1 10 2 https://afzarhiv.org/files/original/723a13938bece64f578aa628311009d8.pdf b022176994e66d31aee35886496f1f99 PDF Text Text ��Ovo kolo LEGENDI izdavač posvećuje i izdaje kao jedan od svojih priloga obeležavanju šezdesete godišnjice revolucionarnog debovanja Saveza komunista Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje » 4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju revolucionarnih tradicija naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent dr Venceslav Glišić Uređivački odbor Radmilo Lale Mandić (odgovorni urednik) Mirko Vujačić Stanica Milošević Ivq Matović Dragan Marjanović Urednik Ivo Matović Lektor Milena Popović K orektor Gordana Rosi Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štam pa »Nikola NikoLić«, Kragujevac Štam panje u tiražu od 3.000 primeraka završeno marta 1979. �STANKO MLADENOVIĆ Spasenija Cana Babović ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO Gornji Milanovac, 1979. �BIBLIOTEKA »LEGENDE« IX KOLO ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE �Ti si se kao istaknuti revolucionar od ra­ ne mladosti požrtvovano borila za revoluci­ onarni kurs naše Partije i za dosljedno ostva­ renje historijskih ciljeva radničke klase. U izvršavanju krupnih zadataka koje ti je dava­ la Partija ti si uvijek, u čitavoj svojoj sadr­ žajnoj i plodnoj aktivnosti, ispoljavala naj­ vrednije osobine pravog komuniste i dosljed­ nog revolucionara. U predratnom revoluciona­ rnom pokretu nisu te pokolebali ni hapšenja, ni progoni, ni mučenja. Tvoje herojsko drža­ nje pred klasnim neprijateljem postalo je pri­ mjer generacijama mladih komunista kako se treba boriti za komunističke ideale. U organizovanju ustanka i tokom narodnooslobodilačkog rata dala si veliki doprinos pobjedi na­ še revolucije. Poslije oslobođenja sve sposob­ nosti i revolucionarno iskustvo posvetila si socijalističkoj izgradnji naše samoupravne za­ jednice, radeći neumorno i predano na odgo­ vornim funkcijama u SR Srbiji i federaciji. (TITO, u telegramu Cani Babović, povodom njenog 70. rođendana, mar­ ta 1977. godine! ��Deitinjstvo bez detinjstva Spasenija Cana Babović rođena je 25. marta 1907. godine u Lazarevcu, tihoj šumadijskoj pa­ lanci u živopisnoj kotlini Kolubare. Njeni rodi­ telji, Vaša i Stamena ćuković, imali su petoro dece: Životu, Leposavu (umrla od tetanusa u prvoj godini života), Spaseniju, Boška i Radmilu. Otac Spasenijin, poreklom Sandžaklija, došao je u Lazarevac 1901. godine i tu se, pošto je otvorio pekarsko-mesarsku radnju, oženio iz sela Zeoke. Bilo je to 1903. godine. Stamenu je sreo slučajno na vašaru u Lazarevcu. Vaši se dopala izrazito lepa devojka, pa je brzo zaprosio, a i ona se nije mnogo dvoumila. Sve do balkanskog rata porodica Vaše ćukovića dobro je živela. Kuću nisu imali, stanovali su pod kiriju, ali je zato, kako se seća najstariji sin Života, imalo od čega da se živi »dosta hleba, mleka, sira...« S manjim prekidima, ratovao je sedam godina. Borio se protiv Turaka, Bugara i soldateske Austro-ugarske Monarhije. Pušku je skinuo tek u proleće 1919. godine, kada se posle dužeg lečenja od tifusa u Bizerti konačno vratio iz rata. Dugu i tešku borbu za slobodu skupo je platio. Kada se, iznuren od teške bolesti, vratio, Stame­ �nu nije zatekao; umrla je od tifusa u drugoj go­ dini rata. »Kao da je juče bilo« — seća se Cana Babović — »bilo je proleće. Otac se vratio kada je svaka nada bila izgubljena. Bila sam u dvo­ rištu kada je naišao — ostareo, osedeo, sa nekim ruksakom na leđima. Seo je na travu, a mi smo se okupili oko njega. Dugo nas je gledao onako u ritama, bose, bez majke. Setio se svega, uzeo nas na krilo, dugo milovao i plakao, plakao. Zbog smrti majke i zbog rata, bili smo propali.« Sve do smrti majke Cana je, igrajući se po ceo dan s vršnjacima, bezbrižno živela. Bila je zdrava i lepa devojčica, vedra, bistra, blage i pitome naravi. Plava kosa i oči boje lana činile su je još privlačnijom. Dečja radovanja, među­ tim, prekinuo je svetski rat, kada se, naročito posle očevog odlaska na front prema Drini, po­ rodica ćuković zlopatila i više bila gladna nego sita. Gubitak majke, kao i sva deca, Cana je teško podnela. U očekivanju da joj se otac vrati s fronta, preuzela je na sebe brigu nad mlađom sestrom; Života i Boško odvedeni su u Beograd i smešteni u sirotinjski dom. S Radmilom Cana je prešla kod tetke u Vreoce i tamo je, sve dok se otac nije vratio, radila sve poljske poslo­ ve: orala, kopala, čuvala stoku seoskom učite­ lju ... Stalna briga da li će imati hleba za sebe i sestru uticala je da devojčica brže sazri. Kada se otac vratio, sa dvanaest godina već je bila zrela osoba: logično je razmišljala, mnogo je od poslova u kući sama znala da uradi, ponašala se kao da je imala dvadesetu. Otac više nije otvarao radnju, niti, pak, kuću skućio. Sve što bi kao kasapski radnik zaradio, trošio je za još nestasalu decu. Nije znala mnogo, ali je znala najvažnije Osnovnu školu Cana je s odličnim uspehom završila u Lazarevcu. Otac je želeo da nešto radi, »umesto da uči«. Pa ipak, Cana je »nekako uspe­ la« da završi trogodišnju tekstilnu školu za šivenje i krojenje; mlađa sestra Radmila nije išla u školu; morala je da čuva tuđu decu. Braća su učila zanat u Srbobranu. Još tada je Cana počela da razmišlja o stvar­ nosti u kojoj je živela. Teško je doživljavala ponižavanja kojih je prema sirotoj deci bilo na sva- �kom koraku, »bilo da se radi o imućnijoj deci ili o starijima. Ali, prezrenja i nipodaštavanja koje smo doživljavali, razvijali su u nama i po­ nos«. U radnički pokret, seća se Olga Jovanović, njena vršnjakinja, prvi su je uputili brat Živo­ ta i Čeda Polkić, ćurčija iz Lazarevca. Života, sada već radnik, radio je u sportskom klubu ko­ ji je održavao veze između radnika tri susedna grada — Lazarevca, Valjeva i Aranđelovca. »Oko radničkih sportskih klubova« — seća se Cana — »okupljali su se ne samo igrači nego i drugi ko­ ji su bili pod uticajem Partije. Uz brata i sama sam nekako osećala da pripadam tom krugu lju­ di. A ono što sam uz njih, makar maglovito sa­ znavala i osećala, učvršćivalo je ideje koje sam život uliva«. Čeda Polkić nije u to vreme bio član KPJ, ali je o komunistima i borbi radničke klase po­ dosta znao. Teško je živeo, ali je mnogo čitao i veoma slikovito pričao. Imao je i veliku biblio­ teku, »čitavu knjižnicu u kući«, kupovao je rad­ ničku štampu, nabavljao brošure »Nezavisnih sindikata«. Cana je sa Životom često odlazila kod njega i s velikom pažnjom ga slušala. A on im je dugo pričao o nepravdama, eksploataciji, revoluciji, o Lenjinovom Oktobru... Ta njegova kazivanja snažno su privlačila radoznalu devojčicu, verovatno zato što je i sama živela živo­ tom potlačenih i eksploatisanih ljudi. Taj čovek im je mnogo ukazivao i na potrebu čitanja i sve­ stranog obrazovanja. »Tada sam, počela mnogo da čitam, onako na dohvat, što bi mi došlo pod ruku, što bih ma gde pronašla«. Kada je reč o čitanju knjiga, Cana je najviše volela junačke narodne pesme, a među njima onu o starcu Vujadinu, čoveku koji je sinovima poručivao da će ih Turci »biti i mučiti«, ali treba biti srca juna­ čkoga, ništa ne treba kazivati i druga ne odati. Tako zapamćen lik Vujadina mnogo joj je po­ mogao da, naročito u vreme policijskih muče­ nja, sve izdrži. Značajna veza s radničkim pokretom veza­ na je i za događaj koji se zbio na Vrapčem br­ du, 12. novembra 1924. godine. Bilo je to na gro­ bu Dimitrija Tucovića, kada se, povodom desetogodišnjice smrti, održavala komemoracija. Na­ roda je na tom skupu bilo mnogo, nekoliko sto­ tina radnika iz Lazarevca, seljaka iz okolnih se­ la, delegata iz čitave zemlje. Pored delegata Ne­ zavisne radničke partije, koja je u to vreme bila �zabranjena, i Nezavisnih sindikata, došli su i komoraši na čelu sa Živkom Topalovićem. Pre po­ četka komemoracije nastao je sukob »oko pris­ vajanja Dimitrija Tucovića«. Kada su Topalović i Luka Pavićević, obojica socijaldemokrati, go­ vorili, masa je »počela da se pokreće, nastala je gužva, gunđanje, otpočeli su protesti.« Laza Stefanović funkcioner Nezavisnih sindikata, treći govornik, već je imao podršku delegata, naro­ čito radnika Lazarevca i okoline. Kada je, me­ đutim, ustao da govori komunista Triša Kaclerović, Topalović je pokušao da ga u tome spreči. Nastala je opšta gužva, gotovo tuča. Na stra­ ni komunista bila je većina učesnika skupa. Uz njih je, mada još nestasala za takve okršaje, bi­ la i mlada Cana ćuković. Istina, ona još nije bila član Partije, ali se, kako i sama kaže, osećala komunistom i, već opredeljenom za borbu i ciljeve radničkog pokreta i znala je gde joj je mesto. »Perspektiva mi je sada bila jasnija. Osećala sam da u životu imam nešto što me nosi i drži«. »U tom palanačkom djetetu« — piše Ro­ doljub Čolaković, — »bio je već probuđen pro­ leterski borac koji ne zna mnogo, ali zna jedno i najvažnije, a to je — da se za svoju proleter­ sku pravdu treba boriti bez obzira na poslje­ dice.« .Početak revolucionarnog puta Godine 1926. devetnaestogodišnja devojka ostavila je Lazarevac i krenula za Beograd. »Iako sam bila mlada nešto mi je govorilo da u tihoj palanci neću moći mnogo da uradim. Najteže mi je bilo da ostavim porodicu, jer sam joj pos­ tala oslonac, zamenila sam m ajku...« Do tog ra­ stanka, bez obzira koliko joj je bilo teško, ipak je moralo doći. Dolazak u Beograd bio joj je, kao i mnogi­ ma, pravi početak revolucionarnog puta. Zapos­ lila se u fabrici trikotaže »Moravija« (današnja »Partizanka«) i tu radila sve do 10. marta 1928. godine. Tada se, zbog učešća u štrajku koji je trajao šest nedelja, našla na ulici. Ponovo se, po preporuci Miče Markovića, zaposlila kod obuća­ ra ćohadžića i, kako se seća Evica Ourčić, tek­ stilna radnica, »plela sandale za pet dinara po jednom paru. Gazdi je posao išao odlično, pa �smo radile dok nam prsti ne oteknu. Onda je Cana predložila da tražimo nov posao. Nismo uspele. Izgubile smo posao, jer se Cana ni pod kojim uslovom nije mirila sa eksploatacijom. Smatrala je da ne smemo da budemo gladne i neobučene ako već radimo do iznemoglosti. Tu je bila uvek nepokolebljiva«. U revolucionarni pokret Beograd Cana se brzo uključila i izbila u red istaknutih aktivista. Borba radnika za veće nadnice, štrajkovi protiv poslodavaca, tarifne akcije i drugi oblici za bo­ lje uslove privlačili su je svom snagom. Radeći najpre u sindikatu tekstilnih radnika, a zatim u podružnici kožaraca, brzo se pročula kao čovek koji je za borbu imao i smisla i snage. Posedovala je i niz osobina koje je partijski akti­ vist u to vreme morao da ima: bila je odlučna i hrabra, jednostavna i neposredna, druževna i nesebična, komunikativna i svima bliska. Pored rada u sindikatima tekstilnih i kožar­ skih radnika, Cana je bila vrlo aktivna i u Rad­ ničkom kulturno-prosvetnom društvu »Abrašević«, čiji je blagajnik tada bio njen brat Života. To društvo radnika bilo je vrlo pogodan legalni punkt za politički rad komunista. Imalo je više sekcija, od kojih su najistaknutije bile — horska, recitatorska i dramska. Kako je skoro čita­ va uprava bila u rukama komunista i skojevaca, to su u njegove prostorije gotovo svakodnevno navraćali tada istaknuti partijski aktivisti: Josip Cazi, Obren Nikolić, Nikola Boljević, Cvijetin Mihailović, Ružica Rašić, Ivan Brijaček, Rabren Rabrenović i drugi. Svojim radom i nastupima (priredbama) »Abrašević« je razvijao revolucio­ narni duh radnika i omladine i bio voljen i cenjen od svih. Za njegove priredbe nije trebalo mnogo agitovati, mnogo više posla bilo je da od policije dobije dozvolu. Davao je priredbe za građane, omladinu, ali i za štrajkače, kojih je tada među tekstilcima, obućarima, drvodeljcima, građevinskim radnicima, bilo mnogo. Revolucio­ narni pozorišni komadi s pesmama kao što su »Zdravo da ste drugovi borci!«, »Čvrste su ruke radničke« i dr., bodrili su ih da u svojim zahievima ne ustuknu. Vremenom je Cana u radničkom društvu »Abrašević« postala vrlo istaknuta figura (jedno vreme bila je i blagajnik). Tvrdi to i njena dru­ garica — Evica čurčić. »Okupljali smo se u ’Abraševiću' mi, mladi radnici, i mada smo teško ži- �veli i bili više gladni nego siti, pevali smo, recitovali, išli na zajedničke izlete. Bilo je u 'Abraševiću' i studenata, ali je nama radnicima Cana najlepše govorila. Oko nje smo se u svakoj pri­ lici najradije okupljali. Govorila nam je o kapi­ talizmu, o radničkom pokretu, o borbi. Govorila je lepo, jednostavnim rečima. I, uz sve to, umela je da nas razveseli, da uspostavi kontakt sa svima«. U čelnom redu naprednog pokreta Član SKOJ-a Cana je postala maja 1927. go­ dine. Kada joj je Milorad Marković, opančarski radnik i član KPJ od 1922. godine, to saopštio, ona ga je, čudeći se, upitala: »Pa zar ja to ni­ sam?! Milorad Marković joj je dugo tada pričao kako je SKOJ borbena i ilegalna organizacija i biti član SKOJ-a tada nije bilo nimalo lako. Pri­ jem u SKOJ Cana je shvatila vrlo ozbiljno; ona je, u stvari, od tada, kako kaže, čitav svoj ži­ vot posvetila Partiji i borbi koju ona vodi. Prvi skojevski sastanak, održan u dvorištu crkve Sve­ tog Save maja 1927. godine, veoma ju je impre­ sionirao. Od članova mnogo joj se svideo tadaš­ nji pročelnik (sekretar) skojevske ćelije Pavle Kovačević, koga je na raznim zadacima često sretala u sindikatima tekstilnih radnika i u kulturno-prosvetnom društvu »Abrašević«. S njom u ćeliji, kraće ili duže vreme, radili su i Josip Cazi, mašinbravar, Ivan Brijaček, krojački rad­ nik, Milorad Mića Marković, opančarski radnik i drugi. __ Već u prvim skojevskim akcijama Cana se istakla kao odlučna i hrabra skojevka. S gru­ pom drugova obavljala je vrlo rizičan posao, za koji se, ako se uhvati, ide na robiju, — rastura­ la letke, pisala parole po zidovima zgrada. Kako je to najčešće činila noću, to joj je izgledalo »kao da je oružanu jedinicu vodila u napad.« Često je odlazila i na izlete radnika van Beograda, na Avalu, u Košutnjak, pored Dunava i Save. Bila je dobar organizator društvenih i zabavnih iga­ ra, ali i sve pažljiviji slušalac predavanja koja su na izletima držali Veselin Masleša, Otokar Keršovani i drugi. To vreme, kraj 1928. godine, Cana je dobro zapamtila i po tome što se, zbog rada na zada- �Društvo »Abrašević« na izletu u Košutnjaku 1. maja 1928. godine; Cana Babović treća s leva u drugom redu �cima Partije i SKOJ-a, prvi put našla u zatvoru. Posle predavanja, koje je u vidu utisaka iz SSSR na Kolarčevom narodnom univerzitetu držao Branko Gavela, ona se našla u grupi drugova među kojima je bio i Veselin Masleša. Kada je policija naišla, grupa se razbežala. Canu su agen­ ti jurili do pozorišta. Jedan od njih stigao je i rukom je uhvatio za rame. Kada ga je snažnim trzanjem odgurnula s trotoara na ulicu, prišao joj je drugi agent i uhapsio. Posle jednomesečnog izdržavanja kazne u Glavnjači, policija je Canu proterala u rodni Lazarevac. Ubrzo se, »po­ što su drgovi uspeli da izdejstvuju da se ta od­ luka promeni«, ponovo vratila u Beograd. Kako je 1928. godine izabrana u Rejonski ko­ mitet SKOJ-a, to je tada automatski postala i član Partije. »Mi zapravo nismo ni znali tačno kada smo«, — seća se Cana, — »iz SKOJ-a pri­ mljeni u Partiju. Rad SKOJ-a nije se u to vreme mnogo razlikovao od rada u Partiji, čak je nešto bio življi i revolucionarniji.« Tako je, kako piše Rodoljub Čolaković, »na šire poprište borbe iz­ lazila u vrijeme koje je bilo surovo i tražilo od proleterskih boraca prije svega čvrstinu revoluci­ onarnog karaktera, sposobnost i snagu da se iz­ drže pritisci jednog nasilničkog režima«. Kao već istaknuta skojevka i članica Rejonskog komiteta u Vračaru, Cana je na Pokrajinskoj konferenci­ ji, avgusta 1928. godine, izabrana i za člana PK SKOJ-a za Srbiju. Prijemom u KPJ Cana je o komunistima do­ bila mnogo potpuniju predstavu. Bili su to ljudi smeli, čvrsti, postojani, jednostavni. Bili su go­ vorijivi, komunikativni, s mnogo revolucionarne strasti. Strpljivo su ubeđivali svoje sagovornike i uverljivim argumentima dovodili ih na pozicije Pokreta. Iz razgovora s njima, a noročito iz njihovih postupaka, sticao se utisak da su za dobro klase i svih radnih ljudi spremni na sve žrtve. »Živeli su za istoriju«, kako je slikovito o njima, a i o sebi, Cana govorila. Identifikujuči se snjima, Cana jc već od ta­ da pa sve do svoje smrti, čitavih pedesetak go­ dina, sva bila na nogama, išla je od mesta do mesta, od zadatka do zadatka, iz akcije u akciju; bila je sva u brizi da li će se za­ datak izvršiti onako kako je to naložila Partija. Sve ostalo bilo joj je manje važno, nešto usput. Zato nije slučajno što je Olgi Jovanović već tada �govorila kako će se udati, ako sc bude udavala, samo za komunistu. Želja da joj životni saputnik bude komunis­ ta ostvarila joj se u proleće 1929. godine, kada se udala za Ibrahima Babovića, geometra i tada već istaknutog komunistu požarevačke partijske organizacije. S njim se upoznala u proleće 1928. godine, na priredbi koja je o Uskrsu održavana povodom Kongresa prosvelno-umetničkih grupa Nezavisnih sindikata. Ibrahim Babović je na Kon­ gres došao kao delegat prosvetno-umetničke gru­ pe iz Požarevca. Svideo joj se odmah, visok, crnomanjast, guste i bujne kose, načitan, pristupačan, pitoma priroda. Nosio je naočari, koje su nje­ govom licu davale nešto ozbiljniji ton. »Posle toga«, — seća se Cana — »održavali smo pisme­ ne veze sve do proleća 1929. godine, kada smo se venčali«. Jedan od svedoka (venčali su se u Islamskoj verskoj zajednici u Beogradu) bio im je dr Velja Kosanović, kod koga je Cana jedno vreme i stanovala. Posle venčanja Cana je s Ba­ bovićem pošla u Požarevac, gde je, kao službeCana Babović iz vremena kada je postala član KPJ, 1928. �nik u Katastarskoj upravi, radio. Kad kod je odlazio na teren, u okolna sela, s njim je išla i Cana. Upoznala je veliki broj ljudi u Požarevcu i okolini i snjima se sprijateljila. Mnogo je tada čitala, naročito literaturu koju joj je Ibrahim nabavljao. Dugo je s njim i diskutovala. U jesen 1929. godine došli su u Beograd i nastanili se na Pašinom brdu. Revolucionarni rad Ibrahim a Babovića Ibrahim Babović rodio se u Trebinju 8. juna 1907. godine. U Sarajevu je završio gimnaziju, a u Beogradu Srednju geodetsku školu. Član SKOJ-a postao je 1924, a 1926. godine i član KPJ. U proleće 1927. godine došao je s grupom geo­ deta u Požarevac i zaposlio se u Katastarskoj upravi. Kako je bio dobar organizator i propa­ gandist, to je ubrzo posle dolaska postao »po­ kretač i organizator partijskog rada u mestu«. Bio je inicijator osnivanja Mesnog sindikalnog veća, koje je obuhvatilo već postojeće podružnice kožarskih, drvodeljskih, metalskih i krojačkih r?dnika. Na njegovu incijativu u Požarevcu je 1927. godine osnovano radničko-umetničko društvo »Svest«, koje je u buđenju klasne svesti radnika »odigralo značajnu ulogu«. Iz kontakata koje ie održavao s Grgurom Vujovićem, članom CK SKOJ-a, potekla je incijativa da se od dva fudbalksa kluba formira jedan, koji bi nosio ime »Radnički«. »Najveći uticaj u klubu — piše Mla­ den Vladimirović, — imao je Babović.« Bio je i njegov prvi predsednik. U Požarevcu se pamti i živo priča događaj koji se zbio oko proslave Prvog maja. Požarevački komunisti na čelu s Ibrahimom Babovićem organizovali su povodom radničkog praznika fudbalsku utakmicu sa smederevskim radnicima, odnosno njihovim klubom »Sartid«. Svečano ode veni, s crvenim karanfilima na reverima, oni su se najpre okupili pred kafanom »Veliki bulevar«, a potom su, njih dve stotine, sa zastavama »Rad­ ničkog«, pošli u pravcu železničke stanice da do­ čekaju drage goste. Prvi susret radnika dva susedna grada tada se pretvorio u miting. Radni­ ci su čestitali jedni drugima radnički praznik i uzvikivali: »živeo prvi maj!« Povratak u centar grada bio je još veličanstveniji. Pred kafanom �2 Spasenija Cana Babovi �»Veliki bulevar« slilo se više od hiljadu ljudi. Nastalo je veselje, pesma, igra. Policija je bila nemoćna da bilo šta preduzme. Ibrahim Babo­ vić, glavni organizator susreta radnika i svečane proslave radničkog praznika, nije imao vremena da se veseli. Odabrao je delegaciju požarevačkih i smederevskih radnika i s njima pošao na grob Vaše Pelagića da polaganjem cveća odaju poštu jednom od najistaknutijih ličnosti prvog socija­ lističkog pokreta u Srbiji, čoveku koji je 21. ja­ nuara 1899. godine umro na robiji u Požarevcu. Svečan je bio i sportski susret radnika dva grada. Igrači su nosili crvene dresove, gledaoci crvene karanfile. Poglavar sreza S. Kalajdžić, ko­ ji je zabranio svaku manifestaciju povodom Pr­ vog maja, bio je besan. Policijske mere su ubr­ zo pooštrene; trećeg septembra 1928. godine za­ branjene su sve radničke organizacije. Početkom 1929. godine zabranjen je rad i »Radničkog«, sportskog društva kojeg je uspešno vodio mladi geometar Ibrahim Babović. Boravak u Požarevcu Ibrahim Babović mo­ rao je da prekine u jesen 1929. godine. On i Cana krenuli su za Beograd, po nalogu PK KPJ, koji im je preneo Otokar Keršovani. Tamo su ih, posle naleta monarhofašističke diktature, čekali odgovorni i vrlo složeni zadaci. Požarevac je od­ laskom Babovića izgubio mnogo. »Posle zabrane Nezavisnih sindikata i odlaska Babovića«, — ka­ že se u jednom izveštaju OK KPJ za Požarevac, — »partijski rad počeo je da slabi...« Revolucionarni rad u Beogradu Babović je nastavio s još većim poletom. Uporno i strpljivo je radio na reorganizaciji skojevskih ćelija, a no­ vembra 1929. postao je i član MK SKOJ-a za Beograd. Besomučni naleti m onarhofašističke diktature Posle uvođenja diktature, 6. januara 1929. godine, diktatorski režim kralja Aleksandra svom snagom se bacio da razbije ilegalne organizacije KPJ i SKOJ-a. Režim se drastično obračunavao s komunistima. Aprila 1929. godine ubijeni su Đuro Đaković, organizacioni sekretar CK KPJ, i Nikola Hećrmović, sekretar Crvene pomoći. Kra­ jem jula opkoljeni su i u borbi s policijom ubi­ jeni Mijo Oreški, sekretar CK SKOJ-a, i Janko Mišić, član Biroa CK SKOJ-a... Već u prvoj go- �dini diktature teško je stradala i partijska orga­ nizacija u Sribji, odnosno u Beogradu, gde je udarac bio i najjači. Januara 1929. godine uhap­ šeni su posle rasturanja letka »Radnicima, siro­ mašnim građanima i vojnicima Srbije« — Stevan Boljević, Svetislav Stefanović, Stevan ćolović, Miloš Matijević, Petar Grubor, Bane Andrejev, Stevan Jovelić, Josif Bolonček, Josif Božić, Alek­ sandar Ranković, većina članova Mesnog komi­ teta SKOJ-a za Beograd i PK SKOJ-a za Srbiju. Najteži udarac komunisti i skojevci Beograda doživeli su septembra 1929. godine, kada su po­ sle hapšenja i suđenja na dugu robiju osuđeni Anton Festini, Anton Jurlin, Josif Bolonček, Vla­ da Nešić, Moma Đorđević, Gojko Samardžić, La­ bud Kusovac, Marko Orešković, Branko Solarić, Nikola Dabić, Ivan Milutinović, Dragutin Kostić, Sreten Žujović, Radoslav Ljumović, Danilo Raušević... Bracan Bracanović, sekretar PK KPJ za Srbiju i član Politbiroa CK KPJ ubijen je se­ ptembra 1929... Tako je partijsko rukovodstvo za Srbiju i Beograd razbijeno. Njegovi članovi ih su nastradali ili, pak, osuđeni na dugogodiš­ nju robiju. Slična je sudbina stigla i veliki broj čianova KPJ i SKOJ-a: jedan broj nalazio se u zatvorima, drugi se povukao u duboku ilegalnost, treći, istina manji broj, emigrirao. »Rad Par­ tije« — seća se Cana Babović — »bio je skoro onemogućen, razbijen, rukovodstva pohapšena. Onemogućene su i sve forme legalnog rada Par­ tije«. Surovi nalet fašističke diktature nije Canu pokolebao. »Stajala je pravo,« — piše Petar Stambolić, — »i kada su drugi gubili glavu. Sa mužem na robiji i sa detetom u naručju, uvek bez do­ voljno sredstava za siromašan radnički život, sje­ dinjujući u svojoj ličnosti tegobnu sudbinu žene — borca, ona počinje onaj mučan, ali pionirski posao obnove partijskih organizacija u Beogradu i u Srbiji. Taj njen tajni, nevidljivi, sitan rad u životu Partije, koji se spolja video u akcijama radničke klase, bio je sav smisao njenog života.« Za nju su, kako je jednom prilikom rekla, »i mali podvizi u ta predratna vremena, u teškim uslovima revolucionarnog rada, bili velika stvar«. U težnji da, uz pomoć Ibrahima Babovića, Otokara Keršovanija i dr, izvrši reorganijaciju partijske i skojevske organizacije u Beogradu i formira rukovodstva KPJ i SKOJ-a za Srbiju, Centralni komitet KPJ je 10. januara 1930. go2* 19 �dine u Beograd uputio Alojza Kocmura, svog instruktora i člana CK SKOJ-a. »Kocmur je« — seća se Cana — »došao u naš stan (jedno vreme u Braničevskoj ulici bio je s Otokarom Keršovanijem i Ibrahimom Babovićem i sustanar u sta­ nu Cane Babović i njenog brata Živote ćuković — S. M.) i radio na povezivanju organizacija. U Beogradu smo ubrzo obnovili organizaciju, stvo­ rili nekoliko ćelija... Tada je formiran i Mesni komitet za Beograd, a Ibrahim je postao njegov sekretar.« Nova provala, koja je u Beogradu počela 2. februara i trajala sve do 15. februara 1930. go­ dine, prekinula je napore CK KPJ da se partij­ ska organizacija Beograda potpuno obnovi i reorganizuje. Petnaestog februara najpre je uhap­ šen Alojz Kocmur. Sutradan, pošto se na policiji slabo držao, »sve je. što je znao, ispričao«, Koc­ mur je otkrio ilegalni rad Ibrahima i Cane Ba­ bović, pa su oboje uhapšeni. Posle sedmomesečnog mučenja u policiji, odnosno Upravi grada na Obilićevom vencu, Ibrahim Babović je, 18. septembra 1930. godine, izveden na Sud za za­ štitu države. Branio ga je Arkadije Miletić, ad­ vokat iz Beograda. Niie ga odbranio. Zato što je »od novembra 1929. godine postao i sve do svog hapšenja 16. februara 1930. godine bio član Saveza komunističke omladine i pročelnik jedne komunističke ćelije u Beogradu..., što je po uputstvu Keršovanija Otokara, koji ga je upo­ znao sa Kocmurom Alojzom, prikupljao članove, te su zajedno organizovali ćelije, dakle orgamzovao, potpomagao i bio član udruženja koje je imalo za svrhu propagandu komunizma, teroriz­ ma i ilegalnog prigrabljivanja vlasti...«, što ie umnožavao propagandni materijal, »znaiući da se sadržinom pomenutih članaka u celosti vrši propaganda i ubeđuju drugi da treba nromeniti politički i sociialni položai u našoj državi zlo­ činom, nasiliem ili ma koiom vrstom terorizma.« Sud za zaštitu države je Babovića, »za zločinstvo iz čl. 1. i 2. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi«, osudio na sedam godina robi­ je, traian gubitak »časnih prava« i, posle izdržane kazne, na proterivanie iz Beograda za vreme od tri godine. I prema drugima Sud je bio ne­ milosrdan: Aloiz Kocmur ie osuđen na 12 godina robije, Otokar Keršovani na 10, Stojan Gavrilović na jednu, Milan Stanišić, Milorad Marković i �živojin ćurčić na po dve godine robije, a Milisav Cosić na dve godine strogog zatvora. Na robiju bila bi osuđena i Cana Babović da se nije u policiji dobro držala i da nije bila pred porođajem. »To ju je« — kako kaže brat Života — »spasilo. Inače bi je živu odrali.« Tada je policija uhapsila brata i sestru Cane Babović — Životu i Radmilu. Zbog dobrog držanja u zatvoru Uprave grada Beograda Života nije stra­ dao. Išao je na Okružni sud ali ga je on, posle četvoromesečnog držanja u zatvoru i dugog mu­ čenja, »usled nedostatka dokaza«, oslobodio. Do­ bro se u zatvoru držala i Radmila ćuković, tek­ stilna radnica i skojevska aktivistkinja. I pored teškog terećenja za ilegalni rad, na Sud za zašti­ tu države nije izlazila zbog toga što je smatrana maloletnicom (imala je 17 godina). Posle jedno­ godišnjeg držanja u zatvoru, predata je Okruž­ nom sudu u Beogradu, koji ju je osudio na 10 godina popravnog rada u Požarevcu. Viši sud je, međutim, oborio tu presudu i Radmila je pušte­ na na slobodu. Odlazak Ibrahima na robiju Cana je teško doživela i dugo se nije smirila. Bila je zabrinuta zbog njegovog nežnog zdravlja, i pomišljala i na najgore.* Nije se pasivizirala, niti, pak, na to ijednog trenutka pomišljala. »Stisla je zube« j na zadacima Partije nastavila da radi sa još ve­ ćim poletom i odlučnošću. »Ja sam još pre venčanja« — govorila je policijskom isledniku prili­ kom hapšenja u kragujevačkoj provali, — »sa Ba­ bovićem, a i u toku braka, čitala marksističku literaturu i na taj način stekla osnovne pojmove o marksizmu...« Maja 1930. godine Cana je rodila sina. Dobio je ime Vladimir, koje su mu roditelji, po Vladi­ miru Ujiču Lenjinu, sami izabrali, pre no što se rodio. Sudbina ie htela da s lorahim om Babovićem, koga je uzela iz ljubavi, proživi samo nešto više od godinu dana. Mladi Babović robiju je najpre izdržavao u Sremskoj Mitrovici, a posle š'rajka zatvorenika i pokušaja bekstva iz kaznione, septembra 1932. godine »koji je bio provociran od strane uprave Mitrovaćke kaznione«, izboden i pretučen, prebačen je u Lepoglavu. Bio je i tamo učesnik mnogih akcija zatočenika za poboljšanje uslova života na robiji. Kako je to za njega, već načetog tu­ berkulozom, bio ogroman moralni i fizički napor, to mu krhki organizam nije izdržao. Umro je u zatvoru 4. oktobra 1934. godine. Bio je to težak udarac i za Canu Babović; ta rana neće zaceliti do kraja njenog života. 21 �Blizak saradnik Blagoja Parovića 22 »Godine 1930. i 1931. bio je u zemlji zamro život Partije. Postojale su tu i tamo pojedine razbijene grupe. Skoro sav rukovodeći partijski kadar, i niži i srednji i viši, nalazio se na robiji, ili je bio pobijen, ili je emigrirao. Tek pod ko­ nac 1932. godine opet se obnavljaju partijske organizacije u većim centrima Jugoslavije. Do tog vremena postojale su izolirane grupe komu­ nista i komunističke omladine, koje su, s vre­ mena na vreme, izdavale poneki ilegalni letak ili broj lista. Ali, već 1933. godine počinju se na­ široko obnavljati ilegalne ćelije KP s mjesnim komitetima, a do 1934. godine obnovljeni su po­ krajinski komiteti kao najviši rukovodeći organi.« U takvim uslovima, koje je veoma slikovito opisao drug Tito na Petom kongresu KPJ, Cana Babović je, naročito tokom 1932. i 1933. godine, bila od onih retkih komunista koji su u Beogra­ du i okolnim mestima samoinicijativno okupljali pojedine komuniste i razvijali partijski rad. Za to je postala blizak saradnik i Blagoju Paroviću, članu Politbiroa CK KPJ, kada je po zadatku Centralnog komiteta, krajem novembra 1933. go­ dine, došao u Jugoslaviju da radi na obnavljanju partijske organizacije u Beogradu i u Srbiji. Za dva i po meseca vrlo intenzivnog rada, Blagoje Parović je, kako je pisao »Proleter«, or­ gan CK KPJ, obavio veliki deo posla oko obnav­ ljanja partijskih organizacija u Beogradu. »Ne­ umoran, pun poleta i revolucionarne strasti, on je išao na najteža mesta: stvarao organizacije, uređivao nelegalne listove, održavao partijske konferencije, vaspitavao nove borce koji su na mjesto jednog uhapšenog desetinama stupali u naš pokret.« On je u Beogradu formirao ili ob­ novio 13 partijskih ćelija i beogradska partijska organizacija imala je sredinom 1934. godine 77 članova Partije: 65 radnika, 10 studenata i 2 slu­ žbenika. Na teškom i složenom poslu, Blagoju Paro­ viću, kako se vidi iz njegovog izveštaja CK KPJ, mnogo je pomogla i Cana Babović. »Već u prvom naletu terora vojnofašističke diktature 1929. go­ dine — beogradska partijska organizacija bila je razbijena. Sa Bracom Bracanovićem i Momom Đorđevićem uništen je bio Mesni i Oblasni ko­ mitet. Svi pokušaji obnavljanja partijske orga­ nizacije završili su se provalom pre nego što su �pojedine grupe uspele da se organizaciono ofor­ me. .. Veliki broj akcija sprovedenih u Srbiji poslednjih godina vodile su naše grupe i pojedini drugovi... Manjkala je, međutim, organizaciona povezanost i jedinstveno rukovodstvo... U tak­ vim uslovima pristupili smo okupljanju i formi­ ranju raznih grupa i pojedinih članova u partij­ sku organizaciju. Informacija druga Osmana (Mesud Mujkić — prim. S. M.) i veze koje sam dobio prilikom odlaska (Toma, Mara — Cana Babović — prim. S. M.) bile su jedine tačke oslonca na početku mog rada.« Član MK K PJ za B eograd Pošto je konsolidovao i povezao beogradsku partijsku organizaciju, Parović je, januara 1934. godine, formirao i Mesni komitet KPJ za Beo­ grad. Članovi MK bili su Jovan Marinović (se­ kretar) student prava, Spasenija Cana Babović Mara, Josip Šiber Vlado, stolarski radnik Cana, sa bratom Životom, 1930. godine �Aleksandar Zdravković Todor, metalski rad­ nik i Petar Stokić Ivan, metalski radnik. No­ vi Mesni komitet Partije za Beograd imao je or­ ganizacionu i sindikalnu komisiju i svoj tehnički aparat. Mesni komitet KPJ za Beograd uspešno je radio. Za kraće vreme on je, — kako se seća i piše njegov sekretar, Jovan Marinović, — »organizovao 13 partijskih ćelija sa oko 80 članova Partije i to, uglavnom, u industrijskim preduzećima: u fabrici motora u Rakovici, na brodogra­ dilištu, u Električnoj centrali, u fabrici šećera na Ćukarici, u fabrici »Zmaj« u Zemunu, vojnom preduzeću »Ikarus«, fabrici trikotaže i nekoliko drugih ćelija sastavljenih pretežno od radnika (livaca, metalaca, drvodeljaca, krojača i dr.) Sve te partijske ćelije bile su povezane s partijskim rukovodstvom, redovno su dobijale partijske materijale, sastajale se i učestvovale u nekim ak­ cijama koje je Partija u tom periodu organizovala.« Kada je obnovio i ojačao partijsku organiza­ ciju u Beogradu, formirao skojevsko i partijsko rukovodstvo, kao i privremeni Oblasni komitet KPJ za Srbiju, Parović je krajem februara 1934. godine počeo da radi na sređivanju partijskih organizacija u bližoj okolini Beograda i u unu­ trašnjosti Srbije. Vezu sa partijskim organizaci­ jama u centralnoj i zapadnoj Srbiji uspostavio je preko Veselina Masleše, Cane Babović, Lazara Lilića, Branka Jevremovića, a nešto kasnije i Todora Vujasinovića. Oni su mu pomogli da dobije i adrese članova Partije u unutrašnjosti Srbije kako bi im dostavio pisma s pozivima da dođu u Beograd na razgovor ili da pošalju izveštaj o stanju partijskih organizacija na ovom području. Plodan rad novog Mesnog komiteta KPJ za Beograd, prekinut je novom provalom 7. jula 1934. godine. Provala nije započela od konfidenata, kakav je najčešće bio slučaj kod ranijih, već beznačajnim povodom. Omladinac, radnik, skoro dečak s područja Rakovice, posvađao se s ocem, koji se zaprepastio kada je zabranjeni ilegalni materijal našao u slamarici. Da bi spasao sina od uticaja komunista, pozvao je policiju. Dečak je u policiji priznao da je materijal dobio od pročelnika partijske ćelije Vidoja Đulića, a ovaj je provalio Slobodana Skerovića i Dragosla va Radovanovića. Dragoslav Radovanović nije izdržao torturu u policiji pa je prokazao sve ak­ tiviste s područja Rakovice. Provala se proširila �i na članove MK KPJ i MK SKOJ-a za Beograd. Aleksandar Zdravković i Petar Stokić su uhapše­ ni, Josip Šiber sklonio se u inostranstvo, a Jo­ van Marinović, sekretar MK KPJ, povukao se u ilegalnost da bi i on oktobra 1934. bio uhap­ šen. Pali su i rukovodioci SKOJ-a za Beograd: Slobodan Skerović, Dobrivoje Radosavljević i Pavle Pap. Ovog puta policija nije uspela da uhapsi Canu Babović, za čiji je rad u Partiji do­ sta znala. Cana se povukla u ilegalnost. Na Međunarodnoj lenjinskoj školi Da ne bi stradala, Centralni komitet KPJ je, sredinom 1934. godine, odlučio da Canu upu­ ti u Moskvu, na jednogodišnje školovanje u Me­ đunarodnu lenjinsku školu (MLŠ). Tamo je, pro­ bijajući se pod ilegalnim imenom preko Austri­ je i Cehoslovačke, stigla u jesen 1934. Međunarodna lenjinska škola osnovana je za obrazovanje višeg partijskog kadra iz inostranih zemalja još 1926. godine pri Kominterni. Imala je tri kursa — kratkoročni, koji je trajao godinu dana, viši od dve godine i dvogodišnju aspiraturu. Školu su, ranije ili kasnije, pohađali, između ostalih, i Blagoje Parović, Edvard Kardelj, Ivan Lučić, Ivan Gošnjak, Sreten Žujović, a od žena — Anka Butorac, Zdenka Kidrič, Anka Gržetić, Vukica Mitrović, Jovanka Horvat, Tonka Podnar, Ruža Turković, Julka Pibernik, Fani Teržan, Ca­ na Babović... Jugoslovenskoj grupi, u kojoj su, pored ostalih, bili Edvard Kardelj i Cana Babo­ vić, predavao je i Josip Broz Tito, tada član Balkanskog sekretarijata Kominterne (referent za Jugoslaviju). Umesto godinu dana, Cana je na Lenjinskoj školi ostala devet meseci. Za to vreme svoj revo­ lucionarni duh ona je obogatila novim znanjima iz istorije Partije, njene strategije i taktike, rad­ ničkog pokreta, seljačkog pitanja, klasne borbe, osnova marksizma i dr. Posle obilaska sina* ko­ me, zbog surovih uslova borbe, nije mogla po­ kloniti majčinsku nežnost, zatražila je da se vra­ ti u zemlju. »Pažljivo sam posmatrala komplet­ nu emigraciju. Imala sam osećaj da ja tamo ne Sina Vladimira poslala je »gore« (kako su tada komunisti go­ vorili za SSSR) 1933. godine partijskim vezama preko Beča i Cehoslovačke. U zemlju se vratio posle oslobođenja Beograda, početkom decembra 1944. godine. �mogu da postojim kao ličnost, kao čovek. Re­ sila sam da se vratim u svoju zemlju i da se u njoj borim po cenu bilo kakve žrtve. Ne bih mo­ gla živeti van svoje zemlje, u emigraciji...« U zemlju se Cana vratila krajem 1935. godi­ ne, u vreme kada je policija, u tzv. »Zembiljevoj« provali (»Zembilj« — Zemaljski biro CK KPJ) sprovodila masovni progon komunista. Po­ što je u drugoj polovini 1934. godine bila prova­ ljena kao član MK KPJ za Beograd i zbog veze sa Centralnim komitetom KPJ, bilo je suviše opasno da se u Beogradu nastani i radi. Pošla je u unutrašnjost Srbije da bi u raznim mestima, Kruševcu, Nišu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Kragujevcu i dr, krčila put Partiji posle razbi­ janja njenih organizacija i rukovodstava. »Išla je od mesta do mesta, pod svojim i tuđim ime­ nom, govorila, organizovala, skakala kroz prozo­ re pred policijskim poterama i uvek, — kako Jovan Veselinov, povodom njene smrti, piše — stizala tamo gde je vodio zadatak Partije... Ne­ ma toga što ona ne može...« Ponovo je Cana, ka­ ko piše Pera Damjanović, postala jedna od središnih figura za objedinjavanje rada preostalih partijskih organizacija na području Srbije. Uklju­ čena je i u kombinacije oko stvaranja novog partijskog rukovodstva u Srbiji, ovog puta zami­ šljenog u obliku tri oblasna rukovodstva (za Beo­ grad, za Kragujevac i za Niš). A uslovi za rad u zemlji bili su posle njenog povratka iz SSSR po­ voljni — kako je jednom prilikom zapisala. »Ste­ ge režima su popuštale. Moglo se široko raditi među radnicima, pa i širim slojevima građan­ stva. Partija je izašla iz onih uskih, ćelijskih ok­ vira i izvršila snažan prodor u mase, koristeći se svim metodama i sredstvima uticaja. Već tada smo imali organizaciju koja je uspešno delovala na širokom području — od Užica do Niša. Negde je, naravno, bila slabija, a negde jača, ali se njeno prisustvo i aktivnost osećala svuda. Kao aktivista ilegalno sam radila na tom terenu. Najpre sam bila u Kruševcu, zatim duže u Kragu­ jevcu i Nišu, gde su me hapsili, ali sam uspela da pobegnem.« Pomoć Partiji i sindikatu u Kruševcu U Kruševac je Cana došla krajem 1935. go­ dine. Zaposlila se u tekstilnoj radionici Pavla �Tripkovića i ubrzo postala član URS-ovih sindi­ kata. »Ubrzo sam stekla,« — piše u svojim sedanjima, — »i rukovodeću ulogu — izabrali su me za predsednika sekcije tekstilnih radnika. U sindikatu već je bio okupljen znatan deo nap­ rednih radnika. Među njima je bilo komunista, članova Partije od ranije, ali i nepovezanih. Ne­ kako po radu, po zajedničkim gledanjima — na­ šli smo se. Počeli smo se družiti, dogovarati o pojedinim akcijama i istupati jedinstveno pri rešavanju raznih pitanja koja su svakodnevno iskrsavala. Ne bih mogla određeno reći da li smo se prvo okupili na vođenju konkretnih akcija, koje su jedna za drugom iskrsavale, ili smo for­ mirali Mesni komitet i pojedine grupe komuni­ sta. Mislim da je to išlo uporedo, tako reći u hodu. Vodili smo akcije i istovremeno organizovali — obnavljali Partiju.« Da ne bi policiji bila sumnjiva, Cana je u Kruševcu živela poluilegalno. Stanovala je kod nekog trgovca čija se žena zvala Paraskeva, a u policiji se prijavila pod devojačkim prezimenom — ćuković. U Kruševcu je boravila nekoliko meseci, ali je, kako piše Janko Milojević, tadašnji član MK KPJ za Kruševac, »Partiji i sindikatu učinila dragocenu pomoć u pravilnom postavlja­ nju organizacionih pitanja i u daljem razvoju partijske i sindikalne organizacije.