈодице, уништи т11
и
политичком
животу!
Жена натраr у дом! Нека се вра·
ти
п ородици,
нриродно,
и
н е ка
безазлено
бу де оно
и детиња
сто створење на весеље себи и
својима! Мноrи утицајни rла
сови
дижу
се
и
истичу
ове
ло·
зию<е, одвраћајући жене од ле
дене и мрачне стварности јавног
живота. Нема сумње да у том
смеру иде јака струја, а мали
спољ ни знакови су јој на при·
мер:
н о ва
шено
са
и
женска
женским
мода са
стилом:
нагла·
дуга
ко·
слично.
Је ли ова тенденција једина и
најјача данас? Не чуј е мо ли и
друrе пароле, које нису тако ми
лозвучне,
али
су
можда
искре·
није? И ове друrе пароле истичу
да су пароле данашњице!
Да·
нас није време за деполитизаци
ју, за повлачење у приватни жи·
вот ,
ти
данас
у
све
се
оно
сваки
што
мора
се
у
упути
свету
до·
гађа, треба чак активно учество·
вати и борити се! Без борбе из
rубић е се и оне слабе позиције,
које су жене стекле задњих де·
ценија , снизиће се плате, отпу·
с тити жене из службе, затвори
ти звања за жене,
а у приватном
животу оживеће опет тr.нденције
строгог патријархалног аутори
тета и наглашо::не неједнакости
м у шкараца и жена, старијих и
млађих!
Како је данашње друштво по·
имале
се
прилике
размашу
и
и
да
резултате
пружа
С једне
времена
пока жу
свога
нам
се
делова
ова
слик э.:
стра не су бранитељи
пим
речима
н е, ни
v
с
ове
може да издржи критику.
се посвети
мужу и
деци,
како
је, дакле, неприродн о одва ја ти
је од тога. К ако је жена сретна
и
здрава
може
само
када
се
потпуно
своме
посветити
женском
позиву. Како се жена радо при·
лагођује и подређује мужу, који
ј е штити и води . Како је она
истински блиска природи, биљ
слу ша о цу
-
ко
буде.
заиста
Одговор
великих маса жена
само иза звучних
-
на
то
интересе
наћићемо
речи, само он
де r де смо раскринкали лозинке
и
уrледал и
дела,
права,
реална,
приметна дела; праве ефекте
конкретне
де.
резултате
Највише
можемо
и
пропаган
научити
женских
политичка
11р отив
пра ва
ие
t•)tio-
незрелост
са~ ю
је и з говор, а историја је 11ећ
давно осудила овај прастари
ar·
гуменат
цротив
надирања
. ва ~~
н о ве групације. Увек се п ока ..э ·
;,о да су нове групе, раниј е бес ·
правне, много зрелије него шт о
су то прорицали противници њи
приступачна
l!(ТОриски
читава
ална· сфера,
може
да
вредно
у
како
она никад
томе
створи,
интелекту
правцу
а
не
нешто
матерњи
ин
стинкти
јој
изумиру
код та
квог рада. Јавни живот и поли
тика тобоже су само за мушкар
це, који се у томе крећу као
у
своме прир. амбијенту, а за же
не је интерес за т о само спо љ а
налепљена фраза, док саму ствар
жена
никада
не
може
схватити .
гr1 што противници мис.11е,
присиљене
на
jf.p .: \·
кпr1 ~·нt;.
ки став . Аргуменат да жене Ј.а
нас
великим
делом
не
желе
сr~·
пити у јавни живот, да се rora
клоне и боје, само је делим иц е
истинит, а за блиску будућн ост
не доказују уопште ништа . Же
не ће бити фактима присиљеце
све више на сазнање, да је и њи
хов
приватни
живот
уrрож ен .
ако се не почну бринути саме за
своје интересе, који су истове т
Она улаже амбиције у то само
заведена неком модом.
Треба
ни
жене од тога
хо ве снаге потребне за јачањ е
д емократије, а само широка до·
след на демок ратија може свој о ч
одвратити васпи та
њем у детињству, треба опет
строго поделити сфере делова
ња за полове, јер је ова подела
природом одређена .
То су речи .
многе
жене
Лепе
речи ,
и за
сиrурн о
врло
при
природа ,
а
муж
као
са
интересима
широких
сл о
ј ева. Оне ће увидети да су њи ·
т раiном делотворном контрол ом
ос иrура1'И свим слојевима нар u ·
да,
дакле
и
женама
и
омладини .
напредак, слободу и мио.
де
Вера Ulтајн Ерлих
заштит
ник то може бити леп
Али пракса?
сан!
Ми познајем о из неких зема·
ља праксу оних који заступају
овакво становиште . Они немило
срдно
гурају
жене
звања, али их не
из
yrypajy
разних
у "топ
где сад нема ни оне зараде, која
заступа
жњa
децу.
аргуменат
хове еманципације. Такве гр уп е
већ су и зато много зрелије , 11е
стра
нн у осе ћањима која те речи у
уцвелити
Ниједан
ж ене
кама и животињама ; како јој ду·
ша пева када може да негује, .те
тоши. Даље, како је за жену не
обећањима,
оне
проб уди ти
успаване
да
ли дом" него у пуст и и хладни,
или
замашним
и
проширења
мамљиве, Топло скровиште,
Одговор нећемо наћи ни у ле
грозно
како природа нагони жену на то ,
ца ,
ва женам а бољи, сигурнији, лак·
ши живот?
дана
до мов е ,
денције у погледу женских пра
ва. И једна и друга страна исти
им а право? Која страна осигура
н о га
топлог оrњишта дома, заштиће
ноr гнезда. Они стално говоре
дв о јено, постоје и двојаке тен·
че своје аргументе, и д9казује
оправданост својих захтева. Ко
да
ко н
је била често једина за породи
цу. Ови исти смањују и плате
мушкараца,
домове.
Они
и
тиме
су
опет
строги
руше
чувари
морала, забрањују сва ку регула
цију
порода
и
тиме
нагоне
За наша пра ва
за срећу наше
деце
за
мир
ујединимо
се
на
свет (>едну дец у , која су пропаст
својих мајки. А што је г.~~авно ,
то су они исти кругови, rюји ви·
де решење свију потешкоћа у
15
�,,Невине''
Недав!l'О су наши дневни листо
ви донели вест о. побуни девојака
у једн.ом
Дому
крај Париза.
за
малолетнице
Ове су свезале
чу
ва1рке и пребацњли се преко зидо
ва вичући:
ска
тог
догађаја
књижевница
написа л а
ј-е
одличну
у
францу·
Жилије~·а
листу
Пари,
"Маријана"
репС'ртажу која
објављу
јемо за наше ~читатељке.
једну
же
ну: "Зашто су ме затвориле?"
Сама моја мајка довела ме је до
тога! А он ме је силом узео? За
што?" Жена висока, витка, седе
косе Булевар де Батињол, мис
Т илфорд,
"Слобода је наша!"
ЛоВ>одем
Грозничаво испитује
у
приватном
животу
своје
недужне
васпитнче.
ри, да помогне". Али за девој
чицу постоји следећи факат: за
то што су јој учинили зло, за
Сутрадан, бежи.