« Posle ubistva kralja Aleksandra, 9. oktobra 1934. godine, šavovi vojne diktature počeli su da popuštaju i na području Kruševca. Za radnički pokret Kruševca, kao i čitave zemlje, nastali su nešto povoljniji uslovi za rad. Sindikalni pokret Kruševca sve se više sna­ žio tih godina. Podružnice sindikata formirali su metalci, kožarci, krojači, abadžije, kelneri, berbersko-frizerski radnici. Na njihovom čelu stajao je Mesni međustrukovni odbor, čiji je predsednik bio sekretar MK KPJ za Kruševac Mihailo Jevlić. Broj sindikalno organizovanih radnika ne­ prestano je rastao. Ali, sve do dolaska Cane Ba­ bović sindikat Kruševca nije, kako tvrdi Mihailo Jevtić, mogao nešto više da učini zbog »pasivne politike komoraša«. Cana se odlučno suprotsta­ vila komorašima i njihovoj komotnosti. Umesto tavorenja i mirnog posredovanja prilikom tarif­ nih akcija, štrajkova i drugih sporova između radnika i poslodavaca, Cana je članove sindika­ ta pozvala u akciju. Njihov odziv za to vreme bio je veliki. Prostorije sindikata su najednom �oživele, »svako veče okupljao se veliki broj rad­ nika na raznim sastancima.« Pojedinim skupovi­ ma, na zaprepašćenje predstavnika Radničke ko­ more, nekog Milutina, čak su prisustvovali i pred­ stavnici policije. Nisu, doduše, mnogo razumevali diskusije, ali su zato u svoje beležnice pažljivo upisivali imena onih koji su često i duže govo­ rili. Iz tih sastanaka ponikli su mnogi štrajkovi: krojača, abadžijskih radnika, mlinskih radnika... Najveći je bio štrajk radnika fabrike »Merima«, čiji je organizator bila Cana Babović. Fabrika sapuna »Merima« imala je u to vreme oko 220 radnika, pretežno žena. Ušlovi za rad bili su vrlo teški, čak mnogo teži no u dru­ gim preduzećima. Radilo se od 10 do 12 časova dnevno, a nadnice od 8, 10 i 12 dinara bile su »više nego mizerne«. Šestog juna 1936. radnici »Merime« su od poslodavaca odlučno zatražili potpisivanje kolek­ tivnog ugovora. Uprava fabrike je njihov zahtev odbila. Tada su, »kao jedan čovek«, u štrajk stupili svi radnici. Štrajkovali su sedam dana i upravu fabrike prinudili na potpisivanje kolek­ tivnog ugovora, kojim je ponovo uveden osmočasovni rad, nadnice povećane, uvedena obaveza biranja radničkih poverenika. Štrajk je naišao na simpatije i veliku podršku građana. Štrajkačima su, u znak solidarnosti, novčanu pomoć uputili radnici fabrike »Tivar« iz Varaždina i radnici iz Kraljeva, čačka, Niša i drugih mesta. Policija nije uspela da zastraši radnike, niti, pak, da ih pretnjama odvrati od štrajka. Štrajk radnika »Merime« bio je dobro organizovan; imao je štrajkački odbor, komisiju za pregovore, odbor za pomoć štrajkačima. Da mu značaj bude još veći, najveći deo štrajkača bile su žene, koje su i ovom prilikom pokazale izu­ zetnu hrabrost i odlučnost. Bio je to deo velikog štrajkačkog vala koji je u to vreme zahvatio či­ tavu zemlju. Kulminaciju je dostigao 1936. godi­ ne, kada je, prema nepotpunim podacima, izve­ deno preko 600 tarifnih akcija i preko 400 štraj kova. Predvođeni komunistima, radnici su se uporno borili za bolje uslove života i povoljniji radni odnos, za povećanje nadnica, smanjenje radnog vremena, za sklapanje kolektivnih ugo­ vora i drugih radničkih prava. Svi su se, ili bar najveći deo, završavali s uspehom. Pored skla­ panja kolektivnih ugovora, radnici su snagom �bunta i otpora postizali i druge ustupke vlasnika i poslodavaca; sticali su pravo na sindikalno organizovanje; neki su čak uspeli da se u kolektiv­ ne ugovore unese i odredba o priznavanju Prvog maja kao radničkog praznika... S Mirkom Tomićem, Cana je bila pokretač i organizator još jedne akcije o kojoj se u Kruševcu i okolini i danas živo priča. Reč je o ve­ likom zboru Narodnog fronta koji je održan 24. maja 1936. godine. »Nijedan posle kragujevačkog zbora 1935. godine, nije — po rečima Dragoljuba Jovanovića — veću gužvu izazvao nego kruševački.« U težnji da zbor naroda bude što masovniji, Mesni komitet KPJ, koji je tog proleća Cana Ba­ bović i formirala, sve članove Partije i simpati­ zere uputio je u okolna sela da bi rasturali letke i agitovali za dolazak na zbor. Predviđene su i parole koje će se ispisati na transparentima. Pri­ preme za zbor intenzivno su izvršene i na sas­ tancima sindikalno organizovanih radnika. Angažovani su i zavičajni studenti sa Beogradskog univerziteta da na zbor s narodom organizovano dođu. Odštampan je i letak: »Zemljoradnici i seoska sirotinjo! Radnici i građani — Braćo!«, pa dalje: »da rob hoće slobode, da žedan hoće vode, da gladan hoće hleba; da hoće mir ispod svog neba... Posle šest godina diktature narod je izrazio gotovost na borbu za bolji život, uda­ rio je po ciku Jevtićevog režima, objavio rat fašizmu i korupciji i svrstao se u front narodne slobode protiv fronta reakcije. Sada se borba protiv režima vodi kroz zborove i dogovore Udru­ žene opozicije i Narodnog fronta slobode...« Le­ tak se završavao parolama: »Dole nasilje i plja­ čka!«, »Dole rat i fašizam!«, »Živeo Narodni front slobode!« Saznavši za veliku akciju, policija nije ostala ravnodušna. Sve što je imalo uniformu i oružje bilo je u Kruševcu stavljeno na noge i u pri­ pravnost. Pre zbora, sa svih strana stizali su vo­ zovi puni žandarma i policajaca. Noću između 23. i 24. maja svi prilazi gradu bili su blokirani. Naoružane patrole žandarma posele su zasede na četiri do pet kilometara ispred grada. Mosto­ ve na Rasini i Zapadnoj Moravi čuvala su odeljenja žandarma. Železničkim organima policija je naredila da se vozovi na dan održavanja zbora ne zadržavaju na kruševačkoj stanici. Putnike treba silom vraćati za Trstenik, Stalać i Vrnja- 29 �čku Banju. Za slučaj potrebe pripremljena su i vatrogasna kola sa šmrkovima. Zbor je trebalo da počne u 9 časova na trgu kod Spomenika kosovskim junacima. Svi članovi Partije i simpatizeri KPJ bili su na svojim mestima već od ranog jutra. Oko 7 časova, kada je trg preplavio veliki broj građana i seljaka, zalu­ pao je doboš i objavio da je Ministarstvo unu­ trašnjih poslova zabranilo opozicioni skup. Tu zabranu najveći broj radnika i seljaka iz okolnih sela nije poštovao. Grupa seljaka iz prekomoravskih sela, predvođena komunistima, probila je žandarmerijski kordon i uprkos uperenim bajonetima ušla u grad. Druga grupa seljaka, naro­ čito ona iz pravca Siljegovca, ulazila je u grad na kolima s bleh-muzikom. Na poziv žandarma da se zaustave, seljaci su ošinuli konje i nasilno ušli u grad. Iz pravca Kragujevca, Čačka i Kra­ ljeva stizali su kamioni sa radnicima i studenti­ ma. Grad je vrio od povika, parola, muzike. Na­ jednom, iz dvorišta Sreskog načelstva izašla su vatrogasna kola. Potekao je mlaz prljave vode. Policija je počela da puca iznad glava ljudi; ma­ sa je kundacima i pendrecima silom rasterivana. Oštar sukob trajao je šest i više časova. Svom žestinom vodio se po ulicama grada, u centru Kruševca, pred hotelom »Beograd«, pred Sta­ rom poštom. Narod se branio kamenicama, stoli­ cama, čime je stigao... Bio je to veliki politički uspeh komunista Kruševca. »Posle toga,« — cenio je Mesni komitet KPJ za Kruševac, — »ljudi su počeli slobodnije da govore, da više istupaju, lakše se mogla izvesti svaka akcija, naročito zborovi; imali su ljudi više pouzdanja i vere u sebe...« Strepeći od progona policije, koja je za njom već duže tragala, Gana je bila na oprezi. Više puta je odlazila u Niš i tamo se radi traženja posla i partijskog rada katkada i duže zadržava­ la. I tom prilikom Cana je ostala Cana: vredan partijski aktivist. Povezala se s Dimitrijem Stoiljkovićem, koga je poznavala od ranije, i s njim vodila razgovore o prelasku u grad na Nišavi. 5 njim se, međutim, razišla u pogledima na rad Partije. On je dugo godina bio na robiji (Sud za zaštitu države osudio ga je januara 1930. na 6 godina robije), kao sindikalni funkcioner uži­ vao je ugled u sindikatima, ali se pribojavao od Caninog zahteva da partijska organizacija izlazi iz ilegalnosti. Verovatno bi i duže ostala, posao �je već bila ugovorila u tekstilnom preduzeću, ali je zbog traganja policije morala da napusti Niš. Ponovo se vratila u Kruševac. Veliki zbor Narodnog fronta u Kiuševcu do te mere je uznemirio policiju da nije znala oda­ kle da počne. U Kruševac je došla ekipa polica­ jaca i agenata iz Skoplja. Tražeći glavni punkt partijske organizacije, policajci su počeli da se sve više interesuju za sindikat i ljude koji su u njemu radili. Smatrajući da je ona centar sve­ ga što se u gradu događa poslednjih meseci, Predstojništvo policije poziva Canu na sasluša­ nje. Po načinu ispitivanja i sama je osetila da na nju sumnjaju. Dugo je vodila razgovor sa Sretenom Žujovićem, instruktorom CK KPJ, o lome da li da se sklanja ili da se i dalje zadrži u Kruševcu. Žujović joj je preporučio da se za­ drži u Kruševcu, s tim da se za nekoliko dana nađu u Kragujevcu. Za dan-dva situacija se, međutim, naglo izmenila. Grad je zahvatilo veliko uzbuđenje. Kako se samo uznemirila stanodavka Cane Babović, naročito kada je od žene sreskog načelnika ne­ što više saznala o Cani. Cana Babović je, među­ tim, ostala mirna, kao da se ne radi o njoj. Gaz­ darica nije takvu ravnodušnost izdržala. Pozvala je Canu, skuvala kafu i radoznalo joj se obra­ tila: — »Znate, gospođo Spasenija,« — počela je nervozno, kršeći prste — »moram nešto da vam kažem. Gledam vas, gledam, pa ne mogu da poverujem u ono što se sve priča. Sinoć sam, zna­ te, bila kod načelnika i on mi je ispričao da na vas ozbiljno sumnjaju da ste komunista. Došli su do zaključka, kaže, da ste glavni u svemu što se ovde događa. Zato su odlučili, veli, da vas proteraju u rodno mesto. Ja sam vas branila, rekla sam, znate, to je nemoguće, ona je tako skro­ mna i poštena žena. Ništa mi nije pomoglo. Oni će vas, gospođo, zamislite, još koliko sutra proterati...« Cana Babović se ni za trenutak nije dvou­ mila. Iskusni ilegalac dobro je znao šta ga čeka. Zato je zamolila gazdaricu da joj odmah vrati radnu knjižicu, kako bi još istog dana napustila Kruševac. »Osećala sam da je ona,« — seća se Cana, — »bila zadovoljna što mi je ipak uslugu učinila i mislim da je verovala da nisam komu­ nista.« �Posle kraćeg dogovora s članovima Mesnog komiteta KPJ, Cana je napustila Kruševac. Do železničke stanice ispratili su je drugovi iz ko­ miteta i sindikata. Na stanici su bila i dva agen­ ta. Cana je imala nameru da pođe za Niš, ali se, da bi agentima zavarala trag, predomislila i krenula za Beograd. Profesionalni revolucionar Za koji dan vratila se u Kragujevac da bi prisustvovala sastanku koji je zakazao Sreten Žujović, instruktor CK KPJ, odgovoran za poli­ tički i partijski rad u Srbiji. Bilo je to, koliko se sećala, krajem maja ili početkom juna 1936. godine. Na tom sastanku, kome su u kući Koste Jovanovića prisustvovali Sreten Žujović i Žika Đurđević, vodio se poduži razgovor o međuna­ rodnim događajima, stanju u Partiji i radničkom pokretu. Pa ipak, najviše je bilo reči o radu i povezivanju s partijskim organizacijama na pod­ ručju Užice—Niš, čiji je trebalo da budu nosioci Žika Đurđević i Cana Babović. »U stvari« — še­ će se Cana — »nas dvoje postali smo punkt, iako je Đurđević i dalje živeo u Jagodini, a ja, po dogovoru, ostala u Kragujevcu. Vrlo brzo uspeli smo da se po vežemo sa svim organizacijama na tom području. Često smo se sastajali. Jedan dan u nedelji bio je fiksiran za naše sastanke, a če­ sto je bilo i vanrednih razgovora. Sada smo ja i Žika objedinjavali, rukovodili partijskim orga­ nizacijama na tom području. To je, čini mi se, postalo više potreba nego što smo se mi sami osećali kao rukovodstvo«. Sada Cana posao više nije tražila. Postala je profesionalni revolucionar. Partijska aktivnost postala joj je jedina preokupacija. Izdržavala se od sredstava koje je za takav rad izdvajala Par­ tija. Ona je, izrasla kroz dugu ilegalnu borbu u zemlji, u samom pokretu, za takvu funkciju u Partiji i pokretu imala i mnogo smisla. Bila je majstor za praktičan partijski rad i za direktnu akciju. Umela je da okuplja ljude, da ih pokre­ će u akciju, da ih organizuje i uspešno vodi. Ti­ pičan primer radnika revolucionara. Kragujevac, u kome je Cana trebalo i najdu­ že da se na partijskom radu zadrži, imao je vanredne mogućnosti za partijski rad. Pored brojne �radničke klase, koja je bila pod jakim uticajem Partije, postojala je i politički razvijena intelek­ tualna sredina. Razmišljajući do koje mere treba ići u širi­ nu, voditi akcije i drugo, Cana Babović nije, ka­ ko sama kaže, počela iznova, na ledini. Nastojala je da »davanjem jednog drugog impulsa i sadr­ žaja Pokretu« ojača rad komunista i izoluje uticaj oportunista. Bila je u središtu događaja. Juna-jula 1936. godine formirala je Mesni komitet KPJ za Kragujevac (članovi su bili Tika Janjić, Ferdo Jurić, Franjo Šremf i Dragiša Luković), a zatim partijsku organizaciju u Vojno-tehničkom zavodu. Sve do decembra 1936. godine, odnosno do povratka sekretara Tike Janjića, koji je maja na­ pustio Kragujevac i prešao u Beograd, Mesnim komitetom KPJ rukovodila je Cana. Za to vreme bila je inicijator ili organizator čitavog niza ak­ cija. Najimpresivnija je bila veliki zbor za mir, koji je, na inicijativu Sekcije žena, održan 11. no­ vembra 1936. godine u Kragujevcu. Pripreme za veliki skup trajale su gotovo čitav mesec dana. Zbor je vanredno lepo protekao. Trg u centru grada bio je ispunjen narodom. Vladalo je veliko oduševljenje. Na čelu zbora bili su komunisti, koji su, prodirući u mase, uspeli da legalizuju ovakve vrste skupova. Jednog trenutka, pri kra­ ju zbora, oduševljena Bosa Đorđević, predsednica Ženskog pokreta u Kragujevcu, probila se kroz masu i potrčala prema Cani. Sva uzbuđena, radosna i nasmejana, grleći Canu, došapnula joj je: »Moraš se odmah skloniti! Došla je ćela po­ licija. Zgrada sindikata je blokirana. Tamo ne smeš ići!« Cana se brzo sklonila, ali se, kada je pao mrak, ponovo našla s Bosom Đorđević i drugim aktivistkinjama Ženskog pokreta, i s nji­ ma dugo pričala. Bile su srećne kao deca. Kada je beogradski list »Pravda« sutradan objavio kra­ tku belešku o zboru i tom prilikom bilo pomenuto puno ime i prezime Cane Babović, Cana se za­ mislila. Bio je to povod i jedan od razloga da razmišlja o kraju svog boravka u Kragujevcu. član Oblasnog komiteta KPJ Kada je u jesen 1936. godine formiran Obla­ sni komitet KPJ za užu Srbiju, koji je, osim Kra3 Spasenija Cana Babović �gujevca, obuhvatao zapadnu i južnu Srbiju, Cana Babović je, pored Mome Markovića, Žike Đurđevića, Krste Popivode i Grge Jankesa, posta­ la njegov član. Svi članovi Oblasnog komiteta delovali su kao jedan čovek. Živeli su, seća se Moma Marković, i radili kao jedna porodica. Sli­ čno misli i Cana Babović. »Dejstvovali smo kao najpotpunije rukovodstvo. Otpočetka sam bila na čelu tog, kako da kažem, neverifikovanog ru­ kovodstva. Posle je došao Žika, koji je, kao i ja, imao određene zadatke. Nikada jedni bez dru­ gih nismo radili. Konsultovali smo se o svemu. Za nas nije bilo važno ko je rukovodilac, već ko šta radi. Nisu nas, dakle, okupirale ’rukovodilačke' ambicije. Žika je bio koordinator, centar oko kojega su se okretale 'veze'. Ja sam održa­ vala vezu sa CK KPJ. Slala sam izveštaje, pisma, šifrovala. Posle su se te veze proširile na još ne­ koliko drugova.« I pored toga što je po svom sastavu, kako bi rekao Grga Jankes, »bio dosta uzan«, Oblasni komitet je uradio dosta. »U Kragujevcu je pok­ ret bio vrlo širok, partijska organizacija je vrlo dobro radila, koristeći sve forme u masovnim or­ ganizacijama. Veliki uspeh imali smo kod pito­ maca Vojnotehničkog zavoda... Tamo gotovo nije bilo omladinca koji nije bio obuhvaćen ra­ znim oblicima rad a... I na kulturno-prosvetnom radu u Kragujevcu, u sindikatima i kroz razna društva, počeo je vrlo intenzivan život Partije... Dobro su radile i partijske organizacije u čač­ ku, Užicu i u nekim drugim mestima. Naš Ob­ lasni komitet imao je organizacije na teritoriji Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, čačka, Užica, Jagodine, Ćuprije, Paraćina, i u nizu drugih mesta ...« I u sindikatima je postignut dobar uspeh. »Sve forume na terenu«, — beleži Grga Jankes, — »držali su naši ljudi«. Partija je razvila vrlo živu aktivnost svuda. Njen uticaj u masama neprestano je rastao. Oblasni komitet KPJ imao je i teškoća. Na­ ročito kada je bio prinuđen da, »donoseći odluke o vrlo ozbiljnim pitanjima«, konsultuje CK KPJ. Tadašnji Centralni komitet nalazio se u Parizu, pa je odgovor na tražena pitanja stizao prekas­ no, »a nekada nije ni stigao«. »Od Pariza do Kra­ gujevca — seća se Jankes — pošta ne može da stigne za tri dana. To znači da bi neki odgovori na naša pitanja mogli da stignu bar za dve-tri nedelje, a mi smo ponekad čekali i više od tri �meseca. Žujović nam je tada izneo teškoće i u samom CK, na čijem je čelu stajao Gorkić. Na­ ma tada nije ostalo ništa drugo nego da u naj­ hitnijim slučajevima samostalno donosimo vrlo ozbiljne odluke.« Kraći boravak u Nišu Januara 1937. godine Cana je pošla za Niš da bi tamo radila na obnovi i jačanju partijske organizacije. Tamo se brzo zaposlila i time sebi olakšala uslove za rad. Pošto partijskih veza ni­ je imala, to joj je jedina mogućnost ostala da se poveže sa naprednim radnicima. Van sindika­ ta bila je povezana sa jednim brojem drugova koji su bili oko Dimitrija Stoiljkovića. Ali i tada, kao i ranije kada je u Niš odlazila iz Kruševca, nai­ lazila je na otpor Stoiljkovića. »Zato sam morala sa puno pažnje i obzira prema drugu Stoiljkoviću da pustim da se stvari razvijaju sporije i na dužu stazu«. Međutim, svojim radom, naročito u sindikalnim organizacijama, brzo je pala u oči policije. U kampanjskoj čistki policije protiv politički nepoželjnih elemenata, odmah posle hapšenja Grge Jankesa, bila je na redu Cana Ba­ bović. Na opasnost da bude uhapšena upozorio je predstavnik Komore URS-ovih sindikata Mustafa Turk. »Drugarice Spasenija, — rekao joj je jednog dana sredinom februara 1937. godine, — hteo bih da vam skrenem pažnju. Policija namerava da vas protera iz Niša. Juče je jedan od njihovih predstavnika dolazio kod mene i saopštio mi da su zaključili kako ste vi i po načinu istupanja i po načinu angažovanja — komunista«. — Hvala i zdravo! — rekla je Cana i brzo izašla iz kancelarije predstavnika Komore. Brzo je spakovala stvari i, sa sestrom Radmilom, spremila se da napusti Niš. Kada se vra­ ćala od Ralka Vukićevića, koga je upoznala kak­ va joj opasnost preti, pred vratima njenog sta­ na stajao je policijski agent: »Gospođo Babo­ vić, morate odmah poći sa mnom. Imam naređe­ nje da vas privedem u Načelstvo. Obadve mo­ rate poći!« »Sta da uradim?« — pitala se Cana. »Da li da bežim? Ne bi to bio veliki problem, samo da li bi to bilo u duhu stava Partije?!« Ipak, od- �lučila je da pobegne. Jer, ako to ne bi učinila bila bi, kako joj je agent i naglasio, predata beo­ gradskoj policiji. A tamo bi je, posle surove is­ trage, čekala tamnica. Zato je skinula zimski ka­ put i ostavila preko kreveta, a agenta zamolila da izađe samo za momenat. Bila je ubedljiva i agent joj je odobrio — samo za časak. Čim je izašla iz kuće, Cana je za tren pres­ kočila preko taraba i sunula u susedno dvoriš­ te. Prešla je baštu suseda, ušla u dvorište jedne kuće sa izlazom na sasvim drugu ulicu i umakla. Agent je potrčao za njom, ostavivši sestru Radmilu za trenutak samu. I ona je vešto isko­ ristila priliku i pobegla. Cana se najpre sklonila kod Ratka Vukićevića, a onda se kraće vreme skrivala kod Petra Vulića, bravarskog radnika Železničke radionice, čija je kuća već bila pozna­ ti ilegalni partijski punkt i veza. Sestra Radmila je, posle dogovora s Canom, napustila Niš, a Cana je za koji dan krenula za Jagodinu. Upravi niške policije ništa drugo nije preos­ talo do da Banskoj upravi, 25. februara 1937. go­ dine, uputi izveštaj u kome se, pored ostalog, kaže: »Ova uprava proveravanjem ušla je u trag Čuković Spašeni je, po zanimanju šnajderke, ro­ dom iz Lazarevca, srez Kolubarski, i njene ses­ tre Radmile čuković, po zanimaniu štrikerke. rodom takođe iz Lazarevca, srez Kolubarski, od oca Vaše i majke Stane. Spasenija je stara 27 godina, prilično ugojena, srednjeg rasta, lice ok­ ruglo, kosa podvezana, oči plave, kosa smeđa, srednje građanski obučena... Spasenija Čuković je opasan komunistički agitator, a njena sestra Radmila služi kao komunistički kurir. Obadve su vrlo inteligentne i znaju se snalaziti. U Niš su došle pre kratkog vremena, odmah su počele da se prijavljuju na razne stanove kako bi zaštitile svoj trag, pa se na kraju obe nastanile kod Spomenke Petković, studentkinje hernije... Vršenim traganjem naišlo se na ovaj njihov poslednji trag, pa je jedan organ ove uprave došao sa nji­ ma u dodir u istom stanu. Imao je nalog da ih privede u upravu policije radi saslušavanja u vezi pokrenute istrage protiv Grge Jankesa... Kada im je saopštio da treba s njim da pođu u policiju, Spasenija je upotrebila trik i zamolila organa da je pusti do nužnika. Ovaj je pustio, ali se Spasenija nije vratila... Izvršenim pretre­ som nad njihovim stvarima, nađena je zabranje- �na literatura koju su sa svim stvarima i odelom ostavile u stanu...« Novi partijski zadatak Posle bekstva iz Niša, Cana Babović ponovo se vratila na teren Pomoravlja, najpre u Jagodi­ nu, a potom je težište svog partijskog rada prenela na Kragujevac, u sedište Oblasnog komite­ ta. Oblasni komitet KPJ, čiji je ona bila sekre­ tar, u to vreme je najuspešnije delovao u Srbiji. Zato je, maja 1937. godine, Sreten Žujović, tada­ šnji član Politbiroa CK KPJ, uputio predlog Cen­ tralnom komitetu da se taj oblasni komitet reorganizuje u Pokrajinski komitet za ćelu Srbiju. Tih dana, aprila 1937. godine, Oblasni komi­ tet KPJ je došao do zaključka da po onome ka­ ko se ponaša policija u Beogradu i Kragujevcu može uslediti novo hapšenje komunista. Pošto je mnogo pojedinosti o »pojačanoj ak­ tivnosti komunista« saznala, beogradska policija je pokrenula kompletan policijski aparat da bi se probila u partijsku organizaciju i ponovo je razbila. Svoj »glavni pravac« sada je usmerila na Kragujevac i druge gradove u unutrašnjosti Sr­ bije. »Tokom marta i aprila 1937. godine, »— piše Cana, — »u Kragujevcu su se povremeno viđali agenti beogradske policije... Mi smo nas­ tojali da utvrdimo povod njihovog bavljenja u Kragujevcu. Došli smo do podataka da se u voj­ nom zatvoru nalazi grupa inžinjera i nekih dru­ gih lica koja su uhapšena zbog špijunaže (Kristan, Ramljak i drugi), pa smo u prvo vreme za­ ključivali da se agenti zbog njih muvaju na tom terenu. No, ubrzo je njihovo bavljenje u Kragu jevcu dobilo i drugi karakter. U maju 1937. go­ dine odpočelo je pretresanje stanova nekih omladinaca iz Vojno tehničkog zavoda. Hapšeni su ili stavljeni pod policijsku prismotru, svi oni kod kojih je pronađena napredna literatura, naročito izdanja »Nolita«, koja su u to vreme bila inkriminisana. Tako je uhapšena jedna grupa radnika pitomaca oVjnotehničkog zavoda, među kojima i više članova Partije. Po svemu što se događalo, po načinu hapšenja i pretresa stanova, moglo se naslutiti da policija »napipava« partijsku orga­ nizaciju. U ovom slučaju, policija je odstupila od uobičajene prakse da prvenstveno hapsi pozna- �te i kompromitovane komuniste. Ovog puta pa­ žnju su ustremili na Zavod i sindikate, tamo gde je zaista postojala i gde se nalazila većina čla­ nova. .. Imali smo utisak da hapse nasumce... Očigledno je da se u prvom trenutku nismo sna­ šli, niti smo bili dovoljno oprezni da procenimo sve mogućnosti i presečemo lanac daljih pro­ vala. ..« Da bi svoje članove sklonio od udara polici­ je i da bi ojačao partijski rad u drugim krajevi­ ma, Oblasni komitet KPJ odlučio je, maja 1937. godine, »da Krsto Popivoda pređe u Niš, da po­ kuša tamo da živi ilegalno, ako može. »Preko ve­ ze je — piše Grga Jankes — uređeno da se za­ posli kod jednog advokata koji je bio naš sim­ patizer (Milisava Ignjatovića — S. M.). Odatle bi što neposredni je pružao pomoć partijskim orga­ nizacijama u Nišu, Timočkoj krajini, Leskovcu, Pirotu, Caribrodu i drugim. Za Žiku Đurđevića je rešeno da se prebaci na teren Jagodine, Ćup­ rije i Paraćina, da tamo razvije aktivnost i pruži neposrednu pomoć partijskim organizacijama. Moma Marković i ja ostali smo privremeno u Kragujevcu. Osim Kragujevca imali smo Kralje­ vo, Kruševac, Užice, čačak i još neka druga mesta. Dobili smo zadatak od CK da se povežemo sa Kosmetom i Makedonijom... Pošto je u Sara­ jevu nedostajao partijski kadar, CK KPJ je od­ lučio da tamo pošalje Canu Babović. Ona bi u Sarajevu još jednom pokušala da se zaposli i legalizuje. Dobila je zadatak da se u Sarajevu duže zadrži i pruži pomoć partijskim organiza­ cijama i forumima. Po dolasku u Sarajevo, Cana je i dalje ostala član Oblasnog komiteta KPJ za Srbiju.« Novi partijski zadatak, s kojeg će otići na dvogodišnje tamnovanje, doveo je Canu Babović, pod lažnim imenom u legitimaciji — Zlata Dosković, u Sarajevo sredinom juna 1937. »Ne sećam se« — piše ona — »svih detalja putovanja do Sarajeva. Ostalo mi je u sećanju da sam u Užicu prenoćila radi radničke knjižice (radnu knjižicu i legitimaciju Milivoje Kovačević, član MK KPJ za Užice, izvadio je po zahtevu Sretena Žujovića i Žike Đurđevića još januara 1937. go­ dine. Obe su glasile na ime Zlate Dosković, za koje su znali da u policiji nije kompromitovano). Ujutru rano došao je jedan drug i obavestio me da moram izaći iz grada pošto su tu beo­ gradski agenti. Verovatno se provala širi, zaklju- �čila sam. Na jednoj poljani Dobrivoje Simić (student prava, član MK KPJ za Užice) predao mi je radničku knjižicu, jedini dokumenat koji sam imala, i to na tuđe ime.« Čim je stigla u Sarajevo, Cana je potražila stan. Želala je da bude negde van grada. Prešla je preko mosta na Miljacki i ušla u ulicu s ne koliko proređenih kuća. Pogled joj se zaustavio na prizemnoj kućici u Dobrovoljačkoj ulici, na čijem je prozoru stajala ceduljica: »Izdaje se soba za samca ili samicu«. Ušla je u dvorište. U kući s jednim stanom živeli su muž i žena, Pavle Todorović, muzikant, i njegova supruga. Do nji­ hovog stana mala stolarska radionica. Dvorište ima dva izlaza. »Baš dobro!« — pomislila je — »kao poručeno«. Posle kraćeg razgovora s Pavlom Todorovićem i njegovom ženom, stan u Do­ brovoljačkoj ulici dobio je još jednog člana. Jedan važan posao Cana je završila, ali oko drugog, zaposlenja, čekala je, »nervozna i nesre­ đena«, nekoliko dana. Najzad, kada je 18. juna 1937, sada kao Zlata Dosković, došla u tekstilnu radionicu Gaona Benciona, dobila je posao, ka­ ko je vlasnik radionice rekao na policiji, bez da jc ko preporučio. »Došla jc sama i rekla da je ra­ dila isti posao u Beogradu desetak godina.« Nikada dotle Cana nije bila u Sarajevu. U novoj sredini i u novim uslovima, njoj, među­ tim, nije bilo teško da se prilagodi, pošto je već nekoliko godina živela ilegalno ili poluilegalno i po potrebi prelazila iz mesta u mesto. Uslovi za rad bili su teški kao i u drugim preduzećima ta­ kve vrste. »Zarada tekstilnih radnika«, — seća se ona, — »bila je veoma niska. Kada plate stan, jedva je ostajalo još za jedan obrok dnevno. O tome niko nije govorio. Činilo im se da je to sa­ svim normalno i kao da drugačije ne može biti. Subotom, kada je vršena isplata, bilo je mnogo tužnih radnica — neke su dobijale otkaz, nekima je odbijeno od plate za slomljenu iglu ili neku drugu sitnicu. Nikad se nije znalo koliko će se dobiti »na ruke«, iako je rađeno na akord. U takvim prilikama lakše je bilo prići radnicama i saznati njihovu nevolju, upoznati život svake od njih. Radne snage, pak, u to vreme, naroči­ to ženske, bilo je na pretek. U nekim tekstilnim preduzećima počeo se zavoditi sistem primanja radnica — »petnaest dana na probu«. To je u praksi značilo — posle petnaest dana, sem retkih izuzetaka, sve su bivale otpuštene, bez ikak- �ve naknade, a na njihova mesta primane druge, opet »na probu«. »Malo nas plaćaju. Zašto ne bi pružili bar toliko da možemo zadovoljiti osnovne potrebe! Da smo organizovane i jedinstvene, sva­ kako bi se naš položaj morao poboljšati« — povele smo tada razgovor. Počnem da proračuna­ vam koliko poslodavac zaradi po radniku. Bilo nas je 250. Tačno sam i cifre znala, iako sam često na prstima računala. Ako bismo dobile još samo po deset dinara na dan, poslodavcu ostaje za amortizaciju toliko, čista zarada toliko, itd.« Za mesec dana, koliko je boravila u Saraje­ vu, Cana je radila mnogo. Rano je na posao od­ lazila, kasno se uveče vraćala. Upoznala je veliki broj drugova i drugarica. Polako i strpljivo je krčila put Partiji posle teške provale i velikog stradanja sarajevskih komunis­ ta. Dalji rad prekinula joj je, međutim, nova kragujevačka provala. Hapšenje u Sarajevu Kada je Uprava policije u Kragujevcu obavestila Upravu grada Beograda da se Cana na partijskom radu nalazi u Sarajevu, iz Beograda je odmah pohitao Đorđe Kosmajac, sa aktom Predstojništva gradske policije u Kragujevcu da »uhapsi ilegalku Spaseniju Babović ćuković«. Da je pronađe pomogao mu je agent Uprave po­ licije u Sarajevu Obrad Prodanović, koji je »izvidima« ustanovio gde je zaposlena i kod koga stanuje. U noći između 13. i 14. jula 1937. godi­ ne organi Specijalnog odseka sarajevske polici­ je, zajedno sa Kosmajcem, »učinili su sve kako bi ova ilegalka pala u ruke policiji«. Pred njima na stolu bili su podaci koje je Cana navela u pri­ javi policiji posle dolaska u Sarajevo: Zlata Dosković, tekstilna radnica, rođena 10. marta 1908. godine u Staparima, srez Užički, neudata, kćer Živote i Leposave Milovanović — Dosković. Naz­ načila je da poseduje ispravu izdatu u Užicu 5. januara 1937. godine pod br. 167/37. Datum pri­ jave je od pre mesec dana, tj. od 17. juna t. g., a stanodavac je Pavle Todorović, muzikant. — To je ona! — zadovoljno je trljao ruke Đorđe Kosmajac i odmah se dao na posao. Ponoć između 13. i 14. jula 1937. godine bila je svetla i puna mesečine. Dok je Cana, zamo- �rena posle povratka sa partijske konferencije u Užicu i teškog posla prethodnog dana, spavala tvrdim snom, policijski organi, predvođeni Đorđem Kosmajcem, opkolili su stan Pavla Todorovića. Tada je upao u sobu Kosmajac i s upere­ nim pištoljem i džepnom lampom počeo da vi­ če: »Spaso, provala! Provala!« Ona je, čuvši »ne­ ku larmu i gužvu u kući«, najpre pomislila da se stanodavac i njegova žena nešto svađaju. »Šta im je noćas!« — progovorila je još sanjiva. Kada se rasanila, pokušala je da se podigne, ali, avaj, nije mogla ni da se pomeri. Neko ju je, »prilepljenu za krevet«, držao čvrsto za obe ruke. Brzo je prepoznala Kosmajca. Skupivši snagu, istrgla se iz dželatovih ruku, sela na krevet nemoćna da bilo šta učini. Oko nje stajali su agenti s upe­ renim pištoljima i džepnim lampama. — Jeste ona je to. To je Spasenija! — liko­ vao je Kosmajac. Trenutak-dva posle toga počeo je da grdi agente saraejvske policije: Živi ovde još i zaposlena — a vi ništa ne znate!. Dok ju je Kosmajac čvrsto držao za ruke, nekoliko agenata pretresalo je njenu gardero­ bu, haljine, cipele. Cana je bila vrlo uzbuđena, naročito kada su počeli da pregledaju haljinu — bojala se da u porubu ne otkriju šifrovane ad­ rese. Kada ništa nisu našli, laknulo joj je. Kao da joj se svalio kamen sa srca. — Gde su ti ostale stvari!? vikao je Kosma­ jac, dok se Cana oblačila. Mahinalno je pokazala na svoj koferčić, u kome se nalazilo nekoliko »prnja« i radna knji­ žica. — Zašto si se prijavila na tuđe ime? — po­ čeli su da ispituju. Cana je ćutala. — Sve ćeš ti ispričati! — pretio je Kosma­ jac. — Vežite joj ruke lancima! — naredio je osorno agentima. Posle kraćeg saslušavanja stanodavca Pavla Todorovića, koji se »tresao kao prut«, agenti su Canu i stanodavca poveli u Upravu policije. »Za­ pljusnu me svežina julske noći. Pribrah se, počeh da razmišljam. Uz put su me muvali, zapit­ kivali, ali to mi nije smetalo da promislim šta cu da govorim i kako da se branim. Mučiće me, znala sam, moram sve izdržati, odlučila sam. Uli­ ca preko reke Miljacke... Most kod kojeg je Ga- �vrilo Princip izvršio atentat na Ferdinanda. Podseti me na pogibiju i stradanja ljudi koji su se borili za slobodu. Bilo je prošlo pola noći. Sara­ jevo je spavalo dubokim snom. Poneki prolaznik bi iskrsnuo iz poprečnih ulica i, zastajkujući, posmatrao kako nas vode vezane lancima. Žurili su. Brzo smo stigli u sarajevsku policiju.« Čim je ušla u prostranu prostoriju uprave sarajevske polioije, Kosmajac joj je naredio da sedne nasred sobe. Tada su joj dva agenta ve­ zali desnu ruku s levom nogom, a levu s desnom, unakrst. Bila je savijena u klupko. Sada niko od agenata nije više zapitkivao, niti nešto od nje tražio. Na mig Kosmajca, agenti su napustili so­ bu za mučenje. Cana je ostala sama, »da se seti« — kako je Kosmajac zatočenicima često govo­ rio, — »kada je majku prvi put za sisu ugrizla.« Prvi dan boravka bio je za Canu, kao i za svakog ko bi se našao u sličnom položaju, naj­ teži. Puls joj je ubrzano radio, srce silno bilo. Re­ dala je misli jednu za drugom. Kako li je došlo do njenog hapšenja. Provala — znači. »Neko me je izdao! Sigurno se provala proširila na veći broj drugova! Možda je neko od članova Oblas­ nog komiteta u zatvoru!« Na prvom kratkom ispitu, Cana Babović je, kako je sarajevska policija obaveštavala Kraljev­ sku bansku upravu Drinske banovine, »izjavila da je u Sarajevo došla pre mesec dana i da se zaposlila u sarajevskoj trikotaži, koja je svojina Gaona. U njenom stanu ostavljena je zaseda ko­ ja će ostati više dana, kako bi lica koja su even­ tualno sa njom ilegalno došla i inače, kao i korespodencija, došla do ruku policije.« Drugo, po­ liciji Cana ništa nije rekla. Već sutradan, na zahtev Uprave policije Du­ navske banovine da se »prvim vozom otprati u Kragujevac, gde bi organi Uprave grada Beogra­ da i Uprave policije u Novom Sadu s predstav­ nicima Gradske policije u Kragujevcu vodili istragu«, grupa agenata s Kosmajcem na čelu, sprovela ju je, vezanu »lisicama« i podužim lan­ cem koji je držao jedan od njih, za Kragujevac. Tamo je, u garnizonu zatvora, u betonskoj ćeliji bez svetla, kreveta i pokrivke i u policijskim mučionicama, čekao četrdesetpetodnevni pakao. �» N iš ta n e ć u p r iz n a ti!« Tražeći da uđe u trag komunistima, kraguievačka polioija, s Boškom Bećarevićem na čelu najpre je u Vojnotehničkom zavodu uhapsila ne­ koliko omladinaca. Policajci su iznenada banuli u njihove stanove i pronašli zabranjenu literatu­ ru. Strpali su ih u vojni zatvor i držeći ih pet­ naestak dana budno motrili da bi otkrili ko je od njih član KPJ. Mladići su u policiji bili neo­ prezni. Vodili su razgovor, ne sluteći da ih poli­ cija prisluškuje. Sumnjajući da su među njima dvojica najistaknutijih, agenti su ih izdvojili i, tražeći da otkriju veze, počeli da ih tuku. Posle prvih batina otkrili su sekretara Mesnog komi­ teta, ovaj Žiku Đurđevića, člana Oblasnog komi­ teta KPJ. Žika ostale i krug provaljenih nočeo je da se širi kao poplava — na Užice, Ćačak, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Jagodinu, Ćupriju, Smederevsku Palanku, Svilajnac, N iš... Provalje­ ni su mnogi komunisti, njih oko tri stotine, či­ tave partijske organizacije. Mnogo podataka o Cani Babović policija je saznala od jednog bro­ ja komunista iz Kragujevca, koji nisu izdržali mučenja. Istragu nad Canom prvi je počeo da vodi Ste van Birclin, referent Uprave policije iz Novog Sada. Njemu je Cana ispričala gde je, kada i koliko u zemlji od odlaska iz Lazarevca u Beo­ grad pa sve do hapšenja boravila. Tada je, bez ustezanja, izjavila da se oseća »idejnim komu­ nistom«, ali da član KPJ nikada nije bila, niti je »u prošlosti, a i sada radila u ilegalnom po­ kretu«. Odricala je i rekla kako »ni u jednom mestu nije radila na širenju komunističke pro­ pagande«. Ništa drugo nije rekla. Kada je Bir­ clin od nje zatražio da prizna s kim je u raznim mestima bila povezana, Cana je prkosno odgo­ vorila: »To neću da vam kažem!« Nezadovoljni onim što je u prvom »iskazu« rekla, istragu su odmah preuzeli najiskusniji mu­ čitelji beogradske policije — Gubarev, Kosmajac, Vujković, Lazić i drugi. Ne zna se ko je od koga bio svirepiji. Nikola Gubarev, agent Uprave grada Beo­ grada, belogardejac i specijalista za mučenje ko­ munista, prišao je Cani u mučionici, nadneo se nad nju i počeo da viče: Pričaj sve što znaš! Govori! 43 �Kada mu Cana ništa nije odgovorila, usledio je šamar, jedan, drugi.. . , sve dok se nije sa sto­ lice srušila na pod. Tada je Gubarev otpočeo svoj omiljeni posao: opkoračio je Canu, seo joj na leđa i pesnicama počeo da je nemilosrdno tu­ če po bubrezima. Kada se umorio digao se i re­ kao: Tako, a sada ćeš progovoriti! — Kad si bila u Moskvi? — drao se Gu­ barev. — Nisam tamo bila! — odgovorila je Cana sva izubijana. — Ko ti je dao ovu radničku knjižicu na ime Zlate Dosković? Zašto si imala knjižicu na tuđe ime? Da ne bi otkrila partijske kanale preko ko­ jih je dobila lažnu legitimaciju i radnu knjižicu, Cana Babović se pozvala na ime Matije Mišića, trgovačkog putnika iz Beograda. Bilo je to izmi­ šljeno ime kojeg je ona za ovu priliku još rani­ je smislila. Nisu joj verovali. Negde u zoru, po­ što se od mučenja ponovo našla na podu, podi­ gli su je na stolicu, ali sada vezanih ruku na le­ đima. Cana je bila nešto smirenija, ali na noge nikako nije mogla da stane. Čak i kad je sela, noge su je bolele kao da ih neko nožem probada. — Govori: ko ti je dao radničku knjižicu?! uporno je nastavljao Gubarev. Cana je ćutala. Od dugog mučenja nije bila sposobna ni da razmišlja. Kao da je, utrnula od batina, uhvatio je nekakav opijajući san. Tada su ponovo pljuštali udarci, sve teži i teži, najviše po glavi. Od njih se jednog trenutka onesvestila. Zujalo joj je u glavi, glasovi su joj bili neodre­ đeni. Krv joj je navirala na usta i nos. U usti­ ma je osećala miris metala. Samo je, kao u polusnu, čula: »Ko ti je dao, ko ti je dao..., dao...!« Kada se malo povratila, smogla je snagu i mimo Gubarevu odgovorila: Ništa neću da vam kažem! Kada Gubarev nije uspeo da je slomi i od nje iznudi priznanja, nastupio je Đorđe Kosmajac, agent Uprave grada Beograda, surov i neu­ ravnotežen čovek koji je zatvorenike nasumice, bez ikakvog smisla i razuma, nemilosrdno i div­ ljački tukao. Bio je zloglasna figura beogradske policije, visok i težak, s ožiljcima od preležanih boginja na licu. Opsednut strahom da će ga ko­ munisti ubiti, što mu se 6. marta 1942. godine u �Beogradu i dogodilo, on ih je, gadno psujući i skoro uvek smrdeći na alkohol, nemilice pre­ bijao. Pošto Cana ni za živu glavu nije htela da oda drugove i organizaciju, Kosmajac je kao su­ manut počeo da besni. Onda je, sav crven u licu, tražio gomilu volovskih žila i Canu, pošto je obo­ rio na pod, počeo da tuče po tabanima. Bio je to jedan od čestih metoda mučenja zatvorenika i obračuna s komunistima, preuzet od Turaka u Obrenovićevskoj Srbiji. Policijski pendrek, okrugao, mekan i bez oštrih ivica, nije stvarao ta­ ko veliki bol. Udarci žilama po tabanima, na­ ročito oni ponavljani na isto mesto, izazivali su užasne bolove u glavi, »kao da neko čupa mo­ zak.« Cana je i tu torturu izdržala. »Pre bi umrla no što bi progovorila« — jadao se Kosmajac u svom izveštaju Upravi grada Beograda. Dijalog s Vujkovićem — u četiri oka Kad se posle nekoliko dana povratila od strašnih muka, u ćeliju su ušla dva agenta. — 'Ajde, Spaso, na jedan mali razgovor! — zvao je jedan od njih. Ona se, još ošamućena, nije mogla da sna­ đe. »Da li je dan, ili još traje noć!« — pitala se. Nije mogla da se podigne; bolovi su bili nesno­ sni po čitavom telu, noge su je izdale. — Kako si, Spasenija! — cinično je upita Svetozar Vujković, kada je po ko zna koji put ušla u mučionicu. Kada mu Cana ništa nije odgovorila, okre­ nu se agentima: — Pomozite joj da ustane! Zašto dozvolja­ vate da se sama muči! Na zahtev Vujkovića, agenti su podigli Ca­ nu, uhvatili je ispod ruku i jednim zamahom postavili na stolicu. »Šta li hoće od mene?!« — razmišljala je Cana. Susret dva ljuta protivnika počeo je ćutanjem. Cana je ćutala kao i obično, a Vujković kao da je razmišljao odakle da počne. Svetozar Vujković bio je dugogodišnji poli­ cijski agent i funkcioner beogradske policije, šef njenog antikomunističkog odeljenja. Bio je neu­ gledan, krupan, sedokos, trbušast, duga nosa sa naočarima, gustim obrvama koje su mu prekriva- �le oči, s ustima razvučenim gotovo do ušiju, ne­ prijatno kreštava glasa. Smejao se kad je dru­ ge mučio, a kad se ljutio, prelazio je u besni vrisak. Imao je vanredno dobru memoriju. Ni­ kada ništa nije beležio. Neverovatno je dobro pamtio likove ljudi i njihova imena. Kada je za­ tvorenike saslušavao nije im postavljao unakrsna pitanja, već ih je divljački tukao. »Od udaraca i kamen se lomi!« — govorio je hvaleći se. Na nje­ govom stolu u mučionici uvek je držao čitav niz rekvizita za mučenje: lance, kuke, isušene i upletene žile, olovke... — Ti si, Spasenija, imala dete s Babovićem! Gde ti je to dete sada! — počeo je Vujković. — U Češkoj — odgovorila je. — Šta tamo radi? Kad si ga poslala? — Nalazi se kod prijatelja moga muža. Dala sam ga jer mi je bilo teško da ga sama izdrža­ vam. — Kako je otišlo tamo? — opet će Vujković. — Preko Austrije, ne znam baš sigurno kako. — De, de, znaš ti da mene to ne interesuje, nego s kim je dete otišlo. Ko je bio »veza«? — Znam ja šta vi želite, ali vam to neću re­ ći! — Cana je bila odlučna. — Kako!? — Tako! Neću reći! — Znaš li ti, — uzdržavao se Vujković da je pre vremena ne udari, — da mi imamo sredstva da te nateramo da progovoriš?! Ako ustraješ u ćutanju, mi ćemo ih upotrebiti... — Znam, sve znam. Ali znam i to da mi niš­ ta ne možete! Sem da mi život uzmete... Stari krvnik, koji se u dugogodišnjoj prak­ si punoj zločina nije namerio na čoveka koji će mu tako smelo i čak drsko prkositi, sav se zajapurio. Oči su mu od besa postale još krva­ vije, ali se još uzdržavao od tuče koju je tako često i sa svirepošću nad ostalima primenjivao. A kada mu je na pitanje da li je član KPJ odgo­ vorila da nije, mada bi to želela da bude, a na­ ročito kada je rekla da će to postati, bar se ta­ ko nada, posle ovog zatvora, Vujković je kao ris skočio sa stolice i počeo da je udara. — Ti si luda ako misliš da ćemo te pustiti! Varaš se! Otići ćeš na deset godina robije, a do tada ćemo se postarati da se otuda nikada ne vratiš! �Policijski eksperti na okupu Posle Vujkovića, Canu je preuzeo života Simić, negdašnji pomoćnik Milana Aćimovića, je­ dnog od najpoznatijih i najveštijih policajaca Uprave grada Beograda. On je, za razliku od Vuj­ kovića, na drugačiji način pokušavao da od Cane iznudi priznanje, »bez maltretiranja i mučenja.« Skinuo joj je »lisice« sa ruku i posle kraćeg ćulanja počeo da postavlja pitanja. — Šta ste vi po zanimanju, Spasenija! — Tekstilna radnica. — Intelektualka, radnica! — kao čudi se Simić. — Ne, ja sam samo tekstilna radnica! — brzo je odgovorila. — Da li ste završili školu u Moskvi? — Ne. Tamo nisam bila! — odgovorila je po­ što je Simić po drugi put pitao. — A šta ste po ubeđenju? — nastavio je uporno. — Komunista! — odgovorila je. — Kako ste postala komunista? — interesovao se Simić. — Nije to ni lako ni jednostavno objasniti. Izgledalo mi je kao da sam to uvek bila. Okol­ nosti, radnička sredina, čini da se oforme tak­ ve ideje. Pa to su, znate, svi radnici... — A, tako. Pa daj recite: koji su to, s kim ste vi radili? — To vam ne mogu reći, ja govorim uopšte, jer ste me pitali kako sam postala komunista. — A zbog čega je osuđen vaš muž? — Po Zakonu o zaštiti države, kao komu­ nista. — Dobro, ali zbog čega konkretno: zašto, šta je radio? Je li bio član Partije? — To ne znam. Kada su predstavnici beogradske policije videli da »ne mogu izvući ništa«, onda su je pre­ dali novosadskim agentima, Briclinu, Kruškovecu i drugima, koji se kao eksperti za mučenje sa još oko pedesetak žandarma došli u Kraguievac. Oni su, kao ostrvljeni, danima i noćima sis­ tematski mučili Canu Babović. Tukli su je nemi­ lice, svuda, po čitavom telu, po glavi, slepoočnicama. Kada je nisu slomili, prešli su na najsuroviji metod: sipali su joj so u usta, a ruke joj vezali na leđima. »To je — seća se Cana — stra­ šno. čovek se oseća bespomoćan. Žeđ me muči- �la do besvesti. Počinjalo je da mi zuji u glavi. Padala sam u komu. Trpali su mi so u sta, pa kad me uhvati žeđ oni počnu da toče vodu pred ćelijom, a meni ne daju ni kapi. I sad me šum vode, kad se sipa u čašu, podseća na te strašne trenutke. To je, u stvari, početak umiranja na strašan način. Kad su me saslušavali stavljali su čašu na sto. Nekoliko puta, kad sam mahinalno pokušala da dohvatim čašu, usledili su novi udarci«. Ponos d .pričaš K rsta Popivode Na slične muke stavljen je u tamnoj ćeliji, preko puta ćelije Cane Babović, i Krsto Popivoda, član Oblasnog komiteta KPJ. Uhapšen 17. ju­ la 1937. godine u Nišu, odmah je doveden u kragujevački garnizonski zatvor. Krvnici beograd­ ske i novosadske policije, Gubarev, Kosmajac, Vujković, Simić, Lazić, Birclin, Kruškovec i dru­ gi, činili su sve da od njega saznaju podatke o organizaciji, arhivi, propagandnom materijalu, vezama, ljudima s kojima je radio i dr. Već na početku istrage suočili su ga sa uhapšenima: iz Kragujevca, Kruševca, Kraljeva, Niša i drugih mesta. Mnogi od njih pred njim su govorili šta je radio i kakve je direktive davao. Jedan od niih čak mu je, pognute glave, preporučivao: »Nema ništa, sve je propalo, mora se prizna­ ti. ..!« Popivoda je odlučno na to reagovao: »Ja tebe ne poznajem. Nikad u Kraguievcu nisam bio. Ovo je sve policijska provokacija!« Tada su policajci pobesneli. Tukli su ga po tabanima, odbiiali mu bubrege, lupali mu glavu o zid. Nemo­ ćni da ga slome, prešli su na rafiniranije meto­ de. Jednog jutra, posle nekoliko nedelia muče­ nja i potpune fizičke iscrpljenosti, Popivoda ie izveden pred Kosmaica. koji ga je bacio na nođ i počeo da oreti: »Sad ćemo te otrovati!« Posle toga, kada Krsto ni reč nije progovorio, seo mu je na grudi, pritisnuo vilice, otvorio mu usta i u ždrelo mu bacio dve-tri šake soli. Onda mu je začepio usta krpom, još jače mu seo na gru­ di i počeo da ga udara žilom. Pokušavajući da dođe do vazduha, Popivoda je morao da proguta so. Posle toga je Kosmajac ponovo izveo čitavu operaciju, gurajući sve više i više soli u razjede­ na usta. Bilo je to krajem jula 1937. godine. Vru- �čine su bile velike. Kada je Krsto Popivoda od­ veden u ćeliju posle mučenja, Kosmajac mu je cinički rekao: »Ako hoćeš vode, a ti priznaj, pa ćemo ti je dati!« Žestoko su ga mučili i agenti Conić i Gubarev. Kada im je Popivoda odgovorio da nema šta da prizna niti da im kaže, vezali su mu ruke, provukli kolena kroz ruke, a ispod kolena gvozdenu šipku, tako ga obesili između prozora i stola i s vremena na vreme ljuljali... »Čovjek tu, na prvi pogled, nije na jedna­ koj nozi. Oni te tuku, muče, ubijaju. A ti imaš jedino svoju svijest i čvrstu uvjerenost, da ti se uopšte ne postavlja pitanje možeš li izdržati ili ne. Čim te psihički nisu uspjeli da slome, oni su izgubili bitku.« Izdaja je gora od smrti Cana Babović se, kao i Krsto Popivoda, he­ rojski držala. Bila je nesalomljiva. Ništa nije priznala, nikoga nije odala. Mučili su je svirepo. Nemilice su je tukli, palili joj hartiju među prs­ tima na nogama, stezali lobanju ne bi li je nervno slomili, lupali joj glavu o zid. Kada je suo­ čavana sa uhapšenicima koji su je teško teretili, ona je ili negirala poznanstvo s njima, ili ga je samo svodila na rad u legalnim organizacijama. Njena rešenost da ćuti i ne poklekne bila je ja­ ča od svega. Jača je bila i u onim trenucima ka­ da je posle strašnih muka pomišljala da je kraj života. Nije, kako sama kaže, mogla pomisliti da nekoga izda i da ga dovede u položaj u kome se i sama nalazila. »Izdaja bi mi bila u svakom slu­ čaju smrt — politička ili fizička. A ova prva je gora. Mogli su me šeći, ali doznati ništa nisu mogli. Rešila sam da izdržim do kraja, pa me nisu okupirale nikakve dileme niti krize. Bilo je jedino trenutaka kada bih — da sam za to ima­ la mogućnosti — izvršila samoubistvo.« Da se tako hrabro drži, uticali su mnogi fa­ ktori: bezrezervna pripadnost pokretu i Partiji, moralna snaga njene ličnosti, dugo iskustvo u borbi s policijom ali i, kako Cana kaže, »najstra­ šnija i ponižavajuća tortura nad ljudima. »To je, u stvari, jedan od izvora otpora i rešenosti da se istraje po svaku cenu. Kada pokušaju da mu ugroze ljudsko dostojanstvo, čovek se pretvara u grč, nastoji da ostane pobednik, — a to znači ne progovoriti, ne odati nikoga...« Spasenija Cana Babović �Držanjem pred klasnim neprijateljem, Cana Babović je, kao i Krsto Popivoda, postala simbol nesalomljivosti revolucionara i primer za ug­ led. Drug Tito je u »Proleteru«, decembra 1937. godine, pisao da je »sve više primjera herojskog držanja ne samo partijaca, nego i drugih svesnih antifašista, na primjer: Spasenija Babović, Krsto Popivoda i mnogi drugi, koji ni pod naj­ težim mukama nisu htjeli da postanu oruđe po licije.« Na Sud za zaštitu države Posle četrdeset i pet dana policijske istrage policajci su Canu Babović i Krsta Popivodu, ve­ zane istim lancem, prebacili u Beograd, najpre u zatvor Okružnog suda za zaštitu države, a za­ tim u istražni zatvor Državnog suda za zaštitu države — na Adi Ciganliji. Posle petomesečne sudske istrage, kroz koju je prošlo 89 drugova, od oko 150 koliko ih je prošlo kroz policiju, Cana je izvedena 21. janu­ ara 1938. godine. Branio ju je po nalogu Partije beogradski advokat Selimir Jevtić, koji je i do tada besplatno branio veliki broj komunista. Sud za zaštitu države, kome je predsedavao Jeremija Jeremić, sudija odeljenja Beogradskog kasacionog suda u Novom Sadu, okrivio je Ca­ nu Babović što je, kako se kaže u presudi, »neizvesnog dana 1936. godine u Kragujevcu posta­ la članom Komunističke partije, dakle postala je i bila član udruženja, koje ima za svrhu pro­ pagandu komunizma. Time je izvršila zločinstvo iz čl. 1. i 2. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi... Babović ćuković Spasenija ni u istražnom postupku ni na glavnom pretresu nije priznala da je bila član ma kakve komu­ nističke organizacije, niti da je rasturala komu­ nističku literaturu.« Sud je Canu Babović osudio na dve godine robije, u koju joj se uračunava izdržani pritvor i istražni zatvor od 14. jula 1937. godine, i na dve godine gubitka časnih prava. Bez obzira što je državni tužilac za nju i Krsta Popivodu tražio najstrože kazne (»oni su provodili direktive Partije, zato ih Partija, rekao je, slavi kao heroje«), Sud ih je osudio na rela­ tivno blage kazne. »Sećam se, Stajali smo — pi­ še Cana — prilikom izricanja presude i s nes- �trpljenjem čekali obrazloženje. Kada sam čula clve godine, pogledala sam na sve oko sebe, nasmejala se i osetila kako sam radosno uzbuđe­ na.« Pritešnjen držanjem svih na sudu optuženih komunista (izuzev dvojice), koji su bili podstaknuti primcrima Cane Babović i Krsta Popivode, prcdsednik Suda bio je prinuđen da pri izrica­ nju presude izjavi »kako se policijski argumenti o krivici optuženih ne mogu uzeti u obzir, jer su oni iznuđeni nasilnim sredstvima i pritiskom, što je protivno zakonu.« Tamnovanje u Požarevcu Robiju je Cana izdržavala u ženskoj kaznioni požarevačkog kaznenog zavoda, tada jedinog za­ tvora za žene koje su osuđene kao komunistki­ nje. Tamo je zatekla jedan broj žena (Savku Tasić, Zoru Potiparsku, Jelenu Mihailović i Bo­ janu Popović), koje su zbog revolucionarnog ra­ da i pripadnosti KPJ osuđene na višegodišnju robiju (Savka Tasić čak na deset godina). Nešto kasnije došle su Anka Gržetić i Zora Nikolić, prva kao član Pokrajinskog komiteta KPJ za Hr­ vatsku i Slavoniju, a druga kao rukovodilac pri­ vremenog rukovodstva Crvene pomoći. Uslovi robijanja nisu bili suviše teški. Verovatno je to bilo usled političke situacije u sa­ moj zemlji, a i »zbog rezultata borbe koje su postigli osuđenici u drugim kaznionama — Mitrovici i Lepoglavi.« Smeštena u posebnoj sobi za političke osuđenice, tzv. »rešetki«, Cana je imala isti status kao i sve druge osuđenice, živele su kao jedna porodica. Imale su svoj šporet, same su sebi kuvale i čistile svoje prostori­ je. »Tačno se znalo kada koja treba da vodi do­ maćinstvo. Ako se to za robiju može reći, nije bilo loše. Ja sam se, iako to malo čudno izgle­ da, na robiji odmorila, oporavila čak. Pripremila se tako da, čim izađem na slobodu, odmah mogu da se uključim u pokret.« Najteže je Cani bilo, ka­ ko i sama priznaje, to što je morala da preki­ ne svoj revolucionarni rad u pokretu. »Posle ži­ ve i intenzivne aktivnosti, koja me je u potpu­ nosti angažovala, najedanput sam sasvim pre­ stala da radim. Meni je to bilo teško. Dok je trajala istraga i suđenje, bila sam se koncentrisala na ishod svega toga, a kada sam došla u �požarevačku kaznionicu, najedared sam osetila da sam potpuno izolovana od pokreta i da mu baš ničim ne mogu da doprinesem.« Cana je na robiji, međutim, mnogo čitala. Marksov »Kapital«, odnosno prvu knjigu koju je u zavodu zatekla, čitala je čitavih osam meseci, glavu po glavu, kad s drugim drugaricama, kad sama, »po utvrđenom programu«. Čitala je i dopunsku literaturu, uglavnom »Nolitova« iz­ danja, koja su osuđenice redovno dobijale od rođaka, prijatelja i saboraca. Ono što uprava kaznione nije dozvoljavala da do njih dođe, na­ bavljale su preko čuvarke, koja im je »donosila i iznosila — knjige, pisma, novac i činila čitav niz drugih usluga.« Vezu sa spoljnim svetom održavale su preko čuvarkine unuke Milice Grgurović čupe, koja je bila povezana s partijskom organizacijom na Beogradskom univerzitetu. Nepravdu Cana i na robiji nije mogla da podnosi. Zato se već prvih dana pridružila štraj­ ku osuđenica, koje su se upravi kaznione su­ protstavile onog trenutka kada je pokušano da im se uskrati »često« slanje pisama. »Dugo smo raspravljale«, — piše Cana — »da li zbog toga da štrajkujemo, jer bi to moglo imati teške posledice za neke drugarice koje su inače bile obolele. Pažljivo smo razmatrale stanje svake bo­ lesne drugarice. Sve su bile za to da se štraj ku­ je. I one što su najteže obolele.« Tako je, 4. ap­ rila 1938. godine, štrajk glađu i počeo. Nakon odbijanja da hranu primaju čitava tri dana, Up­ rava kaznione je, ne uspevši da ih slomi, popus­ tila. Uz saglasnost izaslanika Ministarstva prav­ de, zahtev je usvojen. Pravo da dva pisma mesečno mogu slati »napolje«, zatvorenice su i da­ lje zadržale. Član Titovog rukovodstva Posle robije, Cana je sredinom jula 1939. go­ dine proterana u rodni Lazarevac. Ubrzo, pošto je još za vreme tamnovanja bila kooptirana za člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, ona se, naročito posle razgovora sa sekretarom PK KPJ za Srbiju, ponovo uključila u revolucionar­ ni pokret. »Bilo je sasvim razumljivo, — piše Rodoljub čolakoviđ, — što je, poslije izdržane kazne na koju je bila osuđena, Cana 1939. godi­ ne postala član PK KPJ za Srbiju, a malo doc- �nije, na Petoj konferenciji KPJ, izabrana za člana CK KPJ. Po svom shvatanju revolucionar­ ne partije radničke klase i njene politike, po svojoj spremnosti da se za nju bori svom sna­ gom, svugdje i na svakom mjestu, ona je bila kao stvorena da bude u rukovodstvu koje je Ti­ to formirao u zemlji i koje je od KPJ napra­ vilo moćno oružje radničke klase u borbi za os­ lobođenje svih ugnjetenih i eksploatisanih.« Uslovi za partijski rad sada su bili mnogo povoljniji. Posle Titovog dolaska na čelo KPJ, sredinom 1937. godine, Partija je, očišćena od ostataka frakcionaštva, oportunizma i levog skretanja, izrasla u snažnu avangardu radnič­ kog pokreta, koja kroz mnoštvo bitaka za sva­ kodnevne zahteve radničke klase, seljaštva, de­ mokratskih snaga i progresivne inteligencije, ak­ tivira, ujedinjuje i usmerava sve revolucionarne i demokratske snage za odlučujuće političke bitke. Novi duh Partije, Cana je, kao blizak saradnik druga Tita, vrlo intenzivno sprovodila u Srbiji, naročito na području Beograda i u Kragujevcu, gde je s Milanom Mijalkovićem 1940. godine bila gotovo čitava četiri meseca. »Mi smo u Srbiji, u 1939, a naročito u 1940. godini, u svim važnijim preduzećima imali partijske or­ ganizacije. Naš uticaj počeo je da raste i na se­ lu, a naročito oko Čačka, Kraljeva, Sapca, Kragujevca. Takav zamah u širini Partija je uspela da sprovede zahvaljujući tome što je očistila svoje redove od raznih frakcijskih elemenata... Sećam se, kada sam 1939. godine izašla iz zat­ vora imala sam osećaj da je frakcionaštvo u Sr­ biji likvidirano... To se više nije postavljalo kao problem. Partijska rukovodstva bila su obnov­ ljena, članstvo povećano, a frakcionaški elemen­ ti potisnuti. Sve se to odigralo u tom značajnom periodu za našu Partiju, od kraja 1936. do kra­ ja 1938. godine. U Partiji je 1939. godine vlada­ la organizovanost i red... Aktivnost Partije je rasla... Nije 1939. a naročito 1940. godine, bilo teško raditi. Trebalo je samo malo umešnosti, je je raspoloženje masa prema KP bilo veliko. Zapravo, trebalo je samo da se pojavi komunista u nekom mestu ili preduzeću i sa malo truda i rada da formira MK, organizacije, da povede akcije i slično.« Prvog maja 1940. godine Cana se ponovo, već po četvrti put, našla u zatvoru. Bilo je to �povodom Proglasa PK KPJ za Srbiju, koji je, na dan velikog praznika radnika, masovno ras­ turan u Beogradu. Beogradska policija bila je »sva na nogama«. Tada je uhapšen i veći broj komunista. Za vreme dok se, dosta neoprezna, kako i sama kaže, kretala na Slavij i, Canu su uhapsili agenti Uprave grada Beograda. Tamo je, na zloglasnoj mansardi, zadržana mesec da­ na. Puštena je na slobodu početkom juna »u ne­ dostatku dokaza«. To je bio i razlog što nije bila prisutna Pokrajinskoj partijskoj konferenciji za Srbiju, održanoj usred Beograda maja 1940. go­ dine, kada je izabrana za člana PK KPJ za Sr­ biju i delegata na Petoj zemaljskoj konferen­ ciji KPJ. Peta zemaljska konferencija, po broju učes­ nika najmasovnija do tada (imala je preko 110 učesnika), održana je u Dubravi kraj Zagreba i u uslovima stroge ilegalnosti trajala pet dana — od 19. do 23. oktobra 1940. godine. Okupiti pre­ ko stotinu revolucionara, od kojih je gotovo po­ lovina bila na robiji, organizovati njihovo neprimećeno dolaženje, održati s njima višednevnu konferenciju i omogućiti im neopažen pov­ ratak u svoje partijske organizacije — zaista je, kako piše Pero Damjanović, veoma odgovoran i neobično smeo podvig. Zato nimalo nije slu­ čajno što je u njenim organizaciono-tehničkim pripremama »ogromnu odgovornost na sebe« primio i lično Josip Broz Tito. »Bilo je prijatno u takvoj strogoj ilegalnos­ ti — seća se Cana — održati takvu konferenci­ ju. Iako je sala bila minijaturna bilo je sve lepo spremljeno i uređeno. Te noći, kad sam stigla, još uvek je sala spremana. Bilo je čak i stolica za sedenje, a ne kao ranije, kako je to bio običaj, da posedamo po podu ako se odr­ žavao neki veći sastanak. Organizacija na Petoj zemaljskoj konferenciji bila je odlična. Hrane je bilo dovoljno i bila je dobra. Ulaženje je bilo sto posto sigurno. Organizacija dočekivanja i od­ vođenja delegata do zgrade bila je odlično spro­ vedena. Odlazilo se po grupicama u razmacima. Spavali smo na slami koja je bila pokrivena ćebadima. Pravili smo raspored za spavanje.« Istorijski skup otvorio je generalni sekretar Partije Josip Broz Tito. Pozdravio je delegate u ime CK KPJ i istakao značaj održavanja Kon­ ferencije, na kojoj su se prvi put okupile takve snage koje predstavljaju najbolje i najrevoluci- �Članovi Predsedništva Pete zemaljske konferencije KPJ (snimak iz novembra 1952. godine) �onamije kadrove Komunističke partije i radnič­ ke klase Jugoslavije. Članovi radnog predsedništva bili su drug Tito, Moša Pijade, Edvard Kardelj, Rade Končar, Ivan Milutinović, Lola Ribar, Đuro Pucar, Stipe Romac, Franc Šalamon, Metodije Šatorov i Spašenija Cana Ba­ bović. Peta zemaljska konferencija KPJ imala je istorijski značaj. Ona je manifestovala organizaci­ onu snagu i idejno-političku zrelost i monolitnost Partije i utvrdila političku liniju koja će osigurati da se KPJ nađe na pravom mestu u sudbonosnim događajima koji su jedan za drugim nailazili. Pored čitavog niza pitanja i razmatranja svih područja aktivnosti KPJ (organizaciono, sindikal­ no, nacionalno, omladinsko, agitacija i propagan­ da, rad u vojsci i u Narodnoj pomoći), Konfe­ rencija je, posebnim referatom o radu Partije među ženama, dala kritičku ocenu delovanja Par­ tije među ženama, svestrano razmotrila proble­ me toga rada i odredila jasne zadatke za budući rad. Pored konstatovanja kako je u nekim par­ tijskim organizacijama sistematski rad među ženama zanemaren, da se ne posvećuje dovoljna pažnja tom radu, da je prepušten samoinicijativi nekih organizacija i komunista i dr., Rezolucija Pete zemaljske konferencije, pored ostalih, posta­ vila je i ove zadatke: »a) da sve partijske organi­ zacije posvete najveću pažnju radu među žena­ ma, osobito u sindikatima i drugim masovnim organizacijama; b) za taj rad organizacije treba da odrede ne samo drugarice nego i drugove; c) da partijske organizacije posvećuju čim veću pa­ žnju ženama iz radničkih i siromašnih rejona i pružaju moguću pomoć raznim savjetima itd; d) vodeći borbu za opšta ženska građanska prava, za jednak rad jednaka plata u preduzećima, raz­ nim uredima itd. potrebno je u isto vrijeme suz­ bijati buržoaski feminizam, koji stvara jaz izme­ đu radnika i radnica i ima za cilj da otupi oštri­ cu klasne borbe.« Konferencija je na kraju svog rada izabrala i Centralni komitet KPJ, čiji je član postala i Spasenija Cana Babović. U susret martovskim događajima Posle konferencije KPJ Cana Babović se vra­ tila u Beograd. Posla je i za nju, kao i za sve �članove PK KPJ za Srbiju, bilo dosta. Odluke Konferencije trebalo je brzo sprovoditi, jer su se i događaji sve bržim tempom razvijali. Zato je »ceo period od Pete konferencije bio ispunjen sprovođenjem odluka Konferencije u delo. Te će nam odluke omogućiti da pravilno zauzmemo sta­ vove o svim pitanjima kako da se 6. aprila sna­ đemo, što nije bilo jednostavno, i da odmah do­ nesemo odluku o odbrani zemlje, prikupljanju oružja i materijala. Ta je aktivnost bila vrlo široka. Održan je čitav niz sastanaka ideoloških ili na liniji organizacije i izvođenja raznih akci­ ja. Svi ti sastanci održavani su uz pirsustvo ve­ likog broja ljudi, članova i simpatizera Partije, članova PK i MK KPJ za Beograd. Sistem rada Partije, — piše Cana — sve do provale Ratka Mitrovića 1941. godine postao je širok... Policija nije više bila u mogućnosti da razazna što je par­ tijski sastanak, a što akcija. Sav taj rad bio je na liniji Pete zemaljske konferencije i baš ovo dru­ go — zamah rada, širina — pokazivali su aktiv­ nost Partije. Partija je tako, mada u ilegalnosti, po svojoj organizovanosti, jedinstvu i disciplini, po vođenju političkih i ekonomskih akcija, po svojim pravilnim stavovima u svim kritičnim momentima, pred rat postala najorganizovanija politička snaga u zemlji. Jačanjem antifašističkog pokreta u masama i širenjem uticaja Partije uslovi za rad postajali su sve povoliniji. Partija je nailazila na podršku velikog broja ljudi, ne samo simpatizera, već i onih koji su bili antifa­ šistički nastrojeni. Pod takvim uslovima lakše je bilo doći do stanova, novca i mnogih drugih uslu­ ga neophodnih za partijski rad.« Sve do rata, »nekih pet-šest meseci«, Cana je stanovala u kući Jarka Stradala, glavnog knjigo­ vođe sekretarijata češke banke. Taj stan, kojeg je pronašla sestra Radmila, ubrzo je postao sedište PK KPJ za Srbiju i mesto odakle su poti­ cale značajne odluke za budući rad komunista. Bila je to usamljena zgrada u Šumatovačkoj uli­ ci, duboko uvučena u dvorište i sva u zelenilu. Lepa Kršul, supruga Stradala i simpatizer Par­ tije, znala je da je Cana komunistkinja, ali je mužu predstavljala kao rođaku, nastavnicu iz Beograda. Njen muž nije u početku sumnjao, ali je ubrzo počeo da »izražava izvesnu rezervu i netrpeljivost prema rođaki bez posla.« Taj čovek nije bio komunista ali je, uznemiren naletima nacističke Nemačke u Evropi, mrzeo fašiste. To �je bio i razlog da mu se Cana približi i s njim se sprijatelji. Tako je Stradalova kuća vreme­ nom, naročito pred rat, »bila jedna od najpovolj­ nijih za rad PK KPJ za Srbiju.« Tih se dana, naročito krajem marta 1941. godine, PK KPJ za Srbiju, kao i čitava Partija, nalazio u stanju neprekidne mobilnosti. Događaji su se razvijali vratolomnom brzinom, pa je bilo potrebno, kako se seća Cana, »u toku dana dono­ siti pojedine odluke i reagovati na događaje, a nekad se snalaziti iz časa u čas.« Verna narodu, Partija je već sredinom mar­ ta 1941. godine, u vremenu kada su počela prego­ varanja vlade Cvetković—Maček s nacističkom Nemačkom o pristupanju Jugoslavije Trojnom pak­ tu, objavila poznati proglas »Protiv kapitulacije«, kojim je narodima Jugoslavije još jednom ukaza­ no na opasnost u koju vodi izdajnički i protivnarodni režim. Sve rodoljubive snage, radnici i građani u gradu, seljaci u selu, vojnici, podoficiri i oficiri u kasarnama, pozvane su da se ujedine u moćni narodni pokret i da svim snagama pruže otpor izdajničkim vlastodršcima... »Još je vreme da se spase nezavisnost, još je vreme da se po­ mrse protivnarodni planovi izdajnika naroda, ako se stvori pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom, ako se najuri ova izdajnička vlada i uspostavi narodna vlast koja će voditi prvenstveno brigu o interesima naroda.« Već 24. marta, posle odluke Krunskog saveta 0 pristupanju Trojnom paktu i uoči polaska Cvetkovića u Nemačku, PK KPJ je srpski narod poz­ vao na otpor i zbacivanje sramnog pakta. Kada su 27. marta, u ranim jutarnjim časovima, građa­ ni Beograda izašli na ulice, među kojima je bilo 1 onih koji su nosili ikone i kraljeve slike, PK KPJ za Srbiju došao je do zaključka da se kako bi rekla Cana, sada »pred Partiju postavljalo pi­ tanje preuzimanja inicijative i organizovanja de­ monstracija, izvođenje naroda na ulice, pisanje i izdavanje letaka, isticanje transparenata sa aktuelnim parolama koje su izražavale naše sta­ vove, način vođenja demonstracija, određivanje govornika i dr.« Doneta je odluka da se sa do­ gađajima u Beogradu i Srbiji što pre upozna generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, koji se s članovima Politbiroa CK KPJ nalazi u Zagrebu (u Zagreb su pošli Mitra Mitrović i Vasilije Bu­ ha). Posle sastanka, članovi PK još se nisu uda­ ljavali iz ilegalnog stana. Svi su policiji bili poz- �nati pa nije trebalo rizikovati da budu uhapšeni. Kada su, međutim, počele da pristižu sve novije vesti o razvoju situacije na ulicama Beograda, oni više nisu mogli rukovoditi »samo prenoše­ njem direktiva«. Odlučili su da ilegalni stan na­ puste i da javno nastupaju. Opasnosti da budu uhapšeni više nije bilo. Policija i čitav aparat dr­ žavne bezbednosti bili su paralisani pred snagom masa. Bilo kakav pokušaj pojedinačnih hapšenja ili otpora demonstrantima bio bi apsurdan. Beograd je tog dana uzavreo. Masa naroda klicala je slobodi i demokratiji; tražila je obaranje pakta s fašistima, zahtevala savez sa SSSR-om. Grad se prolamao od uzvika i parola: »ž ivela sloboda!«, »Živela demokratija!«, »Dole fašizam!«, »Hoćemo narodnu vladu!«. Parole dana bile su: »Bolje rat nego pakt!«, »Bolje grob nego rob!« Događaji su se brzo razvijali, kao na filmu. Burno pozdravljeni od naroda, na Slaviji, Vukovom spomeniku, Studentskom trgu i drugim mestima, istupili su vatrenim govorima komuni­ sti, članovi PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beo­ grad — Svetozar Vukmanović, Rade Končar, Rifat Burdžović, Ivo Lola Ribar, Mitra Mitrović. Ga­ na Babović... »Promukli su od govora i povika« — seća se jedan od učesnika demonstracija. Sva ustreptala velikim prilivom radnika, koji su na poziv Partije sa Karaburme i Palilule išli prema centru grada, Cana Babović je na Studentskom trgu hiljadama ljudi govorila o sramnoj izdaji vlade Cvetković—Maček, slobodi, rešenosli komu­ nista i naroda da pred tiranima neće na kolenima klečati... Tog dana, pre podne, PK KPJ za Srbiju doneo je odluku da se od vlade Dušana Simovića zatraži demokratizacija zemlje, raspuštanje svih koncentracionih logora i puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika, spaljivanje arhive Specijal­ ne policije... Delegaciju, koju je radi pregovora s vladom formirao PK KPJ, sačinjavali su dr Ivan Ribar, Veselin Masleša i Branko Bujić... »U stvari, od 27. marta pa sve do 6. aprila, stalno smo« seća se Cana — »Simovićevu vladu držali pod pritiskom zahtevajući ispunjenje naših zahieva. Pored pregovora koje smo vodili, pritisak su vršile i mase naroda koje su davale podršku pre govaračima. Sećam se da je već 28. marta, kada su naši išli na pregovore, u isto vreme bila organizovana grupa od oko 200—300 žena, koje su ta­ da demonstrirale pred zgradom vlade sa zahte- �vom da se puste na slobodu politički zatvorenici. Sve je to, u stvari, stavilo partijske organizacije i Pokrajinski komitet u nov položaj, u mobilno stanje, odnosno u punu pripravnost.« Sekretari­ jat PK, čiji je član bila i Cana, tog dana je izvr­ šio i snažan pritisak na vladu Dušana Simovića tražeći da hitno zaključi sporazum o prijateljstvu sa SSSR-om. Ona je, istina nerado, pristala da takav korak učini. Sporazum je najzad potpisan 5. aprila 1941. godine. Odlučna i beskompromis­ na, Cana se na sastanku PK zalagala za veliki zbor radnika Beograda kod Vukovog spomenika, 28. marta 1941. Bojeći se revolta radnika, vlada Dušana Simovića je od PK zatražila da se takav skup ne održi. Slično su mislili i »levičarski po­ litičari«. »Buržuji! Sad su u opoziciji kad su rad­ nički interesi u pitanju!« — reagovala je Cana na sastanku PK. Da ne bi došlo do krvoprolića, PK KPJ je ipak usvojio predlog Rada Končara i Miloša Matijevića Mrše da se zbor ne održi. Simovićeva vlada već je bila spremila odred žandarma i starih policajaca, koji su s vojskom imali zadatak da silom rasture zbor. Obavešten o događajima 27. marta, već sutra­ dan je u Beograd stigao Josip Broz Tito. Posle izveštaja o martovskim događajima u Beogradu i u unutrašnjosti Srbije, Tito je na savetovanju rukovodećeg kadra KPJ u Beogradu i Srbiji, odr­ žanom 29. marta u kući Lazara Kočovića na Ba­ novom brdu, dao kritičku analizu događaja i odredio zadatke rukovodstvima i organizacijama KPJ. »Dvadeset sedmi mart, — rekao je, — kru­ pan je politički događaj, koji prevazilazi okvire naše zemlje i koji će imati značajne posljedice. Njime je nanet jak udarac neprijatelju — silama Osovine. Nova vlada generala Simovića jeste kru­ pan korak naprijed, ali ga ne treba precjenjivati, jer njen sastav nije jedinstven. U njoj je većina anglofila i reakcionara. Prema toj vladi treba se odnositi prema rezultatima njenog rada, ali na nju treba stalno vršiti pritisak da radi po želja­ ma naroda, koje izražava Komunistička partija. Pakt je pao. Rat je neizbežan; zemlja će biti na­ padnuta, pa je potrebno napadaču pružiti što jači otpor. Iz dana u dan treba se za taj otpor pripremati, još prije nego što napad bude izvršen, kako bi zemlja vojnički i politički bila ujedinje­ na. Iz toga za komuniste proističe jasan stav i dužnost: još više pojačat; antifašistički front aktivne odbrane zemlje od napadača. Komunisti �se moraju listom odazivati mobilizaciji. U vojsci treba najdoslednije da sc zalažu za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete kolone, protiv naginjanja kapitulaciji, koja bi vo­ dila izdaji zemlje. Treba odmah stvoriti nova ru­ kovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od žena i onih muškaraca članova Par­ tije koje ne obuhvata mobilizacija. Osnovna linija rada treba da bude: rat je odbrambeni i pravedan za nas, jer se borimo protiv napadača, za slobo­ du i nezavisnost naše zemlje. Zato svim snagama nastojte da se neprijatelju pruži što veći otpor.« Šesti april. Dolazak okupatora Šesti april 1941. Bila je nedelja, topao i sun­ čan dan. Kad je Cana ustala i pustila radio da bi čula najnovije vesti, naročito one koje bi, kako je mislila, izveštavale o mitingu povodom sklapa­ nja sporazuma sa SSSR-om, skupu naroda koji Beograd do tada nije video, kuća se najednom zatresla kao da zemlja ključa. Najpre je pomislila da je zemljotres, pa je instinktivno istrčala. Imala je šta da vidi. Nemci bombarduju Beograd. Brzo se vratila, zgrabila je devojčicu stanodavca i Stradalu viknula: »Izlazite brzo! Rat! Nemci nas bombarduju!« »Šta sad!« — razmišljala je. »Treba, znači, nanovo i drugačije početi. Nešto se prekinulo u kontinuitetu rada! Vremena, međutim, za čekanje nije bilo. Brzo se obukla i pohitala na sastanak članova PK i Mesnog komiteta KPJ za Beograd, koji je radi organizovanja mitinga zakazan na ciglani Šićanskog kod Kalenića gumna. Tamo je na okupu za­ tekla Miloša Matijevića, Radoja Dakića, Ljubinku Milosavljević, Vukicu Mitrović, Rada Končara, Radoja Dakića, članove Mesnog komiteta KPJ za Beograd i jedan broj partijskih aktivista. Odmah je počeo sastanak, šta preduzeti da bi partijske organizacije i rukovodstva »nesmetano« nastavili rad? — bila je jedina tema razgovora. »Dogovor nije« — seća se Cana — »dugo trajao. Moralo se brzo odlučivati, jer nas je, po­ red ostalog, ometalo stalno nadletanje i bombardovanje nemačkih »štuka«. Oko 10 ili 11 časova dogovor je bio završen. Određeni su prvi i hitni zadaci Pokrajinskog i Mesnog komiteta, kao i 61 �partijskih aktiva i organizacija. Odlučeno je: deo članova PK i MK da ostane u Beogradu; ostali, kao i ceo aktiv, da pođu u razne krajeve Srbije, Crne Gore, Sandžaka i druga mesta, gde je tre­ balo da se uključe u vojne jedinice, a neki sa zadatkom da se nađu na određenim područjima. Odluke su preko veza prenete i ostalom članstvu. U slučaju kapitulacije, određeni broj drugova trebalo je da se zadrži na terenu radi mobilizaci­ je Partije, prikupljanja i skrivanja oružja, kao i pripremanja za partizansku borbu. U tom slu­ čaju komunisti treba da propagiraju u vojsci da se ne predaje oružje, da se vojnici zadržavaju u šumi, da se izbegava zarobljeništvo itd. Mnogi drugovi i drugarice odmah su krenuli u raznim pravcima. Oni koji su na osnovu odluke imali da ostanu u Beogradu, trebalo je toga dana da se povuku na krajnju periferiju Beograda, dok traje bombardovanje (Milovan Đilas, Ljubinka Milosavljević, Mrša Matijević i ja). Neki od nas članova Pokrajinskog komiteta trebalo je da osta­ nemo u Beogradu. Tako smo Končar i nas jedna grupa drugova i drugarica, posle sastanka na po­ ljani, došli u dvorište stana u šumatovačkoj uli­ ci. U međuvremenu, počeli su pristizati još neki drugovi i drugarice: među nama se našao i Žar­ ko Zrenjanin (koji je došao nekim poslom u Beo­ grad), Sreten Žujović sa porodicom, Ivan Milutinović i drugi. Tu smo nastavili dogovor: razmat­ rali smo neke probleme koji su proizašli iz na­ stale situacije (veza, tehnika i drugo). Pored toga, napravili smo raspored ljudi, a i samih članova Pokrajinskog i Mesnog komiteta. Toga dana su mnogi članovi Partije, bez obzira na bombardo­ vanje, morali da dođu u grad da bi posvršavali neke poslove. Pre svega, da ne bi došlo do pro­ vale, iz nekih stanova je bilo nužno sakupiti od­ štampane letke CK, koje je trebalo rasturiti toga jutra na zboru, a sada ih je, pošto su bili neaktuelni, trebalo uništiti...« Za jedan dan bombardovanja Nemci su Beo­ grad pretvorili u prah i pepeo. Dim se visoko izdizao iznad zgarišta i porušenih kuća; duž ulica štrčali su oboreni električni stubovi; električna mreža i vodovod bili su pokidani; saobraćaj je stao. Kuknjava i lelek širili su se na sve strane. Nekoliko hiljada ljudi našlo je smrt na ulici ili u porušenim zgradama. Oni koji su ostali živi krenuli su iz Beograda na periferiju. Svaki je nosio ponešto: bošču, ranac, ponjavu, ćebe, što �je imao i kako je kome što došlo pod ruku. Sva­ ko se snalazio kako je znao i umeo. Bili su to te­ ški trenuci: ljudi, žene s decom, mladi i stari, i sami neizvesni što im donosi dan a šta noć, hita­ li su negde a da sami nisu znali kuda. Mnogi su bili izbezumljeni, jer su morali da napuste raz­ rušene domove u kojima je poneko stradao ili će, nemoćan da išta učini, tek stradati. Najveći broj bio je, međutim, miran. »Više je izgledalo da su se pitali šta će bili dalje.« Na put, »u neko selo u blizini Kosmaja«, s grupom članova PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beograd krenula je i Cana Babović. Pre polaska imala je dosta muke da ubedi stanodavca Stra­ dala da ne pođe s njima. »On je osetio da smo mi kompaktni, organizovani; mi smo mu ulivali neku sigurnost i hteo je pošto poto s nama. Lepa je znala o čemu se radi, pa je nastojala da ga primiri i zadrži. Ja sam inače imala nameru da se vratim u Beograd, te sam mu rekla i obećala da će tada poći sa mnom, ukoliko bude potrebno. Osetila sam da mu je bilo teško kada smo pošli.« Kada se s grupom drugova i drugarica ispela na Torlak, bila je preneražena stravičnom slikom Beograda. Voljeni grad njenog revolucionarnog sazrevanja i delovanja gorio je kao buktinja. Uskoro, posle kraćeg predaha, zaputila se ka avalskom drumu. Morala je da žuri. Već je bila zora, a put do Kosmaja još je dosta dug. Iz razgovora sa Radetom Aranđelovićem i Novicom Petrovićem, rezervnim oficirima i komunistima, koje je, u traženju gde im se vojna jedinica nalazi, slu­ čajno srela na avalskom drumu, slika stare voj­ ske Cani je postala mnogo jasnija. »Lutali su ćelu noć tražeći raspored. Dobdjali su pogrešne informacije, tako da nikako nisu mogli pronaći svoju jedinicu. To je bio slučaj i sa drugima. Osećala se opšta zbrka i zbunjenost. Neki delovi jugoslovenske vojske kretali su se prema Mladenovcu, a drugi pak prema Beogradu. Izgledalo je da se kreću tamo i ovamo bez ikakvog cilja.« Posle kraćeg zadržavanja u selu Parcanima, Cana je s drugovima krenula za selo Popović pod Kosmajem. Bila je ponoć kada su najzad, posle »malo lutanja«, stigli u stan učitelja Milorada Markovića. Porodica Milorada Markovića, starog člana Partije i učesnika Vukovarskog kon­ gresa, oca Mome i Draže Markovića, srdačno ih je prihvatila. Tek što se za dva-tri dana odmorila �i smirila posle onog što je doživela u Beogradu u vreme bombardovanja, Cana je morala natrag; da s Milošem Matijevićem i Jelenom ćetković po­ traži sklonište za štampariju PK. Kada je banula u svoj stan, u Šumatovačkoj ulici, Lepa Kršulj i njen muž Jarko Stradal bili su radosni što su je ponovo videli. Ponudili su je da večera, a posle toga započeli dug razgovor. Tih dana su već počele kružiti alarmantne vesti, senzacionalne i protivrečne priče. Petokolonaši su počeli pomalo da dižu glave. Mnogi ljudi bez ikakvih razloga, negde i u grupama, bili su stre­ ljani, navodno kao petokolonaši. Osećala se atmo­ sfera bezvlašća. Bilo je slučajeva da su istinski patrioti hvatali i ubijali petokolonaše, ali kako su se Nemci približavali, tako su izdajnici i peta kolona sve više ispoljavali silu i javno vršili akta sabotaže i likvidaciju pojedinih ljudi. Neposredno posle bombardovanja Beograda pojavile su se i pljačkaške bande. Ljudi koji su ostali u Beogra­ du zadržavali su se u kućama. U istinitost tih kazivanja Cana se uverila ka­ da je sutradan izašla u Beograd. Svako kretanje bilo je tada riskantno. Postojala je mogućnost da te neka banda sretne i samo pruži prst: petokolonaš, pa da se čovek teško odbrani, pogotovu ako je sam. Peta kolona je, istina, zastrašujuće dejstvovala, unosila je demoralizaciju i stvarala još veći haos nego što je inače bio. Na ulicama kao da je život prestao. Pored petokolonaša i sumnjivih ljudi, retko se ko usuđivao da izađe. Sve je bilo po kućama, bez hleba, i drugih potre­ ba, mnogi delovi grada nisu imali vodu. Žrtve bombardovanja ostale su netaknute tamo gde su stradale, pod ruševinama kuća, po skloništima, na ulicama. Ranije, pre bombardovanja, sve ulice oko Crvenog krsta, pa Šumatovačka. Cerska i druge, bile su prepune razdragane dece. Sada je sve ulice, placeve i poljane obavijala pustoš. Nigde dece, zamukla je i njihova živost i radost. Još teža i tužnija slika glavnog grada bila je kada se, posle ulaska okupatorovih jedinica, 12. aprila 1941, po drugi put iz Popovića vratila u Beograd. Nije to više bio onaj beli grad, pun ži­ vota, ljudi. Uobičajeni žagor, koji je odavao život grada, nestao je kao da ga nikad nije bilo. Začas je Beograd opusteo. Sa svih strana čula se puc­ njava, čas pojedinačno, čas iz rafala. Ulicama je dobovao bat koraka nemačkih straža išaranih orlovima po tamnozelenoj uniformi. Katkad se �kao ćuran šepurio i po koji »naš« Nemac, folksdojčer, pošto je mastiljavom olovkom, dosta nevešto, na levom rukavu i kapi nacrtao kukasti krst. Kao da je hteo reći: neka se zna da će Beo­ grad fašisti pretvoriti u folksdojčerski bastion, koji će postati ne samo centar Srbije i Jugosla­ vije, već i države podunavskih Srba, tzv. zemlje Eugena Savojskog. Čim je ušao u grad, okupator je spremao surovi obračun s građanima slobodarskog grada. Da bi bio što sigurniji počeo je da hapsi veliki broj ljudi kao taoce; mnoge je na mig petokolonaša i špijuna hvatao i odmah otpremao u za­ tvor. Grad je oblepljen naredbama i plakatima s pretnjama: ko ne preda vatreno oružje, mu­ niciju, bombe, eksploziv i druga ratna sredstva čeka ga — smrt. Po kratkom postupku biće ka­ žnjen i svaki akt sabotaže protiv jedinica nemačkog Rajha. Uveden je i policijski čas. Kretanje građana dozvoljeno je samo od 5 ujutru do 19 časova uveče. Ko bi se van tog vremena našao na ulici, čekao ga je metak! Na Jevreje, kojih je tada u Beogradu bilo oko 9.000, i Rome po­ čeo je lov da bi se ustanovio njihov tačan broj. Označenim žutim trakama s natpisom »Jude«, Jevrejima je uskraćena mogućnost da se kao ostali građani na piiacama snabđevaju. Pomamni na zlato i druge plemenite metale, nakit, novac, i dr., Nemci i folksdojčeri bez milosti su pljačkali sve što im ie dolazilo pod ruku. Grad ie ostao bez mesa, hleba i masti. Feldmaršal Gering je iz Berlina poručivao: »Biće mi svejedno ako me obavestite da ti narodi umiru od gladi.