здарици: "Учинио ми
зло, га
зда!" Платили су 2000 франака
једном раднику да у зме кривицу
на себе и одседи годину дана.
Са имања на имање, из годи
не у годину, расла је, способна
за све . .Једе шта стигне, crraвa по
амбарима. Једне недеље, бал. И
чистоту детета,
лаковерност.
Док жена која игра улогу ста
-
рам ајке
косе
-
висока,
витка,
седе
испитује, пуна страха за
гонетну
малу:
" Та зашто си побегла? Зашто?
На један сат хода ОД Позо
-
ришта Уметности у Булоњу, у
пра вом Интернату, у коме је ди
ректорка та
иста
глумица,
друге
девојч1ще врше друго бекство.
Ко зна
них" ,
да није
случајно
тема
"Неви
произашла
из
пишчеве замисли (кроз најдебље
з идове девојке увек нађу начи
на
да
до
њих
продру
вести
из
с п ољ нег живота). породила план
о
бекству? Иста
грозничава ат
- ма
чос фера-пансионата-затвора
наст ира,
иста
рија
стада
.10ст
завере,
колективна
жена,
иста
сковане
хисте
ко
сва
крвава
да
се
пож9ли
га
.ie
гранка,
нежни
пог леди,
рука
ко
ј а милује: "Ти си слатка, златна,
и'маш лепе очи ." Никада није
чула тако нешто. Силовање, ба
тине,
скотски
рад,
глад,
али
то
не.
лис.
Крива?
Мајка једне од о~их које су
побегле :
"Какве све страхоте
долазе од те прошлrсти ! Зашто
је моја Ћерка то учинИЈ1а? Да
сте били тамо, сигурна сам да не
Оне и3
БуЈiоње и Пик·
писа
...
.Ј е днн од оних која
је
побе
r.~а ... петнаест година. Живела са
својо м мајком, а ова живи у кон
кvби натv
с
неким
р аздваја
од
пара
т роје у . истој
типом,
соби.
а
сви
Девој• 1 ицу
једна
з::шеса.
Једном,
када мајке није
било
код куће, он је искоришhу _:е .
Мајка тужи . Суђење. Ко бива ка
жњен? Љубавник? Мајка? Не.
Девојчица.
Осуђена на годину дана зато
чења,
од
рана у
18
пре
Дому
три
у
дана
мала
чупави,
жељни
сен
Дом слободња~, заточеница
и сирочади између · капЈ:iје Вен
сен и Пикписа уздижу се у оном
крају где се почетком деветнае
стог
века
налазио
чувени
мана
стир у коме је Виктор Иго сме
стио Коаету, ћерку Фантине, не
дужне
проститутке.
."Широка
пои , мале
улица,
атељеи,
де
приватне виле, станов
ници који се ни мало не интере
су ју за питомице велике куће иза
сивих зидова . До баште се про
стире гробље Пикписа. Прозори
Дома гледају на гробове. У дну,
пут,
rшштање
звиждаљ
ке, В()ЗОВИ који пролазе.
Оне никада не излазе.
У самом Дому има почасних
диплома. Од пре рата. Из 1900.
Можда
и
из
доба
Виктора
Ига? Дипломе
су на истакнутом
белодани ни да дискутује о ње
му. Бесумње има својих разлога.
Марсел )l{ениа, на против, тра
жи да се обелодани. Нека . зна
јавност! Нека контролише држа·
би' то учинила, она вас је и суви
ше волела . Рекла ми је волела
бих да Диреюорка не оде на
летњи одмор. Она која је знала
да ја и мој муж радимо да на
ва.
шој деци ништа не фали. Заиста
напорима у Домовима п.остоје
такви режими, да деца морају да
добри
Бог · нас
заборавља.
Ми
који смо били тако сретни при
помисли да сте помоћу лепе ре.
чи
успели
да
нам
створите
до
бро дете. Госпођо, шта треба у
чинити у животу да бисмо имали
ма ЈЮ среће ".
Кад се
интерни
Булоњу,
станари,
месту, неприкосновене. Што се
тиче режима у Дому, госпоtја
потпретседница неће ни да га о
зна
ч ијим сугестијама, влада од Ба
т ињола до Булоња ... И од Було
ња до Пикписа ... .Јесу ЈЈИ крине?
. Ј е су ли невине?
ни
зације, вребају шта се дешава
преко пута "код оних девојака".
окован
Хајде да попијемо коју!" И
остало. Сутрадан се буд11: "Ди
вота, имам малог пријатеља. Ако
будем имала среће, постаће мој
мали муж " .
Истог дана мали
пријатељ кида. Али остаје сифи
-
подмук
под
Дом за спас и збрињавање же
не (бивши Дом за слободњаке
из Сен Лазара) у Булоњу, налази
зграда за ре11ту, чији многоброј
Друга нека: у осмој години
чува~а је краве. Газда је сило
вао . Она је тако мало разумела
шта се с њом збило, да је дош
ја је вероваЈ1а у
своју
и
се у једној уској и јако насеље
ној улици. Пред кућом, велика
Крива?
Јiа,
плаћа
малолетне" изрекне одлуку, од
воде је у један од државних
затвора, Френ или Дулен, или је
Два су данас чувена: Булоњ
Пикпис.
хоће да утеши, да сми
-
А стара мајка, мис Тилфорд ко
ску по
заведена
воде у неки приватан Дом.
Булевар де Батињол, на сцени
јући
просто
торка
творили су је.
рано сазреЈ1е девојчице. Девој ч ица бежи из Интерната вређа'
или
било на пријаву родитеља,
било на улицu, воде је у Френ
где чека суђење. Када "Суд ;за
Марсел Жениа. У Булоњу; дирек
Невине И3 Батињола
Позоришта Уметности, плашљи
ве жене пробају пороке једне
заражена,
-
цн
-
хапси
нека малолетни
Ј{rад.љивица,
проститутка,
Јасним
гласом
као
њене очи, уметница
ка
-
што
су
директор
тврди:
"Нема
скандала!
скандал тај
што
Једини
упркос
је
нашим
прибегавају бекствима ' '.
Ваша једина радост
Пре самог бекс.тва,
имала
сам
прилике да посетим кућу у Бу
лоњу и". неоцењива срећа, да
говорим
насамо
пансионаткиња .
са
неколико
�-га, где се нал азе самице, у кој и
ци; затим следује пола сата од
мора, у трпезарији или малом
због анализе крви тако дуго,
гадно! А после, крај! Слободна!
ма су затворене преко ноlш, уза
дворишту,
ручају, враћај у се у
не али светле,
радионицу
где
п о;
одмор,
- Слободна? За место слу
жавке. За све.. . А затим, све ће
зав и сит и од људи код којих ће
служити . Тако плава, тако
на
смејана, тако свежа, тако руме
Силазила сам са треhег
том,
с једним
умиваоником,
л им СТОЛОМ,
спра
креве
столицом, ма
окреченим ЗИДОВИ МG
друг и
раде
до
шест
спавање.
и
Је
дампут недељно, час из францу
ишараним
натпиGима:
"Волим
мог малог "; "Патим у овој со
дн а
би " ;
них
"Живело бекство! ";
"Жан
је мој љуба вник " ...