« Stara država, zasnovana na nepravdama svih vrsta, nasilju, šovinizmu i lažnom patrio­ tizmu, otrovana izdajom i stranačkim borba­ ma — raspala se i otišla u nepovrat. Prvaci po­ litičkih stranaka ili su pobegli, ili su, bez srama i stida, prišli okupatoru, ili se od straha sakri­ li u mišje rupe. Rat je razbio sve državne i po­ litičke strukture. Jedina snaga koju okupator nije razbio, koja nije priznavala ni kapitulaciju niti pak okupaciju zemlje, bila je Komunistička partija. Za komuniste je samo nastala nova si­ tuacija, mnogo teža i složenija, u kojoj se tre­ balo brzo snaći i svoj rad prilagoditi novim oko­ lnostima. Partiji to neće biti teško pošto je, ka­ ko je konstatovano na Majskom savetovanju u Zagrebu, ostala čitava, »što je sačuvala svoje 5 Spasenija Cana Babović 55 �kadrove, što je ostao kontinuitet u ra d u ..., što je ona u ovom haosu i zbrci ostala jedina nerazbijena.« Istak n u ta ličnost PK KPJ za Srbiju PK KPJ za Srbiju već sredinom aprila je raspravljao o razvoju događaja i o tome šta tre­ ba odmah učiniti. Shodno stavovima koje je CK KPJ zauzeo na sednici u Zagrebu 10. aprila, sve snage su usmerene na što brže povezivanje sa rukovodstvima (komitetima) i organizacijama i na pomoći partijskim ćelijama da se lakše pri­ lagode uslovima okupacije. Moralo se to učiniti, jer je, kao i svim komunistima Jugoslavije, pre­ dstojao vanredno važan i težak zadatak, već nagovešten u proglasu CK KPJ od 15. aprila 1941: »Komunisti i čitava radnička klasa Jugoslavije ustrajat će do konačne pobjede u prvim redovi­ ma borbe protiv osvajača.« »Tih se dana — piše Cana — radilo intenzivno na sređivanju Partije: partijskih organizacija, okružnih i mes­ nih komiteta u Beogradu i na drugim područ­ jima Srbije; na učvršćivanju veza, prilagođavanju partijskih i skojevskih organizacija zada­ cima i novonastaloj situaciji, itd.« Posle Majskog savetovanja CK KPJ u Za­ grebu, kada je konstatovano da se Partija nala­ zi pred svojim istorijskim zadatkom — organizovanjem i predvođenjem jugoslovenskih naro­ da u oružanoj oslobodilačkoj borbi protiv oku­ patora i domaćih izdajnika za nacionalno i so­ cijalno oslobođenje, i kada je komunistima Sr­ bije stavljeno u zadatak da okupljaju srpski narod, da se stave na čelo njegove narodnooslobodilačke borbe, da narodu daju jasnu per­ spektivu borbe, da mu podižu duh i veru u bo­ lju i srećniju budućnost, PK KPJ za Srbiju je danonoćno radio. Celokupna aktivnost PK i par­ tijskih organizacija usmerena je, po rečima Cane Babović, ka pripremama za ustanak; izvršen je raspored rukovodećeg kadra, radilo se na prikupljanju oružja, eksploziva, sanitetskog ma­ terijala. Kada je reč o rasporedu kadra u Srbi­ ji, Cana Babović je, pored neprestanog rada u PK bila član Agitrpropa i Vojne komisije pri PK KPJ za Srbiju (ostali članovi bili su Sreten �Žujović, Filip Kljajić i Branko Krsmanović), ko­ ja je imala zadatak da rukovodi pripremama us­ tanka. Kao i do tada, radila je neumorno — od učešća u donošenju vrlo značajnih odluka, do briga da li će se odštampati prvomajski prog­ las CK KPJ, izvršiti izbor široke mreže kurira, održavati veza sa partijskim rukovodstvima na terenu, na pogodno mesto skloniti štamparija i partijska tehnika, dobro izvesti zamišljena ak­ cija, kako će uspeti razgovor s nekim rukovode­ ćim ljudima građanskih partija na planu saradnje za borbu protiv okupatora (u dva navra­ ta išla je s članovima PK na razgovor s Dra­ goljubom Jovanovićem u sanatorijum živkovića ispod Avale). Pa ipak, najviše je radila u PK KPJ, u kome je pored sekretara bila središna figura sve do odlaska iz Beograda na slobodnu teritoriju, novembra 1941. godine. Njenoj ličnos­ ti, čestitoj i nadasve skromnoj, ne bi bilo svoj­ stveno da se posebno naglašava njena značajna uloga u najvišem partijskom rukovodstvu Sr­ bije. PK KPJ za Srbiju bio je, kako ističe i Cana, ćelo vreme na okupu, radio je kao kolektiv­ ni organ s velikim zalaganjem; na događaje je brzo reagovao; bio je odlučan i smeo. »PK je okupljao širi krug drugova koji su najčešće kao instruktori PK odlazili u partijske organizacije i sprovodili njegove odluke. Na ta j se način osigu­ ravala veća mobilnost rukovodstva.« Instrukto­ ri su u to vreme bili Petar Stambolić (za pomoravski okrug), Miloš Minić (valjevski), Milan Mijalković za užički i čačanski, za kraljevački i kruševački Mirko Tomić, za niški i leskovački Vasilije Buha, član PK KPJ, za zaječarski Dobrivoje Radosavljević i za požarevački okrug Mo­ ma Marković, član PK KPJ za Srbiju. Kada je, posle verolomnog napada nacistič­ ke Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine, Centralni komitet KPJ proglasom poz­ vao narod i komuniste Jugoslavije u borbu pro­ tiv okupatora, PK KPJ za Srbiju već je sutra­ dan održao sastanak da bi odlučio koje sve mere za oružanu borbu treba učiniti. »Na ovoj sednici razmatrani su — piše dr Venceslav Glišić — zadaci u duhu zaključaka Politbiroa CK KPJ o pripremama za ustanak. Doneta je odluka o rasporedu instruktora i ostalih partijskih kadrova, kao i to da se odmah pris­ tupi formiranju naoružanih udarnih grupa. Ra- �zmatrano je i pitanje uspostavljanja redovnih i čvrstih veza sa okružnim komitetima. Zbog toga je trebalo odrediti kurire u oba pravca, po­ jačati ilegalnu tehniku i obezbediti sredstva za njeno funkcionisanje. Skrenuta je pažnja or­ ganizacijama KPJ na krajnju budnost i konspi­ raciju, i u pogledu kretanja i menjanja stavova. Posebno je naglašeno da se ubrza prikupljanje oružja, odeće, sanitetskog i drugog materijala. Odlučeno je da se počne pripremati teren za razgovore sa demokratski orijentisanim gru­ pama i naprednim pojedincima. Jedna od naj­ važnijih odluka bila je da se izvrši pomeranje kadrova u Beogradu i iz Beograda u unutraš­ njost Srbije, kao i da se izda proglas. Izabran je sekretarijat Pokrajinskog komiteta koji tre­ ba da kontroliše izvršavanje ovih zadataka, da stalno bude na okupu i da rukovodi političkim i organizacionim radom u toku priprema za us­ tanak. Sekretarijat su sačinjavali: Aleksandar Ranković, Spasenija Babović, Blagoje Nešković i Ljubinka Milosavljević, kao sekretar PK SKOJ-a.« Proglas PK KPJ srpskom narodu pozivao je u oružanu borbu: »Srpski narode, ne oklevaj! Sa­ da i samo sada kucnuo je čas da učinimo kraj nasilju okupatora... Seti se, srpski narode, svo­ je slavne prošlosti i ne slušaj kukavice i malodušnike koji pozivaju na čekanje. Čekati — to znači igrati se sa svojom sudbinom, budućnosti naroda.« Kada je 4. jula 1941. godine usledila odluka Centralnog komiteta KPJ o oružanom ustanku, Srbija je za nekoliko dana planula. Sedmog jula Rađevsko-azbukovačka partizanska četa, pu­ cajući na žandarme u Beloj Crkvi, zapalila jc buktinju ustanka u Srbiji. »Na mnogim mestima — seća se Cana — već su bile oformljene oružane grupe i desetine. Na taj način su već za nekoliko dana posle odluke o oružanom us­ tanku mogle uslediti organizovane akcije i u Beogradu i u drugim područjima Srbije. U sprovođenju ovih odluka, okružni komiteti, mesni komiteti, kao i partijske organizacije dobili su najšira ovlašćenja da sami, koristeći se svim sredstvima i mogućnostima, organizuju, iznalaze, i određuju objekte za napad i sabotažu, izuzev u slučajevima gde je bila potrebna koordinaci­ ja. Pod istim uslovima na teritoriji Beograda delovale su vojne desetine, grupe koje su se na- �1 azile pod neposrednim rukovodstvom partij­ skih organizacija. O obliku i detaljima sabotaža na svom užem području odlučivala je neposred­ no partijska organizacija, koja se na terenu ko­ ristila svim neposrednim mogućnostima. U svim tim akcijama bila je najšire angažovana i om­ ladina, mada je ona, pod rukovodstvom Parti­ je, imala i posebne zadatke. Na taj način, akci­ je su u isto vreme počele na čitavom području Srbije, a po karakteru sabotaža i napada na po­ jedine objekte bile su raznovrsne. U stvari, išlo se na rušenje svega što je služilo okupatoru. Ovakav razvoj situacije bio je omogućen i time što je Partija u Srbiji bila usmeravana u tom pravcu i što je, prilikom donošenja odluke o oružanom ustanku, već bila duboko zašla u pri­ preme. Na taj su način partijska rukovodstva i partijske organizacije spremno dočekale odlu­ ku CK KPJ od 4. jula.« Na čelu smele akcije Pored čitavog niza akcija tokom jula, broj­ nih diverzija i sabotaža, Partija je smatrala da u gradovima treba uništavati i objekte od vital­ nog značaja za okupatore. Tako je sredinom ju­ la 1941. godine ponikla ideja da se minira i di­ gne u vazduh beogradska radio-stanica na Makišu. Taj zadatak trebalo je da izvedu dva di­ verzanta kojima je rukovodio Aleksandar Ranković*. Ali kad su sve pripreme za miniranje radio-stanice već bile završene, jedan od diverza­ nata (bio je provokator) prokazao je Rankovića policiji, pa ga je ova iznenada na ulici uhapsila. Posle kraćeg zadržavanja u zatvoru Gestapoa, on je, onesvešćen od udaraca po glavi, prebačen u zatvoreničku bolnicu u Vidinskoj ulici. Kada je od Lazara Koliševskog, koji je Canu Babović ceduljicom obavestio kako Rankovića »vode gestapovci prema autu koji je negde bio skriven; da je sav okrvavljen i izubijan, tako U NOR član Vrhovnog štaba NOVJ i Prodseilništva AVNOJ-a. Posle rata na visokim partijskim i državnim funkcijama. »Na IV plenumu CK SKJ, jula 1966, njegova dclatnost posle VII kongresa SKJ occnjena je i osuđena kao suprotna koncepciji izgradnje samoupravnog društva, pa je, kao jedan od glavnih nosilaca etatist:čko-birokratskih odnosa, odstranjen sa svih po­ litičkih i državnih funkcija, isključen iz SKJ i pcnzionisan.« (Vojna enciklopedija, II izdanje, tom VII, str. 732). �da su ga gestapovci prosto nosili«, saznao da je Ranković pao u ruke Gestapoa, Pokrajinski ko­ mitet je brzo reagovao. »Spasićemo ga!« — re­ kla je Cana jednom broju članova, Milošu Matiieviću, Đuri Strugaru, Vukici Mitrović i Liubinki Milosavljević, koji su, očekujući sastanak PK, bili na okupu. Bila je nedelja, podne, 27. jul 1941. Članovi PK radili su brzo. »Moralo se hit­ no raditi s obzirom na to da smo bili ograniče­ ni policijskim časom.« Već posle tri-četiri časa od hapšenja Rankovića, oni su, dobivši podatke od Mitre Mitrović, Vere Vrebalov, Vere Lazović i drugih gde se u bolnici nalazi, »u osnovnim crtama razradili plan akcije.« Brzo su formira­ ne grupe udarnika, njih nekoliko od oko 40 — 50 ljudi; na čelu grupe naoružanih udarnika ko­ ja je bila predviđena da direktno uđe u bolnicu bio je Dušan Grubač, član MK KPJ za Beograd. Da bi akcija bila izvedena brzo i sigurno, svi udarnici grupe Dušana Grubača bili su naoruža­ ni revolverima i bombama. Tada je, u ponedeljak 28. jula, s Đurom Strugarom i Nenadom Parentom, Cana razradila »u osnovnim crtama raspored grupa i tačnu zamisao kako akcija tre­ ba da teče... U razradi plana mnogo nam je po­ moglo i to što sam i sama znala raspored pro­ storija bolnice, pošto sam 1930. godine provela u njoj mesec dana kao zatvorenik.« Napad na bolnicu trebalo je da počne 29. jula između »sedam i osam časova ujutro«. Tog jutra, negde u zoru, Cana Babović i Miloš Matijević još jednom su se sastali sa Dušanom Grubačom, Milićem Rakićem, Grujom Lazovićem i Ratkom Bursaćem, najistaknutijim poje­ dincima grupe koja je trebalo da uđe u bolnicu i da »iznese Marka«. Posle toga, Ljubinka Milo­ savljević i Vukica Mitrović, pošle su na mesto akcije, a Cana i Đuro Strugar zadržali su se u stanu dr Nenada Parente. Upad u bolnicu izvršila je grupa od pet udarnika naoružanih revolverima. Da bi lakše prodrli, pred sobom su vodili grupu »vezanih« drugova, stvarajući tako utisak da to agenti do­ vode novog uhapšenika. Kada im se na ulaznim vratima suprotstavio žandarm, Grubač je potegao pištolj i na mestu ga usmrtio. Kada je gru­ pa upala u sobu gde je ležao Ranković, dvojica su ga uhvatila ispod pazuha i povela ka izlazu. �Ostali su ih pratili s revolverima na gotovs. Gru­ pa je brao Rankovića prebacila preko ograde u obližnju ulicu kod Bajlonove pijace, u stan grafičkog radnika Milana Janeckova. Pošto se preobukao, Milić Rakić (budući narodni heroj) ga je špediterskim kolima, preko Terazija i Knez Miloševom do Braničevske ulice, prebacio u ilegalni stan. Tako se završila ova dobro organizovana i masovna akcija. U njoj, jednoj od najsmelijih akcija, Cana je imala istaknutu ulogu. »Ona je« kako kaže Ljubinka Milosavljević, član PK KPJ za Srbiju i akter tog događaja »njen organizator i rukovodilac. To je njena organi­ zacija; s Đurom Strugarom sačinila je plan akcije, vršila izbor ljudi za njeno izvođenje, sa­ kupljala oružje za udarnike, pratila tok doga­ đaja, sva bila na nogama. To je istina. Tako je bilo.« Od Beograda do Čajniča Oružani ustanak u Srbiji razvijao se veoma uspešno, organizovano, planski i postupno. Sr­ bija je do kraja septembra imala 24 partizan­ ska odreda sa oko 14.000 boraca i dve trećine slobodne teritorije. Na slobodnoj teritoriji, koja je na zapadu dopirala do Drine, na severu do Save, na istoku do Velike Morave, a na jugu do Zapadne Morave i Uvca, uspostavljena je nova vlast naroda, brojni narodnooslobodilački od­ bori (mesni, seoski, gradski, okružni i u Užicu Glavni NOO). Žestok otpor okupatoru rastao je i po gradovima. Za samo dva meseca (jul i avgust) u Beogradu je izvedeno preko 50 diverzija (paljenje garaža, automobila, nemačke i kvislinške štampe, atentati na policijske agente, spaljiva­ nje šlepova sa naftom na Dunavu, sabotaže u fabrikama). Sličnim akcijama zahvaćen je šabac, Kragujevac, Niš i druga mesta po Srbiji. »Par­ tizanske borbe u Srbiji — pisao je Tito — pri­ maju sve više oblik narodnog ustanka. Nemci drže samo veće gradove, a sela i manja mesta su pod kontrolom partizana. Partizani smenjuju opštinske uprave, spaljuju poreske, vojnoobvezničke i druge spiskove i stvaraju se narodni ko­ miteti kao vlast. Pod vodstvom KP u partizan­ ske odrede stupaju i pristalice zemljoradnika i drugih partija. U mnogim mjestima vode se že- �stoke borbe sa Nijemcima i domaćim fašisti­ ma. ..« Sve do kraja septembra 1941. godine PK KPJ za Srbiju je narodnim ustankom rukovodio iz Beograda. Mnogo mu je u to vreme značila i neposredna pomoć druga Tita i jednog broja članova CK KPJ, koji su u Beogradu boravili od sredine maja do sredine septembra 1941. Kada je, međutim, došlo do velikih provala, u kojima su, krajem septembra i početkom okto­ bra, poginuli ili pali u ruke Gestapoa i Specijalne policije gotovo svi članovi MK KPJ i SKOJ-a za Beograd i dva člana PK KPJ za Srbiju (Miloš Matijević i Vukica Mitrović), drug Tito je došao do zaključka da se pomoć organizacijama u Sr­ biji ne može više pružati iz Beograda, koji je, »nabijen svim mogućim agentima i šljamom«, tada predstavljao centar reakcije. Zato je, u di­ rektivi Pelagiji (Cani Babović) i Mihailu (Blagoju Neškoviću) 19. oktobra 1941, od PK-a za­ tražio »da odmah i neodložno preduzmu mere za preseljavanje u unutrašnjost Srbije, tj. u ne­ ko mesto na oslobođenoj teritoriji... Hitnost rešenja naročito je važna zbog nemilih događa­ ja koji su zadesili našu beogradsku organizaci­ ju. ..« Na slobodnu teritoriju članovi PK KPJ za Srbiju prebacili bi se preko teritorije Po­ savskog NOP odreda i došli do Kosjerića, gde se nalazila partizanska komanda mesta. Pokra­ jinski komitet je Canu s grupom rukovodilaca i aktivista, međutim, uputio sredinom novembra 1941. Iz okupiranog Beograda Cana je izašla na seljačkim kolima, koja je kod Autokomande do­ veo kurir Kosmajskog NOP odreda. Do Rudni­ ka, gde je bila slobodna teritorija, putovala je dva dana, s Milentijem Popovićem, Ljubinkom Milosavljević, Anđom Rankvoić, Lepom Žujović, i drugima. Posle kraćeg zadržavanja na Rudni­ ku, kada je u više navrata obišla jedan broj ranjenika i s Ljubinkom Milosavljević, Milenti­ jem Popovićem i drugim političkim i partijskim rukovodiocima tog kraja prisustvovala proslavi godišnjice oktobarske revolucije, Cana se uputila za Užice — do čačka pešice, a odatle do grada na Đetinji vozom. Bila je veoma impresionirana onim što je tada, u drugoj polovini novembra, videla u Užicu, naročito velikim poletom i ma­ sovnim entuzijazmom radnika, građana i parti­ zana. Stanovala je u zgradi Narodne banke, gde �je bilo sedište i Vrhovnog štaba, i skoro sva­ kog dana odlazila na sastanke i skupove koje je organizovao Okružni komitet KPJ za Užice. Bila je 23. novembra i na okružnoj partijskoj konferenciji u Čačku i tamo govorila kao pred­ stavnik PK-a. Dugo se u Užicu nije, međutim, zadržala. Kako je neprijatelj nadirao sa svih strana, morala je, kao i svi članovi Vrhovnog štaba i CK KPJ i SKOJ-a, da krene za Sandžak. Čitava dva meseca, od početka decembra 1941. do kraja januara 1942. godine, s jednim bro­ jem članova PK-a (Ljubinka Milosavlicvić, Mi tra Mitrović, Srba Josipović) i aktivista, Cana je boravila na slobodnoj teritoriji oko Nove Va­ roši. Najpre je došla u Radoinju, rodno selo svog oca Vaše, čija je osnovna škola, po rečima Mitre Mitrović, »postala centar okupljanja na­ ših drugova iz Srbije, partijiskih rukovodstava i rukovodilaca.« Tamo je, a naročito posle pre­ laska u Novu Varoš, planinsku varošicu čiji se spori život s dolaskom partizana bitno izmenio, Cana kao politički i partijski radnik bila vrlo aktivna; čas bi s komunistima i skojevcima pro­ učavala partijski materijal (Milentije Popović je, kako se seća Ljubinka Milosavljević, »vodio pra­ vu partijsku školu«), čas umnožavala vesti s frontova; čas dolazila u oštre sukobe s Milova­ nom Đilasom* zbog njegovog nečovečnog odnosa prema pojedinim borcima i komunistima parti­ zanskih odreda iz Srbije, ili pak prema stanov­ ništvu tog kraja; čas bi se s drugaricama »ba­ cila na svestranu obradu palanke«; čas odlazila na kulturne priredbe s recitacijama, skečevima i s baletskim tačkama. Cesto je išla na politič­ ke i partijske sastanke partizanskih jedinica da bi im objašnjavala političku situaciju i podizala borbeni duh; jednom je to učinila u jedinici Srećka Miloševića, drugi put u Oraškoj četi, treći put u štabu Srpsko-sandžackih odreda...« Inleresovala se bezmalo za svaku stvar i« — po reči­ ma Mirka Jolkića, zamenika političkog komesa­ ra Oraške čete — »na naša pitanja davala od­ mah jasne i tačne odgovore... Živela je s našim brigama i nevoljama. Zato je njena pojava ulivala uvek radost i samopouzdanje. Voleli smo je što je takva, nama sasvim bliska i što je ni po U ratu član Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog štaba. Posle rata, zbog krivičnog dcla neprijateljske propagande protiv društvenog uređenja i spoljnopolitičkih interesa Jugoslavije, osuđen je 1957. god'nc na devet godina strogog zatvora. �čemu ne razlikujemo od ostalih, mada su nje­ ne reci, tako jednostavno i razumljivo kazane, sve mogle i sve postizale u nam a...« Radila je tako Cana, ne deleći poslove na velike i male, manje ili više značajne, uporno i odgovorno, ali je i jednako razmišljala o tome kako da posle popune PK KPJ za Srbiju novim članovima (sa­ da su, posle odluke CK KPJ, članovi PK-a bili: Blagoje Nešković, Cana Babović, Moma Marković, Ljubinka Milosavljević, Mitra Mitrović, Srba Josipović, Mirko Tomić, Miloš Mamić) partijska organizacija u Srbiji ponovo oživi. Radovala se kao malo dete povratku u Srbiju, što je CK KPJ svojom odlukom da »sedište PK treba da bude u blizini najmoćnijeg odreda, tj. u mestu odak­ le će se najbolje obezbediti političko i organiza­ ciono rukovodstvo čitavom partijskom organiza­ cijom u Srbiji« — već nagovestio. Tamo bi, kao i svi članovi PK-a, ponovo neumorno radila na jačanju organizacionog rada Partije, smelo iz­ dizala nove kadrove, privlačila nove članove, či­ stila partiju od malodušnika, kolebljivaca i ku­ kavica. Taj su zadatak, međutim, prihvatili dru­ gi članovi PK; Canu je, posle prelaska Lima (6. februara 1942) i kraćeg zadržavanja na Kame­ noj gori i u slobodnoj Foči tokom februara, če­ kao drugi, ali sada, na izričiti zahtev duga Ti­ ta, u Drugoj proleterskoj brigadi. Partijski rukovodilac Druge proleterske Prvog marta 1942. godine, od »najboljih par­ tizanskih jedinica koje su se prekalile u dota­ dašnjoj borbi protiv okupatora i njihovih do­ maćih slugu«, Užičkog, čačanskog i Drugog šumadijskog NOP odreda, u čajniču, formirana je Druga proleterska narodnooslobodilačka udar­ na brigada. Ona će, kako je istakao drug Tito u odluci Centralnog komiteta, »po primeru Prve proleterske brigade nastaviti još odlučniju i bespoštedniju borbu protiv okupatora i svih nje­ govih petokolonaških saveznika, boriće se za slobodu svoje porobljene zemlje, za bolju i srećniju budućnost.« Na dan formiranja, kada ju je pozdravio govorom Vrhovni komandant, Jo­ sip Broz Tito, brigada je imala četiri bataljona i oko 1.000 boraca. Bila je to proleterska jedini­ ca mladog naraštaja, brigada omladine, čvrsta, �snažna i pokretljiva jedinica, koja će pod ruko­ vodstvom Vrhovnog štaba, Centralnog komiteta i druga Tita oružjem i političkom akcijom širiti ustanak tamo gde po njihovom zahtevu bude došla. Bila je to operativna jedinica sa strate­ gijskim zadacima koju su krasile mnoge vrline. Glavne odlike Druge proleterske bile su po rečima druga Tita sledeće: »prvo, to je vjernost i ljubav prema stvari za koju se bori, a to je sloboda naroda, bratstvo i jedinstvo naroda, pra­ vednija i srećnija budućnost naroda; drugo, to je neodoljiva mržnja ne samo protiv okupatora, već i prema svim izdajnicima našeg naroda; tre­ će, to je hrabrost, disciplina koja se sve više pojačava, međusobna ljubav boraca, komandi­ ra, komandanata i politkomesara i, spremnost da se izvrši svaki pa i najteži zadatak.« Da takva bude velika je zasluga i prvog zamenika kome­ sara brigade — Spasenije Cane Babović. Na dužnosti zamenika političkog komesara (članovi štaba bili su Ratko Sofijanić, koman­ dant, Milinko Kušić, komesar, Ljubodrag Đurić, zamenik komandanta), u stvari partijskog rukovodi­ oca brigade, Cana nije dugo ostala — svega pet i po meseci. Ali ono što je svojim radom, nastu­ pom i rečju učinila ostalo je da se pamti. »Kroz Drugu proletersku brigadu prošlo je« — kaže Zaga Stoilović, tadašnji politički radnik brigade — »petnaest hiljada ljudi u toku rata, većina ih je poginula, ali duh jedinstva brigade, neprekid­ ni politički rad, visoki moral boraca, drugarstvo, sigurnost da ranjenog druga niko neće ostaviti, da će poslednji komadić hleba i duvana podeliti — temelje tom duhu velikim delom je pos­ tavila drugarica Cana, koja je tada bila zamenik političkog komesara Druge proleterske.« »Bila je tako lepa i mlada; svi smo se — seća se Vera Kremić, referent saniteta u Drugoj pro­ leterskoj brigadi, — okupljali oko n je... Kad bi zapevala, dobro pamtim, »Krenula je crvena mašina«, bila je u stanju sve da nas razgali i ulivala je beskrajno poverenje nekom izuzetnom to­ plinom, odmerenošću da svakog i sve razume.« U brigadi je Cana bila partijski funkcioner koji je odgovarao za sav partijski rad, za čuva­ nje linije Partije i uopšte za partijsku organiza­ ciju. Neposredno je rukovodila bataljonskim bi­ roima i objedinjavala rad partijskih ćelija. Na sastanke komunista, kojih je u brigadi bilo oko 235 (prema izveštaju od maja 1942. godine Cen- �tralnom komitetu KPJ), često je odlazila i na licu mesta ukazivala pomoć u radu. »Kao par­ tijski rukovodilac Cana je« — po rečima Rodo­ ljuba Čolakovića, — »od ljudi tražila mnogo, ali pritom nije zaboravljala da oni nisu svi srezani prema istom kalupu. U tome je bila njena čov­ ječnost. Drugovi koji su sa njom radili, posebno koji su sa njom bili u ratu, mogu navesti mno­ go primjera kako je Cana, blagodareći toj oso­ bini, kočila one žustre i brzoplete koji u ime revolucionarne oštrine čine nepopravljive pro­ puste. Za nju revolucionarna oštrina nije zna­ čila ni bezobzirnost, ni ravnodušnost prema tu­ đoj nevolji. Kao što je prezirala frazere i malodušne plačljivke, isto tako nije marila one u na­ šoj Partiji koji su autoritet, neophodan u tak­ voj organizaciji, zloupotrebljavali u sredstvo za vladanje ljudima.« Njena pojava izazivala je ra­ dost, a njena reč uvek je bila — kako to na­ vodi Moma Marković — »od velikog značaja. Šta misli Cana Babović, uvek je bilo važno.« Sve do odlaska na drugu dužnost, sredinom avgusta 1942. godine, Cana je bila na svim putevima Druge proleterske brigade: od Borika, jedne od prvih borbi, pa preko Vlasenice, Bratunca, Srebrenice, Romaniie, Rogatice, Han-Pijeska, čajniča, Goražda, Foče, Dobrog Polja na Durmitoru, Gata, Čemerna, Treskavice, Ledića, pruge Sarajevo—Mostar, do Kupreškog polja; putevima poznatim po borbama, kišama, gladi i umoru, ali i po nezaboravnim pobedama; onda kada su borci uz pušku imali samo po pet me­ taka i uz puškomitraljez jedva petnaestak, a nepri jatelja, do zuba naoružanog i opremljenog, svu­ da. »Bila nas je ledena kiša, vetar, blato do kolena. Kamenje se odronjava, ćele noći smo se peli i ispeli na vrh Lednice a sutradan stigli u podnožje. Taman kad smo pomislili da odahnemo, da se ispavamo, čujemo — sećase Zaga Stoilović — poziv: 'Svi na partijski sastanak, pri­ prema jedinice za dalji marš!' Drugarica Cana je kao partijski rukovodilac uvek tražila da se razgovara o držanju komunista prethodnog dana: da li su pomagali borcima, služili za primer, bili u prvim redovima. Upozoravala nas je kako da se ponašamo prema narodu okolnih sela. U ono vreme to je bilo veoma važno. Tražila je od nas da učimo, da čitamo. Govorila je: 'Borci su obični ljudi, treba im sve protumačiti, da znaju. �Što više znaju, to će biti bolji borci i komunis­ ti. .. Ali, s ljudima treba strpljivo. Sitan je to vez.« »Sve je bilo im presivno ii v e lik o ...« U oružanu borbu protiv okupatora i njego­ vih pomagača, rame uz rame s muškarcima, po­ šao je i veliki broj žena svih naroda i narodno­ sti, svih vera i svih društvenih slojeva, stare i mlade. Procenat njihovog učešća u prvim par­ tizanskim jedinicama bio je različit; kretao se od dva pa do dvadeset posto. Prva proleterska brigada je na dan forim iranja imala 67 druga­ rica, Druga 46 (jedna zamenik političkog kome­ sara brigade, 4 političke radnice, jedna referent saniteta bataljona, 21 bolničarka i 19 boraca); od 1082 borca, koliko je imala na dan formiranja, Četvrta proleterska (crnogorska) brigada ima oko 200 žena. Druga grupa NOP odreda u SloKraći predah na ratnoj stazi Druge proleterske (leto 1942) �veniji imala je 20 žena. U Lici je 25. avgusta 1942. formirana Ženska omladinska četa; sep­ tembra 1942. u Turjanskom formirana je Dru­ ga, a nešto kasnije i Treća ženska četa. Pohorski bataljon imao je zaseban ženski vod... Već prvih dana ustanka veoma je zapažen udeo že­ na u radu na okupiranoj teritoriji; prikuplja­ ju oružje, hranu, odeću, sanitetski i štampar­ ski materijal, obavljaju kurirsku službu, osniva­ ju bolničarske kurseve, organizuju tajna sklo­ ništa za ranjene borce i ilegalce, dostavljaju partizanskim jedinicama podatke o neprijatelju, rasturaju propagandni materijal, s organima no­ ve vlasti organizuju obradu zemlje, setvu i žet­ vu, brinu se za decu boraca i ilegalaca, učest­ vuju u odborima narodne vlasti, otvaraju par­ tizanske radionice... »Žena je bila« — kako slikovito priča Draga Bakić Stefanović, delegat s Korduna na Prvoj konferenciji AFŽ — »maj­ ka, domaćica, otac, hranilac, proizvođač, sve. A da bi mogla sve to da bude, bila je i predsednik NOO, rukovodilac straže, predsednik od­ bora žena... Ona je snabdevala bolnice, tkala zavoje. Omladinke su parale svoju devojačku spremu da bi od toga prediva tkale zavoje... Organizovana žena slala je svog, makar i poslednjeg, sina u borbu... Tako je to bilo.« Odbori žena antifašista već se u leto i je­ sen 1941. godine zovu antifašistički odbori že­ na; bilo ih je seoskih, opštinskih, negde sreskih i okružnih. Pa ipak, »snaga naše organizacije,« — rekla je Cana Babović u Bosanskom Petrovcu, decembra 1942, — »broj njenih članova, njena organizaciona čvrstina i povezanost još ne odgo­ varaju raspoloženju žena protiv fašizma i njiho­ voj spremnosti za borbu.« Bilo je vreme da se te ogromne probuđene snage žena sliju u jedin­ stveni Antifašistički front žena Jugoslavije. To je jedan od razloga što su CK KPJ i drug Tito već u jesen 1942. godine inicirali stvaranje je­ dinstvene organizacije svih žena Jugoslavije, od­ nosno održavanje prve konferencije AFŽ-a de­ cembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu. Taj zadatak dobila je Cana Babović, koju je CK KPJ za rad na sektoru žena povukao iz Druge proleterske brigade još avgusta 1942. Pored Cane, seća se Mitra Mitrović, najveći deo posla ponele su Vanda Novosel i Mira Morača. One su bile i članice Inicijativnog odbora za održavanje Konferencije žena. �Sa borcima Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba (Cana prva sleva, jesen 1942) �Na prvoj konferenciji žena Jugoslavije »sve je — po rečima Cane — bilo impresivno i veli­ ko. Svaki dolazak delegata, iz raznih krajeva i iz vojnih jedinica, bio je doživljaj za sebe. Taj njihov dolazak do Bosanskog Petrovca značio je snagu naše vojske. Ne samo na mene, nego i na sve druge, najjače je delovao dolazak dele­ gata sa neoslobođenih teritorija.« Već 5. decembra 1942. godine Bosanski Pe­ trovac bio je prepun žena delegatkinja iz svih krajeva zemlje. »Rat je skoro sasvim izjednačio njihova odela, samo poneka povezača ili prega­ ča ili odlomak razgovora — jasnije kazuje iz ko­ ga je kraja koja grupa. »Sazivački odbor«, zapi­ sao je nepoznati letopisac u tadanjoj »Ženi da­ nas«, »radosno je beležio: Gorski kotar, Kor­ dun, Banija, Lika, Dalmatinska Zagora, Hrvat­ sko primorje, Bosanska krajina, Šibenik, Karlo­ vac, Beograd, Zagreb, Cetinje, Drvar, Ključ, crnogorske, krajiške, hrvatske, proleterske bri­ gade — i mnoge druge, za njima se nižu tek oslobođeni gradovi Bihać, Grahovo... Samo slovenačke žene nisu, zbog velikih prepreka, mogle imati svoje predstavnice.« Veliki skup žena (166 delegata) počeo je sve­ čanom sednicom 6. decembra 1942. godine. Prvi govornik, posle izbora počasnog i radnog predsedništva, bio je Josip Broz Tito. »Njegov dola­ zak i govor koji je održao bio je, razume se »— kaže Cana — »za sve. ne samo za mene, najupe­ čatljiviji trenutak. Mi smo danima ostali pod utiskom reči koje nam je uputio, a priznanja koja je dao ženama davala su snage za nove bo­ rbe i podvige. Bilo je to za nas ne samo priz­ nanje i podrška, nego i garancija za pobedu i ostvarivanje naših ideala.« «. . . Ova današnja skupština« — rekao je drug Tito, — »ima ogroman historijski značaj. Naše žene, kćeri, majke, učestvuju sa puškom u ruci u borbi. Ja se ponosim tim što stojim na čelu armije u kojoj ima ogroman broj žena. Ja mogu kazati da su žene u ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdržljivosti, bile i jesu na prvom mjestu i u prvim redovima i našim na­ rodima Jugoslavije čini čast što imaju takve kćeri.« Sutradan, na radnoj sednici, podneta su dva referata: Mitra Mitrović »O antifašističkom po­ kretu žena u okviru narodnooslobodilačke bor­ be« i Cana Babović »O organizacionim pitanji- �ma«. Razvila se i plodna diskusija. Na govorni­ cu je izlazilo veliki broj žena iz jedinica i iz ra­ znih krajeva, seljanki, nepismenih ili polupis­ menih, bez ikakvih priprema, bez papira, bez ičega. »Govorile su« — seća se Judita Alargić — »iz srca, ono što osećaju, što smatraju da tre­ ba da rade i za šta se bore. Govorile su i ono što su doživljavale njihove porodice, njihova deca, selo, njihov kraj i zato su se, bez obzira što je tu bilo i pismenijih i obrazovanijih od njih, osećale superiorno. To je bilo sasvim prirodno i krajnje spontano. To je pokazalo svu širinu i dubinu celog pokreta, to da su u njemu zastu­ pljeni svi slojevi naroda.« Na završetku Konferencije doneta je Rezo­ lucija, a u Glavni odbor AFŽ za Jugoslaviju uš­ le su: Kata Pejnović, predsednica AF2-a za Li­ ku. Dragica Karan, predsednica AF2 za Kordun, Kata Vujaklija iz Banije, Nada Trbović iz Gor­ skog kotara, Danica Medan iz Bosanske kraji­ ne, Mika Pećanac iz Bosanske krajine, Spasenija Cana Babović, Maca Gržetić iz Zagreba, Rahida Sakih iz Bihaća, Judita Alargić iz Vojvodi­ ne, Nada Marković iz Beograda, Zorka Brkić iz Mrkonjić-Grada, Vahida Maglajlić iz Banje Luke, Mitra Mitrović iz Beograda, Olga Kovačić iz Zagreba, Vanda Novosel iz Zagreba, MaSa Konferencije žena Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu, decembra 1942. (linorez Ismeta Mujezinovića) 6 Spasenija Cana Babović �rija Novak iz Dalmacije, Stana Tomašević iz Cetinja, Dina Vrbica iz Podgorice, Mira Morača iz Bosanske krajine. Plenum Glavnog odbora izabrao je i svoj Izvršni odbor: Cana Babović, Kata Pejnović (predsednica); Vamda Novosel (sekretarica), Mitra Mitrović i Mira Morača. Na ratnom putu do slobode Već početkom 1943. godine, dvadesetak dana posle prve Konferencije žena, Cana je pošla na ratni put koji će se preko Neretve, Sutješke, Jajca, Drvara, Visa, Barija i Rađana završiti u oslobođenom Beogradu, četvrtu i Petu neprija­ teljsku ofanzivu provela je s jedinicama NOVJ koje su bile u Operativnoj grupi VŠ, a najviše i najduže, naročito u Petoj ofanzivi, u Prvoj pro­ leterskoj diviziji. Mnogi borci su je tada prvi put upoznali, ali su se osećali kao da su je go­ dinama znali. Ona je i tada, u paklu ognja s ne­ ba i zemlje, ostala ista: jednostavna, vedra i hrabra. Borcima je bilo drago što je s njima delila sudbinu i legenda iz predratnog ilegalnog života, pa su, u predahu bitaka ili na dugim marševima, rado slušali njenu potresnu priču iz ilegalnog života i brojnih sukoba s policijom iz­ među dva rata. Bila im je i kao pojava simpatična: srednjeg rasta, ne tako vitka stasa, lepa. Imala je plavu bujnu kosu, uvek očešljanu unazad; lice sveže, čisto i bez bora; svetloplave oči i karakterističnu boju glasa. Govorila je razložno i spokojno, ni­ kad brzopleto. Bila je dobroćudna, vesela, veliki ljubitelj pesme, pošalica. Stabilna ličnost; je­ dan fin sklad fizički i psihički. Borce je bezgra­ nično volela; prema rukovodiocima je bila stro­ ža. Teško je doživljavala poraze, naročito pogi­ biju boraca. Tada bi znala da plane, da oštro istupi, da izgrdi. Čovek, borac, bio je za nju sve­ tinja. Iz tih susreta s velikim brojem boraca, je­ dinica NOVJ i naroda i Cana je postala bogati­ ja za čitavu galeriju likova, koje je u svojim predstavama čitavog života nosila kao ka­ kav dar; bogatija je bila i mnoštvom potresnih slika stradanja naroda tog kraja, koji se, bilo da je odstupao s jedinicama NOVJ ili pak bio u samom grotlu velikih bitaka, držao dostojan­ stveno, kompaktno i neustrašivo. Divila se drža- �nju ranjenika Centralne bolnice, koja je bila briga i savest svih boraca i rukovodilaca, od desetine do Vrhovnog štaba, ali i najprivlačniji plen neprijatelja. Ona slika kada je s borcima i ranjenicima prelazila Neretvu nikada joj nije izbledela. Posle velike pobede nad četnicima kod Kalinovika i Glavatičeva, strasno je čeznula za povratkom u Srbiju, kako je Vrhovni koman­ dant bio i zamislio. Ta joj se želja, kao i ona novovaroška krajem 1941. i početkom 1942. go­ dine, nije ostvarila. Morala je s jedinicama NOVJ natrag. Udruženi neprijatelj ponovo je spremao ofanzivu na Titovu vojsku i slobodnu teritoriju, ali sada još težu i krvaviju. U bici na Sutjesci, koja je po žestini i obimu dotad neviđenih borbi trajala punih trideset dana, Cana je s članovima štaba Prve proleterske divizi­ je tako reći bila u prvim borbenim redovima; u okršajima kod Celebića, Zlatnog bora i Popo­ vog Mosta, na Balinovcu. Posle Sutjeske išla je s Prvom divizijom kroz istočnu, a posle prelas­ ka reke Bosne i kroz srednju i zapadnu Bosnu. U Vrhovni štab, na Otočac, vratila se, posle kra­ ćeg boravka s Prvom proleterskom divizijom u Dalmaciji, oktobra 1943. godine. Sredinom okto­ bra, s delegacijama iz raznih krajeva, partijskim aktivistima, borcima s frontova, rodoljubima i ilegalcima pošla je na Drugo zasedanje AVNOJ-a. Kada je stigla u Jajce bila je zadivljena njego­ vim izgledom i atmosferom koja je među dele­ gatima vladala. Bili su to srdačni susreti drugo­ va iz raznih jedinica, s oslobođene i neoslobođe­ ne teritorije, ilegalaca, predratnih robijaša. Pra­ va svečanost. Grljenje, ljubljenje, po koja suza. Svima, naročito onima koji su ga tada prvi put videli, susret s Titom bio je izuzetan događaj. Bio je to i za Canu veliki trenutak. Još uzbudlji­ viji je bio onaj, kada je na Zasedanju govorio drug Tito i kada je ona, posle donošenja istorijskih odluka, izabrana u Predsedništvo Antifa­ šističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. Desetak dana posle zasedanja AVNOJ-a, Vr­ hovni štab morao je da napusti Jajce. Krenuo je s članovima CK KPJ, Predsedništva AVNOJ-a, Nacionalnog komiteta i savezničkih vojnih mi­ sija — za Drvar. U njemu je, radeći u redakci­ ji časopisa »Nova Jugoslavija«, ostala i Cana sve do početka juna 1944, kada se, posle neuspelog nemačkog desanta u kome umalo nije glavu izgu­ bila, s članovima Vrhovnog štaba, Centralnog ko- �miteta KPJ i Predsedništva AVNOJ-a, prebacila na Vis. Bližio se kraj drugog svetskog rata. Kako je Srbija, po rečima druga Tita, bila od prvo­ razrednog značaja za čitav oslobodilački pokret u Jugoslaviji, to su Vrhovni štab i Centralni ko­ mitet KPJ doneli niz značajnih odluka. Bilo je veoma važno da se u Srbiji što pre izvojuju od­ lučne vojničke i političke pobede. Trebalo se obračunati s dosta jakim četničko-nedićevskim snagama i time onemogućiti sve planove reakci­ onarnih krugova na Zapadu i reakcije u zemlji da, oslanjajući se na te snage, posle rata utiču na državno i društveno uređenje Jugoslavije. Naporedo sa isterivanjem okupatora, trebalo je što pre likvidirati okupacioni sistem, prvenstveno oružane snage i politička uporišta četnika Dra­ že Mihailovića i osigurati dalje razgaranje NOR-a na tlu Srbije. Njenim oslobađanjem omogućio bi se još masovniji priliv novih boraca i stvorila čvrsta osnovica za dalje borbe i konačno oslobo­ đenje zemlje. Tih dana, juna 1944. godine, CK KPJ je ra­ spravljao o nizu pitanja vezanih za Srbiju: vojno-političkoj situaciji, stanju u partijskoj orga­ nizaciji, slabostima i nedostacima u radu ruko­ vodstva NOP-a u Srbiji tokom rata. Doneti su zaključci za budući rad. Pored onih o održava­ nju Velike antifašističke skupštine Srbije i stva­ ranju Komunističke partije, tada je odlučeno da se svi članovi PK KPJ za Srbiju (na Visu su ta­ da bili Blagoje Nešković, Moma Marković, Ljubinka Milosavljević i Cana Babović) što pre na­ đu na okupu na oslobođenoj teritoriji u Srbiji. Početkom jula 1944. godine, s grupom ru­ kovodilaca iz Glavnog štaba NOP odreda za Sr­ biju i jednim brojem članova PK KPJ za Sr­ biju, Cana Babović je na putu za Srbiju najpre došla u Bari, a onda je, noću između 10. i 11. ju­ la, avionom prebačena na improvizovani aero­ drom kod Kosančića, u Pustoj reci. Sada je, kada je na okupu bio ceo PK KPJ za Srbiju, i za Canu na slobodnoj teritoriji posla bilo dosta. Uvek vedra i nikad umorna, ona se kao partijski radnik najednom javlja svuda; sad je na sastanku PK KPJ — da bi se s članovima dogovorila šta valja učiniti; sad na skupu od­ bornika novog organa narodne vlasti — da bi im govorila koji su im zadaci najvažniji; čas je na partijskim sastancima komunista tog kraja da �bi im, a naročito povodom prijema novih čla­ nova, govorila kakvi treba da budu; čas na sednici novoformiranog (opštinskog, sreskog ili ok­ ružnog) Narodnog fronta; čas sa omladincima USAOS-a. I svi, kao da su s njom godinama radi­ li, govore: »Doći će Cana«, »Bila je Cana«, »Re­ kla je Cana...