Мање је натписа одкад ј е Же
ниа дозволила да се 01<аче слике,
цртежи,
1<ако
је
коме
воља .
Али ниједне сл ике, ниједн ог у1<раса у трпезарији и радионици,
где
30 пансионаткиња бораве
преко дана. Затвор светао, про
стран, сунчан, удоба н, хи гијен
ски,
али
-
затвор.
Изаћи! ох изаћи! Овде сам
веh осамнаест месеци а ниједном
још нисам изашла из куhе . Ни
-
ТОЛИКО да
купим
ШТОГОД
у
ра д
њи у пратњи чува рке. Ни колико
шетња две по две као ученице!
Кад би нас мало извели не бисмо
толико желеле
да
побегнемо!
Наша једина радост је да г.iiеда
мd кроз п укоти не на прозору, за ·
то што се види парче улице . Са
свим
мало
видимо
како
људи
живе!
Пре три године Жениа је ре
шила да их води зубном лекару.
Рекла ми је: "али вам унапред
кюкем, ако киднете, нећу поле
тети за вама . Само, доцније, не
ћу вас примити ." По три, слоб?д
но,
ишле
су
улицама
са
св t1.1с м
директорком; ни једна није по
казала да хоће да побегне. И, на
равно, после тога, свак~ је болео
зуб! Зашто Жениа ни.~е проду
жила с тим излазима? Зато што
су им
успут
људи
добацивали
свашта: речи заједљ иве, сажа
љиве, сви репе. Једн а мајка по
родице која се враћала с пијаце,
добацила је у очи
директорки:
"Ах, шетати с вашим бордело~1!"
Једна мајка породице ... свака
ко сигурна у своје ћерке!
Зашто се Дом налази баш у о
вом кварту? Зато што су му за
вештал и ову куhу. Деси се да се
некој Феријалној Колонији за
вешта
влажно
земљиште;
утоли
ко горе по назебе. Кад би држава
водила
н адзо р
над
приватним
ског и аритмет ике које држи је
добротвор ка (класа писме
и
класа
н е писмених
шно
колико
има!)
недељом
ових
-
стра
п оследњих
радио,
лектира:
У библиотеци има свега , почев
ши од "Софиј иних мук а" па до
"Протокола сионских мудраца " .
Новине су забрањене.
Не знамо шта се дешава у
-
свету!
- Незн амо ништа,
За време својих
ништа!
посета два п ут
недељно, Жениа им држи усме
не новине "Децо моја, нисте за
копане, у Шпанији с~ дешава о
во, у Америци оно ...
Сва њихова" забава, предава
ња, новине, биоскоп, то је Же
а заражена. Гадно!
Разноврсне Домове! пр екли
ње Жениа. Нека нам не ·убацу ј \'
у и сто време и невине и сифи ли
стичне и мале, још балаве, се
љанке, које су диг ле који гр ош ,
-
и несрећнице које су се година
ма
в у кле
по
тротоарима!
Јед н <l
ј ед ина зарази Ч>Идесет. Гот о в о
сам да примим само болесне , јер
је код нас специјално уређено за
лекарску негу
ва
изврши
-
али нека држа
разврставање.
Нека
нас држа ва контролише! Ја са~
л~уверена да ј ~ пој~диначно
милос ђе О.Ц>lј:~вело СЩ>.i~ !_]-Iека
@ж~ва . реоQiанизује
ста~ов е _
ниа. Никакво чудо што је вол е!
Она познаје живот, говори им
њиховим језиком, уме да убаци
коју сочну шатровачку реч... А
-~:~ рсте а ми, доброчини тељке,
_
донећемо сретства и снаге које
д ајемо сада!
када
особе,
од тридесет спасе десет ко
је оздраве, удају се, роде децу,
раде поштено, она налази потвр
ду за свој рад; али ни та љуба в
према Жении не успева да их С8е
задржи, зато што једно једино
лице ниј е у стању да испуни њи
хов живо т, а и да не говоримо
о
онима на другим местима, које
немају Жение! Треба им вежбе,
ра д а
...
Рада? За осам сати рада днев
но на конфекцији кокарди, ке
цеља, блуза, оставља им се 15
франака месечно на књижици .
Не волимо да правимо ко
карде! То не служи ничему ! Во
леле бисмо да научимо шивењ е,
да добијамо поуку; у том случа
-
ју кад изађемо, имале бисмо за
нат!
Оч иг ледно, све интелигентније
које раде на социалн о м
п ољу,
биле ОНР
патронатки ње
и л и сараднице, увиђају у шта с е
преобразило
"апостолство"
Пакао светаца
Знате л и шта је то када де
-
в о јке
заједно
добију
н ервну
кризу ? Када се неке грче , не.ке
урлају, неке пенуше, све у исто
време. · Лако је жалити их , ра зн.:
жавати
ном,
Да
-
се
... али
над
њиховом
судби
знате ли?
знам!...
Зато
разум е \!
над~орнице "апостолке" . Ваља
н е жене које нису мучиле дещ7 ,
ч ы.; кад би их за то овласти ли .
Дешава се обрнуто: деца њих
:v1уче!
·-- Не можемо ни тренутка пре
Оно што не заборав љају д а
ми кажу де војке, н е треба ве
стати да надгледамо, од јутра ;ю
ровати без проверавања то
је да сваког дана уче кување,
прање, пеглање (зато кућа носи
шта велите!
назив
"Школа
за
домаћице " ).
Али треба додат и и шивење .
но
Ја, уздчше једна , очиглед
школованија, волела бих д а
завешта њима , врt•tила би расп о
делу и еве нтуалне промене. До
бу дем стено - дактилографкиња!
Ж елела бџх д а студирам ...
зволила би смештај Дома за де
Стручно знање, докл~ hеш че
кати?
војке само у куhама окруженим
пространим земљиштем, где би
могле да трче, да се играју, не
гују цвеhе ...
Пошто се дигну у седам сати,
обуку се, доручкују, раде од о
сам ДО једанаест И ПО у радИОНИ-
-
на
-
Ми се не жалимо. Не МС\Же
мрака . ..
Дванаест
сати днеuно.
И стално страх од побуне ...
Оне нас не мрзе, низаш та 11' 1
шету не би нам учиниле зло (за
и с та, приликом беке г ва , з авеЈа
.;1е
су
ющзорнице
али
им нису
у
чиниле никакво зло). Али они су
изнервиране,
и изливају то I! a
нас! Например, Је.дна изјав љуЈР:
, . неhу да радим данас" ' и Тdко
бива. Штрајкује.
-
Записаhу те, изгvбиhеш јед
мо реhи да смо несрећне. Али З"'
ну посетv!
тво рене смо, разумете ли?
- Боли мене ... не могу. и онп
ко дэ миришем .мајку. Запишите
-
Ја
четири
сам скоро здрава.
месеца
под
Још
надзором
ме двecrlil пута ако xofieтe!
t-7
�Или нека xohe аспирин. Добро.
Све траже исто!
Та нећете рећи, ваљда, да има·
те глэвобољу!
апЬс{ола, кад би морали да воде
надзор о овим девојкама, изгу
били би ту своје апостолство!
Уосталом. онај који је био на
Дај, аспирин! Аспирин .~а
сае или штрајкујемо! И морамо
д:~ попустимо. То је разонода за
њих". Али ми, Боже мој, нисмо
жандари, не можемо вечито ју
рити за њима, кад крију <:воје
љубави по ћошковима, умивао
ницима, степеницама". Та на то
једино
и
мисле!
Ето
једна,
-
челу ове дванаесторице, још пре
две хиљаде година предложио је
други СИЈ:тем за изгубљене кhе-
својим другарицама,
знате
ли
ли шта је урадила?". Уради.ла· је
нешто у супу." Тек доцније се то
дознало.
Очајне, остале су ре·
кле: "Кад помислимо да обично
не једемо супу јер нема никца
сС\ли, а овај пут смо је сву по
љупале, тако ј~ била фино засо
љена." Њихови злочини, прчче
о
проституткама,
разни
ево
о чему говоре".
смо
поред
како
их
њих,
довести
трикови,
Читав дан
-
прогањане
до
тога
да
се
интересују за нешто друго? Ка
ко
испунити
њихово
срце
и
њи
хов дух?
То су сјајне жене; али нису
стручњаци . Ниједан педагог не
би пристао на дванаест сати ра
да дневно за триста франака ме
сечно. Пред неупућену надзор
ницу доводи се стадо разјарених
девојака. И тражи се од ње
да
бу де апостолка . Истина, о њима
се старају и добротворке, дивне
и благородне.
Механнчки, незанимљив,
корисан
рад;
ни
радости,
бес
ни
и
какве физичке вежбе, десет сати
потпуне усамљености у ћелији,
никаква веза са животом који на·
пољу струји нити са социалним
питањима, никакав идеал који би
их одушевио. Да се тражио не
би се нашао бољи начин да
се
код рано сазрелих девојака иза
з о ве
ненормална
сексуална
раз
д раженост . .Јер веh имају услоэа
за то .
Ово је · најбољи Дом те врсте,
пита се, онда, какав је најгори?
Кад се та
помамна
раздраже
ност, коју су у девојчицама про
бу дили: средина, људи које су
срели, често и сами родитељи, . а
к о ју је још више појачала усам
љеност у затвору
кризе,
плач,
-
претвори
претње
у
самоуби·
Није
ов де
реч
о
без војника, исто што и коњ без
главе. Мали би се стидео пред
не
својим друговима и било би мо
која нам
својим
душевним
и
говори
васnитким
гуће да нам школске в л асти оду
вољама :
зму
Наш Ханс је навршио осам го·
дина . Раније је рођендан нашег
детета за нас била права свеча
ност . Сада је његов рођендан за
нас
родитеље
само
дипломатско
изврдавање, а за дете право бој
но поље.
Били смо пацифисти. Ми смо
то још и данас. Али, ми то не
смемо да кажемо .
Чак ни нашем малом синчићу.
Не слутећи мали брбљивац би
могао већ сутрадан да нас уне
срећи.
посто л ке,
18
него
и
свих
а
дванаест
право
васпитања
тета , када би
у јавност.
цео
нашег
случај
де
избио
Ханс је дочекао свој рођендан
једном
битком.
Гласно је одје·
кивала његова убојна песма.
О Штрасбург, о Щтрасбург, ка
ко м~ срце боли
Кад се на твојим кубетима вију
триколори.
О Штрасбург, о Штрасбург, ку·
нем се до гроба црна
Да ће се скоро вити застава цр·
но-бела-црвена.
Ханс ј-е написао на једној це
дуљи
ове
Ова песма се сада највише пе
жеље:
Нови тенк са контраавионским
топом.
Војници, по могућности Француски и Немачки.
Оклопњача
наш учитељ то
каже .
Посматрам свог малог и · не мо
гу да кажем ни једну реч . Ништа
не смем да кажем, па ипак? Штг
ћу да урадим ако Ханс буде пре
причавао то у школи? Нарочито
своме учитељу? Не, то не могу .
Морамо наше пацифистичко осе
ћање задржати за себе .
Мајко,
наставља
Ханс
ва у свим немачким школама. По
мооа iv
пропису
руку
на
деца
заклетву
да
дигну
када
певају
други стих . Мој дечак то већ са
са топовима .
Шта да радимо?".
Ханс примећује моју<f<олебљи
вост. Важи, мама, зар не? Ти
ћеш ми купити све, све! Хоћу да
водим рат . Рат је тако леп. И
даље.
Наш учитељ је рекао да је онај
који не жели рат издајица отаџ
бине, кукавица и дрипац . Такве
вуцибатине треба презирати. Је
ли, мајко, да смо ми чисти Ари·
јевци?
За рођендан је Ханс добио
војнике . Вероватно ће , несхваћа
јући ово, вртети главом пацифи
сти иза граница Рајха. Али, ми
нисмо могли друкчије да посту·
сно је посматрати завезаних ру
само несретне
ју исти систем само. још појачан.
у ратном духу . Код нас је дечак
мајке ,
н е кој
цемерство, бес, револт, покушај
не
његовим именом и крстом покри·
внсокој
ј едне
о
пимо. Купили смо војнике. Ужа·
-
ли су га, разапели и похитали да
личности. Ов.о је .И•скрсн извештај
ством, .11езбијске склоности, ли
бекетва,
Није ни помишљао да затво
извесну Марију
Магдалену,
извесну жену која је покуша
да изврши браколомство . Чу·
Ханеов рођенда:ц:
одједном урла." из нервозе, же
ље, досаде, шта знам ја? "Ћути! "
~ Баш да не умукнем! И да до
ђе претседник Републике нећу да
умукнем!
"Да би се освети.'!а
ри .
рй
ни
ла
ку и запушених ушију како ва
спитачи васпитавају нашу децу
свим
механички
чини.
После извесног временЈ поно·
во улазим у његову собу. Скоро
сви француски војници леже
на
под у, без г Ј1аве.
питам,
Xaf:!C,
Све
лепе.
шта
нове
то
ра д иш?
војни к1:
сн
у ни
штио .
Блистајући
мали
од
фелдмаршал
за д ов о љства
ми
одг о вара :
Мајко, Немци су победили . О·
ни који леже, су све Французи ."
и
један
гомилу
презрив
п ал их
Али Хан с.
п о г лед
в о.1 н ик а
одм ери
на
поду .
за р Французи
нису
људи?
Мој дечак ме"посматра без ра
зумевања . Мама , па онй су наши
вековни
непр и јатељи.
И
даље
као да ми замера: Зар т и чак ни
то не знаш?
Зар ти
неразумеш
политику? али". дубок уздах се
оте
малом
из
груди
и
заврши ".
па ти си само жена!
Ужас ме је обузимао док сам
слушала
ове
речи.
�Болести ногу радног света
Проширење вена
Има једна читава група боле
сти од које болују људи и жене
само садашње цивилизације, а
примитивнији
и
некултурнији
народи од њих не болују . Нека
дашњи људ и који су се нестално
селили
по
природи
или
мушкарци и жене. У садашњој
цивилизацији и мутuкарац и жена
осуђени су да раде прекомерно,
изнад својих снага и да своје но-
па често и по ноћи, кроз годи
не, кроз цео живот, стално нашr
ноге слабимо и упропашnавамо ,
да скоро свака трећа особа сада
шњ е цивилизације има по неки
недостатак или оболење на но·
гама .