« A ona gotovo nikome, a naroči­ to ženama tog kraja, poziv na sastanak, kakav skup ili razgovor, nije mogla odbiti. Prokupčani su je zapamtili po govoru »kakav do tada nisu čuli«, na velikom mitingu avgusta 1944; mesec dana potom ona je i na Okružnoj konferenciji žena Prokuplja... I tako iz dana u dan, sve do odlaska u os­ lobođeni Beograd. Kada je, s Glavnim štabom NOP odreda za Srbiju i jedinicama NOVJ, 23. oktobra 1944. godine došla u Beograd, Cana je kao retko kada bila uzbuđena. Pred očima joj je iskrsla slika onog ratničkog i studentskog Beograda pre ra­ ta; grada štrajkova, tarifnih akcija i demonstra­ cija; grada Bose Milićević, živana Sedlana, žar­ ka Marinovića, Mirka Srzentića; onog Beograda s dvadeset sedmomartovskih ulica 1941; ona im­ presivna slika kada su u leto 1941. na sve stra­ ne plamtele garaže, skladišta goriva, padali gestapovski oficiri i domaći agenti; grada herojskih podviga Đure Strugara, Vukice Mitrović, Mrše Matijevića; grada stradanja, ubijanja, vešanja i mučenja... Dugo se nije smirila kada se pono­ vo našla s braćom, životom i Boškom, i sestrom Radmilom. Pa ipak, najpotresniji trenutak bio je onaj tako dugo čekani i željeni susret sa si­ nom Vladimirom, koji je iz SSSR-a u Beograd došao početkom decembra 1944. godine. Potresni susret majke i sina sačuvala je od zaborava i dr Šaša Božović, koja se tog dana našla u blizini Cane Babović. »Evo nas u oslobođenom Beogradu. Cana je u jednoj kući iznad Slavije. Zove me nešto u vezi Crvenog krsta. Tada sam bila vojni delegat Crvenog krsta Jugoslavije. U njenoj sobi oveći pisaći sto. Sve deluje svetio, čisto. Cana sva u papirima. Radi po ceo dan. Pozdravismo se i odmah prelazimo na razgovor zbog kojeg sam došla. Cana mi izgleda izuzetno vedra. Iz nje zrači sreća, radost. Dok radimo neprestano je gledam i kao vojnik prvo mislim da su stigle neke izuzetno dobre vesti sa Sremskog fronta, gde borbe plamte. Kad sam završila posao, pitam �je: »Cano, danas mi izgledaš kao da plivaš u sreći. Šta je to?« Ona se osmehnu, uze telefon­ sku slušalicu i prekide moje pitanje. Na ruskom reče: »Vladimire, pojdi sjuda!«, i spusti sluša­ licu, a na licu joj osmeh još topliji, još blistavi­ ji. Jedna manja bočna vrata se otvoriše, a na njima lep dečačić od trinaestak godina. Tanak, visok. U ruskoj kadetskoj uniformi. »Mamaša«, i pritrča Cani. Zagrliše se čvrsto. Cana mu privi glavu na grudi. Stojim zbunjena minut-dva, a onda se lagano na prstima povlačim, da ih os­ tavim same. Potrebno im je to da bi izlili sve što se godinama skupljalo i gušilo ih. Vladimir je kao beba odveden u Rusiju. Roditelji revolu­ cionari provodili su godine i godine po zatvori­ ma. Mučeni. Robijali. Za to vreme mali Vladi­ mir rastao je po domovima i čekao u Rusiji oca i majku. Oca nije našao. Ubijen je u zatvo­ ru. Ipak, doživeo je jednu radost. Našao je svo­ ju »Mamašku« i sad je u njenom zagrljaju.« Na odgovornim dužnostima posle rata Za Canu Babović revolucija se nije, kako je i sama govorila, završila pobedom radničke klase u ratu. Sa istim žarom kakav ju je krasio i do tada nastavila je da radi i u periodu obno­ ve i izgradnje porušene zemlje. Tako je radila zato što je revolucija bila sav smisao njenog ži­ vota. »Bez obzira šta je radila«, — rekao je Pe­ tar Stambolić, — »koju dužnost vršila, gde se nalazila, za nas, njene drugove, bilo je uvek ne­ obično važno šta u takvim prilikama misli Ca­ n a... Ovaj naš tridesetogodišnji posleratni pe­ riod pun je drama, sudara, raznih dilema i stran­ putica. Cana je u svim tim prilikama znala da stane na pravo mesto i bila uvek na isturenom položaju... Celog života nije prestajala da bri­ ne partijske brige i kao borac unosila je u rad vedrinu i optimizam. Ostala je dosledna sebi kroz ceo život. I primer za druge.« Sve do smrti, koja ju je zatekla na dužnosti člana Predsedništva SR Srbije, Cana je obavlja­ la čitav niz odgovornih dužnosti. Bila je prva predsednica Glavnog odbora AFŽ-a za Srbiju i članica Centralnog odbora AFŽ-a za Jugoslaviju; ministar u vladi SR Srbije i član Izvršnog veća Skupštine SR Srbije; član Predsedništva Glav- �nog odbora SSRN Srbije i Saveznog odbora SSRNJ; član Saveznog odbora SUBNOR-a Ju­ goslavije; birana je za republičkog i saveznog po­ slanika u više saziva; učesnik je svih posleratnih kongresa Saveza komunista Srbije i Jugosla­ vije; za člana Centralnog komiteta Saveza ko­ munista Jugoslavije birana je na Petom, Šes­ tom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ; član Cen­ tralnog komiteta SK Srbije neprekidno je od Prvog do Četvrtog kongresa. Bila je i organiza­ cioni sekretar Centralnog komiteta KP Srbije i član Izvršnog komiteta CK SK Srbije. Svaku od tih dužnosti obavljala je požrtvovano, odluč­ no i do kraja savesno. Bez obzira koje je funk­ cije obavljala, ona je uvek mislila i delovala kao radnik i kao revolucionar. Nikada nije zalutala, niti, pak, zatajila. »Za Canu Babović«, — rekao je povodom njene smrti na sednici u Skupštini SR Srbije Dragoslav Marković, — »dilema nije bilo, niti je moglo biti. Za nju, starog revoluci­ onara i prekaljenog borca, bio je moguć samo jedan put — Titov put dosledne borbe za auten­ tične interese radničke klase, za socijalizam i sa­ moupravljanje, za stalno jačanje naše socijalisti­ čke zemlje. Tako je bilo i 1948. godine, tako i 1966. godine, tako i u značajnom periodu za da­ lji razvoj i jačanje Saveza komunista Jugoslavi­ je, a posebno Saveza komunista Srbije u 1971. i 1972. godini.« Za sve ono što je kroz svoj pedesetogodiš­ nji revolucionarni rad učinila, Cana Babović je još za života dobila mnoga priznanja. Odlikova­ na je većim brojem visokih odlikovanja: Orde­ nom narodnog heroja, Ordenom junaka socijali­ stičkog rada, Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom, Ordenom republike sa zlatnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom za hrabrost. Nosilac je spomenice 1941. i Povelje s plaketom »Crveni barjak samoup­ rave«. I neobično običan čovek Sve do odlaska u penziju 1963. godine, za koju je govorila da ne priliči revolucionarima, Cana Babović je prošla težak ali legendarni ži­ votni put. Ceo njen život bio je, kako je jednom �prilikom govorila, težak, surov, pun neslućenih opasnosti. Na njega, međutim, nikada nije tako gledala, niti ga takvim osećala. Nikada se nije pitala ni kako je mogla. Cana Babović svuda je imala bezbroj pri­ jatelja i poštovalaca. Ona je, pak, na svoj na­ čin, poput majke, volela ljude i nikada nije pro­ puštala priliku da bude s njima. Njeni prijate­ lji, saborci i poštovaoci, stari i mladi, uvek su se radovali kada bi bili u prilici da se još koji put sretnu s njom i popričaju. S njom je, kako će reći Josip Grubišić ćabo, pravo zadovoljstvo bilo porazgovarati o svemu; kada bi govorila o svom teškom ali legendarnom životnom putu — bio je to poseban doživljaj. »Ona o svemu go­ vori tako jednostavno, tako obično, sa puno ot­ mjene (u najboljem smislu) odmerenosti — od ponuđenog pića da najsloženijih pitanja iz raz­ ličitih razdoblja jednog bogatog i izuzetnog ži­ vota velike revolucionarke...« Kada je o njoj bila reč, uvek je bila suzdržana. Nerado je o se­ bi govorila, mada su svi uvek želeli upravo to da čuju. Kada je to činila onda je, da ne bi povredila nečije dostojanstvo ili mu umanjila za­ slugu, svaku reč merila. Bila je vrlo plemenita ličnost. Tražila je da se na događaje i na ljude gleda pošteno i komunistički. Bila je za to da se nikad ne treba zaboraviti dobro, niti, pak, prećutati rđavo. Nije želela da se izbrišu zaslu­ ge onih koji su pogrešili, kao što nije volela ni da se zabašuruju pogreške. Kada nije bila u Predsedništvu SR Srbije, čiji je član ostala sve do smrti, Cana je bila s unukom Marikom u svom domu, ili, pak, s pri­ jateljem, partijskim i ratnim drugom. Unuku Mariku, »diku i priliku njenu«, čuvala je goto­ vo od samog rođenja. Kada zbog revolucionar­ nog rada i stalne opasnosti da bude uhapšena nije bila u prilici da odgaja sina Vladimira, to je unuci poklonila svu svoju ljubav. I svu osta­ lu decu mnogo je volela. Rado je okupljala decu svojih prijatelja i poginulih drugova, od kojih je neke i školovala. Bila je dobra, ali i stroga baka. Od unuke je tražila da završi školovanje, ali nikada nije zahtevala da po svaku cenu bude odlična učenica. Često joj je govorila da se ra­ dom sve može postići. Učila ju je kako »treba proći kroz čestar života«, sve videti i doživeti, i da se jedino na taj način može steći iskustvo i tako potrebna mudrost. Volela je da čita, da �gleda bioskopske predstave, da zaigra šah, da s Momom Markovićem, iako teško bolesna, pođe do Boleča da bi se tamo, u kafanici na drumu, živo raspričala. Lepo je i s dosta svežine govo­ rila čak i na nekoliko dana pred smrt. Volela je, valjda zato što je i sama bila takva, čistu, ali kra­ tku rečenicu, iskrenu i istinitu. Nije volela duge govore i referate, jer oni, zamaraju, zamagljuju. Od mnogo reči ne vidi se suština.« Novinarima je često govorila: »Pišite onako kako običan čovek govori: iskreno, jednostavno, bez poze!« Cana Babović je bila skromna, jednostavna, dobra, tiha i odmerena ličnost. »Dovoljno je,« — piše dr Šaša Božović, — »bilo samo jednom videti njene krupne, mile, svetle oči i poneti je u srcu zauvek... Imala je pogled koji nosi, koji obavezuje, o kojem se dugo razmišlja i koji se ne zaboravlja.« »Takva svojstva Cana je imala«. — kako se seća njena dugogodišnja susetka Vera Kremić, — »i onda kada je, povučena, živela poslednje mesece života. »Recimo, detalji: frizirala se u zadruzi i, kada bi joj ponudili, nije htela ni Spasenija Cana Babović govori na otvaranju Doma kulture u rodnom La7.arevcu �da čuje da ide 'preko reda'. Volela je da je posećuju prijatelji i, kada bi joj se za rođendan stan napunio cvećem, sve bi podelila stanarima zgrade... Mi, opet, nismo hteli da je, zbog boles­ ti, uznemiravamo pozivima na skupove stanara i sastanke kućnog saveta — ali, ona bi uvek sa­ ma dolazila, mirila zavađene, učestvovala.« Posle preležanog infarkta u proleće 1969. i teže operacije bubrega 1975. godine, Cana se razbolela od teške i gotovo neizlečive bolesti. Sve do pozne jeseni 1977. godine stoički je pod­ nosila podmuklu bolest, koja joj je organizam zahvatala deo po deo. Početkom decembra, kada su joj bolovi bili nesnošljivi, žalila se Momi Markoviću u bolnici: »Sve je gore. Teško ustajem, srce popušta... Možda je to i dobro. Pre ću otići!« Kada ju je stari drug hrabrio pitajući je: »Kada ćemo, Cano, opet do Boleča?«, ona je, svesna što je čeka, odgovorila: »Nema ništa od to­ ga.« Umrla je u noći 17. decembra 1977. godine. Nije dozvolila da je smrt pobedi. Ovaj svet, za koji se svom snagom borila, napustila je ona­ ko kako je i živela i radila: hrabro, prkosno, mir­ no i dostojanstveno. Sahranjena je uz najveće po­ časti u Aleji velikana na Novom groblju u Beo­ gradu. ���S A D R Ž A J Detinjstvo bez detimjstva Nije znala mnogo, ali je znala najvažnije Početak revolucionarnog rada U čelnom redu naprednog pokreta Revolucionarni rad Ibrahima Babovića Besomučni naleti monarhofašističke diktature Blizak saradnik Blagoja Parovića Član MK KPJ za Beograd Na Međunarodnoj lenjinskoj školi Pomoć Partiji i Sindikatu Kruševca Profesionalni revolucionar Član Oblasnog komiteta KPJ Kraći boravak u Nišu Novi partijski zadatak Hapšenje u Sarajevu »Ništa neću priznati« Dijalog s Vujkovićem — u četiri oka Policijski eksperti na okupu Ponos i prkos Krste Popivode Izdaja je gora od smrti Na Sud za zaštitu države Tamnovanje u Požarevcu Član Titovog rukovodstva U susret martovskim događajima Šesti april. Dolazak okupatora Istaknuta ličnost PK KPJ za Srbiju Na čelu smele akcije Od Beograda do čajniča Partijski rukovodilac Druge proleterske »Sve je bilo impresivno i veliko...« Na ratnom putu do slobode Na odgovornim dužnostima posle rata I neobično običan čovek 7 8 10 12 16 18 22 23 25 26 32 33 35 37 40 43 45 47 48 49 50 51 52 56 61 66 69 71 74 77 82 86 87 �����3*3 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Spasenija Cana Babović - životni put i revolucionarno delo Subject The topic of the resource Biografija Creator An entity primarily responsible for making the resource Stanko Mladenović Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO, "Dečije novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1979. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 51-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 100 str. biografija Spasenija Cana Babović Stanko Mladenović https://afzarhiv.org/files/original/d26fff9c3df8ffb799a7b94793ed2bc1.pdf 2420100007510702dc2c1deb3d927043 PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. juD« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodilačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIP »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzenti Jelena Popović Razumenka Petrović Odgovorni urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno maja 1978. godine �STANKO MLADENOVIĆ Duka Dinić ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �DUBOKI KORENI Đurđelena Duka Dinić rođena je 1913. godine u selu Donje Konjuvce, nedaleko od Leskovca, u kući veoma cenjenog domaćina Nikolaja Dinića. Donje Konjuvce, smešteno podno šumovitog Rađana i stotinak metara od Puste reke, u stva­ ri, ni u brdi ni u ravnici — imalo je dve stoti­ ne kuća, osnovnu školu i opštinu. Plodna srnomca dobro je rađala, ali mnoge Konjuvčane, pogo­ tovu one s velikim brojem dece, nije zadržala da se njenim brazdama raduju i iz njenih nedara ubiraju plodove. Većina ih je, još s proleća, od­ lazila u pečalbu — neki u Rumuniju, a neki u Beograd, pa i Leskovac, odakle bi se tek u kasnu jesen vraćali, donoseći po koji zlatnik, toliko da bi platili porez i druge namete. Na to ih je, pre svega, primoravala i česta deoba imanja na ve­ liki broj članova domaćinstava, posle čega im je ostajalo malo zemlje i tek pokoje grlo. Razume se, na tu njihovu pokretljivost uticala je i tra­ dicija, tim pre što su se njihovi preci, ne mogavši da izdrže na Vlasini, duge i velike zime, ražani hleb i silne postove, ovamo doselili negde sre­ dinom devetnaestog veka. �Nikolaj Dinić, otac Đukin, umnogome se iz­ dvajao od drugih seljaka Donjeg Konjuvca i okol­ nih sela. Dok je bio mlad, mnogo je, kažu, pio i bio pobožan. Ali kada je, početkom ovog veka, čitajući list »Zdravlje«, saznao kakve sve štete izaziva alkohol, prestao je da pije i upisao se u društvo trezvenjaka, čak je jednog dana, kažu, otišao u voćnjak i oko dve stotine šljiva posekao, a zemlju iskrčio! Kad je to videla njegova žena Marija, zakukala je iz sveg glasa i umalo od mu­ ke nije presvisnula, ali se nije usudila da ga za taj nenadani postupak i veliku štetu prekori. I u široj okolini Nikolaj Dinić je bio poznat i po jednom, za one prilike retkom, svojstvu — kao čovek koji čita novine i knjige; na neke lis­ tove, kao »Zdravlje« i »Republika«, sam se pret­ plaćivao, a imao je za ono vreme i poveću biblio­ teku koju će Bugari, zahtevajući od Marije da im kaže da li joj je muž bio učitelj ili pop — za­ paliti početkom prvog svetskog rata. Nikolaj je za one prilike dosta čitao, a najviše dela Janka Veselinovića, Svetolika Rankovića, Milovana GliNikolaj Dinić (prvi zdesna) s dvojicom ratnih drugova �šića, Jovana Sterije Popovića (»Kir Janju« je, ka­ žu, znao gotovo napamet), a pred drugi svetski rat roman »Mati« od Maksima Gorkog i Marksov »Komunistički manifest«. Srčan i bistar seljak, snažnih i dugačkih ru­ ku, vredan kao krtica, Nikolaj se pročuo i kao zemljoradnik. Njegove nevelike njive kao da su i suše manje od ostalih pogađale; duboko bi ih poorao, sve je na vreme poradio, dobro pođubrio i vesto branio od štetočina. Imao je sve ala­ te, i plug, i trijer, i vršalicu, pa ih je, ne samo rođacima, već i seljacima često posuđivao. Sam je napravio i vodenicu na dolap, a volovska kola, počev od drvenarije do okova gvožđa, izrađivao je bez ičije pomoći. Jedini je on u Donjem Konjuvcu imao kuću s hrastovim podom. Drugači­ je se od seljaka i oblačio; od 1903. godine nije nosio čakšire od seljačkog sukna, oblačio se po varoški, pa su ga seljaci, u šali, nazivali »novovercem«. Socijalističke ideje Nikolaj Dinić je rano us­ vojio, videći u njihovom ostvarivanju mogućnost da se promeni život i naroda ovog kraja. Zbog toga je na političku pozornicu stupio već počet­ kom veka, kada je, 1905. godine, postao član So­ cijaldemokratske partije. U jesen 1920. godine bio je kandidat za poslanika na listi Komunistič­ ke partije Jugoslavije i samo su mu dva glasa nedostajala da bi pobedio u jablaničkom srezu. Kao i veliki broj Pustorečana, Nikolaj je bio oličenje ratnika karađorđevskog kova: nepoko­ ran, hrabar, odlučan i razborit. Dva rata je ra­ tovao, ali oba, i balkanski i prvi svetski rat, nije doratovao; u prvom ga je sprečio tifus, u Bitolju, i jedva je živu glavu izneo, a u drugom je, već u sudaru na Ceru, zarobljen pa je sve četiri godi­ ne proveo zatočen u zloglasnom Mathauzenu. Nikolaj Dinić je bio od one vrste ljudi koja ni za živu glavu nije pristajala da ukorak s re­ žimom hoda; nikada pred nepravdom nije zatva­ rao oči niti u odnosima s predstavnicima režima, kako to njegovi Konjuvčani dobro kažu, lisičio. Uvek je napred gledao i boljem stremio. Mnogo je u kući i na njivi radio i mnogo pešačio, pa" je bio vitka stasa i ni u dubokoj starosti se nije povio. Imponovao je čitavom svojom ličnošću, a na­ ročito buntovnim stavom prema svemu što nije smatrao za pravdu. �Režim nije trpeo Nikolaja. Već posle Obznane policija ga je progonila, pretresala mu staje i odaje, tražila zabranjene knjige i ilegalni mate­ rijal koji je čitao i davao drugima »na poslugu«. Čak je 1925. godine po njega i Svetozar Vujković, policijski agent, iz Beograda u selo dolazio. On se, međutim, policije nije plašio, pa ni za nje­ ne pretnje nije mnogo mario. Nije se dao ni sreskom načelniku iz Lebana kada ga je ovaj, ne­ kako posle prvog svetskog rata, uhapsio i upitao zašto, kao komunista, i njemu ne podari konja, pa da obojica imaju po jednog, dodajući podrug­ ljivo: »Vi komunisti delite sve što imate!« Na to mu je Nikolaj uzvratio istom merom: »Jednog ću ti rado dati, gospodine načelniče, ali i ti meni svakog prvog u mesecu pola plate šalji u Konjuvce!« Načelnik je ućutao, čime se njihova netrpe­ ljivost produbila. Đukina majka Marija, rođena Momčilović, ne­ što višlja od Nikolaja, čvrsta i stamena žena, bi­ la je dobra domaćica i plemenita mati, koja je gotovo ceo svoj vek teret kuće na sebi nosila. I osmoro dece je očuvala u dugim ratnim godina­ ma, radeći u kući i u polju po ceo dan. U prvom svetskom ratu teško je stradala od Bugara, ko­ jima to nije bio ni prvi ni poslednji put da u ovom kraju, kao okupatori, čine nedela. Oni su, naime, čuli da su u njenoj kući prespavali ljudi koji su se borili protiv bugarske okupacije, što je bilo tačno, mada ih ona nije zvala niti ih je naročito ugostila. Bugari su naredili da se okupe svi seljaci, a onda su ih postrojili ukrug. Mariju su ubacili u sredinu kruga i nemilice su je tukli motkom po golom stomaku. Ona se dugo lečila oblogama od kopriva i crnog luka. Rane su joj, istina, zarasle, ali su joj leđa ostala povijena i nikada se više nije uspravila. Hrabra, kao i većina ljudi ovog pečalbarskog kraja, i pored toga što je često poboljevala, ona je sve izdržala. Nikolaj i Marija su izrodili desetoro dece, od kojih su osmoro podigli i uputili u život. Od njih je drugi svetski rat preživelo šestoro: kćerke Anđa, Vukosava, Jevrosima, Dragica i Zlata i si­ novi Milorad i Draško. U narodnooslobodilačkom ratu od 1941. do 1945. godine porodica Nikolaja Dinića je u jablaničkom srezu bila poznata i po tome što je go­ tovo sva, već od ustaničkih dana, bila na strani pokreta. Glava porodice, sedamdesetogodišnji Ni- �kolaj, je s članovima Okružnog komiteta KPJ za leskovački okrug, naročito s Boškom Krsti­ ćem, odlazio u pustoreoka sela i svojim ugledom, opredeljenjem za oružanu borbu, i plamenom rečju podizao narod na oružje. Kad je počela par­ tizanska borba, pošao je i starina u šumu i u svo­ joj 74. godini bio jedan od najstarijih partizana toga kraja. U ofanzivi neprijatelja, u proleće 1942. godine, upao je u klopku Nedićevaca i oni su ga, onako stara, od sela Bublice do Doljevca, petnaestak kilometara, bez stida i srama, naizmenično jahali. Ubrzo je predat Specijalnoj po­ liciji i nemačkim vlastima u Nišu, a ovi su ga str­ pali u niški koncentracioni logor u Crvenom krstu, gde je ostao oko šest meseci. Odande je izašao u jesen 1942. godine, na intervenciju ne­ kog nemačkog generala koji, obilazeći logor, nije mogao da veruje da je čovek tih godina pošao u borbu, u čemu se ljuto prevario. Kući se, među­ tim, Nikolaj nije vratio; ponovo je otišao u Jablanički partizanski odred, u kome je ostao sve do kraja rata. Nikolaj je bio i prvi predsednik Okružnog narodnooslobodilačkog odbora za lesko­ vački okrug. Najstariji sin, Milorad, poveo se za hrabrim ocem; najpre je bio borac Jablaničkog partizansokg odreda, a posle zarobljavanja logoraš na Banjici, Sajmištu i u Nemačkoj. Krajem 1943. go­ dine pobegao je iz nemačkog logora, najpre u Belgiju, potom u Veliku Britaniju. Odande je, po­ četkom 1944. avionom prebačen u Bosnu, na par­ tizansku teritoriju i sve do kraja rata bio bo­ rac NOVJ. Njegov sin Vladimir sledio je oca i dedu; ustanku se pridružio 1941. i 1943. poginuo kao partizan u Bosni. I kći Milorada — Milica je nosilac Partizanske spomenice. Srednji sin Nikolaja i Marije — Dragomir Draško, advokatski pripravnik — postao je član KPJ još 1933. godine i od tada sve do jeseni 1941. bio je na radu u beogradskoj partijskoj organizaciji. Oktobra 1941. uhapšen je i posle šesl meseci ležanja u Banjičkom logoru, interniran u Norvešku. U zemlju se vratio septembra 1945. godine. Najstarija kći Nikolaja i Marije Vukosava dala je dva prvoborca — Danu i Jovana, a nešto mlađa Jevrosima kćer Zagorku (Jevrosimin muž Miloje Ristić streljan je kao pripadnik NOP-a na Bubnju kod Niša). Prvoborac je i njihova kći Dragica, koja je za sve vreme rata radila na za- �đacima Partije u beogradskoj partijskoj organi­ zaciji; Anđa je bila pouzdan saradnik NOP-a u Beogradu; njen stan u Rasinskoj ulici (danas uli­ ca Duke Dinić) vazda je bio utočište brojnih ilegalaca, koje je, rizikujući život, s mužem Stančom Ljubićem, brižno hranila, oblačila i skri­ vala. Tako je Nikolaj Dinić imao čime da se po­ diči: dva sina (Milorad i Draško) su mu prvobor­ ci i nosioci Spomenice 1941, dva unuka (Vladi­ mir i Jovan) i tri unuke (Milica, Dana i Zagorka) imaju Spomenice, a kći Duka je narodni heroj Jugoslavije. OD ČOBAN 1CE DO REVOLUCIONARA Zdrava i bistra, mezimica majke, braće i ses­ tara, Duka je brzo rasla i lepo se razvijala. Liči­ la je na oca: smeđa, zelenih očiju, ne tako viso­ ka, tanka struka, laka hoda, čvrsta i živahna. U sedmoj godini nije, kao jedan broj njenih vrš­ njakinja, pošla u osnovnu školu. Otac je, teška srca, poslušao Mariju da njihovoj Duki, nešto zbog tradicije, a više zbog potreba višečlane poro­ dice, uskrati školovanje. Važno je i dovoljno — govorila je Marija, da je njihova najmlađa kći zdrava i naočita, da ima dosta spreme i da nau­ či da dobro vodi kuću, pa će se, kao i većina devojaka na selu, i lepo udati. Tako je Duka već u desetoj godini postala čobanica. Čuvala je dvadesetak ovaca i oko njih poslovala: napasala ih, muzla, »dojila« jaganjce... Zimi je po ceo dan i do dugo u noć plela čarape i džempere i vezla čaršave i prekrivače. Volela je duge i vesele noćne sedeljke s vršnja­ kinjama, a ponekad se i našalila na račun bo­ jažljivih vršnjaka. Tako se i danas u njenom rodnom selu može čuti priča kako se jednom preobukla u muškarca, uzela pušku i banula na sedeljku; nastao je vrisak, cika, dva momčića su sunula kroz prozore, a Duka je prsnula u smeh. Drugi put se potukla sa čuvarom atara, postarijim čovekom, koji ju je bez razloga na­ pao, tvrdeći da su joj ovce ušle u tuđu njivu. Posle toga se ovaj žalio njenog ocu na šta mu je Nikolaj odbrusio: »Kako ti dozvoli da te obori nejaka devojka!« Jednom je Duka, kažu, i na vu­ ka po tegla kamenicama. �Duka, dakle, nije na vreme naučila da čita i piše, ali je dobro zapamtila ono što joj je otac tada pričao. A on — čovek koji nikad slavu ni­ je slavio, kolač popu nije nosio, postove nije držao, boga za kišu i sunce nije molio — imao je šta da joj priča o borbi radničke klase Jugo­ slavije, komunistima, sovjetskoj Rusiji, revolu­ ciji, kolhozima... Kad je pominjao Lenjinovu Rusiju, govorio je kako je zamišljao: o nepre­ glednim poljima žita, kojeg svako uzima koliko mu treba; mašinama u koje s jedne strane žito ulazi, a s druge hleb izlazi! Kad je već u devojku stasala, otac je Duku, s grupom vršnjakinja iz sela, poslao u Lcskovac da završi domaćički tečaj koji je trajao devet meseci. Tu je naučila i da čita i piše, a i kako se vodi domaćinstvo, čuvaju deca, priprema hra­ na, šije i plete, neguje cveće itd. Školu je Duka dobro završila, ali se u selo nije vratila. Ostala je u Leskovcu i skoro čitavu godinu dana radila kod učitelja Davidovića; ču­ vala mu decu, prala, kuvala, čistila, jednom rcčju služila. Ali kako joj nije bilo u prirodi da ncĐuka Dinić sa siricom l'ro š a n (Miš, 1916); �kome služi, u jesen 1934. godine napustila je dom učitelja Davidovića i otišla u Niš. Stanovala je kod strica Uroša Dinića i vodila mu kuću, što je — kako je on pisao bratu Nikolaju — činila »na puno zadovoljstvo — i kao dojučerašnja čobanica za sve imala toliko volje i razumevanja«. Stric Uroš, službenik u Železničkoj radioni­ ci i komunista između dva rata, retko obrazo­ van u to vreme (znao je četiri strana jezika — nemački, francuski, ruski i bugarski), nije dozvo­ lio da mu bratanica ostane bez zanata. »Dao sam je« — piše on u jesen 1934. bratu — »u štrikeraj, i to svakog dana, da ide po podne. Plaćam mesečno po 100 dinara. Ona kaže da je taj zanat u selu mnogo rentabilan i kako će imati velike koristi od njega, to ga s voljom uči«. On je na Duku, naročito dok je stanovala i živela u nje­ govoj kući, i dosta uticao da se opredeli za ide­ je Komunističke partije Jugoslavije i uključi u revolucionarni pokret niških radnika. Duka je dobro završila i štrikerski zanat, ali se ni tada nije vratila u selo, mada je stric Uroš imao nameru da joj kupi i mašinu za pletenje. Zaposlila se u niškoj Fabrici koža A. D. kao fi­ zička radnica i tek tada videla koliko su otac i stric imali jednomišljenika i saboraca. Bila je jesen 1936. godine. RADNICA U FABRICI KOŽA Niš je sredinom četrdesetih godina imao 28 većih ili manjih industrijskih preduzeća i oko 8.000 zanatskih i industrijskih radnika. Njihov položaje, kako stoji u jednom letku Mesnog ko­ miteta KPJ, bio više nego očajan. »Radnici u Ni­ šu rade pod najtežim uslovim a... Tekstilna fa­ brika Smederevske banke AD, Fabrika koža go­ spodina Dajča, Ristićeva tekstilna fabrika, Pejićeva livnica — nečuveni su primeri eksploatacije radnika; očajni higijenski uslovi, neograničeno radno vreme, mizerne plate, rad do iznemoglos­ ti — to su uslovi pod kojima žive i rade radni­ ci u tim preduzećima, dok poslodavci zgrću milionske zarade. Svaka akcija za povećanje nad­ nica smesta se suzbija najgrubljim merama pandura i policijskih agenata. Svako traženje povišice poslodavci nazivaju antidržavnim ra­ dom, svaki štrajk nasilno sprečavaju, najbolje �radnike izbacuju sa posla, dostavljaju ih polici­ ji i ona ih tamo muči i zlostavlja, zato što traže veće nadnice, što hoće da žive, da spasu svoju decu od gladi (Kožara, Pejić i d r u g i . N i š t a nije bolji položaj ni zanatskog radništva. Dok je radnicima državnih preduzeća zabranjeno slobod­ no organizovanje u sindikatima, dotle neodgo­ vorni policijski agenti upadaju u Radnički dom i ometaju svaki rad na organizovanju radnika i traženju većih nadnica, hapse i progone sve po­ štene radnike, muče ih i prebijaju. Položaj či­ novnika, malih majstora i sitnih trgovaca je mi­ zeran. Oni sve više padaju u bedu. Sitniji i sred­ nji slojevi sve više propadaju, velike kapitalistič­ ke ajkule gutaju ih jednog po jednog.« Duka je u toj po zlu čuvenoj »fabrici koža gospodina Dajča« radila pet godina. Njena prepodneva su prolazila u uslovima surove eksplo­ atacije: nosila je tovare koža od podruma do ra­ dionica, od sprata do sprata, radeći u vlažnim i od isparenja koža i hemikalija smrdljivim pro­ storijama. Težak fizički rad obavljala je za tako nisku nadnicu da je jedva mogla da se prehrani i nabavi štogod od odeće. S grupom radnika fabrike koža (Niš, 1938); �Snažna i izdržljiva, Duka je stoički podno­ sila težak položaj fizičkog radnika i nikome se nikada nije požalila. Kada joj je jedan od čla­ nova OKKPJ za leskovački okrug, ponudio da joj, preko prijatelja, nađe drugi, lakši posao, ona jc to bez dvoumljenja odbila. Iz solidarnosti, ni za živu glavu nije htela da napusti svoje druga­ rice i drugove s kojima je radila i drugovala. Duka jc takvim postupkom htela da im se oduži za svu onu ljubav i pažnju koju su prema njoj ispoljavali. Već tada se u njoj formirao moralno snažan i politički čist odnos prema radu i rad­ nicima, što će biti dovoljno široka i čvrsta os­ novica za njeno izrastanje u odlučnog borca ko­ munističkog pokreta. U toj mladoj seoskoj devojci već je bio probuđen proleterski borac koji teorijski ne zna mnogo, ali zna najvažnije — da se za proletersku pravdu treba boriti bez obzira na posledice, i koji ima snage da u borbi za svoje ideje, za ideje klase, podnese sve teškoće i žrtve. Težak ekonomski položaj, obespravljenost i opšte nezadovoljstvo radnika i građanstva bili su povoljna osnova za rad niške partijske organiza­ cije. Upravo u to vreme, nakon šesto januarske diktature u teških provala iz 1929. i 1935. godi­ ne, ona se postepeno oporavljala, jačala, hvatala sve dublje korene. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju ulagao je mnogo napora da se Partija i ovde učvrsti prijemom novih članova, pretežno mlađih i nekompromitovanih ljudi, da se ruko­ vodstva kadrovski ojačaju, a ćelije oslobode učaurenosti i osposobe za revolucionarni rad u ma­ sama, na širokom frontu. To je bio put jačanja i niske partijske organizacije, put njenog ospo­ sobljavanja »da stvarno postane začetnik i ru­ kovodilac masovnih akcija«, da — povezivanjem s mnogobrojnim akcijama radnih masa i svih ro­ doljubivih antifašističkih snaga, kao i svojom aktivnošću u oblasti kulture i marksističke teo­ rije — razbije obruč svoje ilegalnosti i postane glavni organizator i nosiiac akcija. Po tom za­ datku u Nišu su, kraće ili duže vreme, boravili mnogi istaknuti komunisti, partijski instrukto­ ri ili članovi CKKPJ i PKKPJ za Srbiju: Spasenija Cana Babović, Krsto Popivoda, Veselin Masleša, Petar Stambolić, Aleksandar Ranković, Milinko Kušić, Ratko Mitrović, Ljubinka Milosavljević, a pred rat i Sreten Žujović i Svetozar Vukmanović Tempo. Najduže se u Nišu — od kraja �1938. do sredine 1940. godine — zadržao Filip Kljajić Fića i za to vreme predano radio u sin­ dikalnim podružnicama i partijskim organizaci­ jama, inspirisao i vodio veliki broj akcija rad­ nika, obnavljao partijske organizacije i učvršći­ vao njihova rukovodstva. U fabrici koža, gde je jedno vreme i radio, Fića je bio sekretar partijske ćelije i tamo, ka­ ko se seća Petar Lavrnić, tadašnji kožarski rad­ nik, »vodio glavnu reč«; jula 1939. godine s Dimitrijem Stoiljkovićem i Mijom Šimićem iza­ bran je u Mesni međustrukovni odbor URS-ovih sindikata; kožarci su ga te godine delegirali za svog predstavnika na Kongresu kožarsko-prerađivačkih radnika Jugoslavije; podsticao je aktiv­ nost komunista u sindikatima; jačao skojevsku organizaciju i razvijao masovni rad u kulturnim društvima (bio je član kulturno-umetničkog dru­ štva »Abrašević«), sportskim organizacijama i dr. Sve te i druge zadatke izvršavao je s mnogo po­ leta i smisla za organizovani rad, pa je ubrzo stekao nepodeljene simpatije niskih radnika i omladine. Uspeh nije izostao. Niška partijska organi­ zacija, koja je u to vreme imala 25 članova Par­ tije, sve snažnije je — kako je zapisao Milivojc Perović — »sprovodila liniju masovno-političkog rada, okupljanja oko Narodnog fronta svih sna­ ga spremnih da se bore protiv opasnosti od fa­ šizma i profašističkih režima u Jugoslaviji, pove­ zujući tu borbu sa pogoršavanjem uslova života širokih narodnih masa. U naporima da stvori ve­ zu s masama, partijska organizacija je nastoja­ la da šire i dublje prodre u sve industrije, gra­ đanska društva i udruženja. Isto tako išlo se za tim da napredni ljudi uđu i u neke građanske partije. Radilo se na stvaranju organizovanije saradnje radničke i studentske omladine, na po­ kretanju radničko-studentskog lista, raspravlja­ no je o tome kakva treba da bude sadržina us­ menih novina, diskusionih sastanaka, kako tre­ ba sistematski proučavati izvesna pitanja. Takav se rad naročito sprovodio preko priredaba kulturno-umetničkog društva 'Abrašević', izleta, vaspitnih grupa, debatnih klubova i marksističkih kru­ žoka. Na ovaj način davani su osnovni pojmovi iz društvenih i političkih nauka. Radeći na or­ ganizacionom učvršćivanju i omasovljenju URSovih sindikata, Partija je bila inicijator radnič kih akcija za veće nadnice, skraćenje radnog vre­ �mena, poboljšanje uslova rada, ona je preko svo­ jih osnovnih organizacija pomagala održavanje štrajkova strukovnih orrganizacija.« POČETAK DRUGOVANJA SA FIĆOM KLJAJIĆEM Borba komunista, o kojima je mnoge poje­ dinosti saznala od oca Nikolaja i strica Uroša, Duku je već tada, ubrzo posle stupanja u fabri­ ku, privlačila svom snagom. Brzo se uključila u akcije koje je Partija organizovala: odlazila na izlete i predavanja; posećivala marksističke kru­ žoke; sakupljala pomoć radnika za komuniste u zatvorima; učestvovala u demonstracijama radni­ ka i građanstva protiv režima; družila se s komu­ nistima; rasturala le tk e... Od svih tih akcija najviše su je privlačili štrajkovi radnika. Volela je da sluša govornike i organizatore štrajkova, jer su dostojanstveno na­ stupali i nisu se bojali poslodavaca i vlasnika Početak borbenog drugovanja: Duka Dinić (druga sleva) sa Filipom Kljajićem (prvi sleva), Niš, 1939. �fabrika, lepo govorili i skromno sc odevali. Ipak, jedan od tih čelnih boraca brzo je osvojio njeno srce. Prvi put ga je, — seća se njena sestričina Vera Ignjatović, — videla u leto 1939. godine, na nišavskoj plaži, gde je taj čovek zanosno govorio omladini o novom životu koji će doći. Bio je to Filip Kljajić Fića. S njim se Duka brzo upozna­ la i do kraja života mu ostala veran drug i po­ uzdan saborac. Fića je bio bujan, borben i originalan duh; tipičan primer radnika revolucionara koji je svo­ ju individualnost, a naročito jednostavnost, ne­ posrednost, smelost, čvrstinu i odlučnost, iskovao kroz revolucionarni pokret posle Titovog do­ laska na čelo Partije. Bio je i markantna figura; povisok, koščat, plav, govorljiv i šaljiv; čovek koji je svoja razmišljanja i osećanja izražavao na jednostavan način. Fića je često odlazio u Fabriku koža, uvek s punim džepovima letaka ili sindikalnih listova što je delio radnicima. Jednog jutra, u leto 1939. godine, od njega je uzela sindikalni list »Rad­ nički tjedan« i Duka Dinić, lepa, crnomanjasta dcvojka. To je učinila i sutradan tražeći više primeraka — da ih sama rasturi u fabrici. »Daću ti, lepa Đuko, večeras kod mosta na Nišavi!« odgovorio je Fića, ne krijući da mu se svidela. Na pitanje: »Hoćeš li doći«, Duka je pocrvenela i, bez mnogo dvoumljenja, odgovorila: »Hoću!« Taj susret je prošao u razgovoru o idealima za koje se treba boriti i on je, priznali su oboje kasnije, presudno uticao da se među njima raz­ vije i ljubav, i to iskrena, topla i nežna. Fića je u Duki našao saradnicu i drugaricu sličnu se­ bi — otvorenu, vedru, borbenu, a ona u njemu čoveka kakvim je zamišljala svog životnog saputnika. Njihova veza, zasnovana na iskrenim osećanjima i ideološkim opredeljenjima, bila je tako jaka, da se nisu razdvajali sve do ustaničkog jula 1941. godine, kada su, na zadacima Par­ tije, pošli različitim putevima — Duka u Beo­ grad kao ilegalka a Fića u unutrašnjost Srbije da diže, razvija i učvršćuje oružani ustanak. Ta dva bića, politički opredeljena i formirana, do kraja su, kako to kaže Razumenka Petrović Žu­ rna, Đukina bliska saradnica iz vremena ilegal­ nog rada u Beogradu, ostala »po mnogo čemu bliska, ali i svoja; i Fića i Duka već su bili for­ mirali svoj personitet.« 2 Duka Dime *' ■ �Još pri prvim susretima shvatili su da jedno drugom odgovaraju: njoj Fića — zato što je bio već formiran čovek i revolucionar, a Duka njemu, mada još nije bila član KPJ — zato što je imala sva bitna svojstva komuniste. LEKCIJA SA PRVOG PARTIJSKOG SASTANKA 18 Duka Dinić je postala član Komunističke partije Jugoslavije u jesen 1939. godine. Odluku o tome doneli su i saopštili joj Fića Kljajić i Aleksandar Zdravković, metalski radnik i stari član KPJ, koji je, sklanjajući se od progona po­ licije, povremeno iz Beograda dolazio u Niš i uključivao se u rad niške partijske organizacije. Tada su joj podrobno govorili o principima na kojima se temelji rad KPJ, o ciljevima i zadaci­ ma borbe radničke klase, osobinama komuniste, o društvu za koje se bore. Obojica su naglasili dva svojstva koja komunisti moraju imati u uslovima bespoštedne borbe protiv režima — hrab­ rost i konspirativnost. Predočili su joj i moguć­ nost da se s klasnim neprijateljem, oličenim u policiji, nađe oči u oči, ali u neravnopravnom položaju, kada se, kako je tada Fića naglasio, »na muci poznaju junaci«. Klasni protivnik komunis­ ta, rekli su joj, nemilosrdan je u obračunu sa članovima KPJ i u borbi ne bira sredstva, pa se pred njim moraju držati hrabro, što znači ništa ne priznati čak i pod najvećim mukama. Duka je postala član Partije u vreme kada su u KPJ primani pretežno mlađi ljudi, mahom rad­ nici, koji su se, neopterećeni sektaškim shvatanjima i manirima ilegalnog života u vreme monarhofašističke diktature, istakli svojom inici­ jativom i borbenošću u štrajkovima i demonstra­ cijama, pokazali sposobnost da prihvataju i iz­ vršavaju raznovrsne zadatke koje je Partija po­ stavljala u toj veoma složenoj situaciji. Bili su to ljudi koji su brzo shvatili novi duh, način i oblike rada Partije, za koje se uporno zauzima­ lo novo rukovodstvo KPJ, s Josipom Brozom na čelu. Bile su to sveže i nezaplašene snage, ljudi od akcije, smeli, čvrsti, postojani, jednostavni i neposredni, koji neće omanuti ni na kakvom po­ slu ili zadatku; pre će poginuti nego odustati od zadataka Partije. Bilo je u njima nečeg što ni ne­ prijatelj nije mogao da slomi. �Do kraja 1938. godine Duka je stanovala i hranila se kod srica Uroša. A tada je, da bi bi­ la bliža dugaricama i drugovima s kojima je po­ litički radila, napuustila to utočište i uselila se u stan Mare Naceve, tekstilne radnice i člana KPJ. Duka je Nacevu odmah osvojila svojim osobi­ nama, čega se Naceva ovako seća: »Bila je lepa devojka, čista, vedra, otvorena, čvrsta, zdrava, smela i odlučna. Izuzetan lik. Duka se isticala snagom duha i lepotom karakte­ ra. Tiha, skromna, plemenita, s mnogo topline u sebi. Ta njena unutrašnja svojstva plenila su svakog s kim se družila, gde se pojavila, kad se borila. Ideje Partije i borba radničke klase, koje je od oca još sa brežuljaka i gora Donjeg Konjuvca dobila, obogatile su njen karakter još jednim svojstvom koje ju je do smrti kao dragulj krasi­ lo — izuzetnom hrabrosti. Radila je mnogo, u fabrici i van nje, ali nikad nije bila umorna i premorena; zadatke je izvršavala lako i ponese­ no, kao da se, reklo bi se, igra. Volela sam je zbog one njene čudesne dobrote. Kakvo me je �prijatno osećanje obuzimalo kada bih se s posla ili zadatka kasno uveče vraćala, a ona me nestr­ pljivo čeka, strahujući da mi se nešto nije dogodi­ lo. Spremila je večeru, zagrejala sobu i Čeka me, čeka do ponoći. Kao što se mlađa sestra ili brat čeka. Bila je srednjeg rasta, imala je blagorodno lice, crnu i gustu kosu, plavozelene oči. Volela je da se doteruje, uvek je bila lepo očešljana i ima­ la blago nakarminisane usne. To za nju, a bilo je tada takvih mišljenja, nije bila buržoaska predrasuda.« U njihov stan, teskoban i malen, Fića je čes­ to dolazio i dugo bi se, s večeri ili o praznicima, zadržavao. Svaki njegov dolazak bio je neka vr­ sta partijskog sastanka; jednom se čitala mark­ sistička literatura; drugi put se vodila diskusi­ ja. .. Ponekad bi se po ćelu noć razgovaralo o akciji koju treba izvesti u fabrici kože ili drugde u gradu, o ljudima na koje se mogu osloniti, o protivnicima koji će im se svim sredstvima su­ protstaviti. U tom stanu utanačeni su i mnogi dogovori kako da se rasturi radnička štampa i da se organizuje i prikupi što više Crvene pomo­ ći, što treba učiniti na izletima u okolna sela, kako pomoći da na izborima za radničke poverenike najveći broj glasova dobiju kandidati URSovih sindikata ili simpatizeri Partije, kako razbiti profašističke zborove Ljotićevih ili Cvetkovićevih pristalica, koje štrajkove povesti i kakve ak­ cije pokrenuti... S Fićom Kljajićem, Marom Nacevom i Aleksandrom Zdravkovićem Duka je bila i organizator dveju akcija, u kojima će se potvrditi kao jedan od boraca i istaknutih ko­ munista Niša. Bile su to demonstracije povodom Mačekovog dolaska u Niš i veliki štrajk obućar­ skih radnika. DEMONSTRANT I ŠTRAJKAČ Demonstracije, održane sredinom novembra 1939. godine, povodom dolaska Vlatka Mačeka u Niš, bile su jedna od prvih organizovanih akcija nakon sređivanja i učvršćivanja niške partijske organizacije. Posle potpisivanja sporazuma o »hr­ vatskom pitanju«, Dragiša Cvetković, predsednik kraljevske vlade, pozvao je Mačeka u Niš da bi ga, o svojoj krsnoj slavi, ugostio i pokazao mu snagu svog navodno velikog uticaja u tom kraju. �Dan pre Mačekovog dolaska niška opština je, preko proglasa, pozvala građanstvo da masovno dočeka gosta. Na veliko iznenađenje policije, ko­ munisti, radnici i napredna omladina pretvorili su taj doček u demonstracije protiv režima i nje­ gove profašističke orijentacije. Najviše zasluga u tome imali su Fića Kljajić, Mara Naceva, Aleksan­ dar Zdravković, Milisav Ignjatović i Duka Dinić, koji su izradili detaljan plan za bojkot dočeka. Akcija je trebalo da počne već na žclezničkoj sta­ nici i da se nastavi kroz gradske ulice. Uputivši se na doček, veći broj radnika i omladinaca nosio je ispod kaputa ili mantila paro­ le antifašističkog i revolucionarnog sadržaja, kao što su bile: »Živela sloboda!«, »Živeo mir!« »Sa­ vez sa Sovjetskim Savezom!« »Zatvorenike na slo­ bodu!« itd. Kad se Maček pojavio na železničkoj stanici podigli su ih uvis. Uz put, duž sadašnje Ulice Borisa Kidriča, sve do Trga oslobođenja, bi­ lo je transparenata na sve strane. Milisav Ignja­ tović, tada sekretar Mesnog komiteta KPJ za Niš, popeo se jednog trenutka na papuču fijake­ ra kojim su se vozili Cvetković i Maček i počeo da govori. Policajci su potegli palice, pa i bajonete. Nastala je gužva kakva se retko viđala na ulica­ ma Niša. Nije se znalo ko koga udara... Štrajk obućarskih radnika izbio je krajem no­ vembra 1939. godine, kada poslodavci nisu prih­ vatili zahteve radnika da se sklopi kolektivni ugo­ vor kojim bi se nadnice povećale za 10 do 15 pro­ cenata, a radno vreme sa 10 i 14 časova skratilo na 8 časova. Štrajkom su rukovodili Fića Kljajić, Duka Dinić i Konrad Žilnik. Oni su uspeli da oku­ pe veći broj radnika i da ih povedu u akciju koja će snažno odjeknuti u gradu i okolini. Na jednom sastanku štrajkače su pozivali da se u slučaju na­ pada policije drže hrabro i ponosito. »Neka gra­ đani vide«, rekao je Fića, »da mi nismo razboj­ nici, već borci za prava radnika«. Štrajk je trajao danima. Poslodavci nisu po­ puštali, i i su i radnici odlučno odbijali sve uslove poslodavaca. Fića i Duka bili su u središtu doga­ đaja. Na njihovu inicijativu preduzete su mere obezbeđenja: određene su straže koje će motriti na štrajkbrehere, formirane su grupe za prikup­ ljanje dobrovoljnih priloga, organizovana kuhinja za ishranu štrajkača. Štrajk, međutim, nije uspeo kako su oni zamislili, jer su poslodavcima pružili pomoć majstori iz vojnoobućarske radionice. Ali �je zapamćen po tome što je pokrenuo veliki broj radnika, pre svega, obućara i kožaraca, na akciju i što je uživao široku pomoć i izazvao simpatije građana u vreme sve oštrijih političkih sukoba. Pre štrajka podružnica obućarskih radnika imala je samo 73 člana, a posle njega je broj sindikal­ no organizovanih radnika porastao na 270. U to teško vreme Duka se istakla i u značaj­ noj akciji oko prikupljanja Crvene pomoći. U fa­ brici koža, gde je radila, rukovodila je odborom za prikupljanje pomoći, a kada je, početkom 1940. godine postala član Mesnog komiteta KPJ za Niš, zadužena je za rad na toj akciji u čitavom gradu. Odbor Crvene pomoći u fabrici koža je dobro ra­ dio i ubrzo je prikupljeno dosta sredstava, što je Partija davala kao prvu pomoć porodicama naših »španaca«, koji su tada čamili u logorima na ju­ gu Francuske, radnicima koji su u štrajkovima ili demonstracijama hapšeni, zatočenicima koncen­ tracionih logora, osuđenima na robiju i drugim žrtvama klasne borbe. Iz tih sredstava je obično finansiran i rad mnogih partijskih tehnika. Ta po­ moć je dobrodošla i zatvorenicima Kaznenog za­ voda u Nišu, osuđenim u raznim krajevima zem­ lje, kojih je tada bilo tridesetak. ČLAN MESNOG KOMITETA KPJ ZA N IŠ Borbenošću i ljudskim kvalitetima Duka je brzo stekla simpatije radnika i omladine. U radu je ispoljavala odlike revolucionara, pokazivala se kao odlučan i energičan borac. To je i objašnje­ nje što je već u prvoj polovini 1940. godine po­ stala član Mesnog komiteta KPJ za Niš, na kojoj je dužnosti ostala sve do provale, u jesen 1940. Sekretar komiteta bio je radnik Ratko Stefanović Cačanin, a članovi radnici Duka Dinić, Niko­ la Dražić, Petar Vulić i Mara Naceva, te advokatski pripravnik Života Đošić. Jedno vreme je član tog rukovodstva bila i Jelena ćetković, ko­ ja je po zadatku Partije došla u Niš iz Beograda. Članovi Mesnog komiteta bili su zaduženi za rad po sektorima: jedan je odgovarao za rad u sindi­ katima, drugi za ideološku aktivnost, treći za rad sa ženama, četvrti za Crvenu pomoć. »Svaki član komiteta«, piše Dragomir Bulatović, »koji je bio zadužen za pojedini od navedenih sektora pove­ zivao se sa odgovarajućim grupama aktivista u fabrikama, školama i regionima grada, prenosio �im zadatke i organizovao njihov rad za realizovanje tih zadataka«. Dva puta je policija hapsila Duku zbog re­ volucionarnog rada i oba puta surovo mučila. Ali se ona držala hrabro, onako kako su joj rekli na prvom partijskom sastanku, i nije ni reči priz­ nala o sebi i drugovima. Na pitanje policijskog agenta Andre Milutinovića — da li poznaje čoveka koji ju je teretio da mu je dala zabranjeni le­ tak, ona je, sva izubijana i krvava, odgovorila: »Nikad ga nisam videla!« Kada je od nje zatražio da prizna s kim je u organizaciji za rasturanje letaka radila, odgovorila je: »Ni s kim!« Na pita­ nje islednika: od koja dobila letke, Duka je od­ govorila: »Otkud mi leci kada ne umem ni da čitam!« Novembra 1940. godine izbila je velika pro­ vala u niškoj partijskoj organizaciji. Tom prili­ kom je uhapšeno oko 20 članova KPJ i SKOJ-a. Među uhapšenima su bili i Mara Naceva, Ratko Stefanović Ćačanin, Vidak Markovič, Života Đošić i Nikola Dražić. Tada je Duka napustila Niš i, na Fićin predlog, otišla u Valjevo. U Valjevo je Duka došla kada je partijska organizacija, kao čvrsta i jedinstvena celina, ima­ la snažan uticaj na radnički pokret, uspešno delovala u sindikalnim organizacijama i organizovala veliki broj akcija. Neposredna i komunikativ­ na, Duka se upoznala s većim brojem komunis­ ta i ubrzo izbila u red istaknutih aktivista. Najpre je — sa Obradom Stefanovićcm, Ristom Mihailovićem, Ljubinkom Marić, Sofijom Stanišić i Ankom Daus — bila član Komisije Okružnog komiteta KPJ za rad među ženama, a uskoro i član partijskog rukovodstva za valjevski okrug. Kad je izbio rat, Duka je po zahtevu Partije prešla u Beograd, gde je na partijskom radu os­ tala do svoje herojske pogibije. BEOGRADSKI PARTIJSKI AKTIVIST Okupirani Beograd Duki je stravično izgle­ dao. Ličio je na slike davno porušene Pompeje. Dim se visoko dizao nad bombardovanim gra­ dom. Duž ulica, bez reda, strčali su oboreni elek­ trični stubovi; električna i vodovodna mreža bi­ le su prekinute: tramvaji nisu radili. �Ulicama mrtvog grada odjekivao je bat kora­ ka nemačkih vojnika okićenih orlovima na tamnozelenoj uniformi. Katkad bi promakao, šepureći se poput ćurana, po koji domaći Švaba, folksdojčer, sa nevešto iscrtanim kukastim krstovima mastiljavom olovkom na levom rukavu i kapi. Tako nadmen, kao da je hteo reći kako će Beo­ grad pretvoriti »u folksdojčerski bastion, koji će postati ne samo centar Srbije i Jugoslavije već i države podunavskih Švaba, zemlje Evgenija Savojskog«. Beograd je, prema proceni Ministarstva spoljnih poslova Trećeg Rajha, predstavljao »isture­ nu vladajuću tačk u ... čije je posedanje od pre­ sudnog značaja za nemački Rajh«. I da bi ga pretvorio u vojnu tvrđavu Balkana i jugoistoka Evrope, okupator je u njemu, već na početku, stacionirao štab 11. korpusa, a uskoro i štab ko­ mandanta Srbije. U raniju zgradu Narodne skup­ štine, zatim u Ratnički dom, Okružni sud i bivša ministarstva, okupator je smestio najviše orga­ ne svoje vlasti i štabove policije. Po zidovima pojedinih zgrada u centru visile su fašističke zastave s kukastim krstom ili ve­ like plakate s pobedničkim slovom V (od reči »victoria« — pobeda). Sa drugog mesta je zlokobno zurila naredba nemačkog komandanta: ko ne preda vatreno oružje, municiju, bombe i druga ratna sredstva, čeka ga smrtna kazna! Uveden je policijski čas; kretanje ulicama je dozvoljeno od 5 ujutro do 19 časova uveče. Ko bi se van tog vremena našao na ulici, mogao je računati samo na najgore. Na Jevreje, kojih je tada u Beogradu bilo oko devet hiljada, kao i Rome, organizovan je pravi lov — da bi se, navodno, ustanovio njihov tačan broj. Jevrejima, vidno označenim žutim tra­ kama s natpisom »Jude«, nije bilo dozvoljeno da se snabdevaju na pijacama. Pohlepni na zlato i druge plemenite metale, nakit, novac i hartije od vrednosti, Nemci i folksdojčeri su bez milosti pljačkali sve do čega bi stigli: trgovačke radnje, sajdžinice, banke, preduzeća. Grad je ostao bez hleba, mesa i masti. Dva dana u nedelji proglašena su za bezmesne dane. Feldmaršal Gering je zahtevao od svog opuno­ moćenika u Beogradu, Nojhauzena, »da ne radi /a blagostanje tog naroda, nego da mu oduzme sve što je moguće, kako bi nemački narod mo"ao da živi. Biće mi sasvim svejedno ako me oV.vestite da ti narodi umiru od gladi«. �MESNI KOMITET KPJ — RATNI ŠTAB Samo koji dan posle ulaska u Beograd, Nemci su pozvali na saradnju i pokornost žandarme, policijske činovnike i druge petokolonaše. A ovi, ohrabreni »trijumfalnim ulaskom Nemaca«, doče­ kali su ih ozarena lica, otvoreno veličajući nji­ hovu vojnu silu. Usluge okupatoru ponudili su i dojučeranji političari Ljotić, Hođera, Kumanudi. Vodstva ranijih političkih stranaka su ili pobegla, ili prišla okupatoru, ili se od straha zavukla u mišje rupe. Jedina organizovana politička sna­ ga koja je u tim teškim danima ostala vcrna narodu, bila je Komunistička partija Jugoslavi­ je. Već u drugoj polovini aprila i početkom ma­ ja, ona je nastavila pripreme za odlučan otpor i borbu protiv okupatora i izdajnika. Proglas Partije pripremljen za Prvi maj stigao je iz Za­ greba u Beograd krajem aprila, pozivajući sve rodoljube na akciju i hrabreći narod: »Radnici, seljaci, građani — svi rodoljubivi elementi! Na okup! . . . I kao što je Komunistič­ ka partija do sada stajala u prvim redovima bor­ be, tako će od sada još upornije organizovati i voditi borbu protiv okupatora i njegovih slugu u zemlji, protiv raspirivanja šovinističke mržnje, za bratstvo naroda Jugoslavije... za bolju i srećniju budućnost... U ovim sudbonosnim danima potrebno je ujediniti sve snage za vaš opstanak... Ustrajte u borbi u koju vas poziva i koju vodi avangarda radničke klase — Komunistička par­ tija.« Bio je to program borbe protiv okupatora. Za koji dan \ Zagreba, s Majskog savetovaz nja CK KPJ, stigao je dokument u kome su, na osnovi marksističke procene nove vojno-političke situacije, naznačeni zadaci komunista iz ćele zem­ lje, a onda je ukazano na posebne zadatke čla­ nova KPJ u svakoj od pokrajina. Tako je o zada­ cima komunista Srbije, sem ostalog, rečeno: »Srpski narod mora danas najviše da trpi zbog zločinačke politike koju je 22 godine sprovodila srpska kapitalistička klika. Zbog te politi­ ke srpski narod opet doživljava svoju golgotu, opet njegovu zemlju gazi okupatorska čizma, opet mora da podnosi poniženja i stradanja. Ali srp­ ski narod, koji je toliko puta kroz istoriju vo­ dio herojsku borbu za svoje oslobođenje, znače i ovoga puta da izvojuje svoju slobodu i nezavis­ nost. ali slobodu za sebe, a ne za kapitalističke �trutove koji su krivi za današnju njegovu tra­ gediju. Vodeći borbu protiv okupatora, srpski narod će morati da vodi isto tako odlučnu bor­ bu protiv izdajnika srpskog naroda... Komunisti Srbije imaju pred sobom neodložnu zadaću: da okupljaju srpski narod za borbu protiv imperi­ jalističkih osvajača, da se stave na čelo narodnooslobodilačke borbe srpskog naroda, da dadu narodu jasnu perspektivu njegove borbe, da ras­ krinkavaju pred narodom tu vladajuću kapitalis­ tičku kliku koja je kriva za ovu tragediju srpskog naroda...« Dva nova žitelja Beograda, Filip Kljajić i Du­ ka Dinić, došla su u razrušeni glavni grad kada se njegova proređena partijska organizacija, ko­ ja je tada imala oko 200 članova, prilagođavala radu u novim uslovima. Veliki broj komunista, posle kraćeg odsustvovanja za vreme bombardovanja i aprilskog rata, vratio se na svoja mesta. Partijska organizacija, uz pomoć PKKPJ za Srbiju, brzo je reorganizovana. Mesni komitet KPJ za Beograd, čiji su članovi bili Miloš Matijević Mrsa, Đuro Strugar, Vukica Mitrović, Da­ vid Pajić, Voja Leković i Luka Šunka, ličio je na ratni štab: radio je dan i noć, bez prestanka, ana­ lizirao situaciju, preformirao rukovodstva rejona, stvarao nove partijske ćelije, podsticao pri­ jem novih članova Partije. Tada je Beograd podeljen na sedam partijskih rejona, čija se teri­ torija nije poklapala sa administrativnom podelom grada. Drugi partijski rejon, u kome je Duka najviše radila i kraće vreme, početkom 1942, bila njegov član, obuhvatao je teritoriju Rakovice, Dedinja, kliničkih bolnica — sve do železničke stanice Ra­ kovica. Članovi komiteta u to vreme bili su dr Nenad Parenta, Lajoš Jo i Žika Petrović Debeli. Komitet je na svom području imao oko 100 člano­ va KPJ, obuhvaćenih radom više partijskih će­ lija, od kojih su najznačajnije bile one u klinič­ kim bolnicama, ložionici na železničkoj stanici i u državnoj markarnici. SEKRETAR PARTIJSKE ĆELIJE NA SENJAKU Jedno vreme Duka Dinić i Filip Kljajić su sta­ novali kod neke babe u Davidovićevoj ulici; hra­ nili su se kod Đukine sestre Anđe, čiji je muž �Stanče držao narodnu kuhinju u Rasinskoj ulici. Zbog prirode partijskih poslova i zadataka ponekada se danima nisu viđali. Kao novoizabrani član Vojnog komiteta PKKPJ za Srbiju, Fića je radio na vojnoj pripremi ustanka u Beogradu i u unu­ trašnjosti Srbije, a Duka se uključila u rad beo­ gradskih komunista. U borbu koja će se, kako je često govorio Miloš Matijević Mrša, sekretar Mes­ nog komiteta KPJ za Beograd, voditi prsa u prsa, Duka je stupila veoma smelo. Hrabra i odlučna, vešta i preduzimljiva, konspirativna i tačna, ve­ dra i s puno optimizma, ona je, kažu, pokazivala izuzetne osobine borca ilegalca i brzo izbila u red najistaknutijih beogradskih udarnika i diver­ zanata. Sve do leta 1942. godine, kada je poslala član Mesnog komiteta KPJ za Beograd, Duka se, uglavnom, borila na području Drugog partijskog rejona. Pripadala je terenskoj partijskoj ćeliji na Senjaku, koja je, kako se seća Jelena Popović, obuhvatala Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje i jedan broj fabrika na tom području. Člano­ vi te partijske ćelije, čiji je sekretar od septem­ bra bila Duka Dinić, bili su: Anka Skorić, radni­ ca, Draginja Gina Radovanović — Marinković, stu­ dent filozofije, Dubravka Bijelić Aša, student istorije umetnosti (kćerka slikara Jovana Bijelića), Duka Dinić i »jedan drug iz Konjušnice na Dedinju«, čijeg se imena Jelena, kao jedina živa pri­ padnica te ćelije, više ne seća. Bila je to, dakle, grupa komunista različitog porekla, zanimanja i obrazovanja, ali s mnogo niti — političkih, psi­ holoških i ličnih — međusobno povezana. Odli­ kovala se velikim drugarstvom, disciplinom, odgo­ vornošću i visokom svešću u izvršavanju zadata­ ka koje im je Partija u to teško vreme dodeljivala. Lične razlike u karakteru, temperamentu, poreklu ili profesiji pojedinih članova nisu značile mnogo u poređenju s tim unutrašnjim jedin­ stvom. Ličila je ta ćelija na jednu porodicu, u kojoj svako zna što, kako i kada treba da radi. Sto su ratni dani više odmicali, kompaktnost će­ lije bila je sve veća. Partijska ćelija u kojoj je Duka delovala, kao i čitava partijska organizacija Beograda, tada se često sastajala i mnogo radila: objašnjavala uz­ roke tako brzog sloma kraljevske Jugoslavije, razmatrala perspektive borbe protiv okupatora i domaćih izdajnika, prikupljala oružje, sanitetski materijal, hranu, odeću i obuću, pronalazila sta- �nove za partijske i skojevske rukovodioce i ku­ rirske punktove, organizovala sanitetske kurseve i dr. Kad bi se ponovo sastali, svaki komunista je podnosio izveštaj šta je tokom dana uradio. Zatim bi, naročito tokom maja, dugo i s velikom pažnjom proučavali materijale koje je Partija sla­ la članstvu. Radeći na tim i drugim zadacima, Duka ni­ je znala za odmor. Cesto je odlazila na Dedinje, cla bi u neku od kuća u kojima su stanovali nemački oficiri ubacila letak Partije, da bi prenela poruku do partijske veze ili s drugaricama ispisi­ vala antifašističke parole po zidovima i ograda­ ma: »Dole nemački fašisti!« »Dole okupator!« »Živela sloboda« i dr. Stizala je i do brata, na dru­ gom kraju Beograda, da bi iz štamparije podigla hrpu letaka Partije i podelila ih komunistima i građanima u svom rejonu. Pripreme za otpor i oružanu borbu još su se povećale kada je u Beograd, sredinom maja, do­ šao generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, sa članovima Politbiroa CK KPJ. »Prva pomisao bi­ la mi je«, sećao se drug Tito povodom desetogodišnjice oslobođenja Beograda, »da će u Beo­ gradu, iako će tu biti teško raditi zbog velikog broja okupatora, taj rad biti zahvalan jer ima ljudi spremnih na sve. I nisam se prevario. Tu smo više puta održavali razne sastanke, i optimi­ zam i jedna silna vjera da moramo uspjeti u našem poduhvatu provaljivali su iz naših ljudi. Mi smo se tada pripremali, bez obzira na to što još nije došlo do napada na Sovjetski Savez, za borbe koje su nam predstojale. Mi, članovi CK KPJ, imali smo prilično sreće i svi smo se odr­ žali, bez obzira na to što smo imali dosta muke, jer su nas ponekad otkrivali uz pomoć provoka­ tora. Ali, na žalost, stradao je mnogo srednji i niži kadar«. STOTINE UDARNIH GRUPA U AKCIJI Sprovodeći zaključke Majskog savetovanja, uputstva Josipa Broza Tita i zadatke dobijene od PKKPJ za Srbiju, partijska organizacija Beo­ grada se brzo obnavljala i efikasno spremala za odlučni boj. Za dva i po meseca, od aprilskog rata do nemačkog napada na Sovjetski Savez, ona je porasla za više od 200 novih članova, pa �je u leto 1941. imala oko 500 komunista. Redove Partije popunili su pretežno mlađi ljudi, najviše borbeni skojevci, koji su bili spremni da partij­ ske zadatke izvršavaju s velikom hrabrošću i energijom. Krajem maja i početkom juna prišlo se stva­ ranju udarnih grupa, koje su se ubrzano pripre­ male da bi u pogodnom trenutku stupile u bor­ bu. Svaka partijska ćelija imala je po jednu ili više udarnih grupa čiji su članovi mahom bili skojevci — srednjoškolci i mladi radnici. Sve grupe su se intenzivno pripremale i osposobljava­ le za rukovanje oružjem i drugom ratnom opre­ mom. Neke od njih su se obučavale na Zvezdari, druge na Pašinom brdu ili kod Novog groblja, uvek na periferiji grada. Jedan broj drugova od­ lazio je i na vašarska strelišta da tamo gađa iz vazdušne puške i da se tako vežba u rukovanju oružjem, dok su neke grupe održavale čak prob­ ne smotre u parkovima, oko kalemegdanskih ku­ la ili na drugim pogodnim mestima. Partijske organizacije su organizovale i sani­ tetske kurseve na kojima su se, pretežno žene i omladinke pripremale za bolničarke, učeći se pru­ žanju prve pomoći i nezi ranjenika. Na većem broju tečajeva predavanja su držali lekari, sim­ patizeri ili pripadnici NOP. Skojevska organiza­ cija je organizovala veći broj sanitetskih tečajevea za srednjoškolke. Došlo se i do oružja, koje su komunisti paž­ ljivo skrivali za dane kada će im biti neophod­ no. Jedno poveliko skladište oružja napravili su komunisti Žarko Ostojić Lala i Nikola Stanković — na Vilinim vodama; drugo je bilo na Zelenom vencu i o njemu se starao Jure Čule; treće u po­ drumu kuće u Braće Nedića broj 3, a čuvao ga je Slobodan Papakoča; Huso Osmanlić je za ču­ vanje oružja zakupio kuću u Ulici Rada Neima­ ra broj 48; tajno skrovište municije i sanitetskog materijala imao je i Predrag Stojković, član par­ tijske ćelije u Zavodu za izradu novčanica; Vlatko Pajić je u dvorištu jedne kuće na Senjaku otkrio skrovište s većom količinom oružja i municije... Beograd se užurbano pripremao za borbu. Kada su 22. juna 1941. Nemci napali Sovjet­ ski Savez Centralni komitet KPJ obratio se ko­ munistima i narodu Jugoslavije proglasom u ko­ me ih je pozvao na oružanu borbu. »Započela je odsudna bitka protiv najvećih neprijatelja rad- �ničke klase, bitka koju su fašistički zločinci sa­ mi zametnuli. Proleteri svih zemalja Jugoslavije na svoja mesta, u prve borbene redove! Komu­ nisti Jugoslavije! Ne oklevajte ni trenutka, već se hitno spremajte za tu tešku borbu. Smesta prilagodite svoje organizacije i njihov rad za taj poslednji boj. Stanite na čelo radnih i nacional­ no ugnjetenih masa i vodite ih u borbu protiv fašističkih tlačitelja naših naroda!« Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju upozora­ vao je srpski narod da će predstojeća borba biti teška, na život i smrt, pri čemu alternative ne­ ma. »Ili rob podivljalih fašističkih bandi, koje nas, Slovene, smatraju nižom rasom, ili narod srećan, slobodan i nezavisan« — pisalo je u pro­ glasu Pokrajinskog komiteta. Zato je poručivao narodu da oklevanja nema: »čekati — to znači igrati se svojom sudbinom, budućnošću narod­ nom«. Početak jula označio je i početak borbe pro­ tiv okupatora i svih onih koji su mu, iz bilo ko­ jih razloga, služili. Nepokorni, slobodarski Beo­ grad najavio je tu borbu akcijama kojih je bilo toliko da okupator, kako je sam priznavao, nije stizao čak ni da ih registruje. Četvrtog jula, na dan kad je Politbiro CK KPJ, sa sastanka u kući Vladislava Ribnikara u Botićevoj ulici, pozvao narode Jugoslavije na sveopšti ustanak, nepoznata grupa omladinaca presekla je vod beogradske radio-stanice... Desetog jula diverzanti su to učinili s vojnim telefonskim kablom u Poenkareovoj (sada Ma­ kedonskoj) ulici. Dva dana potom, na više mes­ ta i usred dana, planula je okupatorska i kvislinška štampa, a u ponoć je presečena telefonskotelegrafska veza između železničkih stanica Žarkovo i Čukarica. četrnaestog jula širom Beograda su osvanu­ le antifašističke parole: »Ništa okupatorima!« »Napolje s okupatorima!« i druge, a dva dana kasnije skojevci su izazvali požar u garaži Ljubivoja Perišića u Miloševoj ulici, koja je radila za potrebe okupatora. Sedamnaestog jula deo magacina sa eksplo­ zivom na Železničkoj stanici otišao je u vazduh, a 21. jula, negde u 20,30 časova, dva omladinca i imenjaka, Jovan Stefanović i Jovan Gajger, zapa­ lili su skladište eksploziva na Tašmajdanu. Sledećeg dana, 22. jula, udarna grupa je iza­ zvala eksploziju u nemačkoj garaži u Zahumskoj �ulici, a sutradan je izbio požar u nemačkoj Po­ štanskoj direkciji u Siminoj ulici. Danju 25. jula, udarna grupa je zapalila nemačke automobile u Kondinoj, Ivankovačkoj, Bel­ gijskoj, Zadarskoj i Kralja Petra (danas 7. jula) ulici. U noći između 26. i 27. jula udarne grupe će­ lija radnika tekstilnih preduzeća, koje su organizovali i vodili komunisti Radmila Rajković i braća Ljubomir i Dragutin Lenard, firmopisci, zapalile su garažu »Ford« u Grobljanskoj ulici. Tom prilikom su izgorela 23 nemačka automobi­ la, a ujutro su planuli nemačka garaža u bivšoj Krajslerovoj ulici i okupatorske i kvislinške novi­ ne (»Novo vreme«, »Obnova« i dr.) širom grada. Krajem meseca grupa komunista je s uspehom izvela akciju oslobođenja Aleksandra Rankovića, člana Politbiroa CKKPJ iz bolnice u Vidinskoj ulici. Posebna grupa udarnika pokušala je da u bi­ feu braće Sikimića u Zmaj-Jovinoj ulici, stavlja­ njem otrova u piće, usmrti zloglasnog agenta Spe­ cijalne policije Đorđa Kosmajca. Avgust je za okupatore i njihove pomagače bio još »vreliji«. Otpor naroda rastao je iz dana u dan. Akcija, manjih ili većih, bolje ili slabije organizovanih, s manjim ili većim uspehom izvedenih — bilo je mnogo. Jedne su organizovali članovi Mesnog ili rejonskih komiteta, druge se­ kretari ili članovi partijskih ćelija; u njima su učestvovali ne samo komunisti i skojevci već i vanpartijci — antifašisti i rodoljubi, ali se nji­ hov pravi broj nikada neće saznati. Podaci o mno­ gim podvizima beogradskih udarnika u ta dva me­ seca — julu i avgustu 1941. godine — nestali su u ratnom vihoru, sa njihovim nosiocima i učes­ nicima. Kako su se Nemci osećali na beogradskim ulicama slikovito prikazuje i pismo vazduhoplovnog majora Helmuta, u kome između ostalog, piše: »Osećam se kao da sam padobranom pao u vraško neprijateljsko gnezdo. Grad je razrušen i spaljen (nesentimentalne »štuke«). Prljav. Još sve miriše na paljevinu. Kada letim i posmatram iz vazduha ovu zemlju, izgleda mi vrlo pitoma. Ali nije tako, dragi moj Gintere (njegov rođak u Hamburgu; S. M.). Neprijatno se čovek ovde oseća. Kako su bili divni pariški dani prema ovome što se ovde događa! Ovaj grad je zaista poludeo. 31 �Pogledi su mrski i izazivački. To i nije čudo, jer smo ih strašno udesili bombardovanjem. Ali već dva meseca ovde prašte revolveri i gore na­ ši kamioni. Ne znam šta hoće ti njihovi fanatič­ ni dečaci kada pale novine i garaže, ili kada iz­ vršavaju atentate na naše narednike. Očajnička ludost. Ali to nije tako prosto. Sinoć sam imao goste na večeri. Svi se žale da se neprijatno osećaju u ovom gradu. Jedva čekaju da ponovo poletimo, makar i na Istok. Kada uveče izlazim iz automobila, imam osećanje kao da će mi svakog časa neki grubi Balka­ nac sručiti metak u glavu (kako bi bila glupa smrt poginuti od kuršuma nekog fanatičnog na­ cionaliste). Dragi Gintere, ti si stari ratnik, ali tako nešto nisi doživeo. Nespokojstvo polako ki­ da živce. Postaje suviše vrelo u ovom toplom gra­ du na jugu E vrope...« U okupiranom Beogradu zadataka je i za Duku Dinić bilo dosta, naročito od sredine avgusta, kada je, umesto Rašele Baruh, ona postala sekretar partijske ćelije na Senjaku. Poletna i nikad umorna, kao partijski radnik, organizator ili izvođač akcija, bila je svuda: čas na sastanku svoje ćelije ili Drugog rejonskog komiteta — da bi donosila važne odluke; čas na skupu simpatize­ ra Partije i NOP-a da bi im govorila o borbi i slobodi; dan pre je spaljivala okupatorsku i kvislinšku štampu, lepila plakate, ispisivala antifaši­ stičke parole ili raznosila ilegalni materijal, tog dana je isekla telefonski kabl na Dedinju ili prometnije ulice posipala železnim»ježevima« koji su efikasno bušili gume nemačkih vozila, a sutra će biti organizator paljenja nemačkih skladišta benzina, radionica ili štala. Jednog dana žalila se bratu Drašku da je jed­ va isekla kao ruka debeli telefonski kabl u Topčideru, i to usred dana, dodavši: »Umalo me Nemci nisu uhvatili!« Kada joj je Draško dao nove makaze za sečenje žice, bila je presrećna. Jelena Popović kaže za Duku iz tih dana da je bila izrazit pozadinski radnik i vanredan or­ ganizator raznovrsnih akcija, diverzija i sabotaža. »Sa njom sam se — seća se — pre rata upoznala u Valjevu, gde je jedno Vreme živela i radila. Avgusta 1941. godine partijski sekretar Drugog partijskog rejona, Žika Petrović Debeli, uputio me u partijsku ćeliju na Senjaku i rekao mi kako ću za sekretara imati drugaricu koja se posle Ca �ne Babović najbolje držala pred policijom. Zna­ la sam odmah da je to Duka. Odmah sam se s njom povezala i tako je nastala jedna neprekidna veza, prijateljska i radna, sve do njenog hapše­ nja septembra 1942. Duka je bila izuzetan lik o kome bi se moglo i moralo mnogo pričati. Bila je neobično nežna, osetljiva na tuđi bol, izvan­ redan drug, plemenita, ali u odnosu na zadatke veoma stroga. Izvela je mnogo akcija. Ja bih re­ kla da se sve akcije, koje su omladinci i skojevci izveli na području Senjaka, Dedinja i Topčidera, mogu njoj pripisati. Ona je s njima pose­ bno radila. Kakav čovek! Neko je dobro rekao da njoj među znanim i neznanim junacima Beo­ grada pripada posebno mesto.« Ogorčen i uznemiren tolikim brojem akcija beogradskih udarnika, neprijatelj je poveo okrut­ nu protivakciju. Prvi na udaru bili su komunisti. Šef okupacione uprave za Srbiju, dr Turner, pr­ vih dana posle nemačkog napada na Sovjetski Savez, spremao je njima, naročito rukovodećem kadru, hapšenje, progonstvo na Adu Ciganliju i likvidaciju. U tome je, delom uz svesrdnu podr­ šku Specijalne policije, i uspeo. Za nekoliko da­ na uhapšeno je oko 150 lica, među kojima i više desetina komunista koje je policija već poznava­ la. Petnaestak dana notom general fon Šreder. vojni zapovednik za Srbiju, u naredbi upućenoj Ministarstvu unutrašmih poslova kvislinga Aćimovića, upozorava: »Tako su prošle noći, ponovo posečeni kablovi u Beogradu. Zbog ovakvih i sličnih dela sabotaže u poslednie vreme je streljan jedan deo tvoraca tih ncdela. More odmaz­ de biće sprovedene u još većem obimu u slu­ čaju ako se dela sabotaže ponove.« Hronika reoresali'a koje je preduzimao oku­ pator i domaći izdajnici, bila je u lo vreme strašna: 5. jula streljano je 13 uhapšenih lica; 10. jula otvoren je logor na Banjici, zloglasna »kuća smrti«; 18. jula »zbog sabotaže i nasilja« strelja­ no je 28 komunista i rodoljuba, među mirna i Vidak Marković, Aleksandar Stojanović, Dimitrije Stoiljković i Života Đošić, s kojima je Duka do rata radila u niskoj partijskoj organizaciji; 28. jula okupator je u Beogradu zaveo opsadno sta­ nje. .. Sedamnaestog avgusta Nemci su izveli iz za­ tvora pet zatvorenika i obesili ih o električne stubove na Terazijama. Bili su to Milan Pokrajac, 3 Duka Dinic 33 �srednjoškolac iz Vinkovaca, Radomir i Velimir Jovanović, seljaci iz Parcana, Svetislav Milin, obu­ ćarski radnik iz Beograda, i Jovan Janković, kro­ jački radnik iz Beograda. Na varvarski postupak Beograd je odgovorio još većom mržnjom pro­ tiv okupatora i rešenošću da u toj borbi bude još nepomirljiviji. Takvo raspoloženje verno je iz­ razio Mesni komitet KPJ za Beograd u svom pro­ glasu, gde, između ostalog, kaže: »Ne strah, već sveti pravedan gnev, ne pokornost, već plamena želja za osvetom, ne umirenje, već još nepomirljivija borba protiv mrskog tuđinskog jarma.« Dan posle tog zločina Ministarstvo unutraš­ njih poslova izdajnika Aćimovića objavilo je ras­ pis: »Svako, bio zvanični organ ili ne, ko posle gornjeg roka ubije ili uhvati komunistu, člana naoružane bande, biće nagrađen sa 3.000 dina­ ra, a ako ubije vođu bande — sa 25.000 dinara.« TITO: »PRETRPJELI SMO NENADOKNADIVE GUBITKE« Kada merama zastrašivanja i odmazde nisu uspeli da uguše otpor i Beograđane nateraju na uzmak, Gestapo i Specijalna policija su oštricu napada sve više usmeravali na glavna uporišta otpora. Došli su do saznanja da se krajnji cilj ne može postići bez uništenja partijskih i skojevskih organizacija i njihovih komiteta. To je dokaz da im nije dugo trebalo da shvate kako imaju po­ sla sa dobro organizovanim protivnikom, čije vo­ deće jezgro čine komunisti. Težeći da prodre u njihove redove, neprijatelj je prilagođavao i sopstvenu taktiku. Tako se front borbe i sukoba sa ulica postepeno prenosio u zatvorske ćelije i mučionice, u nevidljive partijske i skojevske punk­ tove, u aktive, ćelije i komitete. Pored ubacivanja agenata u redove NOP-a, Gestapo je koristio kolebljive i demoralisane sim­ patizere ili pripadnike Partije i NOP-a i zavrbovana lica. Značaj takvog postupka formulisao je i SS-general Miler kada je, drugom polovinom oktobra 1941. godine, svoje potčinjene upućivao: »Među zarobljenim članovima bandi i licima uhap­ šenim zbog ilegalne delatnosti biće ih izvestan broj koji su podesni i koji pristaju da sarađuju.« Desna ruka Gestapoa bila je Specijalna po­ licija Uprave grada Beograda, koja je u to vreme �imala oko 150 činovnika, 300 policijskih agenata i više od 1.500 naoružanih stražara. Verujući u brz i trijumfalan završetak rata protiv Sovjetskog Saveza i konačan slom partizanskog pokreta, ovaj verni saveznik okupatora poverovao je da mu se ostvario davnašnji san — »biti sila nad sila­ ma, vlast nad vlašću, gospod bog na zemlji«. Do rata je zločine vršila više tajno i na mig držav­ nih funkcionera; sada je bila u prilici da besni, da sc javno sveti, da sudi bez suda i zakona, da ubija, progoni... Rukovodstvo Specijalne policije znalo je da u komunistima ima dobro organizovanog protiv­ nika koji je raspolagao bogatim iskustvom iz ile­ galnog rada i borbe s policijom, koji ima dobar kadar u Partiji i SKOJ-u i uživa podršku i sim­ patije velikog dela stanovništva. Zato se znalo: u bespoštednoj borbi protiv takvog protivnika po­ licija mora uložiti sve snage, upotrebili sva ras­ položiva sredstva i isprobati sve metode. Gestapo i Specijalna policija dugo su traga­ li za rukovodstvom oružane borbe i otpora u Beogradu. Slučajno hapšenje Ratka Mitrovića na jednom salašu kod Kikinde, koji je do rata bio član Centralnog komiteta SKOJ-a, pomoglo im je da saznaju još neka imena. Posle kraćeg, ali su­ rovog mučenja, Mitrović je u Specijalnoj poličiji popustio i postao izdajnik. U želji da sačuva život, pred policijom je ne samo priznao svoj do­ tadašnji rad već je odao imena nekih partijskih rukovodilaca, otkrio adrese ilegalnih stanova i skloništa, objasnio sistem rada partijskih orga­ nizacija i rukovodstava, dao njihovu organizacij­ sku strukturu. Time je policiji omogućio da poč­ ne surovi obračun s rukovodstvom KPJ Beogra­ da i da mu zada težak udarac. U drugoj polovini septembra policija je uhap­ sila Luku Šunku, zatim Dušana Grubača i Savu Stijepića, članove MKKPJ za Beograd. Grubač ni­ je izdržao mučenje pa je početkom oktobra poli­ ciji otkrio vreme i mesto održavanja sastanka Mesnog komiteta. Čak je s agentima i sam pošao u Vinogradsku ulicu, u kojoj je pre sastanka tre­ balo da se sretne sa Vukicom Mitrović i Davidom Pajićem. Tom prilikom došlo je do oružanog su­ koba. David Pajić je hrabro poginuo u okršaju na ulici, a ranjenu Vukicu policija je uhvatila i ona se herojski držala sve do smrti u koju je pošla a da nikoga nije odala i ništa priznala. Posle kraćeg vremena stradao je i Đuro Strugar, član 35 �MKKPJ; uhapšen je posle otpora na ulici i u zat­ voru je svirepo ubijen. Policija je uspela da uhva­ ti i Miloša Matijeviša Mršu, prvog ratnog sekre­ tara Mesnog komiteta. Bila je to prva, jesenja, provala u kojoj je stradao i Mesni komitet SKOJ-a za Beograd. Provala, međutim, nije dobila veće razmere zbog hrabrog držanja većine članova komi­ teta KPJ i SKOJ-a. Istina, partijska organi­ zacija je izgubila čitavu plejadu neustrašivih ko­ munista koji su bili spremni da sve, pa i sam ži­ vot, dadu za srećniju budućnost naroda. Drug Tito je povodom stradanja komunista Beograda oktobra 1941. pisao Spašenij i Cani Babović i Blagoju Neškoviću: »Nesumnjivo, poslednji udarci koje nam je naneo neprijatelj u Beogradu, predstavljaju za našu Partiju, a naročito za organizaciju u Srbiji, teške i nenadoknadive gubitke. Strašna je i pomi­ sao o nestanku tolikog broja naših najboljih ru­ kovodilaca, zapravo u borbi prekaljenih i Parti­ ji najodanijih drugova. Mrski zločinci rastavili su nas od onih koji su sačinjavali temelj naše organizacije u Srbiji.« HEROJSKO DRŽANJE PRED KLASNIM NEPRIJATELJEM U jesen 1941. godine bilo je mnogo akcija Gestapoa i Specijalne policije protiv organizato­ ra i nosilaca borbe i otpora u Beogradu. Počela je prava hajka protiv komunista i skojevaca: ra­ cije, hapšenja sumnjivih lica, akcije protiv tala­ ca, razne mere odmazde. Tako je okupator do kraja godine uhapsio preko stotinu istaknutih rukovodilaca Partije, SKOJ-a i oslobodilačkog po­ kreta. Komunisti i skojevci držali su se pred polici­ jom hrabro. Radmila Rajković, radnica fabrike čarapa »Moravija« i učesnica u paljenju garaže u Grobljanskoj ulici, nije priznala svoju pripad­ nost Partiji ni pod najtežim mukama. Marijana Gregoran, tekstilna radnica i komu­ nista, član PKSKOJ-a za Srbiju, kojoj je od ba­ tina bila povređena kičma, u zatvoru je govorila da joj je jedino žao što će poginuti a da nijedan metak nije ispalili:. �Zagorka Malivuk izgubila je život zbog odbi­ janja da oda svoj rad i rad drugih aktivista Par­ tije i SKOJ-a. Olga Alkalaj, advokatski pripravnik, poricala je sve za šta su je teretili. Svirepo je mučena iz dana u dan, ali je zapisnik ostao prazan. Nada Purić, komunistkinja i službenik mini­ starstva finansija, umrla je tokom mučenja bez reči priznanja. Dvadesetogodišnji radnik Aleksandar Ignjatović, na saslušanju u Gestapou, iako svestan šta ga čeka, rekao je u lice nemačkom isledniku da »Nemačka nikad neće pobediti!«. Posle velike provale i stradanja beogradske partijske organizacije, jedan broj komunista kompromitovanih kod policije pošao je na slobod­ nu teritoriju, a drugi, veći, ostao je u Beogradu, ali je pooštrio konspirativnost u radu i pri iz­ lascima postao mnogo obrazriviji. U jesen 1941. godine u ilegalnost je prešla i Duka Dinić. Najpre je izvadila lažnu legitimaci­ ju, a potom je, krajem godine, prešla u ilegalni stan na Dedinju. Lažnu legitimaciju joj je izva­ dio brat Draško Dinić, koji j radio u tehnici PK KPJ. To je bilo u septembru; pri tom mu je po­ mogao Sveta Barjaktarević, službenik ministar­ stva finansija. U formularu koji je popunio za Šesti policijski kvart, Draško je dao lažne po­ datke ne samo o Đukinom imenu i prezimenu već i o ostalim generalijama. Sada se zvala Mir­ jana S. Obradović, rođena u selu Brestovcu, srez jablanički, po zanimanju čistačica, udata za Ljubomira Obradovića, bravara, u Beogradu živi kao izbeglica iz Skoplja, stanuje kod Stanče Ljubića, sopstvenika kuhinje u Rasinskoj ulici broj 1, mu­ ža njene sestre Anđe. — To je tvoja slika. Dobro zapamti podatke koje smo uneli! — opominjao je brižni brat Duku. — Ne brini, Draško! — odgovorila je Duka. Ilegalni stan pronašla joj je Jelena Popović kod inženjera Predraga Đurđevića u Rumunskoj ulici broj 6 , čija je kuća bila kurirski punkt za vezu s Josipom Brozom Titom dok je boravio na Dedinju. Kako se seća Borjanka Đurđević, Du­ ka je stanovala »u omanjoj kući u dvorištu i bi­ la prijavljena kao naša kućna pomoćnica. U stva­ ri, samo je tu spavala; ujutro je negde odlazila, a kasno uveče vraćala. Nekada nije dolazila i po �dva-tri dana. Išla je, po raznim zadacima, i van Beograda, nekada čak do Grocke. Često se vra­ ćala umorna, gladna i sva prašnjava. Nekoliko puta, kada nije uspela da stigne do početka poli­ cijskog časa, Duka je prespavala pod vedrim ne­ bom, jednom u nekoj drvari na periferiji Beo­ grada, drugi put u nekom vinogradu...