савреме·
Код наших же на долази
ни примитивци, . који живот Про·
в оде
у
трчању
и
лежању,
дец е , имају и довољно кретањ~
и д о вољ но одмора, да своје ми ·
шиhе развију и одморе, да своју
цирк улацију крви у ногама убр·
зају и одрже у току. Међутим,
откако
су
постала
села
и
не
хране и одмора,
само
што
раде
по
цео
дан ,
прве устају на ноге и последње
леж у , него оне подносе и све те ·
гобе материнства, од првих ун у ·
трашњих поремећаја у почетк у
трудноће , па до стварног прити·
ска повећања материце на окол
не вене и органе у доцнијим ме
сецима тру дно ће. Тако се код
већине наших домаћица ноге ис
кваре управо код трудноће, не
градо
ви, жене стално везане уз кућно
огњиште и за д о маће спремање,
а мушкарци, па сада и жене , ба
чени у радионице, канцеларије и
на п о ља, са напорним радом без
дово љ но
још
једна отежавајућа околност . Оне
попу1
кад
почеле
прве,
а
је носе цео терет тела и морају
стичу
заједно и рад и повећање те
жине, и слабији организам, и
већа потреба поштеде и одм о ра ,
који наше домаћице у већи ни
случајева немају довољно не с а
у
непрекидном
ста
ј ању.
Од превеликог стајања и седе
ња успорава се циркулација кр
ви у ногама. Крв почиње да оди
лази од срца и задржава се у ве
Пре лечења
навља
се
довољно,
пуни
се
уг·
љеном киселином и постаје там
нија . Оваква крв која се довољ
но не освежава кроз плућа, не
даје ногама свежу храну и због
тога
се
и
кожа
на
ногама
шири
и стањује, или запаљује и задеб·
љава и најзад пуца и отвара се.
Вене, модре жиле у којима крв
застаје, све се више шире и по
стају видљиве те у неким случа
јевима искачу под кожом као ка
кве кврге, вијуге, змијолико, па
чак и у величини јајета. То се
ге напрежу преко границе ко ју
ноге могу поднети. Ноге данас
подносе терет, за који оне нису
дорасле. Већ за један час стаја·
ња ноге отичу за преко 3% а за
8 или 12 часова стајања још мно
го више. За један час седења о
тичу за око 2%. То значи да ми
сталним седењем или стајањем
при раду или у собама, гостио
ницама, каванама, из дана у дан,
неповољне
та д а
околности
мо тада, него готово никад у то ·
ку
нама ногу. Ту она стоји, не об
све
јер се баш
по
да
држе
више,
друге,
сле
га
све
некад
су трпети у првом реду ноге, ко
свог
тешког
и
преоптереће ·
ног живота. Нарочито су опасн е
године између четрдесете и пе ·
десете
мења
када
и
се
цео
пролази
организ а~1
кризу,
док
не
уђе у нову равнотежу. У то д о
ба често се отварају прве ра н е
на ногама које су већ пре т ога
превеликим
радом
и
преоптер е·
ћењем ослабљене.
Савремена медицина може ове
болести са успехом да лечи . Она
истина
не
ширење
може
вена,
запречити
али
их
про·
може
от
клонити када се већ проши р е.
Без резања и операције: је д н о
ставним убризгавањем неког .~е
може често приметити и кроз ча
рапу. Крв може и да се разлива
из осл абљене вене по ножном
ка у њих (најбоље једне сп еци
који се прстом могу напипати у
јалне врсте рибљег зејтина ), по
сле чега се овакве непотребн е и
штетне вене смањују, сплаш њ а
вају и за неколико недеља н е ·
стају. Тада и нога постаје ла кша
и циркулација правилнија. А к о
ткиву. Чак и цела нога, од прста
су н о ге
до
најпре дрле око чланака, па И.Је
ткиву, па такве ноге онда имају
шарен
изглед, пун тамних и сме
ђих места . Ако се такве вене и
ткиво
око
њих
запале,
онда је
таква
нога
пуна
тврдих
чворова,
колена,
па
и
више
на
горе,
отечене,
-
оток почи ње
може бити отечена, задебљана и
тврда као бетон . Кроз такву оте
све
чену
онда се увијају неким специ ј а .1 ним фластерима, најпре два пут
и
стврднуту
ногу
циркула
ција се све теже обнавља, нога
све више страдава и најзад на
појединим местима отпада, то
јест отварају се тзв . живе или
вечне, хроничне ране (улкус кру·
рис).
Од ових бо.11ести
страдају
и
више
према
стврднуте,
недељно,
а
горе,
запаљене
после
и
два
у
ак о
су
ран ама.
пут
месе ч
но. У тим такозв . пластичним за·
Поспе печења
војима треба што више ходати
(Не лежи се, јер лежање још в и·
ше слаби ноге). У том ход<n-ьу
ногf' ~плашњавају, тврди чвора ·
19
�ви и конопи се упијају и неста
и новом кожом и тако зараш!1у
ју
те
се
цела
нога
опоравља
Плач
шњим
_ мора
у
извесним
размацима
Нажалост ово лечење није још
тога, у садашњој беди народних
управо
онима
приступачна
којима
би
била
најпотребнија. Зато би целу ме
дицину
требало
те жртве ко ј е оне радо чине за
своје дете, не само да детету не
користе
код
раширено међу лекарима, а осим
није
нарочито
реорганизовати
сиромашнијих
слојева
него
му
чак
и
шкоде .
Дете плаче. Мајка у томе ви
ди испољавање бола и према
прастаром обичају, узима га на
Нарочито је болно то питање
годи
да понавља, да
тако ноге одржавају здрави
щ1 и способним за даљи рад.
она
но
не непотребну нервозу и онемо
гуhу је миран сан.
ct>
слојева
одојчета,
одо.1чета
ћу проузрокује код целе околи
и
освежава. То наравно може да
врши само лекар. Ако су ноге
јако запуштене, онда се овакво
:1ечење
•
Плач
ју, ране испуњују свежим месом
где
дете није ноћу изоловано од о
сталих чланова породице. Љу ди
који су запослени преко целога
дана и којима је потребан од
мор, нису у могућности да надо
кнаде изгубљену енергију. И у
овом случају је жена у неповољ
нијем положају. Изнуреној од
порођаја, дојења и дневнога по
сла, њој специјално тешко пада
недостатак ноћног одмора. Она
крило,
љуља
га
и
пева
му
да
га
умири.
И заиста одојче ако нема на
рочитог
снн.
разлога,
умири
се
и
за
Шта је проузроковало - ово
наг ло стишавање?
Кад
одојче
узмемо у наручје и пригрлимо
оно има осећај тuплоте и зашти
ћености /{ао у мајчиној утроби.
ЈЬуљањем
се
понавља
ритам,
детета. Осећа се кривом, јер ми
који је оно осећало још у мајчи
ној утроби, кад је она ходала.