« Priča Borjanka i o Đukinim osobinama: »Bila je lepa i dobroćudna devojka, skromna i pažljiva, tiha i nežna, vedra i uvek nasmejana.« Kontrola nad stanovnicima Beograda, naro­ čito na području Dedinja, gde je stanovao veliki broj nemačkih oficira i agenata, u to vreme je znatno pooštrena. Policijski agenti i žandarmi, ko­ jih je u svakom kvartu bilo po dve stotine, mo­ trili su na svaki korak prolaznika. Žbiri i doušni­ ci, plaćenici izmećari okupatora, kojih je bilo među pazikućama, zavrbovani prinudom ili nov­ cem, izveštavali su policiju o svakome u koga bi posumnjali. U »svetu borbu protiv komunizma« uskočili su i pripadnici ruske emigracije, belogardejci, kao i ljotićevci. Tako je Beograd, po rečima druga Tita, tada postao »centar reakcije, nabijen svim mogućim agentima i šljam om ...« Pored Glavnjače i Uprave grada, glavni grad je dobio još nekoliko novih zatvora: u zgradi Sreskog suda, u Ratničkom domu i u Đušinoj ulici. U decembru je počeo da radi i Preki sud u Beo­ gradu, koji je ustanovio kvisling Nedić, »otac Srbije«, da bi se što nemilosrdnije obračunavao sa svakim ko bi se odupro okupatoru i njegovim saradnicima. Broj uhapšenih građana povećavao se iz dana u dan. Zastrašujuću atmosferu okupatori i do­ maće sluge začinili su i nizom propagandnih mera. Preko zvučnika na trgovima i raskrsnicama emitovani su fašistički marševi i pesme, vesti o spektakularnim pobedama Nemaca na frontovima, pretnje građanima. Okupatorski i kvislinški listovi »Donauzeitung«. »Novo vreme«, »Obnova«, »Naša borba« i drugi bili su prepuni članaka o pobedama nemačkih trupa i porazima partizan­ skih jedinica. Često su objavljivana saopštenja o streljanju talaca i zatvorenika, a i izveštaji s fo­ tografijama uhvaćenih partizana. Fašistički izme­ ćari, među njima su najglasniji bili D. Ljotić, Borivoje Jonić i Dragi Jovanović, održavaju pre­ davanja u kojima veličaju novi »red i mir«. �Strah se uvlačio u dušu građana kao opaka bo­ lest; niko nije bio siguran šta mu donosi dan, a šta noć. Vreme u kome je Duka Dinić radila bilo je, dakle, surovo i od komuniste je tražilo čvrstinu karaktera, snagu da izdrži i sposobnost da se u raznim složenim situacijama sam snađe. Budu­ ći da je imala sve te osobine, Duka je vršila niz odgovornih poslova; zato je i dobila zadatak da bude među onima koji su, pod besomučnim na­ letima Gestapoa i Specijalne policije, obnavljali rad Partije i podizali borbeni duh članova udar­ nih grupa. Radila je mnogo i za strah gotovo nije znala. Vcselinka Malinska seća se Duke iz tog vremena: »Duka Dinić se sa mnom viđala svakog dana u toku šest meseci. Mirjana Obradović joj je bi­ lo lažno ime. Možda je imala 25 ili 26 godina. Nisam znala šta je po zanimanju, ali sam pret­ postavljala da je radnica. Uvek je bila neobično tačna, sve je stizala, čak i da se svakog dana na­ đe sa kurirom Pokrajinskog komiteta... Morale smo da hranimo čitav svet ilegalaca, tako da sam ja svakog dana od Anafa donosila po 10 kilogra­ ma brašna Duki. Ona je morala da ga raspore­ đuje na nekoliko m esta... Nismo jedna za dru­ gu znale ko sm o... Ona je znala da sam ja »Vi­ soka«, a ja da je ona Mirjana. Uvek smo imale po desetak tačaka dnevno koje treba uraditi...« TEŠKE POSLEDICE PROVALE IZ MARTA 1942. Partijska organizacija se posle provale rela­ tivno brzo konsolidovala. Formiran je novi Mesni komitet KPJ, pod rukovodstvom Jelene Ćetković (članovi su bili Stevan Jovičić, Petar Ristić i Bora Drenovac); u rejonska rukovodstva došao je veliki broj novih ljudi; ojačao je rad partijskih organizacija; uspostavljena je čvrsta veza s ruko­ vodstvom SKOJ-a i organima Narodnooslobodilačkog fonda; junački podvizi udarnih grupa redali su se jedan za drugim. Naročito veliki odjek imale su, po Stevanu Jovičiću, tri akcije — spašavanje Ivanke Muačević — Nikoliš iz Ginekološkog odeljenja Opšte državne bolnice i likvidacija dvojice agenata Uprave grada Beograda, Đorđa Kosmajca i Dragoljuba šterića. �40 U martu i aprilu 1942. godine oslobodilački pokret Beograda pretrpeo je nov i veoma težak udarac. Specijalna policija uspela je da, preko zavrbovanih Lazara Dožića, Branka Miškovića, Žike Petrovića i drugih izdajnika pokreta, otkrije veći deo beogradske partijske organizacije. Bila je to poznata »martovska provala«, u kojoj je uha­ pšeno oko 200 članova Partije i aktivista narodnooslobodilačkog pokreta. Trećeg marta policija je iznenada upala na sastanak Četvrtog rejonskog komiteta KPJ u Ulici žorža Klemansoa, na kome su bili Jelena ćetković, sekretar Mesnog komite­ ta, Marko Janković, sekretar Četvrtog rejonskog komiteta, i Lazar Dožić, instruktor Mesnog komi­ teta. Tom prilikom uhapšeni su Jelena Četković i Marko Janković, a Lazar Dožić, po dogovoru s policijom, radi kamuflaže svog izdajstva, puca u prazno i »beži« kroz otvoreni prozor. Ubrzo je uhapšen i Petar Ristić, član Mesnog komiteta, ko­ ji je otkrio organizacionu strukturu partijske or­ ganizacije i imena nekih ljudi s kojima je radio u tri partijska rejona (Treći, Četvrti i Šesti), što je policiji omogućilo da u kratkom roku uhapsi veliki broj komunista. Borbu s policijom na život i smrt komunisti su vodili u zatvorima i u Banjičkom logoru. Iako svesni sigurne smrti, mučeni svim sredstvima, većina su se, ostajući verni sebi i idealima za koje su se borili, herojski držali. Jelena četković je strahovito mučena, sva cr­ na od batina, sa slomljenom kičmom, ne priznavši ništa prkosila je agentima sve do smrti. Olga M. Jovanović i Olga T. Jovanović — prva je bila sekretar partijske ćelije, a druga član Tre­ ćeg rejonskog komiteta KPJ takođe su odbile da bilo šta priznaju o sebi i drugima. Olga Kršulj, činovnica Hipotekarne banke, komunista i član jednog odbora Narodnooslobodilačkog fonda, uporno je odbijala sve optužbe i ni­ šta nije priznala. Od Draginje Radovanović — Marinković Gi­ ne, studenta, kurira i partijskog aktiviste u teh­ nici, posle Jelene ćetković, najviše mučene zatvo­ renice, policija ništa nije saznala, iako je uhap­ šena hodala na kolenima i bila sva u ranama. Draginja Dada Konstantinović, student i sekre­ tar aktiva SKOJ-a na Senjaku, prkosila je dželalima do poslednjeg trenutka svog života. Sav u ranama i sukrvici, Dušan Nikolić, služ­ benik i odani simpatizer Partije i oslobodilačkog �pokreta, umro je od mučenja u ćeliji zatvora Up­ rave grada. Obrad Pelemiš, mehaničar i komunista do rata, rešio se na samoubistvo, ne želeći da oda drugove i organizaciju. Branko Tasovac, trgovački pomoćnik, sekretar jedne od partijskih ćelija i učesnik u atentatu na Kosmajca, ostao je nem i u najtežim mukama od kojih je i umro. Hrabro se ponela i Amalija Podhraški, knjigovezačka radnica i komunist. Dželati su je ubili u zatvoru. Dragutin Filipović Jusa, električarski radnik i član MK SKOJ-a, ostao je i u zatvoru borben i čvrst, kao što je i do tada bio u borbi s polici­ jom. Policiji nije rekao ni jednu jedinu reč o skojevskim rejonima u kojima je radio. Josipa Šćurlu, člana MK SKOJ-a, agenti su naj pre ubili batinama, pa njegovo telo vezali u vre­ ću i bacili pod led u Savu. U dvorištu Banjičkog logora obešen je Dra­ gan Rodić, jedan od najborbenijih srednjoškola­ ca skojevaca. Petog marta streljano je 180 zatočenika Ba njičkog logora; svi su u smrt pošli s pesmom: »Drugarska se pesma ori — pesma koja slavi rad...« Komunisti i skojevci su se herojski borili i i* toj borbi prkosno ginuli. , Martovska provala je beogradskoj partijskoj organizaciji nanela velike gubitke, pa se narodnooslobodilački pokret Beograda, početkom leta 1942, našao u vrlo teškoj situaciji. Razbijeni su Mesni komitet KPJ, Mesni komitet SKOJ-a, Mesni odbor Narodnooslobodilačkog fonda. Junačkom pogibijom Todora Dukina partijsko rukovodstvo beogradskog okruga izgubilo je svog sekretara. Nastradali su i mnogi članovi rejonskih komiteta. Neke partijske ćelije praktično su ostale bez ru­ kovodstva. Jedan broj komunista, koji je ostao na slobodi, povukao se u duboku ilegalnost i pri­ vremeno izgubio svaku vezu s partijskim rukovo­ dstvima i organizacijama. ZAMENIK SEKRETARA MK ZA BEOGRAD Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju činio je ogromne napore da ponovo oživi rad rukovod­ stava i organizacija KPJ u Beogradu. S tim u ve- �7.\ ubrzo je Blažu Radunoviću, dotadašnjem se­ kretaru Petog rejonskog komiteta KPJ, naloženo da što pre okupi preostale članove Partije i organizuje njihov rad. Njemu je u tome trebalo da pomogne Žika Petrović Debeli, sekretar Drugog rejonskog komiteta KPJ. Debeli je, međutim, već bio zavrbovan, pa je Specijalnoj policiji odao mno­ ge drugove s kojima je održavao vezu, a potom je pobegao u četnike. Pošto je došlo do novog ta­ lasa hapšenja, Radunović je morao da se skloni iz Beograda, a njegovu ulogu trebalo je da spro­ vedu Zora Ilić Obradović iz Trećeg i Lepa Vujošević Laloš iz Prvog rejonskog komiteta KPJ. Ka­ da je i njima zapretila opasnost da budu uhapšeni, Pokrajinski komitet im je naredio da što pre napuste Beograd. Tada je Pokrajinski komitet odlučio da tra­ ži nove ljude za rukovodstvo Partije u Beogradu. Taj problem mu je oduzeo dosta vremena i bio je skopčan s mnogo teškoća. Izbor je pao na Janka Lisjaka, Duku Dinić i Razumenku Zumu Petro­ vić. Njima je Pokrajinski komitet 26. juna 1942. pisao: »Dragi drugovi, Pokrajinski komitet za Srbiju doneo je odlu­ ku da vas troje, koje je PK odredio za sređiva­ nje prilika u beogradskoj mesnoj organizaciji, budete Mesni komitet za Beograd. PK smatra da ste svojim dosadašnjim radom kao članovi naše Partije i sadašnjim radom oko sređivanja mesne organizacije to zaslužili. PK smatra da ćete svojim budućim radom opravdati to poverenje i da ćete časno ispuniti sve zadatke i dosledno nastaviti tradicije beogradske mesne organizacije, koja je uvek bila naša najbolja partijska organizacija, i da ćete imati pred očima uvek samo interese Par­ tije, kao što su to imali naši najbolji borci koje nam je neprijatelj otrgao, kao što su drugovi Mrsa, Đuro Strugar, Đaka, Šunja, Ješa, Dukin, Kovačević i dr., kao i oni drugovi koji se i sada bore u našim redovima u pozadini i partizanskim odredima. Za sekretara MK određujemo druga Pavla (Janka Lisjaka), a za zamenika drugaricu Radu (Duka Dinić). Raspodela posla i veza već vam je javljena, a sa sređivanjem SKOJ-a, NOF-a i dr. izvršili biste potrebne reorganizacije«. Kao što će se ubrzo pokazati, izbor je bio do­ bar. �Janko Lisjak, metalac, rodom iz sela Šagudovca, kod Donje Stubice, član KPJ od 1935. godine, u beogradskoj partijskoj organizaciji istakao se još do rata kao jedan od najborbenijih komunis­ ta. Posle okupacije zemlje bio je sekretar Sreskog komiteta KPJ za Zemun, pa je »narodnooslobodilački pokret u Zemunu, pod njegovim rukovod­ stvom, ispisao prve slavne stranice svoje borbe«. Razumenka Žurna Petrović, profesor, rodom iz Stančića, kod Čačka, član KPJ od 1939. godine, već se istakla kao partijski radnik na području Niša i Leskovca (od juna do oktobra 1941. godi­ ne član je OK KPJ za niški okrug, a od oktobra do januara 1942. član OK KPJ za leskovački okrug, odakle je po zadatku Pokrajinskog komiteta i do­ šla u leto 1942. godine u Beograd. Novi Mesni komitet KPJ za Beograd radio je u vrlo teškim uslovima. Pošto je Specijalna policija uspela da otkrije staru organizacionu shemu sastava beogradske partijske organizacije, Mesni komitet je umesto sedam formirao četiri partijska rejona. Za članove rejonskih komiteta odabrani su nekompromitovani, iskusni, požrtvovani i hrabri komunisti. Sekretar Prvog partijskog rejona postao je inženjer Vasilije Ivanović, a čla­ novi rukovodstva su bili Aleksa Martinović i Milenko Grbić; u Drugom rejonu, koji je obuhvatao teritoriju »kruga dvojke«, sekretar je, kako se seća Stevan Jovičić, postala Duka Dinić, a člano­ vi Radivoje Božić i Nikola Nastasović; Treći par­ tijski rejon su vodili Miloš Petrović, kao sekre­ tar, i članovi rukovodstva Josip Kiseljak i Radmila Šnajder; u četvrtom rejonu sekretar je treba­ lo da bude Rudolf Jontović, ali on se sklonio iz Beograda, pa su rukovođenje tom partijskom or­ ganizacijom preuzeli Danilo Janjatović i Milica Miloj ković. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju krajem ju­ na je obavestio CK KPJ. »U beogradskoj mesnoj organizaciji smo sre­ dili prilike, a sada učvršćujemo rejone. Pretrpeli smo velike gubitke. Svedena nam je mesna orga­ nizacija od 7 na 4 rejona sa smanjenim brojem članova. Važnost mesne organizacije je vrlo veli­ ka i mi sve ulažemo da je podignemo«. Rejonski komiteti su uspeli da povežu član­ stvo koje nije stradalo u martovskoj provali i da formiraju partijske organizacije. Uskoro je �44 Mesni komitet obnovio i rad Mesne i rejonskih tehnika Partije, kao i jedan broj organizacija i organa Narodnooslobodilačkog fonda. Njihovi od­ bori i pododbori obrazovani su po preduzećima i naseljima. U rejonu Čukarice, na primer, koju je na vezi držala Duka Dinić, radilo je u jesen 1942. devet takvih pododbora. Mesni komitet je mnogo učinio i u pogledu formiranja agitprop-grupa, u kojima su članovi Partije bili zaduženi da stvara­ ju grupe simpatizera s kojima bi održavali sastan­ ke, objašnjavali im situaciju na svetskim i unutraš­ njim frontovima, proučavali vesti, proglase, ilegal­ ni partijski materijal, skupljali priloge za narodnooslobodilačku borbu. Mesni komitet KPJ za Beograd održavao je sastanke na različitim mestima, jednom u sa­ dašnjoj Ulici Narodnog fronta, drugi put na Pašinom brdu, u Ulici Vojvode Gligora (danas Ustanička), na D edinju... »Svaki od nas je«, seća se Razumenka Petrović, »pored opštih imao i posebna zaduženja. Janko Lisjak je održavao vezu sa Pokrajinskim komi­ tetom, rukovodio je partijskom tehnikom, imao vezu sa partizanskim odredima. Duka je držala svoj Drugi rejon (centar grada) i Cukaricu, a ja ostala dva rejona. Duka je imala i specijalne zadatke, koje joj je davao ili Janko Lisjak ili Blagoje Nešković, sekretar PK KPJ za Srbiju. Cesto je išla na periferiju grada, nešto je nosila, nešto do­ nosila. Kakav je ona optimizam unosila kada je na sastanke dolazila! I to ne samo onim što je či­ nila ili uradila već i svojom pojavom, svešću, rečima. Ćim je opazila da je čekamo, ona sva od radosti zatreperi, oči joj se smeju, lice joj zrači, prostoriju nam ispuni vedrinom, poletom. Bila je prirodna, neposredna, komunikativna, neoptereće­ na. Zadatke je s lakoćom izvršavala i nikada se nije dvoumila. Jednog dana ja sam od Blagoja Neškovića dobila zadatak da s njom teoretski radim; bilo je to, koliko se sećam, krajem jula i počet­ kom avgusta 1942. Jedan dan čitamo Istoriju SKP(b), a drugi diskutujemo. Situacija je bila teš­ ka, ne može biti teža: Rusi na Istočnom frontu još odstupaju, a mi proučavamo Istoriju SKP(b) i samo što u sav glas ne uzviknemo:, Eto, živi smo, tu smo, ne damo se, borimo se, front smo i mi...’ Partija je na Duku računala pa ju je pripremala i ideološki, politički. Blagoje me je često pitao: ,Kako Duka napreduje?’ — »Dobro napreduje. Ka­ ko i ne bi! Silna je to devojka!’ odgovarala sam«. �LECI U BUKETU RUŽA Duka Dinić je u to vreme neumorno radila na novoj i odgovornoj dužnosti i svuda stizala. Pored sastanaka koje je održavala s komunistima i par­ tijskim ćelijama, organizovala je nove udarne grupe, pripremala akcije, pronalazila nove stano­ ve za ilegalce, hrabrila posustale ili zaplašene ko­ muniste i rodoljube, skupljala materijalnu pomoć za porodice uhapšenih komunista, starala se za rad partijske tehnike, odvodila kompromitovane drugove na mesta gde su ih čekali partizanski kuriri, raznosila letke, proglase Partije, ilegalni propagandni materijal, sastajala se s kuririma PK KPJ ili partizanskih odreda, Slavkom Morić, Bra­ nom Perović.. Sa Slavkom Morić se svakoga da­ na dvaput sastajala; ujutro joj je predavala poštu za Pokrajinski komitet, a posle podne uzimala odgovore. Kada se Mirko Tomić, član PK KPJ za Srbiju (u Beograd došao sredinom maja 1942.) pobojao da ga Žika Petrović Debeli, provokator i izdaj­ nik, ne provali, Duka ga je odvela u kuću Vere Nenadović. Početkom, septembra 1942. u Beograd su ile­ galno ušli Stanislav Sremčević, sekretar Okruž­ nog partijskog poverenstva za Aranđelovac, i Đura Gajić, borac Prvog šumadijskog partizanskog odreda. Oni su u Beograd došli po zadatku PK KPJ za Srbiju, da pomognu rad Mesnog komite­ ta. Duka ih je smestila u stan Milice Đačić, u Prin­ ca Pavla ulici (sada Ulica Mladena Stojanovića), i pobrinula se da jedu, okupaju se, preobuku (došli su, kako se seća Žurna Petrović, gotovo u prnjama). U njihov ilegalni stan ona je svaki dan dolazila i uvek nešto donosila: hranu, nove vesti ili zadatke Partije, propagandni materijal. Koliko se seća tadanji docent Beogradskog univerziteta Dušan Dokčević, Duka je bila »speci­ jalni delegat« u akciji instaliranja tajne radio-stanice na Zelenom vencu, koja će ometati okupator­ ski program Beogradske radio-stanice. Kao jedan od tehničkih organizatora tog poduhvata, Dokče­ vić se rado seća svoje saradnje sa Dukom: »Među nama je bila iskrena i prisna saradnja i savrše­ no razumevanje«. Radio-stanica o kojoj je reč počela je da radi u leto 1942. godine. »Jednog dana«, zapisao je Dra­ gan Marković u knjizi »Zabranjeni život«, »na kro­ vu zgrade broj 2 na Zelenom vencu, blizu Speci- �jalne policije, osvanula je antena radio-stanice. Nikome lo nije izgledalo neobično, a možda je niko nije ni zapazio. Beograđani su imali dovoljno radio-aparata, da bi ih tako nešto iznenađivalo. Uskoro, međutim, ova mala stanica uključena je u glavni vod kod Rakovice. Tih dana nemački program na Radio-Beogradu neobjašnjivo je po­ čeo da se prekida. Smetnje su postajale sve ja­ če. Agenti Gestapoa posumnjali su da je u pita­ nju nova sabotaža na aparaturi. Pohapsili su teh­ ničare, ispitali ćelo osoblje, ali i posle toga emi­ sije se nisu čule jasno«. Ilegalni stan u kući Predraga Đurđevića Duka je držala u tajnosti. Cesto se u jutarnjim časovi­ ma žurila polupraznim beogradskim ulicama, no­ seći poveći buket ruža ili nekog drugog cveća. Mnogi su je sa čuđenjem posmatrali, a neki, zabri­ nuti za sudbinu Beograda, gotovo su glasno ne­ godovali: — Ma šta hoće ova žena s tim ružama! Kome je danas do cveća i provoda! Međutim malo je ko mogao pomisliti da su u buketu ruža često bile makaze za sečenje tele­ fonskih žica, a ponekad partijski proglas, letak ili nešto drugo. Na ulične sastanke s pojedincima, članovima rejonskog komiteta ili drugim komunistima i članovima udarnih grupa, najčešće je dolazila s dečjim kolicima, u kojima je, pod pazuhama ili ispod pelena Borjankinog sinčića Gige, nosila let ke i drugi propagandni materijal. NEKI N ISU IZDRŽALI Mesni komitet KPJ za Beograd tih dana, kra­ jem avgusta i početkom septembra, odlučio je da se obračuna s pojedincima pokreta koji su, ne iz­ državši u policiji, pristali da rade za račun Spe­ cijalne policije. »Kolebljivci i izdajice iz naših redova, — piše Borivoje Romić, — koji su pos­ lali otvoreni ili tajni agenti Specijalne policije, bili su naročito opasni za pokret u Beogradu, s obzirom na to da su poznavali metode rada i delovanja partijskih i drugih organizacija koje su se aktivno borile. A, pre svega, poznavali su ljude koji su radili u tim organizacijama. To je veoma otežalo kretanje po Beogradu onih lica koja su inače živela u ilegalnosti. Pri tome su posebno opa- �sni bili oni koji još nisu otkriveni kao agenti«. Među takvima je bila i Jelena Matić, advokalska pripravnica, koja je posle puštanja sa Banjice, postala agent Specijalne policije. Obračun s njom organizovali su Janko Lisjak Puška, sekretar i Duka Dinić, zamenik sekretara Mesnog komiteta KPJ. Ilija Mrgić, krznarski rad­ nik, dobio je od njih zadatak da 18. septembra 1942. s udarnom grupom upadne u stan Jelene Matić, u Ulici Alekse Nenadovića broj 3, i da je likvidira. Oni su to uspešno izvršili, ali tom pri­ likom su žandarmi uhvatili Mrgića i predali ga Specijalnoj policiji. Mučenje u policiji Mrgić nije izdržao. Provalio je svoju višu vezu — člana Dru­ gog rejonskog komiteta Radivoja Božića, a ovaj je, posle hapšenja, odao svoju višu vezu — Đurđelenu Duku Dinić i sve partijske ćelije u svom rejonu. Bio je to početak nove, septembarske, provale u kojoj je oko 50 ljudi uhapšeno i odve­ deno u Banjički logor. Provala je ubrzo zahvatila i druge partijske rejone. U Prvom rejonu policija je uhapsila sekre­ tara, inženjera Vasilija Ivanovića, i ranila ga pri pokušaju bekstva. Nastradala su i dva člana re­ jonskog komiteta — Aleksa Martinović i Milenko Grbić, a s njima i veći broj komunista i ro­ doljuba. U Trećem partijskom rejonu uhapšen je se­ kretar Miloš Petrović, koji je brzo prihvatio sram­ nu dužnost policijskog doušnika i odao dva člana Partije — Radmilu Milanović Šnajder i Josipa Kiseljaka. Za razliku od Petrovića, ovo dvoje pro­ kazanih herojski su se držali; Kiseljak je ubijen u policijskom zatvoru, u Đušinoj ulici. Izdahnuo je s rečima: »Nastavite, drugovi, borbu do pobede!« Radmila Šnajder je pogubljena na Banjici. Stradala su i oba člana Četvrtog rejonskog komiteta KPJ — Danilo Janjatović, koji je posle ranjavanja u sukobu s policijom i teškog muče­ nja umro u bolnici, i Milica Milojković, koju je pri pokušaju da pobegne ubio agent Specijalne policije Branko Mišković Bliher, na uglu Dalma­ tinske ulice i Ulice Stanoja Glavaša. HEROJ PRED POLICIJOM Najveći gubitak za Mesni komitet KPJ za Beo­ grad bilo je hapšenje Duke Dinić. Dogodilo se to 2 0 . septembra 1942. godine. Kao i mnogo puta do �tada, Duka je iz Rumunske ulice broj 6 , gde je stanovala, krenula prema mestu gde je danas Sta­ dion JNA. Trebalo je da se sastane sa Radivojem Božićem, članom Drugog rejonskog komiteta. Ni­ je slutila da je on, dan ranije, uhapšen. Advokatski pripravnik Radivoje Božić, do ra­ ta napredni student i fudbaler BSK, ni jednu noć u policiji nije izdržao. U zapisniku Specijal­ ne policije stoji da je »sve otkrio i priznao«. Policiju je najpre obavestio da sutra, 20. septem­ bra u 16 časova, ima sastanak sa svojom višom vezom, a zatim je o njoj i nešto podrobnije is­ pričao. Rekao je kako ga je Zora Obradović Ilić jednog dana u blizini pijace na Smerevskom đer­ mu upoznala »sa jednom crnomanjastom ženskom, manjeg rasta, starom oko 25—27 godina, čije su noge bile malo krive na O, koja mi mesto nje postaje viša veza. Kako se ova ženska zvala, šta je po zanimanju i gde stanuje, nije mi poznato. Sa njome imam sastanak danas u 16 časova u Ulici Vojvode Gligora, od njenog početka pa do bioskopa »Bobi«. Sa ovom ženskom održavao sam svakodnevne ulične sastanke u vreme i na mestu koje je ona određivala. Ona je tada bila sekretar Poslednji snimak Duke Dinić �rejona »Centar«. Formira udarne grupe. Jedna je i ona koja je likvidirala Jelenu Matić. Bila je jedan od organizatora Fonda NOB-a. Od nje sam dobijao »Proleter«, br. 13 i 14, i letak CK i PK«. Kada je sutradan došla na mesto sastanka, Duku je s Božićem dočekao i agent Specijalne po­ licije. Kad ga je ugledala, taj sastanak se više ni­ je mogao izbeći. — Ti si Duka Dinić? — sumnjao je agent i s pištoljem u ruci naredi joj da pođe s njim. — Nikada za to ime nisam čula. To je zabu­ na! Zovem se Mirjana Obradović. — Ne mari što ne priznaješ. Nama se, inače, ne žuri. Imaćeš vremena da se prisetiš i kada si majku prvi put za sisu ugrizla — pretio je agent. Seka Gavrilović — Odrljan zapisala je povo­ dom tog hapšenja: »Prilikom hapšenja Duka je kod sebe imala pismo koje je trebalo da preda meni, ali je us­ pela da ga proguta«. ISTINA 0 ZATVORU U ĐUSINOJ ULICI Duku Dinić je prvi u Upravi grada Beograda saslušao zlikovac Bećarević, »Bećar«, kako ga je Duka nazivala, šef istražne službe Specijalne po­ licije, koji je, kako je za njega rekao Velibor Gligorić, »ličio na dresera konja u palanačkim cir­ kusima«. On je s Dukom ostao sve do ponoći. Po­ čeo je blagim tonom, kao da je sažaljevao mladu devojku zbog toga što se našla u takvoj situaciji. — Ti si član partijskog rukovodstva u rejonu »Centar«? — bilo je njegovo prvo pitanje. — Ne! Nikakvo rukovodstvo niti poznajem niti sam mu pripadala. Ja sam samo kućna pomoć­ nica, od toga živim i samo se time bavim. — Poznaješ li Radivoja Božića? — Ne! Prvi put čujem za njega. — Aha, dobro. Ali šta ćeš onda kad on bude došao i sve ispričao gde ste se i zašto sastajali?! — upitao je Bećarević, sav crven u podbulom licu, iz kojeg se nazirala zver žedna ljudske krvi. — Rekla bih sve da sam se stvarno s njim sastajala i nešto radila. — Dobro. Razmisli do sutra! Ako priznaš šta si i s kim si radila, poštedećemo ti život. U pro­ tivnom, i sama znaš šta te čeka. 4 Duka Dinić �Tako je protekao prvi susret dva istaknuta predstavnika ovih odavno zaraćenih i nepomirlji­ vih strana. Sutradan je Duka prebačena u zatvor u Đušinoj ulici. Istražni zatvor Specijalne policije bio je smešten u suterenu bivše konjičke kasarne, na uglu Takovske i Đušine ulice. Osim nekoliko manjih odeljenja, u kojima su agenti saslušavali i muči­ li zatočenike, zatvor je imao i oko 2 0 prljavih, vašljivih i smrdljivih ćelija. Jedan red ćelija, nas­ tao pregrađivanjem velike prostorije koja je bila bez prozora na oba bočna krila, nije dobijao svetlosti niotkuda. Svaka od ćelija imala je oko pet kvadratnih metara i mogla je primiti samo tri za­ tvorenika; taj broj policija nikad nije poštovala, već je u njih, kao vreće, strpala i po deset zatvo­ renika. Mučenja su bila smišljeno okrutna. Držav­ na komisija za utvrđivanje ratnih zločina okupato­ ra i domaćih izdajnika upoznala je svet sa pra­ vom istinom o tom mestu mučenja i umorstva mnogih komunista i rodoljuba, razume se, pošto je proučila pronađena dokumenta i prikupila iz­ jave preživelih svedoka. U Saopštenju Državne komisije, br. 44, sem ostalog, zapisano je: »Većina žrtava iz Beograda, pre nego što bi bila upućena u logor, provela bi po koji dan, a neki i po nekoliko meseci, u jednom od zatvora Gestapoa (u Ratničkom domu, u Ulici braće Jugovića i u Ulici kralja Aleksandra br. 5) ili Speciejalne policije UGB (Obilićev venac, br. 6 , i Đušina ulica). To su bili najstrašniji dani žrtava, iako je režim logora, pod krvoločnim upravlja­ čima i u očekivanju streljanja, bio teško fizičko i duševno mučenje. Zatvori su bili prava, do tan­ čina proračunata mučilišta, kojima su kod Nemaca rukovodile stare izvežbane nacističke zveri sa već osvedočenom praksom u čehoslovačkoj i Poljskoj. Zatvorom Specijalne policije i krvavim mrcvarenjem žrtava rukovodili su zločinci — iz­ dajnici: Dragomir J. Jovanović, upravnik grada; Miodrag Đorđević, njegov pomoćnik; Ilija Paranos, šef odeljenja Specijalne policije. Ali najstraš­ niji izvršilac onog što su ova trojica zamislila, sa svojim nemačkim gospodarima i njihovim poma­ gačima — Milanom Aćimovićem, Milanom Nedićem, Tasom Dinićem, Đurom Sarapom i Cvetanom Čekom Đorđević — bio je Bećarević, sa pomoć­ nikom Grujičićcm i štabom od desetak referenata. �Oni su svaku žrtvu podvrgavali sistematskom mučenju, pred kojim bledi strašna srednjovekovna inkvizicija. Svaki zatvorenik, ukoliko nije bio ubačeni provokator i izdajica, vezivan je lan­ cima tako da su mu noge i ruke skupljene na le­ đima, da mu tabani budu okrenuti naviše. Onda je po tabanima tučen satima. Tako pretučeni, bau­ ljajući, vraćali su se u ćelije, i danima posle toga nisu mogli stati na noge. Neke su donosili u ćebadima i kao klade izručivali pred ćelije. Ko bi se pokazao uporniji u nepriznavanju optužbi, bio bi podvrgnut još svirepijim mučenjima. Tučen je kesicama peska po stomaku i bubrezima, a po­ što je za to vreme bio vezan, krvoloci bi mu sa stola skakali na stomak. Mnoge su žrtve i podlegle takvim mučenjima: isprebijani, ležali su bez svesti u hodnicima pred ćelijama (namemo ih ni­ su hteli unositi u ćelije da im drugi pritvorenici ne bi pomogli) i posle dva — tri dana neverovatnih muka često su umirali. Njihovo jezivo ste­ njanje, u polusvesnom stanju, bilo je nepodnošlji­ vo za ostale zatvorenike, koji su svakog dana oče­ kivali ko će te noći biti na redu. To je, obično, bilo posle večere, kad se krvožedne životinje najedu i napiju. Ovi sadisti, koji su uživali u krvi i mukama, mogli su da ubiju kad god su hteli a da za to nikome ne odgovaraju... Za vreme bavljenja u ovim zatvorima smeštaj, ishrana i higijenske prilike bili su strašni. U teskobnim ćelijama, uzanim i niskim, obično bez svetlosti, smešteno je toliko ljudi da su najčeš­ će morali da stoje ili, u najboljem slučaju, da sede skupljenih nogu. Nikome nije bilo dozvoljeno da dobije hranu spolja, tako da su zatvorenici živeli samo od 150 grama proje i neke čorbe, koju su dobijali u podne...« »BEĆAR« JE NIJE SLOMIO Istragu nad Dukom Dinić vodio je Božidar Bećarević, šef Četvrtog antikomunističkog odseka i istražne službe, jedan od najkrvoločnijih agenata Specijalne policije. Duku je saslušavao danima i noćima, mučio je pakosno i strpljivo, i sve činio da je slomi i dođe do podataka ko je ona i s kim je sve radila. Duka je pristala da o sebi priča, ali je gotovo sve podatke izmislila: »Ja sam Mirjana Obradović, domaćica; rani­ je sam bila štrikerska radnica; žena sam Obra- �52 dović Ljubomira, bravara; stanujem u Rumunskoj ulici br. 6 , kod Predraga Đurđevića, inženjera, kod koga i radim kao služavka; rođena sam 1915. go­ dine, ali datum ne znam, u Brestovcu, srez Jablanički; otac mi se zove Jovan Jovanović, a majka Stana, rođena Stojanović; Srpkinja sam, vere pra­ voslavne; neosuđivana, nekažnjavana, niti odgova­ rala zbog čega. U Beogradu živim od posle rata kao izbeglica, pošto mi se muž nije vratio iz vojske kući, već je, kako sam čula, poginuo. Pre toga živela sam sa svojim mužem u Skoplju, gde je on imao svoju radnju u Kralja Petra ulici br. 75. Kada sam došla u Beograd, jedno kratko vreme sam radila kod Ljubica Stanče, sopstvenika kujne u Rasinskoj ulici br. 1, jer je moja sestra od tetke Anđa udata za njega. Posle sam jedno vreme radila kod Atanacković Marka, farbara u Krfskoj ulici br. 7, onda kod Savića, i, u poslednje vreme, kod Đurđević Predraga, inženjera u Rumunskoj ulici br. 6 . Istovremeno sam i stanovala na svim ovim mestima gde sam radila...« Kada je Bećarević zatražio da prizna pripad­ nost Partiji i oda drugove i svoj rad, ona je to kategorički odbila: »Nikada nisam bila komunist­ kinja, niti sam to sada. Nikada se uopšte nisam bavila politikom, niti sam u politiku upućena. Ne poznajem nikoga od komunista, niti sa komunis­ tima imam ma kakve veze«. Tada je Bećarević doveo Radivoja Božića, uhapšenog dan ranije, koji je odmah priznao i rekao sve što je znao. On je i Duku teško tere­ tio, što je zapisano u policijskom dosijeu: »Ja tebe, Mirjana, poznajem od juna 1942. godine. Sa tobom me je za konspirativni rad upo­ znala Obradović Zora, činovnica Ministarstva finansija. Od tada pa do mog hapšenja mi smo se sastajali svakog dana na ulici. Onoga dana kad si uhapšena, ti si bila došla na sastanak sa mnom i ja sam te prokazao, jer je policija već znala o našem radu i nisam imao šta da krijem. Ti si za vreme našeg rada jednom prilikom tražila od me­ ne da te povežem sa gazdaricom od ilegalnog sta­ na Voje Ilica, bankarskog činovnika, inače višeg funkcionera komunističkog, čija sam ja pisma da­ vao tebi kao višoj vezi, i ja sam te povezao s njom. Tebe je interesovalo šta Ilić priča njoj, da li je poverljiv i o tome si govorila meni da pitam nje­ govu gazdaricu. Ja sam tada držao dve jedinice, koje su bile u formiranju, a ti si mi bila viša veza«. �— Sta kažeš na ovo? — obratio se Bećarević Duki. Ona je, izmučena od nespavanja, odgovorila: — To nije istina. S tobom se nisam poznava­ la uopšte, niti poznajem ma koga od lica čija imena navodiš. Nikada ništa nisam radila s vama. Ne znam zbog čega ovako govoriš! Kada je odbila da prizna bilo kakvu vezu s Radivojem Božićem, Boško Bećarević se razbes neo i počeo da je tuče. Kad se umorio, taj su »posao« nastavili drugi, i to profesionalno, bez uzbuđivanja, kao da je reč o životinji, a ne o devojci skoro njihovih godina. Tukli su je čime su stigli: motkama, goveđom žilom, čas jedan, čas drugi, na smenu. Kada bi od bolova i udaraca pala u nesvest, pohvali su je vodom, vraćali iz besvesnog sta­ nja i ponovo tukli. Bećarević je divljao, pretio i psovao, tukao ju je rukama po glavi, gazio no­ gama, nemilice je pesnicama udarao po bubrezi­ ma. S njom je tada, u istoj ćeliji, bila Zora Kulidžan-Božović, i ona se Đukinih muka ovako seća: »Toliko su je tukli da se nije znalo gđe joj je glava, a gde noge. I ruke i noge bile su joj izlomljene. Bila je potpuno deformisana. Tukli su je i po pet sati žilama po ustima. Onda su je vešali, metnuli joj glavu između nogu, a ruke i noge vezali lancima. Stavljali su joj šake soli u usta...« JANKO LISJAK JE ZNAO ISHOD DVOBOJA Tako je počeo dvoboj dva ljuta protivnika. Ishod tog dvoboja se unapred znao, a njega je Janko Lisjak, na vest da je Duka uhapšena, ova­ ko formulisao: »Neće Duka ništa priznati, niti će koga odati, makar je sekli na komade. A kraj se, na žalost, zna — ubiće je!« Odnos dva protivnika bio je posve neravno­ pravan. Neprijatelj, koga je u Đukinom slučaju predstavljala grupa fanatičnih antikomunista — Božidar Bećarević, Stevan Šterić i Vladimir Ćora Popović, raspolagao je svim sredstvima da poli­ tički i fizički slomi protivnika, da ga razori i, odu­ zimajući mu deo po deo života, natera da prizna ne toliko šta je lično radio, koliko da oda organi­ zaciju i one s kim je radio. A drugi protivnik, za­ točenik Duka Dinić, »ćutala je nepomično, kao �skamenjena sfinga«, kao da je nemi spomenik ko­ ga je umetnik isklesao da bude simbol borbenosti, trpljenja, herojstva i čovečnosti. Drugog oružja u toj samici — grobnici Duka nije ni imala. Islednik Bećarević je bio vrlo uporan. Jed­ nog dana pozvao je uhapšenicu Zoru StojanovićJovanović i, suočivši je s Dukom, naterao je da ponovi ono što je posle hapšenja, nakon kraćeg batinanja, priznala. Ova je, licem prema Duki, to i učinila: »Mene je u avgustu povezao Radivoje Božić sa jednom ženskom, koja se tada interesovala za stanje zdravlja Vojislava Ilica, bankarskog činov­ nika, ilegalca, koji je stanovao kod mene ilegalno. Ta ženska je pitala da li Voji treba da se dovede lekar i rekla da ga ona može dovesti. Ja sam ta­ da rekla toj ženskoj da ću pitati Voju i da ću je 0 tome obavestiti. Posle ovog ja sam ubrzo uhap­ šena i tako je nisam ništa izvestila. Ovde u zatvo­ ru uhapšeni Božić je označio tebe kao tu žensku 1 ti si tada prikazana meni, pa sam pitana da li si se ti interesovala kod mene za Voju Ilića. Ja sam tada rekla da si ti ta žena, jer si mi zaista ličila na nju. Ja i sada tvrdim da ti ličiš na tu ženu po rastu i fizionomiji, ali sa apsolutnom sigurnošću ne mogu reći da si to baš ti, jer sam te samo on­ da jednom videla i nisam te mogla dobro zapa­ ziti. ..« Duka je i ovu optužbu odlučno odbila: — Nije istina da je mene Radivoje Božić ika­ da upoznao sa Tobom, niti sam te ja ikada pre videla dok mi nisi prikazana ovde u zatvoru. Voju Ilića ne poznajem, niti sam se interesovala za njega. Nisam se uopšte interesovala ni za kakvo lice sa bolesnom nogom. Bećareviću je preostalo samo da besni. Pono­ vo je nasrnuo na Duku. Tukao ju je najpre žila­ ma po tabanima. To je bio i najčešći metod obra­ čuna s komunistima, koji je Duka dobro zapam­ tila još u niškoj policiji, pre rata. Svaki udarac je izazivao težak bol od kojeg se Duka čas grčila, čas stenjala, a na vrhuncu tih muka kriknula bi koliko je grlo nosi. Kada je od nesnosnih bolova u glavi ostala gotovo nepokretna, Bećarević, Šterić i Popović za trenutak su prestali. Čim je došla k sebi, nastala je druga »tura« mučenja — olov­ kama, koje joj je Šterić strpljivo i vešto, stavljao između prstiju na nogama. Kada joj je svojim koščatim rukama sve jače i jače stiskao prste, Duka se onesvestila. Povratili su je vodom, pa su �ponovo nastavili s mučenjem. Svoju bolesnu maš­ tu agenti su ispoljavali novim vrstama zlostavlja­ nja: tukli su je pesnicama i volovskom žilom po licu i glavi, sipali joj so u usta, udarali je kesicama peska po stomaku, čupali joj čuperke kose, boli je usijanim iglama, velikim sijalicama pekli o či... MASA PRETUČENOG MESA I POLOMLJENIH KOSTIJU Telo su joj slomili, ali ne i duh, prkos i po­ nos. Ostala je Duka hrabra, odvažna, čvrsta kao kamen. Svojim držanjem zadivila je i svoje dru­ garice, s kojima je ove strašne časove doživljava­ la i preživljavala u istoj ćeliji. Bile su to Zora Minderović, Seka Odrljan-Gavrilović, Julijana Dogradić i Radmila Milošević. Julijana se seća da joj je Duka u najtežem trenutku rekla: »Božić me je­ dini tereti, ali nisam ništa priznala. Agenti sum­ njaju da ih Božić zbog velikog kukavičluka laže«. Radmila Milošević se seća i toga kako su Duku jedne noći doveli »strahovito pretučenu. Ja sam do jutra sedela kraj nje i razgovarala. Bila je do kraja konspirativna i nikada ni reči nije rekla. Dr­ žala se hrabro. Mi smo joj stavljali obloge na noge. Bila je jake volje i trudila se da prikrije bolove i da razgovara, čak i da se nasmeši. Ništa nije priznala«. Duka je, kako veli Seka Odrljan, bila toliko uporna da je gotovo i Bećarevića po­ kolebala: »Govorila je leskovačkim dijalektom i glumila primitivku, i to tako da je Bećarević po­ mislio da tuče nevinu ženu«. Sredinom oktobra Specijalna policija je odlu­ čila da Duku, onako izmučenu, izubijanu, u sta­ nju u kome više gotovo nije bilo nade za ozdrav­ ljenje, prebaci u Pritvoreničko odeljenje Opšte državne bolnice. Tu je zatvorenica Danica Nešić bila svedok užasa koji ni u snu nije mogla da zamisli: »Bila je noć. Sa stražarom sam sišla u prizem­ lje, gde se nalazilo kupatilo. U kadi nešto zamota­ no u ćebe, skupljeno u klupče, nekim čudnovatim glasom ječi. Kada sam otkrila ćebe, ja sam se užasnula. Iako sam videla dosta pretučenih, pa i sa­ ma sam bila zlostavljana, takve strahote do tada nisam videla. To je, jednostavno, bila masa izlom­ ljenih kostiju, krvi i modrog, natečenog mesa; �kosa slepljena od zakorele krvi, odeća pocepana i natopljena krvlju. Užas! Od oteklina na glavi, oči su joj bile zatvorene, a nos je sav krvav. Je­ zik joj odebljao... Nisam znala s koje strane da joj priđem; gde god sam je dotakla, to su bile rane i otekline. Trebalo je da je operem da bi je stražari preneli u sobu. Međutim, ja nisam nigde mogla da je dotaknem, jer bi ona jače ječala ili bi se onesvestila. Pošto sam morala da joj zakorelu krv bar sa glave skinem, to sam učinila dok je bila u nesvesti. Kada je došla k svesti, ja sam pokušala da doznam kako se zove, s kojom je grupom uhapšena, ko je progovorio u zatvoru, ka­ ko se ko držao. Ništa mi nije odgovorila, već je rekla da je kriminalka i da su je tako tukli zbog toga što je jednom bogatašu uzela zlato! Sve što je govorila, jedva sam razumela, pošto od odebijalog jezika i ranjavog grla (kroz koje su agenti Specijalne policije gurali metalnu crv da bi je naterali da govori) nije mogla razgovetno da govori. Pa tebe su rastrgli gore od komunista!’ rekoh joj. Ona je tako ćutala da nisam znala da li se ponovo onesvestila ili neće da govori. Stražaru sam rekla da sam je spremila, i ja sam se vratila u bolesničku sobu«. Kada su je stražari, uvijenu u ćebe, »istresli« na bolesnički krevet, Duka više dana i noći nije dolazila k svesti. Gorela je u groznici, buncala, jaukala. Donekle oporavljena, Danica Nešić je, ležeći na susednom krevetu, činila sve što je mo­ gla da joj pomogne i ublaži bolove: kvasila joj us­ ta vodom »jer nije mogla vodu da proguta«, menjala obloge po telu. Kada se, posle nekoliko da­ na, osvestila, banuli su agenti Specijalne policije i ponovo pokušali da s njom »porazgovaraju«. »Nisam čula šta su je pitali«, veli Danica Ne­ šić, »ali sam čula stravično ječanje, koje jc liči­ lo na užasne krikove... Kada su agenti napustili bolesničku sobu i, u besu, s treskom zatvorili vrata, sve smo bile neme i blcde. Kada sam smo­ gla malo snage, sa strahom sam prišla našoj »kriminalki«... Shvatila sam da je važna partijska ličnost. Draginja Dada Konstantinović pozvala me svom krevetu i šapnula da je to Mira Obradović...