Тиме се је оно опет повратило у
која засеца у социјалну полити·
сли да је околина чини одговор
оно
ку,
ном за плач детета. Она налази
ј ем је било до рођења. Као што
да
видимо,
и
ставити
на
нове
основе,
у
слу
жбу народу. Али, то је већ тема
а
ми
ч.'Iанку
смо
желели
укажемо
да
на
само
у
овом
нека
о
болења на ногама, која су најче
шћа код нашег радног света.
реагира
на
сваки
покрет
и
глас
је једини лек узети дете у
наручје,
љуљати
га и дојити
иако овоме још није време. Тиме
постизава да дете сваке ноlш ре -
да
се
измени наш
начин живота,
јање и седење. Код свих посло
не само фабричких,
него
и
кухињских који се могу радити
седећи, треба
избегавати
пар
и
пута
опружити
на
дан
про
мишиће,
опружити
се
да
се
ноге
испразне
против
новонасталих
животних
неминовно
да
се
прилагоди.
да
га се узме
на руке
на
че
од
стекло
за
цео
неисправно
живот,
да
искуство,
плачем
може
све да постигне. Ми врло добро
накупљене крви. Два пут дневно
довио плаче, и по неколико пута
знамо да се мајка тешко
ићи у шетњу средњом брзином
се буди.
помирити
према ритму срца ~ млађе осо
Међутим је врло лако дете, од
бе брже, старије спорије. Бави
учити од буђења по ноћи. У бол
ти
се
што
више
на
свежем
ваз
.Јуху и природи, бавити се спор·
том
и
.Јати
и
и
санаторијама
бар доне_кл~ примењује
где
се
модер
на
тога
тим,
руке .
да
ако
да
Треба
то
не
да
ипак
може
узима де
је
свесна
чини,
само
испољава своје осећаје а не ради
у
корист
детета
.
пре
се одваја и дању и ноћу од мај
ке; донесу јој га само за време
кретању него до
дојења. Тиме се постиже да се
дете навикне
ношење,
уопште
трчању
ницама
те
с
Код одојчета, које није ноше
но и љуљана, плач остаје само
сигнал потреба организма, а не
сретство против
одраслих.
На
гимнастиком,
из.1етима,
не,
руке и Љуља га . Последица је да
дете све више плаче да би било
све више у рукама . Тиме је одој
и
кревет, или на земљу, бар на пет
минута
и
са том душевном појавом и само
ради према
свом осећају, код
најмањег плача узима дете на
Затим, по_сле једног сата
потребно је мало
здравог
ко
и љуља. Мати која није начисто
какав наслон . Енглеске домаhице
шетати
код
у
услова, којима међутим дете мо
сног циља
већ доста послова обављају се
седења
плач
стање
Плач више није сигнал . потребе
организма, већ сретство потсве
стаја
ње и употребити столицу или бар
дећи.
сретно
Одојче примети да овај плач
има своју последицу: узимање
на руке, љуљање и дојење, оно
га наравно осети и обилато ис
коришћава.
то јест избегне прекомерно ста
ва,
и
мирног одојчета је први протест
ра
У целој овој ствари важно је
мирно
недељним
више
се
с ада.
на
хигијена
дању,
док
и
педагогија,
на
их
дете
редовне оброке
ноћу
уопште
и
кање
љуљање~и
навикнуто
Наравно за све ово потребно
не добија и тако се и не буди.
је имати више слободног време
Осим тога не стиче штетну нави•
много труда,
на , боље наднице и здравије у·
ку љуљања и ношења на рукама.
То исто могу постићи и мајке
код своје куће, то јест и оне ко
је се не порађају у болници. Да
би имале потребну хигијену и
мирноћу која једина у овом слу
чају осигурава успех, потребна
им је само јасна свест о томе, да
на пла
врло
теш·
љења.
с.1ове рада. То је социјални за
тиме
дет~.
.Јатак оних који су за то позва
ни ,
а
у
првом
реду
самог
рад
н о г света, који мора да се брине
з а своје здравље и своју будуh·
н ос т .
20
ко
је
одучити
и
то
изискује
енергије
И• стрп
Ако мајка успе да своје соп
ствене
инстинкте
надвлада
и
де
те целисходно васпита оно ће
стећи искуство, да своје жеље
на здравији
испољава -
и кориснији начин
а неће својим пла
чем штетити себи и околини.
�ЖЕНА И СПОРТ
коатлетичарке Југославије, Б . с.
клуба и Баска. Присуствовао је
велики број гледалаца, који су
топло поздравили напоре женске
Све оне постају у неку руку ма
шине за постизање све веће бр
Није више потре бно трОШ"IТИ
речи и доказивати да је жени
спорт исто толико потребан кэо
и
мушкарцу.
То
је
данас
зине,
ге
-
престаном
где се непрекидно кроз ду
часове
понављају
и увек исти покрети
лико
механизиран
-
постао то
ке,
монотон,
чког
и
физичког освежавања
радних људи. Тако је кретање на
и
бно да
свежем
би
се
удови
повијена
груди;
и
цео
занесене
спортском
славом и
и
учини о
основни
циљеви
спорта,
несу~t
·
њиво најтеже погађа жену.
•
>Кенски пакоатпетски
горим хигијенским условима не
митннr
готово
животну потребу, он је још увек
привилегија
једне
обезбеђене
мањине којој служи као доко
тембра ове
лица.
учествовале само жене.
Први пут у Београду,
лакоатлетски
циљеви дана
се
у
године,
митинг
Београду
и
27
сеп
одржан
на
коме
је
су
Оне су
раније
бавиле
шњег спорта не пружају довољ
лакоатлетиком,
не
масовно
ле
своје утакмице увек у окви
напори и
ру
хазенских такмичења.
услове
за
спр овођење.
његово
Његови
али
су
одржава
Укуп
могло
се
видети
оне
тив предрасуда да физичка кул
тура није за жену.
Значајн о је да неке такмич:Јр
ке у
разговору
важну
подвлаче
Ми ћемо се трудити да да
спорту
његов
прави
није циљ да правимо
реко рде ,
већ да што већи и шири круг де
војака у Београду привучемо на
спортска
игралишта
и
дамо
Такмич ење је у сваком пог .1е
ду успело . Само би се могло по
желети да на идућем
митинг\'
буду заступљене девојке не са,1 0
из три воде ћа београдска клуба.
већ и ма лих клубова са перифе
рије, уколикс, имају хазену и.1и
лакоатлетску
су Чук аричк и, Брђанин,
uекордера
улажу
се
сва
ю1
могућности да се у једној дру
гарској средини и физички раз·
вијају.
чарки.
Овај митинг приредиле су ла-
i.
борба за рекорде, средство за
мерење снаге ."
Његова
снага
баш лежи у томе што се пом о ћу
њега ~~,!'!ија другарски дух ~е
ђу такмичарима не само једне
земље већ целог света".
Нама
љу
успеха и искоришћавања
крЈј
њих снага појединаца да би по
стигао рекорд.
Око "звезда" и
знача
Спорт никако не треба да буде
но је стартовало око сто такми
индивидуалннх
једн у
чињеницу :
тежње данас су управљени у ни
форсирања
с
схва
тају спорт и како се боре про·
лесна срца и да ће с тугом з2гледати своје деформисане ~ш
шиће.
Овакав спорт, у коме се у бе
сомучној трци за рекордима пот
пуно превиђају и запостављнју
леђа
преставља
лицима
-
организам
и
вим
мо
укочени
Организација
r-1ею1
резултати ,
коликом озбиљношћу
га дана да лече оболеле ноге, бо
оживели
мушкарци
им
нарочити
го воље и истрајности. На њихо
зичког напрезања морати једно
отпорнијим за многе штетне у
тицаје рада.
Иако спорт за многе жене ко
ј е раде под истим и можда још
го
да
неки
али су такмичарке показале мно
плуl1а,
се освежила
исправила
страху,
нути
потре
ваздуху
која су се напунила прашином и
димом по малим канцеларијама
и нездравим радионицама; да би
угнуте
рекорда .
појединачним успесима, треба да
знају да ће усЈ1ед претераног :Ри
спорт је неопходан ради психи
чистом
другог
"нова" не преотме славу.
И не
само оне, већ и све младе девој
одређени
и
неког
Због тога и престају да имају
свој лични интимни живот. .Је
дина им је жеља да туку своје
сопствене рекорде, живећи у не
већ
свакоме јасно. Данас, када је
посао у канцеларијама, у радИ •)·
ницама, а нарочито у фабрика
ма
или
омладине из Београда.
На овом мити нгу нису постиг
секцију,
као
шт о
Једин
ство.
сред
ства, да им се створе најповољ
нији услови, како би се из њих
извукла још која победа или ре
корд.
Међутим, шта видимо на дру
страни? Отсуство сваке
rој
rежње да се
огромном
броју
младог радног света омогући ак-
\
једно право спортско такмичење.
1
тивно учествовање у спорту Врло често
1
се поставља пи та·
ње: да жена, можда, н е губи од
своје
"женскости "
бавећи
се
спортом,
да спорт не утиче ште
тно на женино здравље? Свака
ко да
не, ако се н е претерује.
Али данас у преоштрој
конку
ренцији и претераној борби за
рекорде,
страдају
како
ње:1а
"женскост'', тако и њено здраз
ље. Стифенсова, Ван ден Оуце
нова, Валасијевичувна, постају
жртве
свог
сопственог
успеха.
Зрика Краин овнћ на старту
21
�Технички
ре3ултати:
метара.
60
Јуниорке:
(Панчевачки
спорт
Кордић
9.1,
Нела
Пуја
клуб)
9.1,
Радовановић
(обе Југославија) . Сениорк е:
9.2
Крајиновић
Кугла.
Баншчак
8.1,
Крајиновић
9.1.
8.25, Иве
Јошт 8.11, Живковић 7.12.
Ју
ниорке: Петровић 7.06.
Трчање 800 метара: Благојевић
3.03.8, Ђорђевић 3.20, Алимпије
вић 3.25.8.
Скок
у
даљину.
Крајиновић
Баншчаг 4.02, Пуја 3.99. Ју
Ра до вановић 4.1 1, Соти
5.06,
Дискос. Крајиновић
ковић
Скок у
Баншчаг
Штафета
ниорке :
ровић
3.87.
вис .
Јуниорке: Стефани
117,
Кордић
133,
117.
26.40, Жив
21.78.
Крајиновић 143,
Јошт
23.63,
Нела
4Х 100.
П. с. клуб
58.2.
Кунади
123,
Југослаю1ја
62.
Преко сто девојака са великим одуше вљење м учествовало је на првом лакоатлетском митингу жена у Београду.
МОДА
Неколико речи о моди
пе
и
шалови,
потпетицом,
цинеЈЈе
бере,
Мо да се мења све већом брзи
ном . Иностране и наш е веЈ1ике
модне ку ће неисцрпне су у 1ювим
идејама.
Скоро б и МОГЈIИ рећи
тични
да месечно
зо не, боје,
јају све већи број
лансирају нове фа
материје и украсе,
који нас у првом моменту збу
њ у ј у својом необичношћу, а ли
на које се брзо навикнемо. Је- '
дан
део
-
жена,
наравно
само
о не, чији џеп то допушта оба
везно примају све нове захтеве
моде.
Насупрот томе, све
изграђује једна мањ е
љ ива
мода,
-
мода
више се
промен
радне
жене.
Та мода захтева- од хаљине,
поред тога што
.ie
да
лепа, буде и
практична. На улици, у канцела
ријама, при проводу па чак и у
купаЈЈиштима с рећемо све више
жена, које нису обучене изричи
то по последњој моди, аЈЈи ипак
изгледају добро, љу пко а често
и елегантно обучене. Јер капри
си
стално
пр оменљ иве
моде
не
са
ниском
кратка
коса,
кратке чаране и .iош многи прак
из
детаљи
мод е ,
модних
-
не
великих
осва
жена .
доноси
ћемо с амо оно, што је заиста
практично, Ј1 е по и уз то и јеф
т ино.
Још је намера
да
помогне
наше
нашим
рубрике
читатељкама
~а мог у саме спремати себи је~
ноставне
ком
ше
ствари,
плетене
Поред
напр"
хаљине, да само
пр е правке,
нице.
као
разне
тога
модне
радо
ру
вр
он
одгтн
рамо на сва пита ња у нашој
брици
ру
"Савети " .
•
Зимски капут мора да бу де то
могу једноставно одбацити и у
пао ,
чинити
доброг кваЈiитета и у једној од
такозваних неутр ал них боја. Вр
ло је мали број жена које сваке
су
старомодним све оно што
радне
део
жене
жена
практично.
тлови
и
-
-
дакле
велики
прихватиле
Зимски
костими
као
капути,
ман
енглеског
кро
ј а без пелца, спортске хаљине за
лето
и
зиму,
кукичани
22
руком
костими,
плетени
пуловери,
или
ка-
тако
солидног
од
да
наш
послу)!ш
зимски
за
сваку
материје
године м огу себи да сашију по
један зимски капут, а још је ма
њи број оних које за једну се
зону могу се би да осигурају два
или више капута. Према томе , не.
ако изаберемо штоф
квалитета,
неупадљиве,
мирне и тамније боје, који се мо-
же носити како при лепом јесе
њем
и
или
у
зимском
данима
времену,
ружног
тако
времена,
на
киши и на снегу. При избору бо
је морамо исто тако једнако
имати пред очима боје оних ха
љина
са
којима
Водићемо
боја
располажемо.
строго
рачуна
зимског
бојом
капута
сваке
од наших
да се
слаже
са
хаљина .
Јер ништа није ружније неге· на
вући црн капут преко тегет пла
ве и браун хаљине, и,~и обратно.
То не зна чи, међутим, да само
исте боје могу да иду заједно
и
да
само
једно
Зимски каuуши
једноставан,
да
дино
него
салона
вида
прилику. То се може постићи је
Наша рубрика и наши савети
о мо д и треба да служе потреба
ма радне жене
Од париских и
осталих
из
мора
жалост
на највећу
-
капут
никако
изЈiазе
креатора
смемо ни једног тренутка да из
губимо
и да
оне
могу
само
да
иду
за
могу
оне
да
стварају потребну скљадност. По
стоје многи КО'Нтрасти боја који
се
игром тонова
по
слажу.