« Pritvoreničko odeljenje, smešteno u Glavnoj vojnoj bolnici, bilo je jedno od odeljenja Opšte državne bolnice koje je imalo posebne lekare i naj neophodnije instrumente za hirurške interven­ cije. Sve intervencije — hirurške, ginekološko-akušerske i druge — samo su ovde i obavljane, bez �obzira na njihovu težinu. Jedan od lekara Pritvoreničkog odeljenja, dr Veljko Majstorović, seća se tog vremena. »Hirurški slučajevi bili su većinom žrtve po­ licijskog mučenja u toku saslušavanja. Batinanje po tabanima izazivalo je velike potkožne krvne podlive, koji su se kasnije inficirali i zagnojili. Gnoj nije mogao probiti debelu kožu na tabanu, nego sa strane i to tako da je, obično, u jednom komadu otpadala koža sa tabana u vidu otkinutog pendžeta, ostavljajući otvorene i bolne rane koje su zjapile od prstiju do pete. Bilo je strašno gle­ dati ove mučenike kako zbog bolova ne mogu da leže, već sede, držeći se rukama za noge, s izbe­ zumljenim licem od bolova... Ta je zgrada dobro čuvana. Ispred snopova bodljikave žice stajao je jedan stražar, iza njega drugi, a ispred ulaza u zgradu jedan teški mitraljez na nekakvom posto­ lju. Treći stražar stajao je u hodniku iza ulaza, a pred ulazom u bolesničke sobe poslednji«. Duka se dugo oporavljala. Rane su joj s vre­ menom zarasle, ali su je noge jako bolele. »Mora da ih pari i masira a leva noga joj je ukočena«, obaveštavala je Lepa Stamenković sestru Đukinu, pišući joj na cigaretpapiru zašivenom u rubu sal­ veta. — »Bolele su je i oči, imala je napade žuči, često je povraćala.« »Posledice batina« — kako je i sama Duka pisala. U bolnici je Duka našla Lepu Stamenković i Draginju Dadu Konstantinović, koje su kao i ona prošle sličan pakao u Specijalnoj policiji i ovde dovedene da se porode. One su bile veoma bliske jer ih je sve tri čekala ista sudbina — smrt na stratištu u Jajincima. Lepa Stamenković, tekstilna radnica iz Leskovca, pripadala je krugu najborbenijih radnika u Beogradu i vršila je mnoge odgovorne dužnosti u Partiji i sindikatima. Član KPJ postala je 1933. a član MK KPJ za Beograd 1939. godine. Bila je delegat beogradske partijske organizacije na Pe­ toj zemaljskoj konferenciji KPJ. U vreme pripre­ manja oružanog ustanka postala je instruktor PK KPJ za Srbiju u leskovačkom okrugu i jedan od organizatora i rukovodilaca oružanog ustanka u južnoj Srbiji. Kada je, posle jednogodišnjeg bo­ ravka u partizanskim odredima na tom području, avgusta 1942, došla u Niš da, po zadatku PK KPJ za Srbiju, radi u Pokrajinskom povereništvu Niša, policija ju je uhapsila. U policiji se držala hrabro. »Nije htela da kaže čak ni svoje pravo ime« — �stoji u njenom policijskom dosijeu, već se drža­ la kao što se drže prekaljeni i dugogodišnji komu­ nisti.« Duhom nije klonula ni u Specijalnoj poli­ ciji u Beogradu. Kako je bila pred porođajem, prebačena je u Pritvoreničko odeljenje, gde se 14. novembra 1942. i porodila. Draginja Dada Konstantinović, student tehni­ ke, obavljala je, kako navodi Jovan Marjanović, vrlo poverljive zadatke u okupiranom Beogradu: putovala je kao partijski kurir, nabavljala eksplo­ ziv za diverzantske grupe, prenosila ilegalni mate­ rijal, prebacivala ilegalce iz Beograda u Zemun, prenosila oružje iz jednog partijskog rejona u dru­ gi. Uhapšena je februara 1942. godine, istog meseca kada je postalai član KPJ, kao sekretar rejonskog aktiva SKOJ-a na Senjaku. U zatvoru Speci­ jalne policije držala se herojski i ništa nije priz­ nala. Pošto je bila bremenita, prebačena je u Pritvoreničko odeljenje, gde se i porodila. PRIČA O FICI Sa Lepom i Dadom Duka je dugo sedela, pri­ čajući o svom revolucionarnom radu do rata, ak­ cijama u Beogradu za vreme okupacije, držanju u Specijalnoj policiji, postupcima Bećarevića, šterića, Ćore i drugih zlikovaca. S ponosom im je kazivala i o svom drugu Fići Kljajiću, čiji je »pro­ test pred policijama pre rata postao uzor za mno­ ge mlade komuniste«. Ta slika pred policijom, koju joj je Fića pred rat nekoliko puta oživeo, nikada nije izbledela i ona ju je i ovde, kao ohrabrenje, putokaz i opomenu sebi i drugima, pre­ pričavala. A to se dogodilo ovako. Bio je april 1940. godine. Posle pada više ev­ ropskih država, rat se uveliko primicao Jugosla­ viji. Značajna granična mesta neprekidno su bila pod prismotrom jugoslovenske policije. Tako je bilo i sa Đerdapom, važnim graničnim objektom prema Rumuniji. Policija je često i iznenada pre­ tresala i pregledala putnike na brodovima, traže­ ći, navodno, špijune i švercere. Prilikom takvog jednog pretresa uhvaćen je i Fića Kljajić s kofe­ rom u kom je bio partijski materijal. Brodom »Karađorđe« Fića je putovao iz Prahova u Donji Milanovac. Zagledan u lepote obala Dunava, odjednom je opazio kako policija pretresa putnike. Nije stigao da kofer sa zabra- �njenim materijalom negde sakrije. Pretresli su ga, vezali i odmah sproveli u Beograd. U koferu policiji već odranije poznatog par­ tijskog aktiviste bila su tri primerka »Proletera«, dva »Pisma Inicijativnog odbora Stranke radnog naroda«, sedam brošura Georgija Dimitrova, »Rat i radnička klasa kapitalističkih zemalja«, stotinak letaka »Radnom narodu Niša i okoline«, primerak uvodnog dela »Istorija SKP(b)« i pesma »Mome sinu vojniku«. Policijskom agentu Miloradu Markoviću, koji ga je lišio slobode, Fića je na prvom saslušanju Ispričao izmišljenu verziju o tome kako se kod njega našao zabranjeni materijal. Putovao je, ve­ li, kao delegat niških radnika na kongres Saveza kožarsko-prerađivačkih radnika, koji je trebalo da se održi 24. marta 1940. u Slavonskom Brodu. Kad je u Beogradu saznao da je kongres odložen, is­ tim se putem vratio u Zaječar. Na putu se slučaj­ no sreo s nepoznatim mladićem, studentom. Iz razgovora s njim uvideo je da su istomišljenici 0 mnogim pitanjima, naročito o ratu i skupoći. U optužnici protiv Filipa Kljajića, koji je uskoro izveden pred sud, stajao je: »Posle dužeg razgovo­ ra taj mu je mladić poverio da ima kod sebe ve­ ći broj letaka u kojima se govori protiv rata i skupoće, pa mu je rekao da bi bilo dobro da uzme jedan broj tih letaka i da ih razdeli radnicima. Kljajić ih je primio i stavio u svoj koferčić a da prethodno nije proverio šta se nalazi u prim­ ljenom zavežljaju.« Islednik Vujković, nepokolebljiv u nameri da ga batinama i mučenjem slomi, nije prihvatio ta­ kvu verziju Filipove priče. S njim je u samici Glavnjače proveo čitavu noć i sve činio da mu iz­ nudi priznanje. Kada to obećanjima, vikanjem, psovanjem i pretnjama nije postigao, prešao je na svoj omiljeni »posao«. Najprc ga je žilama tu­ kao po tabanima. Fića je udarce stoički podnosio 1 svaki put, posle dva-tri udarca, na pitanje Vujkovića od koga je materijal primio, odgovarao: »To je moja tajna!« Tada bi pljuštali sve češći i jači udarci. Iako sav slomljen, gotovo nepokretan, Fića je izdržao i kada ga je, vešto i strpljivo, olovkama mučio Đorđe Kosmajac. Bio je to agent Antikomunističkog odseka beogradske policije, su­ rov i neuravnotežen, od preležanih boginja. On je divljao: »Od koga si materijal primio i kome si ga nosio?!« �Tražio je od Fiće da prizna. A on, sav u znoju od strašnih bolova, ponavljao je: »To je moja tajna!« Na mnogo teže muke stavio je Fiću sutra­ dan Vujković, verni sluga i čuvar kraljevskog re­ žima. Sada je pozvao žandarma i naredio da mu donese dve kofe: jednu s vodom, a drugu praz­ nu. Zahtevao je zatim da praznu kofu veže kanapom za Fićine mošnice i da u nju presipa vodu iz druge. Fića je dugo izdržavao muke, sve dok jdenog trenutka nije od bolova pao u nesvest. Kada se, posle polivanja vodom, osvestio, na Vujkovićevo pitanje da li sada može saznati njego­ vu tajnu, odgovorio je: »Ne! Ja samo pred svojom Partijom nemam tajni! Vama ništa neću reći!« Na zajedljivu Vujkovićevu primedbu da je »teško Srbin biti«, Fića je odgovorio: »Da, ali lepo!« Tromesečna istraga nije slomila snažan duh Filipa Kljajića. Ne uspevši da ga silom natera da prizna, policija je odlučila da ga sredinom ju­ la 1940. prebaci na Adu Ciganliju i preda Sudu za zaštitu države. »Takav je bio moj Fića. Hrabar, izdržljiv, ne­ pokolebljiv. Ja ga ne smem obrukati«, završila je toplu priču o čoveku koga je gotovo jednako i volela i poštovala. PORUKE IZ ZATVORA Mala rešetkasta okna na bolničkoj sobi ili u hodniku Pritvoreničkog odeljenja bila su sada jedini dodir sa spoljnim svetom. Kako se javiti svojima? Kako ponovo videti Borjankinog sinči­ ća Gigu, »koga su«, kako je zapisao Dragan Marković, »ona i Jelena Popović često uzimale od Đurđevićevih i šetale ga u kolicima na čijem su se dnu skrivali udžbenici Partije i vesti koje su brzo i sigurno morale negde da stignu. Kako? U trenucima samoće, kada su agenti bili van njene sobe, pisala je poruke na zavojima, kojima su je previjali ili na parčićima hartije, zašivenim paž­ ljivo u rub maramice. Pokušaji nisu bili uzalud­ ni«. U prvom pismu Duka je sestri Dragici, koja joj je svakog dana donosila ručak, a preobuku sa­ mo sredom, ispisala podatke koje je o sebi dala �policiji i od nje tražila da što pre pođe u selo Brestovac i pokuša da uredi tako da opština po­ liciji pošalje odgovor iste sadržine. Pisala je: »Rođena sam 1915. godine u Brestovcu. Ču­ vale su me tetke Selima i Mitra i Anđina majka. Tri razreda osnovne škole sam učila u Konjuvcu. 1931. godine otišla sam u Leskovac i do 1937. go­ dine učila zanat i radila u Leskovcu. Onda sam otišla u Skoplje i venčala se sa Ljubom. Otvorili smo limarsku radnju i tamo živeli do rata. On je poginuo u Novom Sadu, a ja sam došla ova­ mo, radila kod Stanče i stanovala kod Mirka u Đurićevoj, a posle kod Savića. Sa Borjankom sam se srela kod Mostara i pogodila da radim. Ljuba je bio u Banatu kod Jovana Atanackovića, nje­ gov otac je Nikolaj a majka Mari ja... Otac Jovan Jovanović, majka Stana Stojanović, umrla, brat stariji, godina 35, Milan, dva strica, Gligorije i mlađi Radovan. Starija sestra Stana, kćerke Persa i Stanojka, mlađa sestra Mileva nema dece... Otac iz Brestovca, a majka iz Brestovine. Oni su umrli i nema nikoga. Pitao me za Anđinog oca i majku, rekla sam njihovo ime, ako nemate nov­ ca uzajmite, ja ću vratiti, vadite me što pre...« Sestra Dragica je požurila, ali je kasno stigla u selo Brestovac. Opština je, naime, na zahtev Specijalne policije iz Beograda, već bila odgovo­ rila da u dokumentima, opštinskim i crkvenim, nikakvih podataka nema o Mirjani Obradović. Ta­ ko je taj Đukin pokušaj da olakša svoj položaj — ostao uzaludan. Ipak nije gubila nadu u mogućnost spašava­ nja iz zatvora Specijalne policije, sve dok zapis­ nik o njoj, kako je govorila, ne bude gotov. »Mož­ da bi mogli nešto da uradite ti ili Stanče preko Lale!« pisala je sestri Dragici iz bolnice. »Budite oprezni. Ako imate koji dinar — možete, a ako nemate, nem ojte... Zapisnik mi nije gotov. In­ tervencija vredi preko Šterića. Prema meni je ljubazan, ali mi stalno preti, treba mu dati no­ vaca. .. Verujem, kad bi se bolje zauzela, bila bi napolje... jer sam čvrsta.« Spasa joj, međutim, nije bilo. Neprijatelj je bio suviše nemilosrdan da bi joj poštedeo život. Toga je, čini se, već u bolnici i ona postala svesna. To saznanje, koje je u stanju da čoveka do­ vede do ludila ili da ga baci u neku čudnu rav­ nodušnost, nije razorilo Đukin duh. Kao da je i sama bila svesna da u borbi između dva nepomir- �1jiva protivnika nema pardona: ili jedan ili dru­ gi. Ona nije bila malodušna ni od one vrste ljudi koje u teškim trenucima treba tešiti ili hrabriti. To ona nije volela. Bila je svesna da će umreti, još svesnija onoga — za šla će umreti. Pisma koja je iz bolnice ili iz zatvora u Đušinoj ulici pisala, svedoče da je Duka imala izu­ zetno mnogo ljubavi prema ljudima«, a što joj se više bližio kraj, ta ljubav je postajala sve veća. Jednom ona piše ovako: »Onaj veš koji nije moj, pošalji paketom na adresu Milica Đačić. Po­ šalji njima moj žuti kombine i lila haljinu. Mi­ lici gledaj da pošalješ paket, jer će biti hrabrija. To udesi sa N anom ...!« Drugi put traži: »Molim te otiđi u Kraljice Marije ulicu broj 67, dvorište, traži Ružu Brečević i reci joj da se njena sestra Ljubica nalazi u voj­ noj bolnici, pritvoreničko odeljenje. Neka joj po­ šalju ručak i salvet... Molim te ako možeš od­ mah idi u Kralja Milana br. 70, desno u dvoriš­ tu, šuster Nenad Branković, kaži da je Mara u bolnici i da može da joj donosi svakog dana ru­ čak.« Rešenje o upućivanju u logor i zapisnik o saslušanju u Upravi grada Beograda �I Lepu Stamenković je povezala sa sestrom Dragicom, od koje je zatražila da se za malog Bo­ ška, sinčića kojeg je Lepa rodila u Prilvoreničkom odeljenju, zauzme koliko god bude mogla. »Za Boška bi trebalo da se izvadi krštenica, da bi dobijao sapun i griz. To je tu u krugu, u bol­ ničkoj kapeli, to neka uradi Mara, traži joj neš­ to staro za Boška... Lepa ne valja, ima tempera­ turu. Boško je zlatan, a vunu smo dobile. Pošalji i sapun.« Decu Borjanke i Predraga Đurđevića, Gigu i Mirka, volela je kao da su njena i gotovo da nije bilo pisma u kojem se za njih nije interesovala: »Kako su Giga i Mirko! Kako se Giga oseća kad ne maze njega, već Mirka. I kod najvećih muka ja pričam o Gigi, pa me kritikuju. Svi se raduje­ mo za Mirkovo ime, jer mislimo da će doneti m i r . ..« Stigla je Duka da iz zatvora u Đušinoj ulici, i to u trenucima kada se donosila odluka o nje­ noj sudbini, poruči drugovima: »Otišli su u Grocku 180 agenata, ako možeš, javi odmah!« �K R IV A C PRVE K A T E G O R IJE Specijalna policija je Duku nekoliko puta iz bolnice vraćala u zatvor u Đušinoj ulici, pokuša­ vajući, po ko zna koji put, da od nje iznudi priz­ nanje. Kada to, i pored strašnog mučenja i zlo­ stavljanja, nije uspela, Specijalna policija je 23. marta 1943. donela rešenje da se Duka, kao kri­ vac prve kategorije, uputi u koncentracioni lo­ gor na Banjici. Tekst te odluke je glasio: »Uprava grada Beograda, Odeljenje Specijal­ ne policije, na osnovu člana 13 Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi... rešava ida se Obradović Mirjana, radnica, žena Obradović Ljubomira, bravara, rođena 1915. godine u Brestovcu, srez jablanički, kći Jovanović Jovana i Stane, rođ. Stojanović, Srpkinja, vere pravo­ slavne, udata bez dece, navodno neosuđivana i nekažnjavana, stavi u koncentracioni logor, kao opasna po javnu bezbednost, mir i red u zem­ lji, s tim da u logoru ostane trajno, kao krivac prve kategorije. Saopštiti joj ovo rešenje i odmah ga izvršiti. OBRAZLOŽENJE Obradović Mirjana je bila viša veza Božić Radivoju, privatnom činovniku, organizovanom ko­ munisti, koji je rukovodio sa dve organizovane komunističke jedinice. Održavala je sa Božićem svakodnevne ulične sastanke u leto i jesen 1942. godine, na kojima je prenosila Božiću naređenja od viših funkcionera KP a primala od njega izveštaj za ove. Prema tome, bila je organizovani član KPJ i član nekog višeg foruma. Mirjana ovo ne priznaje, ali je Božić označava kao takvu. Sem toga i Stojanović — Jovanović Zora, privatna činov­ nica, koja svoju krivicu priznaje, kaže da joj Mir­ jana liči na ženu sa kojom ju je povezao Božić po partijskom zadatku, ali da ništa ne može da tvrdi sa sigurnošću, pošto se sa tom ženskom sa­ stala samo jednom ... Mirjani se ne srne dozvoliti dalje slobodno kretanje, već se mora onemogućiti u svakoj ak­ ciji. ..« �SUŽANJ »KUĆE SMRTI. Koncentracioni logor na Banjici, čiji je zato­ čenik Duka Dinić postala 28. marta 1943. godine, smešten u kasarni 18. pešadijskog puka i opasan zidom visokim pet metara s velikim brojem mi­ traljeza — bio je namenjen da uništi rodoljube i borce protiv fašizma i slomi otpor naroda. Ide­ ja o »kući smrti« ponikla je još maja 1941. kada su se kvislinzi sporazumeli s Nemcima o izgrad­ nji »jednog koncentracionog logora u koji bi bi­ li prikupljeni svi poznati komunisti«. Napad Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. ubrzao je proces formiranja logora. Petog jula nemački komandant grada i Gestapo odlučili su da se »organizuje koncentracioni logor na Banjici u naj­ kraćem roku«. Prvi zatočenici dovedeni su već 9. jula 1941. godine, a poslednji 2. oktobra 1944, dan pre zvaničnog raspuštanja logora. Kroz taj pakao, prema knjigama evidencije i podacima, koje je objavila Državna komisija za zločine, prošlo je 23.697 ljudi, od kojih se najveći broj više nikada nije vratio. U taj broj ulazi i oko 3.000 žena, od kojih je više od 500 streliano. Upravnik logora na Banjici i glavni tamničar bio je krvolok Svetozar Vujković, koji je na tom dželatskom položaju ostao sve dok jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije nisu došle nadomak Beograda. Tada je, sa svojim gospoda­ rima, Nemcima — pobegao. Bio je t»» neugledan čovek, srednjeg rasta, trbušast, velikih obrva ko­ je su mu visile kao da ih je savijao u pletenice, s ustima razvučenim gotovo do ušiju. Nosio je ci­ lindar, džokejske pantalone i velike naočare iza kojih su gledale pakosne oči. Vujković je Šaku Franoviću ličio »na crnu utvaru; imao je kreštav glas kao u sove. Smejao se kad se drugi mučio, a kad se ljutio, prelazio je u besni vrisak koji je podsećao na vrisak konja koji rže. Kad čoveku prilazi, ima se utisak da će ga, kao gladna hi­ jena, sveg raščupati«. Pomoćnik nemačkog komandanta logora bio je Petar Kriger, folksdojčer i bivši trgovački po­ moćnik iz Crvenke, mali i ružan nacista, u stvari, sadista, degenerik i zločinac. Njegova pojava je, kako je zapisao Velibor Gligorić, »donosila sa so­ bom nešto gadno i ljigavo, nešto što vređa lik muškarca. Nije bio ni dete, ni čovek«. Kriger je imao dva zadovoljstva: da glađu iznurava i zlo5 Duka Dinić 55 �66 stavlja zatvorenike i da, pred veće, kad logor očekuje prozivku za streljanje, sa cvećem odlazi na udvaranje Vujkovićevoj kćerki. Voleo je da mlade, lepe i punačke žene tuče po grudima; kad bi se od udaranja umorio, onda bi ih, kako se is­ tiče u saopštenju Državne komisije za zločine, »pendrekom bušio po grudima i polnim organi­ ma«. Doktor Jung, visok i snažan dželat, »tipične nemačke glave«, krut i prek, pre je bio grobar nego logorski lekar. On je prisustvovao vešanjima i streljanjima i konstatovao smrt; puštao je cijankali u gasne komore i hemijskim sredstvima palio leševe. Uživao je da pre streljanja, kredom na odeći, obeležava mesto srca stradalnika — ka­ ko bi dželati imali što tačniju metu; posle stre­ ljanja revolverom je ubijao one koji bi još po­ kazivali znake života. Povremeni gost logora bio je i Božidar Bećarević; dolazio je da bi one koje su svakodnev­ ni prizori smrti iznurili, ponovo vraćao u policiju i iznuđivao od njih priznanja. Njima uz bok, kao verni poslušnici i izmećari, bili su i ostali tamničari: komandir straže Nedeljko Rajkov, zvani Zlić, i ključari Milan Kobiljski Lala, Milan Trifunović, Radovan Gudelj, Obrad Belić, Dragutin Zagorac, Gvozden Simeonović, Danilo Marković, Arsen Srdić i Dragan Beronja. Svi su oni bili neljudi i krvopije, ali se svaki po nečemu izdvajao i razlikovao od osta­ lih: Nedeljko Rajkov je pljačkao ubijene zatoče­ nike, kundakom tukao žrtve i lažno ih optuživao; Kobiljski je tražio i primao mito, krao hranu iz paketa poslatih zatvorenicima pa im je sve to pro­ davao za skupe pare, pendrekom tukao žene i de­ vo jke za vreme kupanja, vezivao lancima žrtve pre streljanja, a na pozive teško obolelih odgova­ rao: »Zovite me tek kad umrete!«; Mirković je pritvorenike tukao gvozdenom polugom kojom je zatvarao vrata i kao sulud vikao: »Sad pikiram kao štuka!«; Trifunović je pojedince i Čitave sobe budzašto predlagao upravniku za strelja­ nje ili za teške kazne, a žrtve pre streljanja ismejavao, skidao im odela, pljačkao ih i vezivao žicom; Gudelj je nemilosrdno tukao žrtve i terao ih da skaču »žablji skok«, da hodaju »pasjim ho­ dom«, da brzo zaležu i ustaju; Simeonović je od rođaka zatvorenika primao stvari od vrednosti da bi im omogućio da ih, kada bi išli na posao van logora, »videli izdaleka«... �Takvim nakazama od ljudi bili su, na mi­ lost i nemilost, prepušteni i takvi likovi boraca, rodoljuba i komunista kao: Jelena ćetković, Du­ ka Dinić, Drinka Pavlović, Kristina Kovačević, Julija Delere, Slavka Đurđević-Đuričić, Olga T. Jovanović i Olga M. Jovanović, Olga Kršulj, Lepa Laloš-Vujošević, Milica Radulaški, Dara Pavlović, Draginja Gina Radovanović-Marinković, Draginja Dada Konstantinović, Slobodanka Danka Savić, Zora Ilić-Obradović, Desanka Ležajić, Milica Đa­ čić, Mila Dimić, Leposava Mihajlović, Jelena Hadjinikolić, Sofija Vunjak, Margita Hladni, Amalija Pothraški, Radmila Šnajder... Kao i sve krivce prve kategorije, Duku je sa­ čekala soba smrti, po zlu poznata »trideset osmi­ ca«, iz koje će, posle dvomesečnog čamovanja, poći na stratište. Ta je soba bila prepuna žena — boraca i članova udarnih grupa, političkih i par­ tijskih aktivistkinja, članova Partije i SKOJ-a. One su tu živele poslednje dane, uzdignuta čela, hrabro. One su, kako piše u monografiji »Žene Srbije u NOB«, uspele da, uprkos krajnoj suro­ vosti logorskog režima i minimalnim mogućnosti­ ma za rad, u svojim sobama organizuju život u kolektivu i da kroz razne forme rada održavaju duh otpora i veru u pobedu i da to prenose na sve logorašice. Zavele su proste gimnastičke vežbe koje su, uz muziku na češlju, mogle da izvo­ de na skučenom prostoru; održavale su povreme­ no časove stranih jezika, naravno samo usme­ no; prepričavale su romane, pripovetke, filmove; svako drugo-treće veče izvodile su pozorišne ko­ made po sećanju, a uz ove predstave spreman je obavezno i vrabac. Jedna drugarica je dobila u ambulanti na poklon igle za pletenje, i tada je počelo preštrikavanje džempera i izrada malih ukrasnih predmeta i igračaka od vune, koje su logorašice slale za uspomenu svojoj deci i rodi­ teljima. Na maramicama i peškirima, iskroje­ nim iz komada rublja, vezene su simbolične šare, parole, poruke i imena svojih najmilijih. Od kr­ pica od odela pravljene su lutke, od izvučenih vlakana vezeni su umetnički gobleni... Policajci nisu mogli da shvate moral zatvorenika. Izmiš­ ljali su kazne i mučenja kojima bi slomili njihov otpor i naterali ih da skrušeno i sa strahom iš­ čekuju streljanje. Skrušenosti i straha, međutim, nikada nije bilo. Do poslednjeg časa postojanja logora i do poslednjeg streljanja — žene su od5* 57 �lazile na gubilište ponosne, prkosne, sa pesmom i izvikujući parole. Preživeli logoraši ih se sećaju sa divljenjem.« POZDRAV B O R C IM A I SLOBO DI Poslednjih dana svog kratkog života Duka je u Banjičkom logoru na sve mislila, a na sebe i blisku smrt najmanje. Želela je da dogori hrab­ ro i da svoj dvomesečni logorski život ispuni razmišljanjima o drugima, kojima je sebe bez os­ tatka darovala. Teško je hodala, pa se, kako se seća Danka Karišić, opirala na pete »pošto su joj tabani bili gnojavi«. Najviše je razmišljala 0 ljudima s kojima je do hapšenja radila i bori­ la se, zatim je plela i vezla simbolične šare, izra­ đivala lutke. Posle nje su, kao dokument i po­ tresno svedočanstvo, ostale dve parole koje je, crvenim koncem, izvezla na maramici i poslala van logora: »Živela Narodnooslobodilačka vojska 1 partizanski odredi!« i »Smrt fašizmu — sloboda narodu!« U pismu s kojim je maramicu poslala, pisala je da ih »hrabrim partizanima šalje dru­ garica iz . . . Đ. D.« Taj pozdrav narodnoj vojsci i ta čudesna vera u pobedu nad fašizmom, koju nisu slomili ni krvavi tamničari ni bliza smrt, uputila je, dakle, onima koji su se puškom borili, a, možda, najpre, svome Fići, ne znajući da je on upravo tada, kao glasoviti proleterski komesar, vodio Prvu prole­ tersku diviziju iz borbe u borbu, iz pobede u po­ bedu, ka Neretvi i S rb iji... Duka Dinić je streljana 25. maja 1943. na strelištu u Jaj inčima. Poslednju prozivku, koju je Vujković izvršio s praga »trideset osmice«, mirno je dočekala. Kako se, zbog bolova u prebi­ jenim nogama, nije mogla da opre na stopala, tam­ ničari su je do »marice« izveli na kolicima. Iza nje je, u Specijalnoj policiji i u logoru na Banjici, nakon osmomesečnog mučenja i suoča­ vanja, ostao prazan dosije, a u njemu i jedno svedočanstvo, ispisano rukom krvnika Bećarevića: »I pored svih sredstava, nije htela da prizna ni svoje pravo ime. Vodimo je kao Mirjanu Obradović. Ali, ko je ona, u stvari? Na suočenjima s drugim uhapšenicima samo je govorila: 'Ja ih ne poznajem!’ To je sve što je pristala da kaže na saslušanjima.« �Pozdravi narodnoj vojsci iz Banjičkog logora (vez Duke Dinić na maramici); �70 Božidar Bećarević je, pored svih sredstava ko­ je je upotrebio, ostao nemoćan. Svojim potpi­ som istražnog dokumenta i sam je, bez obzira na to koliko je toga bio svestan, potvrdio da se Du­ ka pred klasnim neprijateljem držala herojski. Na poslednji put, u Jajince »maricom« i u pratnji ubica Vujkovića i Krigera, krenula je sa Lepom Laloš Vujošević, Milicom Radulaški, Da­ rom Pavlović, Draginjom Ginom Radovanović Marinković, Draginjom Dadom Konstatinović, Alek­ sandrom Cacom Golubović, Angelinom Nedeljković Milosavljević, Milenom ćorković, Olgom Petrović, Dragicom ćorković, Bosiljkom Bačić, Anđelijom Galović, Leposavom Mitrović, Zorom Selaković, Verom Janićijević, Teodorom Lončarević, Natalijom Sinadinović, Jelenom Sarić, Milkom Milošević, Milicom Katić, Vidom Malešević, Ankom Budimir, Ljubinom Mitić i Verom Stojišić. Rastajući se od drugarica i saboraca koje su, u očekivanju sopstvene smrti, ostale u »trideset osmici«, one su, lepo očešljane i uredne, sa crve­ nim mašnama u kosi, klicale: »živela sloboda!« »Dole fašizam!« »Dole krvnici!«... Iz Jajinaca se ni tog puta, kao i u bezbroj prilika ranije, niko, sem Vujkovića i njegovih dželata, nije vratio da bi posvedočio kakav je bio poslednji oproštaj sa životom ovih hrabrih žena. U smiraj dana proneo se »kućom smrti« šapat da je Duka i na strelištu klicala slobodi, Partiji i pobedi. Dželatu Svetozaru Vujkoviću je prkosno dobacila: »Vidite li da komunistima ne možete ništa! Nas ima m nogo...!« Tako je umrla Duka Dinić, po Jeleni Popović, »jedna od najhrabrijih i najhumanijih žena Sr­ bije«. Svojim držanjem i svojom smrću ona je ušla u red mnogih znanih i neznanih vojnika revolucije iz redova žena kojima je drug Tito odao priznanje i ovim rečima: »Bilo je dosta zadataka koji su posebno po­ vjeravani ženama i koje su one savjesno i disciplinovano izvršavale izlažući se i najvećim opas­ nostima. Svoju hrabrost žene su ravnopravno do­ kazivale i onda kada bi pale u ruke policije, u trenucima najvećeg zlostavljanja i mučenja«. Priznanje za herojstvo na svoj način je odao i Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju. On je, u je­ sen 1943. godine, ovako obavestio Centralni komi­ tet Komunističke partije Jugoslavije: �»Herojski su se držali od poznatih Vama: Đuro Strugar, Šunja (Vukica Mitrović — S. M.), Janko Lisjak Puška i njegova drugarica omladin­ ka Desanka Ležajić, Trajko Stamenković i Fićina drugarica (Duka Dinić — S. M.).« Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, »za osvjedočena djela na bojnom polju i herojsko držanje pred nepri­ jateljem«, odlikovalo je 6. jula 1945. godine Đurđelenu Duku Dinić Ordenom narodnog heroja. 71 �REČ AUTORA Izuzetan lik Đurđelene Duke Dinić zapazio sam kad sam pre nekoliko godina radio na opširnoj mo­ nografiji Filipa Kljajića Fiće, čija je ona bila dru­ garica i saborac. Od tada sam i počeo da prikup­ ljam građu, koje, istini za volju, nema mnogo, da bih jednog dana pokušao da o toj divnoj i hrabroj devojci napišem podužu povest preko koje bih čita­ oce, naročito decu i omladinu, upoznao sa »jednom od najhumanijih i najhrabrijih žena Srbije«. Duka Dinić je kratko živela, tridesetak godina. Ali njen ljudski lik ostao je duboko u srcu i misli­ ma svih koji su je znali i poznavali, koji su s njom radili i borili se. Stoga sam se, u težnji da što vernije predstavim njen život i rad, pre svega oslonio na kazivanja rodbine — sestara Anđe i Dragicc i brata Draška, i saboraca — Mare Naceve, Jelene Popović i Razumenke Zume Petrović. Mnogo su mi po­ mogla, naročito kada je reč o Đukinom držanju u Specijalnoj policiji i Banjičkom logoru, i sećanja Veselinke Malinske, Zore Minderović, Julijane Dograjić, Zore Kulindžan Božović, šaka Franovića, Radmile Milošević, Seke Odrljan-Gavrilović, Predraga i Borjanke Đurđević, Danice Nešić i Danke Bajić Karišić (reč je o sećanjima koja se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda). Imao sam mogućnosti da dođem i do sačuvanih dokumenata Specijalne policije, saslu- �sanja i isleđenja, koja na svoj način govore o izuzetnoj hrabrosti Duke Dinić, a posebno do Đukinih pisama koje je iz zatvora slala rodbini i saborcima (originali se nalaze u Arhivu Srbije). 73 �P OGOV OR 74 U plejadi žena revolucionarnih aktivistkinja predratnog radničkog i komunističkog pokreta, boraca narodnooslobodilačkog rata i revolucije i partijskih rukovodilaca — vidno mesto zauzima Đurđelena Duka Dinić. Odrasla u naprednoj pustorečkoj seljačkoj porodici, Duka je, kao i mnoge mlade devojke njenog kraja, i ne samo toga kraja, i ne samo Srbije, napustila svoje rodno selo tražeći izlaza iz tadašnjeg teškog seoskog života mnogočlane poro­ dice koju je trebalo ishraniti da bi u novim saznanjima i novim, širim vidicima sagledala ži­ vot u celini. Mnoge su na tom putu malaksale, dok je Duka, podržana verom u novi život svoga oca i svoje porodice, a pre svega snagom svoje snažne i vedre ličnosti, koja nije prezala ni od najtežeg fizičkog rada, uspela da na tom putu iz­ drži do kraja, hrabro i ponosno. Novi život, koji je započeo u Leskovcu, na­ stavio se u Nišu, zatim u Valjevu i Beogradu. S mnogo teških iskušenja, nedvosmisleno je kre­ nula putem borbe. Podjednako je krupno njeno delo i njen doprinos revolucionarnoj borbi, ka- �ko Niša, tako i Beograda, ova dva značajna centra revolucionarne borbe u Srbiji. Radnica fabrike koža u Nišu, mlada i zdra­ va dvadesetogodišnja devojka Duka Dinić, osetila je na svom i iskustvu radničke klase svoje i drugih fabrika, gde je stekla brojne prijatelje, svu težinu kapitalističke eksploatacije, a posebno težak položaj radnica žena. Nije joj bilo teško da se upozna i duboko oseti smisao borbe rad­ ničkog i naprednog pokreta u kojoj su niški rad­ nici imali već dug revolucionarni put. Smelo se uključila u borbu preko svojih drugova iz Fabri­ ke koža. Sa puno oduševljenja, beskompromisnog stava i ljubavi za saborce, Duka započinje svo­ ju revolucionarnu delatnost rasturanjem štampe i letaka da bi vrlo brzo postala istaknuti aktivis­ ta. Jedan je od organizatora štrajka kožarskih radnika Niša, u sklopu štrajka kožarskih i tek­ stilnih radnika Srbije, zatim učesnik ilegalnih sa­ stanaka kojim rukovodi radnički borac, partij­ ski aktivista Filip Fića Kljajić. Učestvuje u le­ galnim formama rada radničkog sindikalnog po­ kreta, prikuplja pomoć za uhapšene radničke i komunističke borce. Svesno se opredeljujući za politiku Komu­ nističke partije, ona ne preza ni od čega i bez straha zastupa interese radničke klase. Njena de­ latnost postaje sve vidljivija i svojim radom okup­ lja veliki broj simpatizera KPJ. I tako se naš­ la među progonjenim komunistima. Uskoro je uhapšena zajedno sa grupom drugova. U zatvoru, teško mučena, ostaje dosledan bo­ rac po primeru njenih starijih drugova i druga­ rica o kojima je slušala i čijim se držanjem odu­ ševljavala. I ta žena — Duka Dinić — puna lju­ bavi za svoje saborce, pokazuje u policiji svoj novi lik — komuniste heroja koji će za ideale pravedne borbe, za komuinstičke ideje, za sve one koji se bore, izdržati sve. Misleći na njih, ostajala je nema pred klasnim neprijateljem i ste­ kla izuzetno mesto u revolucionarnoj borb i iljubav svih onih koje je znala, na koje je mislila, sa ko­ jima se borila. Kada se pred sam rat našla na slobodi, već narušenog zdravlja od mučenja u policiji, Duka je nastavila ilegalnu delatnost u Valjevu. Dobi­ la je nove zadatke, među kojima i rukovođenje komisijom za rad sa ženama, rad koji je bio od velikog značaja zbog rata na pomolu i uloge že- �ne u njemu. Da bi široki masovni pokret žena za političku i ekonomsku ravnopravnost mogao đa se usmeri na borbu protiv fašizma, Duka je mo­ gla na njoj svojstven način đa najbolje objasni radnim ženama šta znači ekonomska eksploataci­ ja, šta znači politička platforma Komunističke partije u kojoj žena ima ravnopravan položaj. Lično se povezujući sa mnogim ženama radnici­ ma, imala je velikog uspeha u njihovoj orijenta­ ciji ka naprednom pokretu. U nemogućnosti da ostane duže u Valjevu zbog progona policije, koja je u njoj osetila jed­ nog od najhrabrijih agitatora naprednog pokreta, morala je Duka da pređe u Beograd, u kome do­ življava nemačku okupaciju. Pripreme za oru­ žani ustanak već su počele, njen životni drug i saborac Fića Kljajić, ilegalac, postaje jedan od organizatora ustanka u Srbiji. U to vreme, radeći sa njim u Beogradu, uspostavlja veze sa istak­ nutim ilegalcima — partijskim rukovodiocima, neumorno radi sa još većim oduševljenjem u kru­ gu svojih saboraca i s pravom traži i od drugih da slede njen primer. Kada je Komunistička partija Jugoslavije po­ zvala narode na ustanak, u borbi protiv okupa­ tora, i komuniste da stanu u prve redove te bor­ be, ona sa svojom partijskom organizacijom za­ počinje ilegalnu delatnost, organizuje diverzantske grupe i smele akcije protiv okupatora. Ona ne učestvuje u radu samo svoje partijske organiza­ cije na Senjaku, čiji je i sekretar, već mnogo ši­ re: uspostavlja veze i sa drugim partijskim pun­ ktovima, a zajedno sa onima koje je organizovala učestvuje u raznim akcijama — sečenje tele­ fonskih kablova, paljenje nemačkih kamiona, is­ pisivanje parola, uništavanje neprijateljske štam­ pe, rasturanje letaka. Istorija narodnooslobodilačkog rata pridaje veliki značaj letu i jeseni 1941. godine u Beogradu, zbog snažnog otpora okupa­ toru, u kome učestvuje i Duka. Raznovrsni su ob­ lici borbe u okupiranom gradu. Okupatoru i do­ maćim izdajnicima nije se smelo dopustiti da strahovladom uništavaju rodoljube i svaku mi­ sao u otporu. U gradu je radila partijska štam­ parija iz koje je izlazilo stotine letaka i biltena koje je trebalo doturiti širokim slojevima rodolju­ bivog stanovništva. Duka je sa svojim drugovima učestvovala i u ovoj širokoj agitacionoj i propa­ gandnoj delatnosti i sticala nove drugove i saborce. �U takvom Beogradu, u vreme u kome je u njemu zivela i radila Duka Dinić, agenti Specijal­ ne policije i Gestapoa hapsili su sve one za koje su verovali da pripadaju narodnooslobodilačkom pokretu. Zatvori i logor na Banjici bili su prepu­ ni rodoljuba, komunista i njihovih porodica. Me­ đu njima i Đukini saborci, koje ona podržava u hrabrom držanju organizujući slanje paketa, is­ pisujući tople drugarske reći u hlebu koji šalje i prihvatajući brigu o njihovim porodicama, deci i roditeljima. Patnje koje su oni podnosili ni­ su ih slomile, kao ni njihove drugove na slobodi, koji preduzimaju nove akcije, stvaraju nove par­ tijske i skojevske organizacije, u sve većem bro­ ju odlaze u odrede, koji su, pretrpevši teške gu­ bitke u nemačkoj ofanzivi na slobodnu teritori­ ju Srbije, ponovno oživljavali, baš kao i nove or­ ganizacije u Beogradu. Svakodnevna streljanja svedoče o herojstvu naroda. Posle martovske provale početkom 1942. godi­ ne, beogradska partijska organizacija je teško oporavljala. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju u leto 1942. poverava onima koji su u »dosadaš­ njim i sadanjim radom to zaslužili«, koji će »čas­ no ispuniti sve zadatke« i biti »dosledni tradici­ jama beogradske mesne organizacije« — rukovo­ đenje beogradskom organizacijom. Među izabra­ nima je i Duka Dinić, jedna od onih o kojima je drug Tito rekao da su »spremni na sve«. Sada, u novim uslovima, Duka ispoljava spo­ sobnost za samostalno rukovođenje. Na teritori­ ji na kojoj deluje uskoro se obnavljaju partijske organizacije, novi borci odlaze u partizanske od­ rede, sve je više i onih koji pronalaze i svoje ve­ ze za odlazak u borbu. Kao odgovor na ove pojačane akcije, na no­ ve letke koji se rasturaju po gradu, pojavu »Gla­ sa«, lista narodnooslobodilačkog fronta Srbije u gradu, na spontan i ne uvek organizovan otpor zbog velikog terora, Specijalna policija organizuje nove potere za partijskim aktivistima i ruko­ vodiocima. Obaveštavajući javnost o uništenju svakog pokreta u Beogradu i koristeći se slabo­ stima pojedinaca, pravi planove za nova hapše­ nja. Te jeseni 1942. godine policija vrši svako­ dnevna streljanja, ne preza od ubistva mlade devojke na ulici Beograda, od mučenja pod kojima u zatvoru umire druga mlada devojka. Septem­ bra 1942. godine, pored drugih saboraca, zahva- �78 Ijujući izdaji, uhapšena je i Duka. Prekinut je njen borbeni put. U partijskoj praksi bilo je uobičajeno da se posle pada neprijatelju u ruke sklone drugi ak­ tivisti. Međutim, ovoga puta ništa se nije preduzimalo, već su komunisti izvešteni da se ne tre­ ba plašiti jer Duka neće ništa izdati, ona se neće predati okupatoru i domaćim izdajnicima. Tako je i bilo. Podvrgnuta zverskim mučenjima, ona se opet herojski držala. Izlomljenih ruku i nogu, brinula se za druge oko sebe. Kao da je i odan­ de njeno držanje zatvorilo i ono što je po logici stvari neprijatelj mogao da otkrije. Pokušaj partijskog rukovodstva u Srbiji da se Preko Vrhovnog štaba NOVJ Duka razmeni za nemačke zarobljenike nije uspeo. Duka nije rekla ni svoje ime. Streljali su je pod imenom Mirjana Obradović, 25. maja 1943. godine. Među komunistima pre i za vreme rata bilo je mnogo heroja. Oni su posle revolucije dobili priznanja društva. Njihov život ispunjen ideali­ ma bio je čist, a pogibija onih koji nisu dočeka­ li slobodu — slična: zatvor, mučenje, streljanje. Bilo je različitih likova na tom našem putu bor­ be za socijalizam — izvanrednih govornika, ljudi oštrih na peru, hrabrih puškomitraljezaca i bom­ baša, ali i veštih i hitrih organizatora, kao što je bila Duka Dinić. I kada je živela i kada je umi­ rala, najmanje je mislila na sebe, i zato postala pojam, ona sama, jedinstvena. Jelena Popović Razumenka Petrović ���LITERATURA M. Perović, J u ln a S rb ija , Beograd, 19t>l. N i i u vihoru oslobodilačkog rata, grupa autora. N iš, 1968. D. Bulatović, D elatnost organizacije KPJ u N išu 1939— 1941, Tokovi revolucije. Zbornik istorijskih radova, Beograd, 1971. Valjevo grad usta n ika , Beograd, 1967. D. Marković, Z ab ra n jen i tiv o t, Beograd, 1956. J. M arjanović, B eograd, Beograd, 1964. B eograd u ratu i revoluciji 1941—1945, Istorijski arhiv Beogra­ da, 1971. NOP Beograda 1941— 1944 (sećanja učesnika), Beograd, 1974. V. Glišić, KPJ u S rb iji 1941-1945, knj. I, Beograd, 1975. M. Naceva, Đ urđelena D uka D inić, Likovi revolucije, knj. I, Beograd. 1962. V. Gligorić, K uća sm rti, Beograd, 1952. Banjica, Istorijski arhiv Beograda, Beograd, 1967. Saopšte nje br. 44, 0 zločinim a okupatora i njihovih pomaga­ ča, knj. III, Beograd, 1945. N arodni he ro ji S rb ije, Beograd, 1951. P ism a na sm rt o b so je n ih , Ljubljana, 1958. ��SADRŽAJ DUBOKI KORENI 5 10 12 16 18 20 22 BEOGRADSKI PARTIJSKI AKTIVIST Mesni komitet KPJ — ratni štab Sekretar partijske ćelije na Senjaku Stotine udarnih grupa u akciji Tito: »Pretrpjeli smo nenadoknadive gubitke« Herojsko držanje pred klasnim neprijateljem Teške posledice provale iz marta 1942. Zamenik sekretara MK za Beograd Leci u buketu ruža Neki nisu izdržali 23 25 26 28 34 36 39 41 45 46 HEROJ PRED POLICIJOM Istina o zatvoru u Đušinoj ulici »Bećar« je nije slomio Janko Lisjak je znao ishod dvoboja Masa pretučenog mesa i polomljenih kostiju Priča o Fići Poruke iz zatvora Krivac prve kategorije Sužanj »kuće smrti« Pozdrav borcima i slobodi 47 49 51 53 55 58 £s OD COBANICE DO REVOLUCIONARA Radnica u fabrici koža Početak drugovanja sa Fićom Kljajićem Lekcija sa prvog partijskog sastanka Demonstrant i štrajkao Član Mesnog komiteta KPJ za Niš 65 68 REC AUTORA 72 LITERATURA 81 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Đuka Dinić Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Stanko Mladenović Publisher An entity responsible for making the resource available NIP "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIP "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M-70 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 82 str. Đuka Dinić Niš NOB revolucija Stanko Mladenović žene u NOB-u