невероватно ље.
Узмимо,
напримfр,
шнала средње величине ~је су
обложене истим штофом или ис
више
подвукао
чисто
женски
карактер капута, потребно је да
они
до
буду окруласти
самог
иљи виспки
рамена .
Што се тиче кроја, сматрамо
да ће ова два типа најбоље од
говарати
за
овогодишњу
сезону:
�Капут
од
штофа
спортског
модерна пинија
кроја. Он најбоље одговара
тањим, виткијим женама. Зими
када се испод капута носе дебе
струку,
ли
капути
буду
а
врло
Како IЈеше освежиши
захтева да ови
јако
стегн ути
широки
при
у
вашу u11ошлоtодиљу
дну.
хаљину
Модеран је такозвани "крој зво
ова
на". Али у томе не треба прете
кав један капут на пунијој же
ни и сувише је кабаст да би мо-
ривати. lllирина капута при дну
Вашу стару зимску
хаљин у
моћићете врло лако да освежите
врло је
и реновирате, те ћете тако им а ти
1·ао лепо да изгледа, тим пре што
слободно
крој
са
џемпери
и
пуне
захтева
хаљине,
појас,
а овај
опет
резултати
могу бити и супротни: капут ће
појас и рукаве. Купите некол и
ландарати лево и десно, а то ће
ко боја вуне, јер
на пуначком струку, маколико га
капут
се
предњи
део,
носи
преко
ка
јер допушта
за јесен хаљину која ће изг.1е
дати као да је нова. Купите ву
н у у разним бојама, игле, и на
штрикајте . једну пасу, кра г ну ,
њом
затезали, још више подвлачи го
јазност. То се унеколико може
избећи тиме што ће се један део
појаса учинити невидљивим. Са
мо се једна половина појаса, ње
гов
практична
корачање,
претера
огромне
данас
често
и
али
ако
се
над овежу
на
г локне
чини,
као
што
ће наштрика-
још више сметати при ходу.
Рукав на капуту је уздигнут,
аЈЈИ не претерано као ш то је би
пута, док је дру га половина, део
на леђима, сакривен испод капу
ло
та где је провучен. Појасеви се
праве само од истог штофа од
кога је капут, или од коже. За
тварају се помоћ"
спортских
ваЈ1и да скроје што комп л ико
ваније и што надоданије рукаве.
Око лактова рукав је чак тесан,
шнала средње величине обложе
шта
не такође истим штофом или ис
си,
том
Никакве п уфне ни набори нису
више модерни. Сва је важност
усредсреl)ена на рамена , али се
кожом .
Крој
капута је једноставан,
широк, са шлицем ИЈЈИ дубоком
фалтном на леђима. Рамена су
скројена у полураглану, т. ј. ру
кав се ппродужава до самог вр:l
та, али
На
самој
као
нека
године,
ка
или бар
ни
на
норма Ј1не
том
ништа
са
не
њима
Џепови
т им
рукаву
сме
нс
ни су
капутима.
ширине.
не
да
сме
сме
га
отежава.
претеривати .
неопход ни
Ако
Ни
да ви
их
!Ia
желимо,
они се морај у усеlш у сам капут,
раглана.
код
ивици
врста
прошле
Ј1ин ијо'l1
не више косом
као што је случај
модерно
да су се кројачи просто утр1си
било укосо скоро до самог кука,
рамена,
рукав
нарамењаче
пре
лази ту ивицу и пење се до врата.
било сасвим
вертикално, у
последњем сЈ1 у 1 1ај у
овом
закопчавгју
се ј ед ним дуг метом за сам капут.
Ревери не морају бити строго
мушки. Напротив, да би се што
више
ски
нодвукао
карактер
је да
они
високи
до
као
чисто
капута,
буду
жен
потребно
округласти
самог
или
рамена.
Два џепа, нашивена, треба
нас потсећају својим обликом
ревере. Џепови су данас врло
жни на капутима и о њима
могло
Они
врло
много
угла вном
да
дају
се
сву
да
1н1
ва
би
пише.
ни делови бити лепши ако с у у
пругама; својом живошћу више
ће отскакати од штофа, што ће
дати весео изглед вашој ха љ и
ни. Ако купите основну бој у ву
ориги
налност капуту. Нећемо се овде
ба ви ти извесним џеповима који
се данас праве и који имитира
ју разне друге предм ете, као ам
ре.11чиће, ручне торбице, па чак
и рукавице . У питању нису вн111с
каприси
моде,
мо
покушаји,
као
интересантни
него
не
исту
пр от,
као
што
почнете
џепови морају бити нашивени и
правите
у облику ревера.
·1ије
три чет
врти дужине. Њих можемо, ме
ђутим, препоручити само онима
који су себи већ осигурали ка
нормалне
дужине.
Данашња
- - - -- --- -- - -- -- - -
Капут на струк .
Претплата:
годишња
стаје
дин.
48,
су
нај·
или
;i.a
најпре
штрикате ,
на
мустру (од хар
муслина)
према
к ојој
потребићете следеће боје: за uC·
нову, бод "жерсеј' ' ; за п руге U().
1
штру мпандла" . Можете, на пр н
:v~ер у овој п р о п ор цији: три ре
да жерсеј, један ред штр умпан
дла; три реда жерсеј, два р еда
ме ивице хаљине, али нису ружни
пут
на
од
ћете се равнати у току рада. У
Дужина капута допире до са
истог кроја
онда,
пруге
живљих боја; узмите, рецимо ,
црв ~ н у боју као гранат и п л ав о,
и ли зелено и жуто итд. Пре н о
са
прави,
примењени модни изуми.
Све
што желимо подвући то је л.а
ни капути
хаљина,
направите
штрумпадла
полугодишња
ција Пашићева
6 -
24
дин.
Број чек. рачуна
Уредница
прима петком
54372.
4-6.
итд.
Уредаи штво
и
администра
од
23
�nоштар1111 а п,1аl\ена у l'OTOBOM
L
.Ж:ЕНА ДАНАС
Наро д ш1
послаш1н
рес Ибар у ри,
"Ла 1111 ~ио нариј а"
н~:~.еље
1)виједа,
позна1 а
борила
-
на
rюд
1
Доло
именом
ноја се пуне
фронту
3
Гвада-
рам<'
Инкарнацио
~штета,
Једна
ш11а11ска
Воајола,
сада
Милицио11арк ~ пuлазе ма Фrюнт
~1111111цнонарка
В.ыс11ик и уред ник: Радмю1а Дию1 трнјсви\1
секретар но
милиционарка
Жор,1<а 1<.1ем . 1нсоа
23. Шта~1nар ијз Драг. Гlопонић а , Л _v ја Б аrтуn
61)
.Ј.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Periodika/časopisi
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
SP
Periodika
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žena danas br.1
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Omladinska sekcije Ženskog pokreta (Mitra Mitrović, Radmila Dimitrijević, Olga Timotijević…)
Source
A related resource from which the described resource is derived
http://gerusija.com
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
februar 1936.
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
SP-26
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
25 str.
1936.
antifašizam
emancipacija
Omladinska sekcija
Žena danas
ženska istorija
ženska prava
ženska štampa
ženski listovi
ženski pokret